KidriÄ, Boris, Izabrana dela I, IzdavaÄki centar Komunist, 1985.pdf

Odbor Predsednistva CKSKJ za objavljivanje Sabranih dela 

Borisa Кidrica 

Sergej Kraigher, predsednik, ·David Atlagic, Veli Deva, 

Zvone Dragan, Svetozar Durutovic, Karolj Erdelji, Kiro 

Gligorov, dr Svetozar Popovic, Vojo Rakic, dr Jakov 

Sirotkovic, dr Tihomir Vlaskalic, dr Cedomir Strbac 

Redakcija Sabranih dela Borisa Kidrica 

David Atlagic, glavni urednik, dr Putnik Dajic, dr Tone Ferenc, 

France Filipic, Drasko GrЬic, Dragana Кraigher, dr Ј anko 

Prunk, dr Svetislav Taborosi, mr Ј erca Vodusek-Staric 

ј 

BORIS KIDRIC 

SABRANA DELA 1 

Urednik 

Drasko GrЬic 

Napomene 

France Filipic 

dr Ј anko Prиnk 

Drasko GrЬic 

Istrazivanja 


Prevodi 

dr Niko Berus 

Мilorad Simonovic 

Izbor fotografija 

dr Janko Prunk 


Predmetni registar 

mr Ј erca Vodusek-Staric 

dr Tone Ferenc 

Lilijana Trampuz 


Registar imena 

Vladislav L. Шс 

Likovna i grafiCka oprema 

Vladana Ћ[rkonja 

Likovni urednik fotografije 

Milos Majstorovic 

1 

.1 

) 

1 

1 

1 

1 

1 

i 

·i ., 

1 

! 

IZDAVACКI CENТAR KOМUNIST 

BEOGRAD 1985. ,

. . .:~·. 

[. 

:· 

BORIS КIDRIC, SAВRANA DELA:, I, 1933-1941. 

.5 

Lev Modic 

SКICA ZA SТUDIJU О REVOLUCIONARNOJ BORВI 

BORТSA !ИDRICA * 

i .. 

'. 

"Prisao si radnickom pokretu zbog toga sto ТVој plemeniti 

duh i. srce nisu mogli podnositi i mirno gledati nejednaku borbu 

izmedu izraЬljivanih i izraЬljivaea, prisao si radnickom pokretu 

zbog toga sto је ТVој ро prirodi revolucionarni i ispitivaCki duh 

vec u najranijoj mladosti proniknuo u zakone razvitka druStva, u 

dijalektiCki materijalizam, u nauku Marxa, Engelsa i Lenjina. Prisao 

si radniCkom pokretu i zbog toga.sto si htio da budes sudionik 

i borac umom, srcem i svim svojim Ьicem pri radanju novog, а ne 

pri umiranju starog druStva." 1 

"Boris Кidric nije Ьiо samo borac. ·Bio је i stvaralac, organizator, 

mislilac koji је davao neprocenjiv doprinos idejnom trasiranju 

na8e revolucije i na8eg socijalistickog puta .. Bio је socijalisticki 

internacionalist, a1i ne covek bez domovine. Svoju rodenu 

slovenacku grudu, cijem је oslobodenju toliko doprineo, strastveno 

је voleo i ovom istom ljubavlju on је zagrlio i bratsku zajednicu 

jugoslovenskih naroda, jer је znao da bez ove nema ni slobode ni 

socijalizma za njene narode. Ucvrscenju ove zajednice i njenoj 

moci on је posvetio svoje snage na svakom poslu koji је obavljao."' 

Secanja na Borisa Kidrica, bilo da ih piSu politiCki radnici, 

umetnici, vojnici, ekonomisti ili drugi njegovi saradnici, svedoce 

о coveku izvanrednih analitiCkih i sintetiCkih, teorijskih i akcion:i:h 

sposobnosti, S:irokih znanja, pouzdane primene dijalektiCkog 

m.iSljenja, а. isto tako i о ooveku izuzetne istrajnosti i 

aktivnosti, duЬoke oseeajno.sti i nepresuS:nog oseeanja za. ooveka. 

• Autor је .unekoliko izmenio i dopunio ranije objav]deni tekst 

"Oris revolucionarnega iЬоја Borisa Кidri{:a", Вотес, XXXVI, З-4/1984, 

str. 27G-315. Sve o,bjavljene delove Кidricevih tekstova autor је navodio 

prema slovenackom izdanju Boris КidrЩ ZЬтаnо delo, I-IV, Cankarjeva 

zalozba, LjuЬljana 1958, 1959, 1962, 1976 (u daljnjem tekstu: ZD 

I-IV), tako da smo sve citate morali usaglasiti sa na8im izdanjem i · 

navesti u zagradama osnovne poda·tke za navedena mesta i ·u slovenackom 

i u na8em izdanju. - Ртiт. теd. 

1 

ZD I, str. 9 /,;Ree dr.uga Tita. Nad graЬnicom najbllieg d.roga", 

ВотЪа, 16. april 1953/ 

2 

ZD I, str. -13 /"Oprostajna II'ec drru.ga Кardelja", ВотЪа, 16. april 

1953/ 

1 ·:-: 

~: 

--~_,д

б BORIS КIDRIC, SAВRANA DELA, 1, 1933-1941.- 

I 

Вoris КidriJC roden је 10. a:prila 1912. u Beeu kao jedini 

sin dr Franceta. Kidr:iJCa, .knjiZniCaтa Dvorske Ьilblio.teke, loщni- 

-је univerzitetskog pro'fesora i predsednika Slovenske akade 

Inije znanosti in um.etnosti u Ljuohljani. Ро ШJЬijanju prvog 

svetskog rata preseiio se s majkom na КneZec kod Rogaske 

Slatine. 

Кnez·ec је Ьiо svojina Vinka Zurmana, koji је oko sebe 

okupljao mlade i poma:gao :im. Medu ostalim.a, omogucio је 

studije i Francetu Кidricu i posle svoje smrti ostavio mu u 

nasledstvo :imanje na Кnmcu, gde su Кidricevi eesto navraeali. 

Tamo је Вoris Кidric proveo godme prvog svetskog rata, 

do2!iveo raspad Austro-ugarske Monwhije i osnivanje Кraljevine 

S11Ьа, Нrvata i Slovenaca. Novembra 1918. роеео је pohadati 

osnovnu skolu u b1izini Кneica. U prvom tromeseeju 

skalske 1·920/1921. godine presao је ocu u Ljubljanu da Ьi tamo 

nastavio skolovanje. Prvi svetski rat i njegov rasplet bili su 

za Borisa Кidrica deeji doZi'VIljaj koji се mu ostati tek u mutnom 

seeanju. Med:utim, tada su postavljeni temelji onih odnosa 

koji се Ьitno uticati na сео njegov Zi.votni put. U svom 

kasnijem radu viSe puta se vraeao karakteristilkama i poukama 

tog vremena. 

Zametkom prvog svetskog rata okonean је doiЬar milenijum 

nemaeke hegemonije nad slovenackim narodom. Ustanovljenjem 

jugoslovenske drZave postignut је, dodu5e, napredak u 

uevrsCivanju njegovog nacionahюg opstanka, aili slovena.Cko 

naciona1no pitanje ostalo је u sustini nereSeпo, а u dalljnjem 

razvoju jos se i zaostravalo. Uz to, vise od pola miliona Slovena:ca 

ostalo је odvojeno od svoje matice. 

Кrај prvog svetskog rata znacio је za slovenaOki narod 

dane ve1i:kog ocekivanja i dutЬokog razoearanja. Vec u prvoj 

pdlovini 1918. godlne pobune slovenaCkih vojnika u Judenbuтgu, 

Murauu i Radgoni, а i ceste demonstracije i strajkovi u 

LjuЬljani i drugim industrijskim gradovima Slovenije, svedocili 

su о sve jacem revolucionarnom pritisku narodnih masa koje su 

povezivale teZn.ju za nacionalnim osloЬodenj em sa resenj em 

svoj:ilh socija1nih proiЬlema. Da Ьi zaustavШi revolucionarno vrenje, 

predstavnici gradanslcih politickih stranaka osnovali su 

avgusta 1918. и LjuЬljani Narodni svet /Narodno vece/, koje 

је do 1. decembra 1918. predstavljalo и Sloveniji vrhovni organ 

DrZзve Slovenaca, Нrvata i Srba. Sa njegovim programom 

saglasili su se i predstavnici Jugoslovenske socialnodemokratske 

stranke (JSDS), koji sи ти se иskoro potom i pridruZili. 

Edvard Kardelj је delovanje Narodnog veca i saradnju socijaldemokrata 

u njemu ocenio ovako: "Tako је doslo do Narodnog 

veca, sa cij:im imenom sи povezani najsudbonosniji tre- 

1. 

• 

LEV MODI~. PREDGOVOR 7 

nuci SllovenaCkog naroda neposredno posle rata i najte'Ze gre5- 

ke slovena!Ckog pokreta. Narodno veee odigrailo је ulogu giavnog 

kontrarevolucionarnog instr.umenta u rukama bиrZoozije 

za r.azJЬijanje revoluoionarnog po.kreta radniiC.kih masa.m 

Kontrarevolucionarna uloga slovena&e socijaldemokratije 

potvrdena је i time sto na Osnivaekom kongresu Socijalisticke 

radniCke .partije Jиgoэlavije {komunista), koji је odrZan od 20. 

do 23. aprila 1919. godine u Вeogradu, medu delegatima kllasnog 

pokreta iz svih ju,goslovenskih pokrajina nije bllo nijednog 

predstavnika iz Slovenije. Tek aprila 1920. dellegati Delavske 

socialisticne stranke za Slovenijи /RadniCke socijalisticke 

stranke za Sloveniju/, koju sи osnovali pripadnici leve opozicije 

и JSDS, doneli su odlиku о иjedinjenju sa: Socijailistickom 

radniёkom .partijom Jugoslavije (komunista). Time је ustanovljena 

komunisti.Cka partija u Sloveniji. 

Kada је 1940. godine Вoris Кidric и raspraVi. "Evropske 

krize i slovenacki narod" analizirao taj period, on је, иz konstatacijи 

da је и novijoj slovenaCkoj istoriji sve zavisNo od 

pitanja dok!le se uzdigla radniбka klasa, na:glasio d~ је 1918. 

godine reЗilno postojala nova dru·stvena snaga, "ali јој је kod 

nas nedostajalo odlueno teoretsko, taktiCko i organirzaciono rиkovodstvo" 

(ZD I, 109; I, 186). · 

Za marksizam i komunizam Вoris Kidric se opredelio vr.lo 

rano - k.ao ucen!ik Drиge drZavne (Poljanske) gimnazije и 

LjuЬljani. Profesori i drugovi sесаји ga se kao vrlo obdarenog i 

siroko obavci\tenog srednjoskolca. А Edvard Kardelj је и seeanjima 

na njega istakao ·da sи se vec tada pokazale dve njegove 

ooOIЬitosti: akciona prodornost i organizaciona spos01bnost, 

na jednoj strani, dok se, na drиgoj strani, iska2:ao kao ,,intenzivan 

misli:lac, obdaren ana1itiear i istraZivaiC, koji se nije zadovoljavao 

samo и[ogom izvrSioca nego је, ujedno, Ьiо i stvaralac".4 

Pored licnih svojstava, na opredeljenje mladog Кidrica 

иticali sи i zaostreni politicki i ekonomski odnosi и zemlji, kontakti 

koje је za vreme skolskih ferija odrzavao sa -staklarskim 

radnicima и Rogaskoj Slatini i siroki vidici koje је stekao ucenjem 

izvan Skole. Za to ucenje velike moguenosti pm1zala mu 

је bogata oeeva bi:Ьlioteka. Upoznavao se, pored ostaloga, sa 

evropSkom filozofskom Inisljи i pri tome se sreo sa mal"ksizmom, 

citao је slovenaakи i .dгugи !ери .knjizevnost, proиeavao 

3 

Edvard Kardelj, Razvoj slovenskega narodnega vprasanja, Ljwbljana 

1957, str. 315 fupor. Edvard Kardelj (Sperans), Razvoj slovenackog 

nacionalWg pitanja, trece, pregledano i dopunjeno izdanje, Izdavacki 

centar Kornunist, Beograd 1973, str. 264/. 

• Edvard Kardelj, "Lik Borisa Kidrica", Politika, 7. april 1978. i 

Delo, 8. april 1972 (u daljnjem tekstu: Е. Kardelj, "Lilt BQrisa J

-------, 

8 BORIS КIDRIC, SAВRANA DELA, 1, 1933-,-1941. 

slovenaCku literaturu i politiCku istoriju. Sav njegov razvoj i 

sva njegova svedocenja govore da su mu naroCito .Ы.iski bili 

Ivan Cankar i Sreoko Kosovel. Prihvatio је poruku Ivana Can- 

. kara da se novi svet ne moze graditi na golom saosecanju sa 

sиdbinom radnika, nego na veri ·u moc radnick-e klase. То saznanje 

Boris Кidric је kasnije (1935. godine) izrazio ovom miSlju: 

"Nisi, naime, proleterslki pisa.c ako iUZ odэustvo. эopstvenog 

Ьorbenog otpoca cmizdr.iS nad sudblnom svojih n-eaйcl;iyn:ih likova 

i utapas se s njima u malogradansku sentimentalnost." 

("Tone Cufar: Slom", ZD I, 30; I, 54) 

Pri proucava.nju slovenacke politiбke i literarne istorije 

misaonom coveku, kakav је Ьiо mladi ·KidrЩ ostro se postavilo 

pitanje о ulozi i zadacima slovenaCkog intelektualca. Kidric је 

celog. Ziv:ota visdko cenio intelektualni rad koji stvaralacki t-eZi 

visim ciljevima ooveka i coveeanstva, rad kakav је upomavao 

kod Pre8erna, LevstiJka, Cankara. Utollko је vise OSIUdivao onaj 

potuljeni lffiE.ntalitet i ponaSзnje slovena&e inteligencije koja 

se za mrvice klanjala svakom gospodaru i tako ometala pripremanje 

naroda da se 1 bori za svoja nacionalna i socijalna prava. 

Borba za dostojni lik slovenackog intelektualca moze se zapaziti 

u celokupnom delovanju Borisa Kidrica. V-ec u skolskom 

zadatku iz 1929. godine (koji је zaplenila policija pri kucnom 

pretresu i koji је sacuvan medu dokumentima Drzavno~ suda 

za zastitu driave u Beogradu pod naslovom "Slovenska naтodna 

struktu·ra v sestdesetih letih preteklega stoletja") on је pisao: 

"Trecoj grupi pecat је dao svojim radom. F·ran Levstik. 

То је ·grupa radikalnog nacionalnog programa i ozbiljnog rada 

za slovenacku literaturu i izostravanje slovenaokog jezika." 5 

Analizi slovenackih prillka i ulozi inteligencije u 1848. godini 

i posle nje, ра i politickim poukama tog vremena, vracao se on 

i kasnije, posebno neposredno pred odlucujucim dogadajima na 

pocetku drugog svetskog rata u clancima "Evropske krize i slovenacki 

narod", "N apomene uz istorijru s1ovena0ke knjizevnosti" 

i "Lik slovenaCke inteligencije izmedu Preserna i Levstika". 

· (ZD I; I, 153-186, 187-197, 205-216) ' 

Godine 1927. Borisa K:idrica је Vlado Кozak uvea и svoj 

krug u kojem su se okupljali omladinci. Tu. se on upoznao sa 

Edvardom Kardeljem i drugim dugogodiSnjim saradnicima. 

Prema seeanjima Vlada Kozaka kod njega se okи:pljalo dvadesetak 

mladih ljudi, prvenstveno gimnazijalaca. 6 Tamo su doЬijali 

inace tesko dostupnu marksistiCku literaturu. Vlado Kozak 

5 

Istorijski arblv Centralnog komiteta Saveza komunista Slovenije 

(u daljnjem tekstu: ZA-CKZКS). 

• Vlado Kozak, "Kako је tovariS Кidric postal komunist", Ljudska 

pтavica, 8. maj 1953. 

t. 

LEV MODIC, PREDGOVOR 9 

роmшЈе dela Marxa, Engelsa, Plehanova, Thalheimera. Pri 

kucnom pretresu u decembru 1929. policijski agenti nasli su 

kod njega i nesto novije politicke dokumentacije i publicistike . 

U· policijskoj prijavi pomenuta su ova dela: Jedinstveni fтont 

pтoletaтijata (Мoskva 1922, na srpskohrvatskom jeziku) i pojedini 

brojevi glasila Balkanska fedeтacija, koje је izlazilo u Веси 

na francиskom jeziku, а na nemaCkom jeziku Komunizam 

и Poljskoj (Hamburg 1921), Тroc'ki: Nova etapa, svetska situacija 

i nasi zadaci (Hamburg 1921), Cтveni sindikati i Komunisticka 

inteтnacionala (Вerlin 1923), Zakljucci i тezalucije Dтugog 

meaunaтodnog kongтesa Cтvene sindikalne inteтnacionale 

(Вerlin 1923) i Ilustтovana istoтija тuske тevolucije 1917 (Вerlin 

1928).7 Кruioci kod Kooaka predstavljali su pravu politiclro 

skolu. Medutim, mladi ljudi nisu ostajali samo pri tome, nego 

su se lacali i posebnih akcija, prvenstveno ispisivanja parola. 

Odиsevljenje Borisa Кidrica pri tim a~kcijama navelo је Kozaka 

da predloZi Francetu Кlорсiси da ga poveze u SKOJ. Pocetkom 

1928. godine Кidric је rpostao skojevac. 

Skojevske akcije - pridobljanje istomisljenika, ispisivanje 

parola, rasturanje leta:ka, isticanje crvenih zastav.a na dimnjacima 

i stubovima i sl. - bile su sve cesce. Narocit odjek imale 

sи иlicne demOIIlstracije 13. novembra 1928, kada su skojevci 

povodom proslave jedanaeste godiSnjice oktobarske revolucije 

organizovali povorku sa crvenom zastavom' iz predgrada Moste 

u grad. U redovima mlade generacije rasli su otpor odnosima 

u zemlji i prkos policijskom teroru. 

Iste godine kada је primljen u SKOJ (1928) Вoris Kidric 

је primljen ј u Komunisticku partiju Jtigoslavije '(КРЈ). Prema 

secanjima staklarskog radnika Bena Jugovara, sa kojim је 

odrzavao stalnu vezu, Kidric је postao clan КРЈ u Rogaskoj 

Slatini. 8 

Fa!Ьrika stakla u Rogaskoj Slatini osposoЬljena је za rad 

u januaru 1927. godine, i u taj kraj dosli su tada mnogi staklarski 

,radnici iz Zagorja na Savi, gde је fa,brika stakla ·bila 

ukinuta. Medu njima Ьilo је clanova SKOJ-a i КРЈ. Uskoro 

su osnovali partijsku celiju, sindikalnu podruznicu i podrufuicu 

radnickog kulturnog drustva Svoboda. Vec 1928. godine oni s11 

zajedno sa staklarskim radnicima iz cele Jugoslavije organizovali 

strajk koji Se posle cetiri meseca zavтsio pobedom strajkaca. 

Vreme kada је Вoris Кidгic росео organizovano raditi u 

Partiji opisao је Edvard Kardelj ovako: "ReZim Obznane i Vi- 

7 

ZA-~KS 

• Piooirski tist, ,ьr. 28, 13. april 1978.

---, 

10 BORIS КIDRIC, SABRANA DELA, 1, 1933-1941. 

dovdanвkog ustavз. stare Jugoslavije. vrlo brzo је zi:upao u nepremostive 

politiCke teskoce i nepril.ike. Ekonomska stagnaeija, 

neresivi proЬlemi zaostalosti na selи, sve jaci otpor nedemo- 

. kratSkim metodima itd. brzo su razЬijati iluzije koje sи se rodile 

prilikom. nastanka Jugoslavije, i prodиЬljivaii nezadovoljstvo 

naroda. Osim toga је i radmaki pokret, posle teSkih иdaraca 

u prvim poratnim godinama, ponovo ојаеао i postajao sve 

znacajniji drustveni faktor. Vladajиce sriage pokusale su da 

te suprotnosti rese fasizmom, -Orjunom i sИonim ,pokretima'. 

Medutim, krvavi sukob izmedи Orjune i rudara u Trbovlju 

1924. godine koji је - gatovo na simЬolican naCin - izrazio 

· otpor ra.dniCkog pokreta i ·demdkratskih snaga pdkuSa.jima fasizacije 

i koji је ојасао antifasistiakи Ьо:vЬи ро svoj Jugoslaviji, 

brzo је pokopao takve reakcionarne planove. 

Uporedл sa time zaostravalo se i nacionalno pitanje, narocito 

u Hrvatskoj, .al.i isto tako i и Sloveniji, Makedoniji i drogde. 

Sve te эи:prottюsti dovele sи na kraju do sestojanиarske 

vojno-monarhisticke diktature. 

То sи bili uslovi i vreme koji su izazvali snaZпи orijentaciju 

иlevo i и sirokim krиgovima inteйigencije. Intenzivna levicarska 

иsmerenost i aktivnost zahvatila је ,priliean deo stиdentske 

omladine na иniverzitetima i и srednjim skolama, ра i 

mlade inteligencije ruop5te. Deo te omladine se nepooredno pridruZio 

Savezu komunilsticke omladine ili KomиniiStiCkoj partiji, 

odnosno stupio и njihove or~anizacije. а и jos vecem broju Ьiо 

ie na njihovoi strani sa svojirn simpatijama i svojom le15alnom 

a-~~tivnosби. Mocan пticaj na iakav razvoj imao је и to vreme 

- pored blegalnog rada SKOJ-a i Komunistioke partije - i 

Srecko Kosovel sa svojim listom Mladina, а i druge legalne akciie 

levicarske omladine. 

Тај talas је - kao .mnoge mlade lj·иde - zahvatio i Вorisa 

Ki!dri'ea i mene. Svest kоји је и takvim иslovima formiralo 

vтeme kod svih nas, bila је delom raciona:l1Ila, to jest naiStajala 

је iz sve jasnijeg saznanja .da jedino oodiali~tЧ~ka revolиciia 

moze resiti ne samo klasna i socijaln.a pitanja nego i pitanja 

opstanka i bиducnosti slovenackog naroda. а delom је bila i 

emocionalna, to jest rasla је iz spontanog otpora varva:vskom 

i poniZa.vajиcem sistemu terora koji pred sobom nije imao nikakve 

isrtorijSke perspektive. niti је Ьiо snoooban da иcini i jeclan 

jedini ·pr·ogresivan korak u drustvu." 9 

VladajuCi sistem stare J-ugoslavije nije Ьiо sposoban ni 

spreman da demakratskim sredstvima re5ava nag01nilane protivrecnosti. 

Zato је vrsio sve vece nasilje. Poo§travanje tog 

nasilja (narocito nad komunistima) pocetkom 1928. godine na- 

• Е. 

Kardelj, "Lik Borisa Кidri~a". 

1 

1 

Ј 


gov:estavala је vec cinjenica da је u Vukicevicevoj vladi ministar 

unutrasnjih ·dela postao dr Anton Korosec. Medrutim, agresivnost 

velikosrpskog nacional.izma i hegemonizma dovela је 

do eksplozije 20. juna 1928, kada su u Skup8tini odjeknuli re:.. 

volverski hici kojima su pogodeni najvideniji predstavnici Hrva 

tske

12 BORIS КIDRIC, Si\ВRANA DBLA, 1, 1933-1941. 

Bez obzira na pogrcinost par.ole о oruzanom ustmku, mlada 

generacija komиnista primila ju jev.sa revolucionarnim ~omantizmom 

(koji ~е Кi

14 BORIS КIDRIC, SAБRANA DELA, 1, 1933--1941. 

Ekonomska i politiбka kriza и JIUgoslaviji se posle 1929. 

godine produЬljivala, sto је zaostravalo vec postojece socijalne, 

nacionalne i politicke sиprotnosti и drzavi. MonarhistiCki 

· rezim је bez иspeha pokusavao da stvori - ро иgledи na druge 

fasizme - svojи masovnи borbenи organizacijи (na primer, 

podrzavljenjem Sokola). Neиspeh и tome vodio је potkraj 1931. 

popиstanjи terora, S'to је reZimи trebalo da omogиci sk1apanje 

koщpromisa sa gradanskim politickim partijama koje su, иprkos 

zabrani, bile i dalje prisиtne u politiCkom Zivotи zemlje. 

Za komиniste, medиtim, nije bllo popиStanja. 

· Boris Кidric је jos Ьiо и istramom zatvoru kada је zbog 

izdaje policija sredinom febrиara 1930. иspela ponovo da prodre 

и !Partijslro i skojevskи organizacijи. Talda је Ьiо. иhapsen 

i Edvard Кar.delj i r~Ьijen је PokrajinSki komitet SKOJ-a. 

Кardelj је osиden na dve godine roЬije, tako da se Кidric 

vratio iz zatvora dobrи godinи dana pre njega. 

Tadasnji polomj .Partije i SKOJ-a ocenio је Edvard Kardelj 

ovako: "Pamjskog vodstva и stvari nije Ьilo. Stavi8e, za 

vreme sestojanиarskog terora bila је иnistena sva vodeca strиktиra 

KomиnistiOke partije Jugoslavije и Sloveniji, njeni pri- · 

padnici sи bili ili ро zatvorima ili и emigraciji." 17 Neke organizacije 

koje sи jos postojale i pojedinci koji sи jos Ьili voljni 

da rade ostali sи bez veza. 

Ро povratkiU iz mtvora, norvembra 1930, Вords iКidric је 

privatno polomo maturи, za Sta је otac morao doblti odobrenje 

Мinistarstva prosvete и Beogradu, ра se и jesen 1931. up.isao 

na Hemijski odsek Tehnickog fakiUlteta Univerniteta и Ljubljani. 

Odm:ah ро izlasku iz zatvora latio se oЬnavljanja partijske 

i skojevske organizacije. U~tavio је vezи sa kom.unisrtima и 

Ljиbljam.i, ,pO'SeЬno sa Janezom Perenicem, koji је imao organizovaiiи 

svoju grири i svoju tehniku. U rad је 1930. godine 

иvео i svojи Ьиdиеu suprиg;u Zdenku Armic. Uspostavio је vezu 

sa .kom.иnistima iz Roga.Ske Slatme i pojedinim komunistim'l 

iz drugЉ mesta :i роеео -.JibnaV'ljati parЬijske organizacije 

ро faJbrikama i ·na Univerzitetu. Ти је najjpre focmtirao paгtijsku 

organizacijи studenata hemije. Uprkoo malobrojnosti partijske 

orgam.izacije na Univerzitetu, jer imaia је jedva ne8to 

vise od dvadeset clanova, ona је pri oЬnavljЗIIljи Paтtije odigrala 

znaeajnи иlogu. 1 s . · 

Tako se и novembrи 1930. formiтalo vodece jezgro Paxtije. 

Ро izlaskи Ш zatvora (februa•ra 1932), Ed:vard Кardelj se odma:h 

pov~ao sa Вorisom Kidricem, Tonetom TomЭicem, Вori- 

17 Е. Кaa."delj, "Lik Borisa Кidrica" 

18 

Slavko Кremensek, Slovensko studentsko gibanje 1919-1941 

LjUIЬljana 1972, str. 165. 

' 

1 

i 

1 

! 

Ј 

1 

LEV MODIC; PREDGOVOR 15 

.som Ziherlom i drиgima. Grupa је иЪrzо reorgan:ioovala dotadasnji 

centar obnove Partije и Sloveniji i formirala novo privremeno 

rukovodstvo koje је, .ро reeima Edvarda Кardelja 

Ьilo и nedotшnici sta је· ono. zaprayo. "Svi smo bili Ьivsi sko~ 

ј evci. Niko nas formalno nije ,priri:rio и Pщtiju. Ра tpak smo 

obnavljali isivati partijske dokumente kao Pokrajinski 

komitet Komиnisticke .раrЩе." 19 

Тај Pokraj.i!Ilski komitet delovao је pretefuo koleldivno, 

а Вoris Кidric је bltno doprinosio stvaranju atmosfere dr.ugarskog 

radnog kolektiva. 20 U njemи se Kardelj prvenstveno bavio 

idejno-poiitiбkom sadrzinom partijskog delovam.ja, .а Кidric 

organizacionim pitanjima. Ostali clarюvi Komiteta odgovarali 

sи za pojedina tгritorijalna podrucja, na primer za dolenjsko 

notranjsko i druga. 

' 

Kada је mlada generacija komиnista neposredno иосi sиdbonosnih 

svetskih za.pleta preиzela odgovornost za obnovu Раr 

Ще, ona је Za!pravo preиzela odgovornost i za sudblnи svog 

naroda.. Kasnije partijski zivot и Sloveniji nikada viSe nije 

zamro, moc i · иticaj Partije stalno sи rasli, slovenacki narod 

i komunisti nisu nikada vise ostali bez r.ev:olucionarnog vodstva.. 

·. 

Lecima, ;pojedinim a~cijama, ilegalnim i, lroliko је Ыlо 

mog~eno, legalnim listovima. i casopisima, novi Pokrajilns'ki 

k!:'Шltet do~azao ]е da sestoja;nиarski teror nije иsрео uni.Stiti 

Komundsticku partiju. . ·. ..· 

Вoris Kidric је 1932. godine и Savljama kod Lj:иЬljane 

organizovao cbldostilnи tehniku. U Savljama је иmnZavan i 

~~egalni list !ideci prapor (Crvena zastava) kao gla.silo Pokra 

]шskog kormteta КРЈ za Sloveniju. List је izlazio od ma·rta 

1932. do avgusta 1934. godine. Vise brojeva lista иredio је Boris 

~id~c. G~d~e !932. izislo је i sest brojeva ilegalnog lista 

Bolзsevzk kO]l ]е IZdavao Okrиzni komitet КР Slovenije и 

N·1v:o~ .Mest.и. K~runisti u Sloveniji disciplinova·no su sproyodx._li 

dlrektivev "_1Slh vo~stava, ра је stoga i partijska stampa 

1zrazavala tadasnJe sektaske stavove Kominterne i vodstva КРЈ 

koje је delova~o и inostranstv!U, ali i pl'lkos rezimskom teroru 

i ЬогЬеnи spremnost komиnista. 

Od novembra 1932. do maja 1934 na inicijatlvu Borisa 

Kidrica, izlazili su i RdeCi signali. Izda~ao ih је Univerzitetski 

19 

Е. Кardelj; "Lik Borisa Kidrica" 

3] Isto

16 BORIS KIDRIC, SAВRANA DELA, 1, 1933-1941. 

kamitet КРЈ 21 kao "revolucionarno glasПo studenata", kasnije 

"borbenih studenata". Sektastvo i ultralevicarstvo vidno је i u 

tom listu. Karaktcristiean је, medutim, uvodni:k u prvom broju, 

-koji otvara sire vidike. Ро · tome sto је BoriS · Кidric Ьiо 

cest pisac uvodnika za list i sto Clanak . otkriva tipieno Кidricevo 

tretiranje proЬlema kada iz razvojnih tefuji istorijskih 

procesa izvla:ci savremene mogucnosti i aktuelne zadatke, smatramo 

da је i taj uvodnik on -napisao. Tamo је rekao: "Raspadanje 

nasih starih, preZivelih tradicionalnih politickih ideologija 

koje se vec celu deceniju posle rata i preVтata vrsi u 

malom obimu i vrlo sporim tempom, postalo је sada aktuelno: 

snagom bujke utiru зеЬl .put ru redove slovenacke intelektualne 

omladine nova saznanja о njenim nacionalnim i socijalnim 

zadacima."n 

Zinacajnu ulogu u to vreme odigrao је legahbl. casopis 

Knjizevnost, koji је pod uredniStvom Bratka Krefta росео izlaziti 

decem.bra 1932. i odrzao se do pocetka 1936. godjne, kada 

је za:branj·en ро naredenju ·dr Antona Koro8eca. Pored literarnih 

!Priloga, on је objavl]'ivao i marnja dela marksd.sti&i:h klasika 

i revolrucianarnam marksiзtickom Inislju osvetljavao savremena 

dogadanja u Sloveniji i svetu. Mediu njegov,im istaknutim 

saradnicima, clanovi ilegalnog partijskog: uredivaCkog 

odbora bili su Edvard Kardelj, Boris Кidric, Boris Ziherl, Dusan 

Kermauner i Stane Krasovec. Casopis је Ьiо plod nastojan1a 

![)Okrajinskog vodstva komun:ista da marksisticka misao 

i partijski stavovi prodro u mase. 

Ista tezina ostvaгivana је i putem drilgog izdavaбkog nарога, 

serije "Nova knjiga", u ,kojoj su 1933. godine objavljene 

rasprave: Friedrich Engels: Anti-Dйhring, · Engels-Plehanov: 

Uvod v dialektieni тriaterializem i, sledece godine: Karel Marx: 

Osemnajsti Brumaire Louisa Napoleona, а izdavacko preduzece 

"Ekonomska enota": Plehanov: Osnovni proЪlemi marksizma. 

Aktuelne proЬleme obradivala је 1934. gmline organizo.vaJna 

"Mala knjiZnica" (zatim ,·;Mala Ьiblioteka") koja је prve godine 

izdala Edvaгda Кardelja FaSizam i tri rasprave Staneta Кrasovca: 

Dinamit па Daljnem vzhodu, Povojno svetovno gospodarstvo 

i Stanovska drzava Ъrez maske. 

Siroko zasnovan rad na tom -.podrucju dopunjavale su. i 

pojedine publikac.ije drugih izdavaqa, kao Kar1 Marx: Kapital 

(prema Вorchardtovom lzdanju), .. Edvard Kardelj: Potovanje 

skozi cas. Bogo Teply (Sigma): Na§ svetovni nazor, а partijska 

organizacija sirila је i dela na slovenaCkom jeziku koja su iz- 

21 Ovde, ik:ao i inace, upotr~Ьljavamo КРЈ iUПlesto KSJ i KSS. 

21 

Rdeci signati, br. 1, ZA-CKZKS 

1 

1 

Ј 

LEV MODIC; PREDGOVOR 17, 

l.1zila u inoвtra.rnstvu, naroCito kod IzdavaCke zadruge inostra.,. 

nih .radndika u SSSR. 

Povremeno i kratkotrajno izlarzili su i poneki ilegalni i 

lega1ni listovi. Tako sru :izasla dva ,Ьrоја ilegalnog lista Celica 

kojeg је kao organizaciono glasilo Pokrajinskog korriiteta izda~ 

vao Miha Marirnko. Pod uti

18 BORIS КIDRIC, SAВRANA DЕЏ, I, 1933--1941. 

tickih osnova тevolucionarnog po'kreta izm.edu nas i Komuni:sticke 

partije nije bilo ЬitnЉ. razlika ... U razgovorima su do 

:taknиta i pitanja pogleda na svet, pre svega pitanje dijalekti:ckog 

ma;terijali~пш, ali niko nije insisti.rao na jedinstv·и и tom 

pogledи kao uslovu za akciono jedinstvo" 24 • Vecma vodstava i 

Clanova Кr·ekove radniCke omladine i hriscanskih kolektivista 

иskoro је otvoreno presla и redove Komиnisticke partije. 

Medиtim, brze sirenje иticaja Partije onemogucavali su 

jos иvek sektaski stavovi rиkovodstva КРЈ и inostranstvu. 

Komiiilterna је, doduse, 1932. godine raspustila si\;aт.i СККРЈ 

.i postavila novo privremeno rukovoostvo КРЈ sa Gorkicem 

na сеlи. Vec ranije је napu8tena parola о · neposrednom oruzanom 

иstankiu, ali jos р.е i~jednacavanje socijaldemokratije 1 

gr.adanske demokratije sa faSizmom. 

Novo pшvremeno r.ukovodstvo priznalo је septem:oca 1932. 

postojeci Pokraji11Ski komitet КРЈ za Sloveniju i sledeee godine 

postavilo za njegovog sekretara Мihи Marinka, koji . se 

vt-atio и doщovinи sa podrobnijim upu·tsi\;vima za delovanje 

Revolиcionarne sindikalne opozicije (RSO), pokreta Slovenski 

nacionalni revolucionarji (SRN) i za osnivanje revolиcionarnЉ 

seljaCkih komiteta. 

Odlи'kи .о osnivan}и RSO izdalo је rukovods.tvo КРЈ и julu 

1932. posle ukidanja Nezavisnih sindikata koje је osnovala Partija 

kada је izdala parolи о istupanjи komunista i njihovih istoшiSljenika 

iz refot-mistickih Ursovih sindikata (Ujedinjeni radнiбki 

sindikalni savez ·J/Ugoslavije - URSSJ), koje sи vodili 

socijaldemoik:rati. Sada је trebalo da se komиnisti vrate и te 

reformistiCke sindikate i da и njima оsnији RevO'lиcionarnи 

sindikalnи opozicijи. 

"Naravno, sve је to Ьilo \P{)tpuno nerea1no. Rev.olucionarna 

sindikalna opozicija kao nekakav samostalan revolиcionarni 

sindikat ne Ьi Ьila nista drugo do paralelna or.ganizacija Komиrtisticke 

partije. Ко se odluC.io za aktivnost и revolиcionarnoj 

ilega.Щosti, taj је isao dokraja, to jest nasao је put u Komunisticku 

partijи. Isto to vaZ.ilo је i za rev.olucionarne seljacke od 

Ьore. А sasvim n~moguena konstrukcija Ьila је takozvana organizacija 

Slovenskih nacionalnih revolucionarjev. Takva konstrukcija 

imala Ьi svoj smisao jedino pod pretpostavkom da 

је и Sloveniji stvarno postojao tako mocan samostalan nacionalno-revolиcionarni 

pokret . . . А ta'kvog pokreta и Sloveniji 

nije Ьilo." 25 

24 

"Razgovor z Jozetom Brilejem", Teoreticna priloga slovenske izdaje 

"Komunista", avgJUSt-зeptembar 1974, str. 55. 

25 

Edvard Kardelj, ,,Ро petindvajsetih letih", Delo /i ВоrЪа/, 4, 11. 

i 18. oktobra 1959 (u daljnjem tekstu: Е. Kardelj, "Ро petindvajsetih 

letih"). 

LEV MODIC,' PRВDGOVOR 19 

PoЮraji!nski koпi.itet КРЈ za Slovenijи иbrzo је иvideo svu 

nereainost dolbljenih dixektiva i napustio је misao о osnirvanjи 

Partiji paralelnih organizacija. On se orijentisao na stvaranje 

,partijskih organizacija i sirenje revolиcionarnog po'kreta radnika, 

seljaka i inteligencije, naroCito mlade, u postojeCim s.indikalnim 

~ drugim organizacijama na .osnovu ЬоrЬе za konkretne 

zahteve i teZпje masa. Nizali sи se strajkovi i protestni zborovi 

protiv skwpoee i za povecanje nadnica, za poЬoljsanje materijalnog 

poloZa.ja radnika i selja'ka (nar.ocito strajka.Ski pokreti 

и Ј esenicama i и rиdarskim revirima), а isto tako i protiv 

nezaposlenosti, nacionalnog иgnjetavanja i policijskog terora 

(ceste sи Ьile demonstracije na Univerzitetu). Znacajan иspeh 

Partija је postigla na kongresи Strukovnog saveza- OЬlasnog 

odbora URSSJ, kada је 28. marta 1934. и LjиЬljani za predsednika 

izaihran Franc Leskooek. 

Tako је obnavljЗJilje PaiГtije bilo и Sloveniji okoneano 

uglavnom vec 1933. godine, ikada је imala oko 400 clano:va i 

ikada se oko nje dkиpilo jos mnogo viSe simpatizera. · 

U tadasnjem razvojи ne mo~ se izmeriti licni dopr.inos 

po]edinih komиru.sta. Medutim, svakako је Вoris Кidric vee 

stиpao и prvi plan svojim stvaralaCkim, organizacionim., propagandistickim 

i politickim sposobnostima, о сети svedoce seeanja 

njegovih saтadnika. Za pola godine njegovo delovanje preikinuli 

sи ponovno hwpsenje (aprila 1933) i istrazni postupak 

do procesa ртеd DrZa.vnim sudom za zastiw drZa.ve novembra 

iste god:ine, kada је osldboden. 26 

Те godine po1iciji је иspelo da izvrsi nekoliko prodora и 

partijskи organizacijи, koji sи desetkovali njene redove. Na 

Goтicanskoj konferencijli Boris Кidric ovako ocenio njihove 

posledice: "Iako sи ;proslogodiSnje ,provale' ро obimи i kvalitetи 

иhapsenih bile mnogo vece od ,provala' koje sи izvrsene 

1930. godine, orrganizacija је ipaik opstala; i ne samo opstala 

nego ni njen rad и politickom pogledu nije mnogo zaostao, i 

ona se cak ra,zv1ja'la i napredovala" 27 (I, 22). 

Godine 1934. privredna kriza se и svetи vec zavr~vala, 

ali se zaootravala politicka kriza. Sve veca agresiyp.ost llitlera, 

koji је sredinom godine zatro otpor medu svoj;im juт.i.Snim 

odred·ima (SA-Rohmov "рис" и junи 1934) i krvavim terorom 

иgиsio svakи opozicijи, dala је podsti.caja fasistiCkim pokretima 

и celom svetu. Ali, rastao је i otpor antifasistiCkih snaga i и 

pojedinim, pre svega ·demonstracionim akcijama, vec nagoves- 

26 Zajedno s njim pred sudom su bili: Du.San Bole, Fedor Kovacic, 

Martin Mencej, Ivanka Muacevic, Lidija Sentjurc, Konrad Venigerholz 

{Мilko Gorsic) i Boris Vojnilovic. 

'Z1 TeoretiCna pтiloga slovenske izdaje "Koтunista", av.gust-septembar 

1974, str. 4.

20 BORIS КIDRIC, SAВRANA DELA, I, 1933-1941. 

tavao konture jedinstvenog antifasistickog fronta kojem је mnog•:) 

smetala Jos иvek vladajиca parola и komunistiCkam. opokretu: 

,;klasa protiv klase". U nasoj zemlji sи najjaceg odje~ 

nasli dogadaji и susednoj Austriji, gde је pod DollfussoVШl 

·•odstvom vladao takozvaг.i austrofasizam (hriseansko-staleska 

jednopartijska drzava). Ustanak socijalista febгuara 1934. rezim 

је krvavo иgt1Sio. Poraz austr.ijskog radn.iStva, иz ekspan-, 

zivnu snagu nemackog fasizma и Тreeem rajhи, podвtakao је 

aиstrijske nacionalsocijaliste da и јиlи pиtem риса pokusajи · 

preиzeti vlast i pri tome sи иbili saveznog kancelara Е. 

Dollfussa. 

U Sloveniji se partijska organizacija, иprkos policijskim 

progonima i dиbokoj ilegalnosti, razvijala i sve јасе иticala 

па mase. Nizali sи se radnick.i strajkow, najcesce mimo i protiv 

volje socijaldemokratskih voda. U zemlji је najjace odjeknиo 

strajk gladи rиdara и Trbovljи (јиlа 1934). Na selи је иticaj 

Partije Ьiо slablji, ali sи ipak njeni иspesi (narocito и Beloj 

kгajini) l p:1moe kоји su seljaci ponegde prиzali radnicima и 

strajku pokazivali da komun.i-зti imaju velike mogиcnosti '!:а 

povezivanje sa seljacima. Demonstracije i drиge akcije studenata 

svedocПe su da se Partija иcvrstila vee i и redovima mladc 

intel.igencije. О izvesnom pomeranjи и redovima ~nteligencije 

svedocila је i kriza casopisa · LjuЬljanski zvon (1932. godiпe), 

kada se deo saradn1ka otcepio и znak p:rotesta protiv иnitar.ist.ickih 

zahteva izdavata i 1933. godine pokrenuo svoj Casopis 

Sodobnost. Jos apstraktne i. pгotivreene zamisli tog kr.uga 

о riacionaln()m pitanju Вотis Kidric је jetko kгitikovao и Knjiievnosti, 

i na krajи clanka konstatovao da је и p.iltanju deo 

inteligencije koji је "danasnji brzi razvoj, dodиse, ... иsmerio 

protiv postojeCih prilika, e1i koji је nesposoban da se Ьor.i ~а 

progresivnoj osno'l;i. Ali Zivot se razvijao sa gvozdenom nиznoscи 

..." ("Kriza ,LjuЫ"janskog zvona"', ZD I, 21; I, ~5) 

I zaista, Sodobnost se иskoro orijentisala иlevo i otvorila svoje 

stranice komиnistima, pri сети sи otpali samo neki od njenih 

osnivaca. 

Za daljпji razvoj Komunisticke partije и Jиgoslav.iji i Sloveniji 

Ьilo је 1934. godine nadasve znaeajno delovanje Тita ро 

izlasku ,sa roblje ; njegovo ucesce u pripremama i taku pokrajinskih 

konferencija КРЈ pred Cetvrtu zemaljsku konferencijи 

КРЈ. 

Pre toga, vec odmah и poeetku gocnne, IKKI је prihvatio 

i potvrdio zajednicku izjavu komиnistic.ldh partija Jugoslavije, 

Italije i Aиstrije о pravu slovenackog naroda na samoopredeljenje 

i иjedinjenje. Izjava nije imala veceg odjeka и Sloveniji, 

ра ni na Goricanskoj konferenciji nije se govorilo neposredno 

LEV MODIC; PREDGOVOR 21 

о njoj, ali ona је Ьitno zadira1a и medunacionalne odnoseS 

Tito se marta 1934. vratio sa roblje i posle kratkog delo 

Yanja и Pokrajilnsko:m komitetu КРЈ za Нrvatsku iste god~ne 

је и БеСи kooptkan и Politblro КРЈ. P~le jednomesecnog 

Ьoravka и Austriji, vratio se avgusta 1934. и zemlju da Ьi pomogao 

pri odrzavanjи pokrajinskih konferencija и Sloveniji 

i Њrvatэkoj i da Ьi pripremio Cetvrtu zemaljsku konferenciju. 

Preko LjиЬljane је otiSao и Zagreb i иskoro se vratio и Ljиbljanu. 

Ти se na sastanku sa Edvaгdom Kardeljem и septembru 

posle :fиlskog sastanka ponovo sreo i sa Вorisom ~dri~. . 

Pokrajinski kcmitet КРЈ za Slovenijи dobro Је рпрrеmю 

pokrajinsku konferenciju. Organizovao је mesne i okruzne 

konferencije и Rogaskoj Slatini i Rtujи koje је prtpremio i 

vodio Вoris Кidric, i јоо и Celju, ТгЬоvlји, Novom Mestu, Ljи 

Ьljani, Jesenicama, Zagarjи i Murskoj SoЬoti. Na njima sи 

izabrЭЛJ.i delegati za pokrajinsku kanferencijи. Sama Siгina 

pr1pr.ema i ctnjenica da 1 policija nije иspela da n&njиsi ni pripreme 

ni odтzavanje konferencije, svedoee о иэреhи obnove i 

о иcvrscenjи Partije и Sloveniji. 

P01krajinska konferencija odгzana је и Bi'slropskam. dvorcи 

и Goricanama kod Medvoda и prisиstvu Tita, kao predstavnika 

СККРЈ, i Borisa Kidrica, Edvarda K:ardelja i Ivana Maceka, 

kao predstavmika Pokraiinskog komiteta i delegata Mиrske 

Sobote, Cel;a, Zagocja, Bele krajine, Novog Mesta, Jesenica. i 

LjиЬljane. Delegati Mari:Ьora, Roga8ke Slatine i Ptuja pogresШ 

sи и javkaлna, ра nisи ucestvovэ.li и radи lronferencije. 

Referate suimali: Boris Kidric: "0 organizacionom stanj.u, radи, 

greskama i zadacima Pokraj·inske organizacije Komrunistic'ke 

partije и Sl,..veniji" /I, 13-36/ i "0 .radи Polkrajins'ke or.gand 

:z.acije Komunisticke partije и Sloveniji ро sindikalnoi lind.ji" 

/I, 37-53/; Joze Brilej о agitacionom i propagandnOIIIl radи 

(taj r·eferat nije saeuvan) i Edvard Kardelj: "0 rad~ .pokrajinske 

organizacije н seljaCkGm i nacionalnom pitanju". 29 Као sto 

se vidi iz referata, Pokrajinski komitet је vec pre konferencije 

obavio rad ро sektorima {podrucjima) i organizovao rad ро 

komis·ijama za pojedina podгucja (agitprop, sindikalna i dтuge 

komi:sije). U kra·tkoj zabeiesci od 5. okitobra 1974. Kardelj је 

podyиkao da sи referati na konferenciji bili plod kolektivnog 

razmisljanja i ra·da. 30 . 

Pokraji.'llska konferencija se jos nije bila potpиno osloЬodila 

vi&e ili m~.nje sektaske irazeologije, ра је p:rdhvatila i sektaske 

direktive Gorkicevog СККРЈ ~na primer, о RSO i SNR 

21 

F. Filipic, Poglavja iz revolucionarnega Ъо:ја .. ., str. 116-117. 

29 

Teoretiena priloga slovenske izda:je "Komunista", avgust-septembar 

1974. Svi citati iz referзta uzeti su odatle. 

30 

ZA-CК.ZКS


LEV MODic; PREDGOVOR 23 

- 

i sl.), ali ih је praksa, kao sto se seca Кardelj, 31 1:Pak modif.ikovala 

i prilagodila stvarnim potrebama · ЬоDЬе. 

U prvom referatu, Вог:is Kidric је vrlo kritic.k.i, i иz to 

sam:okritiCki, ocrtao rad partijs

24 BORIS КIDRIC, SAВRANA DELA, 1, 1!133-1!141. 

Izvestio је о odlиci КРЈ da Kidric preuzme r.иkovodstvo 

SKOJ-a, а· Kardclj. da ode kao refeтent и Balkanski sekretarijat 

Ko~nterne. 

Јоо и t-)k!u Тitovog Ьoravka и LjuЬljani, и Marseju је 9. 

oktobra izvrsen atentat na kralja Aleksandra. Policijski pritisak 

је rastao, ali nije mogao spreCiti delovanje Partije ni ~~е 

teskog иdarca koji јој је nanet и novembru prodorom polic1Je 

и tehndcki aparat Partije i SKOJ-a. Tada је и zatvor palo и 

LjиiЬljallli 29 i u ccljs~om Olkrugи sedam ko.m.unista i skojevaca. · 

Za to vreme Partija је postigla veliki uspeh, jer је 5. oktoЬra 

pocela da jzlazi Ljudska pravica, sto је bila jedna od 

odluka Goricanske konferencije. Ljudska pravica је izlazila do 

6. m8!Гta 1936, najpre и Lendavi pod uredniSJtvom Мiska Кranjca, 

а .na krajи и Ljubljani, pod urechristvo.m. Ivana Кrefta. Тај 

dogadaj је Edvard Kardelj ocenio ovako: "Znacaj pojave Ljuds1~e 

pravice nije Ыо samo и· Cinj,em.ici da је sa njom Partija 

dobila jos jcd!no va:Zm.o orиzje и svojoj Ьm·Ьi, nego pre svega 

и tome sto Је· taj dogadaj sam ј:ю sebl znaCio vel:iku роЬеdи i 

potvrdu nјепе politike i njem.e a.:fumacije и sirokim narodnim 

tnasaJinJa." 34 . 

Cetvrta zema1jska konferencija odrzana је и LjuЫja.ni, и 

stanu Ane Ziherl, 35 24. i 25. decem.Ьra 1934. godine. Njoj је 

prisиstvova1o 11 de1egata. Delegati iz Slovenije· bili su Вoris 

Kidric i Ivan Масеk. Konfere·ncija је iza:brala СК!КРЈ koji је 

vodio Milan Gorkic. Меdи znacajnim odlukaan.a Konferencije 

Ыо је zakljueak da se ustaл:юve Komиlllisti&a .partija Hrvatske 

i Кomunisticka partija Sl


Uskoro posle Splitskog plenиma (и drugoj ,polovini j·una) и 

Ljиbljani је odrzana pokrajinska konferencija SKOJ-a koj~ ·s1;1; 

pored Borisa Kidrica, pripremali. narocito То~~ ~anci~~er 1 Lldija 

Sentjиrc, koja se a~rila _:vrat.lla sadvogo~l~~J~.r~biJe. Konferencija 

se najvise bavlla pltanJemv k~~o pros1nti ~os иv:~ preиske 

okvire organizacije, kako se cvrsce povezati naroc1to sa 

radnickom i studentskom omladinom. 

Pokтajinskim koruferencijama sledila је и avgustu v~~35. 

Ce:tvrta zemaljska konferencija SKO.J-~- ~ Zag~eЬu,. u.'v e1~em · 

је radи иzelo исеsса 20 delegata~ Vodю Ји Је Вons Кidr1c~.~ na 

njoj је on iza!Ьran za s~~ara SKOJ-:a. v~a.VKonferen

28 BORIS КIDRIC, SAБRANA DELA, I, 1933-1941. 

,,Kako se samo mozete druzirti sa tim neobrazovamm lj.udima, 

recimo sa takvim piljarom " - rekao је da pri Ьiranju svojih 

poznanika nije gledao na obrazovanje, nego na karakter ljudi. 39 

U Pragu је Кi

30 BORIS КIDRIC, SAВRANA DELA, 1, 1933--1941. 

8la:Ьio је иticaj socij·ald.emokratskih voda na r.adnicki pokret. 

U svakodnevnim strajkaskim i drиgim akcijama stvaralo 

se jedinstvo radii.1.icke kla~e pod vodstvom kom.unista. Njihove 

· IJOzicije Ьile sи narocito jake и radnickim kиltиrno-prosvetnim 

'drиstvima "Svoboda". Revolиcionarni talas radniCkog po'kreta 

manifestovao se na sletи drиstava "Svoboda" и Сеfји, јиlа 

1935. gocline. · 

Za daljnji razvoj i eak Ojpstanak КРЈ Ьili su preэиdni dolazak 

Tita na се1о КРЈ i povтatak vodstva и zemljи. Vec dиze 

vreme Ьilo је oeito da se iz :inostranstva ne mog·и pratiti zblvanja 

и zemlji, ра se stoga narocito Tito,. kada је јиlа 1934. 

kooptiтan и СККРЈ, mlagao za neposredan kontakt vodstva 

sa bazom. Juna 1935. dDIIlesena је odluka о obrazovanju "Zem 

Ьilja" (Zemaljskog Ьiroa Partije и domovini). Uskoro potom 

СККРЈ kooptirao је и Politblro Tita i Vladimira Copica, koji 

Ьi otisli na rad и "Zembllj". Sт·edinom 1936. godine Kominterna 

је postavi'la novo ru:Jrovodstvo КРЈ sa Goгkicem na celu, . 

а и Politblroи bili sи jos Tito, Colakovic, Zиjovic i Leskosek, 

koji sи imali zadatak da pripreme prelazak rиkovodstva и zemljи. 

Sredinom 1937. godine Gorkic је иklonjen sa polozaja, а 

Tito је prakticno preиzeo vodstvo КРЈ. Povratak vodstva и 

zemljи, ро Titovim recima, omogиcavao је Partiji "da postane 

samostalna snaga jugoslovenskog radnickog po!kreta, da pravblno 

ocjenjuje s·;;varnu 3jtuaciju и zemlji i da i2Vodi takav 

a!k:cioni program i primjenjиje ta!kve oblike rada koji sи КРЈ 

povezivali sa najsirim radniбkim masama i svim n8ip!'ednim 

snagama. Partija sa гukovodstvom и zemlji, kO'je је dobro poznavalo 

prilike, Ьi'la је и stanj·и da se suprotstavi svim dogtnatskim 

snagama и Kominterni lroje sи, potcjenjиj·иci radnicki 

po:kret и Jugoslaviji, predlagale ... raspu5tanje Komиnisticke 

partije Jиgoslavije." 41 

U Sloveniji је Partija sve viSe prelazila na legalne oЬlike 

rada иeescem и akcidama .pojedinih grupa narodnog fronta, naroeito 

Seljac.lro-тad·niolrog ,pok!reta, u masovnim protestnim akcijama, 

и prikи'Pljanjи potpisa protiv necovecnog postиpanja 

и zatvorima i za amnestiju osиdeniJk.a, koje је. organizovala 

Crvena pomoc, ili protiv za!brane Ljudske pтavice (pri tome је 

bilo .pri]щpljeno 20 000 potpioo), и mirovnim i antifaS.istiCIO.m 

akcijama omladine i Z.ena, u osni.vanju novih radnickih kiulturruh 

i drugih organizacija; Znaeajni su Ьili i !kulrturn.o..... prosvetni 

izleti (cesti narocito и prolece i leto 1937). О njima је Вanska 

41 

Josip Вroz Тito, ,,Pedeset godina revolucionarne Ьо11Ье komunista 

Ju-goslaviJe" (Referat na sveeanoj sednici 9. !kongresa SКЈ, 11. marta 

1969), Deveti kongтes Saveza koтunista Jugoslavije, Kultura, Beograd 

1969, str. 2о-21. 

-~ 

'· 


иpmva (maja 1937) misllia ovako: "Ti izleti kodi se organizu]u 

pod maэlrom naтodnюg fronta dok~ju da sи se .kom.unisti bacili 

na legalno delovanje и narodnim masama. Тај naCin је иspesniji 

nego ilegalno delovanje." 42 Za proboj iz ilegalnosti bilo 

је od znaeaja i to sto је Partija istakla svoje kandidate na 

opstinskim izborima oktobra 1936. godine. Njen · иticaj Ьiо је 

vec neuporedivo veci nego sto 'Ьi se moglo. suditi prema brodи 

rclanova, kojih је tada и Sloveniji Ьilo oko 250. 

· U prolece 1937. god]ne iz Pariza је ilega:Jm.o dooao и Slovenijи 

Edvard Kardelj da Ьi pomogao и resavanjи nastalih problema 

i и pripremanjru osnivaCkog kongresa КР Slovenije, koji 

је .odrzan ·vec sredinom а,рr.Иа. Njegov znaeaj ocenio је Kardelj, 

koji је Ьiо i arutor njegoV'Og шani:festa: "Pred licem velike opasnasti 

koja је pretila, Kongres је :porzvao slovenacki narod da se 

zbтatimi. Uipozoriv је radniCku klasи da и.Ьudисе roora Ьiti •ne 

samo faktor za svakidasnj е zahteve radnickih masa nego i vodeCi 

faktor n:acional!ne politik€:. Nagl.asio је da је и takvim 

uslovima vise -nego ikada ranije pot.reЬno negovati dиh revolиcionarne 

S'>lidaгnosti i beatskog jedinstva sa celolwpnom radniбkom 

kla.wm i sa svim j:ugoslovenskim narod'ima и ·Ьоr:Ьi 

protiv zajednicke opasnosti koja preti njihovoj nezavisnosti, 

kao i .·и Ьorbl ·za njihov·e zajednicke socijalne, demolkratske, 

ekonomske i nacionalnooslobodilacke interese i zahteve. Kongres 

је, isto tako, formиlisao i konkretan program boribe ..." 43 

U vreme tog zЬivanja, Вoris Kidric ziveo је i delovao u 

inostr.anstvи. FеЬтиаrа 1938, na ТИоv poziv, otisao је iz Praga 

и РатШ, gde је dva meseca ikasnije iz Ве~а doola i Zdenka da 

radi и partijskoj tknjizari. Таmо 'im se r


Kidricevom deli

34 BORIS КIDRIC, SAВRANA DELA, 1, 1933-1941. 

Konferencija је potvrdila politiku KPS, koja jedina zastupa 

interese slovenaCkog radnog naтoda u boribl za hleb, mir i 

sloЬodu, dok ј е buтZ.OЭJZij а u avakoj fazi razvoja vodila anti- 

. naciona1nu politiku. Od komunista је zahtevala da i dalje vode 

akcije za svalki.dasnje zahteve a:adnih ljudi, ,protiv skupoee, za 

poveeanje nadnica, za smanjenje optereбenja se}daka i sl. Posle 

diskusije о uspesima, slaiЬostima, greЗk.ama i nedostacim.a КРS, 

Konferencija је istak1a zahtev za poostrenu discip1Шu i jedinstvo 

lromunista. U posebnoj ibu 

radnika ро faJЬrikama. 

Vec u drugoj polov·ini 1940. КРS је 

uspostavila akciono 

ј edinstv:o sa hriScaJnSkosocijalisti.okom gruJpom, demokra15lcim 

krilom u · Sokolu i gr>wpom istaknutih slovenaCkih lrolturnih 

radnika. Prffila zaЬele8ci BardSa Кidriea /u.por. "Кratak prikaz 

r~zvitka OsvoЬodilne fronte i sada5nja politicka situacija u 

50 

Топе Fajfar, Odlocrtev, LjuЬljana 1966, str. 23. 

LВV MODIC, PRВDGOVOR 35 

Sl'Jveniji", iz 1944, III, 295-356/, akcioni sporarrom tada је 

obu


sije". "Njihov zadatak bio је uspootavljanje pooelmih veza sa 

komиnistima и vojsci i njihovo иsmeravanje na rad medи is- 

. tinski rodoljи:Ьivim vojnic:ma, podoficirima i o:fficirima. Pored 

toga, trebalo је da prate raspolozenje и vojnim jedinicama, da 

mC)tre na oficire koji sи recima i delima ispoljavali naklonjenost 

Hitleru i izazivali demoralizacijи и vojsci." 51 

А и celoj zemlji tekle sи pripreme za Petu zemaljSk!u 

konferencijи КРЈ. Ona је pocela 19. oktobra 1940. и Zagrebи. 

U njenom гаdи иcestvO'Valo је 105 delegata. Njome је, ро 

Titovim recima "zavrsena trogodisnja etaJpa konsoћdacije 

КРЈ". 52 Na osnovu Titovog гeferata, Konferencija је donela 

istorijske odluke koje sи dale "pa!Гtijskim orgЭIIlizacija:ma оnи 

jasnи orijentacijи i ооа ЬотЬеnа sredstva i metode koji sи bili 

presиdni za daljnji tok narodnoosloЬodila.Ckog pokreta" . 53 

Boris Кidric је na Кonf·erenciji imao znaёajan referat о 

agitaciji i propagandi, koji је pripremio zajedno s Мilovanom 

Dilasom (vid. I, Prilozi, "[Referat о agitaciji i propagandiJ", 

str. 240-259).- Ostro је osиdio dugogodisnje potcenjivanje 

m.arksistiбk~ teorije, narocito и ranom periodи delovanja Pa!Гtije, 

i naglasio povezanost razvoja radniCkog pdkreta sa mavksistickom 

teorijom. Мarksizam је "sila koja daje perspektivu 

radniCkom pokretи, koja mи omogmcava da naиcno, tacno иpozna 

stva:rnost, lrojи p:roletarijat ,ро svom istoтijskom Ьieu' mora 

promijeniti", i dalje: "radnicki :pokret bi bez te teorije Ьiо 

slijep, ne Ьi mogao da vidi svoje prave i konacne ciljeve, ne Ьi 

mogao da vidi риt kojim moze stici do cilja; sama teorija Ьi 

bez te prakse bila sиva, bezivotna, dogmaticna, jalova i nerevolиcionarna" 

(I, 242). 

Boris Kidric је neposredne propagandne zadatke Partije 

odredivao na osnovu stava da је propaganda ·duooko i svestrano 

pojaeavanje исеnја klasika mai'Iksizma (u koje эи tada иbrajani 

Marx, EngeJs, Lenjin i Staljin). А zadatak partijske agitacije 

је prenoseнje parola, koje sи raznovrsni oblici primene 

marksizma и razпovrsnoj stvarnosti, i odlиika Partije и stroke 

шаsе. Agitacija mora Ьiti konkretna i na visokom idejno-politickom 

nivoи. 

Kidric је kritiCki ocenio pisanje partijske Stampe и kojoj 

је "opsta fraza cesto zamenjivala konkretnи analizu", i jos је 

naglasio da treba "posvetiti mnogo ozЬiljnijи раZпји Cistoti 

jezika i stila". 

51 

Miha Marinko, Moji spomini, LjuЫjana 1981, эtr. 210. 

51 

Josip Broz Tito, "Politicki izvjestaj СККРЈ na Petom kongresu 

КРЈ", naved. izd., str. 62. 

53 

Edvard Kardelj, "Tito in Komunisticna partija Jugoslavije", 

Delo, 29. jul 1967. 

LBV MODIC, PRВDGOVOR 37 

U referatи је dotaknuto i tada ak:tuelno razmimoilazenje 

~edu Partije i nekdh levo orijentisanih knjirevnika. Izrazio 

Је :r;nisЧe;nje da _"tr~dben~ci na teoretsikom _polju, knjizevnici i 

иmJetnicl nemaJи nik~ zapreka .da prestanи s drijemanjem 

s neradom, s cekanjem ,:boljih v.remena' i podstreka sa stran~ 

. . . Моgи da daj'U sebi mаћа i sloЬode ... ТrеЬа se samo cuvati 

on~ koji brЬljaju. о tome kako је potreb~a sloЬoda, tj. 

~а~о nas. pokret ne daJe sloЬodи stvaranja, kako se treba bo- 

1"ltl ~а nJu ... : Njihova zavodljiva pjesxna о sloЬodi jeste, и 

stvaтu., ~~saJ da s7. sl{)IЬodno na:pada . . . ne znaCi niSta drugo 

r 1 ~g~ ЬQ.nti se za nJih_vo (,ooдlCISi. se na "organdzacije osll()lbodilacke 

Ьo:ribe proleteri~ata - pnm. L. М./ r~aranje tudim 

teorijama i metodama, boriti se za to da te pokrete -razori bиrzoazija." 

(!, 252) l dalje: "Моса se istaCi da PaJГtija ne moze 

,name1J~ti' motive, ,narediti' da se piSe ili pjeva о tome i tome, 

ali Је slabost drugova koji se bave teorijom i kиlturnim 

r~~om, slaЬost pjesnika, kad propustajи da zivot tece mimo 

nph, da ~dи sam.o poomatraбi Zivota i tonu и apstrakcije. Ali 

ako PartiJa ne moze ,naJГediti', ona moze i mora da иtice - 

svojom gene1-alnom linijom, njegиj.иci ispravnu i moralno zdтavu 

kritikи- na jacanje, ozdravljenje, razvijanje nase mlade 

proleterske kиlture." (I, 253) 

у N а Petoj zemaljskoj konferenoiji Вoris Ki:dric је izabran 

za Clana СККРЈ. Uslk:>~.po JOvrati_m и ~loveniju, on је janиara 

1941. umakao policiJl koJa ga Је trazHa da Ьi ga interni 

·rarla и Bilecи. U polиlegalnosti је nastavio rad na ostvarivanjи 

zakljuca!ka Ko;n:f~r'€111cije, &to је v:c :nacilo pr.ipremati Partijи 

za ratno stanJe :1. narodnooslobodilackи ЬоrЬи protiv kapitulantstva 

politickih vrhova drzave i protiv malodиsnosti koja Ьi 

IZ'Ьog ogromne premoci neprijatelja i bltlerovske propagande 

mogla za·hvatiti mase. 

п 

. Dv_adeset ~:petog marta 1941. jugoslovenslka vlada је и Беси 

~rmstupila ~JIIlO-m paktu. Na inicija

38 BORIS КIDRIC, SAВR.ANA DELA, 1, 1933-1941. 

Ьiо је prva velika posledica visegod.d.Snje Ьо!'1Ье. Тu Ьо.r.Ьu sti 

na celu narodnih masa vodile naji\:юlje snage naroda Ј ugoslavije."54 

Pdsle pada CvetJlroviceve vlade, Вor:is Кidric i Ales BeЬle.r 

su u im.e КРS obl.sli u staJb Dravske div'izije u Ljublja!Iletaгa Franca LeslroSeka, 

doneli p::ve odluke КР S1ovenij•e pod okupaci1om, i to: 

1. treba odmah poceti skupljanje oruzja; 

2. •demaskirati politicэre i geneгale koji su iOO;ali o.tadz 

Ьinu; 

3. cla!Ilovi СК mocaju se watiti na svoje mesto i u politiCkoj 

akciji suprotstaviti se okupatorima i 

4. lrompromitovani komunisti moraju odmah u ilega1nost. 

Olmpacione f.asisticke sile pode1ile su slovenaaku teritorij.u 

taiko da је Мadarska okupirala Preloomull'je, Nemacka Stajersku 

i GorenjsЮl. а ostali deo Ita1ija. Мadaгski olropa:tor је 

relativno brzo uspeo da ostrim terorom razЬije partijsku organizaciju, 

ра se stoga narodnoosliQibodilacki pokтet u !7elromuгju 

razvijao sa prilicnim zakasnjenjem. Nemci su odmah poceli 

masovno iseljavati stanovni.Stvo, naroeito slovenaoke intelektualce, 

i vrsiti. nasilnu germanizaciju. Italija.tni su polrosali prikriti 

denacionalizatorske ciljeve ustanov1jenjem ta:loorzrvam.e Lju 

Ьljanske provincije koja је trebalo da ima poseban status u ita 

Щanslooj drzavi, ~ imenovanjem konsultativnog tela (consulite), 

sastavljenog od fasistiC!ki ar'ijentisanth Slovenaca, koje је trebalo 

da Ь!Ude savetodavni oгgan visokog komesaтa. · 

Deset dana ро kapitulacidi · jщ:~oslove~e vojske, 27. aprila 

1941, Boris Kidric је ро odluci CKKPS sazvao sastanak sa grupa:ma 

sa kojima је KPS vec u Drustvu prijatelja Sovjetskog 

Saveza ostvarila akciono jedinstvo. Те osnivacke grupe Osvo- 

54 Edvard Kardelj, Pot nove Jugoslavije, LjuiЬljana 1946, str. 255. 

l 

LEV 

MODIC, PREDGOVOR 39 

bodilne fronte (u pocetku: Antiimperijalisticne fronte) bile su: 

КРS, hriscanski socijalisti, demokratsko krilo "Sokola" i 

napredni kulturni radnici. Na sastankiu su, posle Кidrieeve 

analize polozaja i perspektive daljnjeg razvoja, predstavnici 

svih osnivaCkih grupa doneli akcioni program i osnovali antiimperijalisticki 

fron,t. Aikcioni program se vidi iz pтoglasa 

CKKPS s kraja aprila 1941, koji u pet tacaka pooiva u Ьoirlbu 

za nezavisnost i ujedinjenje slovenaCkog naroda, za jedinstvo 

naroda Jugoslavije, protiv imperijalistickog :rata za pra:vo svakog 

naroda na samoopredeljenje, prottv ekonomslrog uniSten1a 

slovenackog zivlja i protiv proganjanja slovenaCkog naroda. 

