СТОЛЕЋЕ СИГНАЛИЗМА THE CENTURY OF SIGNALISM
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Столеће сигнализма<br />
168<br />
угљеник и кисеоник у крви су незвезда<br />
кроз спирале свемира дува протонски ветар<br />
у позлаћеним кацама умници и цареви<br />
трљају своје омлохавело руно<br />
ко затвори ухо пред кресницом пред поскоцима<br />
дивљи киборг раскопаће му срце<br />
жена на скерлетној звери са седам глава<br />
избљуваће гроб из ждрела грозничавог<br />
Мејл–арт јесте, можда, хладан; нешто подједнако хладњикаво<br />
али ипак сцијентистички лепо постоји и у поруци Линде<br />
Саган. Хибридна збирка Киборг — збирка семантичке, визуелне,<br />
нађене, колажиране, научнофантастичне поезије; прави<br />
сигналистички жанровски гулаш — јесте напор Мирољуба Тодоровића<br />
да једну галактичку поруку обогати, можда не „топлотом“,<br />
али нечим од људског луденса који се не може укротити<br />
једним сигналом, већ само мноштвом. Човек је Дивљи Киборг:<br />
„робот“ који је биће технолошке цивилизације, али које не полаже<br />
рачуне ниједној сингуларној програмској скрипти; он јесте<br />
збирка атома и силуета на златној плочи, али је и биће Сна и<br />
Поезије. Штавише, Тодоровић ће у последњем чину Киборга,<br />
попут неоавангардног рапсода, или веома вештог постмодерног<br />
приповедача (који, као радници на радију или телевизији, све<br />
може уредити и поправити у „постпродукцији“), од растројене<br />
збирке поезије направити наративну поему од крви и меса, тиме<br />
што ће удахнути живот и самом Пиониру 10, претварајући га<br />
од безличне машине–летелице у главног јунака једне приче,<br />
усамљеног киборга–поштара, обезпесмиченог песника. Серијом<br />
новинских чланака описиваће се путовање Пионира 10 изван<br />
Сунчевог система; овога пута, међутим, Мирољуб Тодоровић<br />
оставља новински текст нетакнутим, додајући само барокне типографске<br />
украсе на његовим ободима, пуштајући читаоца да<br />
на миру ишчита судбину васељенског путника, док хладна<br />
објективност новинарског дискурса резонира са леденим вакуумом<br />
Васељене. У питању је поступак сигналистичког концептуалног<br />
арта, где се од једног свемирског путовања колажирањем<br />
прави Одисеја, а где Пионир 10 постаје, метонимијски,<br />
можда сам песник, а можда и читаво човечанство. Читамо, тако,<br />
о Пиониру који одлази до Сатурна (3. септембар 1979), који напушта<br />
Сунчев систем (15. јун 1983.), који упућује последњи сигнал<br />
према матици Земљи (9. март 2003.); и о Пиониру кога непозната,<br />
мистериозна космичка сила успорава, као да га вуче<br />
уназад ка Сунцу (18. септембар, 2010.).
Change language