СТОЛЕЋЕ СИГНАЛИЗМА THE CENTURY OF SIGNALISM

27.12.2014 Views

Столеће сигнализма од стакла, замени за даљине које од нас праве магнете, за немире, немани, буре, море, твоје ноћне напасти, а све што треба да урадиш је да престанеш да ме дозиваш и онда ће можда и црвени аларм ишчезнути и моћи ћемо мирно да се распрснемо спремни да се залетимо у себи, свако за себе, без икаквих призивања и трошкарења и без камате којом ме данас ево опет бичујеш као да једно дужничко ропство није довољно 178 Ивана Максић, Цртеж

Душан Стојковић СНОВНИ СЛОВАР ВАТРА Атови се зајурили. Сатови се зајапурили. Актови се сами одсликали. Ра је зауздао и зраке и зракопловце. У огладнелим језерима мешкања и мрешкања риболоваца у подкишју. Ватроносци се окупљају у шуми окамина. Трчкамо ли пречагама убледелих лестви Самса је са нама, несигуран на својим неувежбаним разлетелим ногама. Дотурамо му натруле јабуке. Траклова сестра извирује испод отомана и гађа га кришом одгрисцима. Грле се две ватре које се никада нису ни упознале, заВеренички. Упожарује се њихов пољубац. Горе зуби. Зубују отрови. На трави поплавелој, под каменом што с неба слеће, свира мали Мук. Отвара се грбаво небо. ВАГА На сваком од три таса по шест страна света. Ништа се не одмерава. Пролеће се заништило. Погубили су се и квадрати и троуглови. Погубили су, у исти мах, и све наше узгредице. Само су се пеливани успентрали на греде које су високо (п)одигли тесари. Они који су усхтели кан–кан добили су шта је претекло у апотеци на Невском проспекту у којој је Блок даноноћно дежурао све док се вејавицом обвит децембмарт мије смежурао сасвим. Они што су снежурали, као и они који су снежарили, покрај Снежане без иједног гнома/грома, решили су изненАдно да извагају своје отекле животе. Али, закаснило се, ако се икако закаснити може пошто су се сновни хрбати заклопили уз тресак. А онда смо се — мртви — разбудили. ГАМАД Узалуд су чекали да их самса обрадује. Сам сам дочекивао гОсте ушприцавајући сваког трећег–десетог. На својим розима инорози су понели јеленке да би их отресли у зачараним млечним шумама. Скарабеји и мушице, униформисане зунзаре и пијане буба белгијанке заноктиле су се на набуситим старославним вратима и вратанцима иза којих је хујећи струјила мемла 179

Столеће сигнализма<br />

од стакла, замени за даљине које од нас<br />

праве магнете, за немире, немани, буре,<br />

море, твоје ноћне напасти, а све што треба<br />

да урадиш је да престанеш да ме дозиваш<br />

и онда ће можда и црвени аларм ишчезнути<br />

и моћи ћемо мирно да се распрснемо<br />

спремни да се залетимо у себи, свако за себе,<br />

без икаквих призивања и трошкарења<br />

и без камате којом ме данас ево опет бичујеш<br />

као да једно дужничко ропство није довољно<br />

178<br />

Ивана Максић, Цртеж

Hooray! Your file is uploaded and ready to be published.

Saved successfully!

Ooh no, something went wrong!