Od samog pocetka KPS је Ьila vodeca snaga u Osvobodilnoj, 

odnosno Antiimperijalisticnoj fronti. Tu ulogu ona је stekla 

istrajiiiOlil i nepomirljiVIOIIIl ЬоrЬоm protiv faSizacije Jugoslavije 

Ъеz oЬzira na Zгtve, ра i Ьеz obz'ira na to da 1d su njene 

parole bile uvek u svemu na mestu. Tom borbom ona је dopriг.ela 

raspadanju tradiciiQ!Ila:Jnd;h sloven.ackih politiCkih stra!Ilaka 

i nastaJjatnju тaznih OlpOO'icioinih ~цра. Ona је bila jedina koja 

је vec ranije mogla da okupi "i ujedini opщicione grupe i oтganizacije 

u jedinstven front. 

Odmah ро OSIIlivanju Antiimperijalis•tiбlrog frointa KPS је 

sa saveznicana pocela siroku politiclro akciju za ipOipularizaciju 

Fronte. I ujedno se pripremala za oruzanu borbu. Vojne 

komisije formirale su se pr.i svim komitetima i dobile siiГoke 

zadaiJke, pre sveg.a pri;kupljalllje orozja, priprema!Ilje mesta za 

partizatnske Logore, organizovale su prve 'Ьoirlbene gru!pe i odrzavale 

razne kursove. Za oruzanu borbu jos nije bilo mogucnosti 

zbog vojnih i politiCkih odnosa u svetu - zapadne sile 

su Ьile privremeno savlada!Ile i јо8 је .Ыо na SIIlazi sovjetsllro 

-nemacki pakt о· nenapadaln1u, а i z;Ьog toga sto Ьi u Sloveniji 

- kao sto је zarpisao Вoris Kidric u vec pomenutom izveМaju 

"Kratak prikaz razvitka Osvobodilne fronte ..." - " ... s obziтom 

na gustinu sa01braeajnica i sv.ih vrsta komuni!kacija i s 

obzirom na izuzetno gusto postavljene nemacke i italijanske 

okupatorske garnizone, partiza:nski pokret Ьiо potpuno nemogucan 

da nije imao snamu, smisljeno stvaraJПJu i rukovodenu 

шasovnu politi&u porzadinu" (III, 312). 

U vreme velikog raz;maha AntiimperijaJis:tiCkog :f'l'onta 

posle osnivanja pridruzile su mu se i nove grupe, tako da је 

u njemu bilo udruzeno 18 raznih politickih, kulturnih i drugih 

grupa i oгganizacija. 55 Platfocma udru.Zivanja bila је prema vec 

citiram.om Kidricevom .izvestaju: "1. Ujeclinjenje u OsVIOIЬodilinu 

frontu s~h Slovenaca i svdh slvvenaekih gгupa koje zele da na 

55 

U "Кratkom prikazu razvitka OsvdЬodilne fr.onte ..." Boris Kidric 

pise о viSe od dvadeset gmpa.

! 

40 BORIS КIDRIC, SAВRANA PELA, 1, 1933-1941. 

bllo koji nacin ucestvuju · u na.rodnoosldЬodilaCkoj borЬi s ciljem 

da se posti!gne osloiЬodenje i ujedinjenje slovenackog naroda. 

OF ne priznaje fasistiOko i imperijalistiCko rasparcavanje 

·.тиgolslavije. 2. OsvoЬodilna fronta ne p!08tavlja nd:kakav drиg! 

program osim nacionalnog oslobodenja. Sva pitanja koja izlaze 

iz okvira nacionalnog oslobodenja treba da se rese demokratskim 

pиtem posle oslobodenja. Grupe иjedmjene и Osvobodilnoj 

fronti zadrzavajи u okviru opste discipline Osvobodilne fronte, 

koja u isto vreme predstavlja opstu nacionalnu disciplinи i jedinstvo, 

svojи grupnи autonomijи. One se obavezujи na medиsobnu 

lojalnost. Posle oslobodenja Osvobodilna fronta се preиzeti 

vlast kao celina. 3. Риnа podrska oruzanoj partizanskoj 

akciji." (III, 312-313) 

Jasmim f;tavom о nuZпosti or.иzane Ьо:r1Ье protiv «Ykupatora, 

koji је znacio nastavlj:amje njene dotadaЭnje politike u novim 

uslovima, KPS је sa Osvobodilnom fronrom politicki i vojno 

zootno ;preduhi1rilэ. oгgaJilizovaл.и akciju protivnika. Вoris Kidric 

је vise puta naglasavao da :u narod.nooslobodilaCkoj ЬоrЫ 

:n.uzno dolazi ·do izrazaja i klasni interesi, ail se иjedno иporno 

trudio da odlueujиea иloga radnicke klase dooe do izrazaja и 

svoj sirini i masovnosti OF. 

Prililrom kapit:ulacije Кraljevi:ne J,и.goslavije vodstvo Slovenske 

ljudske stranke (Iderilkalaca) Ьilo је podeljeno: s :kraljevslrom 

vladom otputovali Sl\1 и inostranstvo njeni. clanO'Vi 

dr Miha Krek i France Snoj, vec ranije sи bili otisli Alojzij 

Ku•har i France Gabrovsek, а deo vodstva s Мarkom Natlacenorn 

ostao је и Slovenij~. Emfugt·:amiSki deo је iz Lom.dona vodio 

propagandni rat protiv OsVIOЬodilm.e fronte (OF) i Komu·nisticke 

partije, а u зept€mЬru 1941. godine је osnOIV'ao SЮvenslci 

пэ.тоdni odЬor lroji је objav:io sVIOj program kao protivtezи 

programи OF i kao osnovu za okupljanje reakcionarnih snaga. 

Medиtim, d~ kler1kalnog vod:stva koji је ostao u Sloveniji росео 

је и septembru 1941, kada se pokazalo kаю nerealno njihovo 

ocekivanje da се okulpa1юrovo .nasilje i nji.Ьova propag:amda 

иnistiti OF, stw.rati Slovensk!u zvezu /Slovenaclci savez/. P.roces 

njenog oblikovanja formamJo se zaiVIГS:io tek u pro1eee 1942, 

'kada је иz pomoc okupa1JOira pocela formi!rati i svoje aruZa.ne 

odrede (Ьelu gardи). 

MoeaJil oslOIIlac kontrnrevoliucije и ljиbljanslmj blSikuptji Ьi 

Ја је pre svega crkvena hijerarhija. Vodstvo OF tl11ldilo se da 

postigne ba·r njenи neиtralnost, ali uza\l.ud. Na prelomu godine 

1941/1942. nadЫskulp Ro:Zлnan је osrudio OF, .i velШ deo 

svestenstva ljubljanske b:iэkupije pridrиZio se 1юr.Ы protiv 

oslobodilaCkog pokreta kako propagandom i prokazivanjem 

Ьоrаса i aktiWs.ta OF okupatoru tako i ucescem u z1iocinima 

LEV MODic; PREDGOVOR 41 

pruzanih belogal'ldistiCkih rulja. Samo re'IJIOi svestenici pridruzilli 

su se OF ili eak otisli .u partizane. . 

Nastojю1jima da se таzЬiје OF prilkljuбio se i Dra.za Mihailovi.C, 

kюji је и j.:sen 1941. imenovao komandu ;,u,""""'lovenske 

• ,_ ..з. • ." Sl "Ј E)~U 

\ЮЈ~~е u uom~11 rza ' ~venijи. OF је oгganizovala masJorVnu 

po:Ш.ti~ ak~JU za тшsikiгшkavanj е МihailoviceVJOig izdajstva, 

ра su II1']egov1 "!pk!usaji da u SlO!Veniji ~t'VIori svoje odrede Za. 

losnю !pщpali". ("Dve godine OsvdЬodilne fronte. Istorijat" 

ZD I, 312; II, 248) Мihailovicevi odredi и Slovenij! nisu i:nka~ 

da imali vise od 300 pripadmka.. · 

Osvoi~cШnu ~r'Iltu o_;lЬijala је i 1:akorzvana "sredina", upr 

~os 'Ьmе. stx;> v ~ v ЈОЈ Izvrsni ad:Ьor OsVQIЬodilne frolnte (IOOF) 

1 Вor~s K1dnc llcno razgovorи sa njenim najwdenijim 1 

predstavnikm 

·d.r AndreJem. Gosarom nudili .ravnopra'vno ucesce u 

OF. Is.ti. pvoz1v su. IOOF 1 Vrhovni plenum· OF ponbvili u jesen 

1~~2. 11 JOS nekoli~o IPUta ka5nije. Stav centruma.Slcih .grupa da 

ШЈ~ wem~ .za orнzanu !Ьorib.u i njfuovo klevetanje OF sve wse 

sи 1h vodild na риt otvorenog nacionaJm.og izdajstva. 

. C~lokщ>nь Кidric~ de}o pokazuje kako је vodstvo oslo 

Ьodilac~e ~~Ье brzo 1 :odluCIIlo raskrimkavalo sve spekn.Ilacije. 

!Parole 1 akClJe slovenacke kontrarevolucije i ta'ko OCUValo ma- 

;sovnost i sirinu OF. · 

~ov.ni тa7Л'Ilah. OF stvlorio је oonovu za pЗ['tizanstvo u 

Slu~eniJil; Znak za 'Uegov pocet~ dao је nemaбki napad na 

SovJetski Savez 22. Jfllna 1941. godine. 

. Vec na sam dan napada CKKPS ustanovio је Glavno povelJstvo 

s1ovenskih paтtizгnskih cet /Glavnu komaiildu slovenackih 

partizanskih odreda/ i za nj~govog politkomesara imenovao 

Вorisa Kidriea. Vojne komisije pri komitetima pretvolile 

su se и stг.iЬave koji 'SI\1 poeeli fOIГЛlirati partizans.k!e ied~ice. 

.C~PS jve takode odJ.ucio da sazove sastanaJk glavnih grupa 

koJe su ucestVQvale :u Am.tiimpe:rlijalistickom fu-antu da .Ы odluka 

. orиz~o~ ~ri postala odlи~a Fronta u celini i da Ьi se 

Antiimeprђalistiбki front preimenovao u OsvoiЬodilnru frontu. 

... Ce~~Ji>aD: гazvoj narodn.oosli0Ьodi1a&o~ pokreta и SloveniJ'l 

naJteSIIlJe Је porvezan sa гadom Bocisa Kid:rliea. Rri svakom 

znacaj!1fij~ ·koraku ' t~ :razvoju, pri svakom znaeajn!ije:m 

dogadaJu ucestvovao Је 1bllo lkao inicijator .Ы1о kao SIUStvaralac. 

П z sve s~nlke i ra2go:vure, /UZ pisanje partijskih i frontoyslcih 

pro~la~a 1 uputs~va pojedinim organizacijama, uz intenzivno 

praOOI-Je ,.. ~adanJa u zemlji i u svetu, uz oЬiman politiбki i 

organ!zacюnr.;~d, nalazio је vremena i za pиblicisticki i noviпars·ki 

!Га~ k~']l Је mase !Uip07JI1avao ва pogledima vo&stva narod 

~oosloibod1Ъa;kog pdkireta .. Temeljitij·e prikaze raz:voja, odnosa 

Ј neposтechнh zadatalk!a cesto sи ;pratili kratki moiЬilizatomki 

clanci koji su imali ka!l-a·kter aktuelnih parola - .parola u onom


znacenju IU kojem је о njima govorio na Petoj :zemaljslroj konferenciji 

1940. godine, to jest kao raznovrsne primene teorije 

и raznovrsnoj stvarnosti, kao konkretizacije ideja i ciljeva Par- 

. tije, а sada i OF na visokom idejno-politiCkom nivoи u svakodnevnoj 

borЬi narodnih masa. 

Teziste Kidricevog delovam.1a и tolw narodnoosloЬoddlaбke 

borbe Ьilo је na eetiri kompleksa proЬlema k:plji IQIЬ!Uhvatajru 

ООI'!Ьи za s1rinи '.i. jedins-tvo OF, idejniO-;politicko i organizaciono 

osposoЬljavanje KPS, vojno i politiCko izgradivanje partizanskih 

jedinica kao narodne vojske i izgranja narodne vlasti i 

slovenaCke drzavnosti и okvirи federativne Jиgoslavije. 

U sadrZa.jaюm 1p101gledu, sirinu i jedi'llS'tvo OF odredili. su 

njeni progtt'amski ·doЮumenti koje је и sedam i, malo ik.asnije, 

и devet tacaka, poznatih kao osnovne tacke OF, doneo Vrhovni 

plenиm OF na zasedanjima 11. novembra i krajem decembra 

1941. godine. Njenи sirinи potvrdiva!o је masovno ukljucivanje 

slovenaOlooig n•arroda IU od!l:юre OF, kao i maso.vno ~pr1stupanje 

mnogih politic:kih i drugЉ grupa i organШcija osnivackim 

grиpama. Temelj njene jedfunstvenosti bilo је jed.imstvo radnicke 

klase koje ае KPS stvarala VeC pre таtа i ruibrzo posle sloma 

Jиgoslavije organizovala u Delavsko enotnost /Radnicko jedinstvo/. 

Na Prvoj konferenciji Delavske enotnosti novembra 1942. 

иcestvovali sи, pored Borisa Kidrica kao predstavnika KPS, 

predstavmoi. ihriScanskih socijalista i slO'ЬodnЊ strиkovnih organizacija. 

KiOnferencija је naglasila vazrюst jedinstva radnicke 

klase i av.a~ngaтdnи ulog.u :КР Slovenije. 

Medиtim, dok је и vodstvu OF јо5 vladao koalicioni oblik 

saradnje, proces и terenskim organizacijama posao је drиgim 

pиtem. Vec .oktobra 1941. Boris Kidric је и Slovenskom porocevalcu 

konstatovao: "Danas na terenи radi masa aktivista. Osvobodilne 

fronte koji s.и и .oslobodilaclrom ratu iskovali ilюrbeiю 

drиgarstvo i vise nece ni da сији о nekakvom grиpnom ili stranackom 

separatirmnu." (ZD I'\ 137; П, 49} Маlо kas.nije, kada su 

н vodstVIU OF dor:li do izraza]a .razliCiti p10gledi na neka akЬuelna 

rpitanja, Bo:r~s IO.dric је medи glavn:im иzrocima sto to nije 

potk01palo ј ed:i!n:stvenюst OF istakao: "T·eren ј-е ј edinstven kako 

и pogledи nastojanja, tako и pogledи svoje pripadnosti. Teren 

pripada - Osvobodilnoj fronti. Osvobodilna fronta nije vise 

samo zЬir raznih grиpa, nego је opstenarodna organizacija ..." 

(ZD I, 197-198; П, 70} 

Pocetkom maja 1942, zaиzecem Broda na Кирi и zajed- 

11ickoj akciji. tslovenackih i hrvэ.tsk!ih :partizana, pocela se brziO 

siriti oslobodena teritorija. OF se sиocila sa novim proЬlemima, 

ра је 

stoga sгeddnom maja vecina IOOF s Вorisom Кidricem 

otis1a. iz LjuЬljane na osloЬodenи teritociЗ·l.1 i donela niz 

odlиka о odbrani, о izgradnji narodne vlasti i drиge, koje sи se 

Ј 

Ј 

LEV MODIC: PREDGOVOR 43 

odnosile n:- Zi_vot na o~loboden•oj teritoriji. U tom periodи •unиta~ 

OF ~~sl~ ]е do prv1h trenja .rnmedru Partije i grupe hri.scansk1h 

s. Ser~r '. ~]~dno sa .Ьm-gadom ,,ТОЈ1е 

Toms1c 1 _drиg1m partlzanskim Jed1n1cama, presle sи odmah 

posle fu.rmiГanja '-а poj·~~naooe napadacke a:kcije. Tako se 

okиpai:m>ova ofanZ1va zaVГSI1a. za njega porazom. 

~· U tadasnj~ teslюm. polozaju produblle su se i јасе dzтa 

L.йe. ~u:p~sti и OF ko]e S'l.l se ispoljav.a:le и kritici ;partiiske 

pobl1i~e 1 ~]~е. иloge, sve do teZ'l'lji da se ipartizanskta Yoiska 

r.odeЪ na Ј~d.1шсе kode Ьi vod!ile pojedtne grupe и OF. Mada 

~u takve te.~nje ~ile. ogranicene na Kocbeilrov krиg, postojala 

]~v opasnost da ne]edliilStvo prodre i и s.amи hriSCalnskosocijalist1ckи 

gгири.


Sitиacija је zahtewla da sredi!Ilom .oktdЬra и LjrurЬljanи 

ode Edvaro Kaтdelj, а ubrzo potom i Boris Кidгic; O!Il је pripremio 

zasedanje Vгhovnog :plenиma OF sa Cla.rюvima koj1 sи 

· Ziveli и gr.adи. VrhoVI!li p1enurm је, na osnoVIU Kidri!Cevog izvestaja, 

odobrio rad i potvrdio jedinstvo OF. Izdao је proglas sloveiШclrom. 

narodи u koj em ga ј·е · .pozvaю и оdЈЈиСпi Ьој za U!Disten~e 

beЮgardJistiCkili izdajnika, naglasi9 .nиmost j~instva slovenackog 

naroda и bor.Ьi za osloЬodenje i CЬezuspeS.no) pozvao 

takozvam.и sredim.и da se !pl'·idтuzi osloЬodilaclюm po.kretu. 

Za to v.rem.e veci deo IOOF presao ]е и Dolomite, а kasnij 

е sи tamo dSli i Edv:ard :kardelj i Bcxris Kidric. Тај ta'kozvani 

:.dolormitski pernoo" narodnooskЉodilackog rata Ъiо је ро Kardelj·evoj 

oceni "mobla najSIUdbonosniji prelomni tгenиtak и 

narodnooslobodilackom иstanku и Sloveniji" 56 • 

· U prvoj polovini febrиar~ Ъilo је и Dolomitima vise sastaпaka 

predstaVDiika grupa и OF, na lrojirma је pretresano nepravilno 

delovanje nekih aktivista. Posle tih sastanaka objavljena 

је takozvana ,doiomitska izjava" k.pja је potwd.ila OF kao jed.instvenи 

s\•~na['odfnu politiCku i naciona:lnu ocganizaciiu slovenackog 

narada. А varngarona uloga и narodlnoosloЬodilackom 

роЬеtи pтipada Komиnis1ic'koj partiji S1ov.en!Lje koja se zato 

~iri, razvija l иcVI·scuje na celoj slovenaCkoj teтi1JOI'Iiji i. nВ: svim 

. ;podrиcjima javnog Zivota. Ostale grope OF ne organiZUJru samostalne 

stranke i1i politicke arganizacije. Pared toga, "do1oшitska 

izjava" od['edи~e i drruge zadatke OF i odnose и njoj. 

Dolomitska izjava" је lk:.onacno prihvaeena na sednici 

[00F lkrajem februara 1943. i potvrdena lk:rajem aprila 1943. 

na '8'kUipи aktivista OF na Pиgle~du ·na Koeevskom rogu, na 

ikojem sи је 01brazlozili Kardelj i Kidri!c. 

О pиtu do i·OO:i!Ilstva OF, potvrdenog "diOlornitskom izjavom" 

Edvard Kardelj је zapmao: "ТrеЉаlо је raditi svaki dan, 

svalci' dan ponoV'o razjaS'!ljavati nesipO["azurme i эросоvе, i!Ilsistirati 

na zajedniCkom !IlaJPO'r'U za oeruvanje jed

46 BORIS КIDRIC, SЛ.BRANA DELA, 1, 1933--1941. 

crkve:ne hi1erwhije i prilican deo svestenika d

1 

Ј 


Razvoj or:uzane ЬосiЬе Ьiio је za Вorisa Кd.driea kljucan zadatak. 

Vi5e puta Ьiо је politkomesar Glavne k0'II1181I11de s1over1ackih 

partizanskih odreda, odnosno Glavnog staba NOV i РО 

· plovenije: prvi put od osnivanja Glavne komande 22. juna 

1941. do sredine jula iste godine, zatim .kratko vtreme od kreja 

leta ,do septembra 1941, ponovo u zi.m.u 1941/1942, potom opet 

od -dkЬobra 1942. do maja 1943. i, najzad, od oikto1Ьra 1944. do 

oslobodenja, kada se Narodnooslobodilacka vojska pripremala 

za k.onaeno osloЬodenje zemlje i sretanje sa sav


vedu Шbori za teтensike narodnooslobc!


је Prvo zasedanje Slovenskog narodinog·· osvoЬodlliюg· sveta 

/Slovenacko narodnooslobodilaCko veee - tako је na tom zasedanjи. 

preimenov:an raniji SNOO/ rи .Crnomeljи. Tamo је Ed- 

. Yard Kardelj izloZio sиstilnи i znacaj donesenih odluka, а Boris 

Kidric prik.G.zao kako se Slovenija pripremljena иkljlllcиje и 

novu demokratsku nacionaJnи i drZa.vnи vlast . и Jиgoslaviji. 

Na Kidricev precЦog, SNOS је doneo nekoliko odlиka о organizaciji. 

Prema .njegovim recima, SNOS predstavlja sloveпacki 

Parlament; on treba da obrazuje slovenaeku naciana],nu 

vladи kоји је dotle predstavljao IOOF, odnoэno Rredsednistvo 

SNOO. Tako је sa nekim organizacionim promenama ostalo i 

posle tog zasedanja. Narodna vlast se kasnije razV'ijala, prema 

Кidricevoj tefuji izrecenoj na zasedanjи, sa јоо viSe plana i 

sistema i sa perspektivom pobedonosnog zavrsetka ra:ta. On је 

naglasio . da ј·е oslobodi1aCki pokret · vec sposoЬan i duZшl da 

pripremi "temelje i osnov:ni upravni a~parat za sldЬodnu buduc.,. 

nost" (Z:Q П, 25; III; 20). Prema !Gdricevim иpиtstvima, organi 

SNOS i druge ustanove osloЬodilaCkog pokreta sada sи, pored 

tekucih zadataka, vec pripremali ka


III 

~Ьilval!lja prilikOш oslobodenja Slovenije potvrdila sи dale- 

. koV'idOS't p()Jitike КР Slavenije kao vooe~eg je2igd"a OsVJQIЬodilne 

fronte. N a.riOdnюosl01Ьodilacki odЬori su bez veCih zastoja i potresa 

preш:e1i vlast u celoj Sloveniji а da nisи ЬШ prinиdeni 

da иla:ze u kompromise sa nekadasnjim vlastodrScima. Partij 

Ski kaJdrovi su zajedno sa odЬoгim.a OF и .pred1meCima i usta-: 

novama omogueavali Ьгzо delovanje nove vlasti na svim podrucjd!ma. 

. Opste odusevljenje ipri1ikom d;!I()!Ьodenja pratila su upozorenja 

!pOlitickog vodstva Slovenije n~ teSkoce koje Ьi mogle 

ugroziti v1a-st radnih lju'di. Nadveea te8koea је bila osiroma8enost 

i opиstosenost .zemlje, sto Ьi protivnici mog·li islkoristiti za 

politiOke spekulacije kada Ьi - kao sto је rekao Edvaтd КЭЈГdеlј 

prlilrom osn·ivanja NVS- "oЬecavali g1adn1m m.asaJID.a ·beli 

hleb koji im nasa zemlja jos nije mogla dati". 

Sveopsta p0dr8ka narod'Dih masa om.dgucila је vladi da 

uspeSn.o savlada svaikida8nie teskoce .lroje su ugrozava1e drustveni 

Ziwt и celinl i ZivOI!me uslove !pOjedinaoa. Samo jedilnstvenoscu 

celokuipnog jugoslove.nSkog IStaniO'VIliStva i odluбn.im me:. 

rama (narocito protiv spekulacije) Ьilo је mogucno da se sprec1 

glad, da se saeuva kartama garantovano sna:bdevanje stanovnistva 

'i da se postepeno p01boljsava. Тrebalo је zЬrinuti hiljade 

.intermiтaca, iseljendka i '!'atnih zaroЬljentka kojli •su se vr~cali 

kuCi, regulisati srtambene odnose sve veeeg ·broja stam.OViil'lka 

u razruS.enim gradoV'ima i dгugo sto је Ьilo patrebno za II1Jormalan 

droStveni Zivot. 

Za. celokupan da1jnji razvoj, odluбujuбi ~асај imao је 

ishod na ova tri froma: ЬОТIЬе za obnovu zemlje, ЬоrЬе za dr- 

2.avno i drustveno uredenje i 'Ьol'lbe za praved.ne gra.nice. Вoris 

Kidric је upOZOIГavao na medJUsoiЬnu zavisnost ti:h glavm.ih pro 

Ьlema vremna. Naime, Sto ;brze i uspeS!lije Ъudu rad'I11i ljudi 

-obnovili ra2irиsenu zеnйји, to cvl'Sca ее Ьiti njihova vlas't i иto 

Hko mocnije jedinstvo .naroda i narodnosti Jugoslavije и borЬi 

za drzaV'Ile gтanioe. U govoou na '!'adiju uЪrzo posle osloЬodenja, 

Boris Kidric је rekao: "Od naseg konstruktivnog. ra~a zВ:.: 

visi koliko се se ispиniti sva nasa nacionalna prava 1 sv1 nas1 

nacionalni zahtevi." (ZD П, 307; IV, 13) 

OЬnova domovine bila је, prema tome, glavni pokretac pri 

reSavaiilju nagomilani!h teslюea i problema. Nenaknadive su 

bile ljиdske Zгtve i neizmcr·ne su .ЬП.Iе posledice '!'atnog raza:ranja 

u privredi. Zivotni standard, koji је vee -и staroj Jugoslaviji 

Ъiо wlo nizak, QPao је 1945. godine gotovo za poloV'inu i 

tek 1948. -godine dostigao је predratni nivo. 

~ 

\ 

ј 

\ 

. < 

., 1 

:1 

• 

LВV MODIC, PREDGOVOR 55 

Protiv sirOIJilastva i ekonomske zaosta:!Josti bilo. је mogucno 

ЬоrИi se sam.o uz krajnje p&rtvovanje ·radlni.Ь. ljudi koje је 

odrZavala svest da se Ъоrе IZa .юps.tveni bolji zivot, da njlihovu 

os:!rodiou i njmO:v trud niko neee 'Шk


vale pitanje granica i izvodile pretece vojne -manevre (manevri 

na granici, povrede jru·gdSlovenskog vazdu8nog prostora litd.). 

Pokusaji da se spreci socijalisticki razvoj Jugoslavije jos su 

·ucestali i poostrili se prillikom raspisa izbora za Ustavotvornи 

skиp8tinu (1. septembra 1945). Vee ranlije је Ьivsi kralj Petar 

opozvao ovlascenje svojim riamesnicima: А opozioioni de vla- 

1de, objavljivanjem aps'tinencije ria i:zЬorima i memoranduinom 

гatnim saveznicima u kojcm se r!Jrazilo da izЬore sprovede vlada 

sastavljena od predstavnika svih predr~tilih · politickih stranaka, 

pokи8avao је da stvori utisak ida socijalistiёke snage nisu 

:dovoljno mocne da Ъi se mogJe odгZati bez kompromisa sa 

opozicijom. Reakcionarnim snagama priskoёilo је и pomoc i 

vodstvo katolieke crkve и naroj · zemЩ. Jugoslovenski blskupi, 

sa oC:igledm.om namerom da uticи na i7lboтe, izdali sи и· oktobrи 

1945. poslanicu kojom se dтustveno иredenj~ и zemlji na.pada 

i predstavlja kao "otvor.eno proganianje cr'kve". Na to pastirsko 

pismo Boris Кidric је odgovorio u intervjuи novinarima 

dvaj.и ljuЬljanskih dnevnika и kojem је ostтo odbacio kleveta- 

.~ sistema i upw..orio da је orficiielna crkva u ljuЬljanskoi biskupiji 

za vreme narodnooslobodilacke ЬогЬе otvoreno stuplila 

na риt nacionalne izdaje i postavio pitanje: "Zar se ne provlaci 

od raznih okruZnica i raznih pastirskih reci iz prosle cetiri 

godine ра sve do ovog pastirskog pisma - jedna jedina cгVena 

nit !" (ZD П, 421; IV, 115) 

Na Prvom kongтesu OF н Liнbliani (sredinom maja 1945) 

Bartis Кidric је na osnovu an.ali~e dotadasnje!! del

5 8 BORIS KШRIC, SAВRANA DELA, I, 1933-1941. 

izmenи granice и Korиskoj, Jugosalvija n13e ~ala nika~e 

podrske, jer sru se svi saveznici pridrzavaJ:i odlu.ke Moskovs~e 

konferencije da se Aиstrija obnovi и gramcama kakve sи Ьйе 

·pre pri'kljиcenja fasistick()j Nemaclroj. . . 

Pri resavanjи teskih proЬlema onog vremena, pre svega 

zadataka na obnovi zemlзe, иevrsCivanju tekov-ina narodnoosloЬodilaCke 

borbe, narocito izЬorima za Ustavotvornu skupstinu 

d и ,ЬоrЬi za pravedne granice, Вoris Кidric је, kao uvek, 

vec gledao иnapred i pr.ilpremaio period p.ri'V'I'ed~e o:b~ove zem. 

lje. Bio је svestan da се za privr~dnu 1z~radn].~ ~1t~ potreb~ 

vise osposoЬljenih radnika, organiZOvan 1straZivaCki rad, VIS1 

obra2:0V1I1:i i. kultиrni nivo radnih ljudi. Pruiao је podтSikи razvojи 

skolstva i kиlturnih иstanova i orga~z.acij~, Ьiо је inicijator 

proS!i.renja Univerzi~eta (p~un M~CШlSki }a~lte!,. n~v 

Ekonomski fakultet itd.) 1 osmvanзa mnogih n8/Ucno1straZivackih 

institиta. . 

Vec u poslednjoj godini r·ata, Boris Kidri~ је mis1i ~а 

planSkи .privred·u kada је izaЪrao ~rupu strucnз~~ kоза . з е 

imala zada'tak da pripremi program 1 dokumentac1зu za pnvrednd, 

prvenstveno industrijski razvoj Slovenije posle ~lobodenja.- 

U weme .abnove zemlje, Narodna vlada Sloveruзe, na 

predlog Вorisa Kidrica, ~ane]a _је 1. ~ktoЬra v 194 . • ~Uikи 

иstanovljenjи и:reda za pr1vredn1 p]an. Naglasa~a]IUCJ. da nov~ 

sistem za.Ыeva plan; an је predvidao plansku P.~vredu и cel~J 

c:Jriavi, а pCetak rada и tom pravou и SlovenrJil Olbrazlagao Је 

time da prdvredni plan m011-a rasti odzdo р~ go:e. . 

Sredinom 1946. godine obnova zemlJe b1la Је иgl~vn~ 

zavrsena i do kraja godine vecina privre.dnih gra~a d~tiJ~la ~е 

predтatni nivo proizvodnje; tada је (14. зиnа) Bor1s Krdncoti- 

8ao u Beograd, posto је postao ministar za inl~иstriju u vladi 

FNRJ. 

Drzavno vods·tvo odlucilo se za brzи industrijalizacij>и,. jer 

Se Ьеz nje ruije mogao obe2:bediti traja~ rast ~v~tnog sta~da: 

da radnЉ ljиdii. niti poЬoljsam.je poljoprJv:ede 1 ще~е sve c":1"sce 

povezanosti sa drzavnim sektorom pnvrede. Ve~ tada (зиlа 

1946) је Boris Ki,dric naglasavao neophodnost s1stem~tSk~g 

prelaska na plansku privredu (ZD III, 25; IV, ~45): ~acюnaliz:=tcija 

privгednth pred:zzeca (d~embra._l~46) .ila Је Jedna od 

mera od koiih se ocekivalo da mdusrtri.Jaћzacr]u иs-mere u kori-st 

svih radnih ljиdi. Tom naciona1izacijom draZv!lli sektor је 

vec zahvatio celokuipnu industrijи, privatna t:govinВ: _Је svede: 

na na manje od 50 odst.o celokupne robne CII!kuil.ac1Je, а bro] 

radnilh seljackih zadruga poveeao se. za vise od deset риtа. 

.. Iz saopstenja mr Jerce Vodusek Staric na :pomenutom savetovanju 

u LjuЫjani. 

LEV MODIC; PREDGOVOR 5 9 

Aprila 1947. donesen је prvi Petogodisnji plan privrednog razvoja 

socijaJi:;;ticke Jugoslavije, koji је, иprkos otporи po1edina-' 

са и partijslюm i drzavniQro :-ukovodstvu CZиjovic, Hebrang), 

znsnovan na Ьrzoi industrijalizaciji zemlje. IzvтSavanje OSIIlOVnih 

zadataJka plan~ : lilkvidacija privredne i tehniicke zaostalosti, 

пcvr5cenae e>kOIIJ.OIIlSike i odiYrambene moCi zemlje, jacanje 1 

d


njio za priЬliZilo 950 000, а broj neseoskog povecao za milion 

200 hiljada ljudi. Industrijalizacija se vrsila mnogo brze od 

l"aSta poljqprivr-edne proizvoclnje, sto је vise ili manje ~konitost 

svake zemlje koja se i.ndustrijalizuje. А poljoprivrednim 

proizvodima trebalo је snabdevati sve ve·Ci Ьrој industrijskih 

radnika. · Obraёun rezultata prve godine Petogodisnjeg plana 

· pdkazao је da је poljoprivredna proizvodnja 1947. godine ЬiЈ.а 

2~3 odsto manja od predratne, а u isto vreme silno је porasla 

in:dustrijska i povecao se broj radnika. Briga za Zivotni standard 

radnih ljud: iziskivala је - kao sto svedoёe partijski i 

drzavni dokumenti tog vremena - ozbiljne mere. Medu osnovnim 

UZJГocima tэ:1.-vog star1ja u poljoprivrednoj proizvodnji - 

sto se moze razabrati iz Kidriёevih radova- bili su na·gla5eni: 

sporost poljoprivredne proizvodnje, protivreёnost izmedu naёina 

proizvodnje koja se temeljila na pretezno naturalnoj proizvodnji 

sa indi~dualnom svojinom i individualnim radom) i 

naooa pretvaralllja nattm.-al!ne и r01bnu proizvo~ju i ra~enu 

(obavezni otkup). Drustveno-ekOII'l~mska akcija tezila је u prvom 

redu иklanj~njтu tih uzroka. Plan za 1948. godinu zahte 

'l:ao је da indus!Jrija proizvodi yise poljO!privтednog oroda i masina 

i vise ·ve8tack!ih duЬтiva. Negativam: uticaj usitnjenosti 

!X'ljoprivredne prod.zvodnj~ ЬИmо је uspoгio · povezivanje seosk:Љ 

gazdinstava u opste seliaёke zadruge i, u tom o'kv'i!ro, u 

radne zadгuge. Na poeetk;u 1949. god:i!ne u na8o:i zemlji bilo је 

1318 radnlih zadruga sa 60 156 ga~ilnstava i 323 984 hektarra 

zemlje, а n:1 kraiu iste godine vee su ЬПе 6492 zadruge sa 

323 849 gazdinstava i 1 782 614 hekta·ra zemlje. Medтutim, brzo 

povecavanje broja mdrru~a niie svuda bil10 plod doЬrih politic.:. 

kih, ek0111omskih! organizaci'Oillih pri'P!'ema. nego adm'i!nistrativnog 

prћiSka, о ёemu svedoёe i mnoge Kidriceve os·ulde sektaskog 

odndsa prema seljaku. Godim.e 1949 .- 

dakle usred najintenzivnij•e 

akcije za povecanje Ьroia 7..adroga- on је upozot·avao 

predstavnike stampe: "Socijalisticki p.гeoihrra.Zaj nase 

poljoprivrede traZi momentano, pre svega, organizaciono i ekonomsko 

uёvrscenje postojecih radnih zadruga, i s tim uёvrscivanjem 

иskladen tempo daljtnje kolektivizacije. Ovde se treba 

ёиvati krajnosti. UЬrzavati kolektivfzaciju vise nego sto dozvoljava 

stepen ekonomskog i organizacionog uёYrscenja postojecih 

radnih zadruga znaёilo Ьi izlagati se opasnosti da se 

obim poljoprivredne proizvodnje i trZnih viskova ne samo ne 

povecava nego da opada/' · (ZD IV, 80; VI, 13) Protivreёnost 

izmedu nacrna proizvodnje i naёina razmene u poljoprivredi 

resavala se, s jedne strane, osnivanjem zadruga koje Ьi povezivale 

radnog ёoveka sa drzavnini privorednim sektorom, а, 

s druge strane, postepenim ograniёavanjem obaveznog otkupa. 

Tako se ро predlozima, pripremljenim u Privrednom savetu 


pod Kidriёevim vodstvom; роёео Ukidati obavezni otkup i zamenjivati 

sistemom takozvanih vezanih cena, koje su za pro 

~aju poljopri_vrednih proizvoda ро utvrdenim cenama omogucavale 

sеl]асшщ odnosno zadrugama, kupovinu industrijskih 

proizvoda ро nizim cenama. . 

· Кidricev rad u. to vrreme svedoei da је paтtijsoko i drmvno 

vodstvo bilo svesno opasnosti svih tih procesa za socijalistiCku 

nall'odnu vlast zЬog sve vece mogu6nosti birdkiratizacije dxzave, 

smanjene inicijative ra~dnih masa 'i narastanja uticaja teh 

~юkтaФskih "~trucnjaka". То је Ыо period mnogih reorganizaci 

JВ:• ~~ovsJkih promena, tтazenja adekvatnih privrednih .resen~a 

1 ш~ti"m~na~, а р:е svega: intenzivne politiCke akcije, da 

Ь1 radni l]ud1 prihvatili plan razvoja kao svoj interes i zato. 

zackZali politiCku i.nicijativu и svojim · rukama. Vee pri dOII'losenju 

.plana, Вoris Kidric је naglasavao da pored napora za 

njegovu realizaciju, za evidenciju i "smisljenu organizaciju'' 

treba "borbu protiv Ьirokratizma ... sprovesti do kraja" (ZD 

III, 224; V, 61), i sa tom misljи neprestano otkrivao izvore Ьirokratizma, 

njegove oblike i. mogucnosti borbe protiv njega. 

Svest da se izgradnja socijalisticke privrede u savremenim domacim 

i svetskim uslovima celo vreme razvija i da се se jos 

dugo razvijati kao klasna ЬоrЬа, provejava gotovo kroz svaki 

Kidriёev Clana,k ili govor. . . . . . 

I talro vec t~lki privтedni proЬlemi posle osloЬodenja u 

r~zz::xsepoj. z~j~, iz' ~ojih је j~dii izlaz bila industrijalizacija, 

stihi~ski Ь1 vodiJ! u. bJТokratski siStem staljinis


Ogromne teskoce lroj-e s·и pri izgtradnji socija1izma и nerazvijenoj 

zernlji neizbe:Zne vec zЬog unutгasnjih protivrecпosti 

i suprotnosti., и1brzo posle revo:1ucije ;poveeavali su i spolj 

·ni иslovi - od hlacШюg rata do napada staljmizma na Jugos!aviju. 

Нladni rat i ratna psihoza, koja је ZJЬog · njega zahvatila 

svet kod nas su jai:ali otpor reakciona.:rnih snaga revolиciji - 

и oc'ekivanjи s'kore promene, i istovremeno sи bltn.o sm.anjivali 

moguбnosti za indиstrijs1w, trgoV'insku i drugu sш-adnju Jиgos1avije 

sa takozvanim zapadnim svetom. Prvi petogodiSnji plan 

industrijaiie.acije Ьiо је и velikoj meri vezan za iГazmenu sa 

Sovjetskim Savezom i zemljama narodne demokratije, iz 'kojih 

ј е tтebalo da doblj ето preteZan deo industrijSke opreme i re 

,produkcionog -materijala. 

А U!PГaV10 odande је vee u prvoj god:iJni uspeSinog izvodenj;,i 

plana do8ao neocekivan иdarac. Na,pad staljinista роСео је 

opozli.vanjem sovjetskih voj:rrih. save1m.i:ka i civilnih struбnja.1ka 

iz Jиgoslavije (18. i 19. marta 1948) i, zatim, pismom koje sи 

potpisali StaljiJn i Molotov, kao odgovorom na Тitov zahtev za 

objasnjenje pravih иzroka te mere. Uprkos ostrim izrazima и 

tom pismu u kojem је Staljin vode jиgoslovenske revolucije 

nazvao dvolicnjacima i su-mnjivim komиnistima, alиdirao na 

sиdbilrю Тroekoga i odricao Karnun:istickoj pall"tiji Jugoslav1i.je 

пailv mar>ksistiCiko-lenjin•istiCkE partije, Тiitovo vodstvo КРЈ 

smireno је роЬiјаЈо aptu1Jbe i predlagalo delegacijи koja Ьi se 

na 1icu mesta иverila и neapravdanost optuzbl, а иjedno naglasavalo 

da "та koid.ko neko VIOleo zemlju socijalimla SSSR, 

nilpoSto ne sme manje voleti svodu Zетlј-џ kioja izgradиje sЬcijaiizam" 

(OO.govor СК!КРЈ, 13. aJPrila 1948). Jos i.stog meseca 

ocigovor СККРЈ odobrili sи svi naciona1ni centra1ni komiteti 

i Centralni komitet SKOJ-a. Sledece pismo Staljina i Molotova 

(4. maja 1948) јо8 је :pOOtriio neprijateljski rec~ ~ada prven 

.stveno protiv Tita i Kardelja, i istovr~~no pnp~valo ~~t~vo 

isk1jucivи zaslиgu oslobodenja JиgoslaVI]e Crv~noз amu]!l 1. s 

visine potcenjivalo dQPrinos КРЈ ~ j~g~lovenskih Ја~~~· Dvac1eset 

osmog јиnа 1948. Informacюn1 bl.iГ' ~omи~cki!h partija, 

и odsиtnooti predstavni'ka КЈ- kO'.]~_]: o.cen~a da.~e е 

1·adi о dd.skusiji nego о dillrtatu, Je:r s:u stalJШ1sti vec тanlJe lZnиdili 

pristanak svih drugih clal-ica I~ormacion.g Ьiroa ~а 

Staljinovu оsиdи Jиgoslavije - 1.zdao Је RezolиciJи о s~э.nЈи 

и КРЈ. InformЬi:гo је и Rezolucij~ prihvatio sve StaljшiOve 

optиzbe i јо8 ih p()l()i3trio zamerkama kao sto · sи: trookizam, 

sitnobиrzoaski nacionalizam, menjsevicko likvidatorstvo, avanturizam, 

turslro-terOТiistic~i rezim, neposteno manevrisanje, 

ok:retanje imperijalizmи itd. 


InformЬiro је isk1jиcio КРЈ, proglasio је iskljиcenom iz 

jedinStvenog komиnistiokog fronta i pozvao Jиgoslovenske narode 

na роЬиnи protiv. sopstvenog vodstva. КРЈ је Ьila jedina 

medu komиnistiOkim. partijama koja је objavila celokиpan materija[ 

- ·od prvih pisama do Rezolиcije Inform:Ьiroa i ~zjave 

СККРЈ о Rezoluciji. 

Каdа StaJjin po1i:tickim pritisJrom ni1e postigao zeljeni 

иC!ina-k, on је sredinom 1949. godine росео sa v!Oijnim pritiskom 

па granice i srtrogom pгivrednom Ьlo'kadom Jи.goslaviije. Osamnaestog 

av~..rsta 1949, MiOlotov је jrugoslovenskoj vladi uputio 

.иltimatum и kojem је nasи zemljи nazvao faSis'tiatom i zapretio 

"efi'kasnijim sredstvima" da Ьi opametio "f.aSi-stiCke nasilnike 

koji s1.1 pre~li sve granice". Istovremeno је polozaj na 

Jlasim graJnicama vec d01Ьijao kararter ratnog stanja. МnoZili sи 

se izvestaj!i. о koncootтaciji trU!Pa na nasim granicama. i na 

njima sи ver poeeli i blvali sve cesci oru:Zalni 'Lncidenti (1949. 

godine bilo ih је 936, 1951. godine 1517, ·и prvdh ·deyet meseci 

1952. vec 1fi30, а za sve vreme napetosti takv:ith incidenata 

bilo је vise od 8000). Dvadeset os-mog septemЬra doslo је do 

otkazivanja Ugovora о prijateljstvu, иzajamnoj pomoCi i saradpji 

iZJmedu SSSR i Jиgoslavije, а ubrzo potoon i do prekida 

odnosa svih zemalja "istocnog Ьloka" sa Jugoslavijom. Uporedo 

sa time tekli SJU proces.i protiv mnogih partijsddh voda u tim 

zemljama da Ьi se "doikм.alo" da Jugoslavija ро nalogu americkih, 

oogleskЉ i francuskih imper:ija:Jista ugro:Za:va -neza'Visnost 

i socijalisti&i drustveni JIO'I'edak tih zemalja. 

ВооЬu protiv napada staljinizma na Jrugoslavijru КРЈ је 

vodila sa slиhom za raspolo:Zenje masa sve do lronstatacije da 

se rad~ о kri2J.i. odnosa medи socijalistiC.kim zemljama i о politiCkoj 

krizi socijalizma zЬog dominacije Ьirokratizma ·u vid·и 

s·taljilnizma. Takav pravac :nase Ьоr.Ье koji је - kao Sto је vec 

receno - odgovarao raspolozenjи i saznanjи m.asa, vidi se i iz 

celokиpnog rada i borbe Borisa Kidrica и poslednjih pet godina: 

od odtbrane istine о socijalistickom razvoju nаЗе zemlje 

i prava na izgradnju socijaid.zma koji odgovara nasim uslovima, 

do o8tre -osrude staljinizma lmo s:i:stema, njegovih nosilaca i 

odnosa koje је stvarao. 

Istina, na nec.иvene napade staljmista Boris Кidric rui.je, 

kao ni celo rиkovodstvo КРЈ, odgovarao и ruikavicama- vec 

zato ne, sto је taj napad јаеао otpor klasicnog iJ.dasnog zщprijatelja 

protiv socijalisti&og razvoja Jиgoslavije; Medиtim, 

.njemи nije Ьilo potrebno da цpotreЫjava isti recnik i konstruk!cije 

ikojima su 21Ьоg pomanjikanja rea·1nih argumenata pri 

,begava1i sta1jinisti ka'ko и S'tampi 1tako i na insceniranim poli 

.tiCkim procesima. Ali pojacavanje staljinistickog pritiska Ьilo 

је sracиnato na to da се Jиgoslavija morati da se odrekne iz-

64 BORIS КIDRIC, SAВRANA DELA, I, 1!133-1941. 

gradnje socijaliZma i da се se crtga ~or~ .da p:r:iklo~ imp:~ja1im1JU 

(oni sи pir.ali da ј~ ona to v~~.ucшila). А to зе znacilo 

padвiicanje kontraтevolиcюnarne аkсче. 

· Zato је nasa Ьо!''Ьа . za. izgradnju · Socijali7JII1Э.. ~ numo 

иperena protiv staljinizma. Ali, и ~adu ~ polit1kom К~Ј~ 

Boris Кidrlic је иvek iznova naglasavao IZVanredan znacaз 

dktobarske revolиcije i Lenjinovog teorijSkog i prэ:kticnog rada 

т razvoj socijalimla u svetu i kocl na$, а: isto tako i herojs~~ 

sovjetskog naroda u borЬi protiv faSizm:a, kao .i. ~ da tadas~]I 

napad na Jиgoslavijи znaCi .dиiЬoku krizu soCI]alizma u kози 

ga· је doveo staljinizam. ~ · . . . v . . 

Za nas daljnji socijalistiCki razvoз naзteze SU· bile pos1~ce 

ekonomske Ьlakade i ratnih pretnji. Мnoge fa:Ьrike, za kозе su 

VeC Ьili :izgl·adeni pl~IOOVl i posta'Vljeni zidovi, ostale SU bez 

ugovorene apreme; za u:voz opr;me izv·~·gih ~em~~:lja tz:e~o 

је najcesce menjati planove 1 Cak rus1ti. on< sto зе vec Ь1~о 

izgradeno. Mnoge fabri1ke ostale su Ь~ sшovn.nэ:, ~orale su ~ th 

traZiti na drugjm stranama i zato cesto menзat1 tehnoloske 

procese .. Za opremu A!fШije Ьila su poftre~na ogro~ sredstya 

(22 odsto nacionalnog dohotka); do ta:da зе O'lla Ьila apremlзena 

pretemo sdVjetskim orиzj;:~; а sada је mo~ala ~.ano 

graditi sopstvene fabrike i rtraZitl Oipremu DJa dr.иgun tr~Stim.a. 

Preorijentacija na nova trZista iziski~aiэ: је promet;u .~tru~tu~e 

izvoza, sto је QPet stva!Гalo nove teskoc~. Iz tad~]ih Кidricevih 

go:vorэ. i clэ:naika mozemo · podrobro]e Up


stickog razvoja, jer smo "i pored svojih velikih uspeha, 

jos uvek na pocetnim stepenicama socijalizma" (ZD IV, 423; 

VII, 171). Teorijske stavove neprestano је proveravao u pra- 

. ksi. Zbog naucne savesnosti i politiCke odgovornosti ,on nimalo 

nije oklevao da ne>ke teze izлneni ili od.Ьaci, ako se pokazalo 

da vise nisu adekvatne Ш da su uopste nerealne. 

Izvorni politicki, teorijsiki i organizacion!i doprinos Вorisa 

Kidгiea ne mooe Е.е odтediti preciznije, jer- ро oceni Edvarda 

Kardelja: "Idejni i politiCki koncept nase akcije Ьiо је, naravno, 

kolektivan rad. Radi1i smo kao tim, mada sm.o raspodeljivali 

odgovornost ро podrucjima rada. Kidricev doprinos idejnom 

i politickom konceptu tog tima Ьiо је nesumnjd.vo veliki. 

Ali on nikada nije Ьiо individualisticki doktrinar koji Ьi Ьiо 

nesposoban da sopstvena saznanja gradi na kolektivnim saznanjima 

Partije i vodeceg tima." 61 

Do8lo је do promena u pogledima na neka opsta pitanja 

ka,o, na primer, da li и socijalistickoj privredii treЬa ukinиti 

zakon vrednostt i zameniti ga drиgim, "socijalistickim" ekonomskim 

zakonitostima, Ш se pak radi о odredenom ovladavanju 

objektivno delиjucim zakonom vrednosti, tako da се delovati и 

pravcи socijalistiCkog razvoja. Promene su se odnosile i na 

sasvim konlkretne ekonomske kategorije (na primer, cene, obrazovanje 

i raspodela akиmulacije itd.) i organizacione oblike 

(sL~tem planiranja, organizaciona povezanost privrednih organizacija, 

и!.пgа republika i nd.Zih organa vlasti, иloga banaka 

itd.). Pri tim promenama ispoljile su se neke trajne temje koje 

su odredivale pravac raZVIOja jugoslovenske privrede i koje su 

\lidne и celokupnom Кid1·.icevom delu. Rec је, рге svega, о 

teznji da se, и sk!adu sa razvojem proizvodnih snaga, privreda 

prHagodava osnovnom cilju socijalistiCke revolucije, to jest 

ucvrscenju vlasti i afirmaciji interesa radnicke klase, i to ne 

samo ро sadrzini nego i ро metod:ima i org.anizacionim obld.cima. 

Vec 1946. godine, on је pri anaJizi cene i sa njom povezane 

akumulacije (ZD III, 19ff; IV, 244ff) utvrdio da ova ро sadrZini 

odgovara, doduse, socijalistickom karakteru drustva, jer је 

posredi izrazito drustvena akиmulacija, koja ide u korist celog 

drиstva, ali da tada8nji ckzavno-ocganizacioni oblici i metodi 

ubiranja akиmulacije nisu bili u skladu sa tom njenom sadr 

Zinom. Тrazenje naCina obrazovanja i raspodele akumulacije 

koj:i Ьi sto vise odgovarao dostign·utom stu.pnju socijaiistickih 

tlrиstvenih odnosa i jos ih produ·Ьljivao, bilo је otad trajna 

temartika Кidrieeve ek!Oinomsike misli. UvaZavanje interesa radnicke 

klase mora se pokazati u tome sto се se celokupan privredni 

sistem temeljiti na socijalistiCkom nacinu "svakome 

prema njegovom radu", kao i u oblicima i metodima koji се 

61 

Edvard Kardelj u intervjuu za list Delo, 8. april 1972. 


poj~eavati_ inicijativи. radnika i podsticati njegov interes za 

prOlZVodn.Jru. То Је Ью proces od proizvodnih savetovanj-a i 

f~ndova, rukovodsta:ra preduzeca do radniCkog samoupravljanJa. 

-уес 194~. g~m~. Вor-s Kidтic је naglasio da drustveni 

dnost, doduse, J()S 1Z1SkuJu centra1d.zaciju sred&tava ali da 

lSto.vremeno treba "u okviru naseg privrednog jedinstva i re• 

alшh mg_u~o~ti pruЁti sto vi.se uslova za stvaralacku pri 

~re~u lШCJ.Jativu naSih republika i manjih administrativnih 

Јеd1шса" (Z I~I, 26; 1~, 247), i jos iste godine ponovio da se 

"kod ;~publika 1 ~arodn1h odbora pojavljuje opravdana temja 

~а .vec1m s.opstv:~шm sredstvima, za vecim mogucnostima inici 

Jat1vnog fmanS1JSkog manevrisanja i ostvarivanja sopstvenih 

zamisli" (ZD III, 145; IV, 399). . 

B~tna ~adrzina p:ihvacen~. ra~vojnog pravca Ьi1а је izg~adn~a. 

p~1v~edrюg s1s~e~a koJ1 Ь1 pri zagaranto:vanoj celov- 

tosti 1 J7dii~tv~osti Jugoslovenske pr.ivrede omogucavao 

de~okratsk1 ut1caJ neposrednih proizvodaca federalnom uredenJu 

m:z~V·E odg(Jvarajueu moe republika, 'ekOIIlom.sku samostalno~t 

1 mteresn':l povezanost preduzeca i socijalisticko ovla 

avanJe ek~nms~ .zakonitostima. Тај razvojni pravac doblo 

Је potvrdu 1 JaSШJl Vld prelaskom na radnicko i drustveno samoupravljanje. 

Od Ьitn.ng znacaja ~е Kidricev d01prinos u poёetku praktic 

og uv~denJa novog pnvrednog sistema. On је za nase uslove 

.lюnlkretl~vao Marxvu misao о robnoj proizvodnji u prelazno:n. 

P~~odu. 9rgan~~ciono, privredni sistem gradio је na 00. 

lucщu~oJ uloZI radnike klase pri dono8enju drиstveno-ekon·~mskrih 

~lu~a, kao 1 na povezanosti i samostalnosti priwed 

~lh. ;л-gашzасча. P:i tome ~е naglasavao da se radi "о socijalist~cko-de.mokratskim 

p~av;tma upravljanja nad sredstvima za 

pr~tzvodnJu, а ne о vracanJu natrag na privatnosvojinska prava 

(ZD IV, 409; 'V!-1, 1.56). А m~todoloski sistem gradio је na 

de~okrats~om _.plan1ranJu osnovn1h proporcija privrednog raz 

VOJa o~::ed1VanJ~ffi Stope akumulacije i fondova, sto је trebalo 

d~ pruz1 "mogucnost planskog stvaranja novcanih i materijalnth 

sreds~a~a ~~ onu k~pitalnu. i~gradnju koj~ је u datom momentu 

klJucna , "svod1 na mtmmum mogucnosti i elemente 

~efi~sobne eksploat~cije. unutar s~og radng naroda", "omogucuJe 

·... P:Xn ra~tak 1 porast ob1ma spolJne trgovine ... [i] 

usmeruJe taJ raZVItak u pravcu ekonomskog jacanja zemlje" 

(ZD IV, 428-429; VII, 175-176). 

Nu.zn~t ~obne proiz:rodnje i raz:rnene u !Jrelaznom period·u 

9d kap1ta~a u >komuru.zam Вocis Кidгic је obraz1agao time 

sto. rа~о~ш "st~pen nasih materijalnih proizvodnih snaga i 

obJekt~vnl . usloVl za organizaciju prometa jos ni izdaleka ne 

dozvolJavaJu neposredno planiranje tih pojedinacnih upotreb-

68 BORIS КIDRIC, SAВRANA DELA, l, 1933-1941. 

nih vrednosti - ako hocemo da izbegnemo krupne · privredne 

poremecaje i slabo zadovoljavanje ljиdskih potreba, nego da 

је za pojedinaanи иpotrebnи vrednost neophodan metod posтednosti, 

trzisno ukljиcivanje trafuje i ponиde, tj. metod тоЪnе 

pтoizvodnje i razmene" (ZD IV, 422; VI, 170). 

U socija1istiCkoj a:obnoj proizvodnji k!oja se zasniva na 

drustveiюj svojini nad sredstvima za proizvodnjи, posrednи 

povezanost socijalistickdh r01bnih !Proizv'odaea dopunjuje !i ikvalit

70 BORIS КIDRIC, SABRANA DELA, I, 1933-1941; 

Vertikalna povezanos-: gra·na moze da dov.ede do monOipOlizacije, 

sto Ьi omogucilo monopolske ekstraprofite pojedinim 

granama na racurJ ckиgih grana i cele pivrede. Odbranи od te 

. opasnosti Boris Кidric је video i и иlozi komиne, и povezivanjи 

rad!nih kolektiva и komuni, kao aoocijaciji neposrednih 

proizvodaca. 

U ·takvim drustveno-ekoiilo:rnskiim odnosima i и toj povezanosti 

privrede Boris Kidric је video jamstvo za afirmacijи 

odlиcиjuceg иticaja radnicke ldase, kako и opstejиgoslovenskoj 

privredi tako li и republiikama, komunama d. predиzeCima. Takav 

иticaj је znacajno sredstvo za sprecavanje birokratizma ~ 

bilo drzavnocentralistickog, nacionalistickopartikиlaristickog i1i 

lokalistickog . 

. Uvodenje !I'adг..icikih saveta nиZпо је izazvalo Ьit!Ile promene 

и sistemи planiranja. Sve dotle је delovanje radnickih saveta 

bilo jako okrnjeno, "zbog toga sto se njihov rad mogao kretati 

samo и uskim okvirima odozgo diktiranili osnovnih planova, planova 

koji sи bili, tako reci, iskljиoiva kompetencija drzavnog 

aparata" (ZD IV, 280; VII, 50). Za ostvarivanje novih samoиpravnih 

odnosa bilo је potrebno da se drzavno planiranje pretvori и 

drustveno. То pretvaranje teklo је и pravcu demokratizacije postupa.ka 

i metoda pri donosenjи plana, i predvidalo је dve kvalitativno 

nove kategorije planiranja: "drиstvene planove i samostalne 

planove privrednih organizacija i privrednih иdruzenja" 

pri сети se "drиstveni planovi ... bave samo osnovnim 

proporcijama ... koje odredиjи razvitak. materijalnih snaga i 

raspodelи nacionalnog dohotka" (ZD IV, 280; VII, 50). 

Demokratic.nost postupka pri dronooenjи .plana formalno је 

bila obezbedena obaveznim иcescem radnickih saveta i repи 

Ыickih skupstina u. diskusiji о nacrtи drиstvenih planova i javnom 

raspravom о njihovim nacrtima јоо pre ras.pravljanja и 

skнpstinama. Radr1i&o sa:moupravljanje iziskivalo је sve veee 

raspolaganje samih radnih kolektiva viskom proizvoda. Zato se 

"socijalistiCka drzava, koja na sadasnjem stepenи razvitka и 

odredenoj meri jos neizbezno fиngira и rukovodenjи privredom, 

pre svega, kao njen socijalisticki regиlator, stvarno javlja kao 

instrиment samih trudbenika, demokratski kontrolisan od strane 

radnih masa" (ZD IV, 285; VII, 54). Drzavno odredivanje 

privrednih procesa Ьilo је ograniceno na samo cetiri 

podrucja: na donosenje zakona i regulativnih propisa koji treba 

da znace samo pravnu formиlacijи i drzavnu sankcijи odnosa 

и proizvodnji; na odredivanje potrebnog rada i viska rada иz 

~aram.tovanje socijalistickog .na.Cela о jednakoj naknadi za jednak 

rad - svakome prema njegovom radи; na odredivanje 

kljиcne kapitalne izgradnje i na odredivanje osnovnih drustvenih 

fondova (ZD IV, 462-479; VII, 205-220). 

ј 

.ј 

Ј 


Samo.иp1·avni drus·tveno-ekonomski odnosi lroje је donosio 

novi privredni sistem za resavanje drustveno-ekonomskih pro 

Ьlema mo.gli su se ostvariti samo Ьitno izmenj enom иlogom 

planslrog elemenLa sistema. Razliika izmedu ranijeg planskog 

sistema (na temelju osnovnog plana i operativnih planova) i 

novog planskog sistema (na osnovu drustvenih i samostalnih 

planova) bila Ьi, ро Кidricevim recima, samo formalna, ako ne 

Ьi duboko :Posegla и proihl.em иpravljanja viskom rada .i njegove 

raspodele. Srazmerno mali deo viSka proizvoda kojim Ьi и 

ime socijalistiCke zajed.nice јоо иpravljala drzava i koji Ьi se 

potom smanj.ivao, trebalo Ьi da se koristi za investiranje и one 

grane indиstrije koje se u datim privrednim odnosima ne Ьi 

razvijale toliko brzo koliko је to potrebno socijalistiCkoj zajed..;. 

nlci; za opstedгastvene, odnosno drZзvne potrebe (odbrana, 

drzavni aparat itd.); za prosvetne, kulturne i socijalne fondove 

koji zajedno sa platnim fondom znace drustverЧ. standard radnih 

1judi. Zato је novi plaмki sistem morao odredivati samo 

osnovne proporcije, to jest obavezno minimalno iskoriscavanje 

proizvodnih kapaciteta; vrednosno i naturalno odredivanje 

kljucne kapitalne izgradnje; proseenu stopи akumиlacije- i 

drustvenih fondova. 

Меаи tim proporcijama, ро tadasnjim Kidricevim ocenama, 

osnovni planski instrument samoupravnog plamd.ranja jeste 

prosecna stopa akиmиlacije i drustvenih fondova. Stopama 

akиmиlacije i fondova drustveno se odredиje odnos izmedи 

potrebnog rada i viska rada, а time i podela nacionalnog dohctka 

na dva oSIIJ.Ovna dela: na porl;roSIIli fo.nd radnЉ ljudi i na 

akиmulacijи i drustve!Ile fondove. Stopa aЮlmulacije i fondova 

1-azliCita је za razliCita podrucja drustveno-ekonomskih delatnosti. 

Odredivanjem stope akиmиlacije i fondova, и kljиcnи 

izgradnjи planslci sи se usmeravala materijalna i novcana sredstva 

lroja Ьi se i·nace, ро logici robno-noveanili odnosa, prelivala 

и investicije za grane koje nisи najznacajnije za razvoj 

zernlje. Njima se и globalu odredivala i opsta poИti!ka cena i 

njihov nivo. А p('trSnim fondom i primenom 'nejedna1kih stopa 

akumulacije i drustvenih fondova obezbedivalo se, Ьа[' и 

glavnom, i nacelo socijalistickog ekvivalenta i sprecavale mogucnosti 

(i elementi) za eksploatacijи radnicke klase. 

Odredivanje stope a:kum.ulacije i fondova је usled deanokratskog 

postupk.a ·cku&tveni akt, mada ga vгSe predstavnici 

organa drzavne vlasti. Za sto pravilnije delovanje tih stopa 

potrebam. је, medutim, savestan i kvalifikovan rad strucnjaka 

koji treba da omogиci sto aиtomatskije obracиnavanje preko 

Narodne Ьam.ke. Ali, ро Ki.dricevim ·ree·ima, ne radi se о tome 

da se "Ьivse administrativno odredivanje pojedinih drzavnih 

organa sada nadomesti administrativnim naredivanjem Na-

72 БORIS КIDRIC, SAБRANA DELA, I, 1933-1941. 

rodne banke ... U nasem sistemu banka ne moze Ьiti nista 

drugo do drustveno obracunsko mesto koje automatski primenjuje, 

bez sopstvenog odlucivanja, osrюvne proporcije drnstvenih 

plamova i odgovarajuce zakonske odredbe, i koje ne 

moze sprovuditi nikakvu samovolju nad neposrednim proizvodacima." 

(ZD IV, 498; VII, 269) Uparedb sa time Boris 

Kidric је do kraja upozoravao da nije posredi samo strucni 

interes i strucni rad nego i politicko odlucivanje, svesno vodenje 

socijalistiCkih procesa, afirmacija interesa i samoupravnog 

polozaja radnog coveka. 

Јо8 i na samrtniakoj poS.telji, Baris Кi

7 4 BORIS КIDRIC, SABRANA DELA, I, 1933-1941. 

svesnih snaga svakog naroda i svih naroda i narodnosti Jиgoslavije. 

Komиnisticka partija se sve vreme zalagala za jacanje 

OF i SocijalistiCkvg saveza radnog naroda, kao oblika za naj 

·sire иdrиzivanje i organizovano delovanje radnih ljиdi, и kojima 

dolazi do izrazaja kako njihova politicka inicijati.va tako 

i vodeca иloga radnicke klase, i kao organizacija и kojima se 

oЪlik:uje socijalistiCka svest masa. 

ВогЬа za socijalistiCki, narodni sadтzaj vlasti ne vidi se 

samo iz clana~ka i тaspr.ava Borisa Kidriea, kao jednog od vodecih 

politickih radnika и rokи narodnoosloЬodilacke ЬоrЬе i revolиcije 

i1i kao predsednika slo~enacke vlade odmah ро oslobodenju, 

nego i и njegovom celokupnom radи dok је n10sio 

glavnи i neposrednи odgovornost za vodenje ekonomske politike 

socijalisticke Jиgoslavije. U toj fиnkciji pokazivao је neverovatno 

visoke organizatorske sposobnosti, pozrtvovanost i 

predanost radи, silovitu energijи, kojom је bиkvalno plenio 

svoje saradnike i tako formirao, bez formalnog иniverzitetskog 

obrazovanja- јег za njega nije Ьilo ni иslova, ni vremenavisoko 

kompetentan tim mladih ekonomista koji sи sve do 

danas prisиtni и na8oj ekonomskoj misli. 

Vec 1946. godine, kada и socijalistickoj izgradnji privrede 

(osim sovjetske) nismo imali gotovo nikakvih iskиstava, iz specifienog 

politickog- риtа nase revolиcije on је dosao do zakljиcka 

о nи:lnosti specificnog риtа za izgradnju na8e privrede. Naglasavao 

је da drzavni aparat mora Ьiti orиde sirokih radnih 

masa za иpravljanje privredom. Zahtevao је brzo regrиtovanje 

privrednih kadrova iz radni~kih redova da se drzavni aparat 

ne Ьi odvajao od radnog naroda. 

Prilikom prip1·ema za dono5enje plana 1947. godine - dok 

;е jos bila nи:lna centralizacija materija1nih sredstava i raspolaganja 

njima - Boris Kidric se sиkoblo sa teorijom о nиznosti 

drzavnokapitalastickog razvoja nase zemlje, kao teorijom 

koia Ьi gиsila inicijativu masa i jacala drzawюbirokratske tezt1je 

pojedin.ih cinovnika i privrednih rukovodilaca. Povodom 

poveeavanja broja. cinovnika и drzavnom aparatu, on је upravo 

и tokи priprema i donosenja prvog Petogodisnjeg plana stalno 

naglasavao nиznost trajne borbe protiv Ьirokrati~a i tehnokratizma, 

centralizma i partikиlarizma. Dokazivao је da 

glavne slabosti i greske и privredi proizlaze и sиstini iz "potcenjivanja 

stvaralacke snage nasih radnih masa" i iz "Ьirokratskog 

gиsenja inicijative", za sta "kao argumenat koriste 

cak i planskи discipilnи" (ZD III, 173ff; V, 14ff). 

Kratak pogled na period pre Rezolиcije Informblroa оmоgисије 

nam da vec i prema objavljenim clancima Borisa Kidt·ica 

иtvrdimo izvestan kontinиitet и celom posleratnom гazvoju. 

Pri tome se radi о trajnom иveгenju da је izgradnja soci- 


jalizma stvaг radnih masa, а ne pгvenstveno stvaг dгzave i 

dгzavnog aparata: Iz toga proistice nиznost takve izgradnje 

1 vlasti и kojoj se izrazavajи politiCka volja, inicijativa i inteгesi 

radnih ljudi. Izgradnja socijal:izma ne znaci и prvom геdи 

jacanje privгedne moci drzave, nego иjedno mora znaciti oslobada~nje 

-radniбke 

1 

klase. Iz protivrecnooti izmedи kara,ktera 

narodne vlasti i karaktera drzavne svojine neprestano se гаdа 

! vlastodrzacki Ьirokratizam, ра је stoga potrebna trajna borba 

i protiv te opasnosti. . 

1 

Socijalisti&i razvoj JиgoslaViije pod vodstvom КРЈ zasnivao 

se na neprekidnoj politickoj aktivnosti narodn:ih masa, na 

иcvrscivanjи 

\ 

i sirenjи privredne moci zemlje i na oblikovanju 

' 

пovih ~ 

saznanja pusredstvom sta:Ine marksisticke analize ижоkа 

postignutih иspeha, а i slaЬosti koje se pojave. О politiC.koj 

aktivnosti masa и to vreme nisи svedocili samo izbori i sastanci 

i zborovanja, koji sи jednodиsno potvrdivali poliiiJkи partijskog 

i dr:lavnog vodstva, nego i mnoge radne aikcije, OIIIlladinsike 

i "fr


~~--=-~------------ 

nити СККРЈ. Vec ranije sи sve veci znacaj i razlicite oblike 

doЬijala proizvodna savetovanja radnika, koja: sи Ьila иvedena 

7 8 BORIS КIDRIC, SAВRANA DELA, I, 1933-1941. 

stvima ~jиdskog dиha, to jest о njegovoj teZn.ji za raznolikoscи, 

"bez koJe ne Ьi bilo slobodnog ёоvеёјеg Ьiса". 

