СТОЛЕЋЕ СИГНАЛИЗМА THE CENTURY OF SIGNALISM

Столеће сигнализма
Неон и његов учитељ
Неон:
„О, честито Сунце, пресветли учитељу,
хтео бих у биљу, потоку и стени
да и моје светло зарумени;
да ме сећа древне ружопрсте зоре.
Докле ћу да светлим површ цревне флоре,
тог кобног симбола трулежи и смрада“
Учитељ:
„Све је само симбол што ти види око,
што год да обасјам у симбол се топи
да шкропи суштином, чезне за дубином,
грезне за висином...
Све је само симбол што ми види око,
ал’ моје је око сувише високо!
Симбол ја сам, Неоне, древне васионе;
време ово — ново, стар сам за ab ovo.
Зато своја значења радо завештавам,
буди и ти симбол, ево, наговештавам...“
Неон:
„Учитељу драги, светли и времешни,
хвала, али хајде, не будимо смешни.
Ја јесам топлота, а јесам и светлост,
али за живота обасјати нећу што у овом часу
зрак твој један расу.
У новоме добу симбол није све!
Не! Ево, први ја,
ја сам само потрошна неонска светиљка.
Чега сам ја симбол Којом ја суштином
у свету да зрачим, када значим само део оног
што ти си ми дао. Драги мој учитељу,
за статус симбола то је и премало!“
16