СТОЛЕЋЕ СИГНАЛИЗМА THE CENTURY OF SIGNALISM
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Милош Јоцић<br />
TECHNOŠPRAHE<br />
(О сигнализму и посткиберпанкизму<br />
дуоромана Лед/На сателлиту Илије Бакића)<br />
„Post–“<br />
На задњој корици издања Лед/На сателлиту (оној обично задуженој<br />
за рекламирање и похвалне речи изречене у правцу<br />
како дела, тако и аутора) најављује нам се да је поменута збирка<br />
две „новелице“ Илије Бакића дело „пост–киберпанка“. У питању<br />
је жанровска одредница која генолошки опседнутом читаоцу<br />
може задавати проблеме, или чак ситне главобоље, имајући у<br />
виду да терминолошка поштапалица „пост–“ доживљава, како<br />
се чини, инфлацију као приручни деноминатор најразноврс нијих<br />
поджанрова, субправаца и алтернативних стремљења.<br />
Имамо тако пост–иронију; пост–човека; пост–географију; пост–<br />
интернет (или такозвани Web 2.0, итерацију мреже окренуту<br />
социјално дељеним садржајима и умрежавању корисника који<br />
фактички сами, једни другима, обликују садржај у константним<br />
таласима узајамне комуникације); на крају, долазимо и до Пост–<br />
модерне у филозофији и књижевности, појма толико раслојеног<br />
и хетерогеног да га многи различито дефинишу, а неки чак у<br />
потпуности оспоравају. У таквом теоријском курцшлусу, изузетак,<br />
како се чини, није ни жанровска књижевност, па тако и<br />
она муку мучи, управо на примеру „пост–киберпанка“, са том<br />
поштапаличном болешћу „пост“–а.<br />
Киберпанк — жанр иначе предивно дескриптивног назива,<br />
који прецизно означава јукстапозицију између сопствене високе<br />
технологичности („кибер“) и периферичности својих ликова<br />
(„панк“) — сам по себи јесте производ постмодерног третирања<br />
жанровске фантастике. Створен пре тридесет, односно четрдесет<br />
година у делима Вилијема Гибсона, Бруса Стерлинга, Ридлија<br />
Скота и јапанске анимације, киберпанк говори о свету тадашње<br />
блиске будућности, хиперболи касног капитализма коју<br />
је Џејмисон поистовећивао са постмодерним стањем. То је свет<br />
у коме, са становишта Моћи, долази до дисолуције држава: у<br />
чину претварања економске у чисту политичку моћ, светом владају<br />
мултинационалне корпорације, претежно америчке, јапанске<br />
и немачке, осликавајући притом америчку стереотипну имагологију<br />
о утицајним Немцима–инжењерима, али и амерички<br />
страх из седамдесетих и осамдесетих година прошлог века о<br />
Јапану као растућој, другој светској економској суперсили.<br />
169
Change language