СТОЛЕЋЕ СИГНАЛИЗМА THE CENTURY OF SIGNALISM

Милош Јоцић
Пионирови васионски хијероглифи које је Тодоровић учинио
темељом свога Киборга јесу можда најхладније писмо икада
отпослато, имајући у виду хладноћу свемира и хладноћу досадашњег
неодговарања на космичку поруку; но, у исто време,
оно је и најтоплије, најинтимније, пошто у безнађе Васељене
носи, у једном пиктографски сажетом телеграму, целокупну
људску расу.
Постоји у овом случају одређена врста антрополошке метонимије
каква се иначе не налази у микропоезији мејл–арта. На
овој златној плочи — златној због отпорности материјала у свемирским
условима, али можемо замишљати да је у питању и
архетипска веза са древним храмовима и порукама које су стари
свештеници, удишући тамјане из златних посуда, слали боговима
у небесима — на овој златној плочи, дакле, садржани су
сви подаци неопходни за „успостављање везе“ са нечовечјим
интелигентним бићима у галаксији („Комуницирам дакле
постојим“, рекао је Мирољуб Тодоровић; напредна интелигенција
имплицира и могућност комплексне, вишеслојне размене
информација, што ће рећи да и ванземаљци имају неки свој
„сигнализам“). Порука на тој табли волшебно је сигналистичка,
или пак сцијентистичка, ако се сетимо тог протосигналистичког
облика поезије и уметности инспирисаног светом развијене техноцивилизације,
где се језиком науке и индустрије покушавао
наћи нови песнички језик, али и свеж увид у људску духовност.
На тој плакети, коју можемо гледати као визуелну инсталацију
или сигналистичку визуелну песму, тако видимо фигуре човека
и жене, анатомске силуете митског Адама и Еве; потом, симболичну,
минималистичку (микропоетску!) представу Хелијума,
најраспрострањенијег елемента у Универзуму, алхемијске тачке
јединства између Нас и Њих; видимо и подједнако тачкасту
представу Сунчевог система и нашег места у њему, својеврсну
адресу и позивни број људске расе; на крају, и апстрактну силуету
самог Пионира 10. Златна порука људске расе исписана
је оним сигналистичким омнипланетарним језиком — језиком
науке и математике, свугде разумљивим и, стога, најљудскијим!
Ову поруку, међутим, није срочио сам Мирољуб Тодоровић,
који ју је само уврстио у свог Киборга. Он је само, попут постмодерног
аутора из сенке, фантомски приређивач. Прави аутор
интерстеларне поруке на златној плочи заправо је Линда Саган,
супруга чувеног космолога Карла Сагана; Тодоровић, дакле, у
поступку „нађене поезије“ узима сцијентистички артефакт направљен
по поруџбини НАСА–е и од тога прави уметност, препознајући
њену информативност као потенцијални извор
165