СТОЛЕЋЕ СИГНАЛИЗМА THE CENTURY OF SIGNALISM

Столеће сигнализма
108
Зачуо је песму.
Кјан дин кван
ваги дан дан
Кјан јо јан
аји маги дван дан
Ти јос тјан
Аки мури дон тјан
Ви зан до ди
Кјан дин ква`ан ваги дади дан дан
Кјан дин а`ан анги доги хан дан
Ти јор ван иги јоги ан а`ан
Хвај хвај хвај...
Подигавши главу, Лобо је снажно повукао дим из цигариљоса.
Звук чопера сасвим се природно надовезао на песму
која му је још одзвањала у слушним пећинама. Момци су гледали
своја посла, углавном кроз окна, у тлоцрт рата који се
одвијао далеко доле, у златним гротлима Кув–Хурме.
Пошто је био сасвим сигуран да је управо примио поруку,
одшетао се до кокпита и потапшао плећатог црнца по рамену.
Завртео је прстом испред наранџастих гоглса, потврдивши безгласно
уснама: окрећи, окрећи...
3.
Лобо Завијер је већ био на ивици стрпљења када је коначно
прозвано његово име. Климнуо је надркано према индолентној
прозивачици, а гардисти га пропустише у црвену дубину, право
у досадно прихисторик–грување које је В–Ијан начисто обожавала.
„Нисам увопште заинтересована да ми трапиш џиџа–биџе,
палковниче, па се слободно мош врнути оклен си дошо ако си
дошо вамо да трапиш...“, склопила је руке око биволског торза
Лобо Завијера. Није имао намеру да је љуби у уста јер се није
палио на сочну безубост. Ипак, увек му је пријало да додирне
В–Ијанину крљушт, прижељујкући оно болно пуцкетање које
је изазивала у прстима опипача.
„Моритомо–сан је усрао. Уваљено му је додуше, под фирмом
твоје наруџбе, мада је одмах посумњао да ти немаш везе с тим.
Јер, узорак је изгледа био веома педантно припремљен. И ја сам
обавио чекинг и даблчекинг, није у питању ни Ц.Р.Т.А.П., код
њих се расуло баш запатило, баве се само својим каканим