СТОЛЕЋЕ СИГНАЛИЗМА THE CENTURY OF SIGNALISM

Зоран Стефановић
само ће поново добити на цени. Уз то, и још важније, биће
изумљене и легитимисане потпуно нове уметничке дисциплине,
али ће се пројавити и нови уметници, не нужно људски.
Хоћемо да кажемо да се наш брзи оглед са песмуљцима од
кључних речи, независно од своје каквоће, мора схватити као
прилог слутњи да је сигналистички метод независан од чисто
људског ума.
Зато је било могуће да корисници претражују садржај по
кључним речима, да машина тумачи ту мотивацију и да алгоритмом
добије саречје које васкрсава Шкеровићеву поетику.
Овај ум генерише, али није везан за нас. Ми јесмо технологија.
Сигналистички метод је очигледно продуктиван и без хипотетичке
„вештачке интелигенције“, и у стању је да пројектује
истински смисао чак и од стране данашњег „глупог дигитрона“.
Једино што је неопходно је кључ препознавања образаца, сучелни
излаз разумљив човеку, што је проблем добро обрађен у
Теорији интерфејса Олега Јекнића.
Критичари би могли опонирати нашој претпоставци тврдњом
да у простом огледу нема ничега што већ није било део
Шкеровићевог песничко-мисаоног света. То је тачно и то је
главни аргумент нама у прилог. Јер чак и ако занемаримо чињеницу
да свој свет Шкеровић није измислио, већ га је препознао,
остаје као задивљујућа чињеница да је синергија између знатижеље
корисника интернета и софтверског алгоритма растумачила
и васкрсла Шкеровићев свет на аутономан, математички
начин, чак и на малом узорку пишчевог опуса.
Слутите већ: иста врста огледа унутар машински генерисане
уметности — споја естетске уметности и уметности програмирања
— на располагању је и за већину других стваралачких
облика, и то без одлучивања људи. Сетимо се већ данас једноставних
концепата: напреднији облици данашње „вештачке
интелигенције“ могу бити подешени да праве филмове алгоритамски
фино монтиране од разнородних кадрова, музику
која задржава потпуно еуфонију али машински компоновану
од разноврсних чујних и нечујних звукова, командовање машина
живим плесачима — и сваку другу врсту монтаже атракција
настале стриктно научно-технолошким путем. Анимирани
„филмови“ снимљени по електромагнетним таласима
мозга слепих људи који слушају музику су једни од најдирљивијих
и естетски најкомпактнијих дела у историји кинематографије.
123