Delo Borisa Kidriбa svedoci da se и КРЈ sve vise иob1iёavalo 

иverenje da је pri razvojи socijalizma и sиstini posredi 

sиkob izmedи radniёke klase i birokratije ~ko toga k~ се raspolagati 

viSkom rada. Birokratija prikriva taj proЬlem time sto 

obraca paZn.jи samo а to kako se иpotreЬljava visak rada 

m~d~vsev~ s~stin~ radi о tme ko ra_;;po1aze njime. Zato је Bori~ 

K1dr1c, сиn Је bll!l mogиcno (и pocetku 1951, pri prelaskи na 

nov finansij~ki i planski sistem), 'istakao Ьitnи rtш:liku izmedu 

starog i novog sistema planiranja, koja је и tome sto za razlikи 

od ~Бadasnjeg sistema, gde sav viSak raida, sem"platnog 

fonda_ k~Jl. P!e~s~avlj_a potreban rad, ide и drzavnи kasи, gde 

se obJedmJиJe 1 1z n]e ponovo raspodeljиje ... и novom planskom 

i finansijskom sistemи samo се mali deo viska rada ici 

~ ~rzavnи kasи, ili rиgim reёima, vecinom viska rada иpravlJaCe 

sama preduzeca, odnosno radni kolektivi" (ZD IV 265 · 

VII, 34). . · ' ' 

1z P

80 BORIS КIDRIC, SAВRANA DELA, I, 1933--1941. 

lјије, bez celovitog pregleda о tome koliko "resenje" slиzi zeljenom 

drиstvenom razvojи. Sa drиge strane, ista besperspektivnost 

pokazuje se и radи i recima onih koji ono sto tek mo- 

. ramo postici za krace ili dиze vreme, иzimajи kao vec dostignutu 

stvamost, sto ih ranije ili kasnije vodi и neplodno kritizerstvo. 

Prema ·tome, nije stvar svesnih snaga to da pre svega 

naglasavajи i brane postignиte иspehe, ma koliko to bilo znacajno 

za svest radnih masa, nego pre svega to da vode radne 

ljиde daljnjim иspesima. Zato је znacajno da svojи paznjи оЬrасаји 

osnovnim zadacima - а oni sи sve veca i bolja proizvodnja, 

а ne distriЬиcija; а pri tome је Ьitno da se рrоdиЬlјији 

socijalisti.cki drиstveni odnos.i koji se zasnivajи na vтednosti 

cove'ka i njegovo~ radnog doprmooa razvo]'и celog dl-иstva. 

Delo Bc~risa KidriCa. poik.azuje nam kako је on prilazio 

proЬleinima svog vremena. Vidim.o da se иvSk iznova иdиЬljivao 

и dela klasika marksizma, podroiЬno proveravao kako sи 

se s~anja Marxa, Engelsa i Lenjina primenjivala ili ~enjala 

и prakticnoj borbl radnicke klase (tako, na primer, ·и Pariskoj 

komuni, ра i и socijaldemokratskom iИ staljinistiCkom 

revizionizmu) i, posebno, na revolиcionarnom pиtu radnicke 

klase Jugoslavije. Na toj sirokoj osnovi on је sa naиcnom temeljitoscи 

analizirao konkretan polozaj и datom trenиtku i mogиcnooti 

za daljnju izw-adn1u socijalizma. Као dobar poznavalac 

marksizma i odlican dijalekticar, Boris Kidric је pri 

idejnom razjasnjavanjи proЬlema svog vremena odigrao neprocenjivo 

z;nacajnu иlogu. 

MarlksiiZэ:m kao naиka о menjanjи sve!Ja i kao politi&a 

teorija о osJ.cЉodcг.ju radnog ooveka z;nacio mи је nиZ1lи teorijsku 

osnovи svake sawemene revolucionarne pr.a!kse. Odnos 

izmedи teorije i prakse nije tako jednostavan da Ьismo, kada 

smo jednom takvu teorijи prihvatili kao pravilnи, mogli odmah 

prema njoj pravolinijski voditi i praksи. Praksa na svoj nacin 

potvrdиje opstu pravilnost teorije time sto, s obzirom na stupanj 

razvoja materijalnih snaga i na svest ljиdi, и konkretnoj 

akciji modifikиje pojedina teorijska saznanja. Opste zakonitosti 

realizuju se razliCitim putevima. Kada је Вoris Kidric pozivao 

jugoolovenske ekonomiste (go~or na njihovom. Kong-resи 

12. aprila 1952) da исе iz Marxovih dela, on је istovremeno 

naglasio da se ne radi о tome da и njima traze recepete, nego 

о tome da se proZJ:nи Marxovim dиhom, da иsvoje Marxov 

ntetod i da ga primenjuju pri novim dbjekrtivnim datostima; 

kako и nasoj privredi i nasem drиstvenom Zivotu, tako i и 

proиcavanjи drиstvenog i ekonomskog razvoja ostalog sveta. 


Ma!I"ksisticka dijalek:tika је и idejnom delovanju КРЈ imala 

vec dиgu tradicijи. U politiCkoj praksi Partije, ona је vodila 

saznanjи о povezanosti proЬlema socijalnog, nacionalnog 

i politi.ckog osl01Ьodenja radnih ljиdi i time istinskom ostvarivanj!l 

narodnog fronta pod vodstvom KomиnistiCke partije 

vec и predratnoj Jиgoslaviji. 

' 

Uzor stvaralacke primene maгksistiOke dijalekti'ke- jeste 

proZimanje borbe za nacionalno oslobodenje sa socijalistiCkom 

revolиcijom i izgradnjom narodne vlasti и to~ narodnooslobodilaCke 

borbe. Isto tako, nedogmatsko misljenje vodilo је 

tome da ро osloЬodenju ne prihvatimo s•hemu о dvema etapama 

revolиe1je, nego smo odmah_ poeeli graditi socijalistic~e 

privred!Ile temelje kako konfiskacijom svojine okupatorskih 

saradnika tako i obnovom i zacecima indиstrijalizacije zemlje. 

Svemи tom zblvanjи је и redovima КРЈ Ьitno doprinosio 

Boris Kidric. 

Na prelaskи и socijalisticko samoиpravno drustvo dijalektika 

se kod Kidrica u potpиnosti izrazila pre svega и analizi 

ekonomskih kategorija i zakonitosti, njihovog preobrazaja 

posle socijalistiCke revolиcije koja иkida protivreCn.ost izmedu 

drustvene proizvodnje i pr-ivatnog prisvajanja, i kada и 

procesи socijalistiCke izgradnje nastaje nova opasnost: birokratsko 

otudenje viska rada i vladavina birokratije, kao sile 

nAJd radni&om klasom i celim druStvom. Problem nije posmatrao 

izolovano, nego и svestranoj povezanosti sa celokupnim 

dгustvenim procesom, prilazio mu је kao Q_imom sastav .. 

nom delu razvoja drustvenih odnosa. Tako vec sam pojam 

"socijalisticko ovladavanje zakonom vrednosti" ne ogranicava 

samo na drzavne i administrativne mere koje spreeavajи anarhicno 

delovanje zakona vrednosti, pisao је avgusta 1951. -и 

raspravi "0 nacrtima .novih privrednih zakona", nego njime 

obuhvatamo i ckиstvene odnose. 

Usmeravanje socijalistickog razvoja Вoris К!idric је shvatao 

-kao akciju koja izlazi iz trajne analize od!Ilosa, anaИze koja 

се polkazati gde i kako se razvijaju snage koje dеlији и pravcu 

socijalistickog razvoja, а gde i kako sile sиprotne takvom razvoju. 

Rec је naime, о vremenи kada razvijamo samoиpravljanje 

и иslovima "gde imamo, pored cisto socijalistiCkih ·formi 

i odnosa, pored cisto socijalisticke sadrZine, jos i robnи proi.Zvodnjи 

kao ostatak proslosti, gde imamo elemente drzavnog 

kapitalizma itq." (ZD IV, 247; VI, 213). 

Svaka stvall'na analiza moca voditi raeuna о razlici izmedu 

mog.иenosti i nиZпoэti. Ostro је odbacivao shvatanje da 

је drZ.avni kapitaliz;am u nerazvijenim zemljama nиZ.an pri 

prelaskи и socijalizam. "СК nase Partije, medиtim, pravilno 

је ocenio da drzavnokapitalistiCke forme nemajи и na8im иslo-


vima obnove privrede nikakvog veceg 21nacaja i zato ih је s~svim. 

odbacio vec 1945. godine" (ZD III, 354; V, 181). Ako Је 

Engels u slucaju eventualne pobede radniCke revolucije u zaostaloj 

zemlji predvidao moguenost tragienog po~aza zbog kontrarevolucije 

ili mogucnost uvodenja novog oblilka eksploa~cije 

zЬog preva7Jidenih ekonomskih temelja, .t:o u savrememm 

uslovima kada materijalna ba:za moze relat1vno brzo da se 

ra:zvija, zrije vise numo, na:glasio је Во~ ~dric .. ~remc; tome! 

dugotrajan period administrativnog socxJalizma D!l]e nuzan, ~ 

је moguean. U _takvoj s~tuac~ji gtov~ ~а sve ~a~i d svest) 

masa. i revolucюna:rne cv,rstшe 1 politike sub]ektivnih snaga 

(ZD IV, 207f; VI, 179f). . . 

Ne sme se potcenjivati ni odnos Шnedu UZII'oika 1 posledlce 

u drustvenim pojavama. Cesto izrazeno miSljenje da staljinizam 

izvire iz svojstava Sta.lj:move lienosti, ~. ~ Кidтd.c 

је odЬacivao kao zamenu posledke. uzrok:~. N1~e licn~~ rodila 

staljinizam, nego је interes birokrati]e rodio, stalJШlzam 

i kult licnosti (kao ~о је taj sistem nazv~ _kasnij~~· Razume 

se da је ovaj opet uticao povratno na moc bп-oik:ratl]e. 

Arnal!ize ckustvenog zblvanja vode · do pogre5nih rezultata 

kada zamenjuju pojavu i sustinu. :&ris Кidтd.c se odlueno suprotstavljao 

svim onim shvatanjima koja su pojave Ьirokratizma 

kod nas pripisivala vec samom postojanju drzave i zato 

nihilisticki negirala i one funkcije drzave i drzavnog aparata 

koje su jos bile neophodne. "Ima neprijateljskih tendencija 

koje Ьi htele borbu protiv birokratizma da izopace u tom 

smislu da se ona pretvori u borbu protiv autoriteta drzavnog 

aparata uopste. Medutim, taj n~ ј~ drza~ ~parat jos i te 

kako potreban, ne samo za suzblJan]e svako]~ k~ntr~revolucionarnih 

elemenata nego i za norma1no funkcюmsan]e novog 

privrednog sistema. Njegova se uloga, naravno, u mnogo 

cemu izmenila ... i jos се se dalje menjati." (ZD IV, 360-361; 

VII, 122) Birokratizam kao sistem oblikuje se u borbl za raspolaganje 

viSkom rada. oV oV 

oV - 

0 0 0 

Znaeajno mesto u Кidr1cevom prakticnom 1 publicistiCk

84 BORIS КIDRIC, SA.ВRANA DELA, I, 1933-1941. 

ma. Boris Кidric је и diskиsij~ о N~~rtu novog и~tа~о~ zakona 

energicno istupio protiv onih ko~1 ~и zanem;:nv~ ~] ~adrzaj 

· delegatskog sistema i . ~VU ~azn]и posvec!vali pltan]и v О 

posredniiri ili neposrednim 1zbor1ma. za. ta veca. "Pre ~о sto 

је mogucno dati jasan od~vo: .na p1tan]e .de~egatsk;og s1stema 

i njegovog odnosa s posrednim ili ·neposre~ ~bo~un pra;vom! 

treba, dakle, jasnije ista6i иlogu samoиpr~vnih ]e:rom~a•. а t1me 1 

narodnih odbora, и novom privrednom sшtemи 1 da1Jn]em razvitku 

socijalisticke demokrartije.".(Z~ ~V, 477; ~!·.~18) U postojecim 

иslovima· skupstine ne sme]и b1ti "federaci]e komuna, n~go 

morajи predstavljati drustvo. "Iz t9~~ pak, slede d~e ~tvan: 

s jedne strane, treba se jasno odlиc1ti za delegatski ~~stem, 

posto је on odraz socijalistiCko-demo~atske ~endenCI]e _da 

drиstveno odredivanje Ьиdе zaista drustven~ •. t]. da s~ po]edini 

sastavni delovi drustveno sto neposredni]e povezu]и, odnosno 

sto је vise mogucno и okviru najnizih samoиpr~vnih 

jedinica, а, s druge strane, zЬо: dele~ata ... p~edstavl]~.:. 

skupstinи ... koja kao predstavn~ dru.stv~~e celine о~иси]е 

0 svim za drustvo Ьitnim i osnovn1m pltan]Ima kako pnvrednog 

tako i neprivrednog karaktera." (ZD IV, 478; VII, 

218-219} . . . . v • • 

Pri takvom opredeljen]и, za Bol"iiВa Кi~1~ Је po~ezJ.v~nje 

.nacela delegatskog sistema i neposrednih 1zbora Ьilo Pl: 

tanje Oisto tehniCke priтode. Predvidao је da се se dele~a~~~ 

sistem jos razviti jaeanjem opstine kao "komиn~e asoci]~

86 BORIS К.IDRIC, SAВRANA DELA, I, 1933-1941. 

laganjem dok.azivao Вoris Kidric, nagla8avao је da su za uvodenje 

i razvoj samoupravljanja odlucujuce politicka volja i 

zreld3Jt koje је radnicka k1asa vee pokazala; da se pr.i tome 

ne radi samo о prostom zbiru sposobnosti pojedinaca, nego 

о njihovoj organizovanoj svesti i delovanju; da је samoupravljanje 

i najbolja skola radnih ljudi, jer stavlja radnog coveka 

u polozaj koji ga podstice na stalno obrazovanje. Nov polozaj 

radnog coveka ne zahteva vise od njega samo inicijativu pri 

ispunjavarnju zadataka nego takode, i pre svega, inicijativu 

pri postavljanju zadataka, pri oblikovanju programa. Teza da 

radnike treba najpre vaspitati i obrazovati za samoupravljanje, 

ра im tek onda dati pravo odlucivanja izrazava ono nepoverenje 

prema radniCkoj klasi koje је karakteristicno za Ьirokratsko--tehnokratske 

stro\kture. Us.pesam. mme biti samo jedan 

put: istovremeno sa razvijanjem socijalistickog samoupravljanja 

treba uCimti sve sto se moze za svestrano razvijarnje socijalistioke 

svesti i produЬljivanje manja radniбke klase. Вoris 

Kidrric se zalagao i za takvo skolsko i van5ko1эlro ekonomsko 

vaspitaJnje sveg stanovmstva koje се polaziti od saznanja 

da је ekonomsko vaspitanje postalo za coveka isto takva 

nuZilost kao i pismenost. 

Uvodenjem i ucvrscivanjem samoupravljanja radnih ljudi 

post_~yilo se pitanje о polozaju i ulozi KomUi!iistiOke paгtije, 

sindi1k:ata i Narodnog fronta,. odnosno Socijalistickog saveza 

radnog naroda. Odgove>ri politiбkog vo&tva Ju-goslaVije, и 

cijem је formulisanju ucestvovao i Boris Кidric, vide se iz 

njegovog dela. Pre svega, naglasavao је, radi se о јаоој, intenzivnijoj 

afl.rmaciji dтиstveno-politiakih · orgam.izacija na idejno 

-politickom pбdrиcju, о tоще da је porasla njihova uloga pri 

obrazovanju socijalistiCke svesti masa. А iz toga ne proizlazi 

samo potreЬa za produЬljenim idejno-vaspitnim · delovanjem, 

nego pre svega potreba za odlucnom borbom za istinsku vlast 

radnicke iklase, za razvoj nauke i za oЬrazovarnje masa. Pri 

tame Ko:munisti&a partija moca samosta1no foгmirati svoje 

stavove о svim Ьitnim drиstven•im proЬlemima i trиditi se da 

ih prihvate ј ostvarиju rad.ni ljиdi и svakodnevnom radи svojim 

odlucivanjem. Nije stvar sindikata to da и ime radnicke 

k1ase nepoвredno иcestvuje u priw-edrnom i tehrnickom vodenjи 

preduzeca, nego је njihov zadatak da razvijanjem svesti ra·dnih 

kolekbl.va и skladu- sa zajednioldm interesima, kao i organizovanjem 

i osposoЬljavanjem radnika postignи da ovi koriste 

svoja samoupravna prava i da pri tome savladuju smetnje 

na koje се jos dиgo nailaziti. I иloga Narodnog fronta, kao 

masovne organizacije graditelja socijalizma, istow-emeno је· politicko-vaspitna 

i akciona u nastojanjи da se ostvari istinska 

vlast radnih ljиdi, da se ucvrste narodni odbori и duhи decen- 

·': 


tralizacije i debirokratizacije. А 1952. godine, kada su se intenzivnije 

razvijale komune, kao asocijacije proizvodaca na temelju 

samo11pravljanja, teZiSte zadataka Narodnog fu-onta. Кidric 

је video u brizi za njihov razvoj. 

Celokupno Кi.dricevl() delovarnje proZetO је sЭ2Jilanjem о neraskidivoj 

povezanosti socijalМ.icke akcije i socijalistioke svesti. 

· 

Usred zalaganja za izgradnju drиstveno-ekonomskog sistema 

na temelju drustvenog samoupravljanja, 11. aprila 1953, 

zavrSio se Zivot Borisa. Кidriea. Ali, oвtalo је njegovo delo, delo 

prodornog marksistiCkog mislioca, politicara i organizatora.

PREDGOVORIZDAVACA 

Pro§le sи gotovo tri decenije otkako је zapoceto ироrеd:ю 

objavljivanje pr!Vog, nepotpиnog izd.anja Sabranih dela Borisa 

Kidrica na slovena.Okom i svpskohrvatskom jeziku. Cankarjeva 

zalozba iz LjиЬljane objavila је izdanje na slovenackom jezikи\ 

а izdavaako predиzece Kultura iz Beograda objavilo је izdanje 

na. srpskohrvatskom jezikи 2 • UIOupno је bilo objavljeno 227 radova, 

koji sи preиzeti iz 33 razlicita izvora. (casopisa, novina 

i 1mjiga) u kojima su prvobltno bild Stampani. Cetvrtu knjigu, 

Zbrano delo, Govori, clanki .in razpralve 1949-1952, str. 516, 

sa predgovorom Leva Modica, "ОЬ cetrti knjdgi zbranih del 

Borisa Kidrica", str. 7-48, objavila је samo Cankarjeva zaloZЬa 

1976. godine, sa 45 aиtorovih radova, prv.obltno pиЬlikovanih 

и jedanaest razliCitih izdanja n10vina, casopisa i knjiga. 

Posle intenzivnijih istrazivanja niza fondova jиgoslovenskih 

мhiva pronadeno је i nekoliko znacajnijih radova Borisa 

Kidrica· koji nisи Ьili poZn.ati priredivacima prvog izdanja Sabranih 

dela. Polazeci od potrebe da se de}o Borisa Kidrica objavi 

и celosti, Institut za medиnarodni radniOki pokret, iz Beograda, 

sacinio је program istraZivanja i pri.preme za stampи 

potpUJlijeg izdanja aиtorovih sabranih dela za ciju rea1izaciju 

је Fond Predsednistva Centralnog komiteta SKJ za izdavackи 

delatnost i naиcnoistrazivaCki rad odobrio potrebna sredstva. 

Prema tom projektи bilo је predvideno da se и novo izdanje 

Sabranih dela Вorisa Kidrdca preиzmи, bez promena, ranije 

objavljene cetiri knjige, а и tri poslednja toma Ьili Ьi sabrani 

rukopisi nastali и istom periodи (1935-1953), sa napomenama 

i 'ObjaSпjenjima pripremljendm и Lnstitиtu za medиnarodni 

radnieki pokret, pri сеmи Ьi poslednja knjiga obиhvatala izbor 

hronoloSki rasporedenih delova zapisnika sa izlaganjima Во- 

1 

Boris Кidric, Zbтano delo. Clanki in razprave 1.033-1943, I. knjiga, 

1958, str. 425; Govori, clanki in razprave 1944-1946, П. knjiga, 1959, 

str. 458; Govori, clanki in razprave 1946-1948, III. knjiga, 1960, str. 523. 

2 

Boris Кidric, Sabтana dela, I knjiga, Clanci i rasprave 1933-1943, 

str. 411, 1959; П knjiga, Clanci i rasprave 1944-1946, str. 467, 1959; III 

knjiga, Clanci i rasprave 1946-1948, str. 493, 1960. 

1 

1 

.! 

\ 

:1 

11 

:: 

;/ 

ј 

1 

1 

·1 

PREDGOVOR IZDAVACA 89 

risa · Kidrica na sednicama Prdvrednog saveta Vlade FNRJ i 

drugih organa od 1946. do 1952. godine. 

IzdavaCki centar Komиnist prihvatio је 1979. godine, prema 

dogovoru sa Institutom za medиnarodni тadniCki pokret, 

da ро zavrsetkи projeiOta koji је иtvrdila Redakcija za pripremи 

izdanja objaiVi Sabrana dela Borisa Kidrica, а Fond 

Predsednistva CKSKJ za izdavackи delatnost i naиcnoistrazivacki 

rad odobrio mи је za to finansijskи pomoc. 

Polovinom 1981. godine Izdavacki centar Komиnist zapoceo 

је pripremи za stampи tekstova sadrzanih ~и cetiri knjige 

prethodnog izdanja, а krajem iste godine doblo је od Institиta 

za medиnarodni radniCki pokret ru1ropise pete, seste i sedme 

knjige koje је pripremala grupa riaибnih radnika, odnosno 

sar-adnika Instituta za medunarodni radniCki pokiret. U okvirи 

strucne grиpe saradnika Instituta za medиnarodni radnicki 

pokret, kojom је rukovodio Pиtnik Dajic, istrazivanje arhivske 

grade и Arhivu CKSKJ obavila је Mirjana Pav1ovic, а prvu 

redakcijи tekstOIVa obavi}i sи: Caslav Ocic, Ivan Vиjacic, Kadifka 

Erbeznik, Ceda Males i Mirjana Pavlovic. Napomene sи 

pisali: Mirjana Pavlovic, Kadifka Erbemik, Caslav Ocic, Ivan 

Vиjacic i Rada Milosevic. Deo tih napomena preиzet је и ovom 

izdanjи. 

Sreditюm janиara 1982. godine, na zajedniCkom sastanku 

clanova tad.asnje Redakcije za pripremи Sabranih dela Bor,isa 

Kidrica, predstaV!Ilika Institиta za medиnarodni radnicki pokret 

i Izdava&og centra Komunist, prihvaceni sи predlozi izdavaca 

da se prvobltna koncepcija izd.anja izmeni i uskladi sa 

savremenim izdavaCkim standardima i kriterijиmima naиcno 

-kriticke pripreme ovakvih izdanja. Tako је odlиceno da se 

ispraiVe brojni propusti и prvom izdanjи iz 1958-1960. godine; 

da se sacine Ьiografske beleske za licnosti koje aиtor pominje, 

ali i napomene, komentari i obja8njenja иz sve aиtorove radove, 

а ne samo иz one koje sи pripremali saradnici Itistitиta 

za medиnarodni radniaki pokret; da se svi tekstovi, bez obzira 

kada sи pronadeni, rasporede prema vremenи nastanka, odnosno 

prvoЬitnog objavljivanja; da se izvrsi redakcija napisanih 

napomena; da se razdvoje aиtorizovani tekstovi od onih 

koji sи sacuvani и oblikи teza, zabelezaka, zapisnika, stenograma 

itd. i da se obave dopиnska .istrazivanja и Arhivu CKSKJ, 

Arhivи Jиgoslavije, Istorijskom arhivu CKSK Slovenije, Arhivu 

Instituta za istorijи radni&og pokreta, и LjиЬljani, Arhivи 

SR Slovenije, arhivi RepиЬlicke konferencije SSRN Slo- · 

venije i dr. Posle ovog sastanka, pokrenиta је i inicijativa da 

se imenиje Odbor Predsednistva CKSKJ za objavljivanje Sa~ 

bra'Т!Jih dela Borisa Kidrica, sto је i ucinjeno 16. maja 1984. 

godine.

1 

90 BORIS KIDRIC, SABRANA DELA. I, 1933-1941. 

Odbor P.redsednistva CKSKJ za objavlj.ivanje Sabranih 

dela Borisa Кidrica, sa Sergejom Kraigher-om na celu, imenoyao 

је, 10. jula 1984. godine, na svom prvom sastanku, Redakoijи 

Sabranih .delд .Вorisa K~drica i u ~elos~i I:ihvatio koncepciju 

novog 1zdanзa Sabramh delд Borasa K1dr1ca. 

Izdavac је organizovao dodatna istrazivanja arhivske i 

druge grade, pisanje napomena i sredivanje rukopisa do polovine 

jula 1982. godine. Angazovao је ren~m~t;,ane naucn: radnike..J.strazivace, 

afirmisane poznavaoce K1dr1cevog dela 1 drustveno-politiCkih 

i ekonomskih prilika u kojima је autor Ziveo 

i radio. - 

Savestan i sistematski rad ovih radnika omogucio је definitivno 

• oЬlikovanje ovog nat.icno-'kritiCkag izdanja kojim se 

najzad javnosti predaju radovi Borisa Kidrica, nastali od 1932, 

do 1953. godine, od kojih se oko tr.i stotiz:e a;bjavlju~иv p~i .:Put, 

sa svim neophodnim napomenama, beleSkama, ob]asnзen]l:ma 

i komentarima. Razume se, ne smeju se zanemariti ni doprinos 

priredivaca prvog izdanja, niti rezultati rada saradnika Institиta 

za medunarodn.i radnicki pokret koji su u odredenoj srazmeri 

ugradeni i и ovo izdanje .. 

Sedam knjiga ovog izdanja sadrzi иkupno 558 tekstova, 

od kojih је 326 Ш ranije .objavljeno Ш preds~avljaju. c~~vite 

origina1ne autorove rиkoplSe ref~:ata, g~ora, 1zlaganзa 1 .IZVestaja. 

U drugom delu svake kn]lge uvrstena su 232 prlloga: 

rиkopisi za koje је иtvrdeno da ih је Boris Kidric pisao zajedno 

sa dтugim autorima, nepotpuni Ш nezavrseni rи~opisi, 

predavanja, beleske, teze, stenogrami, zapisnioi, zabelezena izlaganja 

i novinski izve8taji. U izdanje је uvrsten i veliki broj 

okruznica, naredbl, proglasa i sl. za koje је nepobltno utvrdeno 

da ih је autor ne samo potpis.ivao nego i pisao, najcesce u 

fиnkciji sekretara Izv.rsnog odbora Osvobodilne fronte~ Time 

se upotpunjuje slika о tome do koje је mere Kidтic svu svoju 

energiju i ljudske i intelektualne mogucnosti i sposobnosti posvetio 

revolиcionarnom delovanjи i bolje se i potpunije razиmejи 

proЬlemi, stavovi i teze koje autor iznosi и tekstovima 

stampanim и prvom delи knjige. 

Izdavac duguje zahvalnost brojnim saradnicima, zatim 

Redakciji za pripremи izdanja, u cijem sastavu su radili: Kiro 

Gligorov, predsednik, Vlajko Begovic, Zvone Dragan, Svetozar 

Durиtov.ic, Vojin Gиzina, Sergej Kraigher, Jakov Sirotkovic. i 

Cedomir Strbac, clanovima Odbora Predsednistva CKSKJ za 

objavljivanje Sabranih delд Borisa К.idrica i njegovom predsedniku 

Sergeju Kraigheru, clanovima nove reda:kcije i svima 

onima koji sи d·oprineli pripremi za stampu Sabranih dela Borisa 

Kidrica. 

{ 

1 

' ј 

1 

1 

1 

i; 

. PREDGOVOR IZDAVACA 91 

Najveci deo prve knjige pri.i-edio је Fl'ance Filipic, saradnik 

Instituta za istoriju radniCkog pokreta. Dostav.io nam је do 

sada nepomate, odnosno neobjavljivane tekstove, nastale od 

jeseni 1932. do maja 1941, napisao је i _najveci deo strucnih 

napomena, odnosno belezaka i objasnjenja, stampanih u prvoj 

knjizi, а sa Lilij anom Trampuz sacinio ј е predmetn.i registar 

prve knjige. Drugi deo napomena u prvoj knjizi pisali sи dr 

Janko Prunk i Drasko Grblc. Dr Janko Prиnk prikupio је i 

oko 80_ fotografija objavljenih u ovom izdanjи. 

Drugи i trecи .kiljigu, koje sadrze Kidriceve radove nastale 

u periodu od maja 1941. do kraja 1943. i od pocetka 1944. do 

9. maja 1945, priтedio је prof. dт Tone Ferenc. Pronasao је, 

odnosno prikupio devedeset devet novih tekstova i napisao 

najveci deo od uJmlpno 1067 objavljenih strucnih napomena, 

sacinio је predmetne l'egistre i; zajedno sa drom Jankom Prunkom, 

napravio izbor fotografija objavljenih u drugoj i trecoj 

~~ - 

Cetvrtи, реtи, sestи i sedmи knjigи priredШ sи mr Jerca 

Vodиsek-Staric i DraSko Grblc; mi" Jerca Vodиsek-Staric istrazivala 

је gradи sedam fondova u cetiri arhiva i иspela da 

pronade niz do sada neobjavljivanih autorovih tekstova, referata, 

stenograma, govora i izlaganja na pojedinim skиpovima, 

sto је omogucilo potpuniji uvid u duЬlje sagledavanje autorovih 

stavova i delatnosti u prelomnom periodu nase revolucije. 

Dr Svetislav Tabocosi sacinio је najveci deo struбnih napomena 

i objasnjenja ekonomskih ppjmova i kategorija u Vf:!Zi 

sa razvojem privrednog sistema u Jиgoslaviji. Ostale napomene 

napisali su Drasko Grblc i mr Jerca Vodиsek-Staric, koja је 

ulozila veliki trud u izradu predmetnih registara poslednje 

cetiri knjige i konacno oЬlikovanje predmetnog registra za svih 

sedam knjiga. 

Prilikom konacnog oЬlikovanja registara izdavacu su pomogle 

Lilijana Trampиz i mr Vida Dezelak-Baric, saradnice 

Instituta za istoriju radniCkog pokreta u LjиЬljani. 

Izdavac duguje zahvalnost i drи Enesи Mllakи i Doki Tripkovicи, 

saradnicima Instituta za sawemenи istorijи и Beogradu, 

za pomoe u dodatnim istrazivanjima, utvrdivanju izvesnog 

broja podataka i pisanju pojedin.ih napomena i belezaka. 

Stevan Kragиjevic је prikupio oko stotinu fotografija 

Borisa Kidrica, ciji se originali nalaze u foto-dokиmentaciji Politike, 

Tanjuga, Borbe i Миzеја revolucije, и Beogradu. Milos 

Stamovatic, jedan od saradnika Borisa Kic;Irica, иstиpio nam 

је skripta aиtorovih predavanja na Visem ekonomskom kursи 

Privrednog saveta Vlade FNRJ, sa zabelezenim datumima odrzavanja 

pojedinih predavanja, sto nam је pomoglo prilikom 

sredivanja tog dela arhivske grade, i rukopis "Osnovi planske

92 BORIS КIDMC, SAВRANA DELA, 1, 1933-1941. 

metodologije FNRJ", koji је bio celovitiji od materijala sacиvanog 

и dostupnim arblvskim fondovima. 

. Velikи pomoc prilikom istrazivanja, prikиpljanja grade i 

proveravanja podatak:a i fotokopiranja dokiumenat,. prиzili sи 

nam radnici Arblva Centralnog komiteta SK~, и Beogradu, 

Istorijskog arblva Centralnog komiteta SK Slovenije, и Ljub~ 

ljani, Arhiva Instituta za istorijи radniCkog pokreta, и Ljиbljani; 

Arhiva SR Slovenije, и LjиЬljani, arhive RepиЬlicke 

konferencije SSRN Slovenije, u LjиЬljani, Arblva Jиgoslavije, 

и Beogradи, Istorijskog arhiva Lји.Ыјаnе i Arhiva Srblje, и 

Beogradu. 

Najzad, veliku pomoc pri1ikom prikиpljanja tekstova, иtvrdivanja 

i proveravanja podataka iz- brojnih prirucnika; knjiga, 

casopisa i novina prиzili su nam radnici Univerzitetske Ьiblioteke 

"Svetozar Markovic", BiЬlioteke Instituta za savremenи 

istoriju, Narodne Ьiblioteke Srblje i Ьiblioteke Pravnog fakulteta, 

и Beogradи, te Narodne i иniverzitetske Ьiblioteke, и Ljи 

Ьljani, i Jugoslavenskog leksikografskog zavoda "Miroslav Krleza", 

и Zagrebи. · 

i 

Ј 

1 

1 

1 

1 

1 

BORIS KIDRIC 

SABRANA DELA 1 

1 

1 

1 

\ 

1 

! 

1 

i 

\1

PREDGOVOR PRVOJ KNJIZI 

Prva knjiga Sabranih dela Borisa Кidrica sadrzi radove 

koji su nastali od jeseni 1932. do aprila 1941. godine. 

U prvom delu knjige objavljeno је osamnaest tekstova, od 

kojih је jedanaest bilo objavljeno u prvom izdanju, а sedam је 

pronasao France Filipic u Arblvu Centralnog komiteta Saveza 

komunista Jugoslavije, u Beogradu, u Istorijskom arblvu Centralnog 

komiteta Saveza komunista Slovenije, u LjuЬljani, i u 

brosuri Мladim ljudem, stampanoj u Becu 1935. godine. 

Drugi deo knjige obuhvata sest priloga, od kojih је pet 

pronasao France Filipic u Arblvu CKSKJ, а jedan је preuzet 

iz zbornika Peta zemaljska konferencija КРЈ (19-23. oktobar 

1940). 

Neophodne napomene о pojedinim rukopisima, clancima, 

referatima, govorima, izlaganjima itd., о njihovom prethodnom 

objavljivanju i vremenu nastanka, zatim objasnjenja pojedinih 

pojmova i manje poznatih dogadaja, te kratke Ьiografske beleske 

о licnostima koje autor pominje pripremili su France Filipic, 

dr Ј anko Prunk i Drasko Grblc. 

Predmetni registar radova objavljenih u ovoj knjizi sacinili 

su Lilijana Trampuz i France Filipic. 

20. oktobar 1985. Izdavac

BORIS КIDRIC, SABRANA DELA, I, 19ЭЗ-1941. 1 

KRIZA "LJUBLJANSKOG ZVONA"* 

.1 

Vidmarova "druZina" 1 је neprijatnost koju је morao da 

predvidi svaki trezven covek - osim Clanova druZine koji su 

obavljali "kulturni rad и s!ШЫ narodne celine"; izdavac Lju 

Ьljanskog zvona 2 raskinuo је, uprkos svoj strahovitci transcendentalno 

(onostrano) usmerenoj nevinosti straZarskih 3 ispada, 

cudan konkubinat izmedu svog novca i slovenacki orijentisanog 

"slobodnog duha" 4 • - Fran Albrehtfi, Ferdo Kozak 6 , Vidmar 7 , 

* Clanak је objavljen, sa potpisoщ М. S., u casopisu Kn:iiievnost, 

I, 3/1933, str. 97-99. - 

1 

Мisli se na petoricu slovenackih pisaca i publicista koji su 1932. 

istupili iz kruga saradnika ёasopisa L:iuЫ:janski zvon. То su bili: 

uredrUk Fran Albreht i saradnici casopisa Ferdo Ko;z:ak, Stanko Leben, 

Lojze Ude i Josip Vidmar. 

2 

L:iuЫ:ianski zvon osnovali su 1881. godine, u LjuЬljani, Fran Levec, 

Josip J•ureic, Ivan Tavear i Janko Kersni:k, literarni vesnici mladoslovenaca. 

Do 1901. izlazi kao centralni knji.Zevni i nauёni list, а potom 

kao casopis za knji.Zevnost i prosvetu. Posle prvog svetskog rata 

njegovo izdavanje preuzela је Тiskovna zadruga, preduzece тeakcionarnih 

unitaristiёkih krugova, koji su podrzavali kraljev apsolutizam sestojanuarske 

diktature. Uprkos svojim izdavaёima, ёasopis se sve vise 

progresivno orijentisao, naroёito u tretiranju osnovnih proЬlema slovenaёkog 

drustva. Urednici ovog uticajnog slovenaёkog knji.Zevno-kritickog 

ёasopisa, koji izlazi do 1941. godine, iЬili su Oton Zupanёiё, Fran 

Albreht, Alfonz Gspan i drugi, а od 1935. ЈиS Kozak. 

3 

Oton Zupancic је u L:juЪl:janskom zvonu 1932. na str. 513-520 

povodom posete Louisa Adamiёa, slovenцckog pisca iz Sjedinjenih Ameriёkih 

Drzava, Sloveniji objavio ёlanak "Adamiё i slovenaВtvo", u kojem · 

је napao skucenost kulturnog Zivota u Sloveniji i, ро njegovom misljenju, 

preteranu brigu za sudbinu slovenaёkog naroda. U vezi sa time na.: 

pisao је: "Kod nas su se u poslednje w:eme probudili strэ.Zari koji mnogo 

brinu za taj unutrasnji slovenaOki duh, koji је uopste neuniStiv." Aludi 

;rajuci na taj Zupancicev clanak, Boris Кidric је upotreblo izraz "strazari" 

za petoricu saradnik:a koji su napustili L:juЪl:janski zvon. 

4 

Izraz је ,preuzet iz "Izjave" koju su objavili Fran AIЬreht, Ferdo 

Kozak, Stanko Leben, Lojze Ude i Josip Vidmar u ·ьrosuri Kriza "L:jubl:janskog 

zvona". U "Izjavi" је reёeno da se "rasplamsava odbrana slobodnog 

duha od novog talasa dogmatskog misljenja koji zapljuskuje 

celu Evropu ...", zatim potpisnici kaZи da се "stati na stranu slobodnog · 

duha, ёiја cemo dostignuca i saznanja afirmisati u . vrtlog-u sadasnjih 

dogmoatskih sistema ...". ·U izrazu "slobodni duh" razaznajemo glavnu 

idejnu oznaku dogada-ja nazvanog prema pomenutoj bt:йSuri, Kriza."L:jub- 

1 Boris Кidril!, 1

- 

2 BORIS КIDRIC, SAВRANA DELA, I; 1933--1941 •. 

КRIZA ,,UUВUANSкOG ZVONA" 

LeЉen 8 i Ude 9 iZdali su zatim sporne clank€ u brosuri pod naslovom 

Kriza "LjuЪljanskog zvona" 10 i najavili svoju reviju. 

Zbog nedostatka prostora ne mozemo u ovom broju pobliZe 

razmotriti sve clanke. Zato se trenU:tno ogranieavamo samo na 

opsti Ьrakter Ьrosure, na A1br€htov "Uvod" i na program.atsku 

"I2'ija\111". 

ljanskog zvona". Sira pozaclina tog dogadaja pokazuje se u nastojanjima 

odredenog ikruga "slovenacke slobodoumne inteligencije" ~ako је zapisao 

Fran AlЬreht u "Uvodu" brSure), koji zahteva re5avanje slovenackog 

nacionalnog i socijalnog pitanja i u etniCkom pogledu naglasava potrebu 

.,za samostalnim i hezavisnim slovenastvom, а u umetniёkom pogledu 

potrebu za samostalnom, umetniёki odgovornom i slobodnom licnoscu" 

(Stanko Janez). Кrizu LjuЫjanskog zvona izazvao је spor izmedu vla'3nika 

casopisa (Tiskovne zadruge) i slobodoumnih knjizevnika, saradnika 

casopisa, povodom Zupanёiёevog ёlanka "Adamic i slovena8tvo". Naime, 

J.zdavaё ёasopisa odblo је da objavi nekoliko kritiOkih odgovora na Zupanciёe-v 

ёlanak i ·kritike Vidmarove knjige Kultuтni ртоЫетi slovena.S~va 

iz .pera Lojzeta Udea (u isto vreme је zabranio izdavanje knjige 

ese]a Stanka Lebena РтоЫет slovenaekog vaspitanja). Pogodeni saradдici 

casopisa, koji su u postupku izdavaca videli ogranicavanje slobode 

pisaca, odlucili su da napuste LjuЫjanski zvon i da polcrenu novi slovenacki 

knjizevni casopis Sodobnost, koji је zaista роеео da izlazi 1933. 

godine. U ovom ёasopisu, koji је uredivao Ferdo Kozak, tadasnji slovenaёki 

slobodoumni intelektualci na.Stavili su da traZe odgovore na goruca· 

drustvena pitanja tog vremena, ali је .to traZenje cesto imalo dosta 

apstraktne i protivrecne polazne osnove. U vezi sa time poёeli su izlaziti 

kritiёlti ёlanci u marksistiCkom casopisu Knjizevnost, legalnom organu 

Partij-2 pod urednistvom Bratka Кrefta, gde su objavljeni i Clanak 

Edvarda Kardelja (Toneta Brodara) "Nacionalno pitanje kao naucno 

pitanje" i ovaj Кidricev prilog. Posle 19а5. kada Knjizevnost vise nije 

dzlazila, LjuЫjanski zvon i Sodobnost postupno su ukljucivali u svoje 

saradnike i slovenacke marksistiCke publiciste. 

5 

Fran Albrecht (1889-1963), pesnik, prevodilac, kritiёar i urednik. 

Uredivao је socijalistiёki ёasopis Svoboda, 1919-1920. goclin~:, а od 1922. 

do 1932. gocline LjuЪljanski zvon. U drugom svetskom ratu Nemci su ga 

odveli u koncentracioni logor Dahau. Poezija mu је prozeta socijalis- 

. . tiёkim idejama, ·revolucionarnim zanosom i antiratnim raspolozenjem. 

Objavio је Mysteтia doloтosa, 1917; Pesmi zivljenja, 1920; Zadnja pтavda 

(knjiZevna Ьiografija Frana Levstika), 1934; Odsevi casa, 1961; а posthumno 

mu је objavljena zbirka Pesmi, 1966~ . 

• Ferdo Kozak (1894--1957), slovenaёki knjiZevnik, esejist, prevodilac 

i urednik, doktorirao је na Univerzitetu u Pragu iz slavistike; kao 

urednik ёasopisa Sodobnost, 1933-1941, privukao је mlade marksisticki 

orijentisane intelektualce. Ucesnik је osnivackog sastanka Osvobodilne 

fronte - 1941; od 1942. do 1943. Ьiо u italijanskom koncentracionom 

logoru i konfinaciji; posle kapitulacije Italije prelazi u Bari, u NOVJ; 

od 1944. nacelnik је odseka pri PredsedniStvu SNOS; ministar је u 

nar'odnoj vladi Slovenije od maja 1945. gocline. Posle rata, Ьiо је predsednik 

skupstine NRS i urednik ёasopisa No:vi svet i Nasa sodobnost. 

7 

Josip Vidmar (1895), knjiZevni kritiёar, esejist i prevodilac. Studirao 

је razliёite nauёne discipline na visokim skolama u Pragu, Be!!u, 

Кrakovu, Zagrebu, Bonu i Parizu. Diplomirao је slavistiku 1929. u Ljub- 

Pre svega treba konstatovati da . u brosuri uzalud trazimo 

ostro formulisani stav prema onom delu Zupancicevog Climka 

"Adamic i slovena8tvo" koji је za osudu: prema Zupanciбevoj 

negaciji slovenaCkog nacionalnog pitanja. Budni straZari odgovaraju 

nasiroko . . . Ali ne Zupancicevom negiranju slovenackog 

nacionalnog proЬlema, nego Z1J!PШ1Cicevim taenim ti pФvilnim 

pтigovoтima cmizdravosti, skucenosti i esnafstvu! Nadimak 

"budni straZari" njima potpuno odgovara. Razume se, ne u smislu 

"avangarde slovenastva" (kojom drиZina samu sebe, bez 

sumnje, so:natra), nego u smdslu ·budmih straZaгa ;impotentne, tipiene 

intelektuah>ko-malogradanske ideologije. П smislu ideologije 

budnih strazara, ideologije koja је nesposobna da postavi 

pitanje о materijalnoj osnovi nacionalnog proЬlema, koja је 

slepa za uzrocnu vezu izmedu njega i danasnje razvojne epohe 

kapitalistickog sistema, ali koja toplo preporucuje metafizicki 

recept - "neka se narodi kada sazrevaju ili posle teskih nesreбa 

.uvlac€ sami u sebe, neka nastoje da se ~redele i potraze 

cdlucujuce ozna:ke svoje sustine" (Leben, "Iskrivljena slika"). 

Gospoda se ne pitaju za.Sto ·da!nas nij€ moguean "jedan jedini 

oЪjektivni, zaista aut1>ritativni forшn koji .Ьi spajao sv.e najdragocenije 

duhovne snage svog naroda" (Albreht, "Uvod"). Dru 

Zina sa visine gleda. na takvo pitanje, zatv:ara oC.i pred klasnom 

diferencijacijom naroda ili pred razlikom klasnih pogleda na 

ljani. Do 1934. profesionalni knjiZevnik, а zatim dramaturg Slovena!!kog 

narodnog pozorista u LjuЬljani. Dvadeset sedmog aprila 1941. u njegovom 

stanu na Veeni poti u Lj·uЬljani odrzan је osnivacki sastanak Antiimperijalisticne 

(Osvobodilne) fronte slovenskega naroda. Bio је predsednik 

Izvrsnog odbora OF, zatim predsednik SNOS-a (Slovena!!kog 

narodnoosloЬodilaёkog veca). Posle rata predsednik SAZU, predsednik 

Saveza knjizevnika Jugoslavije . 

8 

Stanko Leben (1897), esejist i prevodilac. Promovisan u Ljubljani 

1923. za doktora filozofije; sluzbovao kao profesor francuskog jeztka u 

gimnaziji i kao profesor romanskih knjiZevnosti na LjuЬljanskom univerzitetu. 

Preveo na slovenacki Cervantesovo delo Don Kihot (sa opsirnim 

predgovorom). Saradnik casopisa LjuЪljanski zvon i Sodobnost. 

• Lojze Ude (1896-1981), pravni:k i istoricar, publicist, urednik 

casopisa Svobodna mladina. Istorijska dela: ВатЪа za seveтnu slovenacku 

gтanicu 1918; Koтusko pitanje; Slovenci i jugoslovenska zajednica. 

1 

° Kтiza "LjuЪljanskega zvona", uredio Fran Albreht, izdala Кritika 

(odgovorni urednik Josip Vidmar), LjuЬljana 1932, 64 str. Sadrzaj: Fran 

Albreht, "Uvod"; Fran Albreht "Objasnjenje Urednistva"; Ferdo Kozak, 

,,Glosa uz Zupanciёevu rеё"; Stanko Leben, "Iskrivljena slika"; Josip 

Vtdmar, "Zupanciё i slovenastvo"; Lojze Ude, "Josip Vidmar, Kultuтni 

pтoЪlemi slovenastva"; Fran Albreht, "Uza zid"; "Izjava". (Napomene uz 

ovaj clanak saёinio је France Filipiё. Pтim. теd.) 

Ј


nacion.alni proЬlem. Nju ne interesuje koja је klasa · s obzirom 

na svoje ekonomske interese masovni nosilac nacionalne borbe 

i u kakvom socijalnom savezu ovaj masovni nosilac realizuje 

svoje nacionalne tendencije. Lebdenje drиZine u oЬlacima, bez 

orijentacije, ide cak tako daleko da ona: ne Џ"azi materijalnu 

osnovu izrazite antislovenske orijentacije sacice predstavnika 

slovenaCkog krupnog kapitala, s kojima је druZina zivela u 

konkubinatu u Ljubljanskom zvonu. F. Albreht se zadovoljava 

konstatacijom da kod nas· nema granicne linije od koje Ьi 

korist:i. poj~dinaca i pojedinih grupa prela.m.e u ·QPS.tenaxodnu 

korist. Gospodine Albrehte, а gde је objektivna analiza koja 

dokazuje da је takva "sudbonosna granicna linija" uopste moguбna 

No, diuzmi uopste nije stalo do objeiktivne anali2:e. Ona 

је uzdignuta ~ad realnog zivota. Za nju је jedini kriterij "slobodni 

duh" koji se krece u uskim granicama. malogradanskog 

horizonta. "Veliki ~ocijalni rat izmedu mobllisanih klasnih armija" 

("Izjava") · angafuje, doduse, njen "budni i misleci (ispravno: 

malogradanski) duh i moralno osetljivo srce", a1i ideoloski 

sistem koji dolazi iz klasnog centra za nju је "dogma", 

napad na "slobo:dni duh". "Jer sve su se ideje, najve6e i one najaktuelnije, 

radale, а radace se i ubuduce. samo iz nemira, nezadovoljenosti 

i velike ceznje slobodnog duha" ("Izjava"). Gospodo, 

zar ne oseбate svoju nedoslednost PiSete о veliЮom socijalnom 

ratu .izmeau klasnih armija, govorite о "dogmi" koja 

је dosla iz klasnog centra, а istovremeno stavljate ovoj "dogmi" 

kao antitezu svoj "slobodni duh" Zar vam zaista ne moze 

postati jasno da је "dogma" (ispravno: jasna i konkretna ideja.) 

nastala kao nuzan proizvod velikog socijalnog rata, koji је opet 

nuzan proizvod objektivnih materijalnih prilika i uslova Gde 

cete u toj nиZnosti smestiti svoj "slobodni duh", koji је isto tako 

nuzan proizvod 'Svog dru8tvenog centra, samo sa tom razlikom 

sto njegov centar sacinjava malobrojni, od procesa proizvodnje 

najudaljeniji deo intelekttlalnog malogradanstva! Mozda 

ne Ьi bilo lose razmiSljati malo о tome za.Sto i inteligencija 

svih zemalja u sve vecem broju podleze "dogmi" i . za8to se 

"slobodni duh" tako bedno brani od napada "dogmatskog" 

mentaliteta. Neka о prvom pitanju razmiSljaju sami clanovi 

druZine, а u drugom cemo im pomoci mi. Pogledacemo njihov 

"slobodni duh" podrobnije jednom drugom prilikom. 

U Krizi "LjuЪljansЮog zvona'; adraZa.va se sva ideoloska 

impotencija onog intelektualskog malogradanstva koje је danasnji 

brzi razvoj, dodu8e, iz samozadovoljne letargije usmerio 

КRIZA ,,UUВUANSК.OG ZVONA" 5 

protiv ,рооtојесЉ p:r:ilik.a., ali koje је nesposoЬno da se Ьori na 

progresivnoj osnovi. 

Ali ~vot se razvija sa gvozdenom · nuZпos6u i iCi се mimo 

i preko njih. 

(,,Кriza Ljubljanskega zvona"), Sabrana 

dela, I, Beograd 195!}, str. 17-19.* 

* Tekstove preuzete iz knjige Boris Кidrdc, Sabrana dela. Clancl 

i rasprave 1933--1943, Kultura, Beograd 1959 (u daljnjem tekstu: SaЪra 

,na. dela, I, Beograd 1959) preveo је Niko Berus, а clanke i napomene 

kозе su nam dostavill France Filipic i Janko Prunk iz izvorщ,ka па 

slovenackom jeziku preveo је Мilorad Simonovic.


О PREPELUНOVOJ 1 AGRARNOJ REFORMI* 

Svojoj Agrarnoj reformi, koja је izasla u izdanju Saveza 

slovenaCkih agrarnih interesenata 2 , Prepeluh је . dao podnaslov 

Na8 veliki socijalni proЬlem. Ako iz naucnih razloga moramo 

cak i u analizi najneznatnijih pojava zahtevati da se one pro- 

* Clanak је, pod pseudonimom А. Smrekar, objavljen u casopisu 

Knjizevnost, П, 1/1934, str. 49-53. Na kraju clanka Ьiо је najavljen 

nastavak, ali nije izisao. 

1 

Albln Prepeluh (1880-1937), slovenaCki publicist i politicar. Ро 

zavrsetku zanatske Skole stupio је 1898. u kancelar-ijsku sl11Zbu u sudu 

i kao sef katastarskog odseka sl11Zbovao u sreskim sudovima u vise 

krajeva Slovenije. Posle ujedinjenja 1918. Ьiо је poverenik Poverenistva 

za socijalno staranje do novembra 1919, kada је penzionisan. Postao је 

direktor Blaznikove stamparije, u kojoj је 1920. imao najvi!!e akciQnarskih 

udela. 

Prepeluh је veoma mlad росео politicki da radi i da pise. Jos kao 

dak prisao је socijaldemokratskom pokretu. U Socijaldemokratskoj partiji 

ucestvovao је od 1904. godine i u njoj zastupao Bernsteinov revizionimm. 

Svoje ёlanke potpisivao је pseudonimom Abditus. Godine 1902. роёео 

је izdavati ёasopis za socijalna pitanja Nasi zapiski i u njega privukao 

slovenacke masarikovce. Као plodan i originalan pisac, Prepeluh је u 

slovenackoj demokratskoj publicistici zauzeo jedno od najv-idnijih mesta, 

нarortto sVOJim smislom za uoeavanje posebne slovena&e socijalne, pcr. 1 

nacюnalne i politicke proЫematike. · 

Skrenuo је pamju na specificne socijaltie proЫeme slovenaёkog 

drustva: na proletarizac-iju selja!!tva i iseljavanje. Hteo је da re!!i .. nro 

Ыem malog naroda" koji pada u siromastvo, dok se veliki narodi 

bogate. Svoj program formulisao је 1917. u knjiZici РтоЫеm malega 

naтoda) Те godine stavio se na celo opozicije u · Socijaldemokratskoj 

partiji i zahtevao da se ova partija pridruzi borbl za jugoslovenslш 

drzavtt. U novoj jugoslovenskoj drzavi је dve godine Ьiо u vodstvu 

Socijaldemokratske partije, predstavnik desnog krila, koje је istupalo 

protiv komunista. Godine 1921. odvojio se od socijalne demokratije i iz 

svog kruga osnovao Slovenaёku autonomisticku stranku, koja је 1924. 

promenila naziv u Slovenacka repuЬlikanska stranka i povezala se 

sa Radicem. Posle sestojanuarske diktature Prepeluh је dosta pisao i 

objavljivao, naroeito secanja na vreme velikih promena, i zauzimao se 

za agrarnu reforn'lu u Sloveniji. 

2 

Zveza slovenskih agrarnih interesentov osnovana је u martu 1929. 

kao drustvo za propagiranje agrarne reforme u Sloveniji, za ekSpropri- 

5aciju stranih veleposeda i Sиmskih veleposeda. Prepeluh је Ьiо predsednik 

ovog drustva. (Napomene uz ovaj clanak sacinio је Janko Prunk. 

P1·im. теd.) 

О PREPELUНOVOJ AGRARNOJ REFORМI 7 

ucavaju u svo]o] svestranoj vezi i zavisnosti, takav zahtev 

treЬa naroCito istaci kad:a је rec "о velikim socija1nim proЬlenrima". 

Od knjige koja obraduje agramш reformu traZimo, da 

kle, neuporedivo viSe nego sto је golo nabrajanje agrarrю-reformnih 

zakona, njihova interpretacija i kritika, kritika njihovog 

sprovodenja, pregled rada Saveza agrarnih interesenata, 

111jegovЉ glavnih skupstina i stampanje njegovih rezolu- 

. cija. Nisu dovoljne ni letimicno date konture posedovnih 

odnosa, -ni navodenje poвledica uzasnih slovenackih uslova 

ll1i gole konstatacije о IЬacanju kli;pova pod noge agrarnim 

interesentima. Od knjige koja se bavi agrarnom reformom · 

zahtevamo pre svega ·da zahvati se1ja0ku Ьorbu za zemlju и 

procesu, u njenom istorijskom razvoju, to jest da analizira u 

kakvim socijalnim uslovima i u kakvoj socijalnoj vezi se vodila 

ova borba u proslosti, do kakvih је rezultata s obzirom na 

snage t:adaSIIlj е .drostvene strukture mogla doCi, а do · kakvih 

dosla, u kakvoj је vezi sadasnji agrarni proЬlem sa prosloscu i 

koje su daiilaSinje 1dr.u8tvene IPOkiretacke snage .koje mogu i moraju 

- akJo samo hoce da se оэlоЬоdе - IZahvati:ti, 111 celom 

opsegu, i seljakovu borbu za zemlju. Takva i samo takva analiza 

moze da pru:la onima koji se 1bore za z€II1lju i svim onima 

koji zele da ovu borbu pomazu orijentacioni okvir i liniju njihove 

neposredne, svakodnevne borbe. Takve analize u Prepeluhovoj 

knjizi nema. Analizom ne mozemo smatrati puke konstataoije 

о nelikvidiran.im. feuda.Jn:im odnosima, а Di 0111е na raznim 

stranicama - delimicno kao prestampavanje Prepeluhovih govora 

na zborovima Saveza slovenackih agrarnih interesenatarШJbacaJne 

:recenice kao sto su: "ProЬlem koji ј е jos pred 

наша nece moci da se resi samo agrarnom reformom, Ьiсе ро 

-:.теЬnо latiti se resavanja i drugih ekonomskih i socijalnih pitanja, 

nиZne su temeljite reforme danasnjeg drustva" (str. 

43); "ali agrarno pitanje ima danas pre svega socijalni karakter, 

ono postaje zariSte novih drustvenih orijentacija, osnovni 

razlog za nov dru8tveni poredak" (str. 82) itd. No, ako ove recenice, 

koje su, doduse, na izgled prilicno radikalne, posmatramo 

u vezi sa nekim Pщpeliuhovim tvrdnjama IU .glavi "N a.S 

veliki socijalni proЬlem i slovenacka inteligencija", moramo 

doci do zakljucka da Prepeluhovo shvatanje agrarnog proЬlema 

protivreCi, i to temeljito, zah'tevu za opst'u i sirollro analizu 

drustvenih odnosa u okviru kojih se agrarno pitanje danas poj.avljuje. 

Na stram 102. on kaZe: "U na8 osnovni i glavni socijalno-~onomski 

proЬlem, koji је viS:e-manje speCiftiCпo паS 

(kurzћr је moj), nimalo ne za:dire dana8nje na.Se socijaJno..,politicko 

zakonodavstvo i Citavo praktiooo delovanje u tom pravcu", 

а na strani 103: "Razlika је samo u tome sto је ovaj nas

8 БORIS КIDRIC, SAБRANA DELA, I, 1933-1941. 

agrarni, rekao bih socijalno-p~ШtiCki, proЬlem neиporedivo tezi 

i komplikovaniji od onog prvog (naime radnickog i namesteniCkog 

- S.) vec zbog toga sto пета niti moze imati meduna- 

7·odne saveznike i Ътапiосе (kиrziv је moj), sto је· sasvim na8 

(kurziv је moj) i sto moramo nekako (!). da ga . resimo sasvim 

samostalno, vlastitom snagom i pameeu." Ka.da· Ьi ove Pre;pelиhove 

tvrdnje Ьile tacne, nuZпo Ьi izlazilo ovo: proЬlemи slovenackog 

seljaka nema nigde niceg slienoga; on је izolovano ostrvce 

na ovom svetu i ne moze imati veze S'a proЬlemom radnika i 

namestenika, jer ovi imajи med:unarodne saveznike i idи svojim 

pиtem; prema tome, slovenacki seljak i ne moze niSta da 

наисi iz dogad:aja i njihovog toka negde drugde. - Ako, dakle, 

iz Prepeluhovih tvrdnji treba da izvucemo takve zakljиcke, onda 

nije nista neoЬicno sto g. Prepeluh и Аgтатпој тefoтmi nije 

osecao potrebи za analizom о kojoj је vec Ьilo reci. (Da ne Ьi 

Ьilo nesporazuma, podvlacim da Prepeluh pod izrazom "speci.. 

ficno nas" ne podrazumeva, таzите se, neku posebnи formu 

и kojoj Ьi se agrarno pitanje javljalo, na primer formи nacionalnog 

pitanja. 

Ogranicenost i potpunи ekskluzivnost pomenиtog zakljиcka 

Ile mogu da izbriSи na izgled sire zahvacene tvrdnje (kao sto 

sи, na primer, vec citirane recenice na stranama 43. i 82). 

Naprotiv! Ako zakljиcak koji smo morali izvuci iz Prepeluhovih 

"konstatacija" иporeidimo, na primer, sa reeenicom gde kaze 

da agrarno pitanje postaje "zariSte novih drиStvenih orijentacija" 

(str. 82), onda nam se tek pokazиje prava sиstine celine 

onog agrari7ma koji pod radikalnim izglooom "novog drustvenog 

poretka na agrarnim osnovama" vise ili manje ocigledno 

izo1иje agrarno pitanje od opsteg socijalnog pitanja i "osioЬad:a" 

ga potrebe za analizom, Cime objekmivno delиje :upravo protiv 

saznavanja onoga sto је zajedinicko и prdЬlemima· radn.iJka, seljaka 

i namestenika i protiv saznavanja pokretackih snaga и 

danasnjoj drustvenoj strukturi. Takvu njegovu osobenost ne 

moze da sakrije ni ova Prepeluhova recenica: "Zato је borba 

za zemljи i za Zivot na domaooj grиdi tako uporna, zato ona 

od konkretnih socijalnih иslova doЬija razlicite forme i Ьоје. Ni 

talas agrarne reforme и Srednjoj i Istocnoj Evropi nece definitiwю 

resiti ovo veom.a koщplikovano pitanj е. Zato се se Ьоr,Ьа 

za agrarnи reformи nastavljati и drиgom ekonomskom obliku" 

(str. 82, poslednji pasus). 

Prepeluhova Аgтатпа теfотта ne sadrzi, dakle, analizи koja 

је iz navedenih razloga - nepogresiva. Та knjiga ima cetrnaest 

glava i dodatak "Nekoliko dokumenata". Posle иvoda 

~lede dve sasvim kratke glave о borЬi za agrarnи reformи и 

starom i srednjem veku i о agrarnim reformama и Jиgoslaviji 

}, 

1 

1 

1 

. 1 

О PREPELUНOVOJ AGRARNOJ REFORМI 9 

pre rata. Zatim dolaze dve glave о agrarnoj reformi posle rata 

i о ,podeli veleposeda. Sledece dve glave, а i glava о socija1- 

nom i ekO!Iloms.kom programи &tveza slovenackih agrarnih interesenata, 

posvecene ви radu i tendencijama Saveza. Glave izmedu 

nji'h obradujи zakon о J:ikvidaciji agraoJ:'!Ile reforme i sadrze 

s·tatistiCike podatke о vel~eddma ;и Siovenijii, о ekspтoprisanim 

veleposednickim sumama и Sloveniji, о zemljiSnom vlasnistvu 

i rezиltatima agrarne reforme и Jugoslaviji. 

Nas trenиtno interesиje pre svega glava о agrarnoj reformi 

и starom i srednjem vekи i glava о agrarnoj reformi posle rata . 

Glava о agrarnoj reformi и starom i srednjem veku, od koje se 

polovina odnosi iskljиcivo na ;novi vek, naime na seljacke bune, ' 

francиsku revolиcijи, revolиcijи godine 1848, na ostatke feиdalnih 

veleposeda do danas i ЬоrЬи za eksproprijacijи veleposeda 

posle svetskog rata, obuhvata jedva stranicи ј· ро. G. Prepeluh 

ne diferencira razlicite borbe za zemljи koje sи se vodile. 

и тazliCitim :istorijskim ~ham.a, · s obzirom na тazliOite stepene 

socijalnog razvitka i razvitka med:иsobnih drиstyenih odnosa, 

iako је nekako svestan potrebe za takvom diferencijacijom (str. 

82, poslednji pasus). StaviSe, on iznosi tvrd:enje koje је и sиstini 

rpogreSпo i и isto vreme predstav1ja kljиc za nerazumevanje 

razlicitosti socijalnih veza koje sи se pojavljivale и borЬi seljaka 

za zemljи. Naime, on na strani · 4. i 5. kэZe: "Ekonomskи 

sloЬodu i pravo svojine na zemlju done1a је seljacima cele Zapadne 

i Srednje Evrope tek velika francuska revolиcija, koja је 

bila uglavnom takode samo ЬотЬа fтancuske buтzoazije i seljastva 

(kurziv је moj) za zешlји." Fra;ncиska revolиcija bila је 

uglavnom samo borba francuske burzoazije i seljastva za zemljи! 

Seljastva da, ali ne i burzoazije, odnosno иglavnom ne! 

Stvar је prosto и tome sto је mlada i revolиcionarna burzoazija 

kao nosilac tada progresivnog socijalnog sistema morala da raz: 

Ьije feиdalne stege i osvoji politicku vlast zato. da Ьi osigurala 

kapitalistickom poretku poipиno slobodan razvitak. Revolиcionarna 

burzoazija је morala da trazi saveznike. Nasla ih је и 

proletarijatu - koji је tada, razume se, vec postojao, ali kao 

klasa Ъiо tek klica antiteze и bиrZoaвkoj revolиciji - i u seljastvu. 

S drиge strane, za burzoazijи је bilo nиZno da seljaka 

oslobodi i licno i na zemlji kоји је posedovao. Bиrzoaziji је 

tada Ьiо potreban ljиdski materijal za indиstrijski proletв,rijat 

i za rezervnи industrijsku armijи. Cinjenica је,. dodиse, da је 

francиska revolиcija likvidirala feиdalne odnose na selи neиporedivo 

:ra:dikalnije od теvо1исiје godine 1848, kada је ·buтzoazija 

и Nemackoj i и Austriji svoje revolиcionarne seljacke sa 

,reznike izdavala na sirokom planи. (Zanimljivo је takod:e da 

је Napoleonova vojna diktatura, koja је za francиskи burzoazi-

10 BORIS КIDRIC, SAВRANA DELA, 1, 1933-1941 •. 

ju znaciia osiguranje njenih socijalnih tekovina, kod nas doduse 

ukinula seljacke slиZbe, koje su patentom Ј osifa П bile ogranicene 

na dvanaest dana, аИ su ostale desetina i tlaka). Sitnim 

· seljacima omogucila је ~а od dr~ave kpuju delov:e koz;fis~ 

vanih veleposeda crkve 1 feudalnih em1granata. All burzoazt]a 

nije marila niti је mogla mariti za to da se seljak ukotvi . na 

zemlji, jer је njoj, kao sto је VeC receno, Ьiо J:Otr.eЬan lj.udski 

materijal ... Kada је Nщюleon ~о konzul Ьran!i~ uvo~enJe ~~-. 

slednog prava i na selu, rekao зе: "Posle rasparcavanзa selзackog 

poseda nastace proletarijat, koji се dolaziti u vece gradove, 

narocito u Pariz. То је potrebno da Ьi se ucvrstio novi poredak." 

(Zelja burzoazije da priliv seljaka u gradovima bude sto 

veCi pretvorila se danas, ik.ada postoje armije nezaposlenih, ро 

dijalektici svog razvitka u svoju suprotnost, u zelju da proletarizovani 

se]jaci ostanu kod kuce, na zemlji koje - nemaju; 

ali eksproprijacija seljackog poseda, razume se, nije prestala.) 

Burzoazija је, dakle, oslobodila seljaka feudalnih veza zato da 

Ьi ga sama mogla eksproprisati. 

Kada Prepeluh pominje rasterecenje zemlje u · Austriji i 

kaze da se ono nije iZViГSilo samo eksproprijacijom nego i otkupom, 

on konstatuje: "Ali ostali su jos velepos.edi kao t~vi, narocito 

fideikomisi. Kolonatski sistem, о koзem govor1mo na 

drugom mestu, ova reforma nije pogodila (u GoriSkoj i u 

Da1maciji).- Veleposedi kao takvi, bez tla:ke i desetine, sacuvali 

su se uprkos francuskoj revoluciji jos u mnogim evropskim 

driavama ...". •I u sledeeem pasusu: "IВоr"Ьа za eksproprisanje 

veleposeda kao takvih pocela је na citavoj liniji posle 

svetskog rata ...". Kod takvih reeenica mo:na da iskrSnu dva 

pitanja: 1) sta znace socijalno-razvojno veleposedi koji su 

"ostali kao takvi", i zasto su ostali, i 2) zasto је pocela borba za 

eksproprijaciju veleposeda kao takvih na Citavo~ 1!in1ji posle 

svetslrog ;rata. Na d.mlgo jpitanje :r,repe1Iuh oidgoyaтo!i; u.z ~put u 

glavi "Agrarna reforma posle rata , а n~ prvo р1~~:r:зе dазе odgovor 

samo delimicno i na raznim mest1ma u knJ1Z1. 

Pre nego sto predemo na prvo pitanj~, treba . upozo~iti 

da Prepeluh u svom opstem nedostatku anallZe ne difer~:r;c~a 

velposede sa kapitalistickim zakupce~, odnosno . sa . z~r_;llJisnlШ 

vlasnikom koji u svojoj osoЬi spaja 1 ulogu kap1tal1Stlckog zakupca- 

dakle veleposed~. na ra~je~~j i ~~to ika~taJ.ds~Ckoj 

bazi - od veleposeda koJ1 su sasv1m Љ del1m1cno sacuvall feu: 

dalne odnose. (On u isti kos stavlja veleposede u EngleskoJ, 

Am~'ci Spamji, ItaПijli., d!m:avama-nasiJ.;edinicama :i!!Jd.) A1!i dirferencijaclja 

је potrebna, jer ЬоrЬа za z~ju u ova dva :razli~ta 

primera - koji poznaju, .~azu:.r~ s~, 1 m~dus.t.epene - nuzno 

poprima razlicite. tendenci]e (с1за зе reallzaclJa danas veoma 

1 

~1 

Ј 

О PREPELUHOVOJ AGRARNOJ REFORМI 11 

usko povezana). Mi cemo zasad pod izrazom "veleposedi kao 

takvi" razumeti onaj kompleks gde su se feudalni odnosi bar 

delimicno sacuvali. 

