СТОЛЕЋЕ СИГНАЛИЗМА THE CENTURY OF SIGNALISM
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Столеће сигнализма<br />
Киберпанк слика културу града, културу мегалополиса, евоцирајућу<br />
мисао Луиса Мамфорда о „свету као граду“ 1 ; на крају,<br />
то заиста јесте један пост–географски жанр/свет, ако пост–географију<br />
схватимо, као што ју је схватао Гибсон, као дисолуцију<br />
појма „раздаљине“ изазвану експлозијом информационих технологија<br />
и масовне комуникативне (сигналистичке) повезаности<br />
свега и свачега. Тако у документарцу о самом себи, названом<br />
No Maps For These Territories, Гибсон прича о „језовитом<br />
постгеографском осећају“ који је осетио онда када је, без икаквих<br />
проблема, са једног терминала у Санта Моници подигао<br />
паре које је чувао у својој ванкуверској банци.<br />
Говорити о контексту посткиберпанка може, дакле, испрва<br />
деловати као непотребни шум. Ако је сам киберпанк постмодерни<br />
жанр, шта би онда требало да доноси посткиберпанк<br />
Шта би доносио тај математички фрактал информације, и шта<br />
би поступак „пост²“ означавао Посткиберпанк, у оно мало литературе<br />
које о њему говори, своје постојање правда тиме што<br />
се од свог жанровског оца разликује тиме што себе не сматра<br />
„дистопичним“. У поставци високоразвијеног, киберпанковског<br />
света чији су главни ликови отпадници, плаћеници, хакери и<br />
нискорангирани корпоративни службеници, посткиберпанк задржава<br />
технологију, али одбацује друштвену маргину. Лоренс<br />
Персон у тексту „Notes Towards a Postcyberpunk Manifesto“ даје<br />
згодан преглед тачака одвајања: за разлику од киберпанковских<br />
punkova, јунака који попут талога плутају на површини друштва,<br />
они из посткиберпанковских дела су у исто друштво усидрени<br />
својим породицама, каријерама и пријатељима; док је киберпанковско<br />
друштво у социјално–корпоративном смислу дистопично,<br />
посткиберпанковско окружење одише опрезним, но<br />
видљивим оптимизмом према околини; тамо где је киберпанк<br />
мрачан и суморан, као прави наследник поетике noira, посткиберпанк<br />
је топао, понекад чак и харизматичан.<br />
Имајући у виду чињеницу да се половина назива „киберпанка“<br />
односи на карактеризацију социјалног положаја његових<br />
јунака („панк“), могли бисмо рећи да је инсистирање посткиберпанка<br />
на приказивању сасвим супротне друштвене слике<br />
својих хероја довољно оправдање за организовање сасвим новог<br />
стилског потправца. Међутим, поступак остаје дискутабилан<br />
— јер, иако јунаци уместо беспослених хакера постају (у пренесеном<br />
значењу) уредни запослени људи, они и даље обитавају<br />
1 У уводу своје књиге The City in History, Мамфорд ће о модерном граду-свету<br />
написати: „This book opens with a city that was, symbolically, a world; it closes<br />
with a world that has become, in many practical aspects, a city“.<br />
170
Change language