СТОЛЕЋЕ СИГНАЛИЗМА THE CENTURY OF SIGNALISM
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Столеће сигнализма<br />
Замислимо и даље: спој рачунара и биљке или делфина; рачунарску<br />
музику изведену без помоћи човека из математичкоестетских<br />
принципа уметничке статуе или хромозома; мирисне<br />
комплексе настале према стрипу; измишљене вишедимензионалне<br />
људске језике конструисане према сложеном математичком<br />
моделу наше ћудљиве климе; догађаје од ваздуха; двојну<br />
драматургију благо психоделичног кулинарства укрштеног са<br />
светлошћу, струјом или топлотном променом... И тако у бескрај.<br />
Све наведено је технички изводљиво или ће једном бити. И<br />
то ће бити једна егзактнија уметност, коју људи неће моћи да<br />
створе, али ће умети да цене.<br />
Данас се чини излишном дилема коју су многи имали у XX<br />
веку – да ли машине могу да праве уметничка дела — добро<br />
одсликана у параноичним усменим реакцијама књижевне чаршије<br />
које смо као уредништво добијали 1998. године на темат<br />
«Увод у интелигентне вештачке светове и нову уметност» подлиска<br />
„Кибернетичка реч“ у часопису Књижевна реч. 1<br />
Нови произвођачи уметности су, дакле, већ овде, мада припадају<br />
најнижој касти у нашој цивилизацији, нижој чак и од<br />
сексуалних радника у које ће их ускоро унапредити. Када се та<br />
бића пројаве у својој аутономији, остаје нам само да се надамо<br />
да они јесу добри, као што се за неке понеке туђине може устврдити.<br />
Можда је време за крајњу политичку коректност: да људски<br />
расизам у уметности истребимо из себе и почнемо се привикавати<br />
једном полутуђинском уметничком језику – пуцкетавијем,<br />
звекетавијем, живописнијем, тактилнијем и више збуњујућем<br />
јер је непознатији. Но ипак, прецизном и истанчаном баш као<br />
што је језик наше врсте.<br />
Правда за роботе-рабове у свакој индустрији, па и оној презреној<br />
— уметничкој.<br />
29. август 2014.<br />
Накнадна белешка<br />
У сићушној пројави синхроницитета, песник Шкеровић и потписник<br />
овог текста су тек пар месеци касније схватили да је 16.<br />
септембра 2014, дакле истог дана када сам му послао прву<br />
верзију есеја, он неколико сати раније на свом блогу већ објавио<br />
песму која у завршници има сабласно сличан тон „песми”<br />
1 „Кибернетичка реч, подлистак Књижевне речи за теорију и праксу информатичке<br />
цивилизације“, # 1, уредник Зоран Стефановић, Књижевна реч, бр.<br />
501, Београд, мај 1998, стр. 99-124<br />
124
Change language