СТОЛЕЋЕ СИГНАЛИЗМА THE CENTURY OF SIGNALISM
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Душан Стојковић<br />
Узалудно вам је што призивате леопарде и желите да нам попујете.<br />
И бродолом мени драг је на том мору, а свет се клобучи<br />
ко мехур сапуна.<br />
ДИЈАЛЕКАТ<br />
Досадило ми је језичарење по ободима језера која ноћу непрестано<br />
пресушују да би обданицу дочекала јегуљањем раширених<br />
ногу и струјањем лабудова. Дијалекат који сам присвојио граматика<br />
је смрти. Једина коју до сада знам и која ме сама својим<br />
вечито промењивим правилима учи. Основно је: научи тако што<br />
ћеш преучити. Ненаучен остаје у животу који је смртан. Одликаш<br />
се усмрћује и тако животно ојача. Мој дијалекат има шест<br />
врста речи и само један падеж који је коначан, бесповратно<br />
свеобухватан. Именице су — каменице, глаголи — алге, придеви<br />
— деве, заменице — нараменице, прилози — ухолаже, а узвици<br />
— свици. Тачка је наопачка. Запета — пета страна света.<br />
Пустите ме да смртујем.<br />
ДИМ<br />
Изношену стварност качим о разапети конопац у ловишту. Лелујају<br />
се крпе сећања. Издишу светлосна кашљуцања. Исцурело<br />
ми је сво невреме и непотребан ми је кишобран који је поносно<br />
замахивао током гладних година и прокислих месеци. Оно што<br />
се задимило понад наших уморених кућа, закоровљених машти<br />
и обезглављених љубави звонак је гласак захукталих душа и<br />
душица. Одушило је све. Једино нас плаши чија ће тела која<br />
душа задушити.<br />
Дими се гроб мој у висини. Ко ће ме у њега снести О, празно<br />
гнездо које ми нећеш бити тесно са свим сновима које ћу понети<br />
у свом чврсто заузланом нарамку!<br />
ДОГЛЕД<br />
Оглед о догледу ненаписан/ненарисан о(п)стаје. Погледи се сударају<br />
диљем пустиње нашег непостојања. Искрсле су недогледице<br />
и не знам ко ће пресећи тај Годоов узао. Ко ће узаном стазом<br />
ка тесним вратима што воде у ширину смрти Ова безобална<br />
јест и ништа је спутати и зауздати не може када закаса ливадама<br />
којима Иве јаше ка орашју. Коњик ли је, вила ли је Ни<br />
доглед то не може одсећи. Он уМорно лежи на горњој полици<br />
ормара у друштву са лоБањом, комПасом и кутијом презерватива.<br />
Разрок је помало, сасвим кратковид и заувар би било понети<br />
га на сиромашку позоришну предст(р)аву која траје од<br />
поднева до поднева. Ноћимице.<br />
181
Change language