Najtacniji i najsazetiji odgovor na prvo pitanje nalazimo 

na strani 105, gde Prepeluh kaze: "Agrarna reforma u Jugoslaviji 

stajala је pod tri razlicita feudalna sistema iz proSlosti 

(kurziv је moj). Severne pokrajine poznavale su nemacko feudalno 

pravo, jиZne pokrajine turski begluk, а Dalmacija kolonat 

talijanskog porekla." Ali konstatacija о :feudalnim sistemima 

jos nije potpuna. Pitanje sta socijalno-razvojno znaci postojanje 

feudalnih sistema - tacnije "odnosa" i "ostataka", jer vazno 

је da smo svesni da ovi feudalni odnos~ i ostaci postoje u kapitalizmu 

- ostaje i da]tie otvoreno. Мislini da na ovo pitanje 

nije bas tesko odgovoriti. Nelikvidirani feudalni odnosi i feudaini 

ostaci u lmpitalizmu mace bez sumnje n:eтresen prюbl.em 

Ъurzoaske revolucije. Istorijski zadatak burzoaske revolucije 

sastoji se u potpunoj likvidaciji svih feudalnih formi, ali burzoamja, 

koja је, doduse, 1bezob.zШno I'lusila sve feudэдne veze 

kada је Ьiо u pitanju njen razmah, Ьi1а је spre:mna da :pravi, а 

i pravila ј е, kompromise onavolski nepotpuno 

izmenjeni odnosi za seljaka! Renta је ostala! Takve 

prilike vidimo, na primer, u celoj Austro-U garskoj. (U Bosni 

i Hercegovmi ј е urpr:kos austmjskoj aneksiji ostala eak kmetina, 

tj. direktni oЬlik radne rente, а о kolonatu znamo da ga rasterecenje 

zemljlista uopste nije pogodilo!) 

Posledica sveg toga Ьilo је, razume se, to da је buгZoaska 

revolucija u pretezno agrarnim drzavama ostala nedovrsena. 

Burzoazija, narocito burzoazija ·drzava-naslednica, "zainteresovala" 

se za njeno dovгSenje tek kada је - morala da se zainteresuje. 

А to su dogodilo neposredno pred kraj rata.

-. --... -- ,--·.,--.--·--- ---- ·- 

12 О PREPELUНOVOJ ·AGRARNOJ REFORМI 

Na pitanje zasto је borba za eksproprijaciju veleposeda 

pocela na celoj liniji posle svetskog rata, P:repeluh nат ovaiko 

odgovara: "U Rusiji је godine 1917. роёео gigantski socijalni 

prevrat, koji је viSe ili manje uticao na celu Evropu, а naroёito 

na one mase koje su se sa fronta vraeale kuCi; a1i i u pozadini 

је glad pobudivala silnu zelju za blebom, tj. za zemljom 

..." (str. 9). Za Pr~eluha dovOiljno. - U vezi sa na8im 

gornjim zakljuccima rnoramo se sada pitati - zasto је bilo 

ћitno potreЪno da se za resavanje neresenog proЬlema zainteresuj 

е onaj isti drиStveni sloj koji _pre nije mario za njega, i:ako 

је u izvesnoj istorijskoj epohi skupljao mase za borbu protiv 

feudalizma; Kakav-takav odgovor nalazimo u Prepeluhovom 

nabrajanju razloga koji su govorili za agrarnu reformu. Na 

strani 9. on nabraja politicke razloge (potreba za sticanjem simpatija 

Srba izvan SrЬije, Hrvata i Slovenaca), nacionalne (vecina 

poseda u rukama stranaca), socijalne i ekonomske. О socijalnim 

razlozima kaze: "Ruski vetar Ьiо је ро red i mir u 

Evropi jako opasan, i zato su sve evropske drzave, svaka ria 

svoj nacin, nastojale da izvrse potrebne reforme zakonitim 

putem, bez nasi1ntih prev:rata". OdluCnri.je se u N'O:rodnoj encik1opediji 

izrazava М. Kosic: "Motiv.i su ЬiШ. delom socija1ni, 

а delom nacionalni: bojazan od boljsevickih pokreta proleterskih 

agrarnih masa odmah ро ujedinjenju, jacanje privrzenosti 

novoj drzavi u pojedinim k:rajevima i umnoZ.avanje nacionalnili 

elemenata posredstvom unutrasnje. kolonizacije" i "Agrarna reforma 

u celoj Istocnoj i Srednjoj Evropi otpocela је posle · 

drustveno-moralnih potresa usled dugotrajnog rata i uticaja 

Rusije" (clanak "Agrarna reforma" u Narodnoj encik1opediji 

srpsko-hrvatsko-s1ovenaёkoj, str. 23. i 25). Ailii ida PrepeJJuhove 

"nacionahle razloge" (vecma poseda ,u rulkama S!Ьranaca) u toj 

vezi ne treba UZ:imati Ьаs tako o7Jb:i1jno, dok.azuje C:injenJica da 

su neki "naciona'lni krugovi" pok:azali veoma sentimentalno 

raspolozenje prema zemljiЭnim pravima nemaQkih feudalaca u 

Sloveniji. 

· Ruska revolиcija, koja је bezcЉzirno radikalnim stavom. 

boljsevika и agrarnom i nacionalnom pitanju izazvala, vec u 

svoj:i.m poeecima, prerastanje same sebe, иticala је, dakle, 

eksproprijacijom veleposeda bez ikakve odstete dvostruko: 

s jedne strane- na seljaOke mase, а, s druge- pabudila је, 

и vezi sa time, "1bojazan od Ьoljsevickih. agrarndh pok:reta proleterskih 

masa (М. Kosic, Narodna encik1opedija). 

("0 Prepeluhovl ,Agrarnl reformi' "), Sa 

Ъrana dela, I, Beograd 1959, str. 20-27. 

Ј 

BORIS КIDRIC, SAВRANA DELA, I, 1933-1941. 

О ORGANIZACIONOM STANJU, RADU, GRESКAМA I 

ZADACIМA POКRAJINSKE ORGANIZACIJE 

KOМUNISTIOКE Р ARТ!IJE U SLOVENIJ·I* 

1. Organizacioni razvitak partijske organizactзe и 

Sloveniji pos1e provale 1930. godineL 

Besan teror nove voj!l10fa8isti&:e dШrtatш-e, ikoji ј е posle 

ublstva St[jepana] Radi.Ca 2 uvela veliikosrpslka Ъ


i grиpaski pocepana i zato је jasno" sto sи иdarci policije vojnofasisticke 

diktature tesko pogodili njeno jezgro. Do sredine 

1930. godine Partija је bila potpuno uniStena. Мисеnе na sredlijovekovni 

naein, bolesne od premlacivanja i psihicki иЬiјеnе, 

desetine i stotine nasih drugova sи. odlazile и mracne kaznionice, 

gde sи bile dalje zlostavljane, preЬijane i prepиstane bolestima 

i drugim mukama. Меdи nemitn zidovima policijskih 

pockuma i tarmrica zauvek је izgUJЬilo zivot mnogo naSih najboljih 

i najcvrscih drиgova, koji sи radije umirali nego izdavali 

16 BORIS КIDRIC, SAВRANA DELA, 1, 1933-'-1941. 

Svi ti uzroci, koji proisticu upravo iz osnovnog izvora svih 

gre8aka Partije, nadme dz ~tva, 6 

ima1i su, naravno, svoje 

. posledice: u radnickim i simpatizerskim masama uopste izazva 

J.i. su nepoverenje prema Partiji i zatvorili put za priliv novih 

clanova u organizaciju. Partija ni do danas jos nije sasvim odstranila 

te uzroke i njihove posledice. Sektaski karakter organizacije 

i sada jos stvara s1abe komuniste i . cak izdajnike, mada 

smo u nim procesa ikojli Si\1 odrzani u pos[ednje weme ipaik 

mogli konstatovati izvestan napredak. Ali to је sporedno. 

2. OЪnavljanje oтganizacije 1931. i pocetkom 1932. godine 

Posle "provala" formirale su se pojedine sektaske grupice, 

koje su u vecini ubrzo bile "provaljene". Prema tome, u Sloveniji 

se organizacioni rad partijske organizacije gotovo nikad 

nije prekidao, ali te sektaske grupice politicki nisu nista znacile. 

u poeetku 1931. godine vec је postoja[o v:iSe gru:pa koje 

su uglavnom sacinjavali intelektuaa.ci.. Sve one su odrZa.vale 

vezu sa unutraS:njoscu. Uibrzo su se te gг.upe medusoЬno pov·ezale 

i formirale Privremeno pokrajinsko rukovodstvo, koje је 

postal.o glavni inicijator obnavljanja Partije. Ono је pokazalo 

veliku aktivnost, ali kako је bilo potpuno odvojeno od radnih 

rnasa, obnavljanje је vrseno -па cisto sektaski nacin, putem 

11ajmanjeg otpora, putem individualnog okupljanja i udruZivanja 

ljudi u celije. Ideoloski. nivo novog pokrajinskog rukovodstva, 

koje је bilo sastavljeno samo od intelektualaca, .Ьiо ·је 

veoma nizak. Vecina njegovih clanova bila је vaspitana u starom 

sekta8kom duhu, koji је vladao u ranijoj organizaciji, а 

novi ljudi su bili pod njiho'vim neposrednirri uticajem. Zato 

obnovljene i nove organizovane grupe nisu pocele da organizuju 

borbu radnika i seljaka za njihove ekonomske zahteve, 

nego su se zartvarale u sebe, "~ad!i.vale" se li s:irile prdliean broj 

letaika. Priwemeno rukovodstvo nd.je ikiritikovэJo taj sektaski 

rad. Ono se ogranicavalo na trazenje novih veza, na organizaciono 

ucvr8Civanje starih veza, na oiЬjavljivanje referata о korriunizmu, 

о diktaturi proletarijata i tako dalje i na rasturanje 

letaka. Plakati su ponekad pozivali u porbu za ekonomske zah- 

• U kritickoj oceni organizacionog referata na Pokrajinskoj konferenciji 

u Goriёanama СККРЈ ·је odbacio tumacenje da је sekta5tvo 

bilo osnovna gre5ka pokrajinske organizacije КРЈ u Sloveniji i uzrok 

brzog raspada pokreta. Stvarni uzrok razbljanja Partije bila је, ро 

misljenju СК, nepravilna politicka linija tadasnjeg. rukovodstva Partije 

(orijentacija na spontanu borbu, "ikurs" na neposredni oruzani ustanak, 

pogresna ocena situacije itd.). 

О STANJU, RADU, GRE$КAМA·I ZADACIМA РОКР USLOVENIJI 17 

teve, a1i nisu nagla8avali da је to put ka mobilizaciji radnlih 

masa za borbene ciljeve Partije, nego su u prvi plan postavljali 

cisto akcione parole: "Pripremajte s~ za orиZani ustanak!", 

"SakuipljaJjmo oruZje!". То su bile ра!Гоlе koje је oЬnovljena 

organizacija jednostavno preuzela od stare organizacije. Na taj 

nacin Partija је u masama stvarala iluziju о neposrednoj revolucio:rшrnoj 

situaciji. Те pogreS:ne parole su imale i konkretp.e 

lo&e posledice, jer su, па primer, u Notranjsikoj dovele do toga 

da је cela, ро broju sna:lna, organizacija naginjala terorizmu i 

rormiranju orиZanih jedinica.' Sto se Partija posle provale' u 

Notranjskoj ni do danas nije povezala sa 1jud:ima u .toj p

18 BO!US КlD!Ut, SAВRANA DBLA, 1, 1933-1941. 

U takvoj izolaciji u odnosu na centralno rukovodstvo i na 

osnovne organizacije, Pokrajinski komitet nije politicki delovao 

niti је mogao deloova't!i, nego је 01Ьavljao samo teh.nliCke poslove; 

· Privremeno pokrajinsko rukovodstvo bilo · је zapravo samo ne 

. kakva tehnicka komisija, а njegov sekretar је Ьiо glavni tehnicar. 

u prvoj polovini 1932. godine pokrajinsko rukovodstvo је 

pocelo da izdaje RdeCi ртарот 10 • Time је organizacija nesumnjivo 

stekla veliki ugled medu masama, narocito zbog toga sto је 

RdeCi ртарот izlazio gotovo redovno. Ali zbog nepravilne linije 

i sasvim sektaskog karaktera organizacije, Rdeci ртарот jos 

nije Ьiо na putu_ da postane organizator borbe radnog naroda. 

3. OЪnavljanje do likvidacije sektoтa 

U proletnjim mesecima 1932. godine veze РК sa unutrasnjoscu 

su se toliko razvile da је Ьila neophodna sira podela 

rada. Ali је podela rada izvrsena pogresno. Naime, РК је izvrsio 

teritorijalnu podelu (na notranjsko-dolenjski i na stajerski 

sektor) 11 umesto podele ро linijaina rada (agitacija i propaganda, 

dr Ales BeЬler i Albert ШеЬес, koji su u Holandiji izdavali list za 

slovenaCke iseljenike Slovenska delavsko-kmecka тepuЬlika. Posto su se 

u leto 1932, mimo privremenog СККРЈ i pokrajinskog rukovodstva u Sloveniji, 

poceli povezivati sa pojedinim komunistima u ·sloveniji da Ьi ih 

prido'Ьili za saradnju u listu Slov~mSka delavsko-kmecka тepv,Ьlika, do51o 

је do ostre reakcije pokrajinske organizacije КРЈ u Sloveniji i do intervencije 

privremenog СККРЈ. BeЬler је Ьiо pozvan и Вее na odgovornost, 

ali mu је posle razgovora sa Vladimirom Copicem, clanom jиgoslovenskog 

partijskog rukovodstva, povereno rukovodenje Komisijom za slovenacko 

nacionalno pitanje pri СК. Na tom mestu BeЬler је ostao sve do dolaska 

Lovra Kuhara. Medu dokumentima iz Fonda КI za osvetljavanje ovog 

slucaja posebno su znaёajni КI; 1932/133, А-С:КSКЈ - izvestaj СККРЈ 

о dopisu Alberta ШеЬеса u vezi sa namerom da se tretiranje slovenaёkog 

nacionalnog. pitanja stavi u prvi plan, i К!, 1932/137, А-С:КSКЈ - 

pismo br. 3 Centralnog komiteta КРЈ Pokrajinskom komitetu КРЈ za 

Sloveniju о odnosu slovenaёkih komunista prema akciji koju su pokrenuli 

BeЬler i ШеЬес. Centralni komitet је u svom pismи posebno upozorio 

na tendencij-u, koja је, ро njegovoj oceni, doSla do izraZaja u 

BeЬlerovoj i ШеЬсеvој akciji, naime da s'lovenacka komunisticka orgai[lizacija 

deluje kao samostalna sekcija КI, Sto је СК ocenio kao separatizaпi. 

10 

Rdeёi ртарот, ilegalili list КРЈ za Sloveniju, izlazio је od marta 

1932. do avgusta 1934. godine. List је uredivalo pokrajinsko rukovodstvo 

Partije; veliki doprinos oblikovanjи njegove sadrZine dao је narocito 

Boris Кidric. 

11 

U novembru ·1932. РККРЈ za Sloveniju obavestio је Centralni 

-komitet КРЈ о podeli rada u Pokrajinskoj organizaciji na cetiri teritorijaina 

sektora - stajerski, gorenjski, notranjski i dolenjski (КI, 

1932/168, A-OKSKJ). 

О STANJU, RADU, GRESКAМA 1 ZADACIМA РОКР U SLOVВNIJI 19 

seljacko-nacionalna i sindikalna komisija i organizacioni se:kretarijat). 

Та &jenica је i kasnije, kada је РК роеео oВ·trije i 

tacnije da gleda na linije rada, ometala njegovo pravilno delovanje 

u svim oЬlastima revolucionarne borbe. Pod uticajem 

rasta borbenog poieta nacionalnorevolucionarnih masa ·(demonstracije), 

i РК је postajao svestan sektaskog karaktera ol1ga.riizacije 

i росео је traziti nove puteve, ali zbog niskog ideoloskog 

nivoa i sla;Ьih veza sa centralnim rtikovo.dstvom, РК је stavljao 

и isti kos pokret RS0 12 i pokret SNRP, planirajuci i za jedan i 

za drugi pokret samo jednu masovnu organizaciju, koju је nazvao 

Radnicko-seljacki revolucionarni odbori. РК ·је toj organizaciji 

postavio zadatak, pored borbe za svakodnevne ekonomske 

zahteve, i "sakupljanje" оrШја, tako da su ti odbori doЬi- 

. jali karakter pravih revolucionarnih odbora u neposrednoj revolucionarnoj 

situaciji. Ali је osnivanje "revolucionarnih komiteta" 

te vrste ostalo uglavnom na papiru. Oni su u klici bili 

osnovani samo и Bohinju (sezonski radnici), u St. Pavlu i de- 

Jimicno u Beloj krajini. --- 

U to vreme pocela su da izlaze dva lista: u Novom Mestu 

Boljsevik 14 za dolenjski okrug i Rdeci signali 15 na LjuЬljanskom 

12 

Revolucionarna sindikalna opozicija - jedan od oblika rada КРЈ 

u reformistiёkim sindikatima, koji se роёео razvijati u vreme sprovodenja 

direktive "Komunisti u sindik:ate!" sredinom 1932. godine. Direktivu 

је razradilo Privremeno rukovodstvo КРЈ posto је uvidelo da se mora 

prekinuti praksa stvaranja ilegalnih sindikata i bojkotovanja rada. u 

reformistiёkim sindikatima, na ·sta se bila orijentisala Partija nakon zavodenja 

sestojanuarske diktature 1929. godine. 0 (Oznacili smo napomene 

koje su sacinili saradnici Instituta za medunarodni radnicki pokret, и 

Beogradu.) · 

13 

Slovenski narodni revolucionarji (Slovenacki nacionalnl revolu;:. 

cionari) - organizacija koju је stvarala КРЈ od kraja 1932. sa xiamerom 

da narocito medи slovenackim seljacima propagira revolucionarnu 

misao. Slovenacki nacionalni revolucionari su u skladи sa svojim programskim 

ciljem (ujedinjenje slovenacШog naroda) pokusali da u svoje 

redove ukljuce, u drugoj polovini 1933. •godine, razlicite slovenaoke poli-ticke 

i kulturne organizacije, ali bez veeeg uspeha. Organizacija SNR 

је zapocela objavljivanje бasopisa za selo Ljudska pтavica oktobra 1934. 

godine. Posle Splitskog plenuma, СККРЈ је odustao od daljnjeg organizovanja 

SlO-venackih nacionalnih revol·ucionara. 

14 

· Boljsevik, Novo Mesto, god. I, 1932. Izdavac OkruZni komitet 

КРЈ Novo Mesto; izislo је sest brojeva, od kojih su prva dva sapirografisana 

и zamku Luknja, а ostali u Novom Mestu. ·· 

15 

Rdeёi signali, LjuЬljana, god. I-II, 1932/33-1933/34. Izlazili 

su od novembra 1932. do maja 1934. godine. Izdavali su ih Univerzitetski 

komitet Komunisticke stranke Jugoslavije (К:SЈ), odnosno КРЈ u 

LjuЬljani (Univerzitetski komitet, Univerzitetska frakcija КРЈ, Komunistiёka 

studentska frakcija LjuЬljanskog univerziteta, Komunisticka 

frakcija Ljubldanskog univerziteta).

20 BORIS КIDRIC, SAВRANA DELA, 1, 193~1941~ 

univezitetu. Treci broj Rdeceg ртарота Ыо је stampan u stampariji 

Pokrajinskog komiteta, koja је ubrzo zatim Ьila otkrivena.16 

· 

Кrajem 1933. godine politicka· shvatanja pokrajinske organizacije 

poeela. su se Ьr-zo razblstravati; РК se tesno povezao 

sa Centralnim-komitetom i od тЩеgа_ doiЬio veliku politi&u pomoc. 

DoSle su prve direktive za-rad u RSO, medu seljacim.a, 

u SNR itd. U Pokrajinskom komitetu se pocelo ra8ciScavati stanje 

u ideoloskom pogledu' i mesne organizacije su od njega pocele 

doЬijati konkretnije politicke direktive. Isto tako, mes.ne 

organizacije su p9cele doЬijati prve direktive о organizovanju 

S\'akodnevnih borЬi za ekonomske zahteve. Pojavile su se prve 

akcije koje је organizovala sama Partija (junske demonstracije 

u Trbovlju 17 ) ili је na njih uticala (Нuda Jama 18 ). 

U to vтeme Par.tija је dipS!tigla ik!u1m1nacijru u pogledu broja 

svog clanstva, ali је zanemarivanje ·uCV:rScivanja konspiracije;·ra.zvijanja 

budnosti prema provokatorima i otpornosti prema 

politickom teroru uz istovremno politicko izgraёlivanje clannova 

uskoro dovelo do losih posledica. 

Nastupile su masovne "ртсvа!е". One su pocele "provalom" 

_emigranata iz Slovenackog primorja, koji su neko vreme 

16 

Тreci broj Rdeceg prapora staщpan је u novembru 1932. u stanu 

Josipa Beltrama u Lju:Ьljani normalnim stamparskim slogom. Stamparija 

је bila otkrivena 23. decemrba 1932. godine. Proleter u br. 4, od 

aprila · 1933, god. IX, doneo је opsirnu ocenu ovog broja, u kojem se, 

pored .ostaloga, nalazio i izvestaj о strajku gladu u kaznionici u Sremskoj 

Мitrovici. Proleter је istakao veliki uspeh organizacije u Sloveniji 

sto је mogla izdati stampano glasilo. 

17 

U Тrbovlju је najpre 30. juna 1933. demonstriralo oko 2500 rudarskih 

zena pred zgradom uprave ТРD (Тrbovljanskog druStva za 

eksploataciju kamenog uglja), zahtevajuci posao i bleb, vece i za sve 

jednako zaposlenje. Protiv rudarskih zena nastupili su zandarmi i policajci. 

Posto su razgovori sa fupanom Voduskom bili bezuspesni, rudarske 

zene su 1. jula 1933. zaposele ulaze u okna, dnevne kopove i 

druga radna mesta. Dosle su im u pomoc i zene Нrastnika i Zagorja. 

Sklonile su se tek onda kada је uprava rudnika obeeala rudarima novёanu 

pomoc, besplatnu podelu brasna i uvodenje novih sihti. _ Zbor 

radnika koji su pripremili socijaldemokrati revolucionarna masa pretvorila 

је u protestni zbor. · 

п Kada је 1. marta 1933. uprava ТIIbovljanskih rudnika otpustila 

105 rudara u rudniku Huda Jama, З. marta 1933. doslo је. do demonstracija 

nezaposlenih rudara i njihovih zena pred zgradom uprave rudnika. 

Demonstranti su zahtevali da uprava opozove otpuste. 2andarmi, 

koji su pokusali da rasteraju masu, uhapsili su 14 demonstranata. 

О STANJU, RADU, GRESКAМA 1 ZADACIМA РОКР ·u SLOVENIЛ 21 

sacinjavali jezgro ljuЬljanske gradske organizacije, 19 а zatim 

је sledio mnogo teZi udarac - notranjska "!Provala", koja је 

potpuno odvojila notranjsku ,oгganizacijџ. od.- P~rtije sve do da" 

nas. 20 Sledila је ce1jska, 21 ра u vezi Sa. njom ilj;uЬ1jans;ka "provala"22, 

а jos pre su izvrsene provale u MariЬoru 23 · i Jesenicama. 24 

Najbolji i najizgraёleniji kadrovi baceni su u zatvor. Naime, 

svuda su bili pogoёleni u prvom redu kadrovi funkcionera. Те 

"provale" su gotovo svuda izazvali ·provokatori, јег su partijski 

komiteti zajedno s Pokrajinskim · komitetom posvecivali suviSe· 

шаlо pa.Znje konspirativnom izgraёlivanju Partije. 

Godine 1933. bili su ukinuti sektori i rUkovodstvo Partije 

u Sloveniji organizovalo se na osnovi komisija ро linijama rada. 

19 

Кrajem 1932. policija је prodrla u organizacije komunista u 

LjuЬljani koji su 1929, i 1930 .. prebe~li iz. J.џlijske krajine u Jugoslaviju. 

Od 21 organizacije koje su bile vezane za centar pri Radnickoj 

bini (Delavski oder) u LjuЬljani i ciji su clanovi delimicno radili i 

u Iegal~юm druStvu primorskih emigranata "Мlada Soea", policija је 

otkrila dve trecine. Drugog juna 1933. dvadeset jedan komunist, slovenacki 

politicki emigrant iz Julijske krajine, osuden је od Suda za 

zastitu . drzave · u Beogrщlu na .tzv. Prionovom· .procesu (nazvanom tako 

ро nosiocu procesa Jozetu Prionu). (D. S., 1932/65, A-CKSKJ.) 

20 • Тrinaestog marta' 1934 .. Sud za ZaStitu'- cirzave osudio 'је 17 komunista 

iz Notranjske ("Gerlov proces", nazvan tako ро nosiocu procesa 

Frideriku Gerlu) koji su bili џhapseni_ izmedu 11. i 22. juna .1933. 

godine. Organizacija nontranjskih komunista imala је svoje sreCliste u 

LjuЬljani i organizacije u Vrhniki, Logatecu, Cerknici, Grahovu, Lozu 

i Begunjama. (D. S., 40/33, А-СККРЈ.) 

n Devetog aprila, ,1934. Qkrц.Zni; sџ_d ,u· Celju, osudio; је 11!.J~omunista 

iz Celja, ·savirijs:ke dolirie.'i ;Si'ovenj Grad.eca na kaznu od tri godine 

roblje (Вranko Diebl, Slavko Slander) _do cetiri. meseca ·strogog 

zatvora. (Кzр 815/33, Ai-hiv SЉv.eiЩe.) Na pocirucju Celja, St. Pavla 

kod PreЬolda i Slovenj Gradeca 1942. fortnirana је organiz.acija КРЈ sa 

Okruznim komitetom u Celju, v~ana za, centar partijske obnove u 

LjuЬljani i u Rogaskoj Slatini. D'elovala је sve do 19. novembra 1933, 

kada su u vezi sa policijskim provalama u neke organizacije КРЈ u 

LjuЬljani pocela hapsenja i celjske organizaёije. 

:>.2 Dvadeset sestog juna 1934. OkruZ):Џ !Щd u Ljublj_~ (VI Kzp 

1606/33, ZA-CКZКS) osudio је g'rupu koinumsta iz LjuЬljane i Ptuja, 

deloш vezanih za partijsku organizaciju na Univerzitetu u LjuЬljani, 

а delom za skojevsku organizaciju sa centrom u gimnaziji u Ptuju. 

U LiuЬljani је policija prvi ]2Ut provalila u organizaciju 21. decembra 

1933, а u Ptuju 11. januara 1934. godine. Hapsenja su obuhvatila i grupu 

poljskih studenata na LjuЬljanskom univerzitetu, medu kojima i nosioca 

procesa Izaka Feueberga. , . . 

23 

Sedamnaestog januara 1935. Okruzni sud u Moriboru (VI Кzр 

581/34, А-МNОМ /A:rblv. Muzeja naroфle. os.voboditve, MariЬor/ i 

ZA-CKZKS) izrekao је kaznu petnaestorici komunista iz MarЉora, 

od kojih је devet osudeno na kazne zatvora, od cetiri godine (Мilan 

Apih) do sest meseci (uslovno). U MariЬoru __ policija је provalila u okrиZnu 

partijsku i okruZnu skojevsku -cirganizac~ju najpre 1. maja, ра 

zatim sredinom jula 1934. godine. 

;и О jesenickoj "provali" u arhivima nета podataka.


4. Razvitak Paтtije od likviaacije sektoтa do danas 

Za celo to vreme razvitka Partije u Sloveniji karakteristic- 

. na • је najaktivnija pomoG Centrahiog komiteta pokrajinskoj organizaciji. 

Posle ukidanja sektora pokrajinska organizacija u 

Sloveniji pocela је da organizuje, odnosno da pomaze organi- 

7.ov.anje masovmh ocganizacija (SК.ОЈ-а, RSO, SNR, Ср25),- о 

cemu cemo kasnije govoriti. Pokrajinska organizacija је ~ os- 

110Vi zauzela pravilno stanoviSte. U samoj organizacije se afirшisao 

boljseviCki sistem organizovanja i podele rada, ali se jos 

zadrzavala jedna greska: u Pokrajinskom komitetu i dalje su 

bili samo intelektualci. "Ptovale" su delimiCno, direktno Ш 

jndirektno, dodirivale i РК, ра је bilo potrebno neprekidno 

reocganizovanje rukovodstva. Тај s-ta.Ъni ner~d је lo8e uticao 

na razvitak organizacije; on је upravo toliko uticao da је ometao 

njen normalan razvitak. Doneta је odluka da se jedan deo 

clanova РК prebaci u Komisiju za agitaciju i propagandu, koja 

do tada nije postojala, i da se kooptiraju tri industrijska radnika. 

Та odluka је do sada s.amo delimiёno realizovana. Bila 

su kooptirana dva radnika, а treceg privremeno zamenjuje intelektualac.26 

Pokrajinska konferencija mora to pitanje definitivno 

resiti i time се partijska organizacija u Sloveniji u organizacionom 

pogledu Ьiti koliko-toliko izgradena. 

Same "provale" su dokazale da se Partija toliko ucvrstila 

i stekla toliko simpatija i poverenja radnog naroda da se viSe 

ne moze oboriti na zemlju. Iako su proslogodiSnje "provale" 

ро obimu i kvalitetu uhapsenih komunista bile mnogo vece -od 

"provala" koje su izvrsene 1930. godine, organizacija је ipak 

opstala, i ne samo Qpstala nego ni njen rad u politickom pogledu 

nije mnogo zaostao, i ona se cak· razvijala i napredovala. Masovni 

uticaj Partije је danas veci nego sto је Ьiо ikada pre i 

ona је vec postala znacajan odlucujuci faktor u politickom zivotu 

Slovenije. I.~J>Зk se ne moze reC:i da је ona povezana sa masama, 

ali DJiz alkcija govori о tome da se sa nj1ma. pdcinje povezivati 

i da је do osvajanja vecine radnicke klase ostao samo 

jos jedan korak. 

25 

СР - Crvena pomoc, medunarodna humanitarna organizacija 

radniCke klase, delovala је od 1921. do 1941. godine. СР Jugoslavije osrtovana 

је 1922, а na inicijativu Centralnog odbora Ne:zavisne radnicke 

partije Jugoslavije organizacija је u februaru 1924. osnovana u 

Sloveniji. Na celu Rdece pomoci Ьiо је komitet, а u to vreme radilo 

је osam mesnih odbora u najvaznijim radnickim centrima u Sloveniji 

(A-CKSKJ, Fond СР, 1924/14). 

26 

О tome је Edvard Kardelj obavestio Centralni komitet КРЈ 

23. jula 1934. godine. (Pismo РК Slovenije od 23. jula 1943, KI 1934/153 

A-CKSKJ.) 

' 

Ј 

О STANJU, RADU, GRESКAМA I ZADACIМA РОКР·,џ SLOVENUI 23 

5. Pozitivni i negativni momenti obnavljanja 

Na kraju ovog. dela organiz1:1cionog izvestaja keba u celini 

izneti liniju kojom је teklo obnavljanje pokrajinske 'organi:,acije. 

Ostaci tog oiЬnav1janja, i to veoma snaZni i otpomi oвtaci 

ni do danas nisu prevazideni i mi ih necemo moci savladati 

drukcije nego na taj nacin da od tacke do tacke utvrdimo sve 

greske i sve pozitivne stтane i da tako predemo na pravii ЬoljseviCku 

organizaciju od poslednje celije do najviSeg komiteta 

u Sloveniji. 

U obnavljanju pokazale su se sledece negativne strane: 

1. Linija najmanjeg otpora prilikom obnavljanja (napustanje 

masovnih borЬi). 

2. Izrazito sektaski nacin obnavljanja (okupljanje pojedin~~. 

- . - 

3. Nedostatak radnickih kadrova i zanemarivanje njihovog 

izgradivanja i ousustvo rad11ika u samom pokrajinskom rUko: 

vodstvu. 

4. Odsustvo nastoja11ja da se u isto vreme obna:vljaju _ i 

omladina i СР, da se radi .frakcijski, da se radi medu zenama 

i protiv rata i fasizma. 

5. Кrajiilje s1аЬе veze sa centralnim rukoV10dStvom. 

6. Slaba konspiracija, slabo pripremanj~ drugova za "provale". 

7. Nikakvo raskrinkavanje provokatora i sumnjivih elemellata. 

(Iako su organizacije imale sektaski karakter, iako su 

padale mnogobrojne zrtve, nekonspirativnost је do danas ostala 

-najkar.akteristicnija crta partijske orgapizacije u Sloveniji.) Toleranmja 

pojedin:ih drugova prema sumnjivim elementima u 

Partiji donela је mnogo zla. Prema tome, jasno se vidi da rii 

sektaStvo ne pomaze ako se ne radi konspirativno. Uz doslednu 

konspiraciju Partije i uz budnu kontrolu nam svim njenim 

c~~novima mozemo bez bojazni privuci nove ljude u organiza 

24 BORIS КШRIС, SAВRANA DELA, 1, 1933-1941. 

2. Aktivnost РК u traZenju veza. 

3. Brza nabavka stamparskih sprava; 

4. Izdavanje listova. RdeCi ртарот, Rdeci signali i Boljse:- 

·vik. . . . . .· 

Као sto se vidi, minus је veliki, а plus veoma mali. Moramo 

se truditi da svojim buducim· radom promenimo minus 

и plus. 

6. DaпaSnje organizaciono stanje Paтtije и Sloveniji 

Organizacii(J![lo stanj€ Partije u Sloveniji sada 1€ sledece. 

Formirani su okruZni komiteti u LjuЬljani, Novom Mestu, 

Ptuju i Trbovlju i oni dobro rade; vеоща је slab ОК u ,'fesenicama 

i u Celju, dюk u R[oga8koj] S[latini] deluje celijs,ki loo. 

mitet (koji oЬuhvata itri grupe ce1iija) u isto vreme s ОК. OkrиZni 

komitet za Dravsku dolinu i Okruzni komitet u · Mariboru 

nalaze se u fazi osnivanja. Ukupan broj clanova Partije 

u Sloveniji sada iznosi .. . zт Od delegata cemo cuti opsirne izvestaje 

о pojedinim organizacijama i njihovim karakteriвtikal1la. 

Sada iznosimo samo neke opste karakteristicne · crte nasih 

organizacija i gr~ske koje se odnose na celu organizaciju~ 

1.-Veze izmedu РК i orgariizacija .izvan LjuЬljane cesto su 

veoma slabe. Desava se . da РК: za duze vreme ne moze da 

usposrtavli vezu sa pon~kom organizacijom. Tako, na pr:imer, u 

Jesenicama nije Ьilo "provale" ili neceg slienoga, а ip:ak su 

veze iznenada prekinute i nisu Ьile uspostavljene viSe od mesec 

dana. 28 Takvo stanje dovodi do najnepozeljnijih posledica.' Onemogucavaju 

se redovno davanje direktiva i sla11je stampe, one:.. 

mogucava se svaka kontrola РК щtd radom organizacije u tom 

kraju, а ni clanstvo celija nema kontrole nad radom РК 

2. Celije se ·sastaju suvise retko·. То vazi za vecinu organizacija, 

а u nekim mestima stanje је cak takvo da organizacija 

ni nema baljsevd:Ck!i. organizovanih 6eiija, ра se one sastajгu najvise 

slueajno. Razume se da u talkvim uslov:ima nije mogueno 

prodiskutovati materijal koji salje РК niti se mogu vaspitavati 

radnicki kadrovi koji Ьi bili u stanju da preuzmu rukovodstvo 

partijske organizacije u svoje tuke Џ': slucaju da padne postojeci 

forum. · ·- .,_, · · 

3. Celije skrivaju svoje revolucionarno lice pred radnickim 

i seljackim masama. Mnogi nasi drugovi su uvereni da se morr 

U dokumentu nema bro]/i; u. izvestaju Edvю;da Kardelja od 

decembra 1934. naveden је broj od- 328 aktivnih clanova. 

2 ' U istom izvestaju govori se о "provali" u Jesenicama. 

1 ,, 

ј 

g 

Ј 

; 

; 

! 

.. 

Navodim slucaj jedne ai-ganizacije (za sada ne po'minjem njeno 

ime, mada njen delegat sedi medu nаша) koja је namerno si~ 

О STANJU, RADU, GRESКAМA 1 ZADACLМA РОКР'U SLOVENIЛ 25 

Ј 

rajiU pijp!uno sikrivati бim postanu бlanovi celi1e. Pred radnicima 

Ьi najradije prikrili da tamo uopste postoji organizacija. 

rila gi.asove medгu radnicima· da letke koji .. su bili rastureni u 

tom kraju n:isu II'asturaJi domaCi kormuniвti, nego da su ih done1i 

neki ljudi iz inostranstva. Takvo krajnje oportunisticko pona 

Sa.nje nekih organii.zacija i drugova zasluzuje svailro osudu. U 

redovima KOimun;isticke p1:1.rtije nema mesta za ljude kOiji se 

plase da pokazu masama da su= za ·ьorbu, .da su za lepsu budu6nost 

radnicke k1ase. Мi, komunisti, ne oojimo se da pok.a;. 

zujemo svoje lice. Mora±no cutati SanlO о tome da smo clariovi 

celija. Potpuno skriveni od javnosti smeju ostati samo orii 

koji imaju posla sa tehnikom (stampa.rd.je, kliriri, a:drese, javke 

itd.). · . 

4. Strah od lega:Jnog rev0'1ucionarnog rada pre svega ро 

sindikalnoj i fra.kcijskoj liniji predstavlja nasu ra.k-ranu. Desava 

se da su drugovli (lkoj:i. su eak u veCini) p!Гisutni k.ada socija- 

1.fasisti ili drugi demagozi prikriveno ili otvoreno napadaju 

medu radnicima i seljacima politiCku liniju Partije i1i izbacuju 

na8e drugove iz organizacija, а da ipak svi cute i dopustaju 

da demagozi i dalje drze radne mase u svojim kandZama. Ako 

se komunisti ta.ko drze iz straha od proganjari.ja, to је Iieboljsevli.Oko 

drZanje lkoje zas1ufuje OS'Ildu, а ako· njiihov stra:h poti: 

ce iz formalne neizgradenosti, iz toga sto, д/:!-. primer, ne ume~ 

ju da drze govore i slicno, on је za jos vecu osudu, jer svaki 

komunista treba da zna da nij е u. pit.an!iu · to· kako 6emo govoriti, 

.nego 1ю sta cemo govociti . ra:dnim. masama. Mi, 'komu~ 

nisti, partija smo a.kcije, а ne govora i zato radnim masama. 

treba reci sta је potrebno ciniti, ko је kriv i koga treba napasti, 

а u tu svrhu nisu potrebne govorancije i jezicki trijumfi. 

5. Nedoslednost u sprovodenju linije predstavlja jednu od 

veoma stetnih gresa.ka. Drugovi govore: · hajde, ро direktivama 

cemo izvrsiti jednu stvar, а druga sada nije potrebna. bni tie 

znaju da zbog toga sto nisu izvrsili drugu stvar i prva stiтar 

gubl od svoje vrednosti i od svog znacaja za Partiju. Podsecam 

samo na strajk u Trbovlju, gde su drugovi postigli prilicno ve- 

1iki uspeh, ali · Ьi taj uspeh Ьiо jos veci i imao Ьi vece rezultate 

za radniStvo a.ko Ьi se dosledno spi:ovodila linija Partije .. ·. 

6. Napustanje akcija za svakodnevne ekonomske zahtev!'! 

kao prilike za mobilizaciju radnih masa za revolucionarne ciljeve 

Partije, za stvaranje masovnih organizacija (RSO, SNR, 

СР) i sektasko obnavljanje celija. То su gteske koje dovode do 

toga da i novi clanovi ubrzo podlezu sektaskom duhu koji 

vlada u organizaciji. Suprotno tome, svaka organizacija Ьi se

126 BORIS КIDRIC, SAВRANA DELA, I, 1933--:1941. - 

111orala povecavati i obnavljati u borЬi i iz nje 'J::>_i morali pri 

Hcati novi clanovi. Oni Ьi, dakle, vec prilikom stupanja u- organizaciju 

bili oprobani, а sama organizacija Ьi rasla u borЬi 

· i mogla Ьi postati samostalan organizator .Ьоr!Ье radnog naroda. 

7. &umse malo raskr:im.kavanja svih vrsta Ъirokrata i idemagoga 

dovodi dotle da nase organizacije uvek · iznova nasedaju 

demagogiji socijalfasista, а sta tek da se ke.Ze za tad:bl.cke i 

seljaCke mase! 

8. Pшtija za sada ne moze da pokaze nikakav rad frakcija. 

Sa izuzetkom S:a.veza radnd.C!kih zena i devojaka.29 i de1imicno 

SloiЬode 30 , sve юstalle organizacije su pr~u8tene socijalfaSi.stima, 

а seljaci klerikalcima ili fasistima. Navescu samo jedan 

primer: nasa organizacija u Тrbovlju је dopustila da na kongres 

Slobode dode pravi socijalfasist, koji је najbesnje udarao ро 

postenim revolucionarnim radnicima i ро jesenickoj -podruZnici 

Slobode, koja је bila i raspustena. 31 Та cirijenica је ucinila 

porazan utisak na delegate koje su poslale mnogo manje i neznacajnije 

podruZnice. Umesto da delegat iz Trbovlja pokaze 

uzor frakcijSkog rada, uzor napada na demagoge i izdaj:nJike, 

na8i drngoV!i su Slo.Ьodu jednostavno prepustili socijalifa.Sistima. 

9. Jedna od najtezih gresaka jeste zlocinacka izolovanost 

velike veC:i.ne nasih. organ:izacija od radmh seljaCЮh masa. U 

sledecem referatu о radu medu seljacima videcemo koliku је 

stetu stanju Partije naneo taj nehat. То stanje viSe nikako ne 

smemo trpeti. · - 

10. Najzad cu se dotaci jos jedne osobine, koja је vise 

osobina komunista nego organizacije, ра је zato od velikog 

znacaja za njene uspehe. Velika, mozemo reci ogromna vecina 

29 

Zveza delavskih zena in deklet osnovaha је -1924. u LjuЬljani; 

najpre је bila pod socijaldemokratskim uticajem, а kasnije postupno 

potpadala pod komunisticki, sto је najzad dovelo do njenog raspuStanja 

27. novembra 1935. godine. 

30 

Radnicko prosvetno drustvo Svoboda za Kranjsku, koje је osnovano 

1913, na svojoj Drugoj opstoj skupstini 17. novembra 1918. donelo 

је odluku da se prosiri na sve radnicke centre u celoj Sloveniji, sa 

podтuZnicama koje Ьi imale pevacke, tamburaske i gimnasticke odseke 

i radnicke skole. Posto se vise puta reorganizovala u ·savez udruZenih 

podruZnica, ova organizacija је s centralom i 28 podruZnica, posle 

"Sleta Svobode" od 7. jula 1935. godine, 13. jula· raspu8tena naredbom 

banske uprave dravske banovine. 

31 

Cetvrtog aprila 1933. desnicarska centrala Svobode ra5pustila 

је komunistiCki usmerenu jesenicku podruZnicu. Zato su jesenicki radnici 

13. septembra iste godine osnovali novo drustvo pod nazivom Enakost. 

Ovo drustva је radilo, sa prekidima, do januara 1940, kada је Ьilo 

raspusteno. 

О STANJU, RADU, GRESКAМA I ZADACIМA РОКР U SLOVENUI 27 

na8ih drugova misli da је rad u organizaciji samo delic njihovog 

svakodnevnog rada i da је upravo taj rad najmanje vazan. 

U organizaciji imamo i takvih drugova koji napustaju i najznaёajniju 

akciju Partije, sednicu ili posao ako ih neko pozove u 

planine Ш na zaЬavu. T.akvo malogradansko shvata.nje oгganizacije 

prilici samo socijalfasistima, а ni u kom sl1:1caju revolucionarima. 

Svi mi moramo Ьiti svesni toga da smo pre svega 

i jedino borci za proletersku revoluciju i da sve drugo tek zatim 

do~azi na red. Nase sluzbe, zarade itd. od drugostepene su 

vaznosti, jer nam samo omogucavaju da se posvetimo revolucionarnom 

radu. U tom pogledu u organizaciji treba odrzavati 

nepopustljivu boljsevicku disciplinu. Svi clanovi moraju imati 

kontrolu nad radom i ponasanjem svakog pojedinca. То isto 

vзZi i za privatni zivot komunista. Moramo Ьiti svesni toga 

da covek koji је u privatnom zivot-u slaЬic, koji se odaje alkoholu 

i uplice se u malogradanske svade i ne ume da stekne postovanje 

svoje okoline ne moze voditi mase u borbu i ne zasluZиje 

da bude Clan Partije. Samo ttako allro svaik:i po1edinac 

pre prijema u Partiju bude pazljivo odmeren sa svih strana 

mog;ueno је iz;graditi partij~ku organШ.aciju na potrebnoj visini. 

Privatni zivot komunista nije, dakle, sporedna stvar. Komunista 

pteuzima na sebe obaveze. Moramo Ьiti svesni toga da 

Ьiti clan Komunisticke partije i borac za proletersku revoluciju 

ne znaci samo zrtvu, ne, to је pre svega ponos i cast. 

Prema tome, iz organizacije treba odstraniti malogradansku 

familijarnost. 

11. Reci cemo nesto i о cisto tehniCkim greskama и organizaciji. 

Pojedine organizacije ne umeju da stvore svoj tehniCki 

aparat. Mora se jednostavno konstatovati da nijedna okrиZna 

orgamzacija u Sloveniji (moma sa jedinim. Шuzetkom 

LjuЬljane, koja i nije na potrebnoj visini) nema sopstvenog 

tehniOkog аратаtа.. Pll'ii tome ne mislim sa.mo na staщpail'li.ju. Ne, 

nета ni najosnovtnije tehnicke organizacije koja Ьi se br.im.ula 

za o.dciav.anje staln:ih veza sa РК, koja Ьi traZ:ila sоЬе za sastanke, 

adrese za pisma, javke, koja Ьi uspostavila kurirsku slilZbu, 

or,ganizovala raspodelu literature itd. Uz to dolazi i pomanjkanje 

SQpstvenog tehnickog aparata, sto im.a za posledicu poraznu 

cinjenicu da postoji mogutnost da u nekom najznacajnijem 

trenutku organizacija ostane potpuno odvojena od РК i 

da ne bude u stanju da umnozava Ьilo kakvu literaturu za 

mase. 1 tome treba uciniti kraj. 

12. Za sve organizacije је karakteristicno i to da se nikad 

rie trude da Pokrajinskom komitetu salju izvestaje о svom radu 

i svom stan:jlu. Ј asno је, r~e se, da РК ne mZe davati 

dovoljno konkretnih uputstava.

1· 

-·i ·' 


13. I tako dalje, i tako dalje. П diskusiji cemo konstatovati 

. ј.ОО. mnogo drџgih gresaka. Sada [preaimo na pregled na8eg masovnog 

rada. 

7. Masovni rad partijske organizacije и Sloveniji 

u narednim referatima podrobno cemo razmotriti situaciju 

i greske u nasem sindikalnom, seljaCko~nacionalnom i agita_:.. 

ciono..:propagandnom radu, а sada se ogranicavamo samo na rad 

frakcija, na rad sa zenama, sa omla.dinom i u СР. 

а) Rad frakcija. Frakcijski rad se obavlja ozbiljno i sistema:tski 

u Savezu radnickih zena i devojaka, u Slobodi· i delimicno 

u Savezu seoskih momaka i devojaka 32 , ali taj frakcijski 

rad -nije 'organizovan :n:i.rti је Wn:-sktno [pOVezan sa Paxtijom, i 

to. zbog toga sto pri РК nije postojala komisija za agitaciju. i 

propagandu. Frakcije su se delimicno vec ucvrstile u organizacijama:. 

то· dokazuju kongresi tih organizacija 33 i stanje u pojedinim 

njihovim. podrШnicama. U Savezu seoskih momakџ i devojaka 

stanje је· slaЬije zbog centrale, ali u pojedinim · podruZnicama 

Partija је vec preuzela rukovodstvo.м Ogromna veeina 

32 

Prvo DruStvo kmeCkih fantov in deklet bilo ј~ osnovano na 

Brezovici kod LjиЬljane 4. novembra· 1923, а godinи dana kasnije, 14. 

decembra 1924, osnovana је Zveza drustev. kmeekih fantov Ш deklet 

(Savez druStva seoskih momaka i devojaka), koja је tada obuhvatila 

12 drustava. ·rdeja za osnivanje Saveza nastala је и radniCkom · pokretи, 

и redovim- Pиceljeve · Samostojne kmetijske stranke. · Deset godina 

ро osnivanjи ove organizacije izvrsen је prelom и njenom daljnjem 

razvoju, uz sve veci ·иticaj komunista. na · rad drustva. Ova organizacija, 

koja se kasnije preimenovala и Savez seoskih momaka i' devojaka 

(Zveza. ,kmeekih fantov in deklet), 1941. godine imala је oko 

250 dru:Stava sa pribl.imo 18 000 clanova. Те godine stupila је и OF kao 

jedinstvena grupa. (Vid. Kidricev clanak iz 1944. godine "Кratak prikaz 

razvitka Osvobodilne fronte i sadasnja politicka situacija и Sloveniji", 

и trecoj knjizi.) · · 

33 

Na kongresи Zveze delavskih zena in deklet Glavni odbor је 

pokusao da iskljиci iz organizacije clanice komlplisticke frakcije ZDZD, 

a1i kongres nije potvrdio tu odlukи; sve tri clanice koje sи bile predlozene 

za iskljиcenje izabrane sи и Glavni odbor. 

з. Predsednik Zveze drustev kmeCkih fantov in deklet Ьiо је 

Ivan Кronovsek, koji је ostao na pozicijama seljackog pokreta Puceljeve 

Samostojne kmetijske stranke i tridesetih godina, kada sи и centrali 

drustva jos snвZno afirmisali иticaj Komиnisticke partije France 

Hocevar i Мira Tom8ic (Svetina). Na terenи se tada osecao jak иticaj 

delovanja clanova Agrarnog akademskog klиba "Njiva" (o8novanog 

16. maja 1923, а raspиstenog 30. oktobra 1937), koji sи и leto 1932. 

potpиno preиzeli komunisti. Poslednjih godina pre drиgog svetskog 

rata vecina podrиznica Zveze kmeCkih fantov in deklet и Dolenjskoj, 

Beloj krajini, Bohinjи (Tomaz Godec!) i и Prekomиrjи presla је и 

ruke komиnista. 

О STANJU, RADU, GRESКAМA I ZADACIМA РОКР U SLOVENIJI 29 

drugih organizacija ·- klerikalnih, Puceljevih, fasistickih i socijalfasistickih 

- potpuno је odvojena od uticaja Partije. Zato 

na ovoj Konferenciji moramo najod.luбnije resiti da робnе 

redovan frakcijSiki ratl. Pravi је zloCin. propиStati sve. mogucnюsti 

gde Ьi bilo mogu6no olmp1jati sto veill broj 'ljuф. ! :r:azgovarati 

sa njim.a о svim akt,u~lШm proЬ1emima radnog coveka. 

Ь) Rad sa zenanw. JIUD.Ske. demonзtracije :u ТriЬov1ju, 35 strajk 

u tekstilnoj fabrici "Doctor i drug", 36 strajk u DupЏci 37 ' i najzad 

strajik u RuSama 38 sasvim jasno su nam pO!kazali. da su zene 

veoma revolucionaran element, koji је ponegde ispoljio cak 

vecu spremnost za borbu nego. muskarci: А sta smo ;mi .ucinili 

da te borbene drugarice uvedemo u Partiju ili u masovne organizacije 

NiSta! I to је jedna od sramotnih cinjenica koje 

Partija u Sloveniji mora prikaciti ria svoju zastavu. Jedino nase 

delo је Savez radnickih zena i devojaka, ali i u toj organizaciji 

zene rade bez nas, bez nase direktne pomoci. Koliko smo malo 

organizaciono o:buhvaтtiti revolucionarno raspolozenje zena v:.idi 

se vec iz cinjenice da ovde nema nijedne zene delegata. Ne 

шozemo zabeleziti gotovo nijedan plus. · 

с) Omladina. Vaznost omladine za Partiju је ogromna. 

Treba da znamo da Ьi se upravo iz redova omladine morali regrutovati 

glavni i najjaci funkcionerski kadrovi Partije. Uprk.os 

tome, uopste је veoma kasno doslo do formiranja omladinske 

organizacije, а u nekim mestima ona ni do danas jos nije 

uspostavljena. Tek је prosla godina dana otkad је formiran omladinski 

РК, 39 

dok su ranije omladinci najcesce bili izmesani sa 

Cianovfuna Paтtije. Jos danas pos.toj1 prilll;iean broj celi1a i organizacija 

koje se nisu odvojile od Partije. Тај proces razdvajanja 

treba svuda zavrsiti. Ро Statutu Kominterne svaki komu- 

3 ' Vid. nap. 17. 

:ю Ree је о strajku koji sи komunisti organizovali и tekstilnoj 

fabrici ,,Doctor in drug" и MariЬoru, :k:oji је izblo 7. maja 1934, prosirio 

se na sve pogone osim predionice, i posle tri · dana se zavrsio 

neиspesno, uz otpиstanje sa posla 12 radnickih poverenika. 

37 

Misli se na strajk и fabrici stolica "Remec in drug" и Dиplici, 

kod Kamnika, koji је izblo 3. maja 1934. zbog namere poduzetnika 

da snizi nadnice. Posle tri nedelje strajk se zavrsio neuspesno, iako 

зе okolno seosko stanovnistvo pruzalo pomoe strajkacima. 

зз U Vlachovoj tekstilnoj fabrici и Rиsama spontano је izЬio 

strajk 11. avgusta 1934. zbog krajnje niskih nadnica. Posle nekoliko 

dana strajk se zavrsio bez иspeha. 

39 

Nema poиzdanih podataka о osnivanjи РКSКОЈ-а и to vreme 

и Sloveniji, ali iz direktivnog pisma Privremenog rukovodstva SKOJ-a 

Pokrajinskom odboru SKOJ-a za Slovenijи od 22. decembra 1933. mozemo 

zakljиCiti da је tada osnovan PKSKOJ-a za Slovenijи. (A 

CKSKJ, КО! 1933/28.)

i3Q BORIS КIDRIC. SAВRANA DELA, 1, 1933-1941. 

nista koji је mladi od 24 godine mora najpre Ьiti clan. omladmske 

organizacije, а zatim је vec sazreo za Partijи. 

U celini sve greske koje sи karakteristicne za Partijи odnose 

se i na omladinи. 

1. I SKOJ је jos sekta, i to и jos vecoj meri od Partije. 

ТrеЬа dipak konstarovasti ;i jedan plus, koji se sastoj!i. pre s:veg~ 

и tome sto је novi РК omladine umeo dosta brzo da potraz1 

vezu i sto је takode veoma brzo uspostavio sopstvenи tehnikи. 40 

Ati и vezi. sa time moramo govoriti о tome sta а е иCinila lPartija 

..1 pogledи omladine, а manje о tome sta је sam SKOJ иcinio. 

Moramo priznati da је Partija prиZila veoma malo pomoci 

omladinskoj organiwciji. Svaka partijska celija morala Ьi osnovati 

barem jednи omladinskи celijи, а za to sи postpjali svi 

objektivni uslovi, jer komunisticka ideologija иpravo kod omladine 

иZiva najveee simpatije. А ipak se to retko desavalo. 

2. Clanovi Partije Ьi morali da rade и omladinskim organizacijama. 

Ali је i to retkost. I sam РК Partije је иcinio veoma 

veliku ~es'kи sto је om.ia.d.Шskog delegata РК иkljuCio и РК 

Partije, umesto da Ьиdе obrnuto, naime da se clan РК Parti.je 

delegira и РК omladine. 

3. Partijske organizacije sи zanemarivale postavljanje omladinskih 

zahteva и svim svojim pиЬlikacijama, javnim istиpanjima 

i akcijama. Zbog toga se uticaj Partije na omladinи nije 

mogao иcvrstiti и meri и kojoj Ьi se inace mogao иcvrstiti. 

4. Pokrajinski komitet nije izradio dovoljno direktiva о tome 

kako konkretno treba poceti organizovanje omladine. 

Те greske treba odlиcno odstraniti. Broj partijskih celija 

treЬa da se poveea nщjmanj е tolli.kim brojem om.ladinskih · celija. 

Forumi Partije treba da imajи svoje predstavnike и omladiskim 

forumima, а delegati omladine treba da dolaze na sednice 

partijskih foruma. Isto tako, treba иvesti иzајаmп.о predstavniStvo 

и celijama koje se nalaze и istoj grani proizvodnje. 

U akcijama treba svuda uzimati и obzir i zahteve omladine i 

omladinu privila.Citi u same a!kcije. 

d) Crvena pomoc. 41 Ogromne zrtve koje sи dali KomunistiCka 

partija, nacionalnorevolиcionarne i gradanske opozicione 

stranke i pokreti и borЬi protiv vojnofasisticke diktature i sve 

vece simpatije za Komunisticku partijи, а posebno za zrtve belog 

terora, stvarajи ogromne objektivne mogucnosti za ро Ьrоји 

i kvalitetu snazne organizacije Crvene pomoci. Nije potreb- 

"' Omladinska tehnika radila је od maja 1934. u stanu Gregora 

Bajta na Gradu u LjuЬljani; policija ju је otkrila u novembru 1934. 

godine. 

" Vid. nap. 25. 

О STANJU, RADU, GRЕ~КАМА 1 ZADACIМA РОКР tJ SLOVENUI 31 

110 govoriti о tome od kakve је ogromne VaZiiosti ta organizacija 

za Partijи. Crvena pomoc је materijalni i moralni oslonac 

zrtava reakcije; njeno pravilno i Ьlagovremeno delovanje bиdi 

poverenje и Partijи, uliva voljи za rad и organizaciji koja se 

toliko brine za svoje drиgove koji sи pali и kandZe belog tel'ora 

i, najzad, izaziva simpatije sirokih masa za revolиcionarni 

1·ad. Ukratko, Crvena pomoc је jedan od najvaznijih faktora 

и mobilizaciji radnih masa grada i sela za revolиcionarnи Ьоr 

Ьи protiv vojnofasisticke diktatиre i svakog nacina иgnjetavanja 

. 

Sta smo и tom pogledи иcinili Sasvim malo. Crvena. pomoc 

је za sve nase organizacije. s РК na сеlи bila pastorka, 

koja se moze ро miloj volji zanemariti. Osim privremenog pokrajinskog 

odbora 42 i malobrojnih grupa, koje organizaciono nisи 

povezane i koje se oslanjajи samo na pojedince, и Sloveniji 

ne postoji Crvena pomoc. I tom privremenom odboru РК је 

ukazao veoma malo pomoci. Moramo se najaktivnije angazovati 

na tom роlји rada i popraviti ono sto sn1o propustili. Nijedna 

partijska organizacija ne Ьi smela da Ьиdе bez Crvene pomoci. 

Na krajи cemo se dotaci jos jednog veoma vaznog pitanja: 

antiratne i antifasisticke delatnosti. Na Dalekom istoku Japanci 

kao prethodnica kapitalistiбk:ih dmava pokuSavaju da napadnu 

prvu radn.iOko-selj:acku d.cia.vu ....:.... Sov;jetski Savez. Jasno 

se zapaza da је burzoazija celog sveta dosla и tako bezizlaznи 

situacijи da jedino resenje vidi и napadи na Sovjetski 

Savez, koji predstavlja najcvrsci stub svetske proleterske revolиcije. 

Svetski proletarijat mora napregnиti sve svoje snage da 

spreci novi svetski pokolj, da se stavi· и odbranи radnicko-seljacke 

otadZbine - Sovjetskog Saveza. Potrebne sи, dakle, zilava 

antiratna propaganda i ziva antiratna delatnost medи vojnicima. 

Treba svuda osnivati antiratЋe. odbore, organizovati 

antiratne zЬorove, demonstracije i treЬa protestovati protiv japanskog 

imperijalizma i izraziti sve simpatije za miroljиЬivu 

politikи Sovjetskog Saveza. Ј edino ako bиdemo иsmerili siroko 

javno mnenje и raspolozenje protiv rata i protiv Japana, а 

za SSSR, ako to javno mnenje bиdemo pretvorili и javne akcije 

protiv rata i protiv japanskog i svakog drиgog imperijalizma, 

а za odibranu SSSR-a, mogиCnю је spreciti krvavd sukob. 

U tom pogledи gotovo nista nismo иcinili. PokUSali smo da nesto 

uradimo preko zenskih drиstava, koja su poslala svoje izjav-e 

Medи:narodnom kongresu zena protiv rata i fa5izma: na 

" U to vreme na celu Privremenog odЬora Rdeee pomoci u Sloveniji 

bila је Zdenka Armic (Кidric); neko vreme 1934. u Sloveniji је 

delovala Zom Nikolic pod ilegalnim imenom Gajic. СККРЈ је kasnije 

kriticki ocenio njen rad u Sloveniji.

Ј 


taj kongcr:es је bl1a posJ.arta je.dna z~ца kao v del~atu; u n.~ 

ikиlturnim drustvli.ma su. oko 1. avgusta ~vщ1.1 sastanCl nJlhovih 

clanova na kojima se govorilo pro~iv ra~a i fasizma, ip.ace 

· r1iSta drиgo nije ucinjeno.. .. . . . 

Iz celog ·ovog pregleda masovnog rada Partije proizlazi ·da 

malo sta imamo da poikazeпю. S vremena na weme sa masama 

smo иspostavljali veze (delimicno u frakcijskom radu medu ze-: 

nama), ali ti uspesi su se postepeno. gubili zato sto nismo umeli 

da ih saeuvamo da ih povezemo i spojimo . u jedinstven tok. 

Pojedini primeri nesumnjivo govore 0 tome da sve vise. rastu 

simpatije radnih masa za Partiju, da. mase glasaju za! nase predloge 

i da ih odobravaju, ali mi nisnio sposobni da te simp~tije 

organizaciono ukolotecimo. Nas sektaski duh nam neprekн:Jp.o 

trиbl na uvo da -је dobar samo onaj. covek koji је spreman da 

za nas odmah da i dиSu i telo i da radi onako kak(}. rade m~ogi 

Clanovi Partije u rukovodstvima; koji · su toliko optereceni da 

и ogromnom poslu· gиЬе nerve i zato · politielp zaostaju. Ali mi 

moramo prekinиti. taik.vo. shvatanje. Ima ljum koji su spremni 

da daju dinar mesecno, al!:i kojima nije stalo do pove 

-ziv:anja Ьilo sa kime. Takvia:n ljudima ne smemo odm.ah !Pre:Ьacivati 

za oportuni.zam i za sve mogueno. Воlје .је d.a se olkirenemo 

sebl i da se zapitamo otkud izvire tQ veliko nepoverenje prema 

organizacijama .. Videcemo da ~>nQ izvire iz nase krivice; iz 

zanemarivanja konspiracije, iz zlocinacke lakomislenosti s obzirom 

na "provale", iz slabog vaspitavanja clan~va Partije i 

tako · dal(je .. Zа1ю svakog mesec.a idemo tom coveku samo ро 

taj jedan dinar, jer on ipak dokazuje da је ·covek nas, .da се 

se nekad, kada i mi sami budemo Ьolji, viSe aiktiv:irati. ~vaki 

simpatizer treba da obavlja svoj: posao: jedan u СР, drиgi u 

RSO treei da daje adrese, cetvrti da radi na nekom izvestavanju, 

'peti u frakciji itd. itd. Mesna partijska organiza~~ja mo~a 

imati evlidencijи о sv.alk:om siщpatizeru; sv.alk:oga kOJl pokaze 

bar malo dobre volje ona mora · na Ьilo koji naCin ukljиCiti. -u 

stroj, sto znaC:i. и revoluoiO!Ilarni rad. 

18.1 Konkretni zadaci Pokrajinske organizacije и Sloveniji 

1. Svaka okrtiZna i mesna .organizacija, ра i svaka celija 

mora ~aditi svoj tehnicki aparrat koji odgovara oЬimu njenog 

rada (stamparija, veze, javke). 

43 Medunarodni kongres radnih zena odrzan је od 4. do 7. avgusta 

1934. u Parizu; na njemu је zene Slovenije predstavljala Marija 

VШan. 

О STANJU, RADU, GRЕ~КАМА I ZADAClМA РОКР U SLOVENIJI 33 

2. U organizaciji treba uvesti nacelo obostrane kontrole: 

odozdo nagore (od celije do РК) i odozgo nadole (od РК do 

celije). То је mogu6no samo onda ka.da celije !Гedovno obavestavaju 

РК о radи koji obavljaju i о potrebama koje imaju. 

3. Poseban zadatak svake okrtiZne organizacije jeste и 

tome da posvecuje sto vise paznje izgradivanju kadrova. То 

isto u jos vecoj meri vazi i za РК. 

4. Preko frakcijskog sindikalnog i nacionalnorevolиcionarnog 

rada organizacija mora prodreti u mase. Detaljni zadaci u 

pogledu svih ti'h pitanja Ьiсе utvrdeni u odgovarajuCim. referatima. 

5. Treba najenergicnije poceti rad medu zenama, usposta 

'\тiti omladinsku organizacijи, postaviti na noge СР i pojacati 

rad protiv rata i fasizma. 

6. Treba poceti organizovanje samostalnih akcija. Sazreli 

su uslovi za talas strajkova u celoj Sloveniji. То su pokazali 

poslednji dogadaji u Trbovlju. 44 То је prvi politicki zadatak 

koji Partija mora izvrsiti. 

7. ТrеЬа najaktivnije sprovoditi linijи jedinstvenog fronta, 

i to odozdo i odozgo. Ali jedinstveni front odozgo mora se 

stvarati uvek i jedino na nasoj platformi. Ni s kim necemo 

ici u jedinstveni front pod uslovom da pravimo kompromis u 

po.gledu platforme, nego jedino pod иslovom da se prihvati na8a 

platforma. 

8. Svaka organizacija i svaka celija sva ta pitanja mora 

prodiskutovati na sastancima celija s obzirom na konkretne 

prilike njenog podrucja i izraditi plan za sprovodenje usvojene 

linije u zivot. u celijama treba da vlada najzivlje ideolosko 

kretanje; celija treba da postane zariste iz kojeg treba da poticu 

svaka inicijativa za borbene akcije i pokret za ekonomske 

za,hteve U!pste, kako med.u seljacima, tako medu radnicima. 

9. Svaka celija treiba da odredi dopisnike koji се сео ma~ 

terijal slati Komisiji РК za agitacijи i propagandu da Ьi ga 

ona rasporedivala u listovima Partije ili pokиsavala da ga upotreЬi 

u legalnoj stampi. 

10. Zadata.k је organ:izacije da prlivuce u svoje redove teksti1ne 

radnike, da uspostavi nove veze sa meta1s.kim radnicima, 

da prodre u Dravsku dolinu i Mezice, d~ se ucvrsti u MariЬoru 

i da likvidira nepodnosljivo stanje u Jesenicama. 

41 

Svakako se misli na dva strajka u rudnicima TPD, prvi - strajk 

gladu od 3. do 5. jula, i drugi od 11. do 15. avgusta 1934. godine. 81iJ'id. 

referat "0 radu Pokrajinske organizacije KomunistiCke partije u Sloveniji 

ро. sindikalnoj liniji", nap. 28. i 29, u ovoj knjizi. 

З Boris Кidrie!, I


11. Najvazniji zadatak _је ':1- tom~ da ~е Partij~ ukoren_iv medu 

radnim seljastvom, ko]e ]е prrro~ш s~~ezn~ radnrs~a. 

Svako za,nemarivanje tog zadatka mасйо Ь1 i2daJU revolucю 

·Jlarnih ciljeva Komunisticke partije. 

12. Treba produblti konspiraciju i pojacati borbu protiv 

provokatora i izdajnika. 

13. Treba budno paziti na svaku pojavu frakcionastva "desnog" 

ili "levog" oportunizma, likvidatorstv~ i ne_discip~ovanosti. 

ТrеЬа objaviti ne,pomirljivu Ьor'IЬu svun on1roa iko]I odstupaju 

od linije Partije. 

14. Treba u organizaciji pojacati samokritiku i konstruktivnu 

kritiku celokupnog rada Partije. 

15. Potrebno је poboljsati socijalni sastav Partij~. _u fo: 

rume treba privuci sto vise radnika i seljaka i u man]O] merr 

intelektualce. То pre svega vazi za sam РК. 

16. Rad Partije mora da bude sveSitraJn; ona mora koris~titi 

sve legalne i ilegalne mogucnosti, sva drustva i sve orgaшzacije, 

ukratko - ona mora prodreti ~ sve jedinice u kojima se 

nalaze radnici, seljaci i1i radni gradaш. 

17. Treba obracati paZnju na drzanje na sudu i u policiji. 

Treba odlu.Cno postupati protiv svih onih koji se drze sl~~o 

pred klasnim neprijateljem i t~e na~ose ste~ ugledu Partl]e. 

Treba da nam bude jasno da Ш]е sve]edno ko IStupa pred klasnog 

neprijatelja. То posebno vaZi za Sloveniju, jer bas mi imamo 

p

36 О STANJU, RADU, GRESКAМA I ZADACIМA РОКР U SLOVENIJI 

7. Rad u celijama је mrtav; celije se retko ~astaju, а diskusija 

koja se u njima vodi suvise se malo oslan]a na stvarno 

.stanje na njihovom podrucju. 

8. Broj clanova masovnih organizacija (SKOJ-a, СР, RSO, 

SNR) suviSe је mа:И. 

10. Pozitivne strane organizacije jesu: spremnost vecine 

clanova Partije za rad, njihova ~tp~a ~ost P~jli. i njenom 

rukovodstvu, neki uspesi u smdikalno] 1 frakcl]SkO] oЬlasti, 

dosta znatna literatura. 

Drugovi! Takva је nasa organ~~acija danas, а svi ~~ se, 

prema svojim sposobnostima i mociШa, mo:amo ~otr~d1t1 v da 

ona sutra bude drukcija. Jedan kюd dr.ugoga cemo vU:leti gr:ske 

i odlike, ра cemo odlike uv!iZavati i ~svajati. I,. ~aзzad, '-decemo 

da nismo saпri da nas na k!газu svega m] е malo 1 da 

smo se koliko-toliko ~cvrstili u svim vaznijim centrima, iz kojih 

cemo kao iz svojih uporiSta morati da osvajamo nove c_entтe. 

