СТОЛЕЋЕ СИГНАЛИЗМА THE CENTURY OF SIGNALISM
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Милош Јоцић<br />
утисак каквог киберпанковског заум–говора. Подсетила би га<br />
и на ритуални, магијски језик који пулсира чудним и неправилним<br />
ритмом, причајући причу више својом шумном перкусијом<br />
него конкретном вербалним значењем... Од савршено јасних<br />
реченица и синтагми, дакле, Бакић твори сновит језик, сличан<br />
ирско–енглеском Финегановом бдењу.<br />
Алхемијска микстура немачког, српског и енглеског чини<br />
да текст ненадано добије на криптичности, и да одређени пасажи,<br />
попут халуциногених снова и трипова главних јунака,<br />
постану и халуцинације текста. У таквом неоавангардистичком<br />
тексту, писац ће додатну дисперзију уводити и визуелним,<br />
сцијентистичким опонашањима „рачунарског“ дискурса. На<br />
пример, Бакић ће текст насумично разбијати непрецизним line<br />
breakovima реченица и пасуса, а микропоглавља ће „називати“<br />
(као што смо могли видети у поменутом Forwardu Слободана<br />
Владушића) према егзактном, компјутерски прецизном протоку<br />
времена које је протекло од претходне главе („____ 1 sat, 53<br />
minuta, 14 sekundi kasnije:“); а подсетимо се да је Илија Бакић<br />
и у свом стимпанк роману Унезверијада једну уметнуту киберпанк<br />
причу украсио визуелним маркерима (на маргинама страница<br />
били су „исцртане“ илустрације које подсећају на чипове<br />
и транзисторе каквог рачунара) који читаоца покушавају убедити<br />
да причу заиста чита на неком архаичном компјутерском<br />
терминалу. У одређеним деловима романа, читалац ће чак бити<br />
принуђен да сам црта и маркира текст пред собом — који ће,<br />
без упозорења, меандрирати између неколико кракова радње и<br />
различитих ликова, опијено се стапајући у један сигнал беле<br />
буке приповедања.<br />
Бакићев текст, дакле, укрштен је сигнал волшебног звучања<br />
и киберпанковског изгледа. Романи Лед и На сателлиту налазе<br />
се тако на размеђи неоавангардног третирања форме и постмодерне<br />
жанровско–културолошке поставке; као што, уосталом<br />
и сам сигнализам лежи негде између авангардности експеримента<br />
и филозофске утемељености у постмодерном концепту<br />
културе и цивилизације. Можда су баш зато ови Бакићеви романи<br />
једни од ретких текстова који се заиста могу, у оној предложеној,<br />
новој дефиницији, називати посткиберпанком. Бакићеви<br />
романи третирају историјски жанр киберпанка са дозом<br />
нехајне ироније, сматрајући га, из стилистичке перспективе —<br />
с правом! — реликтом ретрофутуризма и давних предвиђања<br />
постмодерне културе која су се, скоро сва до једног, касније и<br />
остварила. На таквом споменику почившем жанру Бакић ће<br />
исписивати тројезичне графите, а његов „леш“ ће украшавати<br />
175
Change language