СТОЛЕЋЕ СИГНАЛИЗМА THE CENTURY OF SIGNALISM

Душан Стојковић
СНОВНИ СЛОВАР
ВАТРА
Атови се зајурили. Сатови се зајапурили. Актови се сами одсликали.
Ра је зауздао и зраке и зракопловце. У огладнелим језерима
мешкања и мрешкања риболоваца у подкишју. Ватроносци
се окупљају у шуми окамина. Трчкамо ли пречагама
убледелих лестви Самса је са нама, несигуран на својим неувежбаним
разлетелим ногама. Дотурамо му натруле јабуке.
Траклова сестра извирује испод отомана и гађа га кришом
одгрисцима. Грле се две ватре које се никада нису ни упознале,
заВеренички. Упожарује се њихов пољубац. Горе зуби. Зубују
отрови. На трави поплавелој, под каменом што с неба слеће,
свира мали Мук. Отвара се грбаво небо.
ВАГА
На сваком од три таса по шест страна света. Ништа се не одмерава.
Пролеће се заништило. Погубили су се и квадрати и троуглови.
Погубили су, у исти мах, и све наше узгредице. Само су
се пеливани успентрали на греде које су високо (п)одигли тесари.
Они који су усхтели кан–кан добили су шта је претекло у апотеци
на Невском проспекту у којој је Блок даноноћно дежурао
све док се вејавицом обвит децембмарт мије смежурао сасвим.
Они што су снежурали, као и они који су снежарили, покрај
Снежане без иједног гнома/грома, решили су изненАдно да извагају
своје отекле животе. Али, закаснило се, ако се икако закаснити
може пошто су се сновни хрбати заклопили уз тресак.
А онда смо се — мртви — разбудили.
ГАМАД
Узалуд су чекали да их самса обрадује. Сам сам дочекивао гОсте
ушприцавајући сваког трећег–десетог. На својим розима инорози
су понели јеленке да би их отресли у зачараним млечним
шумама. Скарабеји и мушице, униформисане зунзаре и пијане
буба белгијанке заноктиле су се на набуситим старославним
вратима и вратанцима иза којих је хујећи струјила мемла
179