Mor.aJmo stvori.'tii Pall"'Ыjiu. koda ее pтod!re'tfu iU sva!lш ~ n.ajtmanju 

radionicu i u svako za1Ьaeeno. selo akюv ne ~а tim~ ~ ta!n:o 

osnujemo celiju, а ono Ьarem sa time da ucvrsfi!mo :иti;a~ .~artije 

i simpatije prema njoj. Partija mora postat1 naзv:~;u]l f~tor 

u politickom zivotu Slovenije, ~- po~ebno u pollt;~om Zl~ 

votu radnih ljudi. Sq.mo na taj nacm cemo burzoazl]l ut~ratl 

strah u kosti, samo tako cemo moci da mobiliSemo radne l]ude 

gradova i sela u poslednji Ьој za sovjetsku vlast. 

Radu cast i vlast! 

"Referat о organizacionom stanju, gre5kama 

i zadacima pokrajinske organizacije 

Komunisticke partije u Sloveniji", А 

-СКSКЈ, Fond К!, 1934/8029 i Pavle Tepina 

i drugovi, D. S., 45/34, br. 94, str. 

142-160. 

ВORIS КIDRIC, SAВRANA DВLA; 1, 1933-1941. 37 

О RADU POKRAJINSKE ORGANIZACIJE KOMUNISTICKE 

PARТIJE U SLOVENIJJ: РО SINDIКAWOJ LINIJI* 

I. RAZVITAK 

1. Kada је veliikosrpski. .tinansijski kap1tal 6. januara 1929. 

godine proglasio otvorenu diktaturu, partijska organizacija u 

Sloveniji- koja је kao sastavni deo КРЈ taeno predvidala razvoj 

dogadaja u zemlji i na njega upozoravala radne ljude jos 

1928. godinel, sto spada u propagandu - zauzela је pravilan 

stav. Ali је nepravilno ocenjivala razvojne stupnjeve. revolucionarne 

borbe u Jugoslaviji i zato је pogresno shvatala 

svoje neposredne zadatke. U tom pogledu је 1929. godine gresio 

pre svega Pokrajinski komitet, koji је, razume se, odgovoran 

za сео rad pokrajinskih organizacija. U oceni situacije posle 6. 

* Referat је ро izjavama Ed.varda Kardelja, Jozeta Brileja, Ivana 

Maceka, Srecka Prezelja i Petra Stanteta, ucesnika Pokrajinske konferencije 

КРЈ za Sloveniju u Goricanama 16. septem.Ьra 1934. procitao 

Boris КidriC, kome se pripisuje i autorstvo; Кidric је u Pokrajinskom 

komitetu neko vreme Ьiо odgovoran za sindikalnu (RSO) liniju. 

Ро misljenju Alenke Nedog (Viтi za zgodovino КРЈ na SZovenskem: 

ёetrta pokтajinska konfeтenca КРЈ za SZovenijo 1934. Rukopis u. 

A-IZDG), referat је mogao sastaviti najpre Rudi Rojc Piskur, koji је 

tada Ьiо odgovoran za rad RSO, ра је njegovu skicu dopunio Кidric. 

Medu tezama objavljenim u avgustu 1934, u gradi za Pokrajinsku konferenciju 

u Goricanama, koje su bile pripremljene za rad okruZnih 

konferencija Partije, bilo је i nekoliko poglavlja о sindikalnom radu. 

(Celica, list РККРЈ za Sloveniju za organizaciona pitanja, br. 2, god. 

П, u Arhivu СКZК Slovenije.) Tekst је sacuvan kao policijski prepis 

u krivicnom dosijeu: Pavle Tepina i saoptиZeni, Drzavni sud za zastitu 

drzave - bez naslova, а buduci da је u policiji Ьiо veoma nebriZljivo 

prekucan - ispustene su pojedine reci, neke reeenice su 

skracene i izvitoperene, а neke skracenice pogresne - unete su najnuzntje 

ispravke koje ne iskrivljuju ·smisao referata, prvi put objavljenog 

u dodatku slovenackom izdanju Komunista, Teoтetiёna pтiloga, 

avgust-decembar 1974, Komunist, '(Ljubljana 1974), str. 15-22. 

• Tako је, na primer, ро ulasku dr Antona Korosca. u Vukicevicevu 

vladu u kojoj је postao ministar unutrasnjih poslova, februara 

1928, legalni list КРЈ u Sloveniji Enotnost vec 10. februara 1928. godine 

u uvodniku tvrdio da је reZim Vukicevic-Korosec samo prelazaa 

etapa ka uvodenju "vojnofa8isticke diktature", а 2. juna, posle atentata 

izvrsenog u Narodnoj вkupstini, Enotnost је donela uvodnik pod 

naslovom "Proti voja8ko-fasisticni diktaturi - za svobodu zatiranih 

narodov", itd.


janиara on је iSao tako daleko da је organizacijama i masama 

postavio zadatak neposтednog pripremanja za oтu.zani u.stanak.l 

. On ј е и pocet'ku, pored ostalog, svaki svoj letak dosledno zawsavao 

akcionom parolom: "Ziveo oruZalni ustanak!". Ти parolи 

је cesto pratila .isto tako akciona parola: "Naoruzavajmo .se!" 

Akciona parola о orШanom ustanku bиdila је и masama i и 

ideoloski neizgradenim clanovima iluzijи о Ьliskom definitivaom 

su.kobu. Ъеz nu.znih i postepenih тevolu.cionaтnih ЪотЪi 

тadnicke klase i тadnih masa za svakodnevne i delimiene zahteve. 

Nepravilna ocena sitиacije koja је, dakle, zavodila masи 

clanova i njen simpatizerski krиg na kurs spontanosti, izazvala 

је и Sloveniji opste zanemarivanje svakodnevnih borЬi radnicke 

klase i gotovo potpuno ih eliminisala iz sindikalnog rada. 

,,Antilegalni" kurs tadasnjeg Pokrajinskog komiteta za Slovenijи 

potisnиo је Partijи и izolacijи, odvojio је od svakodnev 

Ilih borЬi i vodio и potpиno sektastvo. Naime, РК је pogresno 

пegirao mogucnost svakog revoJиcionarnog rada и legalnim 

organizacijama pod sestojanиarskim belim terorom. Iz toga је 

dalje nepravilno zakljuCio da 1е :nemoguбna svaka 1egalna i polиlegalna 

borba protiv socijalfasistickih sindikalnih birokrata и 

reformistickim sindikatima, da је, prema tome, besmisleno i da 

Ьi Ьilo krajnje oportunisticki da se pristalice RSO исlаnјији и 

legalne sindikalne organizacije i da zato treba razЬijati reformisti~ke 

sindikate i stvarati ilegalne revolиcionarne sindikalne 

organizacije. 

Pokrajinski komitet је tada organizovao vodecи trojkи' 

revolиcionarnog sindikata, izradio letak i svojim instruktorima 

dao direktivu da clanstvo иpo21Ilaju sa novim kursom i r~Ьiјаји 

oportиnisticke ilиzije о mogucnostima revolиcionarnog sindikalnog 

rada и reformistickim sindikalnim organizacijama. 

Тај novi kurs је ipak naisao na otpor clanstva, ali Partija 

tada nije rascistila svoj stav ро sindikalnoj liпiji. Zato је clanstvo, 

koje је и ogromnoj vecini sabotiralo "razЬijanje reforrnistiCkih 

smdikata"' и svom smdikalnom radu preteZпo prelazilo 

и gotovo potpиn desni ekstremizam. Kako ono nije do 

Ьijalo direktive za revolиcionarni rad i za stvaraпje revolиcioпarne 

sindikalne opozicije и postojecim masovпim sindikatima, 

naslo se na rе,ри socijalistick:ih Ьirokrata i za svoj rad u 

2 

"Protiv vojno-fasisticke cliktature". Leci Pokrajinskog komiteta 

КРЈ i Pokrajinskog komiteta SKOJ-a, rasturani nocu 13/14. januara 

1929. ро Sloveniji. (А-СКSКЈ, Fond partijskih letaka.} 

3 

U Sloveniji је bila formirana pokrajinska trojka revolucionarnih 

~trukovnih sindikata Jugoslavije za Sloveniju, koja је u avgustu 1929. 

1zdala letak pod naslovom "Za obnovu sindikalnog pokreta" (ZA 

CКZKS, Fond letakov}. 

О RADU POКRA.ILN$КE ORGAINIZACIJE КР U SLOVENIJI 39~ , 

s!t"иko~ organizacijama uop.Ste nikame nije ~dgovaralo. Zat~ 

sи dosle "provale" 1930. godine, koje sи Partijи и Slovenl]lv 

gotvo potpuno razbile. 4 Naslede gresaka iz 1929. godine 

snazno Је иtlcalo i na proces obnavljanja .. 

2. Obnavljanje 1931. i и. ртvој polovini 1932. godine · 

. · Kada .. ~e и tok~ 193~. ~ .1_932. godine partijska organizacija 

u ~love~Чl obn_avlJ.ala, ШlCIJatori obnove sи bili Ш . drugovi 

~OJl s~ bili ~asp1tam и starom sektaskom duhи Ш aktivпiji novi 

clanoVI, koJI sи и pogledu linije иglavпom bili pod иticajem 

starijih clanova Partije. I jedni i drиgi sи pokazali veliku aktivllst 

и tr~zenjи i иs~ostavljanjи veza. Ali ni jedni ni drиgi 

n:lSи ra:v:i~o shva~ nep_Sredne zadaitike Paгtije, nego su u 

р~оЈ. mer1 pona:ТlJ~li greske iz 1929. godine. U sindikalnom 

Plt~Jи predstayiJ~ћ sи neиzoranи ledinи. Zato se и prvom 

реrюdи obnavlзan]~ (1931. i и prvoj polovini 1932. godine) 

medи~~~no povezam deo partijske organizacije и Sloveniji, koji 

u poltitickom pogledu •gotovo i nije imaio veze sa viS:im fooum:ima 

ogranicavao samo na osnivanje celija zatvorenih и sebe i izda~ 

vao v do~ta brojne. letke kojima је иglavпom propagirao samo 

oгuzam ustanak 1 tek U7Jgredno pone.kad pozivao u Ьorbu za 

svakodn~vпe z.ahteve: (~ pr~paganda za orШani иstanak је bolovala 

od akcr~;t-og .. ISti~Ja. parole: "Saku(pljajmo or'UZje!".) 

Tad~. и Sloveni]l 1!1Је ~il~ nikakvog svesnog sindikalnog rada 

P~rt.I]e. u t~m реrюdи зе lpak rastao broj clanova organizacije, 

al1 )е ona ~al~ ~ara}rter potpune sekte odvojene od masa. 

Nac~ oЬnavlзa:nзa _з е Ь10 nepravilan, jer se ogrameavao samo na 

t:hni~~o:-organiZacюnи stranи. Bilo је potrebno svakoj obnov 

IJ.:~OJ ill :r;~~юv organizovanoj grиpi, celiji i mesnoj organiza 

Cl]l predoc1tl nJe1! neo~hodan i neposredan zadatak masovпog 

karaktera: orgaшzova!l]e svakodnevпih borЬi, sindikalni rad. 

Svakэ: na~ovo organiz~vana ili obnovljena grupa, celija i mesna 

rgavn1zac1]~ morala Ь1 odm~h svom svojom snagom poceti da 

1zvrsava ta~ zada.taik: Т~о Ь1 se or.gaDJizacija jos и sanюm pro~ 

сеsи svog obnavl]a.Il]a pocela povezivati sa masama. Ona Ы mo- 

• Prva velika ~ro':ala u redove КРЈ u Sloveniji izvrsena је vec 

u oktol:ru 1929, а na]vece razmere 'hapsenja komunista u Sloveniji dostigla 

su 1zmedu februara i aprila 1930. godine. Zatim је od 3 do 26 marta 

1931. na S~~u za za~itu drzave u Beogradu vodena r~prava protiv 

4~ slovenackih ~оmшнs.~а, od kojih је 35 optu.Zenih osudeno na go 

~nu do 18 godina ro~.l]e, а od 27. aprila d() 2. maja 1931 .. odrzana 

~е r~c.;prava na Pokra]1nskom sudu u LjuЬljani protiv 29 komunista 

!Z LJuЬljane, Velenja i Gustanja (Raven}, od kojih је 13 osudeno na 

za~o:ske kazne. (D. S., 2241/29, A-CKSKJ Pokrajinski sud u Lju- 

Ьl]am, Kzp 411/31, ZA-CKZKS.} '

40 BORI$ КIDRIC, SAВRANA DELA, I, 1933-1941. 

rala regrutovati nove Olanove iz same ,borbe, . а njenim ikvantitativnim 

rastom rastao Ьi i njen uticaj na mase. 

. З. Obnavljanje и drщjoj polovini 1932. i и pocetku 1933. godine 

U letnjim i jesenjim mesecima 1932. godine Pokrajinski 

komitet za Sloveniju росео је postajati svestan potpunog sektastva 

i izolovanosti od masa i pravilno shvatati neposredne 

zadatke. Росео је traZiti nove puteve. Uzrok koji је Pokrajinski 

komitet doveo do toga Ьiо је borbeni polet nacionalnih 

revolucionarnih masa (sencurski dogaёlaji 5 , koji su iznenadili 

klerikalne vode, studentske demonstracije 6 itd.); Ьila је cinje- 

5 

Dvadeset drugog maja 1932. doslo је do protivreZimskih demonstracija 

u Sencuru, gde su seljaci iz okoline onemogucili zbor reZim. 

ske Jugoslovenske radikalne seljacke demokratije (JRКD), iako se 

umesa1a i zandarmerija. Sutradan је uhapseno oko 100 ucesnika demonstracija, 

od kojih је 6. marta 1933. Sud za zatsitu drzave osudio 

13 na tzv. sencurskom procesu. (D. S., 27/32, А-СКSКЈ.) 

6 

Vreme od 3. novembra 1931. do 25. februara 1933. predstavlja 

prvi period demonstrativnih istupanja ljuЬljanskih studenata kao izraza 

sirokog studentskog fronta u uslovima ekonomske krize i pruzanja 

otpora politickom pritisku reZima diktature. Тreceg novembr~ 

1931. grupa protivrezimski nastrojenih studenata demonstrirala је protiv 

Zivkovicevog rezima. Dva dana kasnije studenti su odrzali zbor u 

auli zgrade Univerziteta i rasturali letke sa zahtevima za neokrnjenost 

LjuЬljanskog univerziteta, za politicku slobodu i za jednakopravno 

i tajno glasanje. Cetvrtog maja 1932. росео је trodnevni protestni strajk 

u odbranu slovenackog jezika. Studenti u LjuЬljani suprotstavili su se 

zahtevu Saveza jugoslovenskih studenata tehnike u Beogradu, koji је 

od akademskog Drustva jugoslovenskih tehnicara u LjuЬljani traZio 

da se celokupna prepiska izmedu njih vodi samo na srpskohrvatskom 

jezikн. Dvadeset osmog novembra 1932. na LjцЬljanskom univerzitetu 

izbile su demonstracije u znak podrske politiCkim zatvorenicima u 

kaznionici u Sremskoj Мitrovici, koji su zbog nezakonitog postupanja 

kazntonickih vlasti prema njima stupili u strajk gladu. Medu zatvorenicima 

u Sremskoj Mitrovici Ьilo ·је i nekoliko studenata LjuЬljanskog 

univerziteta - тоnе Tom5ic, Maks Stermecki i drugi. Cetrnaestog 

januara 1933. reprezentativna studentska organizacija Zveza slusateljev 

Aleksandrove univerze (ZSAU) sazvala је zbor na kojem је 

osudena namera da se otcepi Tehnicki fakultet i ukine Medicinski fakultet; 

nakon sto је na zboru prihvacena protestna rezolucija, studenti su 

izveli demonstracije koje ро zestini i razmerama spadaju u najvece koje 

su do tada priredivali ljuЬljanski studenti. Posle toga univerzitetska uprava 

је, na zahtev ministra prosvete, 4. februara 1933. raspustila ZSAU. 

DvadPset petog februara 1933. na LjuЬljanskom univerzitetu proglasen 

је protestni strajk i upucen apel studentima da se ne upisuju u letnji 

semes1.ar. Strajk је Ьiо organizovan zajedno sa studentima iz Zagreba. 

Izdat је zajednicki letak u kojem se zahtevalo da se ukine i1i potpuno 

izmeni op5ta univerzitetska uredba, da se ukinu skolarine i da se 

gara..ТJhtje neokrnjen i potpun Univerzitet u LjuЬljani. (Vid.: Slavko 

Kremensek, Slovensko Stиdentsko gibanje 1919 - 1941, LjuЫjana 

1972.) . 

О RADU РОКRАЈIЩ>КЕ ORGAINIZACIJE КР·u SLOVENШ 41 

11ica da је tada borba radnicke klase u Sloveniji zaostajala za 

borbom nacionalnorevolucionarno raspolozenih masa. РК је 

росео da oseca potrebu za masovnim organizacijama, koje Ьi: 

1) sjedinile borbene elemente radnicke klase radi njihovih svakodnevnih 

borbl i 2) obuhvatile narodnorevolucionarno raspolozenje 

masa. 

Ideoloski nivo РК tada је Ьiо toliko nizak da on nije dokraja 

pravilno analizirao situaciju niti је znao da barem и 

glavnim konturama nade pravilne organizacione oЬlike za masovne 

organizacije koje је zamislio. Ne odrzavajuci gotovo nika.kve 

politicke veze sa pokrajinskom organizacijom u Sioveniji 

i ne dobljajuci izvestaje od PK,.ni Centralni komitet nije mogao 

da upoziJ.a gledanja РК na goruce proЬleme, а jos manje је 

mogao, razume se, da mu odmah prиZi politicku pomoc. Sve је 

. to imalo za posledicu da se РК, iako је росео da postaje svestan 

svog sektaStva i u pogledu sindikalne linije, tpa.k jos nije 

os1obodio sektastva. On је, na jedlnaj stra;ni, tг.рао u isti ko8 

snrski pokret 7 i RSO i za njih predvideo samo jednu masovnu 

o~ganizaciju, koju је nazvao Revolиcionarni od1Ьori, 8 а, na drиgoj 

strani, nemajuci uputstva za organizovanje svakodnevnih 

borbl i borbe protiv socijalfasistickog birokratizma, istakao 

је и prvi plan parolu "Sakup1jajm.o oru.Zje!". Zato је agitacija 

za revolucionarne odbore, posebno i zbog njihovog naziva, morala 

stvarati iluzije о neposrednoj revolucionarnoj situaciji. Iz 

literature Pokrajinskog komiteta Centralni komitet је morao 

steci utisak da РК izmislja revolucionarne odbore kao nekakve 

akcione komitete, ciji је neposredni zadatak da pripremaju 

orиzani ustanak. Osnivanje revolucionarnih odbora ostalo је na 

papiru. Meёlutim, politiCki kontakti izmedu РК i СК poceli 

su se ucvrscivati. СК је uputio Pokrajinskom komitetu prve 

kritike zbog akcionog isticanja parole о oruzanom ustanku i 

naglasio nuZnost organizovanja svakodnevnih borbl. Stigle su 

direktive za osnivanje RSO, kao grupa koje su postavile osnovu 

pravilnog gledanja na sindikalno pitanje. 9 

7 

Snrski pokret - Slovenacki nacionalni revolucionari (SNR). 

8 

Tako, na primer, u br. 2 prvog godista lista RdeCi signali (decembaг 

1932) predlaze se da se Revolucionarno univerzitetsko vece 

koje Ьi izabrale sve osnovne jedinice na Univerzitetu poveze sa revolucionarnim 

odborom radnika i seljaka u zajednicki revolucionarni 

odbor. 

9 

Ртоlеtет је u septern:bru 1932, u br. 26, doneo direktivni clanak 

"Komunisti u sindikate". Dolazila је do i.ZraZaja nova linija СККРЈ 

о radu komunista u sindikatima, koja је zahtevala da komunisti stupaju 

u reformisticke (URSSJ) i druge sindikate i da u njihovom okviru 

deluju kao Revolucionarna sindikalna opozicija (RSO). Vec 11. jula


Tadasnji stajerski i gorenjski sektor 10 poceli su da stvaraju 

RSO medu rudarima, staklarima i metalskim radnicima. 

Кarakteristiene greske si11dikalnog rada u to vreme bile 

su sledece: 

1. Veliko pomanjkanje lista konkretnih akcionih ekonomskih 

zahteva koje Ьi pruiile osnovu za organizovanje neodloznih 

Ьoribl. i RSO, а i jedinstvenog fronta. odozdo u tokiu samih 

Ьоr.Ы; cesto isticanje Sашо politickiih рм-оlа na radnickim. s:Ш~ 

dikalnim zborovima moralo је izazivati utisak da komunisti 

nisu sposobni da organizuju borbe za svakodnevne zahteve. 

2. Кrijumcarenje nasih ljudi u sindikalne ~dbore umesto 

zilavih borЬi protiv socijalfasista, а za borbeno osvajanje podruzniCkih 

odbora od strane nasih ljudi. · 

3. Grupe RSO nisu se organizaciono oformile i povezale 

u ilegalni aparat RSO. 

U zroci tih gresaka: 

1. Sindikalna linija jos nije bila preclScena ni u glavama 

ёlanova samog РК, а jos manje medu clanstvom organizacije; 

ipak su РК i aktivisti bezrezervno prihvatili direktive СК, ali 

su one Ьile suvise slabo popularisane medu clanstvom i cela 

partijska organizacija u Sloveniji pocela ih је realizova·ti sa velikim 

primesom levog sektastva ili desnog oportunizma. 

2. Nedostatak prakticnog iskustva u revolucionarnom sindikalnom 

radu, sto u najvecoj meri vazi za РК. 

3. Rad u samom РК nije Ьiо pravilno podeljen: Ьiо је 

podeljen ро pokrajinama umesto ро linijama rada; zato i nije 

bilo sindikame komi,sije niti makar i klice rukovodstva RSO, 

sto је kasnije, k.ada је РК роеео jasnije da gleda na linije rada, 

ometalo oformljenje samostalnog vanpartijskog ilegalnog 

aparata RSO. 

Posledice tih gresaka su bile: 

1. Ukoliko su postojale - а stvarane su "ad hoc" (privremenю 

i vecilrюm samo od partijski neo:rganizovanih simpatizera) 

- grupe RSO nisu pocele organizovati samostalne borbe. 

1932. na sednici PolitiCkog sekretarijata С~РЈ (zapisnik br. 144) usvojena 

је "Rezolиcija о politickom stanjи i zadacima КР Jиgoslavije" 

(К!, 1932/47а, А-СКSКЈ), и kojoj је .bilo naglaseno: "Sindikalni rad је 

sada kao nikad ranije najv!iZniji zadatak КР. Komиnisti morajи stupiti 

и sve postojece radnicke organizacije, и prvom redи и sindikalne 

organ1zacije (URS, ORS), raditi medи njihovim clanovima i stvarati 

u njima frakcije i opozicione grupe." 

10 

Vid. referat "0 organizэ,cionom stanjи, radи, greskama i zadacima 

Pokrajinske o:.;.ganizacije Komиnisticke partije и Sloveniji", nap. 

11, и ovoj knjizi. 

ј 

О RADU POКRA.JJ.NSКE ORGANIZACIJE КР. U SLOVENIЛ 43 

2. Grupe RSO nisu Ьile trajne, nego 1privremene i raspa.dale 

su se cim Ьi njihovi najaktivniji clanovi Ьili primljeni u Partiju. 

Tako su one imale upravo samo karakter nekih. partijskih 

p:ripremnih grujpa, umesto da su Ьile ilegafui v.anpartijski organi 

sastavljeni od najborbenijih radnika, bez obzira na njihove 

poglede. Tako о organizacionom oformljenju grupa RSO u 

ovom trenutku ne moze Ьiti ni reci. 

4. Godina 1933. 

Partijska organizacija u Sloveniji је 1933. godine vec do 

Ьijala izdasnu politicku pon1oc od СК. 

а) JuJska akoija u Тr>bovJ.ju ;i ootaJ.e bor.be, uik!idanje sektora 

U 1933. godinu padaju prve akcije i prve borbe radniCke 

klase koje је nаЗа Partija u Sloveniji vodila samosta.lno (Zagorje,11 

ju1slka akcija u Т!r\Ьovlju~ ili је эnamo utica1a na njihov 

tok (Нuda Jama 13 ). Najznacajniji korak u povezivanju par- 

. tijske organ:izacije sa masama nesшnnjivo~predstavlja julska akcija 

u Тrbovlju. Pored pozitivnih momenata (privlacenja radnih 

zena u borbu, organizovanja masovnih strajkackih straza 

sa uce5cem. zena, :istuJpanja protiv :reform:i.siti.Okih voda itd.), u toj 

akciji su se ispoljili i mnogi nedostaci (akcija nije bila iskoriscena 

za oformljenje grupa RSO, nije bilo ilegalnog stajkackog 

odbora niti nastojanja da se borba prosiri i na druga preduzeea, 

meвta i stranke, zatiSje posle akcije itd.). !Кarak!teristika masovnog 

rada partijske organizacije u Sloveniji u to vreme sastojala 

ве u tome sto sи иcinjeni prvi ozЪiljni koraci и pogledи 

povezivanja sa masama i organizovanja тadnickih ЪоrЪi; to 

sи. Ъili veoma ozЪiljni koтaci, а njihov krupan nedostatak је 

Ъiо и tome sto su oni Ъibl og.ram:Щeni 1Щ тrudnicke тevrilre i sto 

smo m'i Ъili pamvni и dr.ugim i:ndwstтijskli.m k:r'ajev.ima. 

Godine 1933. izvrsena је i reorganizacija Pokrajinskog komiteta.14 

Um.esto ranije teritorija1ne podele rada ро sektorima 

izvrsena је pravilna podela prema liniji rada (organizacioni 

11 

U Zagorjи sи 13. marta 1933. rиdari odrzali protestni zbor, 'jer је 

TPD ogranicavala poslove i skracivala radnи nedeljи. 

u Vid. referat "0 organizacionom stanjи, radu, greskama i zadacima 

Pokrajinske ooganizacije К:omunisticke partije и Sloveniji", nap. 

17, и ovoj knjizi. 

13 

Isto, nap. 18. 

14 

Centralni komitet КРЈ је 22 avgиsta 1933. poslao Pokrajinskom 

komitetu КРЈ za Slovenijи direktivno pismo и kojem је slovenacku 

o11ganizacijи иpozorio da promeni nacin svog rada, da napиsti podelи 

na teritorijalne sektore i da sve svoje delovanje organizuje preko 

komisija (KI, 1933/212, А-СКSКЈ).


sektor agitacija i propaganda, sindikalni sektor itd.), koja је 

omog~cШa pravilan rad РК i pravilno rukovdenje sindikalnom 

delatnoscu i drugim aktivnostima. 

Ь) !tzJbori za Radniaku komoru 15 

Jesen 1933. godine postavila је celu partijsku organizaciju 

u Sloveniji pred zadatak od izvanrednog znacaja - pred izbore 

za Radnicku komoru. Zbog pasivnosti i slabosti nasih 

organizacija РК је u izbornoj borЬi Ьiо prisiljen da se opredeli 

za taiktiku aktivnog Ьojk:ota. РК se :Lpak u poslednjem trenutku 

predom:islio i Шdао letaik sa pozivom proletarijatu da glasa za 

crvenu" listu i tako upao u oportunisticku gresku najgore 

~ste. Uprkos frazama koje sadrzi letak da "ne Ьiramo socijalfasisticke 

vode, neg'IO bor:Ьene radnike", РК је objektivno zagazЮ 

u teoriju manjeg zla. Na-ime, njegova pogreSiila rtaktik:a 

је morala. ikod masa 1Ьuditi i ja'Cati ~uzi:je da su soc:i.ja]:fa~s't!-~ 

birokrati bolji, odnosno da su manJe zlo od klerofasiStlckih 1 

ji!Щdf.aS:istiiCkiiih. :ьtrюkraitaJ. Sleld~ g:reSka koj:u је uCi!ni01 РК sastoji 

se u tome sto on ndje pred Clanstvom kritikovao svoje 

oportunisticke greske. Najprimetnija posledica te nove greske 

bilo је znatno nasedanje nasih mesnih organizacija teoriji manjeg 

zla u izborima radniCkih poverenika. 

с) iP!rpSirena sednica СК!КРЈ 16 

U oktobru 1933. godine odrzana је prosirena sednica Cen,;. 

tralnog komiteta, na kojoj је, pored ootaloga, bila doneta i Юndikalna 

rezolucija, koja treba i danas da predstavlja glavnu 

osnovu nase sindikalne liilije i taktike. 

15 

IzЬori za Delavsku zbornicu (Radnicku komoru) izvrseni su и Sloveniji 

22. i 23. oktobra 1933. godine. Upиtstva СКК:РЈ predvidela su isticanje 

samostalnih komunistiCkih lista, sto је bilo iluzorno. Pokrajinski 

komitet КРЈ је P9d parolom "Svi и jedinstveni front protiv fa5izma!" 

pozvao svoje climstvo da istupa zajedno sa socijaldemokratima, 

sto је izazvalo najoStrijи "kritiku od strane СККРЈ. No vec је и refemtu 

о sindikalnom radu koji је podnet na Cetvrtoj zemaljskoj konferenciji 

КРЈ (24. i 25. decembra 1934) pod parolom "Akciono jedinstvo 

proletarijata" drukcije odredeno drzanje slovenackih komиnista 

na izborima ui Radnicku komoru, sto se zatim potvrdilo afirmacijom 

antifasistiCkog naroanofrontovskog modela 1935. i kasnije. Na izborima 

za Radnicku komoru u oktobru 1935. socijalisti su dobili 23, Narodnostrokovna 

zveza (NSZ) 15 i Jиgoslovanska strokovna zveza (JSZ) 

12 mandata, а и grupi name5tenika socijalisti su dobili dva, NSZ sest, 

JSZ jedan i liberali jedan mandat. 

16 

Izmedu 15. i 24. oktobra 1933. odrzana је prosirena sednica 

СККРЈ na kojoj su iz Slovenije ucestvovali sekretar РККРЈ za Sloveniju 

Мiha Marinko i Ivan Grzetic (Flajser), instruktor СККРЈ. U izve- 

1 

О RADU РОКRАЛNSКЕ ORGAINIZACIJE КР U SLOVВNIJI 45 

Pokrajinski komitet i svi aktivisti ucinili su tesku gresku 

sto medu clallStvom nisu dovoljno popularisali sindikalnu rezoluciju. 

Da bismo karakterisali tadasnje stanje, potrebno је 

ovde navesti dva pasusa iz sindikaln~_rezolucije koji se posebno 

odnose na Sloveniju: 

"1 .... u 1, 2. i 3. 17 vecina komunista је stupila u reformisticke 

sindikate, u kojima se vee nalazi znatan deo pristalica 

RSO. Zato u tim pokrajinama centralno pitanje naseg odnosa 

prema reformistiCkim sindikatima nije vise toliko pitanje uclanjivanja 

u njih koiliko organizovanja ogoomnih neorganizo~~nfi:h 

masa i ЬoljseviCkog :rada u tim ·i dr.ugim legalnim radnickim 

organizacijama. · 

U 2 ... , gde se od svih pokrajina najveci broj pristalica revolucionarnog 

sindikalnog pokreta nalazi u reformistickim i 

drugim sindikatima i gde oni imaju u svojim rukama rukovodstvo 

pojedinih podruZm.ica, ne postoje oformljene grupe 

RSO, :n.ego jU]mesftO nj:ih :f:raklcije' Partije .... " 

S obzirom na nas krajnje nedovoljan rad na prosirivanju 

masovne mreze ilegalnog aparata RSO ро celoj· Sloveniji, i pasus 

2. sindikalne rezolucije u punoj meri jos vaZi za veli!ki 

deo nasih mesniih organizacija. 

П. I~BORI RADINICКIН POVERENIКA" 

Izbori radnickih poverenika pru:Zali su pokrajinskoj organizaciji 

u Sloveniji svu mogucnost da ispravi gresku koju је 

·u.cinila na izborima za RadniCku komoru, utoliko vise sto su 

se pri!ro!dhom Cie!n.l\::rali.7Jalcijiom J.lista !I1JUJd!ili :nOOipOil"edJivo Ьolji 

objektivni uslovi nego prilikom izbora za Radnicku komoru. 

stajи о toj sednici koji је objavljen и Proleteru br. 11 od novembra-decembra 

1933 (god. IX), и rezoluciji о radи и sindikatima najvise se naglasava 

potreba za radom komunista u reformistickim sindikatima. _(Vi~. 

"Rezolпcijи о izvrsavanjи direktiva CIGU'J и pogledu rada и sшdikatima" 

и ZA-CКZКS, i zapisnik prosiren~ sednice СККРЈ od oktobra 

1933, KI, 1933/346~-3517 и А-СКSКЈ.) 

17 

Rec је, verovatno, о oznacavanju odredenih pokrajina Jugoslavije. 

18 

Na osnovu pravilnika о biranjи radnickih poverenika, koji su 

prema Zakonи о za5titi radnika (1922) imali zadatak da stite interese 

radnika i posredиju и sporovima sa poslodavcima, 23. decembra 1927. izvrseni 

su izbori poverenika и industriji neposrednim tajnim glasanjem ро 

kandidatskim listama; mandat је trajao godinu dana, aktivno izborno 

pravo imali sи svi radnici zaposleni и preduzeeu i stariji od 18 godina. 

Izbori su vrseni svake godine и januaru. (О tome vid. vise и: 

France Кresal, "Delavski zaupniki v stari Jиgoslaviji", Kronika, 1/1969, 

str. 180 - 183.)


Ovom prilikom nesumnjivo mozemo zabeleziti potpune i 

rlelimi~ne uspehe. Oni su sledeci: 

1. Pobeda jedinstvenog fronta u Zagorju. 

2. Pobeda lista RSO sa clanovima nase frakcije u nekim 

manjim mestima u kojima postoji samo teformisticki sindikat. 

3. Odlucna odbrana borbenog aparata od strane jesenickog 

radnistva, uprkos suprotnim mahinacijama socijalfasistickog 

generala Кораеа. 19 

4. Velika popularizacija jedinstvenog fronta u Trbovlju. 

5. Naknadna konstatacija radnika u Vev.Cu da је pocepanost 

na izborima radnickih poverenika nanela veliku stetu. 

Ali svi ti uspesi su krajnje nedovoljni i dokazuju koliko 

Ьi bilo mogu6no ucin:iti .aktiV!trim i poZI"tvoval!lim irzvirSavanjem 

direktiva. Glavne greske koje su ucinjene prilikom izbora radnickih 

poverenika jesu: 

1. Nedostatak lista sa konkretnim akciondm. zahtevima.; suvise 

malo nastojanja da se ra.dnici organi2Juju u vezi sa ieJbornom 

kampanjom. 

2. Odsustvo zajednieklih izЬornih sastanaka RВО sa radnicima 

svih sindikalnih organizacija na kojima Ьi trebalo istaci 

liste zahteva, а te liste Ьi morali da istaknu i popune nasi drugovi, 

istaci kandidatsku listu i dogovoriti se о nacinu borbe 

i о koriScenju svЉ legalnih moguбnosti za organizovanje masovnih 

zborova i о istupanjima protiv birokrata na tim zborovima. 

3. Potpuno nekoriscenje izbora za organizaciono oformljenje 

grupa RSO. 

4. Odsustvo trajne izborne kampanje. 

5. U nekim mestima nasedanje socijalfasistickom uticaju 

i frazama socijalfasista о zajednickom antifasistiCkom frontu 

kao manjem zlџ. 

6. NekoriScenje izborne kampanje za politicku borbu protiv 

socijalfasista. 

7. SuviSe malo kontrole РК nad i2JЬornom kampanjom 

mesnih organizacija. 

' 9 Josip Корас •(1863--Ј.950), ёino.vnik JllZne zeleznice u Lju:Ыjani, 

Lincu i Веёu; radio је u Socijaldemokratskoj partiji, narocito od 1895, 

kada se preselio ·u Веё; saradivao је pri osnivanju JSDS (Jugoslovenske 

socijaldemokratske stranke) 1896. godine, а posle toga se preselio u 

Тrst, gde је osnovao Rdeci prapor (glasilo JSDS) i Ьiо izvesno vreme 

njegov glavni urednik. Od 1905. do kraja prvog svetskog rata Ьiо је 

sekretar zeleznicarske organizacije za jllZne austr.ijske pokrajine; posle 

prvog svetskog rata Ьiо је clan Ustavotvorne skupMine, а od 1923. godine 

direktor Radnicke komore u LjuЬljani. 

ј . 

·, 

1 

ПI. 

О RADU РОКRАЛNSКЕ ORGAINIZA~ КР U SLOVENIЛ 4 7 

ВОRВЕ RADNICКE КLASE U SLOVENIЛ 1934. GODINE 

I NASE UCESCE U NJIМA 

Godine 1934. napad kapitalista na najosnovnije interese 

radnicke klase u Sloveniji u velikoj meri se ројаеао. Medunarodni 

kapital i velikosrpska i domaca burzoazija ucinili 'su 

nove razbojnicke korake da Ьi se. oslobodili od posledica krize 

kapitalizma na raeun radnih. masa. U vezi sa time, pojaeali su 

se: 1. izdajmck.a akti.vnost soci:jalfaSista i osta1i.h siindika1ni!h Ьirokrata; 

2. teror nad ;revoltucionarnim proleterskim iЬorcima, ko]i 

ide dotle da ne vodi · racuna ni о bednim mrvicama oskudnog 

radnickog zastitnog zakonodavstva (zabrana organizovanja, od 

Ьijanje razgovora sa borbenim radnickim poverenicima, naredenja 

kapitalista koga treba birati za radniOke poverenike, nepravedno 

otpl.lStanje Ьo11benih radnik.a-sa posla, Zandarmske i 

policijSike Ьatim.e i tamnice). 

Najk.arakteristiOniji napadi kapitalista na radnicJш klasu 

u Sloveniji 1934. godine bili su: 1. namera da se obustavi rad 

u Fa.brici m.aSina i 1ivnici u LjiUbljani 20 ; 2. napad na jeseniak!i 

proletarijat; 3. staklarska fajranja*; pogorsanje tarifa na izvozne 

artikle staiklal!'sk:i.h radniika, zahtev da staklari plaeaju defektne 

aгtikle, neisplaCivanje nadrrica i odsustvovanja stak1ara; 

4. neisplaCivanje i smanjeщje nadnica stolara u Duplici: 5. smanjenje 

plata Ьan:ov.imkim i gra.dskim siШJЬenicama i ra.dnicama 

i Clanovdma. porodica kюji sede kod kuce; 6. smanjenje nadnica 

gradskih radntka (Ptuj); 7. odшzimanje reZtjski1hikarata zelemiearima; 

8. revirSk.a fajranja*; 9. narpad 'DPD na nJa.dnice rudara 

itd. 

Armija nezaposlenih strada gotovo bez ikakve potpore. 

Mrvice iz "Fonda za sirotinju" 21 idu na racun zaposlenog proletarijata 

(ovaj fond u ogromnoj vecini izdrzava fasistiCke prodane 

duse i p1acenike). Nezaposleni radnici koji su anga.Zovani 

na javnim radovima izlozeni su strahovitoj eksploataciji. Oni 

stanuju u trosnim baгakama i primaju ро dinar do dva dinara 

na sat. 

29 

·U Fa!brikama masina i livnicama (Strojne ·tovarne in livarne) u 

Lj.uЬljani 260 radnika је ЗО. januara 1934. obustavilo rad i uputilo se 

banu sa zahtevom da izdejstvuje kod vlade narudZbe od fabrike, kojoj 

preti opasnost od prekida proizvodnje. 

.. Zbog krize, skracivana је radna nedelja na tri Ш cetiri radna 

dana, tako da · radnici u staklari ili rudniku nisu primali plate za dane 

fajranja, tj. "slobodne" dane. 

11 

Bednostni fond је banovinski Fond za sirotinju osnovan 1933. 

za prllZanje pomoci siromasnima i nezli!lJoslenima. U taj fond sakupljao 

sэ doprinos od 1,5% od radnickih i nameStenickih plata.


· Ove godine radnicka klasa u Sloveniji vodila је niz Ьitaka. 

NaroCito је znaeajno: 1. da је po!Гastao broj strajko-va; 2. da su 

Strajkovi dellinicno Ьili povezani sa demonstracijama. Sve te 

· radnicke borbe neosporno dokazuju da је radniCka klasa u Sloveniji 

spremna da ide putem koji propagira КРЈ, naime putem 

revolucionarne, pre svega strajkaske borbe · za svoje zahteve. 

Ali sve te borbe radnicke klase pokazuju i niz nasih slabosti. 

Najkarakteristicnije borbe radnicke klase u Sloveniji u 

1934. godini Ьile su sledece: 1. demonstracija radnika u Fabrici 

masina i livnici u LjuЬljani ispred banovinske palate 22 ; 2. borba 

proletaгijata Jesenica 23 ; 3. akcija jedinSitvenog fronta u Vevcu24; 

4. demonstracija nezaposlenih u Radecu i Zagorju 25 ; 5. 

strajk radniJka и Duplici и firmi Remec i CJxug26; strajk mat·iЬorskih 

tekstilaca и firmi Doctor i drиgll; 7. strajk gladu u 

1·иdnicima ТРD 28 ; 8. protestni strajk. 29 Те cinjenice nesumnjivo 

22 

Vid. nap. 20. 

21 

Radnistvo Кranjskog industrijskog drustva (КID) 27. aprila 

1934. prekinulo је rad i na Savi i na Javorniku i otislo da protestuje 

pred kancelarijom Direkcije, а posebna delegacija poslata је direktoru. 

Dvadeset osmog aprila 1934. potpisan је kolektivni u_govor. 

21 

Нriscanskosocijalni list Delavska pтavica је 22. februara. 1934. 

donela vest о zajednickom istupanju socijalistickog i hriscanskosocijalnog 

radnistva u Fabrici hartije u Vevcu, koje је upravi fabrike 

predalo memorandum u kojem је najenergicnije protestovalo protiv 

direktora Jahna zato sto је odblo razgovore sa radnickim poverenicima. 

Delavska pтavica navela је da је uspeh zajednickog nasj;upa radnika 

Ыо toliki da је preduzece pristalo na razgovore i uglavnom udovoljio 

radnickim zahtevima. (Vid.: Miroslav Kokolj, Vevski papiтnicaтji v 

boju za svoje pтavice.) 

25 

Prilikom izgradnje opstinskog puta izmedu Radeca i Zagorja 

privremeno zaP.osleni (а inace nezaposleni) radnici su u maju 1934. 

obustavili rad zbog veoma teskih uslova i odbljanja njihovih zahteva. 

ovu akciju vodili su komunisti, ali se ona zavrsila bezuspesno. 

>Ь Vid. referat "0 organizacionom stanju, radu, greSkama i zadacima 

Pokrajinske organizacije Komunisticke partije u Sloveniji", nap. 

37, u ovoj knjizi. 

n Isto, nap. 36. 

21 

Od 3. do 5. jula 1934. radnici zasavskih rudnika TPD zaposell 

su radnicka okna i strajkovali gladu protestujuci protiv smanjivanjз 

nadnica i kolicine sledovanja uglja. Posle 72 sata rudari su oslobodili 

okna posto је uprava TPD zagarantovala opozivanje svih izdatih odluka. 

Kasnije је pokrajinsko rukovodstvo КРЈ ostro kritikovalo organizaciju 

strajka, jer strajkaci nisu istovremeno organizovali demonstracije 

izvan rudnika kao pomoe strajku. ]pak је ovaj strajk imao 

snazan odjek u celoj slovenaCkoj (i jugoslovenskoj) javnosti. 

20 

Nije navedeno mesto u kojem је voden taj strajk; verovatno 

se misli na drugi protestni strajk u rudnicima ТРD od 11. do 15. avgusta 

1934. koji је izazvala ponovna namera uprave da snizi nadnice. 

Strajk је zavrsen delimicnim uspehom, jer је uprava ТРD obeeala 

da se radni uslovi nece menjati do 15. oktobra. 

О RADU РОКRАЛNSКЕ ORGANIZACDВ КР U SLOVВNIЛ 49 

dokazuju da је na8a Partija poeela da se povezuje sa rnasзma i 

da samostalno organizuje borbe radnika. Ali to jos nije ni izdaleka 

dovoljno. Zasto · 

Ртvо, nase mesne organizacije su tamo gde su imale najveci 

uticaj pokazale niz gresaka i nedostataka, а posebno: 1. 

s]аЬи organizacionи pripremu borbl, dellinicno bez akcionih 

odbora, ра su se zato uvukli Ьirokrati i ometali radnike и njihovirn 

teznjama; 2. dopиStalo se da se borbe u svom toku rasplinи 

(nezaposleni u Zagorjи); 3. nepravilna taktika nasih ljudi, 

naime julski strajk gladи umesto borbenog strajka u rиdniCkim 

revirima; 4. zatiSje posle borbl, koje Ьirokratirna dopusta 

da se oporave i da pripremaju teren; 5. kraj11je nedovoljno 

koriScenje tih borbl za organizaciono oformljenje RSO. 

Drugo, koliko se rnoglo иciniti govori nam ovogodiSnja mog,иenost 

pravog strajkaOkog talasa и Slovenij!i. Cinjenica da је 

strajk stolarskih radnika и Dиplici izblo samo cetiri dana pre 

strajtka mш:-iЬorskih te.kstilaca i и isto vreme sa krajnjom napetoscи 

odnosa и LjuЬljani i и svim stamparskim preduzecima 

и Slovend.ji- do-kazuje u vezi sa izbljanjem strajkova rudara i 

sa odjekom koji је strajik paracimskih radn!ika imao u AJЬelovim 

predиzecima u Sloveniji 30 objektivnи mogиcnost razvijanja i 

povezivanja strajkackog talasa. Sto nije doolo do takvog razmaha 

strajkova koji Ьi se mogao politicki snazno povecavati da 

sи svi nasi drиgovi bili na licи mesta, postoje dva uzroka: prvi 

је izdajnicko ometanje od strane socijalfasista i ostalih sindikalnih 

birokrata, а drиgi, koji је Ьiо odlucиjиci, jeste slaba aktivnost 

nasih mesnih organizacija i clanova, koji ви: 

1. bili na rе;ри dogadaja i sa faibrikarn.a sa kojima do sada 

nisи imali veza poceli uspostavljati · veze tek onda kada ви odilosi 

bili krajnje zategnиti, kada је borba vec izbila (to narocito 

vazi za okrиznи organizacijи Kamnik i okolinи i za MariЬor); 

2. koji ви se hvatali na levo rnanevrisa:nje socijalfasista 

(Fabrika masina), umesto da pokusajи da oforme RSO i da organizaciono 

ojacaju; 

3. koji ви se plasili da preuzmи na sebe odgovornost, umesto 

da javno raskrinkavaju birokrate i rade na иspostavljanju 

akcionih odbora, za sta sи okolnosti bile objektivno sazrele; 

4. koji ви za vreme strajkova u Trbovljи иopste pokazali 

suvise rn.alo aktivnosti u organizo-vanju alkctja solidarnosti; 

30 

Oko dvesta radnika paracinske fabrike stakla stupilo је 16. avgusta 

1934. u strajk zbog neisplacenih nadnica. Strajk је, prema Izvestaju 

Inspekcije rada za 1934, uspesno zavrsen 22. avgusta 1934. godine. 

Abelova preduzeca u Sloveniji bile su fabrike stakla u Нrastniku i Rogaskoj 

Slatini. 

4 Boris КidriC, I


5. koji su dopustili da birokratski podrepasi i bogatiji oportunisti 

iz redova majstora sprece izbljanje borbe staklara (u 

.Нrastniku) prllikom paracnk.og strajka i Cak protestnih strajkova 

kojima је radnicka masa naginjala (Нrastnik, Rogaska 

· Slatina). 

IV. GRESКE I ZADACI 

1. PogтeSna. gledista i pogтesna tvтdenja 

Dok su "leva" sektaska shvatanja u teoriji - ali ne i u 

pralktienim posledicama - uglavnom vec iskorenljena iz par, 

~ijske organizacije u Sloveniji, nase mesne organizacije jos 

mnogo pate od desnih oportunistickih glediSta. Zato је neophod11i0 

s.a vel~kim kаИЬrот usmer.Lti паSи ЪоrЬи p11otiv d:esмg 

oportиnizma и teoтiji i и pтaksi. Razume se, isto tako odluёno 

moramo suzbljati i "levi" oportunizam i njegove posledice gde 

god se one pojavljuju. 

Najstetnija posledica "levog", tj. sektaskog potcenjivanja 

svakodnevnih Ьо11Ьi radniOke klase jeste nedovoljno interesovanje 

nekih mesnih organizacija za radniёke proЬleme, interese i 

zahteve u svom delokrugu. Та krajnje nekomunistiёka nemarnost, 

koja zaslиZuje najstrozu osudu, iSla је ponegde tako daleko 

da, na primeг, poneka nasa mesna organizacija u izr~to industrijskom 

centru nije bila u mogucnosti da delegatu РК odgovori 

na pitanje koji su glavni radniёki zahtevi u tom mestu. 

Kako, onda, takva organizacija moze da organizuje borbe radrilll 

ljudi! I kako, onda, РК takvoj mesnoj organizaciji moze 

politiёki pomagati ako predstavu. 6 polozaju radnika i о njihovim 

interesima mora stvaгati iz izdajniCkih soctja1fa8istiёkiih 

i drugih gradanskih listova! Naravno, za to lezi odgovornost 

i na РК, koji na takve mesne organizacije nije u dovoljnoj 

meri vrsio pritisak i iz njih svom snagom isterivao nekomunistiёki 

nehat. 

Prvo krajnje desno oportunistiёko tvrdenje najgore vrste 

jeste tvrdenje nekih nasih drugova da је radniёka masa "oportunistiёki 

raspolozena", "demo!I'alisana" i tako dађе, da је ,,nije 

mogu6no pripremiti za 1Ьorbu" itd. Takvo tvrdenje de naj~gnus!Ilije 

klevetanje radniёke klase. Takve reC:i z:naёe samo izgovor za 

pasivnost i nerad tih drugova. Za "komuniste" koji se usuduju 

da nesto tako tvrde u .najvecoj meri vaze Lenjinove reёi da 

masa nikad nij е oportunlistiCka, nego da su vodi QportunistiOki. 

Koliko је radniёka masa borbena naroёito danas, pokazuju nam 

poslednje borbe radniёke klase, pokazuju nam vec ёetiri ovogodiSnja 

strajka u Sloveniji! Naravno, potrebno је svim snaga- 

О RADU POKRAJINSКE ORGANIZACDE КР U SLOVENIЛ 51 

ma nastojati na tome da se najaktivnijim i najpozrtvovanijim 

radom uspostave veze sa masom i da se o11ganizuju Ьо!!'Ье radrJka, 

da se oportunistiёki ne bojimo javnog istupanja protiv 

socijalfasista, "preuzimanja odgovornosti" i tako dalje i - 

stvar се ici! 

Drugo krajnje desno oportunistiёko tvrdenje jeste "dokazivanje" 

nekih nasih drugova da radnicka :rp.asa u njihovom 

delokrugu ipak ide u borbu kada је povedu socijalfasisti, da је 

nije mogueno osloboditi uticaja socijalf.aS:istiёkih i oвtalih sindika1nih 

bfu'okrata. 

..1....'11.1""'5' 

~,..,.ovima kоЧ .Ј se muce . sa talkv:im " dokazivanj 

em" treЬa odgovociti: ртvо, nije istina da Ы. socijailfaSisti i -drugi 

smdikalni birdkrati ik.ada poveli masu u 1Ьor.hu, nego- ј е taeno 

suprotno, naime da oni svim svojim snagama nastoje da uvek 

spreёavaju borbu, da je"vec samo izbljanje borbe dokaz da radnicka 

masa hoce da se bori uprkos suprotnom izdajnickom 

nastojanju socijalfasistickih i drugih sindikalnih birokrata · dтиgо, 

niz masovnih istupanja protiv socijalfasistickih bir~krata 

i funkcionera govori nam о tome da је mase mogueno osloЬoditi 

njihovog uticaja. То neospomo po-tvrduju odbrana i ikandidovanje 

borbenog radnickog poverenika u Jesenicama nasuprot mahinacijama 

socijalfasistickog generala Кораса, mnogobrojni masovni 

obracuni sa Plibersekovim 31 p!1istalicama u T11bovlju, anti 

~irokra~ske rezolucije koje su donete u toku strajkova u ТrJ:>_gy 

IJU, zatm1 od strane staklarskih radnika u Rogaskoj Slatini, 

Hrastniku itd. Naravno, treba samostalno pripremati i organizovati 

borbe radnika i uporno, narocito u toku samih borbl na 

konkretnim primerima raskrinkavati socijalfasisticke i sindlltalne 

birokrate, usrdnim boljsevickim radoщ. stalno rasvetljavati 

izdajnicku politicku ulogu socijalfasista i masama pokazivati 

sta treba da cine i kuda ide pravi put, ра сешо radnistvo osloboditi 

uticaja socijalfasista! · 

Ттеса najstetnija oportunisticka zaЬluda jesu teorija manjeg 

zla, miSljenje i cesto "dokazivanje" da su socijalfasisti 

ipak "manje zlo" od klerofasista i narocito od jugofasista i da 

se, prema tome, u "delikatnim sluёajevima" treba priklanjati 

socijalfasistickim geneтalima. Nasedanje teoriji manjeg zla u 

velikoj meri је krivo za to sto se mnogobrojni radnici kod nas 

jos nalaze pod uticajem socijalfasista. Drugovi, mi moramo 

videti da nema nikakve nacelne razlike izmedu socijalfasista, 

31 

Franc Plibersek (1891-1944), roden u Framu kod Maribora Ziveo 

f radiq uglavnom u Тr,bovlju, gde је i umro. Do 1925 kao s~dikalni 

~a~~ik,_ Ьiо ~е. blizak levici, ali se kasnije sve vise' priblizavao. 

r~fornustlCko} desmc;1 sa Cobalom i Arhom. Bio је nacelnik Druge sku 

PJJ-e rudarskih radnika skoro trinaest godina; funkcioner Zveze rudarskih 

deЪa'Vcev do 194>1. godine; sar~divao је sa okupatorom.


jugofasista i klerofasista! Upravo svi su. oni Ъеz izu.zetka _ager:ti 

Ъu.rzoazije и. radniCkim redovima. Mi se moramo uvek 1 sVlffi 

.svojim snagama truditi" da stvoritrno jedi!nstveni :f!ront sa proleterima 

socijaldemokratima i nikad ne smemo nasedati socЏ_alfasistickim 

generalima i dopustiti da nas uvuku u smrdl]lVU 

kloaku svoje politike, koja izdajniCki slиZi burzoaziji. U vezi 

sa teorijom "manjeg zla" pojavljuje se nepravilno shvatanje 

jedinstvenog fronta. I medu nekim - ipak malobrojnim - nasim 

drugovima pojavilo se misljenje da za vreme akcija jedinstvenog 

fronta nije umesno kritikovati birokrate, jer ta kritika 

toboze razЬija jedinstveni :f!ront. То miS1Qenje је krajnje QPOrtunisticko. 

Mi, boljsevici, naime, borimo se za jedinstveni Ъor 

Ъeni front celog proletarijata bez obzira na pripadnost ovom 

i1i onom sindikatu itd., а ne za jedinstvo sa birokratima, koji 

koce ЬогЬu. Ј edinstveni borbeni front nije rr!!Jgu.can bez zilave 

ЪоrЬе pro.tiv saboter,a, oportu.nista i l~kvidatora svake vrste! 

Cetvrta oportunisticka zaЬluda, koja se javlja dosta retko 

i samo kod naiШ:i drugova u manjim fabrikama, jeste miSljenje 

da mi ne smemo poceti borbu ako nemamo za sobom celo radnistvo. 

Nasi drugov:i moraju Ьiti svesni da kapitalisti, naro 

Cito danas kada је nзSa aktivnost jos krajnje nedovoljna, rumeju 

da stvore kadar strajkbrehera. Ali to nas ne sme zbunjivati. 

Mi se moramo boriti za vecinu radniStva. Razume se da је 

bezuslovno potrebno da u toku same borbe pokuSavamo da 

ubedujemo koleЬljivce, ali prema profesionalnim likvidatorima 

moramo Ьiti nemilosrdni i moramo ih bezobzirno raskrinkavati 

1 zigosati. . 

Naveli smo samo najteZ€ zaЬlude kako РК, tako m~h 

organizacija; svi mesni aktivisti su dиZni da se svom snagom 

bore protiv tih i drugih skretanja od pravilne boljseviCke linije 

u teoriji i u praksi. Nase redove moramo prozeti pravim 

boljsevickim duhom. 

О RADU РОКRАЛNSКЕ ORGANIZACUБ КР U SLOVВNIЛ 53 

kretnih i akcionih ekonomskih zahteva i da su se zadovoljavale 

postavljanjem opstih revolucionarnih parola. Тај nedostatak је 

naslede "levog" sektaskog potcenjivanja svakodnevnih borЬi 

radnicke klase i on kod masa izaziva utisak da komunisti nisu 

u stanju da organizuju borbu za svakodnevne interese proletarijata. 

Na drugoj strani, taj veliki "levi" nedostatak objektivno 

potpuno odgovara desnici i zaista se nimalo ne razlikuje od 

prakse socijalfasista, koji se onda kada је masa revolucionarna 

slиZe revolucionarnim frazama samo zato da se ne Ьi postavili 

konkretni zahtevi koji Ьi bili osnova za revolucionarnu borbu. 

Мi se .medu radnistvom moramo ip0jav1jivati sa konkretnim i ak- 

. cionim ekonomskim zahtevima, ciji goruci karakter radnicka 

m~sa mora osetiti bez obzira na to kojem sindikatu ona pripada 

itd. Samo na osnovi lista sa kon·kretnim zahtevima mogu6ю је 

orgqp.izovati i voditi revolucionarne borbe za svakodnevne interese 

proletarijata. 

2. Na drugoj strani, cesce se desavalo i da su nase mesne 

organizacije nasedale frazerskim oportunistickim "zahtevima"· 

koje su postavljali socijalfasisti. Takav socijalfasistiCki "zahtev" 

kojem su nasi ljudi vec naseli jeste, na primer, zahtev za "pravedno 

upravljanje Fondom za siтotnju i za radniC:ku kontrolu 

nad tim fondom". Mi smo protiv Fonda za sirotinju, jer 

on znaCi samo Ьасаnје mrvica nezaposlenima na raeun zaposlenih 

radnika. Mi zahtevamo u.kidanje Fonda za sirotinju. i socijal!'~ 

osigu.ranje nezaposlenih na raCu.n drzave, kapitalista i 

opst.na. 

А-СКSКЈ, Pavle Tepina i drugovi, D. 

Ј 

54 BORIS КIDRIC, SAВRANA DELA, I, 193~1941. 

TONE CUFAR: SLOM* 

Ekonomska enota 1 izdala је kao prvu svesku svoje beletristicke 

Ьiblioteke Cufarovu 2 dramu Slom 3 • Slom је prijatan dokaz 

da se Cufar snaZno razvija u dobrog proleterskog beletrista. 

Njegov razvitak је utoliko znacajniji sto је sva nasa slovenaCka 

"socijalna" literatura, sem malobrojnih izuzetaka, dosad 

bila stra8no jadna. Na!im.e, nisi proletersiki !l.mjiZevnik ako, 

* Recenzija Cиfarove drame Polom objavljena је, sa potpisom 

Fran

56 BORIS KШRIC, SAВRANA DELA, I, 1933-1941. 

veze ni sa razvojnim ste.penom celokupne radnicke Ьоr.Ье ni sa 

njenom vi.Som razvojnom tendencijom, nego је upravo obrnuto. 

Isto tako, najteZ:i. poraz ne predstavlja Za. njega bezi.zlaznu 

·tragi.ku i pasivno shvacenu istorijsku nu.Znost; u dan3:snjim 

razvijenim odnosim.a, kada postoje svi objektivni uslovi z.a' us- 

. peh, poraz је "istorijska nu.Znost" samo utoliko ukoliko pozitivnim 

subjektivnim faktorima ne polazi za rukom da savladaju 

posledice izdajstva koja su godinama sistematski cinili reformistiCki 

vrhovi urasli u malogradanstvo. А uspeh tih subjektivnih 

faktora zavisi opet od radinosti, znanja, nauke i sposobnosti 

ljudi. Zato се pravi proleterski knjiZevnik i u porazima - velilrim 

i malim - videti uslove za njihov dijalekticki obrt. 

Razume se da се zahteve koje postavljamo proleterskoj literaturi 

najЬolje ispuniti шnetnik koji је usvojio dijalekticki 

meto'd. 

Cufaru је и Slomu vrlo dobro poslo za rukom da realisticki 

da dogadaje iz okoline u kojoj је on kod kuce i da .ih 

dijalekticki razvije. Ко је iskreno ucestvovao u svakodnevmm 

borbama naseg radniStva i p

58 BORIS К.IDRIC, SAВRANA DELA, I, 1933-1941. 

vezi. On је dao isklesan fragment koji, dodu5e, sadrzi osnovne 

dijalekticke odnose prema celini, ali је uprkos tome samo fragment. 

(Verovatno Cufaru, kada је pisao dramu, jos nisu Ьile 

"jasne sve nijanse daljnjeg rыvoja.) Zato su se u !kritikama podavila, 

delom iz neznanja i nerazumevanja, а delom iz sracunate 

zle namere, pogresna tumacenja i cak podmetanja koja treba 

da objasnimo ako zelimo da Cufarov Slom pravedno ocenimo. 

I 

I. С. 5 је u Svobodi 6 na,p:isao о Slomu, ]zm.edu ostaloga, i ovu 

recenicu: "U drugom Cinu dolazi Rojnik sav pospan iz zagrljaja 

sekretarice, а ,Cin' se zaVtr8ava protestom :radnika protiv nadzoxniika 

preduzeca, jer on voli da popije.". "SloЬoda.S" koji Slom 

nije citao s pravom се pun ogorcenja uzviknuti: "Тај Cufarov 

Slom odista mora da је lepi krah ako Tone misli da izmozdeni 

radnici nemaju da protestuju ni protiv cega drugog ni protiv 

koga drugog nego protiv pijanog nadzornika! Ра i to samo zbog 

toga sto nadzornik voli da popije !" Onim "slobodasima" koji 

Slom jos nisu citali toplo preporucujemo da Cufarovu dramu 

procitaju pre nego sto о njoj stvore sud na osnovu kritike koju 

је nap.isao I. С. Oni ее se uveriti. .da је Cufar napad na pijanog 

aadzornika prikazao kao Rojnikovu provokaciju koju borbeni 

Ju:rman najOiCbl.uC:n:i.je osuduje. Kada Rojndk demag!OS!ki pere svoje 

mesetarske grehe buskanjem radnika da napadnu · "pijanduru", 

Jurman istupa pred prve redove ovim reCima: "Stojrte! 

Ne dajte se zavesti! Mi ne poznajemo individualne ispade! 

Мi ne hvatamo mu,he! Nismo krcmari koji se rvu sa pitlancima! 

Neka to radi Rojnik! Njegova staza је suvise uska, pred nama 

је oesta! Neka nas ne zavo:di na strai1iPu1:1icu!" (Ш! Cin, str. 28.) 

А iz kritike koju је napisao I. С. moglo Ьi se zakljuciti da 

Tone Cufar vidi smisao i taktiku svakodnevne radnicke borbe 

u protestu protiv nadzornika, "jer ovaj voli da popije"! Svaki 

posten radnik, kojem је stalo Ьаr do svoj!ih delimiomh i svakodnevnih 

interesa (а kome nije stalo) i koji nije Ьiо slep za 

5 

I. С. (neidentifikovano) u casopisu Svoboda, 1/1935, u oceni 

Sloma napisao је u uvodu: "Ali to је zaista pravi slom autora, stampanl 

uzorak koji pokazuje sta nije drama i kako se ne sme pisati." Na ovaj 

napad su u ·casopisu Knjizevnost 4/1935. odgovorili u ime jesenicke 

"Enakosti" predsednik Radnicke scene u Jesenicama Ivan Sedej i t.eziser 

Cufareve drame Slom Alfonz OЬlak. 

6 

Mesecnik Svoboda izlazio је od 15. januara 1919. do marta 1920. 

godine. U 1921. godini izisla su cetiri broja, a1i pod imenom Kt'esa. 

Od 1. januara 1925. ponovo је izlazila SvoЪoda, а prestala је da izlazi 

1. juna 1927. godine. Тreci put је iPOcela da izlazi 1. januara 1929. i izlazЏa 

је redovno do decembra 1936. godine. 

TONE CUFAR: SLOM 59 

teska iskustva poslednjih godina, morace da prizna - Ьiо on 

ovog ili oo.og ubedenja - da је Cufar u Slomu kiuiЬoko zahvatio 

pitanje taktike svakodnevnih radnickih borЬi. 

Osnovnu razliku u .gledanju na taktiku radniCke svakodnevne 

borbe Cufar је istakao vec и prvom cinu. Evo sta on 

kaze: 

Rojnik: 

Ogris: 

Jurman: 

Ogris: 

Rojnik: 

Jurman: 

Rojnik: 

Jurman: 

Ogris: 

Jurman: 

Sad nije vreme za rvanje, nego za vestinu i 

diplomatiju. . 

Diplomatija nije pogresna, ali је i hrabrost potrebna. 

Covek doista ne zna kako Ьi bilo bolje. 

Samo vas ovo pitam : jesmo li rekli da cemo 

pred njim klecati - kakav је zakljиcak Sta 

su nam drugovi stavili u dиZnost 

Rekli su: novac ili strajk. 

Razume se. Ali pre moramo isprobati drиga 

sredstva. 

Ра isprobali smo ih. Neka direktor sazna da 

ne dolazimo k njemu da se zabavljamo. 

Budimo oprezni i pristojni! 

Da li је on pristojan sa nama Ne milujmo ga 

u rukavicama! 

N emojmo tako glasno ... 

Kukavice! Sto se covek vise ponizUje, vtSe ga 

ponizuju. Koga da se mi radnici bojimo! Mi 

radimo, sva pravda је na nasoj strani! Vi samo 

puzite i igrajte se slepog miSa, ја to necu da 

radim! Svoje drugove necu da varam. Sve се 

saznati! 

Cufarovo pitanje koje proizlazi iz same radnje glasi dakle: 

ili puzanje pad imenom "diplo111XL1lije" i1i Ьоl'!Ьа. I сео daljnj!i 

!Гazvoj drame, koja је verno ogledalo stvarndh odinosa, govori 

protiv puzanja. 

Zaboravimo za trenutak da је Rojnik placen i, prema tome, 

sasvim svestan izdajnik i pogledajmo sada samo uspehe njegove 

.,diplomatske" taktike. Treba konstatovati da је nase radniStvo 

gotovo u svim fabrikama imalo prilike da u sporovima oko 

nadnice oseti nametanje taiktike koju Rojnik оznаёије rесји 

"diplomatija". А i njene uspehe је osecalo na svojoj kozi. Cиfar 

је, dakle, u Slomu objektivizirao Rojnikovu "diplomatijи". 

- Каkо del'Uje "dilplomatija" и Slomu Каdа "iКremenu" preti 

opasnost da propadne, "diplomatija" postiZe obecanje da се 

preduzece isplatiti nadnice. Umesto stvarne isplate nadnica, ko-

60 BORIS IODRIC, SAВRANA DELA, I, 1933-1941. 

ТОNВ CUFAR: SLOM 61 

ја је u kapitalistickom poretku zakonom zajamcena, prvi "veliki 

uspeh" "diplomatije" је dakle - о.Ьесаnје. ОЬееаnје onoga 

sto је radnik sa kapitalistom ugovori.p kada mu је preda.o svoju 

·radnu snagu. (Da li neko mozda zeli da zna koliko ima preduzeca 

u drzavi, ра i u Sloveniji, koja su na intervenciju "diploшatije" 

obecala da се isplatiti nadnice, ра su · ih . uprkos tome 

zadrzavala nedeljama i cak mesecima U iducem broju mozemo 

mu pruZiti neke p:rimere!) I sta је јоо ovo obeearnje osim. toga 

Pesak u oci, zlocinacka prevara kojoj је cilj da radniStvo pod 

rnjenim uticajem bogougo.dno ceka izjaVJU da novac za isplatu 

nadnica nema odakle da se uzme, jer је "Kremen" otisao na 

·- dobos. I sta jos sadrzi obecanje Neobavezno opozivanje 

direktorovog najavljivanja da се sniziti nadnice. Mislim da mozemo 

zajedno s Jurmanom i njegovim drugovima Ьiti nacisto: 

и "Кremenu" zaposlenom radniStvu krvavo su potrebne tesko 

zaslиZene nadnice; umesto njih "diplomatija" mu priЬavlja 

obecanje da се mu ih preduzece isplatiti (razume se, ako ne 

ode na dobos); i ·umesto kolektivnog ugovora koji се radniStvu 

zajamciti visinu nadnice - ako "Кremen" bude jos radio - 

"diplomatija" opet postiZe obecanje da preduzece nece sniziti 

nadnice. Koliko takvo obecanje vredi, uvida u "Kremenu" zaposleni 

proletarijat onda. kada. se gospodin direktor vraca iz grada 

i ponovno najavljuje - sniZenje nadnica. (Zanimljivi su i 

slueajevi kada је preduzece najavilo, recimo, desetpostotno snizenje 

nadnica zato da Ьi "diplomatija" mogla "postici" petpostotno.) 

Ali sada је i poverenju radn:iStva u "dtplomatiju" kraj. 

Jurman vodi "Кremenov" proletarijat pred direktora kao jedinstvenu 

borbenu radnicku masu. "Mi smo svi, i drugih nema! 

Porucite direkciji da ne pristajemo!" Drukcije i ne moze Ьiti. 

Jer direktor Brtunen i gospoda akcionari vrlo dobro znaju da 

се radnici jos vise gladovati ako im btidu snizili nadnice. А 

oni ipak, uprkos tome, hoce da ih snize. Ј edin~;~. snaga koja 

im se moze odupreti i koja se moze boriti za poboljsanje jeste 

snaga koju ima proletarijat onda kada. nastupa kao borbena 

шаsа. 

