СТОЛЕЋЕ СИГНАЛИЗМА THE CENTURY OF SIGNALISM
Столеће сигнализма 154 ЦРНИ КВАДРАТ Симбиоза човека и машине. Техника олакшава човеков живот, али самим тим, његове људске способности закржљавају. Добро нам је позната прича о дигитрону. Човеку је много лакше да укуца бројке и препусти да апарат одради остали посао, него да сам рачуна, а при томе можда и погреши. Међутим, све већим ослањањем на машину, мозак постаје лењи, а у једном тренутку и неспособан да обави посао који је некада могао. Човек постаје зависан од машине, то јест, долази до симбиозе између машине и биолошког организма. Прошло је три месеца од како ми се у сну јавио Франсис Бејкон са речима: „Људи верују да разум управља машинама. Али дешава се да машине окрећу своју снагу против разума.“ Упалио сам телевизор, пластични монструм је трепнуо пар пута расипајући сиви снег са својих трепавица. У том тренутку сам пожелео да гледам у било шта у још увек мрачној соби, макар у празнину зида, међутим, Mr. Philips ми није дозвољавао да скренем поглед са програма који се тобоже случајно упалио након што сам палцем притиснуо дугме Он. Он зна да сам свестан његовог антагонизма. Тако се гледасмо док један од нас није први потегао даљински управљач и пребацио на Маљевичев Црни квадрат.
Иван Штерлеман Мутне фигуре се крећу кроз маглу дуванског дима, тамбурање прераста у неартикулисане облаке пригушене буке из које се цеде капи ракије и вина. Све је број. Број је у свему. Број је у јединки. Пијанство је број. Тренутно је 2:43. Ротирам подлактицу јер сам уверен да сат на мојој левој руци не зна тачно време. Био сам у праву! У овом тренутку, ниједан часовник на кугли земаљској, није знао тачно време, осим ако није био покварен. Тик–так — освежава страх! Зар нисмо понекад љубоморни на те хладне металне створове који умиру без јаука Зар нисмо ухватили себе како их разбијамо у парампарчад само да би доказали да смо дуговечнији од њих А онда потиштени свешћу о технолошкој метемпсихози купујемо још један исти такав апарат јер ноћу немамо никакву корист од забијеног штапића у земљу. Ритам дигиталног часовника замењује ритам капљица кишнице из пробушеног олука. Музичари покушавају да се врате племенској егзотици имитацијама древних инструмената, али нажалост, већ дуже време ходамо другачије. Moog синтисајзери струје испод железничких надвожњака. Црв микрофоније формира интракранијалну спиралу која одржава уши наелектрисаним. На локомотиви велики графит СИГНАЛИЗАМ! Тог јутра смо видели никад виђено. Празна форма духа на форматираној меморијској картици. Дах празнине из потрошене батерије. Сабласти црног квадрата у белим мајицама кратких рукава. Буђави зидови подрума лавиринта. Нисмо више сигурни да смо сигурни. Сигурди убијају Змаја. Благо оном ко разуме. Ћутим и учим док ми се не позлати и последњи зуб. Шаљем mail–art парте на адресе свих наших противника. Побуна семафора почиње! ОБЈЕКТ ПОЕЗИЈА МИРОЉУБА ТОДОРОВИЋА Објект–песме су материјалне чињенице, које нас подстичу, иритирају, инспиришу својим визуелним, тактилним, просторно–временским, а каткад и употребним вредностима. Њихова функција, међутим, није симболска већ синтагматска. Мирољуб Тодоровић Песник одустаје од комуникације речима и прихвата комуникацију објектима. Да ли то има везе са поп–артом Не бих рекао. Да ли то има везе са објективним корелативом Можда, али Тодоровић не би рекао; подсетимо се: Њихова функција није симболска већ синтагматска. 155
