СТОЛЕЋЕ СИГНАЛИЗМА THE CENTURY OF SIGNALISM

27.12.2014 Views

Столеће сигнализма Тамна страна силе. Жанровски одређивати Невидљиви Марс, међутим, далеко је тежи, готово немогућ задатак. Служећи се моћном сигналистичком методологијом, писац луцидно претвара сам поетски језик у опасно оружје деконструкције; свестан кризе класификације која већ одавно нагриза принципе научног дискурса, не либи се да „специфичне тежине“ одређеним појмовима одузима и додељује по заслузи, веран искључиво бескрупулозном песничком критеријуму. Резултат би се, на стилском нивоу разматрања, могао означити као — језичка фантастика. На махове, интензитет ове рапсодије је такав да на читаоца оставља утисак аутентичног космогонијског врења, правим чудом забележеног на хартији. Упечатљива је, међутим, вештина којом се богата апстрактна визуалност Невидљивог Марса, наизглед с лакоћом, трансдукује у писани израз. Платформа на којој Шкеровић у овом роману експериментише довољно је широка, те он може да тестира нова решења за вечито отворена егзистенцијалистичка и филозофска питања, не само иманентна човеку као појединцу или целој врсти, већ и животу у свим својим могућим и замишљеним формама. Отуда, пажљиви (али и информисани) читалац неће остати ускраћен за могућност дијалога са архетипским ликовима који насељавају лимбо Невидљивог Марса. Радикалнији од Гибсона и Зелазнија, непоправљиво самодоследан, и вероватно с јединим адекватним панданом у рецентним екстраваганцама Илије Бакића, Шкеровић појму растеловљења (disembodiment) даје нову димензију. Читалац бива поведен иза хоризонта догађања, у ванвременски не–простор поседнут безбројним могућностима материје, енергије и речи, тачку без повратка из које инфинитезимални број путева води у непознато. Чињеницом да пред собом имамо роман попут Невидљивог Марса још се једном, овај пут на убедљив начин, потврђује да пројекти културног опустошења и холивудизације иницирају појаву отпора на најмање вероватним (или, пак, највероватнијим) местима. Зато, припремите ужину и цигарете, проверите склопке вашег сигналистичког скафандра, па, уз Хендрикса и Елвиса, правац утврдите за Марс. 114

Ендру Топел (Andrew Topel): Визуелна песма 115

Столеће сигнализма<br />

Тамна страна силе. Жанровски одређивати Невидљиви Марс,<br />

међутим, далеко је тежи, готово немогућ задатак.<br />

Служећи се моћном сигналистичком методологијом, писац<br />

луцидно претвара сам поетски језик у опасно оружје деконструкције;<br />

свестан кризе класификације која већ одавно нагриза<br />

принципе научног дискурса, не либи се да „специфичне<br />

тежине“ одређеним појмовима одузима и додељује по заслузи,<br />

веран искључиво бескрупулозном песничком критеријуму. Резултат<br />

би се, на стилском нивоу разматрања, могао означити<br />

као — језичка фантастика. На махове, интензитет ове рапсодије<br />

је такав да на читаоца оставља утисак аутентичног космогонијског<br />

врења, правим чудом забележеног на хартији. Упечатљива<br />

је, међутим, вештина којом се богата апстрактна визуалност<br />

Невидљивог Марса, наизглед с лакоћом, трансдукује<br />

у писани израз.<br />

Платформа на којој Шкеровић у овом роману експериментише<br />

довољно је широка, те он може да тестира нова решења<br />

за вечито отворена егзистенцијалистичка и филозофска питања,<br />

не само иманентна човеку као појединцу или целој врсти,<br />

већ и животу у свим својим могућим и замишљеним формама.<br />

Отуда, пажљиви (али и информисани) читалац неће остати ускраћен<br />

за могућност дијалога са архетипским ликовима који<br />

насељавају лимбо Невидљивог Марса. Радикалнији од Гибсона<br />

и Зелазнија, непоправљиво самодоследан, и вероватно с јединим<br />

адекватним панданом у рецентним екстраваганцама Илије<br />

Бакића, Шкеровић појму растеловљења (disembodiment) даје<br />

нову димензију. Читалац бива поведен иза хоризонта догађања,<br />

у ванвременски не–простор поседнут безбројним могућностима<br />

материје, енергије и речи, тачку без повратка из које инфинитезимални<br />

број путева води у непознато.<br />

Чињеницом да пред собом имамо роман попут Невидљивог<br />

Марса још се једном, овај пут на убедљив начин, потврђује да<br />

пројекти културног опустошења и холивудизације иницирају<br />

појаву отпора на најмање вероватним (или, пак, највероватнијим)<br />

местима. Зато, припремите ужину и цигарете, проверите<br />

склопке вашег сигналистичког скафандра, па, уз Хендрикса и<br />

Елвиса, правац утврдите за Марс.<br />

114

Hooray! Your file is uploaded and ready to be published.

Saved successfully!

Ooh no, something went wrong!