Cufar је resio pitanje: ili prosjacenje pod imenom i na 

nagovor "diplomatije" ili borba u smislu Marxovih reci: "Sa 

stalnlim opadanjem broja kapitalistickih magnata, koji uzurpiraju 

i monopoИ.Su sve prednosti tog preobra.Zajnog procesa, raste 

masa bede, pritiska, ropstva, degeneracije i eksploatacije, ali 

i revolt radnicke klase koja stalno buja i koju sam mehanizam 

kapitalistiCkog procesa proizvodnje skoluje, ujedinjava i organizuje." 

(Kapital, Borchardtovo slovenacko izdanje, str. 199- 

-200) I resio ga је u zivotnom smislu proletarijata! (Slovencev 

kritiear и tom re5enju daibome ne vidi Ьorbu za novi "etos"!) 

п 

Slovencev kriticar1 је u svojim spoznajama vrlo brz i odlucan. 

On ne ulazi podrobnije u Jurmanov odnos prema sindikatu, 

nego brze-bolje proglasava da је ostrica Sloma uperena 

protiv socijaldemokratski.h organizacija. Posto od 6. januara 

1929. Socijalisticka partija Jugoslavije viSe ne postoji 8 pod 

kriticarevim "socijaldem01kratsk1im organ:izacijaima" mogueno је 

razumeti samo - reformisticke sindikate. U organizacijama 

Strukovne komisije 9 uclanjeni radnici koji nisu citali Slom 

lzvuci се zato . iz Slovenceve kritike vrlo lako zakljucak da 

Cufar otvoreno poziva proletarijat da istupi iz URSSJ/ 0 da 

је, dakle, Cufar nekakav razbljac strukovnih organizacija. NaroCito 

im te misli mogu potvrditi "nekoliko reCi da se razumemo!", 

koje је u Delavskoj politiki napisao А. Z-ko. Na!im.e, 

А. Z-ko kaZe: "Ovim zeИmo samo upitati nasu radniбku javnost 

da li је radnickom pokretu u interesu ovakvo pljuvanje па 

organizacije (kurziv је moj) i na radnicke predstavnike koje 

su izabrale radnicke organizacije." No, svako misljenje da Cufar 

poziva radniStvo da napusta reformistiCke sindikate је potpuno 

pogresno. Takvog poziva necete naci nigde u Slomu. 

Jurman је i sam clan strukovne organizacije. Mi, dabome, ne 

rnozemo zamisliti da Ьi se takav borbeni Jurman kakvog је 

oblikovao Cufar slagao sa pretvaranjem sindi!kata u organizaciju 

koja је sama sebl cilj i privesak odredene politiCke struje. 

Jurman mora zeleti i raditi na tome da sindikalna organizacija 

bude orиZje u borbl sveg u fabrici zaposlenog radniStva. Zato 

је u prvom cinu upravo potrebno njegovo akcentiranje: "Radnioi 

(kurziv. је moj) nas Salju!" dok Rojnikov pouzJdanik Rupnik 

veli da radnicki predstavnici Ogris, Rupnik i Jurman do- 

7 

Upor. S!!Wenec, LXIII, 6/1935. Bez potpisa. 

Ј Socijalisticka partija Jugoslavije osnovana је na konferenciji 

predstavnika glavnih odbora Jugoslovenske socijaldemokratske partije, 

Socijaldemokratske partije Jugoslavije i Socijalisticke radnicke partije 

Jugos!avije. Socijalisticka partija Jugoslavije bila је raspu.Stena 26. januara 

1929. godine. 

' Strukovna komisija za Sloveniju osnovana је na kongresu slovenackih 

klasnih strukovnih organizacija, koji је odrzan 8. i 9. juna 

1919. u LjuЫjani. 

10 

Od 10, do 12. oktobra 1925. odrzan је u Beogradu sindikalni 

kongres, na kojem su se desnicari iz Nezavisnih sindikata ujedinlli 

sa reformistickim Glavnim radnickim savezom Jugoslavije (GRSJ) u 

novi Ujedinjeni radnicki sindikalni savez Jugoslavije (URSSJ). Na 

posebnom "Тivolskom kongresu ujedinjenja" u Sloveniji su se na pokrajinskoj 

strukovnoj konferenciji 26. i 27. decembra 1925. ud.ruzili 

Ыvsi Nezavisni sindikati u Sloveniji i sindikati reformistiCke Strukovne 

komis1]e i formirali URSSJ za Sloveniju. 

1


laze и ime "naseg saveza". Na Zalast, Cиfar nije dalje razvio 

.Jиrmanov rad и sindikalnoj organizaciji, ali nam је iz svrsetka 

drame jasno .da је Jurman i и sind&kartи i med!u neorgandzovanim 

radnicima stvorio opozicijи protiv Rojnika, koji izdaje 

interese proletarijata. Opozicijи и sindikatu cine i radnici koji 

pripadaju, а i oni koji ne priGadaju socijaldemokratiji. No 

da li zato Jиrman razblja sindikalnи organizaciju Niposto! 

Naprotiv! Radnici idи za Jurmanom zbog toga sto im је on 

iasno pokazao zahtev koji odgovara njihovim interesima i pravi 

риt borbe za zahtev; napustili sи Rojnika zbog toga sto sи 

spoznali bezuspesnost i cak svesno izdajniCki karakter Rojnikove 

taiktike. То је u datoj s~tuaciji sustina njiliove opozicije. 

Stvaranjem te opozicije Jurman vraca sindikatи njegov pravi, 

t·adnicki karakter. Dijalektika razvoja је na dlanu. Opozicija је 

negacija "jed:instva" и prosjaeenju, u pasivnosti, и nekritiбkom 

prihvatanjи Rojnikovih metoda. Nastojanje Jurmanove opozicije 

је Ьоr1Ьа. Jшman ponovo stvara jedinstvo kada vodi sav 

"Кremenov" proletarijat и ЬоrЬи. Novo jedinstvo је negacija 

negacije, jedinstvo na visem stepenи, jedinstvo borbenog radnistva. 

Danas nije иvek potrebno da negacija negacije iskljиci 

Rojnikove vrsnjake ро funkciji i politickoj boji. Oni mogu da 

pripomognи negaciji_ negacije ako nisи sasvim izgubШ radnicko 

klasno tlo pod sobom, a!ko ih srce zaista zove na raid za 

interese onih koji sи ih izabrali, ako sи spoznali bezuspesnost 

Rojnikovih metoda i ako hoce da se prema svojoj spoznaji - 

upravljaju. Ali и slиcaju ovakvih Rojnika kakav nastupa u 

Slomu, negacija negacije bez Rojnikovog uklanjanja nije moguena. 

Кriticar Т. М. и Delavskoj politiki 11 (24. decembra 1934) 12 

nije na8ao nik.akvu "idej,и vodilju i vas.pitnи ideju и "Slюmu". 

On piSe: "Drama је pisana prilicno spretno i scenski efektno, 

ali to jos nije dovoljno za pravu socijalnи dramи, koja mora 

imati i neku idejи vodiljи i neku vaspitnu idejи. Ali bas to 

и njoj ne nalazimo. Jedini uspeh koji Ьi drama mogla imati bilo 

Ьi to da nasem, vec ionako dovoljno razocaranom radniStvu 

oduzme i poslOOn.ju trunkiu poverenja u faktore koji imadu 

zadatak da se brinи о njegovoj zastiti. Odatle је samo jos jedan 

korak do anarhije (kumj.v је moj). Тiјр Rojlnilka је nemoguean i 

namerno unakazen." Ako је kritika Т. М. zaista iskrena, а mi 

11 

Delavska politika izlazila је od p!Юetka 1926. godine


Da no da, ali sada smo opet do8li donde gde је Slom najvise 

'kahirao", Ьiсе da misli Т. М. Та napisali ste: "Тiр Rojnika 

је nemoguean i namerno unakizen." Pogledajmo, da!kle, 

· Rojnika izЬliZe. 

Pre svega, ko је Rojnik" Rojnik је delegat Radnickog ureda 

za za8titu; on је, dakle~ placen fиnkcioner ·и иstanovi koja 

Ьi radniStvu morala prиZati za.Stitu. А kakvu zastitu radniStvu 

u. Slomu pr11Zajи Rojnik i njegovi drиgovi iz ureda za zastitu 

Evo kakvu: trude se da sprece radnickи ЬоrЬи za najosnovnije 

zahteve i prava; kada је ne mogu SiPreC:iti, oni је podrivajи. 

Dakle, pravo ime za njihoVи zastitu је - izdaja. Zar Cиfar 

itv!rdi kada стtа Roj!IlJi!ka dlai svaki :Cla.n iU centгaiJd.. Rad!n:i.Ckog шеdа 

za zastitu mora Ьiti bl:ajmk Nfupo6to! Naprotiv! Kada Ьi 

Radnicki иred za · za8titu Ьiо и rukama borbenih radnika i .za 

proletarijat vezanih placenih funkcionera proleterskog porekla 

i Jurmanovog kova i misli, onda Ы oni, иprkos svim preprekama, 

Ьili pozitivan faktor и borЬi radniStva za njegove zahteve. 

· · 

А Rojnikova maksima "Ideja mog zivota је: иspostaviti 

izmedu radnistva i kapitala mir i prijateljstvo", tako kaze 

Н.ojnik. Ти izjavu moramo oceniti kao Rojnikovo priznanje da 

је njegova materijalna i drиstvena podloga negde drugde, а 

ne kod proleta.rd.jata. Rojn:ik је c1an onog lt":ukovodeeeg !i birokratskog 

socijaldemokratskog kadra koji је postao klasna gru 

!pa za sebe i koji hoce da na svaki naC:in sasvim sraste sa bur-zoaskim 

aparatom i ostane njegov nepogresiv faktor. Zato su 

"mir i prijateljstvo" materijalni interes ove grиpe. Ako nema 

"mira i prijateljstva", mogu јој se poljuljati stolice. А stolice 

su toj grU!pi, srasloj sa burzoazijom, zna.Cajnije'nego sto su i 

teresi koje imaju b1atnjavi i mojav!i proleterski "drugoVI". 

.,Vodi vase vrste иvek imajи uspeha. Vi majstorski krmanite 

kroz bure", kaze direktor и Slomu. . 

Ali zivot ima svoj dijalekticki tok. Rojniki danas vec tesko 

krmane kroz bure radnicke opozicije koja se diZe protiv njih. 

Razvoj kapita:ЫStiCike krize i ofanziva fasizma sa njegov.im relativnim 

pobedama- а njih је omogucilo reformisticko kocenje 

s'тih ranijih borЬi opravdavano teorijom "manjeg zla" - dokaz 

sи neodrzivosti reformisticke teorije i prakse, koje sи time ponovo 

doZivele slom. Socijaldemok;ratske mase koje saC:injavaju 

radnici, а ove је potpuno pogresno smatrati socijalist~a i grditi 

ih kao takve - posegle sи svuda и svetи za sredstvima koja 

sи sve pre nego refor:m.isti.cka. DiferencijaoLja и sooijaldeшokratskim 

redovima se na t.aj nacin siroko razmahnula. 

Ramnne se, Ьilo Ьi pogreS.no ako bismo sociЗaldemokratske 

mase mehanicki odvaj ali od socijaldemokratskih fu·nlkcioner- 

1 

1 

ТОNВ CUFAR: SLOM 65 

s~~ k~drova ... iE're sve~a, и procesи ditferencijacije veliki Ьrој 

~нzih / sredn]ih fиnkcюnera radnickog porekla koji jos nisи 

1zgubili pod sobom klasno tlo opredeljиje se svuda и svetu za 

borb~ne metode i spreman је da иcestvuje и jedinstvenoj akciji 

гadnicke kl~se i da и nj.~j i posteno saradиje. А sto se socijaldemokratskih 

vrhova tice, za. svakog postenog radnika koji 

gl~ otvoreDJim oC:ima - Ьiо on ili ne Ьiо socijaldemokrat 

:- ]~dno~:tayno. "!"erilo. је. n~gacija negacije. Oni vrhovi koji 

]еsи 1 ko]1 се b1t1 prot1v ]edinstvenih istupanja na konkretnoj 

borbenoj podlozi ili koji се jedinstveni front priznavati na re 

Cima, а и praksi ga izigravati - Ьа8 i јеsи klasna grupa za sebe 

koja se iskljиcila iz proletarijata, koja izdaje njegove interese, 

ра. zato 1-jen иti~aj и radnistvu treba uniStiti. Rojnik се Ьiti и 

{.~Ј grиp1. ~ut ~ grupa V_di .do toga da se njeni pripadnici 

~1cno proda]и faSlzmи, z~ sta 1 и NemaCkoj i и Austriji ima 

dovol]no dokaza. А и· po]edinim slиcajevima radnickih borЬi је 

prokleto lako potkupiti takve Rojnike. Zato је tip Rojnika riюguean 

i on postoji, Т. М.! Da 1i cete se protiv to.g t1pa bor.iti! 

Negacija negacije је kod nas na raskrscи. Mi ne zelimo 

d~ imamo mnogo takvih Rojnika kao sto је ovaj и Slomu. Ali 

ш ne stvaramo seЬi nikakve ilиzije. Ovde se vise ne mozemo 

Шillogo baviti daljnjom anal!izom kritika, iako Ьi to s obzirom 

na cilje~e ~iticara .Ьilo lako, а s obzirom na "kriticke" razloge 

vrlo zaшml]1VO. Zeћmo tek иpozoriti na neslaganje idejno srodnih, 

odnosno istovetnih kritieara. 

I. С. piSe и Svobodi: "Nadamo se da se nijedno drugo 

radnicko drustvo nece viSe baviti Slomom, koji је literarno 

dramski, idejno, sadrzinski, tehnicki i loako god hocete nето~ 

g.и~о delo (~v је moj)" Isto tako А. Z-ko и Delavskoj politzkz: 

"Naglasavam da ovaj Cufarov Slom ne prestampavamo 

zato da b:ismo se njime ЬаvШ ma sa koje strane, jer је i onako 

vec. ~dyise slomljen (kurziv је moj)." А Т. М. veli и DelavsЮoj 

polztzkz: "Drama је pisana prilicno spretno i scenski efektno 

(kиrziv ј.е moj).'~ - DaJkle taiko! Ооо sto је za Т. М. prilЛCno 

~pretno z scenskz efektno, za I. С. је kako god hocete nemogucno, 

а za А. Z~ka је slomljeno! Gde је tu objektivnost! Ili 

mozda ima i tu - diferencijacije 

. Bиvdиci. dВ: је Cufar и Slomu zahvatio toliko aktuelnih pit~n]a, 

z~leћ blSI:~ da se jav~ oni kojih se ta pitanja. najvise 

ћси, na1me radn1c1. Zato molimo sve radnicke citaoce KnjiZevnosti13 

da nат о Slomu pismeno k8Zи svoje miSljenje. Pozi- 

13 

• 

KnjiZevnost, meseenik za umetnost i nauku. Legalni org~n КРЈ; 

1Zlaz10 od decembra 1932. do decembra 1936 (tri godista). Uredivao ga 

]е dr Bratko К:~ (i ilegalni uredivaCki odbor Pokrajinskog komiteta 

КР~ za Slovem]u - Edvard Kardelj, Boris Кidric Stane Кrasovec 

Dusan Kermavner, а saradivao је i Boris Ziherl). ' ' 

s Boris Кidric, I

66 TONE CUFAR: SLOM 

BORIS КIDRIC, SAВRANA DВLA, I, 1933--1941. 

67 

vamo sve bez izuzetka, pozivamo sve bez obzira na nazor i ubedenje 

i bez obzira na prijateljski i1i protivniCki stav prema 

Slomu. Samo neka pisu otvoreno i r.a!diniclci! Nddlhove priloge 

· objavicemo sa komentarom u iducem broju KnjiZevoosti. 

Zakljucak. Ne pada nam na pamet da . ma koje~ p~c"! 

nekтitiCki hvaldmo. Proletarijatu је danas - kada obзektivm 

uslo;vi sa takvom ubedljivoscu govore о nuZ:nosti i moguenosti 

ostvarenja njegovog istorijskog zadatka- viSe nego ikad ranije 

potrebna najstroza kritika i samokritika nje~ovih boraca ·vna 

svakom podrucju njihovog rada. Zato Cufara nikako ne uzdiZemo 

"pro domo" (ti svoju korist), sto se, na zalost, mnogom 

knjiZevniku u edicijama namenje~ r:adnistvu do.gada, n~.~o 

samo naglasavamo ovu istinu: Slom з е з е~~ od naзaktu.elniзih 

i idejno najzdravijih beletristickih dela kозе зе u poslednзe vreme 

dobilo slovenacko radniStvo. 

Razume se, Cufar mora jos davolski mnogo uciti. Ali on 

је Slomom dokazao da u njemu kuc."!- prВ:vo prolete:~ko s:~e~ 

da је zivo ukljucen u borbu proletarl]ata 1 da zna dl]alektlcki 

misliti i prikazivati. Ocekujemo da се napisati dиZi, isto tako 

aktuelan tekst. 

("Tone Cufar: Polom"), SaЪrana dela, I, 

Beograd 1959, str. 28-40. 

IZVESTAJ О ZEМALJSKOJ KONFERENCIJI SKOJ-a 

КОЈА ЈЕ ODRZA.NtA КRАЈЕМ AVG.USTA 1935.* 

I. UCESNICI I ORGANIZACIJE КОЈЕ SU UCESNICI PREDSTA VLJALI 

(Кratak pregled) 

Na Zemaljskoj konferenci.ji SKOJ-a ucestvovalo је 20 drugova.1 

Тrojica su predstavljala Pokrajinsku organizaciju u Sloveniji2, 

eetvorica Pokrajinsku organizaci.ju u Нrvat.skoj-Sla 

voniji 3 , dvojica Pokrajinsku organizaciju u Dalmaciji, 4 trojica 

Pokrajinsku organizaciju u Srblji 5 , dvojica Pokrajinsku organizaciju 

u Crnoj Gori 6 i jedan mesnu organizaciju u Subotici 7 • 

Bili su pozvani predstavnik mesne orgaJD.izacije u Kumanovu 

i delega:t mesne organizacije u Sarajevu, a1i nisu dSli. Prvi se 

do mog odlaska nije javio, а drugi se kasnije opravdao Ьoleseu. 

Privremeno rukovodstvo poslalo је na konferenciju tri 

s;voja Ohuna: Jakoiba, Cel!ilkova i DoiЬri'Ca~ . .Ptr:isustvo~ Sl\l i 

* IzveЗtaj о Zemaljskoj konferenciji SKOJ-a, koja је odrzana u 

Zagrebu, verovatno, 30. i 31. avgusta, pisan је 15. septemЬra 1935. godine. 

Sacuvan је u Moskvi, sa potpisom Dobric. 

1 

U ovom izvestaju Кidric је nabrojao 21 ucesnika, ako se u njih 

ubraja Karel Hudomalj Oskar, koji је predstavljao СККРЈ. U taj 

Ьrој nije uneta Lidija Sen1ijurc, koja је ucestvovala na konferenciji. 

2 

Sloveniju su predstavljali Lojze Ocepek, Vili Maurer i Rezka 

Korpar. 

3 

Нrvatsku-8lavoniju su preds~avljali Мirko TomiciC, Slobodan 

Kokanovic (Вanjaluka) i dva neidentifikovana delegata. 

4 

Dalmaciju su predstavljali Lovro Kurir i verovatno Vjeko 

Ivanisevic. 

5 

Iz Srblje su bili Stefan Мitrovic i dva neidentifikovana clana. 

• Iz Crne Gore su bili BlзZo Jovanovic i Ratko Бurovic. 

' Iz Subotice је Ьiо Jozef Hedrih. 

1 

Ivan Sabolek ЈаkтоЬ (11912), bravar, radio је u radionici drZavnih 

zeleznica u zagrebu; prvi put је uhapsen 1932. godine; 29. maja 1935, na 

konferenciji РК za Нrvatsku i Slavoniju izaЬran za· sekretara РКSКОЈ 

za Нrvatsku i Slavoniju; na Cetvrtoj zemaljskoj konferenciji posle 

Clanstva u Privremenom rukovodstvu SKOJ izabran kao organizacijski 

sekretar CKSKOJ. Uhapsen 20. oktobra 1935. i pred Sudom za zastitu 

drZa.ve osuden na tri .godine raЬije. Ucesnik NOB, zivi u Zagrebu. 

Pavle ~sanov~c Celikov (1910-1945), opancarski radn.i:k u Zagrebu, 

29. ma]a 1935. IZabran u РКSКОЈ Нrvatske; na Cetvrtoj zemaljskoj 

konferenciji SKOJ u avgustu 1935. u Zagrebu izabran u CKSKOJ; щ-е-


dva omladinsik:a instriUktora: Franc~ i Fric. 9 Pwti:cko rukovodstvo 

Partije predstavljao је Oskar. 10 

Svi ucesnici - delegati, osim predstavnika suboticke mesne 

organizacije, bili su izabrani. Dalmatince је izabrala pokrajinska 

konferencija, Srbe pokrajinsko savetovanje, Slovence i 

Hrvate izabrali su plenumi РО. Crnogorce је delegirao PS, zato 

sto је njihova pokrajinska konferencija odrzana jos u maju 

sasvim nezavisno od priprema Zemaljske konferencije i zato 

sto zbog nedostatka vremena nisu mogli sazvati plenum. 

tiran 20. oktobra 1935, osuden 4. aprila 1936. pred Sudom za zastitu 

drZave i\1 Beogradu na .tri godine roblje; Ьiо na roЬiji u Sremskoj Мitrovici 

i u Mariboru. Poginuo na Sremskom frontu 1945. godine. 

Dobric је ilegalno ime Borisa Кidrica. 

~Тоnе Ranzinger Francek (1912-1937), roden u Becu, staklarski 

radnik u Нrastniku; sekretar ОКSКОЈ za trbovljanske revire. Od 1930. 

boravi u Sovjetskom Savezu, gde studira na К:omunistickom univerzitetu 

nacionalnih .manjina Zapada. Od 1934. ilegalno zivi u Jugoslaviji 

i radi od marta 1935. u Sloveniji kao instruktor Privremenog rukovodstva 

SKOJ; na Cetvrtoj zemaljskoj konferenciji SKOJ izabran је u 

СКSКОЈ; aprila 1936. prisustvovao је plenumu CKSKOJ u Беси, а od 

polovine 1936. radi u Beogradu kao instruktor CKSKOJ; pocetkom sledece 

godine odlazi u Spaniju i vec marta 1937. gine kao borac repub 

Ukanske armije u borbama na Guadalahari. 

Franc Cepelnik Fric, Lazarenko, Мihajlo Pavlovic (1iЮВ-1944), roden 

u LjuЬljani, Clan SKOJ od 1925, iskljucen iz uciteljske skole zbog politiCke 

delatnosti; rukovodilac SKOJ do odlaska u Sovjetski Savez 1926, 

gde studira na KUNМZ do 1929; radio је u Moskvi u aparatu Komunisticke 

omladinske internacionale, а od 1932. do 1935. kao urednik u Brijansku. 

Od 1935. Zivi kao ilegalac u Sloveniji, а radi kao instruktr 

SKOJ· na Cetvrtoj konferenciji SKOJ u Zagrebu је imao referat, Ь10 

је bir~n u CKSKOJ, а 1936. se vraca u Sovjetski Savez i radi u izdavackom 

preduzecu "Inostrani radnik". Uhapsen је 1938, а umro је 24. 

jula 1944. u koncentracionom logoru. Posmrtno је rehabilitovan. 

1° Karel Hudomalj Oskar, НriЬar, Hernet, Vili (1904-1944), rudar, 

roden u Zagorju, clan SKOJ od 1920; Ьiо је optuZen 1924. na procesu 

protiv napadaca na Orjunu; Ьiо је clan Proleterskih akcijskih ceta; 

Clan је КРЈ od 1926, kada odlazi u SSSR i studira na KUNМZ. Od 1931. 

~dиZen је za rad SKOJ u CККiJJ(Privremeno rukovodstvo); 1931-1932. 

radi ·kao instruktor СКSКОЈ u Sloveniji. Vraca se u SSSR i od novembra 

1932. do oktюbra 1933. radio је u КIМ, .Ьiо је clan Komisije za izradu 

Deklaracije о slovenaCkom nacionalnom pitanju (Deklaracija tri 

partije, april 1934); Clan је Privremenog rokavodstva SKOJ od 5. novembra 

1933, а potom i sekretar i predstavnik u СККРЈ, ро cijem nalogu 

se ang!iZuje u izbornoj kampanji 1935. godine u Zagrebu; prisustvuje 

Cetvrtoj zemaljskoj konferenciji SKOJ u Zagrebu kao predstavnik 

СККРЈ iz kojeg је iskljucen 1937; ·upucen је u Francusku na md 

medu jugoslovenskim iseljenicima, odakle је za vreme rata presao u 

Austriju i Ьiо jedan od organizatora pokreta otpora. Uhap5en је 1944, 

sproveden u koncentracioni Iogor u Mauthauzenu i u drugoj polovini 

iste godine ubljen. 

IZVESTAJ О ZEМAUSKOJ KONFERENCШ SKOJ-a 69 

Od cetrnaest delegata iz poikrajlina Ьilo је sekretara: cetiri 

pokrajinska (Slovenija, Dalmacija, Нrvatska i Sr:Ьija), 11 jpet mesnih 

{Ptuj, Zagreb, Banjailiuka, SuЬotica i Beograd) 12 • 

Socijalni sastav ucesnika Zemaljske konferencije Ьiо је 

sledeбi: 13 radnika, jedan seljak i sest studenata, odnosno intel~ktualaca. 

Svi slovenaCk:i delegati bili su radnici, оЬа Dalmatinca 

bili. su radnici; dva Нrvata blilii su radn!ici (pdkrajinSiki sekretar 

i b.anjalucki delegat), jedan је Ьiо seljak {iz P.aJkraca), а jedan 

student (zagrebaCJri mesni sekretar); оЬа Cm.ogorca bili su 

intelektua1ci (d·edan svrseni, а jedan nesvr5eni student); jedan 

је Srbin Ьiо radnik {mesni sekretar beogradske organizacije), 

а dva intelektualci {pokrajinski sekretar i predstavnik beogradske 

studentske organizacije). Drug iz SU!botice Ьiо је ra.dnitk. 

ProseCni staZ ucesnika konferencije u organizaciji iznosi 

dve godine. Pre 6. januara 1929. poikretu su prisli: pokrajinski 

sekretar Sr.Ьije, 13 Miloj:k:d- 4 {С. G.), Francek, Fric i Dobric. 

Kvantitativna snaga organizacija koje su bile zastupljene 

na Zemaljskoj konferenciji jeste sledeca: Slovenija ima 170 

clanova, Hrvatska- Slavonija 587, Dalmacija 308, Crna Gora 

389, Srblja 225, suboticka mesna organizacija 25. Prema tome, 

bilo је zastupljeno oko 880/о celokupnog Clanstva. Naime, celokupan 

broj clanstva iznosi 1925. 

Iz ucesca na Zema1jskoj konferenciji o.dmah se jasno vidi 

koliko је SKOJ organizaciono konsolidovan. Obnovljene su pokrajinske 

organizacije u Sloveniji, Нrvatskoj - Slavoniji, Dalmaciji 

i Crnoj Gori. Те organizacije su uglavnom odrzale re- 

11 

Za Sloveniju Lojze Ocepek, za Нrvatsku Ivan Sabolek, za Srblju 

Stefan Мitrovic, za Dalmaciju Lovro Kurir. 

u Za Pt'uj Rezka Korpar, za Zagreb Мirko Tomlcic (), za· Banj"a 

~uku . ~lobodan Kokanovic, za Suboticu Jozef Hedrih, za Beograd nije 

tdentlfikovan. 

13 

• ~tefan Мitrovic (1909), ucestvuje u revolucionarnom pokretu na 

Umverz1tetu u Beogradu od 1931; clan је PKSKOJ za Srblju od 1935 

~ na Cetvrtoj ~emaljskoj konferenciji izabran је u CKSKOJ. Hapse~ 

зе 1933, а dru~1 put novembra 1936, kada је trebalo da ide u Moskvu 

kao predstavnik SKOJ u кnvr. Ucesnik је NOR ood 1941. godine Posle 

mta radio је u Politickom odeljenju JNA. Zivi u Beogradu. · 

14 

Bls.Zo Joyanovic Мilojko() (1907-1975), politicki radnik, clan 

КРЈ od 1924; Ь10 је na raznim funkcijama od clana МК i sekretara 

~ККР~ do clana :Вiroa РККРЈ za Crnu Goi'u. Vise puta је hapsen; 

ledan_ зе od orga~atora ustanka u Crnoj Gori; Ьiо је clan Glavnog 

s~~ba Crne G~:e, clan А VNOJ i CASNO, delegat СККРЈ na konferen 

Cl]l ~ АI.ш_nзе. Posle rata Ьiо је predsednik vlade NRCG, predsednik 

Izvrsnog VI]eca Narodne skupstine Crne Gore sekretar СККРСG i clan 

СК i Izvrsnog komiteta СКSКЈ. 

'

ј 

70 BORIS КIDRIC, SAВRANA DELA, 1, 1933-1941 .. 

jonske i mesne konferencije} 5 Sve cetiri organizacije odrzale su 

pokrajinske konferencije. Slovenija, Hrvatska - Slavonija· i 

. Dalmacija imale su neposredno pred Zemaljsku konferenciju 

plenume svojih pokrajinskih odbora. 

Pokrajinska organizacija u Srblji naiazi se u procesu obnavljanja. 

Njeno jezgro cini beogradska organiZacija, koja broji 

oko 140 clanova (90 studenata i srednjoskolaca, ostalo su manuelni 

radnici). Inicijativni pokrajinski odbor dosad se povezao 

sa Кragujevcem, КriuSevcem, Paneevom i Smederevom. Pre Zemaljske 

konferencije organizovao је pokrajinsko savetovanje/ 6 

jer proces obnove jos nije Ьiо toliko napredovao da Ьi se mogla 

odrzati pokrajinska konferencija. Pokrajinske organizacije u 

Makedoniji, Bosni i Vojvodini jos nisu obnovljene. Privremeno 

rukovodstvo је sa dosta na.pora uspelo da pre Zem.aljske konferencije 

uspostavi vezu samo sa KUIIlЗJilovom (tu vero smo uspostav:ili 

jos krajem juna), sa Sarajevom i sa SuЬoticom (uoCi 

same Zemaljske konferencije). Kumanovska organizacija је u 

junu imala 25 clanova (vecinom zanatskih radnika, а manjim 

delom srednjoskolaca). Ima organizovan mesni odbor. Sekretar 

(svrseni srednjoskolac) 17 Ьiо је kod nas na sedmodnevnom kursu 

i zatim је ucestvovao na prosirenoj sednici Privremenog rukovodstva. 

Kumanovska mesna organizacija dobila је zadatak 

da uspostavi vezu sa postoje6im organizacijama u Velesu, Bitolju 

i Skoplju i da organizuje pokrajinsko savetovanje za Makedoniju. 

Iz nepoznatih razloga Kumanovo nam se posle prosirene 

sednice V!iSe nije javilo. Каdа је Flric otiSao u Beogr-ad 

doblo је zadatak da sredi stvar sa Kumanovom. U~apeo је da 

ponovo uspostavi vezu, a1i nije do8ao u neposredan dodir sa ljudima 

i zato na Zemaljskoj konferenciji nije bilo makedonskog 

pгedstavnika. Pozitivno znamo da је ktimanovska mesna organizacija 

od jula porasla na 50 clanova. Takode znamo da vec 

postoje relativno snazne organizacije u Velesu, Bitolju i Skoplju. 

Ocenjujemo da broj clanova u Makedoniji iznosi minimalno 

oko 180. B[dro] СК је Fricu dao zadatak da iz Beograda uspostavi 

vezu sa Makedonijom i sprovede pokrajinsko savetovanje, 

odnosno - ako situacija vec bude zrela - pok;rajinsku konferenclju 

za Makedoniju. Sarajevslka mesna .organizacija ima 41 

clana, бd kojili su 31 srednjoSkolci, а 10 radnici. U mesnom odboru 

polovinu clanova cine radnici. Dva clana Privremenog 

15 

U Sloveniji је odrzana pokrajinska konferencija kra]em jula 

1935; и Нrvatskoj - Slavoniji 29 .. juna 1935, и Dahnaciji krajem juna 

1935 (и Кlisu Rupotini kod Solina); и Crnoj Gori 19. maja 1935. godine. 

15 

Pokrajinsko savetovanje и Srblji odrzano · је krajem avgusta 

1935. godine. 

11 

Nije identifikovan. 

1 

1 

IZVESTAJ О ZEМAUSKOJ KONFERENCШ SKOJ·~ 71 

rukovodstva dali su instrukcije delegatu - sekretaru sarajev 

~ke m~ne organ~je .~oji је svr8eni sredntji tehniear),1 8 kojeg 

зе sar~~evska orgamzac~~a na nedelju dana pre Zemaljske kon 

~ere~C1:Je poslala u sedlSte Privremenog rukovodstva. Sekretar 

]е ]ло pozv~n na Zemaljsku konferenciju, ali zbog bolesti nije 

dosa~. Sa~a]e~ _nema niikakv.ih veza sa drugim ka:ajevima u 

Воsш. Kazu da ih za kratko vreme nece moci uspostaviti. Mi 

znamo da postoji organizacija u Тuzli, sa kojom је prekinula 

vezu poznata provala. Nadamo se da cemo uspostaviti tu vezu 

~ada se studenti wate sa ferija. SuootiCka mesna orgaШzacija 

1ma ~5 clanova (svi su radnici, vecinom telegrafski). Postoji 

mesш odbor. Sekretar ne vidi perspektivu za obnovu vojvodanske 

po~ajinske organizacije, ali su se ipak nasi beogradski 

~tudent1 .. za :тreme raspus~. povezali sa n~k!im kraj evima. Fric 

1 pokra]lnski sekretar Srb1Je koji је izabran u СК dobili su 

zadatak da preko tih studenata povezu Vojyodinu i urede sve 

ostalo. 

K~av је. scija!ffi sastav organizacija О Sarajevu, Kuman~~ 

1 SuЬoti.~ vec ~am govorio. Takode о Beogradu. Napo 

~]em ~а broJke_ ko~e cu sada n~vesti nisu SЗJSvim taene, jer 

ih na:rdШ1 Р, ~ec~nJU. век је odlucio da vam pored ostalog 

ma~er~]ala ро~~ђе 1 te podatke. Mi procenjujemo da u slovenacko] 

pokra]lnskoj organizaciji ima oko 90 radnika oko 60 

inteleJrn:alaca (studenata i srednjoskolaca), а ostalo s~ seljaci. 

~agreba

--1 

_72 BORIS КIDRIC, SAВRANA DELA, I, 1933-1941. · 

. javike su na raspol.aganju. СТ ima adrese svake organizacije, а 

javke dosad ima u Beogradu i Splitu. U Sloveniji i Crnoj Gori 

slu.Ze se javikama Partije. Taikode u Sarajevu i SuЬotici. Вori 

·mo se za to da svuda dobljemo sopstvene javke. 

U potvrdivanju prijema pisama i posiljki i uopste u dopisivanju 

pokrajinski sekretarijati su jos veoma nemarni. Tako 

su se, na primer, posle prosirene sednice 19 javili samo Slovenac 

i Beogradanin dopisnicom kojom obavestavaju da su srecno 

stig1i. Niko ad ostalih se nije javio, ialko smo im. to izriCito 

nalozili. 

Pokrajinske tehnike su u povoju. Tehnicke poslove mahom 

vrse odgovorni politicki funkcioneri, sto strasno ometa svaku 

operativnost i povecava opasnost od provala. 

Najzad, treba naglasiti da је Privremenom rukovodstvu pomagala 

Partija и stvaranju svih veza posle provale. Bez njene 

pomoci ne Ьi bilo ni tih veza. 

II. DNEVNI RED ZEМALJSКE KONFEВENCIJE I NJEN ТОК 

Dnevni red Zemaljske konferencije SKOJ-a Ьiо је sledeci: 

1) Rad i zadaci SKOJ-a sa posebnim obzirom na Naro:dni 

front slobode (referent Dobric). 

2) Rad medи radnickom omladinom (referent Celikov). 

3) Rad medu seljackom omladinom (referent Jakob). 

4) Rad na marksistiCko-lenjinistickom vaspitanju (referent 

Fric). 

Prvom referatu bilo је odredeno trajaпje od 1,30 h, ostalima 

od 45 min., а zavrsnoj reCi za svalci referat ,ро 30 min. Za 

diskusd.ju о prvom referatu ЬИо је odxedeno ;ро 15 min.., .а о osta 

!ima ро 10 min. Predstavnik Partije doblo је 30 min. ро svakom 

referatu. 

Medutim, ni referenti ni ucesnici u diskusiji nisu se dosledno 

drzali vremena koje im је bilo odredeno, sto је Ьiо prvi 

znaik nedovoljne pmpreme od strane Pri:vremenog :г.U!kovodstva. 

I predstavni!k Partije је stalno prekora.Civao svoje vreme, cemu 

su bili uzroci: 1) nedovoljna priprema od strane Privremenog 

rukovodstva, koja је predstavn:ika Partije primorala da iznosi 

stvari koje Ьi morali iznositi, odnosno pravilnije govoriti referenti; 

2) delimicna nedisciplinovanost samog predstavnika 

Partije, koji Ьi se i pored svega mogao drzati vremenskih 

granica. 

19 

Privremeno rukovodstvo SKOJ-a odrzalo је prosirenu sednicu 

u Zagrebu. 

t 

1 

1 

1 

IZVESTAJ О ZEМAUSKOJ KONFERENCIJI SKOJ-a 73 

O.dma:h и pocetku Ьila su izabra:na tri predsedavajuca, koji 

su, sa izuzetk:OIПl F:ranceka, uqpste sla:Ьo vodili konferenci.jц i 

aisu umeli da pravilno raspodele prekoracenja vodeci racuna 

о vaznosti ili neva:Znosti onoga sto sи pojedinci govorili и diskusiji. 

Delegati sи иglavnom procitali nacrte rezolucija pre konferencije. 

Ali to citanje nije bilo ni sistematsko ni organizovano, 

mada је za to Ьilo dovoljno• vremena, jer se veИ!ki deo 

delegata nalazio na licu mesta vec dva dana pre pocetka konferencije. 

Postojala sи dva uzroka tako slabe neposredne pripreme 

delegata: 1) uprkos prethodnoj direktivi, iehnika је dostavila 

na stan dva dana pred pocetak konferencije samo ро dva priшerka 

svake rezolucije. Ostale primerke donela је tek u toku 

konferencije. Za taj veliki nedostatak odgovorni sи Dobric i 

Fric: Fric zato sto је na svoju ruku zaposlio tehniku prekиcavanjeш 

nekog drиgog materijala, а Dobric zato sto је suvise 

111alo kontrolisao rad tehnike i dopustio da se Fric neodgovorno 

umesa u taj rad. 2) Clanovi Privremenog rukovodstva i instruktori 

(JakdЬ, Fric i Celikov), koji su bili poslati u sta:n pre pocetka 

konferencije, nisu posvetili pa:Znju sistematskoj i organizovanoj 

pripremi delegata. 

Diskusija је bila na prilicnoj visini. Mogu da tvrdim da 

је prosecni nivo delegata vec toliko visok da Ьi diskusija bila 

veoma dobra da sи prethodne i neposredne pripreme od strane 

Privremenog rukovodstva bile bolje. 

Konferencijи је otvorio Dobric. U uvodnoj reei zaboravio 

је da naglasi zaslugu Partije za konsolidovanje SKOJ-a. Та 

greska је bila utoliko teza sto su se u diskusiji kod pojedinaca 

pojavljivale prikrive11e ili otvorene zaoke protiv Partije, cega 

ne Ьi bilo da је Dobric jos u samom pocetku rekao jasnu rec 

u tom pogledu. Dobricevu gresku su ispravili Oskar u diskusiji 

povo:dom prvog referata i sam Dabric u zavrSinoj reci u vezi sa 

prvim. re:flratom. O.d tada se diskusija u tom pogledu voidila dostojanstveno. 

Zapisnik је vodilo tehnicko lice "Kula" 20 , koje smo zadrzali 

u kuci posto је privelo sve ljude. Prilikom glasanja ovo lice 

se uklonilo. 

Izbornu komisiju sacinjavali su Oskar, Dobric i Jakob. 

Centralni komitet izabrali smo tako sto smo podneli listu imena 

(do tada nekoriScenih ilegalnih imena, i poznatih ilegalnih imena 

samo profesionalaca) i naveli staz i socijalno poreklo. Biro 

20 

Nije identifikovana.

7 4 BORIS КIDRIC, SAВRANA DELA, I, 1933-1941. 

smo izabrali tako sto su Oskar i Dobric pozivali u sobu svakog 

ucesnika pojedinacno i pitali ga је li ili nije clan, odnosno 

kandidat ск i u slucaju da је Ьiо clan, odnosno kandidat predlozili 

su ga u Eiro. Centralni komitet i Biro izabrani su jednoglasno. 

Definitivna redakcija rezolucija је, uz pisane pri.medbe pojedinih 

· delegata, jednoglasno poverena B['kou] СКSКОЈ.-а i 

P[olit] B[irou] КРЈ. 

Zemaljska konferencija trajala је dva dana. 

IП. 

PRIPREМA ZEМALJSКE KONFERENCIJE 

Odmah moram naglasiti da priprema i pored naseg truda 

nije odgovarala tako VaZnOj i o:zЉfljnoj stvari kao Sto је zemaljsika 

konferencija. Tacna ocena pripreme moze Ьiti samo sledeca: 

slaba. Gde su uzroci slabe pripreme Mislim da је uzrok 

delimicno izvan nas, ali da је njegovo teziSte u nasem radu. 

Uzrok је izvan nas utoliko ukoliko su: 

1) rejonske, mesne i pokraj:inэke konferencije Ьile vec 

deli.micno pripremljene pre dolaska Dobrica i P[rivremenog] 

R[ukovodstva] i ukoliko zbog provale i nedovoljnih instrukcija 

koje su date Dobricu (on nije doblo gotovo nikakav arhivski 

D'1aterijal i pregled niti ikakvu pisanu instrukciju i ocenu zadataka) 

nije Ьilo pravilnog kontinuiteta и radu predasnjeg i sadasnjeg 

Privremenog rukovodstva; · 

2) pre jula nismo dobili tacno odreden rok odrzavanja konferencije; 

go;vorilo se i о jeseni i о kasnoj jeseni; 

3) odmah posle plenuma СК Partije 21 Olgica 22 је Dobrica 

zvaniano obavestila da mora Ьiti u jesen i da tada treЬa odrZзti 

zemaljsku konferenciju; kako jesen pocinje 21. septembra, na.;. 

meravali smo da konferenciju odrZim.o oko 15. do 20 septembra; 

21 

Splitski plenum КРЈ odrzan је 9. i 10. juna 1935. godine. 

22 

f>orde Мitrovic Olgica, Smit (1909-1936), roden u Тuzli, radio 

је u Somboru kao knjigovezacki radnik, clan КРЈ od 1919, presao је u 

Suboticu 1928, gde је nasledio Lajosa СеЬiја na mestu sekretara OkruZnog 

komiteta; avgusta 1931. emigrirao је preko Budimpeste i Веса u 

SSSR, gde studira na KUNМZ, da Ьi se decembra 1934. ilegalno vratio 

u zemlj-u i radio u Beogradu kao instruktor СККРЈ; posle formiranja 

Zemaljskog biroa na Splitskom plenumu imenovan је za sekretara ZB 

(Zembilja) СККРЈ; juna 1935. prelazi u Zagreb, gde је uhapsen 14. 

novembra 1935. i posle strahovite torture u zatvorima (Zagreb, Beograd, 

Ogulin) osuden 4. juna sledece godine, pred Sudom za zastitu drzave 

na pet godina roblje; Ьiо је prvo u kaznionici u Sremskoj Мitrovici, 

а potom u Mariboru gde је umro strajkujuci gladu, 31. oktobra 

1936. godine. 

IZVESTAJ О ZEМALJSKOJ KONFERENCIJI SKOJ-a 75 

4) oko 1. avgusta sasvim iznenadno smo doblli direktivu 

od Pebecka 23 da do 20. avgusta mora sve Ьiti gotovo; dat nam 

је, dakle, rok od ciglo tri nedelje! 

Postojala је ozblljna opasnost da се konferencija Ьiti pro 

Sirena seidlnica u drugom izdandu, а njena rezol'ucija prosta kopija 

rezolucije K[omunistiCke] O[mladinske] I[nternacionale]. 

А mi smo hteli da lronferencija ne bude formalan &, nego da 

bude stvarno .posveeena Narodnom fro.ntu slobode uikol:iJ.ю smo, 

urijentiSuci clanstvo u duhu novog smera, vec stvorili uslove 

za neposredno stvaranje Omladinskog narodnog fronta. 

Pokazalo se da је potrebno: 1) da najodlucnije poenemo 

borbu za Omladinski narodni front i za legalni Savez, tako da 

Ьi se na zemaljskoj konferenciji ·vec moglo govoriti о stecenim 

iskustvi.ma; 2) da u glavni.m pokrajinama odrzi.mo plenume 

pokrajinskih odbora, koji Ьi kao jedinu tacku dnevnog reda 

i.mali Omladinski narodni front. 

Rad koji је· trebalo da obavimo za tri nedelje Ьiо је ogroman. 

Mislim da ne preterujem ako tvrdi.m da smo svi mi odgovorni 

bili mak1simafuo aktiV!lli. A1i је, s drUJge strane, jasno da 

smo kvantitativno mogli uraditi mnogo viSe. Zato teziSte slabe 

pripreme leziu паSет radu. . · 

Pre nego sto predem na prikazivanje politicke i tehnicke 

pripreme konferencije treba da iznesem osnovne greske i bolesti. 

Priwemenog rukovadstva i sto se tice poje:dini!h clanova 

i sto se tice Privremenog rukovodstva kao celine. 

1) Dobric. Prva Dobriceva greska је u tome sto је u svojim 

odnosdma sa drugOIVima premalo mia.,dala.Cki nastrojen, suviSe 

formalan i staraCki krut; ta greska ga u velikoj meri ometa u 

vaspitnom radu, koji је glavni zadatak omladinskog funkcionera. 

Druga njegova greska, koju је doneo iz svoje pokrajine, 

jeste cesto priЬegavanje liniji najmanjeg otpora. Тај nedostatak 

navodi Dobriea da cesto sve radi sam umesto da se trudi da 

druge osposoЬi za rad. Тrеса njegova mana је u tome sto s vremena 

na vreme dopu5ta da njegova nervoza eksplodira i da и 

takvi.m trenucima vice i psuje, umesto da bas u najtezim 

trenucima bude najmirniji i da na svoju okolinu utice onako 

kako dolikuje. Cetvrta njegova (osnoV!Ila) gre5ka је u tome sto 

se ne odnosi dovo]Jno kritiCki prema lj:udima koji dolaze odozgo. 

Та njegova ~eSka ga је navela da nasedne Fricu, da se 

pokaze nesaпюstalan kao sekretar i da dorzvoli Fricu da nЭ:pravi 

:zЉrku u tehnici. 

2) Fric. F.ric је sve do sada Ьolovao od ·"fiihrerskih" tendencija, 

sto se pokazalo u njegovom nastojanju da jos pre ze- 

23 Politickog biroa СККРЈ.


malj~e konferencije ude u Privremeno rokovodstvo. (cemu је 

naseo i Dobric). Osim toga, Fric se neodgovorno i delimicno bez 

Dobricevog znanja umesao u tehniku, sto је u njoj izazvalo prilicnu 

dezorganizaciju. Druga Fricova greska је prilicno veliko 

iiaЬloniziranje. Тu njegovu gresku је Biro na poslednjim sednicama 

kritikovao i osudio. U pocetku је izgledalo da Fric ima 

utisak da su OS!kar i Francek hte1i da ga .izoi1Jujru i da :i ја "spadam" 

u njihovo druStvo. Najzad је, postepeno odstupajuci, priznao 

svoje glavne konkretne greske. Iz sasvim drugarskog razgovora 

koji sam sa nj;im vo'dio uoCi samog mog odlaska, zaiklj.ucujem 

da su Fricu sada jasne njegove osnovne greske i da се 

se truditi da ih ispravi. 

3) Jakob. Veoma aktivan i impulsivan radnik, veoma lako 

pise, iЬistar ј е covek i ima sve uslove da se razvij е :U veoma 

dobrog funkcionera. Osnovni nedostaci: 1) povrsnost u.shvatanju 

linije i miSljenje da је politicku mudrost vec zahvatio velikom 

kasikom; kada posledice tog nedostatka i7fuiju :па sv.etlost 

on zapada u drugu krajnost, u nekakav "Minderwertblgkeitsgefii!h1"24; 

2) prilieno se diktatorski o;dnosi prema manjim funkcionerima, 

zbog cega su ga drugovi u Zagrebu nazvali "mali 

diktator". Svi smo ubedeni da се ga rad gore izleciti. 

4) Celikov. PolitiCki. jos veoma slab, piSe VI"lo tesko, ali је 

aktivan i skroman, svestan је svojih slabosti i ima ogromnu 

volju da se osposoЬi; uvek traZi priliku da nesto nauci. . 

5) Tonkic. 25 PolitiCki prilicno razvijen, ali nema nikakve 

prakse rukovo.dioca; samokritiCa.n је i skroman; u ipocetku је 

jos imao neke antipartijske tendencije (posledica poznatog avangardizma)26, 

sada је od toga izlecen, mada na tu stranu treba 

jos paziti. 

2 ' Osecanje manje vrednosti. 

25 

Vladimir Bakaric Tonkic 1(1912-1982), prav.nik; politiCki radnik 

•U revolucionarnom pokretu aktivan је od 1932. na Zagrebackom 

sv~cilistu · iz;a:bran је 1935; za sekretara univerzitetske organizacije 

КРЈ u Z~grebu; na Cetvrtoj zemaljskoj konferenciji ~abran је za 

clana CKSKOJ; viSe puta hapsen, а 1936. osuden na godinu dana zatvora; 

od maja. 1937. clan је Agitpr~pa C~Hi claJ:- је ~~ od 

1940. godine; Ьiо је pokretac i urednik n~koliko ~asop1s!l:. В10 зе lStaknuti 

rukovodilac i organizator u NOR; ро izlasku 1z okup1ranog Zagreb~ 

postaje komesar Glavnog staba NOV i РО Нгvatske; clan ZA VNOH. 1 

А VNOJ· oktobra 1944. imenovan је za sekretara СККРН; predsednik 

је vlad~ Нrvatske od 1945. do 1953; clan је СККРЈ od 1948; od 1943. 

do 1963. Ьiо је predsednik Sabora Нrvatske; na Sestom kongresu КРЈ 

izabran је za clana IКСККРЈ; Ьiо је predsednik СКSКН, clan Izvrsnog 

biroa СККРЈ, Clan Saveta federacije, clan Predsednistva CKSKJ i 

Predsednistva SFRJ. Narodni heroj. 

,. u januaru i februaru 1935. izЬio је ostar spor izmedu rukovodstva 

КРЈ u Нrvatskoj i tamosnje omladinske organizacije. Ро oceni 

СККРЈ tada su dosle do izr!lZaja "nezdrave avangardisticke tenden- 

IZVESTAJ О ZEМAUSKOJ KONFERENCIЛ SKOJ-a 77 

6) Fтancek. Firanc~ov nedostatak ~ meseci .u Sloveniji77 

sastojao se u tome sto se nije snasao kao clan Partije niti 

shvatio da је glavno te7J:i.Ste njegovog rada omladimka linija. 

Тај nedootatak Francek је otvoreno i •bezrezervno priznao Cim 

ga је u njegovom prisustvu razmotrilo Privremeno r~ovodstvo. 

U karakterdstici Francekovog rada kojru је dalo Privremeno 

rukovodstvo pravilno је ostro kritikovan taj njegov nedostatak. 

Ali ta karakteristika је nepravi1na i nepravedna kaida govori о 

nekoriScenju legalnih mogucnosti Strukovne komisije i о nepravilnom 

koriScenju Jake2.~. Pokazalo se, naime, da је Jaka 

oblcan kriminalni tip, koji uopste ne moze doci u obzir. Uzrok 

netaCni.h i · neopravdaiiih tvrdnji u kair.a!kteristioi F:rancekovog 

rada jeste nekritiCko verovanje Dobrica i celog Privremenog 

rukovodstva informacijama koje је Dobricu dao Gustl na povratku 

sa Plenruma 29 • Kada је Privremeno rukovodstvo opomecije 

rukovodilaca SKOJ-a", а kritikovan је i Mesni kmitet Partije. 

U resavanju nastalih teskoca koje su proisticale iz odnosa izmedu 

Partije i SKOJ-a ucestvovao је (ро nalogu СККРЈ) Josip Broz Tito, 

koji је u pismu hrvatskom rukovodstvu napisao da "manifestacija borbenosti 

komunisticke omladine nije nezdravi avangardizam, nego njena 

zelja da se iskaZe", i da "treba priznati posebnost omladinskog pokreta 

i njegovu borbenost i energiju korisno usmeravati". Tito је hrvatskim 

komunistima, clanovima Partije, porucio da njihov "prilazak omladini 

ne sme blti komandantski". (А-СКSКЈ, Fond КI, 1935/60, pismo 

СККРЈ poslato РК i МККРЈ u Zagrebu ·14. februara 1935; vid. takode 

dr Miroljub Vasic, Revotuckmarni omladinski pokтet и Jugosta:viji 

1929-1941. godine, Nardna knjiga/Institut za savremenu istoriju, Beograd 

1977, (VПI + 710) str. 276.) 

77 

тоnе Ranzinger dosao је u Sloveniju kao omladinski instruktor 

pocetkom februara 1935 (vid. Vasic, naved. delo. str. 280) i uskoro posl!! 

njegovog dolaska pojavilo se razmimoil!lZenje izmedu njega i pokrajinskog 

rukovodstva КРЈ- zbog toga sto se on navodno suvise bavio 

radom u redovima Partije, а suvise malo posvecivao se omladinskom 

pokretu. Stvar se toliko zaoStrila da је cak Karel Luter (Вratec), 

sekretar Privremenog rukovodstva SKOJ-a, u ime ovog rukovodstva 

zahtevao od СККРЈ da Ranzingera pozove na krivicnu odgovornost 

(Luterov izvestaj od 28. aprila 1935, A-CKSKJ, Fond KOI, br. 19/1935): 

28 

Misli se verovatno na Jaku Zorgu {1888-1942), jednog od najistaknutijih 

organizatora КРЈ u Sloveniji dvadesetih godina. Kada se on 

u prolece 1935. vratio sa robije, u pokrajinskom rukovodstvu КРЈ u 

Sloveniji nastali su u vezi sa njegovom lienoscu nesporaz,umi i roazlicite 

ocene (narocito u vezi sa njegovim drZanjem u kaznionici), ali је Ьiо 

ukljucen u pokrajinsko rukovodstvo КРЈ i u Sindikalnu komisiju; 

krajem 1935. Ьiо је ponovo uhapsen. . 

29 

Oustl, Ivan 1\IIaeek, Ьiо је sekretar pokrajinskog rukovodstva 

КРЈ za Sloveniju do Splitskog plenuma, na kojem је Ьiо zajedno s Kidricem, 

tadasnjim sekretarom Privremenog rukovodstva SKOJ i zagrebackim 

ilegalcem. 

Ivan Macek G!ustl, Мatija (1908), .radnik, tesar, roden u Zadobrovi kod 

LjuЬljane, clan КРЈ od 1930; izabran је 1934. za sekretara Pokrajinskg 

komiteta КРЈ za Sloveniju; od 1935. do 1937. pohada Mel:iunarodnu

78 BORIS КIDRIC, SAВRANA DELA, I, 1933-1941, 

nulo FЪ:-anceka 7iЬog zanemari:vanja omladinslrog rada. i kada ga 

ј е па to ј asno up07i0rila !i. Partija (clanovi РВ), on se v!i.dno PQPra 

Yio. Uprkos Cinjenici da. de oml:a!rHJDska organШacija Zibog opЗt:i.h 

slabosti nв.Seg pokreta :и Sloveniji jos veoma slaЬa (Ьroji 

jedva 170 clanova), poslednjih meseci mogu se konstatovati: 

1) relativno veliki kvantitativni porast; 2) napredak u pravcu 

solidnog organizacionog povezivanja; 3) preorijentacija Clanstva 

na masovni rad; 4) prvi uspesi u stvaranju Omladinskog narodnog 

fronta (Ptuj, LjuЬljana). То poboljsanje plod је lienog ·i neposrednog 

FrancekoVX>g rada, koji је zЬog nedostatka rukOIV'Odeceg 

kadra u LjuЬljani sam mnogo putovao u unutra8njost. 

Ovde se moram dotaci pitanja rukovodeceg kadra u LjuЬljani. 

Cinjenica S.to је sam Francek О'

l 

80 BORIS КIDRIC, SAВRANA D:lll.A, 1, 1933-1941. 

pitan]ima konferencije. Mojzes је napustio Konferenciju u pocetku 

diskusije, jer је, kako је rekao, imao sednicu PS. Takvo 

pona.Sanje dalo је signal Zebeju [Zemailjsikom 'blrou] da udari. On 

In1 је naloZio da na,piSem pismo Pdkrajli.nskom sekretartjatu Par 

·tije. То pismo nesumnjivo imate i tu. U poslednjevreme Par-tija 

u Sloveniji tru:di se da se sve gradSke i mesne organiizaci.j е omlacline 

osamostaljuju. То su bez sumnje dobri koraci u pravcu 

napretka. Ali Partija jos ne rukovodi omladinom. PS Partije 

jos ne razmatra omladinska pitanja - ni najv!iZnija politiCka 

pitanja, i Mojzes, koji је odgovoran za omladinu, upo:inao је 

organizaciono stanje omladine tek iz mojih usta. Mislim da te 

Zalosne stvari nisu izraz nekog rpotceщjivanja SiКOJ -а, nego da 

su refleks cinjenice da kolektiv Partije uopste ne deluje. S 

ob:zПrom na sve sto sam napred rekao, France!kov !I"ad u poslednje 

vreme koji se neposredno tice omladine treba oceniti kao 

dobar. Ali on nije sasvim uspeo da PS Partije osposobl za 

stvarno rиkovodenje omladinskom organizacijom. Mislim da ne 

treba naglasavati da taj zadatak nije Ьiо bas najlaksi. 

Gustlovu optuZbu u izvestaju 34 mor.am odlucno odblti jer ne 

odgovara Fгancekovom k.araik;ter;u i njegovom shvatanju instr;uktorskih 

dumi()S.ti. Francek!u Ьi se moglo zameriti sam.o to 

da је ponekad Ьiо suviSe bladan prema mladima, sto је naslede 

pravilnog kursa kod svih nas. Na Zemaljskoj konferenciji, 

na kojoj su ucestvovaila tri Slovenca- Francekova "vaspitanika" 

posebno sam se interesovao za njegov sadasnji odnos 

prema mladim drugovima. Video sam da se on drzi sasvim drugarski, 

da sva trojica imaju poverenja u njega i da mu se stalno 

obra6aj,u. Francek se, dailcle, stvar.no trudio da sa OOиgovdma 

postupa onako kako zahteva novi pravac. - Gustl se najmanje 

moze Zэ.liti na F:ranceka, jer se Fгancek u Sioveniji u poeet!ku 

- dok nije doslo do onih zalosnih sporova zbog poznate "linije"эs 

PS na izborima - upravo Gustlom· bavio satima i danima. 

Kako је 

radilo Privremeno rukovodstvo kao kolektiv 

Dobric i Fric nisu u pocetku umeli da zainteresuju Jakoba 

za rad u Privremenom rukovodstvu. Uzrok tome је Ыо njihov 

14 

Misli se verovatno na izve§taj Ivana Maceka od 10. septembrr' 

1935. upucen Centralnom komitetu КРЈ (А-СКSКЈ, Fond КI, 1935/487}, 

и kojem је izreeen veoma ostar sud о Ranzingerovom delovanju u 

Sloveпiji, ali је navedeno i to da pokrajinsko rukovodstvo Partije 

Ranzingeru nije pruZilo dovoljno pomoci pri organizovanju omladine. 

35 

Pred parlamentarne izbore od 5. maja 1935. pojedini clanovl 

РККРЈ u Sloveniji zastupali su razlicita miSljenja о mogucnosti nastupanja 

i kandidovanja slovenackih komunista. 

IZYESTAJ О ZEМAUSKOJ KONFERENCШ SKOJ.a 81 

nepravilan odnos prema Ј akobu. SuviSe su ga kritikovali i 

"nadmudrivali", suviSe malo budili njegovu inicijativu, i zato 

se Jakob u Privremenom rиkovodstvu prilieno slabo osecao. U 

isto vreme se zbog toga potencirala njegova greska, koju sam 

vec pomenuo. Naime, u Pokrajinskom sekretarijatu Hrvatske 

Jakob se osecao kao "sam· svoj gospodar", ра se njegovo "malo 

diktatorstvo" jos viSe razmahalo. Sada su se ti odnosi - .i sto se 

tice PS - uglavnom .poiJravili. Кaida me је Oskar upozorio na 

"nadmudrivanje" Jakoba росео sam se starati о tome da svaki 

clan Pri-iтremenog rukovodstva (u meduvremenu smo kooptirali 

Celikova i· Tonkica) doblje sto vise mogucnosti za razvijanje 

iicne inicijative. То је narocito dobro uticalo na Celikova, koji 

ј е na se.dnici, -kada: smo izvrS.ili "pranj е ve5a", sam istakao to 

moje zauzimam.je. Jakob је izjavio da se i dalje oseea u :izvesnoj 

meri neslobodan i sputan, zato sto se sve radi veoma Ьrzo 

i sto mu stvari jos nedovoljno objasnjavamo. То је istina. 

Brzina na koju nas је prisilila potreba neocekivano hitne pripreme 

Zemaljske konferencije ometala ше- је da se svakim pojedincem 

bavim toliko koliko је Ьilo potrebno i koliko sam 

nameravao. Fl'e svog odlaska dogQVIOrio sam se sa Francekom 

da posebno Ј akobu i Celikovu posveti veliku paznju. То се 

Francek moCi utol.iJko lakSe da C:in:i sto се tempo rada Biroa СК 

Ьiti ipak "umereniji" nego sto је Ьiо tempo pripreme Zemaljske 

konferencije. 

Sednice Privremenog rukovodstva odrzavane su prosecno 

jedanput nedeljno. U poslednje vreme pred Konferenciju, Cak i 

viSe puta. Stanovima smo bili prilicno obezbedeni, mada nam' 

se nekoliko puta desilo da odlozimo sednicu zbog nedostatka 

stana. S izuzetkom dvejџ. sednica, na svakoj sed.nici :izostajao 

је ро jedan clan. О pojedinJi.m taCkam.a dnevnog reda referisali 

su ram.i dru,govi. Ali 21bog bmi!ne, ik:oju sam vec pomenuo, 

priprema za sednice narocito u poslednje vreme nije bila najbolja, 

jer se teSko nэдazil.o v.rem.e za daljnje medusobne razgovore 

pred sednicama. Da Ьi rad Biroa СК kao kolektiva Ьiо zaista 

clobar, narocito је potrebno da svaki njegov clan smanji broj 

sastanaka i treanje i da svoj rad organi2JUje sa stanovista celog 

kolektiva. 

А. Politicka pri.prema Zemaljske konferencije 

Као sto sam vec rekao, mi smo hteli da idemo na Zemaljsku 

ik:onferen·ciju sa prvim iskustvima iz ЬоriЬе za Omladinski 

б Boris Кidril!, 1


дarodni front slobode. 36 Pre toga је trebalo SKOJ orijentisati u 

duhu novog pravca i rezolucije KOI. Zato su pokrajinske konferencije 

i prosirena sednica Ьile posvecene pre svega novom 

· pravcи, а plenumi i Zemaljska konferencija neposredno Omladinskom 

oorodnom frontu. Каdа је sada5nje Priv:remeno rиko 

~JOdstvo pocelo · da radi vec sи Ьile u toku neke mesne konferencije. 

Zato Oskar nije u pravu kada okrivђuje Frdca za "irmenadenje" 

koje је priredio zagreЬaC!koj mesnoj kOIIlferenciji. Fric 

nije imao vremena da prethodno obavesti sve delegate о novom 

p1·avcu, jer ј е iU Zarg.reЬu iblo samo nekoliko daina, а D01briC se 

nalazio и Dalщaci:j~. Sa ostalom Oskarovom kritikom pok;rajinskih 

konferencija slazem se osim u sledecim ta~kama: 1) nije 

istina da је Privremeno rukovodstvo odgovorno za to sto је 

prvi put na partijsku konferenciju и Dalmaciji otiSao ·samo jedan 

delegat; tи konferencidu prilpremao ае jos Oskar, а Dobric 

је :Ьiо samo nedelj,u '

84 IZVESTAJ О ZEМAUSKOJ KONFERENCIЛ SKOJ-a 

BORIS КIDR.IC, SAВRANA DELA; 1, 193~1941. 85 

cetnu akciju. Utoliko је Privremeno rukovodstvo izvrSilo svojи 

dиZnost. Privremeno rukovodstvo se, dakle, bavilo иglavnom 

svim oniпi sto је bilo potrebno za pripremџ. Zemaljs~e konfe-· 

· rencije, ali sи njegovi pothvati ostali nedoradeni, manje ili viSe 

·и sirovom oЬliku, iako su и osnovi bili pravilni. S tog stanovista 

pripremи treba oceniti kao slabи. 

В. Tehnicka pri.prema 

Ucinjeno је sve sto se za tako kratko Vгeme moglo иciniti. 

Unajmili smo kиси, koja и konspirativriom pogledи nije bila sasvim 

sigurna zbog dolazenja gazdarice. П tehnickom pogledи 

Konferencija је manje-viSe bila rizik. 

"Porocilo о drzavni konferenci ZКМЈ, ki 

se је 'Vrsila koncem avgusta 1935. (Dobric}", 

A-CKSKJ, Fond KOI, .znf. 192/747, 110- 

116. 

GOVOR NA SESTOM KONGRESU КО!* 

Drиgovi i drиgarice, revolиcionarna radnicka. i · seljacka 

omladina svih zemalja Jиgoslavije, koja је vodila i vodi teskи 

ЬоrЬи protiv fasizma i za nacionalno oslobodenje, studentska 

omladina, koja је za antifasisticke ideale prolila svojи krv na 

barikadama Beogra'Ciskog univerziteta 1 - ta patniCk.a i revolиcionarna 

ЬоrЬеша omladina salje Sestom kongresи КО! svoje 

vatrene pozdrave. 

Drugovi i drиgarice, iskustvo и nasem Savezи potvrdиje 

pravilnost linije, koju је ovde izneo dr.ug Mihal Wo3f2. Мi smo 

.., Кidric је pod ilegalnim imenom Romic govorio, prema zapisnicima. 

6. oktobra kao peti diskutant, nakon delegata KOI Friedla, na 

Sestom kongrёsu Komunisticke omladinske internacionale koji је odrzan 

od 25. septembra do 10. oktobra 1935, neposredno posle Sedmog 

kongresa Komunisticke internacionale (25; jula - 21. avgusta 1935}. Sa. 

cuvani tekst govora је na srpskohrvatskom, а do sada је objavljivan 

samo na slovenackom jeziku: u skracenom obliku u casopisu Na!i тazgledi, 

od 17. oktobra 1959. godine i "Govor tovariSa Romica, delegata 

SKOJ na VI. kongresu КМI", Teoтetieni pтilogi ,,Кomunista", Komu 

·nist, LjuЬljana 1972. (Vid. takode "ёlanstvu SKOJ-a i svim mladim 

ljudima u Jugoslaviji", nap. 4, u ovoj knjizi.} 

1 

Sedamnaestog januara 1935. izbile su demonstracije studenata 

Beogr!ldskog univerzit~ta protiv rezima diktature Bogoljuba Jevtica. 

Tom prilikom policija је uhapsila veei broj studenata i 15. uhapsenih 

poslala је u novoosiюvani koncentracioni logor Visegrad. Sledecih nedelja 

u vezi sa ponovniin studentskim demonstracijama policija је odvela 

u pomenuti logor ukupno 49 studenata. Pod pritiskom javnosti, 

vlada је 17. marta 1935. raspustila logor. Na Beogradskom univerzitetu 

је 1. februara odrzan zbor i proglasen strajk solidarnosti sa drugovima 

u koncentracionom logoru u Visegradu. Na Pravnom fakultetu hiljade 

studenata sukobile su se sa poiicijom i u tom sukobu је ubljen student 

Mirko Srzentic, desetak studenata bilo је uhapseno, а zatim u 

policijl svirepo pretuceno. 

2 

Referat Michaela Wo1fa, kojeg је Georgi Dimitrov u govoru od 

25. septembra 1935, na pocetku Kongresa ubrojao u "vodece predstavnike 

omladinskog pokreta" koji su prisustvovali Kongresu, objavljivan 

је kasndje na ruskom, engleskom i francuskom jeziku (vid. Opyt таЪоtу 

i zadaci ed.inogo fтonta molod.ezi. Doklad ..., Molodaja gvardija, [Мoskva] 

1935, 39 str.; Youth maтches towaтd.s socialism. Report to the 

Sixth World Congress of the Young Communist International, Workers 

Library PuЬlishers, New York 1936, 63 str.; Unifions les foтces .d.e la

86 BORIS IODRIC, SAВRANA DELA, 1, 1933-1941. 

duboko uvereni da се sva radna i nacionalno ugnjetena omladina 

u Jugoslaviji odu5evljeno prihvatiti zakljucke ovog Kongresa. 

· · 

. Koji su to proЬlemi sto se stavljaju pred nas Savez i pred 

sve saveze Iroji rade .pod silicmm usJюV'ima, а koj:i tre1Ьa da se 

razrade u najsirem merilu 

Prvi proЬlem stavlja nas pred pitanje: na koji nacin da 

promenimo karakter naseg Saveza Drugi se proЬlem sastoji u 

tome da stvorimo zajednicki front nacionalno ugnjetene i celoku~ne 

nefasistiё~e ~mladine. TreCi proЬlem, na koncu, postavlJa 

nas pred pttanJe: kako svu napacenu i ugnjetenu omladinu, 

koja se bori, odgajati u duhu marksizma-lenjinizma 

Ova tri proЬlema tako su medusobno tesno povezaria da 

nijedan od njih ne mo.Zemo resiti posebno, nego sva tri zajedno. 

