СТОЛЕЋЕ СИГНАЛИЗМА THE CENTURY OF SIGNALISM
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Драшко Ређеп<br />
без одеће на свом јужном профилу, и како се руковао, баратајући<br />
једном руком а њиховим вршњацима у другој руци. Није<br />
у питању егзибиционизам. Ради се једноставно о томе да је биће<br />
језик, свакако и језик тела, и да је на крају крајева нагост слободе,<br />
ако хоћете слобода нагости вокабулара, покрета, осмеха,<br />
претње, свакако најава исповести која никада неће бити довршена.<br />
Крици усамљеника и затвореника, бродоломника и ојађености<br />
исто су знаци, језиком јесам, укупном знаковитошћу јесмо.<br />
Мирољуб Тодоровић, као непотрошни маг, показује примером<br />
и изричито како манифести и њихови ексклузивни тиражи<br />
нису само живи колико траје одушевљење за њих, него су иманентни<br />
са постојањем самим. Његов шатро изум свакако има<br />
особине графита по нашим зидовима, затворским ћелијама и<br />
краткотрајним, клупама замењеним постељама секса. Све је<br />
завијорено, и све је упркос. Није стога случајно што је баш<br />
трајање тог инстинкта нове гравитације огромно помогло утицају<br />
веродостојних соматских додира. Нема лажи, нема допуштења,<br />
нема оних опасних речи, како и на српском северу<br />
зову псовке и препирке међу људима, јер је све унапред преступничко,<br />
нефирмирано, остваривано против било каквих<br />
уштогљености форми и униформи.<br />
Сигнализам не претерује. Он, скоро вечито, час анђеоски,<br />
час сатански, јесте. И у том безмало космичком ритуалу своје<br />
нове смислености, своје другости, потврђује бар још једном оних<br />
16 посто невеселих доживљаја, које је, у шездесетим годинама<br />
прошлог века, лансирала популарна новокомпонована песма.<br />
Баш у томе јесте бит: сигнализам ништа не намерава да наново<br />
компонује, структурира, преруши. Све би то за његов магични<br />
цунами било бласфемично, контрапродуктивно, ограничено. А<br />
по духу свог творца, оног конгенијалног Тодоровића, сигнализам<br />
никако не мари — попут птица и снова — границе, суверенитете,<br />
царинарнице. У једну реч, у питању је воља која се кришом<br />
извози, али још тајанственије, повратнички, већ сасвим,<br />
сасвим другачија враћа на наш плочник, на наш сто, на наш,<br />
особито, јужни профил. Сигналистички тест Адама и Еве и фамозне<br />
рајске приче о изгубљености и преступу, није сликао Лука<br />
Кранах, него мали огласник, који је и иначе раскалашна Алајбегова<br />
слама. Када, у визуелној сфери, дотичем неухватљиве и<br />
распојасане вербалне врхове сигнализма, намах мислим на три<br />
колажа Мирољуба Тодоровића: Љубишу Јоцића, Душана Матића<br />
и — већ реченог — самозадовољства последњих тренутака<br />
изгубљеног раја.<br />
13
Change language