СТОЛЕЋЕ СИГНАЛИЗМА THE CENTURY OF SIGNALISM
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Столеће сигнализма<br />
естетика, естетика нечије туђе двостране комуникације, подгрејана<br />
само клима–уређајем галерије у којој се налази.<br />
Мејл–артизам Мирољуба Тодоровића у хибридној збирци–<br />
поеми Киборг другачији је. Његова поштанска уметност, за почетак,<br />
није упућена ниједном уметнику; заправо, није упућена<br />
ниједном човеку. Упућена је, можда, никоме, чиме би представљала<br />
једну једноставну нихилистичку деконструкцију комуникативности<br />
мејл–арта. Но, златна плоча са исцртаним симболима<br />
и цртежима, коју носи свемирски поштар по имену Пионир<br />
10, а коју Тодоровић користи као визуелни и поетички<br />
лајтмотив збирке, упућена је, заправо, незнаним туђинима са<br />
оне стране Сунчевог система и Млечног пута, у доброј нади да<br />
ће у наредним еонима до њих и допрети.<br />
Нема овде двоструког стварања, нема једног уметника да са<br />
једне стране ствара, а другог да са супротне стране поруку естетички<br />
дешифрује. Информација иде, моћном ракетом, кроз<br />
бели шум Свемира, непознатој „особи“ која се можда ни не<br />
постоји. Такав сигнал засад јесте једносмеран — али онога тренутка<br />
када буде постао обостран, односно када уникатан људски<br />
сигнал буде постао, у реципроцитету, само део једне сигналистичке<br />
пануниверзумске размене, људска цивилизација ће<br />
постати нешто сасвим друго. Деспотов можда јесте био у праву<br />
што се тиче хладноће мејл–арта (оне „хладноће“ контекста која<br />
можда прожима, страном посматрачу, већину „модерне“ уметности<br />
од почетка прошлог века до данас); из те перспективе,<br />
164
Change language