~avez kc;>mun~sticke omladine Jugoslavije radi :vec 15 godina 

llegalno. Godme 1929. razbila ga је vojnofasisticka diktatura. 

Ја cu vam ovde izneti neke primere iz iskustva, koje smo imali 

и poslednje cetiri godine, kada smo pokusavali da obnovimo 

Savez. То ј€, do.duse, sve Ьilo davno, ali za. nas i sada - а 

naromto za italijanske i nemaOke dr,ugove- moze da bude od 

veli~e vrednosti. S€st naSih sekretara, najЪoJtji i najnЭjpredniji 

drиgovi, heroji revolucije - Ьilo је ubljeno u to v.reme.з Stotine 

drugova su dospele и .zatvore. Mnogi od nji'h su osudeni i 

do 15 godina roblje. Ali uprkos revolucionarnom heroizmu na- 

3ih drиgova, sve do 1934. godine nismo imali,_ vecih uspeha u 

jeune geneтation. Rapport du camarade Michel Wolf membre du Secretamat 

de l:I .. C.J., au VIe Congres de l'International~ Communiste des 

Jeunes, Editlons de la Jeunesse Gommuniste, [Вourges] s. а., 54 str.; 

takode The Task ој the United Fтont ој the youth. Resolution unanimously 

-dopted Ьу the. sixt world congress of the Young Communist 

Int~atюnal on Мr. Мichael Wolf's report, s. о. s. а., [8] · str. i Роит 

l'unюn de toutes les oтganisations jascistes de la jeunesse . . . Maison 

des Syndicats, Paris s. а., 4 str., а upor. potom i Peтedovaia molodei' v 

ЬотЬе s jaSizmom, Molodaja gvardija, Moskva 1938, 40 str.). 

3 

Кidric navodi samo sest sekretara SKOJ-a koji su u ranom 

periodu sestojanuarske diktature u ogorcenoj borbl sa rezimom diktaturt; 

bili ubljeni; istorija ~og zaista herojskog doba SKOJ-a stavlja u 

prVI plan kao uzore Ьespr1mernog herojstva sedam sekretara SKOJ-a. 

т.о st;: ~јо Oreski. politicki sekretar CKSKOJ-a, Janko Мisic, orgamzacюnl 

sekretar CKSKOJ-a - obojica su poginuli u borbl sa polici 

Jom u Samoboru 27. jula 1929; Раја Marganovic, organizacioni sekretar. 

СКSКОЈ-а, umro u zatvoru od posledica mucenja 31. jula 1929· 

J~s1p Kolum:bo, рао kao politicki sekretar СКSКОЈ -а u borbl sa poli~ 

ClJOm. 14 .. av:gusta 1931. u Zagrebu zajedno s Perom Popovicem Agom, 

orgaшzacюшm sekretarom CKSKOJ-a; ·z1atko Snajder, ranije sekretar 

C~S~OJ -а, umro -14. avgusta 1931. od posledica petogodisnje roЬije, sa 

ko]e ]е prenesen u zagrebacku Infektivnu kliniku; Josip Debeljak sekre~ar 

СКSКОЈ-а, ubljen u sukobu sa policijom 15. oktobra i935. 

godшe. 

l 

~1 

·GOVOR NA ~ESTOM KONGRESU KOI 87 

izgradnji Saveza kao jedinstvene., i centralizovane organizacije, 

niti smo protiv fasizma organizovali znacajnije borbe ugnjetene 

omladine, koja tezi za slobodom. 

Zasto Zato sto taj revolucionarni heroizam nije Ьiо povezan 

sa ;pravim revolucionarn:im rea!izmom, kalko је to p


Potrebno је stvoriti novi tip saveza - i stavise novi . tip omladinca. 

Ali izmeniti karakter Saveza ne znaci likvidirati sam 

Savez; 

Moram reci da su me razgovori sa drugovima i nekoliko 

govora na Kongresu uverili da ne postoji kristalna jasnoca, 

koja је neophodna о tom pitanju. Govori drugova iz Irana, Ј a 

pana, а i mnogЉ drugih drugova, na primer druga iz Nemacke, 

nisu ni izdaleka dovoljno jasni. Neki drugovi misle- da је 

dosta samo nesto malo izmeniti i raditi u masovnim organizacijama. 

То Ьi, ра njihowm. miSljenju, znaCilo ~rovoditi novu 

Hniju. No to је miSljenje iz osnova pogresno; ono је isto tako 

pogre8no kao :miSljen:je drngih, koji smatraju da treba ZЗ~poceti 

od toga da to sto sada iШamo, naiШe Savez komunisticke 

omladine jednostavno likvidiramo. Ја ponavljam: ne likvidirati, 

nego reorganizovati Sa:vez, i to iz .temiйja rewganfi,zovati. Каkо 

mi to da sprovedemo u ilegalnim. uslovima 

Za SKOJ nam se cini da је potrebno sledece: 

1. Moramo koncentrisati sve snage Saveza na raJd u sindikatiШa 

i u legalnim masovnim organizacijama. Zahvaljujuci 

Martovskoj rezoluciji КО!, mi smo na nasoj Zemaljskoj konferenciji5 

mogli referisati о prvim rezultat~ stvaranja omladinskog 

fronta. Ali mi smo ј оо zar(jЬlj enici ssktastva. I dalj е 

rpostoje grupe koje sa "v&ne" svog samotnog poћti~ Zivota 

nece da zadu u mase. 

No nije dovoljno samo ici u masovne organizacije. Potrebno 

је izgraditi te organizacije, zadovoljiti u njiШa sve interese 

omladine, na priШer, sportske, kulturne i naucne. Potrebno 

је omladinu organizaciono obuhvatiti i pridoЬiti је za ideju 

fronta mlade generacije. 

А sta iz toga sledi 

Sve do sada od masa izolovane ilegalne jedinice Saveza 

komunisticke omladine moraju u postojeciШ masovnim organizacijama 

neposredno raditi. Iz tog zadatka vec proistice novi 

karakter clana omladinskog Saveza. ёlan na8eg Saveza moze 

Ъiti ne samo onaj drug koji se ilegalno Ъori, ne samo onaj koji 

deli letke i иz najveeu opasnost piSe parole nego i onaj koji 

radi и antifaSistiCkom smislи и masovnim oтganizacijama, cak 

i ako jos ne stoji па паsет marksistiCkom stanovistи. 

2. Upravo па taj nacin mi cemo rad revolиcioпarnih jezgara 

и masovnim orgaпizacijama moci sve sire razvijati i omogu 

Cit-i demokratskim i пacionalnim ·revolиcionarnim omladincima 

s Rec је о ·cetvrtoj zemaljskoj konferenciji SKOJ-a, koja је. odrzana 

verovatno 30. i 31. avgusta 1935. u Zagrebu. . 

· GOVOR NA SESTOM KONGRESU KOI 89 

da u tom radu ucestvuju punopravno i stvaralacki. Mi necemo 

spreeavati demokratskim i nacionalnorevolucionarniШ omladincima, 

clanovima naseg Saveza, da i nadalje ostanu clanovi svojih 

organizacija,. ра da i nadalje odrZзvaju veze sa svojim partijama, 

isto tako kao sto cemo mi ocuvati veze sa КР i rasprostraпjivati 

simpatije za KomunistiCkи partiju Jugoslavije. 

3. Mi smo vec zapoceli da osnivamo organizacije radne omladine, 

ра cemo taj rad i nastaviti. Те nove organizacije ne 

treba suprotstavljati vec postojeciШ nefasisti.Ckim organizacija 

Il1a.' Naprotiv, mi cemo nastojati da se one uzajamno pobratime. 

4. Kombinujuci legalne i nelegalne metode rada treba uposliti 

siroke slojeve omladine i varakanju policije dati masovni 

· kar.akter. U tom pogledu dаИ su nam lepe primere hrvatski 

omladinci. · 

А sada cu preci na drugi proЬlem, na pitanje nacionalno 

ugnjetene omladine. BuduCi da је situacija u pojedinim zem1Jaшa 

Jugoslavije iz osnova razlicita, mi ne mozemo stvarati omladinski 

front ро jOO!loj jedinstvenoj shemi. Nacionalno pitanje 

u Jugoslaviji danas је svom svojom ostrinom u centru antifasistiCkog 

pokreta. No za svaku zemljи, za svakи naciju, za omladinu 

svake zemlje i svake nacije postavlja se drugacije ovo 

pitanje. Тradicije, zelje i patnje, :i:deali i сеZпје omladine imaju 

svuda drugi izvor. Mi moramo naci te izvore da bismo pokretne 

sile koje iz njih izlaze ujedinili u jednu jedinstvenu ;rnocnu 

· silu, jer је i na8 neprijatelj щjednicki. То је velbloosrpski fa8izam. 

On ugnjetava ne samo omladinu ugnjetenih naroda nego 

i vlastitoj omladini pljaCka bleb, ugrozava slobodu i . buducnost. 

Mi moramo ubediti srpsku omladinu da је njen najbolji saveznik 

u borЬi za vlastito oslobodenje nacionalno ugnjetena omladina 

hrvatska, slovenacka, щakedonska, crnogorska i omladina 

ugnjetenih nacionalnih manjina. Antifasisticki omladinski front 

pojedinih naroda mora da vodi racuna о narodniШ osobenostima, 

tradicijama, jeziku i kulturi. Ujedinjena u antifasistickoj 

borbl, ona mora da bude nosilac velikih misli internacionalizma. 

Mi moramo jacati internacionalizam u upornoj borЬi protiv 

sovinizma, koji ugroЬljava jedinstvo omladinskih masa raznih 

nacija. 

Drug Andrej 6 је naglasio u svom referatu da mi tu omlaclinu 

ne mozemo odmah ujediniti na osnovu nasih opstih parola 

• Stjepan Cvijdc Andrej, Stefek, Кlajn (1905-1938), politicki radnik, 

pohadao gimnazijи i trgovackи akademijи; clan PKSKOJ za Нrvatskи 

i Slavonijи i CKSKOJ 1923-1924; od jeseni 1924. do 1928. boravi 

и SSSR, gde је stиdirao na Xomunistickom univerzitetи "Ј. М. 

Sverdlov"; pl1isиstvovao је Kongresи KOI 1928; и Jиgoslaviji radi kao


о nacionalnom pitanjи. Mi treba da _zapocnemv~ sa svaJ~anj~ 

nacionalnim pitanjima. То је za nas od naroc1tog znaca]a, ~er 

se и raznim pokrajinama Jиgoslavije nacionalna borba nalaZl и 

razlicitim razvojnim fazama . .Мi moramo na.Se ;ратоlе i ~ rЭ;d 

· prilagoditi tim raznim etapam~ nacion~!ne Ьо~ь:. Виdис:1 da ]е 

kod nas velika vecina omladme radn1&o-sel]acka, nacюnalno 

иgnjetena i demokratska, moramo sv; sn~ge koncentrisati. ~а te 

stotine hiljada omladinaca i pov~zat1 nas rad ~еdи rad~нckoJ: 

omladinom sa radoni medи celokupnom omladinom ko~a pat1. 

Ти dolazimo do vainog .prOIЬlema, prema kojem smo doskr~ 

zauzimali nepravilan stav. Ја sam .ve~ :ekao da sm ~осе 

organizovanje radne omЩ.cline. Р9]~ · ~ ~goVl bili. mlsljenja 

da mi ne treb~ .da .stva~amo. or~anlZaCI]e radn~, nego 

radniCke omladine. Vec ]е Ью prihvacen 1 takav nepravilan zakljиcak. 

Drugovi koji sи zastupali ~о nepravilno glediS~e ~vorili 

sи da mi na selи ne treba da 1demo samo и orgaшzaci]e 

nacionalno иgnjetene omlacline, koje pripadaj~ Seljackoj s~anci;; 

oni sи govorili: "Ako mi, osim toga, hocemo da stvor1mo 

nekи legalnи organizacijи, onda to mora da Ьиdе klasna orgamzacija 

radnicke omladine; time blsnю, sa jedne s.trane, podvukli 

klasni karakter, а, sa dгuge strane, ne Ьismo naS!u organizacijи 

sиprotstavili nacionalnim organizacijama". ~а ј zakljиcak 

је Ьiо nepravilan. То Ьi izolovalo radnic~ omladmи od _orbe 

nacionalno иgnjetene omladine. А da nacюnalno revolиcюnarna 

omladina organizacijи radne omladine n~ shvata kao konkuren'iJэlro 

doikazuje siedeCi primer: na neko:liko izleta zagrebacke 

ra~i!Cke i stиdentske omladine postavljen је Ьiо zahtev 

da se stvori legalni Savez radne omladine. Na jednom izletu 

Ьiо је izabran i akcioni komitet, pos.to је pretho~o и ime 

radnicke i studentske omladine govorilo 18 govornika. То se 

desilo pod иporedo razvijenim hrvatskim i crve~ zastavam~. 

PO'Sle tog irz;leta Ьilo је odriZano osam konferencl:]a и zagreЬacikim 

tvornicama, sindikatima i rejonima, раје za kratk wem~ 

prikupljeno V'iSe dd 100 potpiSa za Savez radne ~~dine ... Taз 

se pokret Ъrzo sirio. OdxZэ.ne sи mnoge konferencr]e na koaJ.ma 

instruktor СКSКОЈ 1929-1930, u Zagrebu i Dalmac~ji; .1933-19~4. ~а~ 

ро nalogu Partije u Beeu i Berlinu; 1933-1934. Ь10 зе orgamzacюm 

sekretar KOI, а 1935. delegat КРЈ na Sedmom kon~esu ~o~tern~; 

i:lan је PolitЬiroa СККРЈ do jeseni 1936, kada kao partiзsk1 radnik; 

od1azi u USA, Kana·du i Spaniju; objavio је knjigu Radnicka klasa t 

hтvatski naтodni pdkтet 1937; novembra iste gr;>dine odl~~i u. Par~, а 

potom u SSSR, gde .је ubrzo ouhapsen i nestaзe u. ~tal]lnOVli~ "ClStkama". 

Vojni kolegijum Vrhovnog suda SSSR rehabllltovao ·ga зе 1957. 

goddne. · .. 

1 Ukoliko se odnosi na Sloveniju, verovatno se ШlSli na pristalice 

nekada5nje Puceljeve Samostojne kmetijske stranke. 

GOVOR NA SESTOM KONGRESU KOI 91 

ви blli :z-.astupljeni delegati saveza и formiranjru i hrvatske seljacke 

omla.dine. Zakljиceno је ·Ьilo da se O:brazuje zajedniбko 

predstavniStvo sa ciljem organizovanja zajednickih akcija. 

Bas sada smo doznali da је vodstvo HSS raspustilo pojedine 

omladinske sekcije HSS. 8 Те raspиstene sekcije, koje, иprkos 

tome, i dalje rade kao pristalice HSS, traze jos и.Zи saradnjи 

sa radnom omladinom. Na osnovi zajednickog rada, doslo 

је do radosnog bratimljenja. Uopste .uzev, moze se reci da se 

и redovima omladine, koja pripada HSS sve viSe ispoljava 

sprem.nost za stvaгanje Ъlolka sa inicijativnim komitetima za 

stvaтanje saveza radne omladine, а da pri tome i dalje sae.u'vaju 

зam,ostalnost svojih organizacija. KakVe zakljиcke treba da iz- · 

vucemo iz tih primera · 

1. Jasno је da Savez radne omladine koji se stvara ne stoji 

na pozicijama sиprotnim pozicijama nacionalno revolиcionarne 

omladine; om, naprotiv, mogu ne sam.o usko saradivati nego se 

i daljnim razvitkom zajednickog rada i иjediniti. 

2. Savez radne omladine · moze se prilagoditi odnosima и 

raznim krajevima, klasni i nacionalni karakter, manje ili viSe, 

naglasavati da Ьi odgovarao potrebama omladine. Treba primeniti 

i staтe и тasama иkorenjene tr.adicije i pri tome kalko 

је rekao drиg Dimitrov: "Stare mesine napuniti novim vinom". 

3. Savez radne omladine nije nikakva okostala definitivna 

forma organizacije.· Mi se nalazimo tek и procesи borbe za 

stvaran'je tog Saveza. Mi mozemo, а i potreilmo је, и njega 

иvиСi ne samo pojedtne amladince nego i grtlipe i org.anizacij е. 

Вiti Clan tog Saveza ne d.slldj:ucиje ртатvо

92 BORIS КIDRiё, SAВRANA DELA, I, 1933-1941. 

Nije dovoljno marksisticko-lenjinisticke · omladince odgajati и 

malim ne!legalnim krиZocima. Mi moramo nas odgojni rad preaeti 

и siroke mase omladine, и masovne organizacije. Ipak, и 

svakoj od ·tih organizacija _trebav nas rad rilagodi~ k~a~erи 

· organizacije, stepenи raZVItka clanstva 1 posebmm zel]ama. 

Odgoj treba da Ьиdе pov~zan sa svakodn~vno~ ~.orb~m omladine. 

Те borbe i borbena ISkustva treba ob]asmt1 s1rokim masama 

zivom primenom marksisticko-lenjinistickog исеnја. 

. Primer pokazиje da se takav odgojan rad moze sprov~ti 

Cak i и fasistickim organizacijama. U jednom gradи ·na ]Ugu 

osvojili sи drligovi jednи fasistiCku organizacijи, tako da је ona 

organizovala marksisticka predavanja. 

Tako siroko postavljen odgojni rad omogиcice nam da и 

najkrace vreme svestrano izgradimo za masovni rad potrebne 

kadrove iz svih slojeva nefasisticke omladine. 

Da bismo sproveli odlиcnи reorganizacijи Saveza, da bismo 

na8 Savez omladine Zivo povezan sa nacionalno ugnjetenom omladinom 

sa njenim borЬama, zЩltevima i oseeanjima, da bismo 

izvukli ~а povrsinи kadrove iz sredine nacionalno иgnjetenih 

naroda - mi cemo и najskorije vreme otpoceti stvarati samostalne 

nacionalne saveze omladine za Hrvatsku, SrЬijи, Slovenijи, 

Makedonijи, Crnи Goru itd. 

Mi moramo upozoriti italijanske i aJUБtrijske drиgove da sи 

se premalo bavili pitahjem slovenacke i hrvatske omladine и 

njihovim zemljama. 9 Jedan drиg iz Italije rekao је jednom nasem 

drиgu da se и slovenackim i hrvatskim krajevima malo radi 

zato sto tamo nema snaga. Kada Ьi njihov stav Ьiо pravilan, 

onda Ьi mogli na mestu da nadи ljиde. Mi sщо miSljenja da 

Ьi italijanski bratski Savez tтebalo ozbiljn~ da se pozabavi tim 

pitanjem i da Ьi rad Saveza na tom роdrисји. trebalo da nosi 

nacionalnooslobodilacki karakter, koji Ьi odgovarao datoj sitиaciji. 

Drиgovi i drugarice, mi imamo za sobom 'niz vecih i manjih 

borЬi. Stиdenti sи organizovali mnogobrojne akcije. Zahvaljиjиci 

njihovoj zaista junackoj borЬi i barikadnim akcijama 

na univerzitetu, uspeli smo da raspиstimo prvi koncentracioni 

logor и Jugoslaviji. 10 Radniбka oпill.ad:ina se sa rastu~ elan~m 

bori и strajkovima. Komunisticka i hrvatska omladшa toliko 

sи se priЬliZile da zajednicki demonstrirajи. Vreme mi ne do- 

GOVOR NA ~ESTOM KONGRESU KOI 93 

zvoljava da vam navedem konkretne primere. Mi smo poceli da 

radimo · и masovnim organizacijama za front omladine. Tako 

је, na primer, и raznim gradovima и legalnim masovnim organizacijama 

donet zakljиcak da se и svakom od tih gradova 

odrzi konferencija svih nefasistiCkih organizacija, postave zajednicki 

zahtevi i stupi и front narodne slobode. Takve .konfe 

I·encije vec sи stvarno i odrzane. No mi dobro znamo da smo 

иcinili tek male korake na pocetku dиgog риtа. Mi nemamo 

razloga da budemo sami soЬom zadovoljni. Cak i и tim prvim 

malim koracima ima jos sektastva. Mi smo cvrsto uvereni 

da cemo posle ovog Kongresa, koji nam daje pravac, pristupiti 

prakticnom sprovodenjи nasih zadataka sa energijom i reafuшom. 

No zato је pre svega potrebno slomiti sijи sektastvu. 

. Odиsevljenjem i elanom иvrsticemo mladи generacijи svih naroda 

Jиgoslavije и mocni front omladine sveta za izvojevanje 

p1·ava · i slobode. Pod zastavom Lenjina i Staljina izvojevace 

omladina svih naroda Jиgoslavije zivot isto tako srecan i radostan 

kao sto је zivot svih naroda Sovjetskog Saveza. 

"Gvor druga Romica, delegata SKOJ 

na VI kongresu KOI'', A-CKSKJ, Fond 

KOI, 1935/36. 

• SKOJ је vec godinama pre toga upozofavao na taj proЬlem, 

naime da se savezi komunlstiCke omladine Itallje 1 Austrije suviSe 

malo bave proЬlemima slovenacke i hrvatske omladine u pjihoVim pokrajinama 

(Мladi Ъoljsevik od 1. marta 19~0). 

10 

Upor. napomenu 1. 

Ј


CLANSТVU SKOJ-a I SVIМ MLADIМ LJUDIМA U 

JUGOSLA VIJI* 

МJ:ad!i drugovi i Ъr..аСо! 

· Pocetkom jeseni nas Savez је odrzao svoju Zemaljsku konferenciju.1 

Vecina pokrajinskih organizacija SKOJ-a poslala је 

na konferenciju svoje zastupnike. 2 Ucestvovali su Hrvati, Slovenci, 

SrЬi i Crnogorci - predstavnici omladine. 

* Proglas, sa potpisom СКSКОЈ, Кidric је napisao posto је 15. 

novembra 1935. na sednici ОКК!РЈ podneo izvestaj о Sestom kongresu 

КО! i prihvatio zadatak da napise nacrt proglasa lroji Ьi Ыо akcioni 

prog,ram za buduci rad skojevskih organizacija u Jugoslaviji. 

Na Splitskom plenшnu 9. i 10. juna 1935. godine Кidric је \kao sekretar 

Privremenog rukovodstva SKOJ-a okarakterisao odnos Par 

Iije prema SKOJ-u u celini kao sekta5ki, jer Partija ,,nije razumela 

karaR.ter omladinske organizacije kao vaspitne organizacije". Zahtevao 

је odlucan prekid sa takvim kursom, tj. da SKOJ vdSe ne bude "kopija 

Partije" i dodatak njenom tehnickom aparatu, nego da se delatnost 

mladih oblikuje tako da 90 odsto bude legalna. (А-СКSКЈ, 

Fond КI, 1935 316, Zapisnik sa plenuma СККРЈ.) Те misli koje је Кidric 

iz;1eo na Splitskom plenumu bile su osnova njegovog (Romicevog) 

govora na Sestom kongresu КО!, а zatim su do51e do izrazaja i u ovom 

proglasu, koji је СККРЈ rprihvatio na svojoj sednici od 29. novembra 1935. 

goddne. Treba istaci da је ovaj proglas nacelnog karaktera, sa smernicama 

za buduce razvijanje SKOJ-a, a1i se kasnije, zbog nedovoljno 

direkmih fornшlacija, razliOito tumaCio i Cak se uzimao kao uputstvo 

za raspustanje skojev.skih orga.nizacija u Jugoslaviji. Veroya~ krajem 

1935. Кidric је napisao i bro5uru Мladim l:iudima, u koJOJ Је pro 

Эirio osnovu ovog proglasa, а СККРЈ је u januaru 1936, da Ьi posebno 

objasnio neka pitanja u vezi sa reorganizacijom SKOJ-a, izdao interno 

pismo br. 1 pod naslovom "Odluke Sestog kongresa Komunisticke omladinske 

intemacioшcle i zadaci nase Partije", и kojem se stvarn.o zaиzimao 

za likvidaciju SKOJ -а (izumiranje ilegalnih skojevskih rukovodstava!). 

Ali vee posle nedelju dana Politbiro ОККР~ i СКSКОЈ-а. 

poslali su partijskiril i skojevskim rukovodstvima и zemlji novo ~nterno 

pismo br. 2 pod naslovom "Kako treba kod nas sprovoditi u Zivot 

resenja Sestog kongresa КО!'', u kojem su ostro osudena nastojanja da 

se SKOJ likvidira i naglaseno da SKOJ ne treba likvidirati, nego promeniti 

njegov karakter i temeljno ga reorganizovati. (Centralni komitet 

КРЈ је na sednici od 8. janиara 1935. zaduZio Кidl1ica da na 

!Pise prvo pismo, а na sastanku od 14. ja~nиara odluOio је da Кidric i 

Stjepan Cvijic sastave dva druga uputstva za partijske instruktore u 

Sloveniji, Ikvatskoj i SrЬiji о ,,nepravilnom shvatanju pro:tnene karaktera 

SKOJ-a".) Na :krajи је СККРЈ, uz исеsсе Borisa Кidrica, na 

CLANSТVU SKOJ-a 1 SV.IМ МLADIМ UUDIМA U JUGOSLAVIJI 95 

Konferencija је trazila SKOJ-u nove pиteve i nacine borbe, 

ро novom postavila Z:i.votna oml[adinska] pita!nja: 

Kako postici bolje uslove zivota, rada i vaspitanja omladine 

Kako se boriti za narodna i covjecanska prava mladog pokoljenja 

· 

Kako иdrиZiti sve omladinske snage и jedan pokret mladog 

pokoljenja 

Kako иticati na tok i pravac vaspitanja mladog pokoljenja 

Kako osloboditi nase · organizacije od sektaStva, lutanja, 

nemoci 

~ako os..igшati omladini ·Ьоlј·и sv.ijetlu i sretnи bиdu6nost 

KOII1ierendja је :izabrala Centralni odЬor SKOJ -a 3 1i delegacijи 

za VI kongres KomunistiCke omladinske internacionale 4 • 

N:~sa konferencija postavila је sva ta pitanja pred skojevce,. ali 

ШЈе na mnoga od njih dala odgovor, koji Ьi zadovoljio potrebe 

i tefuje milionskih masa mladog pokoljenja. Тај odgovor dat је 

na Kongresи- Komunisticke omladinske internacionale. 

Delegati sи se vratili iz Moskve, iz glavnog grada slobodnih 

i sretnih sovjetskih naroda. Vidjeli su pobjedonosnи izgradnjи 

beskiasilJOg socijalistickog dr.иStva. Vidjeli su sl01bodu i 

r~vnopravnost svih naroda и zemlji socijaliznia, vic;ljeli cvjetanJe 

prave narodne, ро sadmaju socijalisticke kulture, n.auke, 

umjetnosti. Vidjeli su zivot i stvaralacki rad sovjetske omladine. 

Zivot veselja i pjesama, gdje sija sunce sreee, gdje nema 

besposlice, Ьijede ni ocajanja. Vidjeli smo omladinи za kоји ne 

postoji strah pred Ьиdисnоsси, omladinи kojoj sи otvorena vra;.. 

ta i иtrven put do najviSih visina naobrazbe, kulture, rada, 

nauke i umjetnosti na svom maternjem jez:iJkи. O:mladinu cilu, 

zdravu i veselи, koja duh krijepi radom i naukom, а tijelo svim 

sednici od 22. januaтa 1936. razmaJtrao pitanje reorganizacije SKOJ-a 

. а posebnu paznju mu је posvetio i na Aprilskom plenumu 1936. godine: 

Iz sveg ovoga moze se videti koliki је znacaj imao proglas Clanstvu 

SKOJ-a i svim Иadim ljиdima и Jugoslaviji" kao prvo иputstvo za 

reorganizaciju SKOJ-a. · 

' Rec је о Cetvrtoj zemaljskoj konferenciji SКОЈ-а. (Vid. Izvestaj 

о Zemaljskoj konferenciji SKOJ-a koja је odr2:ana krajem ·~vgusta 

1935", u ovoj knjizi.) 

1 

• _ Prisustvyalo је 14 delegata organizacija Srblje, Hrvatske, Slo-. 

vеш]е, Dalmam]e, Crne Gore i Vojvodine. 

1 

lzabrani СКSКОЈ-а је brojao 15 clanova (Вoris Кidric, politicki 

sekretar; Ivo Sa·bolek, organizacioni sekretar· Vladimir Bakaric sekretar 

A~itprp~; Pav!e D~sanvi~, Tone Ra~inger, Franc Cep~lnik, 

Stefan M1troVIc 1 drug1). (V1d. M1rol]u·b Vasic, naved. delo.) 

' el~gac;ju se_. sa~injavali Boris Kidric, na celu delegacije, Karel 

Lut:~ 1 V]eko I~aшseVIc, а verovatno i Tone Znidaric, koji im se pridruzю 

u Moskv1, gde se nalazio na skolovanju. - 

)

ј 

96 BORIS КIDRIC, SAВRANA DBLA,I, 1933--1941. 

granama sporta i tjelovjezbe. Omladinu sto bezgranicno postuje 

i ljuЬi svoju sovjetsku vlast, svoju socijalistiCku do~ovinu, 

.koja јој prиZa zivot pun srece, ra


Zajednicke borbe, zajednicke teznje i zajednicki interesi 

neka te narodne omladinske pokrete i svu nasu omladinu zdruze 

u jedan pokret mlade generocije Citave Jug:oslav.ije. u tom 

·pokretu mjesto је svakom mladom covjeku koji nije · protivnik 

svog naroda, koji niЗe protivn:ilk mira, narodnili sl01Ьoda. i 

dru8tvenog napretka. Ј er to је pokret citavog ·mladog pokolзe 

tja, pokret omladine kao novog obespravljenog i ugnjetenog 

dru8tvenog sloja. 

Skojevci! 

Karakter na.Seg Saveza valja temeljito izmijeniti! 

Savez treba sa dna do vrha preurediti 7 Ј 

Nas Savez postoji 'i djeluje radi omladine, radi njezine 

borbe, njezine sudbine, njezine buducnosti. Zivot, borba i buduenost 

omladine, to је Ьila i ostaje velika .briga naaeg Saveza. 

U borЬi za interese, zivot i buducnost omladine, nas је Savez 

pokazao primjer herojstva, nepokoleЬljivosti, pozrtvovanosti 

i otpora pred neprijateljima naroda. Dao је bezbrojne zrtve u 

borЬi i stekao oreol borca i junaka. 

Т{ zivotni interesi, ta sudbina i buducnost omladine; sudbl- 

11a i Ъuduenost citavog mladog pokoljenja danas zahtjeva promjenu 

k:aтaktem rw.Seg Saveza. 

Omladini treba da se udrШi u zaista :vanpartijske, zaista 

masovne organizacije, koje се se brinuti za sve gospodarske, 

narodne, kulturne, prosvjetne i sportske interese i prava omladine, 

za njen uzgoj i za njen odmor i razonodu. Organizacija 

koja се vaspitati svoje clanstvo u duhu slobodoumlja, mira i napretka, 

u duhu borbe za ravnopravnost naroda, u duhu solidar-. 

noэti sa radnim masama svih ,rasa i naroda. Treba јој organizacija 

novog kova, koja се voditi citavo pokoljenje, uticati па 

зudblnu mladog pokoljenja. Priznajmo otvoreno i iskreno: 

Na8 Savez nije takva organizacija! Sirokim masama omladine 

tude је na8e igranje staraca, na8e opon.aSanje Komunisticke 

partije. Nasa nelegalna organizacija, na8e cetije, na8a netrpe~ 

7 u 'izvorniku pi.Se "pregraditi"; ree smo promenlli imajuci u vidu 

da s~ u slovenackom izdanju brosure Мladim Zjudima koristi ree "prezidati" 

(u nasem prevodu: preurediti, preustrojiti), а u izdanju brosure 

11а srpskohrvatskom jeziku pise: "Savez moramo iz temelja na 

novo izgraditi!" (vid. Мladim Zjudem u Zgodovinskom arhivu CК:ZKS, 

u LjuЬljani; Oтladini u Arhivu СКSКЈ, Fond KOI, mf. 192/747 

(467-478) i clanak "Мladim ljudima", u ovoj knjizi). 

CLANSTVU SKOJ-a I SVIМ МLADIМ lJUDIМA U JUGOSLAVIJI 99 

ljivost, sektaSka disciplina, na8e komandiranje Olanovim.a i uslovi 

za prijem u organizaciju, ukoceno i neprilagodljivo drzanje 

nasih clanova i funkcionera - sve Lo ne privlaei nego odblja 

siroke mase omladine. Odbacimo taj oklop sektastva, zadimo 

шedu masu omladine! Odbacujmo ukocenu i neprirodnu pozu 

zakopcanog u sebe "visokog politicara". Gledajmo i izucavajmo 

omladinu onakvu kakva је u zivotu, а ne kakvu је pretpostavljaju 

i zele nasi omladinski "starci'' i "visoki politicari"! 

Uprkos teSkom i bezizlarznom poloZaju, omladina Z€li iЬlagostanje 

bujnog razvoja i poleta. Zeli nauke, znanja, ideala i Ьоr 

Ье za primjenu svoje mlade energije. Zeli igre, pjesme, veselja 

i zabave. Zeli sporta, gimnastike, planinarstva i zdravih napora 

radi celicenja svog duha i .miSiea. ТraZi i organizacije koje се 

јој i te zelje zadovoljiti. Zadovoljavajmo te njezine zelje i zahtjeve! 

Org.qnizujmo јој taikva drustva, takve njene o~ganizacije 

i ustanove, organizujmo njenu zabavu i razonodu, sport, 

·turizam i gimnastiku! Privijajmo јој ideale napretka, slobode i 

bratstva medu narodima! Vaspitajmo је u borЬi za svladavanje 

teskoca! 

Sta da mijenjamo 

Mijenjajтo karakter, oЪlik i sadrzinu rada na.Seg Saveza. 

StVtorriлno o.rganizaciju nooog tipa! 

Do sada је SKOJ Ьiо KomunistiCka partija - "drugo izdanje". 

Мl.ada Kompartija. Isti arganizacioni ob1ilk, iste lozinke, 

isti politicki karakter! 

Org.aniz.acija novog kov'lL тота Ъiti vanpa:rtijska, zaista 

omladinska, zaista masovna organizacija. Svojim radom i svodim 

djelokrugom ona mora zadovoljiti ne samo po1iticke, nego 

u prvom redu vaspitne, kulturno-prosvj etne, sportske i sve 

druge zdrave interese omladine. 

SKOJ је do sada blo .duboko nelegalna organiza.cija. Као 

divlje zvijeri su nas progonili. naтOidni tlaCitelji. U SKOJ SIU odlazili 

samo najborbeniji i najodlueniji, samo mladi junaci, kojima 

"nekoliko godina roЬije manje ili vise" nije zadavalo narocitih 

briga. 

Organizacija novog tipa treba da Ъиdе legalna organizacija 

koju тюzе waCi i Ъеz stтah'lL и nju stup:iti svaiki pripadnik 

mladog pokoljenja. 

Do sada је SKOJ stvarao celije, grupe i frakcije. Takvi 

organizacioni oblici ne prШaju sirokim masama omladine sve 

sto zeli njihovo mlado srce! 

Ziato organizacija nov.og tipa meee imati ni ce7tija, ni gтupa, 

ni frakcija!

_ј 

100 BORIS КIDRIC, SAВRANA DELA, 1, 193~1941. 

Do sada smo SKOJ gradili svagdje ро istom kаlири. Ali · 

"svaka cipela ne ide na svakiu nog.и"! 

Omla:dinska organizacija novog tipa mo·rta odgov,ar.ati svim 

zivotnim teznjama omladine, svim zdravim i lijepim stremlje- 

. njima mladosti. А te teznje i stremljenja sи raznoliki. Omladina 

svakog naroda, расе svakog grada, sela, skole i revira ima 

nesto zasebnoga, svojstvenoga tom mjestu i narodи. OmLadina 

:;ama neka · odlиeuje potpиno demokratski i па licи mjesta - 

kakve zadace, kakav karakter се imati njezina organizacija; kako 

се ји izgraditi, kako и njoj djelovati, kako је nazivati! Носе 

li kulturno-prosvjetna, glazbena drustva, sportske klиbove, naиcne 

i prosvjetne kruZoke, omladinske i segrtske sekcije pri 

sindikatima, razne saveze, иdrиZenja i иstanove - prihvatajte. 

Stvarajte ono sto hoce i trazi omladina! ! 

[)о sada је SКОЈ Ьiо strogo centralizovana organizacija. U 

organizaciji novog kova treba da bude drиgaCije. LjUJbav oiD.ladine 

[prema] svom narodи, [iprema] svom jeziku, svojoj zem- 

1ji i svom zavieajiU izrazit се se i и stvaranju hrvatskih, 

srpskih, slovenackih, crnogorskih, makedonskdhomladinski·h organizacija. 

А zar се omladina dozvoliti, zar Ьi to bilo korisno za omladinи, 

da јој та ko komandiuje iz ma kojeg srediSta Ne. ·Zato 

нarodne omladinske organizacije morajи Ьiti samostalne. Njihova 

zajednicka briga, zajednicke borbe i saradnja za zajednicke 

zahtjeve i interese pojedinih slojeva omladine i citavog mladog 

pokoljenja, neka im pokaiи риt i odgoje svijest о potrebl 

drиgarske uiajamnosti i иdrиZivanja и omladinskи konfederacijи 

citave. Jиgoslavije. 8 

Do sada је и SКОЈ-и vladala stroga disciplina ро primjerи 

revolиcionarne partije. Malo se је odgajalo, nedovoljno иbjedivalo 

i sиvise komandovalo и nasoj organizaciji. 

Odbori omladinskih organizacija novog kova morajи Ьiti 

potpиno demokratski Ьirani. Ne na disciplini i komandi, nego 

1 

Na osnovu nekih formulacija u proglasu, istoricar Voja Rajcevic 

u svojoj monografiji Revolucionarni omladinski pokret и Hrvatskoj, 

П, 1929-1941, ·. Zagreb 1980, postavio је pi:tanje autenticnosti nekih delova 

teksta, naroCito tvrdenja da се, buduci da је SKOJ do tapa · Ьiо · 

strogo centralizovana organizacij~, Ьiti osnovane hrvatske, SrPske, slo- 

. venacke, crnogorske i makedonske omladinske organizacije, . . . da omladini 

nece komandovati niko ni iz kojeg centra, da се zajednicke 

brige i zajednicke borbe i saradnja na ostvarivanju zajednickih zahteva 

... pokazati put i izgraditi svest о potreЬi drugarske tizajamnosti 

i udruZivanja u omladinsku konfederaciju cele Jugoslavije. Rajcevic 

konstatuje da za sve vreme izmedu dvaju ratova nijedan clan 

СККSОЈ-а nije izgovorio ree "konfederacija", а pogotovu Кidric, ра 

se pita ko su Ьili redaktori Кidricevog teksta (str. 121). 

1 

lf. 

1 

1 

CLANSТVU SKOJ-a 1 SVIМ МLADIМ UUDIМA U ЛJGOSLAVIJJ 101 

na dтиgarskom uvjeravanjи, na dobrom primjeru i pиnom 

povjerenjи omladine, tтеЬа da se temelji njihova vodeca иloga. 

Do sada је SKOJ Ьiо organizacija s.amo ilromun:isticke omladine. 

Orgp,nizacija oovog kova treba Sirom da otvori vmta socijaListiCkoj, 

radicevskoj, zemljoradnickoj, demokratskoj, religioznoj, 

vanpartijskoj i svoj rreflaSistickoj om7щiini. 

Samю okorjele 

Kako da mijenjamo 

agente fa.Sizma i rozp,raae omladti11JSkog jedinstva ne pustajte 

и svoje redove! . 

Potpuno samostalan i vanpartijski karakter omladinskih 

organizacija ne isk1jиcиje njЉove drugarske v-eze sa Komиnistickom 

partijom. · Naprotiv, ta veza је od zivotne vainosti. 

Za mlado. pokoljenje. Као god sto tim organizacijama i njihovim 

clanovima niko nece braniti vezu sa ma kojom nefasistickom 

partijom - tako treba nastojati da se te omladinske organizacije 

i njihovo clanstvo иvjeri и potrebи iskrenih drugarskih 

veza sa Komиnistickom .partijom - poЬornicom jednaJko.pravnosti 

i svjetlije budиcnosti- ikako svih naroda, tako mladog 

pokoljenja. · 

Ima dosta omladine и raznim organizacijama i drиstvima, 

koje sи neprijatelji naroda osnovali, da Ьi preko njih "иzgajali" 

omladinи и protunarodnom duhи. Omladina је и te fa8isticke 

organizacije satjerana ili prijetrijama iИ pritiskom, Ш privucena 

laznim obecanjima ili prevarom. 

Ne tтеЬа da Ьиdе ni jedne fasisticke oтganizacije и kojoj 

ne Ьi radili pristase pokreta mladog pokoljenja! Treba raditi 

na tome, da и tim organizacijama zagospodari sama omladina. 

Prista8e poikreta mlad0g p01koljenja treЬa omladinu iz fa8iatickih 

organizacija da иvjere u potrebи borbe za ostvarenje 

onih obecanja, koja fasisticki demagozi dаји omladini i da tи 

zavedenи omladinи privedи na stranи pokreta mladog pokoljenja. 

Sjetimo se rijeci velikog proleterskog vode i иcitelja: "Radite 

tamo gdje se mase оkирlјаји". Ima veliki broj omladinskih 

cku.Stava, klrubova, ustanova i organizacija koji ndsи prosto 

orиde fa8istickih agenata. Tamo gdje Љ nema treba Љ stvoriti 

i osnivati. Та drustva treba da Ьиdи temelji omladinske organizacije 

nov.og tipa! Clanstvo i rad na.Sih mladih drиgova iskljиcivo 

и masovnim drustvima i organizacijama - jeste neophodni 

иslov za preиstrojstvo na8eg Saveza. Zato - svi skojevci и 

legalna masovna omladinska dтиstva!!

102 BORI~ KШRIC, SAВRANA DELA, I, 1933-1941.- 

Idite u ta druStva kao u svoj, а ne u tuai tаЬот! Nefa 

SistiCka omladinska drustva- to sи паSа dтustva. 'Njihovi drustveni 

interesi - jesu nasi inteтesi! Njihov napredak - nas 

-је napredak. Nikakvih cel-ija, fтakcija, ni nelegalnih gтupa, 

nikakvih tudih tijela и tim dтиStvima! Svojom aktivnoscu, svoiim 

konstтuktivnim таdот u drustvu, svojom brigom za razvitak 

i napredak dru.Stva i njegovih clanova, svojim organizatorskim 

:i vaspitackim talentom, svojom poZrtvovanoscu i ljuЬavlju 

prema omladini- а ne eahurenjem,_izdvajanjem u celije i 

frakcije- treba da se O


Ne! Njima trebajи cvrstis posteni i iskrieni, svom ШLrodи 

i svojoj kШsi, svom pokr.etи i njegovim iihejarrvp, dp smrti odani 

karakteri. ТrеЬаји potomci Hajdиk-Veljka koji " .. glavи 

dаји Krajinи ne dаји" ... ; potomci Starca Vиjadina sto "Zivot 

gиЬе, braeu ne izdajи". . 

Тrebaju li nam strahotepci, kukavelje i beskicmenjaci, koji 

pred nasi1nicima padaju na koljena, ~,1ји1Ье nogu sto ih cu5- 

ka ...", sto padaju u uZa.se i palillw, trube na UZiiilak pred poteskocama 

borbe 

Ne! Narodu i mladom pokoljenju trebajи smjeli i neustra 

.~ivi borci. ТrеЬаји ljиdi koji se dizи prt;Jtiv svakog zla i nasilja 

иCinjenog njihovoj klasi, njihovom narodи, njihovom drugи 

и ЬотЪi; ljudi koji mrze ugnjetaea, ustaj:u i druge krecи и 

ЬотЬи protiv njega, ljudi koji ne prezaju pred teskocama borbe 

nego ih savladavaju i jacaju se za odoljevanje · novim poteskocama. 

Trebaju im ljudi koji hoce i mogu ih dovesti do zeljenog 

cilja. Trebaju im ljudi "koji mogu stici i uteci i na strasnom 

mЗestu postojati'•, treЬaju [im] potomci Мatije Gupca, Bure Bakovica 

i slicnih narodnih boraca. 

Zar da odgajamo pesimiste, ocajnike, parazite, deklasirane 

tipove, Ьlazirane kandidate na samoubojstvo i drustvu suviSn:e 

ljude 

Ne! Mi hocemo vedro, zdravo i bodro; рипо elana i ·borbenog 

odиsevlje.nja; voljno da radi i puno Ziv.ptne r.adosti mlado 

pokoljenje! 

А takvo pokoljenje moze se odgojiti samo и borbama za 

svladavanje teskoca. Odgojiti se moze samo jedan snazan po 

Т..:r·et mladog pokoljenja. Odgojiti ga moze samo u duhu i na 

osnovu takve nauke, koja mи otkriva zakone drustvenog тaz 

'i,itka, koja ga ирисије da djeluje па taj тazvitak, da uklanja 

sve zapreke tom razvitkи. 

U duhu Marxa, Engelsa, Lenjina i Staljina, u duhu proleterskog 

internacionalizma!! Та nauka dovela је ljude na jednoj 

sesj;ini Zemaljske kugle miro, sloЬod:i, Ьlagostanju, napretku 

i srecnom, radosnom zivotu. Dovest се i nas - ucimo 

је, slijeaimo је! 

Pomazimo svim tim mladim snagama па licu mjesta: u 

drustvu, u klubu. Budimo mlade snage koje jos nisu probudene. 

Razvijajmo iz svjesnih aktivista omladince, organizatore 

i vode mladog hrvatskog, srpskog, slovenackog, makedonskog 

i crnogorskog pokoljenja! 

Omladins!ki pokret mora u svojim kruzocima i odjeljenjiшa, 

u citaonicama i na vjezbalistu, na izletima i na odmoru, 

na zabavama i na plesovima razviti kod omladinskog kadra 

·1 

CLANSТVU SKOJ-a I SVIМ МLADIМ UUDIМA u·JUGOSLAVIJI 105 

svestranost! Bez tog· svojstva ne moze Ьiti dobrih organizatora 

mladog pokoljenja, koji su srasli sa omladinom i koje omladina 

voli, postuje i slu8a. Neka ne bude medu pobornicima mladog 

pokoljenja nikoga koji nije do.Ьar StPOrtas i koji se ne razumije 

u sve ono sto omladina voli! · 

Uzgajajmo svuda mlade drugarice! Bez dobrih organizatora 

- djevojaka - nece pokret mladog pokoljenja · Ьiti u stanju 

da obuhvati svu zensku omladinu u svoje redove. 

Njegиjmo 

zive ljude! 

Pomozimo svakom mliulom covjekи! 

Danas kada se u Citavom ilmpitalisti.Ckom sv:ijetu ru,pl'IQI)as·tavaju, 

unistavaju i razbacuju milioni ljudskih zivota i egzistencija 

- Sovjetski Savez diZe geslo socijalizma: Briga za ljude! 

Na.Se m1ado pokoljenje ne mooe zatvoriti oCi pred tom paznjom, 

tom ljubavi, tim drugarskim · postovanjem i pomoci koju Sovjetski 

Savez posvecuje mladim graditeljima socijalizma. То је 

primjer i pиtokaz za nase mlado pokoljenje! 

Usprkos tamnim i teSkim danima - sud!Ьina pokoiLjenja 

mladih ljudi је и nasim rukama!! "U ljudima је sve", rekao је 

na8 veliki voda i ucitelj naroda. Ко се ostvariti sve zadace, sve 

. teznje, sve ideale mladog pokoljenja Ко izgraditi, stvoriti i 

voditi njegov poikret, njegove orga.ndzacije Ко po.moCi, saeu:.. 

vati, vaspitati i podizati, ko organizovati vaspitanje, borbu i 

zabavu mladog pokoljenja Ljиdi, pripadnici na8eg mladog pokoljenja. 

Oni su tu и nasoj sredini. Treba ih naCi, podiCi, istaci 

i probиditi njihove prigиsene snage i talente. Sa razumijevanjem, 

strpljivoseu i ljwЬavlju treЬa иCiti i pomagati na8e mlade 

:.-nage. Odgajati postenjake, ljиde zdravih pogleda, sirokih sposobnosti, 

jake hrptenjace, mlade organizatore, voae i neustrasive 

zastupnike omladinskih ртаvа i interesa. 

Mlado pokoljenje danas vise nego ikada treba sposobnih 

mladih Ьоrаса, organizatora i zastupnilka; ljш:li koji su Zivo 

srasli sa sv.i!ri zdravim tradicijama, sa svim zdravim om1adinskim 

cuvstvima, zeljama, teznjama i karakternim osobinama 

svog naТtOda. Samo takvi mladi drugovi jesu mrav i za Zivot 

sposoban cvijet, nikao iz dubokog narodnog korjena. Samo 

takvi tljudi uzivat се puno povjerenje i ljubav svoje narodne 

omladine. 

Pronaci i odgojiti takve zaista sposobne mlade ljude, Hrvate, 

Slovence, Srbe, Crnogorce, Makedonce, · to је velicanstvena 

i neposredna zadaca omladinskih organizacija i mladog poko-


ljenja svih naroda Jиgoslavije. Pronaci i odgojiti mlade potomke 

Svetozara Markovica, Skerlica, Gacinovica, Oreskoga! 

Takvi zastupnici interesa hrvatske, slovenaOke, make4onske 

omladine neka postanи zastupnici srpske, crnogщske i -obratno! 

Svakog dobrog organizatora i ne:иstrasivog _ zastupnika 

ћrvatske omladine, treba da poznaje i postuje srpska, slovenacika, 

makedonska. V ode i organizatore srps!ke ili slovenaOke - 

treba da zna hrvatska · omladina. Dobar glas .о njihovim djelima 

neka odjekuje sirom mladog pokoljenja! Neka rastu vode, 

organizatori i u:C:itelji omladine citave Jugoslavije! 

Mlado pokoljenje - 

gore glavu! 

O,Ca.jnici, utqpljenici i oЬlomovci nazadnjaC.ke · :pro8losti, 

predstavnici druStvene trulezi i pobornici nazatka klevecи omladinи. 

Bulazne kako danasnja omladina toboze "nema ideala", 

nema sposobnih snaga, nema odиsevljenja i samopozrtvьvanja 

za velika djela. OdЬacite to klevetanje mladog pokoljenja. Na5 

odgovor је samo jedan: Кlevetnici! Podite и prosvjetl1a, sportska, 

glazbena i drиga kulturna drиStva, podite и hrvatska i sиmadijska, 

и slovenaCka i makedonska sela, podite и radnicke 

cetvrti, и tvornice i rudarske revire; podite и skole i u:niverze, 

zadite и podrume i tavane vasih palaca, podite и dalmatinske 

luke i crnogorske krseve - podite i vidite zivu omladinи i vi 

cete naci samo to sto sakrivate! Naci cete krasne talente. i 

sposdbne :rnlade ljude, pu!Ile ideala i ljubavi [prema] svom narodи. 

Pogledajte kakve muke gladi i besposlice, Ьijede ·i nevolje 

taru te mlade narodne snage i talente. Kakav bedem mracнjastva, 

terora, bespravlja, dиsevnih muka i poniZenja moraju 

pr01Ъijati te njeZпe ktice mladih talenata па svom pиtu! Podite 

и Mitrovicи, Lepoglavu, Zenicи i Pozarevac -- · pogledajte 

iza debelih zidova i prozora sa resetkama jugoolavenske glavnjace! 

Vidjet cete cvijet mladmti, nesalomljive mlade j-unaike, Ъоrсе 

za. socija1Jna i narodna prava, ро njihovim patnjama · i mиkama 

i nj!ihovoj izdrzljivosti. sudite snagu njihovog odusevljenja 

i nji

т 

1 

108 BORIS KШRIC, SAВRANA DELA, I, 1933--1941. 

MLADIМ LJUDIМA* 

Delegacija mladih radnika i intelektualaca za Sesti svetski 

kongres Komunisticke omladinske inteтnacionale koju је nas 

Savez izabrao na svojoj Zemaljskoj konferenciji vratila se iz 

Moskve. 1 Vratila se iz slobodne prestonice slobodnih i. srecnih 

sovjetskih naroda, koji neumorno grade besklasno druStvo i 

njegovu visoku, ро obliku narodnu, а ро sadrzini socijalistiGku 

kulturu, neopisivo -odusevljena i preporodena. Kongres, sov-. 

jetska sloboda i drustvo odabranih mladih boraca iz celog sveta 

* Tekst је objavljen, sa potpisom Centralni Odbor Zveze Komunisticne 

Мladine Jиgoslavije, odnos.no С:КSКОЈ~а, и brosuri stampanoj 

nc1. slovenaCkom i srpskohrvatskom jeziku и Беси 1935. godine. 

Brosura је ilegalno rasturana и Jиgoslaviji, а sadrZi i "Govor sodruga 

Dimitrova оЬ zacetku VI. kongresa· КМI, dne 25. septembra 1935", odnosno 

и izdanjи na srpskohrvatskom jeziku ,.Govor drиga Dimitrova, 

prilikom otvaranja VI kongresa KOI, 25. sept. 1935", str. 17-21. Jedan 

primerak broSиre na slovenackom jeziku сиvа se и Zgodovinskom arhivu 

СКZ:КS, а primerak na srpskohrvatskom jeziku, sa naslovom 

Omiad.ini, saeuvan је и Arhivu Komunisticke omladinske internacionale 

и Moskvi, а kopija tog dokumenta nalazi se и ArhiVoU СККРЈ, Fond 

KOI, mf. 192/747 (467-478). (Vid. dr Мiroljиb Vasic, Revoiucionarni 

omiad.inski pokret и Jugosiaviji 1929-1941, Beograd 1977). 

Nakon sto је Кidric, ро obavezi kоји је preuzeo na sednici СККРЈ od 

15. novembra 1935, napisao proglas "Clanstvu SKOJ-a i svim mladim 

ljиdima и Jиgoslaviji", koji је СККРЈ usvojio na sednici od 29. 

novembra 1935, krajem 1935. napisao је i poseban siri proglas pod 

naslovom "Мladim ljиdima", и kojem је dao иpиtstva о tome kak_o 

reorganizovati SKOJ prema smernicama Sestog kongresa KOI, ka:ko 

- sto је naveo vec и svom govoru na Sestom kongresи КО! - promeniti 

karakter SKOJ-a, kako stvoriti najsiri front radniCke, seljacke i 

ostale omladine, naime · antifa5isticki omladinski front и Jиgoslaviji, i 

kako da se omladina vaspitava и dиhи marksizma-lenjinizma. Proglas 

"Мladim ljиdima" sadrii vise formulacija, ра i delova celih pasиsa 

iz proglasa "Clanstvu SKOJ-a i svim mladim ljиdima и Јиgо:.. 

slaviji", ali daleko prevazilazi ovaj proglas ро stvaralackom zanosи i 

ро zivom osecanjи sa kojim se Кidric unosi и stvari, а, sem toga, mnogo 

dиЬlје ulazi и proЬleme mladih generacija и Jиgoslaviji. U proglasи 

"Мladim ljиdima" vise nego и prethodnom proglasи naglasena . је vaspitna 

strana nove organizacije, и kojoj Ьi se dotadasnje celije i grupe 

SKOJ-a promenile и "borbena jezgra drustva". · 

1 

Vid. "Clanstvu SKOJ-a i svim mladim ljиdima u Jugoslaviji", 

nap. 4, и ovoj knjizi. 

МLADrм UUDIМA 109 

delegaciji su razbistrili vidike. PrиZili su јој odgovor na neresena 

pitanja koja su sudiЬonosna za nasu om.ladinu i otvarali јој 

nove proЬleme i zadatke. 

Omladinska drиstva! Mladi ljudi! 

Ро povratku riase delegacije · zelimo da kazemo· omladini 

sta је delegacija videla i cula. Posebno smatramo za svojи dиZnost 

da omladini podnesemo racun о svom delovanju i da 

iskтeno pozovemo sve nefasisticke omladinske oтganizacije bez 

izuzetka da таzтоtте паSе pтedloge. 

Delegacija је u Moskvi i u zemlji upoznala zivot sovjetske 

omladine. Uverila se da sovjetskoj omladini sija sunce srece, 

radosti i pesme. Videla је da sovjetska omladina ne poznaje 

nezaposlenost, b~du i oeaja,nje, da sи јој otvorena vrata do najviSeg 

obrazovanja, da uci i stice kulturи na svojim slobodnim 

шaternjim jezicima i da u milionskom Ьrоји јаса svoje telo 

zdravim sportom. 

Delegacija se dr.иzila sa diV111im drugovima iz eetirim:ilionskog 

Lenjinskog komsomola, kovacnice novog, kиlturnog, herojskog 

Zivota veselog mladog poikolenja. 

Na svakom koraku delegacija је osecala kako sovjetska 

omladina neizmerno postиje i voli Boljsevicku partiju i velikog 

иcitelja i najboljeg prijatelja omladine druga Staljina. 

OsetШa је druЬoilw odanost i ljuЬav koje sovjetska omladina 

gaji prema svojoj socijalistickoj domovini i divila se strasnoJ 

predanosti slobodi i istinskom internacionalizmи, koji prozima 

mladи sovjetsku generaciju. 

Delegacija је slиSala iz usta omladinskih Ьоrаса koji s·и, 

иprkos budnim ocima narodnih neprijatelja, stigli iz kapitalistickih 

zemalja na Sesti kongres, kako mocnim koracima napreduje 

u svetu jedinstveni omladinski pokret. 

SlиSala је kako se и Francuskoj 34 nefasisticke omladins~e 

organizacije razlicitog pogleda na svet i razlicite politicke opгedelj 

enosti иjed.injuju и zajednicki omladinski pokret za interese 

i prava omladine. 

Cula је kako је americki omladinski kongres obuhvatio i 

sj edinio 800 raz1icitih omladinskih organizacija sa milion i ро 

clanova. 

Videla је delegaciju socijalisticke omladine, koja је prvi 

put и istoriji ucestvovala na kongresu Komunisticke omladinske 

internacionale. Poslao ju је kao gosta Savez socijail:istiCke omladine 

Spanije. · · · · 

Nasa delegacija ucestvovala је na Sestom kongresи i zajedno 

s mladim drиgovima iz svih zemalja sveta burno klicala 

nezaboravnom heroju iz Lajpciga, neustrasivom antifasistickom


borcu drugu Dimitrovu, koji је pozdravio omladinski kongres 

u ime Izvrsnog komiteta Komunisticke internacionale. 

Kormilar Kominterne је u svom pozdravnom govoru porucio 

Kongresu da nade takve puteve na kojim.a Ьi SV!L nefasisticka 

omladna mogla udruziti svoje snage. Pozvao је mlade 

drugove da razmotre kako Ы komunistiёke omladinske organizacije 

tako preuredili da im ne bude tud. nijedan zivotni interes 

mladog radnog pakolenja. 

"Milioni mladica i devojaka, kojima је kapitalisticko drustvo 

stvorilo n.emogu6ne uslove za opstanak, ikoji ili uopSte n:igde 

nisu organizovani ili se nalaze u organizacijama kojima ruko 

'>'Odi klasni neprijatelj, vasa su braca i vase sestre, koje svojim 

istrajnim radom mozete i morate prevesti na stranu socijalizma."2 

· 

"U ime Izvrsnog odbora Komunisticke internacionale izjavljujem 

da се omladina koja se prisajedfuila Komunisticko] 

omladinskoj internacionali imati potpunu mogucnost da samostalno 

siri svoj revolucionarni pokret i tla odlucuje о pitanjima 

svog pokreta." 3 

Veran ovoj ;poslanici clruga D.Шnitrova, Sesti koDgxes је 

temeljito raspravio pitanje kako је moguC:no izbaviti mladu 

ge~eraaiju и kapi1J.alistic1cim zemljama od propasti kojom јој 

preti oo:rvю.rski i zverski fa5izam. · 

Мladici i devojke! 

Мladi drugovi i' braco! 

Odluke Sestog kongresa otkrivaju nasem Savezu, nefasistickim 

omladinskim organizacijama i celoj omladini s~oke 

puteve. One jasno odgova:raju na pitanja koja dosad nismo 

uspeli da resimo na zadovoljavajuji nacin, а koja kljucaju u 

mozgovima i srcima nasih mladih drugova i razumnih mladih 

~di: . 

Kako da se odluCtљo uhvatimo uloomac sa ugrozer!Юm S'UdЪi 

·nom i buduenoscu nase omladine 

Kako da ujedinimo sve omladinske snage i omladinske organizacije 

па strani radnog naroda и snazan pokret mlade generacije 

Kako doci do toga da sam Savez ne vaspitava samo komunisticku 

omladinu, nego da и isto vreme uz svakodnevnu brigu 

za omladinske ekonomske i .kиlturne interese i prava va.Spitava 

siroke omladinske mase и duhu slobodoljuЪlja, borbe za 

2 

"Govor sodruga Dimitrova оЬ zaёetku VI. kongresa КМI, dne 

25. septembra 1935", Mladim l:iudem [CKSKOJ-a, Wien 1935], str. 20. 

3 

Isto. 

МLADIМ UUDIМA 111 

nacionalnu ravnopravnost i slobodu, sloge i jedinstvenih istupanja 

celog radnog naroda, bratstva med.u narodima i rasama 

Zasto su ta pitanja goruca i sve aktuelnija · Poslednjih godina 

u razvoju i zivotu nase omladine pojavilo se mnogo cega 

novoga, mra


gomilaju tamni oЬlaci, koji prete ratnom olujom. Мlada braca 

slovenacke omladine iz Julijske krajine vee prolivaju svoju krv 

na pesku abisinskih bojista.; Slovenacki. ratni b~gunci koji_ su 

pobeg1i u Jugosla:Viiju stradaju. Pred ce~t"!" mJadim pokolen]~ 

u Jugoslaviji stoji pitanje: kuda ploV1 ]Ugoslovenska spol]na 

;politika Но6е li sa rм;ajpetim jedrima o1ploviti u talbo: izazivaca 

rata ili ju је mogumo skrenuti u taЬor svetskog !ШI'а ) 

Danas se ogтomna vecina паsе omladine пalazi и Skтipcu. 

Bez тazlike је li oтganizovaпa ili nije. Prava па таd, hleЪ, obтazovanje, 

kvalifikacije, па пaci_~lnи i opstи k~lt!"'тu ~ ~skтa 

•5ujи se samo тadnickoj omladtnt. Опа se иskтасизи veetnt mladog 

poJoolenja. тшl:nih ljwdi. Ntije иgroZiena ~то rail:ruickla йf1!J'fдdina. 

Osim sacice Ъogatas"kih sinova i kceтi, ртеtеzпа vectпa 

omladine је иgтоzепа. U gтozene su sиdblпa i Ъиdиenost celog 

na8eg pokolenja radnih ljшLi. 

Zvuci harmonike i tamburice gube se u mraku i utucenosti: 

Dusu razdire teska briga о tome kada се sv'anuti . . . Sve 

manje је pesme; razdraganog mladalackog smeha, bezbriZne 

zaЬave i Zivotne radosti. А omladina је sveg toga tako zeljna! 

. Omladina hoce da izide iz nevolja! Narodni neprijatelji је 

Iukavo primamljuju. Neiskusnu, hoce da је pridobl~u. 

Cija је 

omladiпa 

Da 1i се omladinu vaspitavati neprijatelji u protivnarodnom 

duhu i iskoriScavati је u protivnarodne svrhe, ili се ona 

udrиZiti svoje snage na strani radnog naroda i naroda koji 

se bore za ravnopravnost i slobodu 

Zivotni interesi omladine, njena sudbina i buduenost nisu 

vezani za narodne n~ri1ate:Jde- njene n~:r1tlatelje. Oni su na 

strani ravnopravnosti i slobode! Oni su na strani radnicke klase 

i celokupnog radnog naroda! 

Savez тотато temeljito pтeитediti! 

Мотато pтomeniti kaтakteт Saveza! 

Zivotni interesi, vaspitanje, sudbina i buducnost nase omladine 

jesu i moraju Ьiti velika briga svakog pobornika omladinskih 

prava. 

Zivotni interesi, vaspitanje i buducnost na5eg mladog pokolenja 

tr.a:Ze da se ·radnic.ka о~ ~ .u vans1:r'~ak7• 

stvarno masovne omladinske oтgamzaetзe, kозе ne sзеdtnзизи 

ablsinзki 

• Treeeg oktobra 1935. Italijani su prodrli u Abisiniju; росео 

rat. 

је 

МLADIМ LJUDIМA 113 

samo komиnisticku omladinи nego i vanstтaпtaCk:u, sooijalis:tliiSkи, 

itтiscanskosocijalistickи, тadicevskи, zemljoтadniCk'li, demokтatskи, 

veтskи i dтugи omladinи, и oтganizacije koje se Ъrinи za 

omladinske ekonomske i kиltиrne inteтese i ртаvа i и isto vтeme 

vaspitavajи svoje Clanstvo и dиhи sloЪodoljиЪlja,. sloge i 

jedinstvenog istиpanja celog тadnog naтoda, и dиhи Ътatstva 

izmedи na1·oda i таsа. 

Zivotna роtтеЪа тadne omladine da Josniva. takve stvarno 

masovne omladinske oтganizacije zahteva. temeljito ртеитеdеnје 

S(aveza) K(omиnistiCke) O(mladine) J(иgoslavije). Опа odlиeno 

zahteva da SKOJ pтomeni svoj kaтakteт i da se odтekne 

sektaSkog imitiтanja Paтtije. 

Kako tтеЬа pтeитediti SKOJ 

·Ta.ko, da Zivotni interesi mladog radnog poikolenja, sva 

omladinska prava, а ne samo gola politika, sacinjavaju njegovu 

sadrzinu i da usmeravaju njegovu delatnost. Omladinske organizacije 

novog kova moraju ponuditi omladШi ISVe ono zdravo 

sto zeli njeno mlado srce - kulturni rad, pesmu, muziku, zabavu, 

igru, sport i odmor. U njima devojke treba da nadu brigu 

za svoje posebne interese, potrebe i pristojan odnos. 

Tako, da u organizacijama novog kova nade prostor radllicka, 

seljacka, intelektualna i druga omladina, koja zeli da 

iskreno i posteno ucestvuje u njihovom radu i razvoju. Zato se 

treba odreci sektaskih zahteva pri prijemu u clanstvo i uslova 

и pogledu rada, prijema i discipline koje Komunisticka partija 

mora zahtevati od svojih clanova. 

U omladinski!n organizacijama novog kova rukovodenje se 

mora zasnivati na иbedivanjи i dobrom ртiтети, а ne na zapovedanju. 

Organizacije novog kova treba da vaspitavajи omladinu 

u duhu pozтtvovane discipline. Zato se па Clanovima ne 

sтеји lomiti disciplinske palice. 

Tako, da u omladinskim organizacijama novog kova omladina 

· sama demokтatski odlucuje о tome kakve zadatke i kakav 

karakter се dati svojim organizacijama, kako се u njima delovati, 

kako се ih izgradivati, kako се ih opremati i nazivati. 

Tako, da omladina ne izgraduje svuda ро istom kalupu 

sYoje organizacije, jer su omladinske zelje, potrebe i teznje u 

Jugoslaviji veoma razlicite. Omladina svakog naroda, u stvari 

svakog grada, rudnika, sela i skole ima nesto posebno, nesto 

nacionalno i lokalno, nesto Ciвto svoje. Zato organizacioni oblici 

moraju odgovarati nacionalnim i mesnim omladinskim potrebama. 

Umesan је svaki organizacioni oЬlik koji pomaZe 

razvitku .omladinske organizacije novog kova i koji је u skladu 

sa omladinskim potreЬama. Мislimo da su najpogd.dniji organi- 

8 Boris Кidril!, 1


zacioni oЬlici razliciti klubovi i kruzoci, koji se brinu za ekonomske, 

kulturne i politicke potrebe omladine. 

. Tako, da omladina svakog naroda u Jugoslaviji ima svoje 

nacionalne omladinske organizacije, svoja slovenacka, svoja 

hrvatska, svoja srpska, svoja crnogorska, · svoja makedonska ... 

omladinska drustva, koja se udruzuju u nacioniйne omladinske 

saveze. Ј er i radnicka i ostala omladina oseca prirodnu ljubav 

prema svom nar.odu i matemjem jeziku. Povrh toga sva nesrpska 

omladina mora se boriti i za svoja nacionalna prava. 

Nacionalni omladinski savezi treba da budu samostalni. 

)fjihova zajedniCka borba i zajedniCka briga za zajedniCke interese 

omladine u Jugoslaviji treba da ih, uz istovremeno istinsko 

internacionalisticko vaspitavanje, sjedinjuje u · jedinstvenu zaj 

ednicu novog kova. 

Tako, da omladinske organizacije zivo teze javnoj delatnosti. 

U svojem organizacionom, borbenom i vaspitnom delovanju 

one moraju _ koristiti svaku zakonsku mogucnost. One su 

duzne da se bore za svaki novi pedalj legalnih sloboda. Moraju 

se brinuti za to da ne budu privlaene samo za mlade "juna&e" 

kojdma nekoli!ko godina !I"oblje ne stvara poseЬne :brige, nego za 

airoke slojeve omladine koji zele samo "legalno da rade, koje jos 

nije prekalila surova skola ilegalnih borbl i koji jos nisu shvatili 

da cesto treba prekoraciti protivnarodni zakon ako hoce da 

im sutra bude dopu8teno ono sto im је danas jos zabranjeno. 

Potpuno samostalan i vanpartijski karakter omladinskih 

organizacija novog kova nikako ne iskljucuje njihove stalne i 

srdaene odnose sa KomunistiOkom IPШ"tijom. Naprotiv, za mlado 

pokolenje је od Zivotne vamosti da ima omladinske organizacije 

novog kova kojima niko nece braniti da. odrmvaju dodire 

sa Ьilo kojom nefa8istiбkom partijom i stalnu vem sa avangardom 

radnicke klase i celog radnog naroda. 

Cime poceti 

Tako glasi goruce pitanje koje trazi jasan odgovor. 

