СТОЛЕЋЕ СИГНАЛИЗМА THE CENTURY OF SIGNALISM
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Столеће сигнализма<br />
подрумских пространстава у којима су се беговски башчеличили<br />
окови. Одбуретати се био је домаћи задатак који је сваки<br />
гмаз морао да решава. И онај за којим су се подвлачили трагови/врагови.<br />
А ови беху трагови које ни Висла неће моћи да<br />
опкорачи. Само кракати Кафка. И сакати туберкулозни облаци.<br />
ГЛАД<br />
Огладнело се кукавички. Не постоје тако велика уста (ни устмине)<br />
која би могла прогутати ово нешто мрва ништине и ово<br />
ништа гладних залогаја у празно. Ад се пришуњао на корак од<br />
забрављених метро ст(р)аница, запуштених хиподрома, посрканих<br />
акВари(ј)ума, препуњених човечјих вртова у којима робустни<br />
чувари пазе на хомоиде и хомероиде који од раног јутра<br />
бадминтују атлетске своје композиције пуне нона и запуш(т)<br />
ених то(в)нова. Степенице даноноћно остају без стеПеника и<br />
идење се заборавља. Као што се, који трен раније, рањавије,<br />
избрисало и руковање, занемарило главовање, упустило стомачење.<br />
Времена има за све. Осим за време. Глад нам је бескрајна,<br />
иако нам руке нису вечно празне. Шта је то у нашим рукама<br />
које немамо Никада их нисмо ни имали.<br />
180<br />
ГЛИНА<br />
Завијају светлосне слике. Вуци су се провукли у убокорене<br />
шуме. Жишци зоре куцају у полуотворене заљубљене прозоре.<br />
Дахће уморни анђео ослоњен разбијеним челом на паучину неба.<br />
Глиненик окупља око себе, и у круг и у троугао, све залутале<br />
глиненице, науман да им зазбори коју о томе како из ништице<br />
ниче и проникну оно што зажеле онај што му мало потом једно<br />
вито ребро оте. Све се отргло и на зло пропутило, али не жали<br />
због тога. Воћка је све киселија, накНадно. Сад је већ сами оцат.<br />
И ништа се ту није (с)могло. Од преостале глине створићу и<br />
ја свој узносни свет. Себи на грдило. Великом кројачу на немерје.<br />
ГРБА<br />
Наднебни гости попут шишмиша шуморе и слећу на тишином<br />
слепљене дланове захркалих кућа. Намигују прозори, мресте<br />
се тетурава врата, таласају прехлађени кревети, одкапљује семе<br />
смрти по непометеним угловима. Сија злоћа из сваке урокљиве<br />
чаше. Метле су, и без оних које би их сладострасно узјахале,<br />
узвихорено јурнуле ка кРову неба. На свим улицама ноћно су<br />
се згрбиле куће и неке су само пЛикови на унезВереном језеру<br />
земље, а неке су — богме, ђавола ми — стуШтиле већ своје вратове<br />
у мљацкаво–шкљоцава уста нагло облатавиле земље.
Change language