- Page 103 and 104: Илија Бакић следич
- Page 105 and 106: Džim Leftvič (Jim Leftwich) je na
- Page 107 and 108: Адријан Сарајлија 2
- Page 109 and 110: Адријан Сарајлија
- Page 111 and 112: Адријан Сарајлија
- Page 113 and 114: Адријан Сарајлија
- Page 115 and 116: Ендру Топел (Andrew Topel
- Page 117 and 118: Оливер Милијић Дев
- Page 119 and 120: Виктор Радоњић Кро
- Page 121 and 122: Зоран Стефановић ped
- Page 123 and 124: Зоран Стефановић с
- Page 125 and 126: Зоран Стефановић с
- Page 127 and 128: Како је могуће пада
- Page 129 and 130: Дејан Богојевић ПЛ
- Page 131 and 132: John M. Bennett Џон М. Бене
- Page 133 and 134: Миливој Анђелковић
- Page 135 and 136: Миливој Анђелковић
- Page 137 and 138: Миливој Анђелковић
- Page 139 and 140: Добрица Камперелић
- Page 141 and 142: Добрица Камперелић
- Page 143 and 144: Добрица Камперелић
- Page 145 and 146: С ђонова стресам бл
- Page 147 and 148: Иван Штерлеман 147
- Page 149 and 150: Иван Штерлеман уда
- Page 151 and 152: Иван Штерлеман Јаз
- Page 153: Речна вредност 9 на
- Page 157 and 158: Иван Штерлеман физ
- Page 159 and 160: Милош Јоцић mso-paginatio
- Page 161 and 162: Милош Јоцић 161
- Page 163 and 164: Милош Јоцић У основ
- Page 165 and 166: Милош Јоцић Пионир
- Page 167 and 168: Милош Јоцић унутар
- Page 169 and 170: Милош Јоцић TECHNOŠPRAHE
- Page 171 and 172: Милош Јоцић у техно
- Page 173 and 174: Милош Јоцић који су
- Page 175 and 176: Милош Јоцић утисак
- Page 177 and 178: Ивана Максић ИМАШ Л
- Page 179 and 180: Душан Стојковић СН
- Page 181 and 182: Душан Стојковић Уз
- Page 183 and 184: Душан Стојковић он
- Page 185 and 186: Душан Стојковић ма
- Page 187 and 188: BIBLIOGRAFIJA SIGNALIZMA Nastavak b
- Page 189 and 190: Библиографија 2702. Č
- Page 191 and 192: Библиографија 17. Жи
Столеће сигнализма<br />
154<br />
ЦРНИ КВАДРАТ<br />
Симбиоза човека и машине. Техника олакшава човеков живот,<br />
али самим тим, његове људске способности закржљавају.<br />
Добро нам је позната прича о дигитрону. Човеку је много лакше<br />
да укуца бројке и препусти да апарат одради остали посао, него<br />
да сам рачуна, а при томе можда и погреши. Међутим, све већим<br />
ослањањем на машину, мозак постаје лењи, а у једном тренутку<br />
и неспособан да обави посао који је некада могао. Човек постаје<br />
зависан од машине, то јест, долази до симбиозе између машине<br />
и биолошког организма.<br />
Прошло је три месеца од како ми се у сну јавио Франсис<br />
Бејкон са речима: „Људи верују да разум управља машинама.<br />
Али дешава се да машине окрећу своју снагу против разума.“<br />
Упалио сам телевизор, пластични монструм је трепнуо пар пута<br />
расипајући сиви снег са својих трепавица. У том тренутку сам<br />
пожелео да гледам у било шта у још увек мрачној соби, макар<br />
у празнину зида, међутим, Mr. Philips ми није дозвољавао да<br />
скренем поглед са програма који се тобоже случајно упалио<br />
након што сам палцем притиснуо дугме Он. Он зна да сам свестан<br />
његовог антагонизма. Тако се гледасмо док један од нас није<br />
први потегао даљински управљач и пребацио на Маљевичев<br />
Црни квадрат.