Verovatno је da се poneki omladinac ovako ili onako pogresno 

shvatiti veliki i opsezni zadatak. Bilo Ьi veoma stetno 

miSljenja da је dovoljno ako pdЬo1jSa.mo met01de svog rada, а 

da sve drugo sme ostati ро starom. Ne, mladi drugovi, nije 

dovoljno samo poboljsati metode rada, niti је dovoljno samo 

"temeljno" izmeniti сео sistem rada. Moramo izmeniti jos mnogo 

sta. Moramo stvoriti novi tip omladinske organizacije i nov 

tip samog druga omladinca . .А sve to novo nije nikakav "takticki 

manevar". 


. Sve to novo namece briga za interese i prava, za vaspitanje, 

za sudblnџ, i budu&nost 'Щ(LSeg mladog ротФ~nја. 

Takode Ьi bilo pogresno misliti da sve sto smo dosad imali, 

naime nas Savez, moramo likvidirati, raspustiti i ostati praznih 

ruku. . - 

Ne likvidimti Бavez, nego ga pre'UI1'editi promenitri. njegov 

karakter, stvoriti nov tip Saveza. ' - 

Kako 

Pogledajmo oko sebe! Pogledajmo gde saradujemo sa drugom 

omladinom! Pogledajmo sta siroki slojevi omladine imaju 

zaj-ednicko sa nama, clanov.im.a SKOJ -а! 

Mi vidimo da u raznim krajevima postoje dr1istva, klubovi 

i pro~yetne! sprtske, p~vacke, turistitke, strucne i druge orgaщzaci]e 

ko]e msu poslusno orude narodnih neprijatelja. Vidimo 

da Ьi takve organizacije ·mogle odlucno voditi brigu za interese 

i pr~va mladog pokolenja, za njegovo vaspitanje, za njegovu 

sudbmu i buduenost kada Ьi na to mislile ako Ьi bllie saradivale, 

povezivale se i sjedinjavale. Vidim~ · i to da ogromna 

vecina omladine jos nije u tim organizacijama, da su one cesto 

suviSe malo razlicite, zanimljive i privlacne za omladinu. - 

Svuda gde god је mogucno и takve organrizacije udruzivцt~ 

i uclanjivati siroku dosad jos neorganizovanu omladinu - а 

to је gotovo svuda mogucno - takva postojeca drustva i takve 

organizacije moraju postati glavni temelj omladinskih organizacija 

novog tipa. 

Velika vecina na8ih clanova, naime Saveza kakav је Ьiо 

do sada ucestvuje u tim organizacijama. Svi nasi Clanovi и 

masovna drustva! Clanstvo i konstruktivan rad nasih mladih 

drugova u nefasistiCkim organizacijama је preduslov za temeljno 

preustrojstvo Saveza omladine. 

Nase celije i grupe dosad su u omladinskim drustvima bile 

tako reci tuda tela. Iskreno zelimo da se to promeni. Interes 

omladine је nas interes. DrиStveni interes nefasistickog drustva 

је па§ interes. Zato preustrojstvo SKOJ-a treba izvrsiti tako 

da se nase celije i grupe promene u ЬотЬепа prava jezgтa najpozrtvovanijih 

organizatora drustva, onih koji strogo izvrsavaju 

zadatke i koji se brinu za interese drustva i omladine i 

ujedno neustrasivih zastupnika cimladinskih ·prava, mladih postenih 

ljudi sa cvrstom kicmom, koji vaspitavaju omladinu u 

duhu slobodoljuЬija, borbe za nacionalnu ravnopravnost i slobodu, 

sloge i jedinstvenih istupanja celog radnog naroda, bratstva 

medu narodima i rasama ... Mi ne tezimo tome da jezgra 

sacinjavaju samo sadasnji Clanovi SKOJ-a. Naprotiv, ukoliko 

vise postenih mladih radicevaca, socijalista, hriscanskih socija-

·-1 


lista, zemljoradnika, katolika ... i stranacki neopredeljenih drugova 

postanu pozrtvovani organizatori omladine i pobornici om-. 

.ladinskih prava, koji се omladini davati dobar primer kako se 

treЬa boriti za njene interese, utoli!ko се vise imati koristi dru- 

. stva i oelo mlado pokolenje. Sveta је duznost na8ih drugova 

tda svirm tim m1.ad:im. ljudima pom.aZu sa najveOOm. bcigom i 

negom. · . 

Postojanje nekog nefasistiCkog omladinskog drustva је interes 

mladog pokoljenja, to је nas interes. Zato se, mladi drugovi 

i braco u druStvima i organizacijama, ne plasite viSe da 

се se legalnost .druStva izlagati opasnosti od nepromiSljenih i 

brzopletih eksperimenata. Otvoreno tvrdimo da se treba boriti 

za svako paree novih legalnih ~loboda. Otvoreno vam kaZemo 

da sm.atramo da је mogucno prekoracenje protivnarodnog zakona 

nиZno sredstvo u borbl za siru legalnost. Ali postoji razlika 

izmedu pripremljenog prekoracenja protivnarodnog zakona, za 

koje se odluci siroka masa omladine, i. nepromi.Sljenog avanturizma. 

Prvo donosi uspehe, а drugo sиZavanje legalnosti. 

Interesi odmladinskih dru8tava i opsti interesi omladine 

zahtevaju da Щu8tva postanu raznovrsnija, privlacnija. Zato 

Ш и doticnom narodи i и dotienom mestи treba prilagoditi 

zeljama omladine, tradicijama i potrebama i u njima stvoriti 

1·azne krиZoke, odseke, klubove itd. 

VaZno је da omladina organizuje dru8tva koja dobro· rade 

и lokalnim razmerama, ali da ih organizuje i u drиgim krajevima 

u kojima jos ne postoje. Ponegde Ьi omladini bilo korisno 

da u razne socijalne i nacionalne omladinske svrhe, na primer 

za iskorenjivanje nepismenosti i za brigu о maternjem jeziku 

na jugu, osniva nove organizacije ili da novom i raznovrsnijom 

sadrzinom koja odgovara datom vremenи obnovi stare organizacije 

koje imaju zdravu i ukorenjenu tradicijи. Mi prиZamo 

svoju bratsku ruku radicevskoj, zemljoradnickoj, demokratskoj, 

makedonskoj i svoj vanstranackoj omladini i pozivamo је da 

zajedno organizujemo takva dru8tva. 

V aspitanje и 

omladinskim organizacijama novog kova 

Omladina koja se bude organizovala u organizacije novog 

kova i u njima ucila, omladina koja se u redovima tih organizacija, 

u isto vreme, pravilnom Ьor:bom za svoja prava, za interese 

radnih klasa i neslobodnih nacija, bude vaspitavala u 

duhu slobodoljиЬlja, borbe za nacionalnu ravnopravnost i slobodu, 

sloge i jedinstvenih istupanja celog radnog naroda, bratstva 

medи narodima i rasama, . . . sva ta omladina се se vaspitavati 

u duhи klasne borbe i proleterskog internacionalizma. 

. ' 

' 

МLАDЩ UUDIМA '117 

Uz borbu i исеnје, omladini treba na nenametljiv nacin 

osvetljavati njena iskustva и svetlosti marksizma-lenjinizma i 

uciniti јој pristupacnim i razumljivim velika dela Marxa Engelsa, 

Lenjina i Staljina. · . ' · 

Omladina mora poznavati sve, ра kako ne Ьi иpoznala 

veli!ku ideologiju koja је na sestini Zemljine ku·gle stvorila mladom 

sovdetskom pokolenju bezbrirnu mladost i srecnu buducnost! 

Za potpиno 

organizaciono jedinstvo radniCke omladine 

· Posebno naglasavamo da prиZamo svoju bratsku ruku socijalistickoj, 

hri.Scanskosocijalistickoj i celoj radniCkoj omladini. 

Pozivamo vas, braco mladi radnici, na saradnju na obnavljanje, 

zajednicko oзnivanje i sjedinjavanje svih ~asih omladinskih 

organizacija. ТrеЬа uciniti kraj pogubnoj pocepanosti u . 

radnickoj omladini. U svim nasim mladim radnickim srcima 

gori zelja za jedinstvom. Podgrevaju је nasi zajednicki interesi. 

Podgreva је svest da smo jedno. Podgreva је primer radnicke 

omladine u svetu. Podgreva је nasa zajednicka teznja za socijalizmom. 

Pred nata su zajednicka pitanja kako da zastithno svoje 

elementarne mterese, kako da izborimo svoja osnovna prava: 

Kako da izborimo zakonskи za8titи osnovnih interesa i 

prava segrta 

Kako da izbarimo zakon о coveka dostojnoj minimalnoз · 

nadnici za radniCkи omladinи 

Kako da za8titimo interese naseg · sportskog pokreta i kako 

da ти pomognemo 

Kako da postavimo па noge· nas kиltиrni pokret 

.. Brac~ Jladi r~dnici! Porazgovarajmo zajedno о tim pitan]Lma! 

Iz1dimo za]edno na otvoreno polje! Iz borbe za nase 

. ~terese, iz borbe za nasa prava, iz naseg zajednickog sportskog 

1 kulturnog ra~a treba da raste i izraste na osnovi potpuno 

demokratskog 1 samostalnog pretresanja svih pitanja .na8a 

potpиna jednakost. 

Radnicka omladino - и strиkovne organizacijel 

Zalosna је cinjenica da ogromna vecina radniCke omladine 

nije strukovno organizovana i da је strukovne organizacije ne 

kale u klasnoj borbl i solidarnosti. 

. _Ra~cka _omladina ne moze uspesno stititi svoje iPterese i 

lZVO]evati svo]a osnovna prava ako u strukovnim organizacijama 

nema svoje utoCiSte i okrilje.


Braco mladi radnici! Preuzmimo zajednicki dиZnost da povedemo 

radnicku omladinu u strukovne organizacije na kon- 

_struktivan rad, da јој strukovne organizacije ucinimo privlacnijima, 

da u njdma razvijem.o i jlrolturnu delatnos.t, ~Zabavu i 

sport, da omogucimo strukovno organizovanje segrtskoj i nezaposlenoj 

omladini, da svu radniCku omladinu ukljucimo u napor 

za strukovno jedinstvo radnicke klase! 

' 

Omladinske organizacije! Omladino! 

Ujedinimo svoje snage! 

Udrиziti sve snage mladog pokolenja, иdrruziЬi sve nefasisticke 

omladinske organizacije. и snazan omladinski pokret, 

kоји се Ъrinuti i boriti s~ za 1ltLTPdn


"Kadrovi resavaju sve'' jeste geslo u cije ime sovjetski 

11arodi izdi.Zu i razvijaju iz svojih narodnih dubina hiljade i 

milione tehnieara, naucnika i umetnika, pravih sinova _ radnog 

riaroda. 

"Kadrovi resavaju sve" jeste geslo ko]e od mlade sovjetske 

generacije stvara zdrave i srecne, potpurie i samostalne 

ljude, sposobne da cuvaju i neograniceno usavrsavaju radostan 

i srecan zivot. 

Мlada generacija u Jugoslaviji ne moze zatvarati oci pred 

briZljivom negom, ljubavlju i vaspitanjem koje Sovjetski Savez 

posvecuje svojim ljudima. Ona ne moze i ne sme zatvarati oci 

pred brigom, ljuЬavlju i pomoCi kojima Sov~etski Savez odgaja 

pre svega mlade graditelje besklasnog druStva. Mlada 

generacija svakog naroda i svake nacionalne manjine u Jugoslaviji 

mora uCiti na sovjetskom uzoru. 

Sudbina nas mladih ljudi ·је, uprkos mracnim danima, u 

nasim rukaпia. Nesalomljivo sjediniti nase mlaae snage i boriti 

se na strani radnog naroda za nacionalna i ljudska prava mladog 

pokolenja- to је danas osnovno pitanje. 

Na to sudbonosno pitanje necemo moci uspe8no odgovoriti 

ako ne Ъudemo uCili svakog mladog coveka, ako и svojoj sredidini 

ne Ъиdето Ъudili uspavane snage, ako ne Ъudemo strpljivo, 

sa ljubavlju i sv.estr'д'll/om pom:oci uzdizali mlaile postene 

ljude, mlade ljude zdravih pogleda, Sirokilъ sposobnosti i cvrste 

kieme, mlade ljude organizatore omladine, mlade ljude - neustrasive 

pobornike omladinskih ртаvа, koje се omladina voleti, 

imati и njih poveтenja i postovati'ih. 

Мla!dom pokolenju svakog naroda u Jugoslaviji apso1utno 

su potrebni spooobni mladi organizatori, predstavnrici i Ъorci, 

koji su zivo srasli sa svim zdravim tradicijama, sa zadravim 

osecanjima omladine, sa zeljama, bolovima · i karakteristicnim 

osabinama svog narodд. Samo takvi drugovi su zdrav i za 

zivot sposoban cvet koji је iznikao iz dubokih narodnih korena. 

Samo takvi drugovi се иZivati istinsko poverenje i ljubav omladine 

svoje nacije. Otkriti i odnegovati takve svestrane i stvarno 

sposdbne mlade Hтvate, Slovence, Srbe, Crnogoтce, Makedonce 

... takve mlade svoje ljude - velicanstven је i neposredan 

zadatak omladinskih organizacija i mlade generacije 

svakog naroda u Jugoslaviji. · · 

Iz tog neposrednog zadatka israsce -novi i obin1niji :z;adatak. 

Interesovanje, vidike, radinost i omiljenost nacionalnih omla- 

1dinskih kadrova trsЬa siriti preko granica njiihovog naroda. Zastupnici 

interesa hrvatske omladine treba da budu i zastupnici 

prava slovenacke, crnogorske, makedonske ... omladine i obr- 

МLАD:щ UUDIМA 121 

nuto. Vaspitanje u duhu istrajne bQrbe za nacionalnџ prava 

svog mladog pokolenja ne islkljucuje vaspitanje u · du'hu istinskog 

internacionalizma, ciji је najiskreniji zagovornik i prvoborac 

radnicka klasa. Sa takvim. stvarno i dUJ'Ьoko internacionalistickim 

vaspitanjem, omladinske organizacije moraju ubrzavati 

rast i razvitak omladinskih kadrova u razmerama cele zem.:. 

lje, rast i razvitak organizatora i predstavnika mlade generacije 

u Jrugoslaviji. 

Hrvatska, srpska, slovena~ka, crnogorska, makedonska ... 

omladina ni do danas jos nema opstepriznatih щnladinskih kadrova. 

Ali to ne znaci da medu omladinom svakog naroda u 

Jugoslaviji ne zivi masa mladih ljudi' ispunjenih najsvetlijim 

stremljenjima i talentima. Ogorceno i najodlucnije protestuje- · 

mo protiv cestag i glasnog klevetanja da danaВnaj omladina 

nema ideala i da nije u stanju da izbaci na povrsinu sposobne 

podite u prosvetna, sportska, pevacka i mu 

snage. Кlevetnici, 

:.::iCka druStva, podite u hrvatska, sumadijska i slovenacka sela, 

podite u trbovljanske rudnike, u radnicke kvartove, podite u 

iabrike, skole i na univerzitete, podite u dalmatinske luke i na 

ostrva, podite u crnogorska brda, podite svuda gde ima omladine, 

i naC.i eete O!IlO sto skrivate! NaC.i cete divne mlade snage. 

Videcete i to da vecinu tih mladih talenata pritiskuju beda i 

nezaposlenost, da oni ne znaju sta се i gde се sutra jesti, da 

im niko ne posvecuje paznju, da ih niko ne neguje i vaspitava 

... Podite jos u Sremsku Шtrovicu, ~lavu i PoZarevac 6 , 

udite iza dsbelih zidova i prozora sa resetkama i naei cete 

grupe nesalomljivih mladih heroja, boraca za socijalna i nacionalna 

prava, koji pod policijskim mucenjima nisu izdali svoje 

drugove, koji su na sudu ponosno iznosili svoje ubedenje i 

svoje ideale. 

Pomoz:imo tim. mladim snagama na licu mesta - u drustvima 

i klubovima! Gde god se nalazi omladina - u organizaciji, 

u rudnicima, na selu, u skoli . . . otkrivajmo · i budimo 

mlade snage koje jos miruju! То је nasa sveta dиZnost koju 

ne smemo ni za trenutak zaboravljati. Ј er nas vec danas poziva 

na rad neposredan zadatak da od lokalnih kadrova, koji 

su.. i kao takvi jos veoma slaЬi, zanemareni, nepoznati i skriveni, 

razvijamo veste nacionalne organizatore i borce mladog 

hrva tskog, srpskog, slovenaekog, makedonskog, crnogorskog po 

!kolenja. 

• Sremska Мitrovica, Lepoglava, Pozarevac - pored Maribora i 

Zenice - kazneni zavodi u staroj Jugoslaviji, u kojima su izdrzavali 

kaznu politicki osudenici.


Narodna i visoka skola omladinskih kadrova jeste - 

m.asovno drustvo. U klubovima, u kruzocima i odsecima drustva, 

па gimnastickim terenima i sportsk:im vezЬalistim.a, u 

borbama koje vode masovne organizacije za omladinska prava, 

treba· proucavati, negovati i vaspitavati svakog mladog_ clana. 

Omladinska organizacija u svojim kruzocima i- odsecima, svojim 

sportom i gimnastikom, svojim borbama mora · usaditi mladim 

kadrovima onu karakteristicnu crtu bez koje nema niti 

moze Ьiti sposobnЊ, omiljenЊ i postovanih mladih organizatora: 

svestranost. Ne sme da bude borca za prava mladog pokolenja 

koji ne zna sta је щюrt! Ne sme da bude sport.~kog 

organizatora koji ne shvata i druga interesovanja -· omladine! 

N е sme da bude mladih snaga koje se sa pravdm. omladinskim 

zarom i revnoscu ne Ьi interesovale za sve sto је slobodoljublvo 

u istoriji njihovog naroda, za sve sto је progresivno u knjizevnosti, 

nauci, umetnosti i politici, za sve cemu tezi i za sta 

se bori radni narod, za sve sto iz mracnЊ i ropskih dana vodi 

floboai i svetloj Ьuducnosti. 

Ona opsta omladinska organizacija koja ne ume da osposobl 

i uzdigne sto viSe vodecih m.ladih drugova nije dorasla 

svojoj svrsi. Merilo zrelosti omladinskog pokreta, merilo zrelosti 

svakog . IJl].adog pokolenja jeste broj stvarno sposobnЉ 

omladiџ.aca, koji uzivaju priznanje i siroku popularnost u omladinskim 

pokretima. · 

Neophodan uslov za razvitak omladinskih kadrova jesu 

zdravo takmicenje omladine i popularisanje dobrih orgailizatora 

i neustra8ivih zastitnika omladinskih prava, о kojima treba 

da kruZi dobar glas u m1adom pokolenju. 


Na8 put је jasan, Ъuducnost је nasa, Ъuducnost је па straш 

тadnog naroda. Na posao! Za ljudska i nacionalna prava, za 

zivot, za Ъuduenost mlade generacije! 

"Мladim ljudem", Mladim z;иает, 

[СКSКОЈ, Wien 1935], str. 1-16. 

Omladino - 

mladi ljudi! 

Mi mladi ljudi necemo pomagati trulez i nazadnjastvo! 

Mi smo predstavnici mladosti, napretka i buducnosti! 

Cujte nase ideale: 

SloЪoda svim narodima. 

Bratstvo i mir medu narodima. 

Ј ednakost medu ljudima. 

Nas ideal је drustvo bez ug:p.jetaca i ugnjetavanih, bez izraЬljivaca 

i izraЬljivanЊ. 

Nas ideal је zdravo i veselo, radno i srcano, bodro i hrabro 

pokolenje! 

Nasa buducnost је budџcnost sunca, slobode i zivotne radosti! 

Gore glavu, mladi ljudi!


PISMO OMLADINI U SLOVENIJI 

О MIROVNOM KONGRESU U ZENEVI* 

Dragi prijatelji, jedva tri meseca nas dele od. svetskog mirovnog 

omladinskog susreta. u Zenevi 1 • I vama kao meni је 

jasno da se sa Zenevom ne sme dogoditi ono sto se dogodilo 

sa Briselom. 2 Ovog puta slovenack.a. omladin.a. mora u n.a.jvecem 

broju preko svojih izabranih omladinskih predstavnika ucestvovati 

u naporima koje omladina sveta. cini za ocuvanje mira. 

Pripre.m.u za Zenevu treЬa odmah poceti. Sam.o na "4ј 

nacin се se postici da ona u toku svog razvoja doЬije masovni 

zamah. 

* Pismo datirano 30. maja 1936, koje је Кidric potpisao sa Hub 

[ert] - ilegalnim imenom koje је koristio •U to vreme- zaplenjeno је u 

urednistvu lista Мlada pota, posle hapsenja kurirke СККРЈ, 19. juna 

1936, koja је iz Вееа od clana Centralnog komiteta Karela Hudomalja 

prencsila u zemlju partijski materijal i novac za: pokrajinsku organizaciju, 

i otkrivanja veza lista i Borisa Кidrica, sekretara СКSКОЈ-а u 

Becu. Prepis pisma је sacuvan u arhivi OkruZnog suda u Lju:Ьljani, u 

krivicnom dosijeu Adriana Janca, koji је pred vlastima istupao kao 

izdavac lista, а euva se u Istorijskom ar:l;livu CKSKS, u LjuЬljani, u 

·Fondu krivicnih spisa. 

1 

Omladinski mirovni kongres u .Zenevi (31. avgusta do 7. septembra 

1936) sazvan је na inicijativu Medunarodnog saveza udru.Zenja za 

Drustvo naroda. U okviru siroko postavljene mirovne akcije, u Jugoslaviji 

su se pre svega mladi komunisti na celu antifasisticke omladine 

zauzeli za odlazak na .Zenevski kongres, ра је u Zagrebu 12. juna 

1936. formiran "Нrvatski odbor svjetskog omladinskog kongresa", koji 

је zatim izvrsavao i zadatke centralnog pripremnog odbora za celu 

JugosJaviju. Za taj odbor, ciji su glavni organizatori bili clanovi 

KUSP-a (.Кulturnog udru.Zenja studenata pacifista) na Zagrebackom 

univerzitetu, vezao se siroko zasnovan omladinski mirovni pokret, koji 

]е narocito u Mariboru i njegovom zaledu pod rukovodstvom SKOJ-a 

prerastao u pravi Omladinski narodni front. 

2 

U januaru 1936. predstavnici velikih medunarodnih pacifistickih 

orgaгizacija uputili su poziv omladini celog sveta za medunarodnu 

omladinsku konferenciju mira, koja Ы se odrzala 29. februara i 1. 

marta 1936. u Briselu pod geslom "Omladini је potreban mir, miru је 

potrebna omladina". Kako је javio list Мlada pota, 28. marta 1936. u 

Briselu se okupilo 316 delegata iz 23 zemlje, medu njima i pet hrvatskih 

i srpskih delegata, dok iz Slovenije nije bilo nikoga; politicke 

mahinacije reakcionarnih krugova u Sloveniji sprecile su odlazak de 

Jegacije u Brisel. 

PISMO OМLADINI U SLOVENIЛ О МIROVNOM KONGRESU U 2ENEVI 125 

Sada nam mora Ьiti јмnо da nikako nije dovoljno da u 

Zenevu otputuju tri ili cetiri omladinca kojima се mandat i 

pecat dati samo odbori pojedinih drиStava. Priprema za Zenevu 

mora duboko zahvatiti slovenacke omladinske mase. Narocito 

treba otvoriti vrata osnovnoj masi slovenacke omladine - katolickim 

omladinskim redovima. 

Priprema za Zenevu ne sme doЬiti karakter samo apstraktne 

ceznje za mirom. U toku pripreme treba probuditi .interesovanje 

slovena

126 PISMO OМLADINI U SLOyвNIJI О МIROVNOМ KONGRESU U 2ENEVI 

i drustava i njihovih neorganizovanih prijatelja i pristalica sakиpljati 

novac za pиtne troskove delegata. 

Osim konferencija treЬa organizova.ti predavanja о miru, 

akademije i priredbe. 4 Sve to treba da organizujи prvenstveno 

zajedniCki odbori koji sи izabrani na konferencijama i ko]i 

izre.Zavajи иdrl1Zivanje snaga slovenacke omladine и akciji za 

mir. 

Kasnije treba organizovati sastanke delegata, vece konfe 

I"encije i zajednicku konferencijи mira omladine iz cele Slovenije.5 

. . · 

Sto se tice propagande za prikljиcenje jиgoslovenske spoljne 

politike politici miroljиЬivog tabora, treba posebno iskoristiti 

jugoslovensko-francuska drиStva, francuske kr11Zoke itd. 

U ostalim stvarima drzite se и toj akciji svih saveta iz 

pisama koja saljem zajedno s ovim pismom. 

Na svaki nacin potrudite se da se studentska mirovna konferencija 

odrzi pre skolskog raspusta. 

Vec sada treba popularisati idejи о konferenciji omladine 

iz svith slovenaokih krajeva. Takode, ~postaviti veze sa KorиSkom. 

Najbolje је odrzati tu konferencijи posle Zeneve. 

" 

"Pismo omlad. u Slov. о mirovnem kgsu 

u Zenevi 30. V. 1936", ZA-CКZКS, fond 

kaznenih spisov, Okre>Zno sodisce Lju 

Ьljana, IX Kzp 746/36. 

• Akcioni mirovni odbor u LjuЬljani Ьiо је veoma aktivan sve 

dok nacionalisti nisu istupili iz njega; u Mariboru је omladinski mirovni 

odbor, pored izleta na Urban, organizovao dve velike mirovne 

priredbe - mirovnu akademiju 22. avgusta 1936. uvece u dvorani 

"Union", а sutradan pre podne na verandi dvorane "Union" veliki 

omladinski mirovni zbor; mщiborska akademija imala је reprizu 29. 

avgusta 1936. u Ptuju; ptujski mirovni odbor organizovao је i nekoliko 

predavanja. 

5 

Konferenciju svih slovenackih mirovnih odЬora, koja је Ьila zakazana 

za 25. jul 1936. u LjuЬljani, zabranila је policija, а reakciona.rni. 

krugovi su i ovog puta, kao prilikom odrzavanja miтovne konferencije 

u Briselu, sprecШ odlazak slovenaeke delegacije na omladinski 

mirovni kongres u Zenevi. Iz Кidricevog direktivnog pisma vidi 

se сео koncept mirovne akcije u Sloveniji, koja је bila veoma uspesna, 

jer је obuhvatila omladinske mase, mada u Zenevi nije bilo delegata 

iz Slovenije. 

BORIS КIDRIC, SAВRANA DELA,. 1; 1933-1941. 127 

BORBA FRANCUSKOG NARODA* 

Napad па jedinstvo 

Каdа је poslednja Вl~ova vlada 1 pripremala svoj finansijski 

program, domaci i inostrani protivnici francuskog Narodnog 

fronta pokusali sи da ga sprece. Iz pozadine velikih banaka 

dolazile sи vesti koje sи mogle da prouzrokujи kolektivnи paniku. 

Izvoz kapitala premasio је iznos od osamdeset milijardi. 

Кrирnа preduzeca provocirala sи radnistvo na strajkove i nemire. 

U Parizu sи se opet pojavili inostrani agenti koji sи bili 

umesani и kagularskи zaverи. (О njihovom boravku и Parizu 

javljao је cak de Кrillis u svom listи L'Epoque.) Dosta nedvosmislene 

bNe эu i diplomatsko-poilitiCke mere engleg,kog !PГemijera 

Chamberlaina 2 , Cije raspolozenje protiv francuskog Narodnog 

fl·onta и mnogo сети podseca na njegovog kolegи ро profesiji 

od pre 150 godiria - Pitta 3 • 

Namera domacih i inostranih posrednika Ьila је jasna: 

iskoristiti teskoce hronicnog francuskog bиdzetskog deficita, 

* Clanak је objavljen, pod pseudonimom А. Javor, u casopisu 

SodoЪnost, VI, 7~/il938, str. 345-353. (Najveei deo napomena uz Kidriceve 

tekstove do str. 215. sacinio је Janko Prunk. Ртiт. recl.) 

1 

Poslednja Blumova vlada, od marta do aprila 1938, bila је druga 

i poslednja vlada francuskog Narodnog froiita. · 

Leon Blum (1872-1950), izmedu dva rata vod Socijalisticke partije 

Francuske; kao predstavnik ove najjace partije u pobedonosnoj koaliciji 

Narodnog fronta, predsednik је vlade Narodnog · fronta od juna 

1936. do juna 1937. godine. Ova vlada, koja је donela mnogo progresivnih 

socijalnih mera, pala је zbog suprotstavljanja kapitala. Drugu Blumovu 

vladt1 srusio је Senat, tvrdava kapitala. 

2 

Arthur Neville Chamberlain (1869-1940), engleski konzel"Vativni 

politicar. Godine 1937. Ьiо је predsednik britanske •vlade. PokuSao 

Је da zadovolji Нitlera u tzv. sudetskoj krizi, pristao је па Нitlerove 

zahteve i u Мinhenu u septembru 1938. zrtvovao integritet Cehoslovacke 

Republike. Hvalio se da је time obezbedio mir za jednu generaciju. 

Posle novih Нitlerovih ucena garantovao је pomoc Poljskoj, 

ра је 3. septembra 1939. Velika Britanija objavila rat Nemackoj. U 

prolece 1940. napustio је polozaj predsednika vlade. 

3 

William Pitt, drugi (1759-1806), engleski drzavnik, predsednik 

vlade Velike Britanije 1783-1804. !i. 1804-1806. Odlucan protivnik f>rancuske 

revolucije; rukovodio је borbom Velike Britanije protiv Napoleona.

128 BORIS КIDRIC, SAВRANA DELA, 1: 1933-1941. 

izvrsiti rascep и Narodnom frontu, odvojiti radikale i pripremtti 

ltlo za "palkt cetvori.ce". Da Ьi.ra:zJЬijanje Narodnog d:ironta 

tilo 1akSe, krиpni poslodavci sи pokuSali da naterajи radnistvo 

u nepromisljene akcije, koje иzЬиdији srednje slojeve. 

Za napad na jedinstvo francuskog Narodnog fronta stoje 

и danaS.njiim. okoJnostima na raspolaganjи dve osnovne poluge 

- veciti :francиski bиdZetski deficit i Senat. 

BиdZetski deficit је и francuskoj istoriji poslednja dva 

stoleca ustaljen, zbog cega иpravo predstavlja efikasno sredstvo 

za iznиdivanje и rukama finansijske aristokratije. Glavni uzrok 

ovih teskoca lezi и izvanredno zamrsenom francuskom poreskom 

sistemи, koji poznaje 130 raznih poreza. U takvom neredu 

krиpni kapital se vrlo lako izvlaci od poreskih davanja koja 

zahtevajи zakoni. Zato је razumljivo sto svaki predlog о poreskoj 

reformi koja Ьi иvela progresivni porez na dohodak nailazi 

na ostar otpor finansijskih krиgova. Izmedи 1870. i 1914. 

godine propalo је 200 takvih predloga. 

Francuskiin finansijskim krиgovima sи bиdzetske teskoce 

vec odavno dobrodoslo sredstvo za t-azЬijanje neprijatnih politiCkih 

sporazuma. Oni sи 1926. godine postigli, na osnovi bиdzetskih 

tesko6a, raspadanje Ьloka levice, а 1934. godine ras[)adanje 

kartela ·levice. Danas Ьi to isto hteli da ponove kod Narodnog 

fronta, i pad njegova cetiri kabineta иglavnom · је posledica 

takvih pokuSaja .. 

Киеа и kojoj pщpadaju naprechli finansijski programi jeste 

Senat. ~Ьоg svog i2JЬornog sistema, neoЬiCnog za francusku 

demokratijи, Senat је utociSte reakcije. 

Вlumov finansijski plan, koji је pored nekih sumnjivih 

tacaka (na primer poviSenje posredn~h poreza) sadrzavao mere 

iz programa Narodnog fronta (na primer jednokratno progresivno 

davanje ikapitala za svaJki. imetaJk ve6i od 150 000 franaka, 

poveeanje poreza za carinskli z.aSticenи industriju itd.), 

naiSao је vec и Skupstini na bladan prijem. Radikal-socijalisti.бki 

ministri SJU meli rezer·ve, а radikal-socijaUstiCika poslanicka 

frakcija ~lasala ga је sam.o mгSavom veCinom. ZakaSnjenje 

sa kojdm se predlog pojaviio osvetilo se. Godine 1936. njega 

Ьi polet pobedonosnih narodnih masa innogo lakSe progurao 

kroz legislativu. Medutim, kada ga је sada SJщpStina sa veCinom 

od 311 prema 250 gЪasova vec usvojila, Senalt ga је od1ucno 

odЬio. 

Blumova vlada је pala zbog bиdZetske ravnoteze. Francиske 

i inostrane finansijske snage zabelezile sи uspeh i skrenule 

francusku politiku иdesno. Ali onaj uspeh koji sи zelele - 

one nisи postigle. Narodni front se · odrzao. Francиska spoljna 

ВОR:ВА FRANCUSKOG NARODA 129 

politika, kojoj ni ranije cesto nije Ьila tuda sиdbonosna nedoslednost, 

orijeцtisala se dodиSe viSe иdesno, ali је zadrZala svoje 

osnovne konture. 

То sto је ·Narodni front izdrzao opasan potres, zaslиga · је 

dva faktora: nosilac Narodnog fronta, francuski narod, posle 

tri godine njegovog postojanja toliko је prozet njegovom idejom 

da Ьi raskid sa Narodnim frontom za svaku njego'vu stranku 

Ьiо opasna stvar; dosledni borci Narodnog fronta sи i ovog 

риtа daleikovido ocenili poloZa.j i p~pektivu, ра su za jpolaznu 

taaku svog postupka uzeJi osnovni uslov Narodnog :f:ro~ta 

jedinstvo. 

Daladierova 4 vlada 

Daladierova vlada se 12. aprila predstavila parlaпientu. 

U Slropstini i и Senatu doЬila је ogromnu veCinu :i ovla8cenje 

za donosenje prinиdnih uredaba "\koje sinatra nuZnim da Ьi 

mogla udovoljiti zahtevima dГZavne odbrane i obnove nacionalnih 

finansija i privrede" (Deklaracija). 

Gotovo jednoglasno poverenje Daladierovoj vladi ostro 

izrazava upravo svojи sиprotnost - naime borbu izmedи Na 

I"odnog fronta, koji тота na svaki nacin da satuva jedinstvo, 

i finansijske aristokratije, koja hoce d~ ga razblje i da utice 

na Daladiera sa ciljem ostvarenja svojih unutra8njih i SJPOljnopolitiCkih 

,planova. 

Prvu seriju svojih uredaba Daladierova vlada је iZdala 2. 

maja. Prvi lois decrets jos sи prilicno fragmentarni i premalo 

dalekovidi da Ьi mogli ozdraviti tesko bolesne drzavne finansije 

i francusku privredu. Verovatno Daladierovoj vladi 2. maja 

jos nisu bili· potpuno jasni svi njeni budиci koraci. Verovatno 

је pre londonske posete krajem aprila prilicno cvrsto racunala 

na engleski zajam ikoji se, zbog prevelikih Chamberlainovih 

spoljnopolitickih zahteva (potpuna likvidacija "spanskog pitanja", 

prihvatanje svih italijanskih uslova), pokazao kao nerealan. 

Verovatno 2. maja jos nije postojala saglasnost и pitanjи 

devalvacije, koja је usledila 4. maja. 

Prva serija prinиdnih uredaba odnosi se na budZet, proizvodnju 

i kredit. Da Ьi uravnotezila budzet, vlada је povisila 

sve drzavne poreze za 8°/о. PoviSenje poreza donece drzavi oko 

tri Inilijarde. (Deficit telroceg budZeta Шлlosi viSe od sedam 

:mi1Jijardi.) Da 1Ьi podigla proizvodnju, vlada sman]'uje poreze 

4 

Eduard Daladier (1884--1970}, francuski politicar, radikal, predsednik 

vlade 1938-1940; u septembru 1938. potpiвao је Minhenski 

sporezum. Kada је dosla na vlast, kvislinSka vlada odmah ga је internirala:. 

9 Boris Кidrif, 1


Oiilim preduze6ima ikoja obnavljaju mdustrijsku op:remu, grade 

i povecavaju proizvodnju. Fuziju akci

132. BORIS laDRIC, SAВRANA DELA, 1, 1933-1941. 

stranu. Ona је pokazala kako demokratija zna da . se brani, 

da spreci gradanski rat i stvara novi zivot. . 

ОЬе franctiske mdnieke stranke potpisale su 27. ј1Ша 1934~ 

sporazum о akcionom jёdinstvlll. Oktobra iste godine роЬоr 

. nit.:i rэ.dnickog jedinstva definisali su ideju Narodnog fronta i 

naglasili. da је ujedinjenje svih ·demokratskih snaga osnovni 

uslov za odbranu francuske demokratije. Prvi zajedniёk.i sastanak 

levih parlamentarnih frakcija odrZaп је 30. maja 1935. 

Led је Ьiо razЬijen, radikalski; repuЬlikansko-socijalistiCki, socijalisticki 

i komunisticki poslanici raspravljali su. о mogucnosti 

jedne vlade demokratske vecine koja .Ьi u ekonomskom 

pogledu ola.kSala polozaj radniStva i srednjih slojeva i udarila 

ро bogatasima i spekulantima, а u politickom pogledu sprovela 

efikasne mere protiv napadaca na ustavom zajamcenu slobodu. 

Svedok ogromne povorke Narodnog fronta је vec 14. juli. Iste 

godine dolazi do ujedinjenja sindikalnih organizacija u jedinstvenu 

petomilionsku Gen~гalnu konfederaciju rada (CGT). 

Kicma jedinstva· radnog naroda Francuske bila је ucvrscena. 

Francuska demokratija pocela је da diSe u novom i svezem 

poletu. 

Januara 1936. inicijatori francuskog narodnog jedinstva 

prosirili su ideju ostvarenog Narodnog fronta u ideju jedinstva 

cele francшke nacije. Oni su podvukli da pred licem fasi~, 

neprijatelja narodne i nacionalne francuske slobode, sluge pal'azitske 

manjine koja uniStava zemlju i inostranstva, treba 

7.LJediniti celu francusku naciju. 

Маја 1936. Narodni front је izvojevao odlucnu izbornu 

pobedu. Francuske mase, u kojima је dvogodiSnja skola zivog 

primera jedinstva i njegovih uspeha probudila i фogatila opseznu 

demokratsku tradiciju, nedvosmisleno su progovorile о 

svom ubedenju. Obnovljena francuska demokratija zahvatila 

је upravo one srednje .slojeve koji su u drugim zemljama bili 

orude ap.tidemokratskih pokusaja. . 

Narodni front је росео da· sprovodi svoj program. Radnistvo 

је dobilo 40-casovnu radnu nedelju, vece nadnice, kolektivne 

ugovore, placeni odmor. Broj nezaposlenih koji је u 

maju 1936. jos iznosio 422 036 рао је do sredine deceщbra na 

351 000. Cinovnici, kojima su Doumergue 6 , Laval 7 i Regnier sni- 

6 

Gaston Doumergue (1863-1937), francuski politicar orijentacije 

desnog centra, vise puta ministar, predsednik · Senata 1923, predsednik 

Republike 1924-1931, od februara do noveinbra 1934. predsednik vlade 

Nacionalnog spasa. 

7 

Pierre Laval (1883-1945), francuski ·politicar, predsednik vlade 

1931. i 1935; zagovornik zblliavanja sa Nemackom. Као takav Ьiо је sef 

vlade u ViSiju 1942. godine. Zbog kolaboracionizma 1945. osuden na smrt i 

streljan. 

ВОRВА FRANCUSKOG NARODA 133 

zavali plate . i dodatke i ogranicili prava, postigli su ukidanje 

tih Zois decrets. Narodni front је opozvao Lavalovo smanjenje 

penzija i rente Ьivsih boraca i zrtava · rata, ukinuo је doptinski 

porez na ratrie rente i na dodatke odlikovanih u ratu. Od 

avgusta 1935. do avgusta 1937. seljaci su udvostrucili cene zita 

i stoke, а utrostrucili cenu vina. Narodni front је doneo zakon 

koji zadu:lenim seljacima daje nove rokove placanja. Poljoprivredni 

radnici su postigli place:tli odmor, vece nadnice · i poтodiene 

dodatke. U skladu sa kupovnom moCi :radnog _naroda 

poboljsao se i poloza]: sitne trgovine. Seoskim gostionicarima i 

vlasnicima hotela placeni odmor radnika i namestenika doneo 

је novo vrelo prihoda. Narodni front је sproveo sledece mere u 

korist zanatlija, sitriih trgovaca i sitnih industrijalaca: kreditne 

mogucnosti, nove rokove za du:lnike, poboljsanje zastitnog zakonodavstva 

za zakupce malih poslovnih prostorija. Broj bankrotstava, 

koji је 1935. godine iznooio prosecn.O 875 meseeno, · 

u prvih deset meseci 1937. godine рао је na prosecno 486. Narodni 

front је ukinuo desetpostotni odЬitak kod kupona sitnih 

t·entijera. . 

Bez· sumnje, Narodni front је dosad ostvario i, s obzirom 

na nove poreze, primenio samo deo svog programa. Medu gol'Ucim 

pitanjima isticu se jos poreska reforma i reforma Senata. 

Pri ocenjivanju medusobnog odnosa stvarnih snaga u Francuskoj 

moze se vec iz gornjeg letimicnog pregleda konstatovati 

da se u poslednje cetiri godine u · sirokim francuskim narodnim 

masama nuZno morala ucvrstiti politicka zrelost i ukoreniti 

svest о potreЬi jedinstva. Francusko radniStvo је shvatilo 

potrebu siroke politicke koncepcije, p'erspektivnog gledanja i 

uspesnog privlacenja srednjih slojeva. U njemu se narocito 

ucvrstilo saznanje da је za jedinstvo Narodnog fronta njegovo 

vlastito jedinstvo kategoricki imperativ. Politicki lik srednjih 

slojeva koji su koracali zajedno s radniStvom danas је u Francliskoj 

Ьitno drukciji nego sto је Ьiо pre nekoliko godina u 

zemljama gde је demokratija te slojeve izgubila. Dosad sprovedene 

tacke narodnofrontovskog programa pokazale su francuskom 

narodu da se protiv finansijske oligarblje moze boriti 

samo ako је jedinstven. Danasnja nova ofanziva finansijskih 

krugova ucice mase istome, i to је glavni razlog sto popustljivi 

deo radikalne stranke ne mo:le ici· tako daleko ј takv.im tempom 

naruku dvema stotinama .porodica kao sto Ьi mozda pojedinci 

zeleli. 

Za francuski narod Narodnt front nije vise ~lueajan ,pojaril 

slucajnog politickog sporazuma ..• Ideja Narodnog fronta је danas 

velikim delom presla u politicku azbuku narodnih masa, ра 

се ona i posle delimicnih poraza ponovo oziveti. · Razume se,

1 

Ј 


svaki poraz jedinstva imao Ьi teske spoljnopolitiCke i unutrasnje 

posledice. 

Borba za jedinstvo Narodnog fronta u svojoj objektivnoj 

sustini jeste borba francuske nacije protiv antifrancuskih teznji 

dvesta porodica. · · · · 

Dvesta poтodica 

FinansijSka aristokratija је prodU!kt srastanja mdustr.i,jskog 

monopolistiekog ka,pitala sa ·bankovndm m.onQPlistiOk:im kapitalom. 

Osnova industrijskog monopolistickog kapitala је koncentracija 

proizvodnje, а osnova bankovnog monopolistickog 

kapitala је koncentracija banaka. Koncentтacija proizvodnje 

jedna је od najkaraktristicnijih osob~a kapitalistickog razvoja. 

Koncentraciju proizvodnje u Francuskoj ubrzali su rat, 

prikljucenje Elzasa i Lorene i radovi na obnovi u opustosenim 

pokrajinama. 

Sledeci statistiCki podaci u grubim crtama pokazuju kako 

је u Francuskoj tekla koncentracija proizvodnje: 

1. Pтocent zaposlenih s obziтom na gтupe pтeduzeca /razliCite veliCinef 

(Me(lu zaposlene su ubтojani тadnici, zanatli;je i gazde) 

Zaposlenih 

Godina Ukupno 2-5 6--10 11-20 21-SO 51-100 101-500 Ше od 500 

1906. 100 '21Ј,7 26,5 4"9 4"9 6,8 5,4 12"9 11"9 

1921. 100 18"9 21,6 5,0 5,6 8,9 7;3 16,4 16,3 

192Ь. 100 13,7 20"9 5,6 6,2 9,4 7,4 17,5 19,3 

srednsta 

sitna 

Godlna Ukupno р~ (11- ~ 

(vii~SO) 

1906. 100 58,1 11,7 30,2 

19210 100 45,5 14,5 40,0 

1926о 100 40,2 15,6 44,2 

2. Pтocentualni · odnos izme4u gтupa preduzeca s obziтom na bro; 

zaposlenih (Me(lu zaposlene su ubтojani тadnici, zanatli;je i gazde) 

Zaposlenih 

Godina Ukillpno 1 2-5 6--10 11-20 21-SO 51-100 101-500 Ше od 500 

19060 100 71,16 25,52 1,54 0,82 0,56 0,20 0,17 0,03 

192lo 100 6ЏIЈ 'Z1,09 2,06 1,28 0,!11 0,37 0,31 0,0-1 

1926. 100 61,20 32,01. 2,87 1,74 1,27 0,46 0,39 0,06 


3. Raspoтe4enost najamnih 1'adnika ро gтupama p1'eduzeoo 

Godina Ukupno 1-5 .6--10 11-20 21-SO 51-100 101-500 viieod500 

1926. 561.923 455.982 4S.D89 'Z1.319 20.093 "6.258 6.201 981 

u% 100 8Џ 8,0 4"9 3,6 1,1 1,1 0,2 

1931. 504.819 394.136 45.745 28.641 20.940 7.761 6.541 1~049· 

u% 100 78,1 9,1 5,7 4,2 1,6 1,1 0,2 

Broj radnika i name5tenika 

1926. 5,350.123 832.396 342.227 401.349 640.150 515.136 1,230.245 1,388.620 

u% 100 15,7 6,4 7,5 11"9 9,6 22"9 26,0 

1931. 344.900 740.010 348.103 421.533 655.799 540.934 . 1,284.671 1,441~850 

u% 100 13,6 6,4 7,7 12,3 9"9 23,6 26,5 

Sitna preduzeea 20%, srednja preduzeea 20%, krupna preduzeca 

60%. 

Iz gornjih statistickih podataka vidi se, im1edu ostaloga, 

sledece: 1) pre rata su najvecu grupu ро broju zaposlenih sa 

Cinjavala sitna predruzeca (do 10 lj-udi), koja su za.posljavala 

58,1 Ofo ljudi; posle rata u najvecoj grupi su preduzeca sa vise 

od 50 ljudi (zaposljavaju 44,20/о); 2)· najbrzi tempo porasta ро 

broju zaposlenih imaju preduzeca sa viSe od 500 ljudi; 1906. 

Ьilo је 0,030/о takvih preduzeca sa 11,90/о zaposlenih. Godine 

1921 - 0,040/о preduzeea sa 160/о zaposlenih, 1926 - 0,060/о 

;preduzeea sa 19,30/о zaposlenih, 1931 - 0,20/о preduzeea sa 

26,50/о zaposlenih; 3) u francuSJkom radnistvu је snafuo zastupljen 

industrijski proletarijat. о • 

Stepen koncentracije u francuskoj proizv~dnji pokazuju 

ociglednije sledeci brojevi: и metalurgijskoj industriji 10 preduzeea 

daju 720/о proizvodnje, u elektrotehniбkoj jedino predu~ 

zебе 600/о, u automO!Ьilskoj tri predшreea (Citroen, Pegeaut 1 

Renault) 750/о, u cementnoj tri predшeea 750/о proizvodnje. 

Цporedo sa koncentracijom u pro:izvodnji raste Ьоr1Ьа za 

mon

136 BORIS кiDRIC, SAВRANA DELA, I, 1933-1941. 

vodnju i raspodelu elektr.i.One energije. Na podrucju konzorcijuma 

Zivi sest mi1iona stanov.nika- i na njega dolazi gotov9 

sesti deo celokupne francuske potrosnje elektrdcne strruje. · 

· Vec pre rata neke grane · teske industrije koja se bavila 

preradom sirovina udrиZile su se и kartele. А posle rata su 

karteli i sindikati obuhvatili svu kljucnu francusku industriju. 

· Sopstvenici kartela su malobronji preduzetnici; kartel he-' 

matitovog .zeleza imao је, na primer, krajem 1929. godine 15 

clanova. Od njih su cetiri Clana ras.polagala sa priblimo polovi- 

11om kapitala. 

Као proШvodnja, tako se i posleratno francusko bankar:: 

stvo razvijalo u znaku gigantskog napretka monopola. Godine 

1933. sest vodeCih depoz1tnih iЬanaka im.alo је vec 38,3 milijardi 

kapitala, а sve ostale Ьanke zajedno oko sest milijardi. Dve Ьanke, 

"Credit Lyonnais" i "Societe General", imale su krajem 

1933. polovinu svih francuskih bankovnih Uloga. 

StatistiCki podaci о udelu banaka u teskoj industriji osvetljavajiU 

kako se u Francuskoj industrijski kapitaJl stapao sa ban- . 

kovnim. 

Udeo banaka и teskoj ind:ustriji 

(u procentima) 

1900. 1913. 

u nominalnom kapitalu 18,3 22,4 

u isplacenim devidendama 23,5 25,7 

u berzanskoj vrednosti akcija 29,6 30,1 

1925. 1930. 

42,9 48,5 

38,3 44,1 

40,5 52,0 

Proces !koncentracije u proizvodnji i Ьankaгstvu, dominantni 

bankovni i industrijski monopoli i njihovo preplitan:je doveli 

su do toga da danas svim granama francuske privrede vlada 

o.d 150 do 200 dтustava (osam Ьanaka, .osam. osigurava.jucih 

druStava, pet zeleznickih dru5tava, sedam. drustava u hemijskoj 

proizvodnji, 20 drustava u meta1urgijskoj i rudarskoj proizvodnji, 

dva dr:ustva u eleiOtri.Cnoj grani d!td.). 

Dodu5e, u Francuskoj ima 50 000 milionera (1/800 francuskog 

stanovniStva), ali vecina njih su rentijeri i sitni akcionari 

koji nemaju svojih preduzeca. Empirijski је utvrdeno da akcionarsikim 

druStvom vlada onaj koji drZi 400/о akcija. Jasno је, 

dakle, da sitni milionerski akcionari nemaju reC.i. ka.da su u pitanju 

odsudne mere. Milionera koji -poseduju vi.Se od 10 miliona 

franaka.. ima 1000 (1/40 000 francuskog stanovnistva). Ovi 

su vec znacajniji, jer su cesto direktori drustava. Ali i tu se 

jos vrsi filtrovanje. 

ВОRВА FRANCUSKOG m.RODA 137 

Direktorskih mesta u vodecim francuskim dru5tvima ima 

oko 1000. No, treba znati da isti ljudi cesto sede na raznim 

direktorskim stolicama i cak u raznim privrednim granama. 

Da bismo dobili pravu sliku о broju dru5tava koja vedre i oblace 

u francuskoj privredi, treba osim toga odblti podredene 

direktor.e sa manjim. k.apitalom o.d direktora kru,pnih so;pstvenika. 

Na taj naCin ostaje oko dvesta porodica koje kontrolisu veci 

deo francuske nacio11XLlne proizvodnje. SadaSnji m:in:istar predsednik 

Daladier rekao ј!'! 1935. godine: "Dvesta porodica postale 

su ne samo gospodar francuske ekonomije nego i francuske 

politike". · 

Finansijska o:Иgarhija isprela је ·bezЬrojne ilii.Cn.e veze sa drzavnim 

aparatom. Su5tinu njenih veza cini korupcija, koja se 

ispoljava u raznim oblicima (dovodenje poslanika, diplomatskih 

ёjnovnika, zurnalista, cinovnika u ministarstvima i sl. na· administrativna 

i pravnosavetnicka mesta, poklanjanje akcija, no 

~JOgodi.Snji darovi itd.). Niz francuskih politicara ima "zvanje" 

pravnog savetnika ko.d firmi koj е zele da . doЬiju drZavne porudZbine. 

Diplomati · su potrebni bankama i finansijerima koji 

se bave izvozom kapitala i kolonijalni.In drustvima. Za finansijsku 

oligaтhiju od naroCite su vrednosti veze sa ViiSim cinovnicima 

u Мinistarstvu finansija. Тu је u pitanju izigravanje pravnih 

i poreskih uredaЬa, priJkrivanje dOih.Qdaka od oporezivanja 

itd. Za vojnu industrdju је znaeajno da pr:i:vuee vojne dostojanstvenike 

u upravne odbore akcionarskih druStava. Finansijska 

aristokratija se zivo interesuje za referente Drzavnog 

saveta i uopste za one cinovnike i faktore od kojih zavisi ubrzavanje 

Ш odugovlacenje zakonskih nacrta i za_konsko Ш administrativno 

forsiranje pitanja koja uticu na dobltak oligarhije. 

Medu gresima koji se· osvecuju nalazi se i ta pogreska sto 

Narodni .front nije pravovremeno ocistio drzavni aparat. 

·UiJrkos povezanosti sa drZavnim aparatom, finansijska oilgarhija, 

koju је proces razvitka stavio u objektivnu suprotnost 

sa nacijom, ne moze se vdse slиZiti bиrZoaskom demokratijom 

za dosledno sprovodenje svoje politike. Zato је i priЬegla ligama. 

Okupljanje izrazito fasistickog karaktera pojavilo se u 

Francuskoj prvi put 1924. godine. То је Ьiо odgovor na velike 

demonstracije prilikom prenosenja Jauresovih 8 ostataka iz 

.• ' Jean Leon Jaures (1859-1914), francuski socijalist eticko-refornustiCkog 

pravc;:a; znameniti novinar (osnivac lista L'Humanite), parlamentarni 

govorшk i istoricar. Napisao је Socijalisticku istoriju fтancuske тevol~ci~e 

~rva cetir~_toma) k~o prvo prikazivanje fr~ncuske revolucije sa 

soCIJ.~llstickog gledista. Godшe 1905. osnovao Socijalisticku ujedinjenu 

partiJu (SFIO). Vatreni pristalica pacifizma; 1914. uЬio ga је jedan nacionalisticki 

fanatik.

138 BORIS КIDRIC:, SAВRANA DELA, I, 1933-1941. 

Skupstine u Panteon. Oligarhija је 

tada finansirala protivradnicke 

borbene grupe, koje su, medutim, zbog opste situacije i 

snaznog radnickog protivudarca ubrzo propale. 

· Godin; 1931: Francuska је иSla, sa jednogodiSnjim. zakaS 

~jenjem koje је bilo posledica dovrsenih radoya na ~bnovi, u 

opitu ekonomsku krizu. Dvesta porodica је, razume se, htelo 

da sacuva profite i da prebaci terete krize na narodne slojeve. 

Izmediu ostaloga, de Wendel 9 i.drUgi finans1jeri tra.Zili sti u tu 

sVDhu pomoe od pukoViilika de la Rocquea 10 , poverili mu uiЬrzano 

organizovanje fasistickog pokreta i prиZili mu · znatnu 

novcanu pomoc. Izvanredno је zanimljivo videti kojom је prilikom 

francuski fasizam pokusao da se afirmiSe. Godine 1933. 

doslo је do poznatog finansijskog skandala ciji је centar Ьiо 

Stavisky 11 • Afera Stav:iS!ky otkrila је rщranatu korupciju, koja 

је posledica tesne povezanosti finansijske oligarhije i drzavnog 

aparata. Ogor:cenje francuskog naroda Z!Ьog parlamentarnih izl·oda 

pokusala је· tada ta ista finansijska aristokratija, koja је 

degeneraciju prouzrokovala i gajila, iskoristiti za napad na 

francusku demokratiju. 

Francuskim ligama se jula 1936. pridruZila Doriotova 12 

stranka, koju izdrZava inostranstvo i domaea oligarhija sa Comite 

des For.ges i de Wendelom na celu. 

Realna snaga francuskog fasizma sastoji se danas u oruzanim 

odredim.a, u potpori finansijske oligarhije, u vezama sa 

armijom, u uceSCи njegovm pristalica u drZзvnom aparatu i 

pre svega - u pomoci iz inostranstva. Kako daleko seze ino- 

9 

Henri de Wendel (1874-1949), clan poznate francиske ppr{)dice, 

poslanik i senator; pre drugog svetskog rata predsednik Francиske 

banke. 

10 

Fr~щ;ois de Ia Rocqиe (1885-1946), francиski oficir; od 1931. 

predsednik desnicarske nacionalisticke organizacije Ьivsih boraca Croix 

de fеи; igrao је izvesnи ulogu и desnicarskim demonstracijama и febrиaru 

1934. godine. Aktivan и politici i posle raspиStanja desnicarskih 

saveza 1936. Godine 1940. podrzao је m!Ш'§ala Petaina, ali је odblo saradnjи 

sa Nemcima, zbog cega је Ьiо interniran. 

11 

Alexandre Stavisky (1886----'-1934), francuski finansijer ruskog porekla. 

Izazvao veliku finansijsku aferu 1933. godine. Pred hapsenje ~ 

vrsio samoиbistvo, sto је politicka desnica iskoristila za napad na levlcarsku 

Chantempsovu vladи. 

u Jaqиes Doriot (1898-1945), и mladosti vod francиske komunisticke 

omladine· od 1931. predsednik opstine Saint-:-Denlsa; 1934. iiiici 

Jator povezivan'ja Narodnog fronta sa socijalistiina, posle cega је iskljиcen 

iz KPF. Godine 1936. osnovao Narodnи partijи Francuske inspirisanи 

fasizmom. 


strana pomoc i sta se ocekuje zauzvrat, prilicno jasno је prosle 

godine pokazala otvorena kagularska zavera 13 • 

Finansijska aristokratija је s obzirom na svoju ekonomsku, 

socijalnu, unutra8njopoliticku i spoljnopoliticku ulogu danas 

strano telo u francuskom narodu. Vec njena monopolisticka 

strana objektivno ju је iskljucila iz interesa koje ima pretezna 

vecina Francuza. Osim toga, ona vrsi i sabotazu u francuskoj 

od!brani i u op8toj nacionalnoj proШvodnji, ра izvozi 

francuski kapital u inostranstvo. UnutrasnjQPo1iticki, ona mrzi 

tradicionalnu francusku dernokratiju. Spoljnopoliticki, ona zeli 

Francuskoj poraz. Тај razlog је u datoj situaciji Ьitan. · . 

Danas. nije naodmet setiti se situacije u kojoj је Francuska 

Ьila 1792. i 1793. godine. Ta'da ј е domaea reakci]a i7Jdala 

otaiШJЬinu, ucestvovala -u ratu na strani drugi-h drZзva, а ):tod 

kuee prLpremala poraz ... Francuski naro:d је izdrnao, jer је 

Ьiо ј edinstven. 

Objektivni odnos izrnedu dvesta porodica i francuske nacije 

је istorijski determinisani plus za zivotnu snagu Narodnog 

fronta, koji ima, uprkos jakirn potresima i cak kratkotrajnim 

~poljnim oslaЬljenjima, ne samo svu perspektivu nego i duboku 

nacionalnu dШnost. 

А sadasnju ofanzivu Narodni front izdrzace utoliko lakSe 

ulroliko francusko radniStvo tesnje ZIЬije svoje redove. Iskustvo 

francuskog Narodnog fronta uCi da је njegova staJЬilnost utoli.ko 

veca ukoliko је proletarijat jedinstveniji. Francusko radniStvo 

se danas priprerna za zajednicku akciju protiv novih poreza, za 

demokratsko poresko uredenje i. za reformu Senata. Druga vazna 

potreba koju diktira situacija jeste ozivljavanje lokalnih od 

Ьora Narodnog fronta. Тај zadatak је danas u Francuskoj predrnet 

zive diskusije. 

("Бој francoskega naroda"), Sabтana dela, 

I, Be(igrad 1959, str. 41-53. 

" Kagularskom zaverom nazvano је krijиmcarenje orиZja iz Italije 

и Francиsku; vinovnici zavere bi'li sи povezani sa francиskom krajnjom 

politickom desnicom. Pretpostavljalo se da је to оrШје Ьilo namenjeno 

za ЬоrЬи protiv vlade Narodnog fronta.


RAZVOJ RATA I PROBLEМ NEUTRALNOSTI* 

ldilienom zatiSjи na ~adnom frontu dosao је kl'aj. Ev, 

ropski rat је u pet holandSkih dana 1 jasno pokazao svoje dosledno, 

neumoljivo lice. Dve dZinovske armije, opremljene razvijenom 

modernom tehnikom, sudarile su · se na tlu obradenom 

betonom, celikom i eksplozivom. Na popristu smrti zaposlena 

sи cetiri miliona ljиdi. Izvestaji govore о najstrasnijim 

bltkama svih vremena. Nebom sи zaparale munje svetskog 

konflikta. 

Pre nego sto је росео veliki obracиn, sukob evropskih velikih 

sila је zahvatio cetiri neиtralne zemlje. Nad glavom drugih 

slabih naroda visi Damoklov mac. Kako saёuvati neutral- 

7Юst - postalo је za male drzave zivotno pitanje. 

Odgovor na ovo [pitanje ne moze nikako d.a se nade u skromnom 

dZepи tradicionalne malogradanske besperspektivnosti, koja 

је kod nas Slovenaca narocito izrazita. Mi moramo Ьiti na.;. 

Cisto sa time da ovakvo ili onakvo raspolozenje Ш neraspolozenje 

samo ро sebl Ьаs niSta ne reВava, ali moze vrlo lako da 

odvede u pogresno presиdivanje pol00aja i. metoda. 

i:>anas је pre svega potreban stvaran sud о znacaju, dinamici, 

pravcu i medusobnoj vezi sadasnjeg evropskog rata. -Samo 

tako moze mali narod naci svoj риt i osloniti svoj mir i svojи 

neиtralnost na realne i cvrste cinioce. 

Trebalo је gotovo · devet meseci da se vihor zgиsne onde 

gde se njegovo obostrano poreklo najtesnje dodiruje. Za devet 

meseci taj vihor је tri puta promenio strategijsku i taktickи 

pozadinи. 

Po1jska иvertira n1kla је na prelomи izmedи dramatieno 

zapletenog predratnog i akciono viSe ili manje raspletenog ratnog 

zblvanja u Evropi. Nји sи jos karakterisale posledice preko 

noci slomljene, а dиgogodisnjim nastojanjin1a zapadnih finansijskih 

krиgova иcvrscivane nade da се sukob, koji је pri siste- 

* Clanak. је objavljen, pod pseudonimom А. Javor, u casopisu 

Sodobnost, VIII, 6/1940, str. 271-275. 

1 

Nemci su okupirali Holandiju od 10. do 15. maja 1940. godine. 

RAZVOJ RATA 1 PROBI.Eм NEUТRALNOSTI 141 

matskom rusenju i .unutrasnjoj nedoslednosti razvoja francuskog 

Narodnog fronta postajao istorijski neizbezan, izmaci komplikovanoj 

medu.iщperijaldstickoj logici, preCi na :iskljuCivo 

klasne motive i kulminisati и ideoloskom ratи na lstO'ku. Poljski 

finale је dokazao da је ta nada bila zasnovana na pogresnom 

racunu. DvadesetogodiSnja, Сав otvorena cas prikrivena, ali и 

vek latentna borba izmedti tradicion~lnog zapadnog- protagonista 

Starog sveta 2 i Istoka 3 ovog puta zavrsila s~ tako sto је Stari 

svet izvukao kraci kraj. А to ти se dogodilo bas zato sto је 

ra:cunao isklj-иCivo sa klasnom fиnkcijom svoje aktivizirane srednjoevropske 

tvorevine, 4 koja је dodиSe sest godina bila njegova 

predstraZa, ali је ujedno delovala za jasno odredene vlastite 

drzavne i teritorijalne ciljeve i briZljivo odmeravala иdarnи 

snagu svojih [protivniika. Teorijski i :prakticno utemeljena istoena 

politika izvu.kla је iz tog karakteristicnog preplitanja medиdrzavnih 

i klasnih antagonizama na kraju predratne evropske 

drame znacajan uspeh. Izrazito је oslabila pozicije suprotnog 

tabora, uzetog и celini. SestogodiSnja predstraZa starog j;юret~a 

na spoljnom frontu za dиZe vreme је sklonila svoju ratnu klasnu 

zastavu i vratila је onima koji sи је stavili и njene иdarne 

ruke. U skladu sa tom osnovnom Cinjenicom, Сiј·и се dalekoseznost 

moci da oceni tek kasnija istorija, Istok је na samom 

pocetku evropskog sukoba ucvrstio svoje strategijske pozicije 

i na taj nacin materijalno obezbedio neиtralnost seЬi i onoj 

grupi manjih evropskih drzava koje Ьиdи spremne da иdu и 

krиg njegovog spoljnopolitiCkog savezniStva. 

Nakon . poljske иvertire, koju је na Zapadи pratila samo 

mo.Ьilizacija bez neposrednih vojnickih dejstava, morali sи nemaCki 

i zapadni tabor da se pobrinu za osnove svoje bиduce 

strategije i taktike pri izrazito izmenjenom odnosи evropskih · 

snaga. Nasli su se na tradicionalnom popriStu medиdrZavne 

sиprotnosti, bez stvarne razlike и dnistvenom sistemu, ali и 

okolnostima koje su za dиZe vreme pomerile drzavno izrazeni 

udarni centar Starog sveta iz Srednje Evrope na Zapad. 

Interes nemackog tabora zahtevao је posle uspeha u Poljskoj 

ofanzivu mira koja Ьi treЬalo v:iSe ili manje riskantan govor 

orиZja dэ, zameni isprobanom taktikom postepenog zauzimanja 

pozicija. Uspeh ofanzive mira imao Ьi za posledicu to 

da danas ne Ьi doslo do miliomkog pokolja. Da li Ьi sklopljeni 

mir omogucio nemaCkom taboru i dalje da zauzima pozicije ро 

2 

Misli se па zapadne gradanskodemokratske drzave - Veliku 

Britaniju i Francusku. 

3 

Misli se па Sovjetgki Savez. 

' Misli se па nacisticku Nemacku.


st;:t.rom isprobanom metodu, to је, razume se, drugo pitanje, 

zavisno od mnogih, narocito socijalnih komponenata. 

Zapadnom taboru su :hjegovi interesi diktirali da odblje 

ofanzivu mira i da vodi rat. Razvitak evropske oluje doziveo 

је svoj· zanimljivi dijalekticki skok. Dok su za zapadne sile pre 

rata Ьili karakteriSticni njihovi ustupci, koji n:isu eak ni nikli 

iz neposredne alternative rata, za vreme rata postala је za njih 

karakteristiena nepopus:bl.jivost, ikoja је moguean mir .u datim 

okolnostima nacelno odbila. Osnovni razlog takve promene је 

svakako u tome sto · se dugogodisnji klasni racun slomio na 

medudrZгvnom antagonШnu d. sto su daljnje mtve rza zapadne 

finansijske krugove ~.Ыlе svaki realni ·klasni smisao. Ali k.ada 

se stvarnost ovako oblikovala, mogla se dosleclпo osloboditi teznja 

zapadnog tabora da ispravi ono sto је smiSljenim popu8tanjem 

izgublo u poslednjoj deceniji, to jest da izvrsi novu podelu 

sYeta jos nedvosmislenije nego sto је izvedena versajska. 

Sasvim је jasno da dugo vremena ni jednom ni drugom 

od dva zaracena ·tabora nije naroeito lezao na srcu odlucan 

sukob na utvrdenim linijama. Zapadne sile Ьi svakako najlakSe 

i s.a najmanjim vlastitim Zгtv.am.a postigle svoj cilj d.a im је 

uspelo sprovesti Ьlokadu bez Stre ofanzive na saщom Zapadnom 

frontu. Ali takva strat~gija i taktika u sustini vec sadrze 

logicku, veoma ostru tendenciju da se rat prosiri na ona neutralna 

podrucja koja pr.edstavljaju rupe u Ьlokadi. Zapadni 

tabor imao је pщpagandnu, h:ipokritski oЬelezenu prednost 

sto је njegov nemacki protivnik, zbog svog zatvorenog_ polozaja, ' 

Ьiо primoran na otvoren formalni poeetak. Ali ova prednost 

pretvorila se u vojnickom pogledu u svoju suprotnost. Nordijski 

rat је konkretan i ocigledan :iZraz strategije i taktike koja 

је ispunila mesece izmedu poljske uvertire i sadasnjeg frontalnog 

sukoba. Stidljiva koprena skromne, ali u svakom slucaju 

neuspele ponude mira samo је otkrila ono sto је htela da sakrije. 

Ona је ро !ogici vojniCkih i osvajaCkih poslova zapalila 

nordijsku vatru. . 

Nesumnjivo је da zapadne velike sile Ьlokadom nisu postigle 

ocekivani uspeh. Uprkos osetnim gublcima, trenutni vojnicki 

pobednik Ьiо је njihov nemacki protivnik. Ali istina је i 

to da su nem.acki .uspes.i postali opasni za same N emce. Bilo 

Ьi vrlo lakoumno kada iЬismo mislili da se nordijski neuspeh ima 

pripisati samo nespremnosti Engleske i Francuske i smatrati 

s.amo neus:pehom. U englesko-francuskom noridijskom povlaeenju 

krio se dobar deo trenutne taktike, koja је bila sашо komponenta 

celokupne strategije Ьlokade. Jer prilieno lako se moze 

videti da :ы Nemciiiila pretiila veoma opasna dekoncentracija. 

вjihovih snaga ako Ьi se nordijski primer ponovio na nekom 

RAZVOJ RATA 1 PROBLEМ NE~RALNOSTI 143 

drugom frontu osim na Zapadu. А u tome је i kljuc za razumevanje 

odluke nemackog tabora da izvede brzi udar na Zapad 

i otpocne trecu fazu u ra~oju rata. 

Naivni posmatrac mogao Ьi pomisliti da је opasnost za preostale 

neutralne drzave prosla. Ali takvo miSljenje moglo Ьi 

da bude vrlo tragican racun bez krcmara. · 

Prvo i prvo, politici Ьlokade jos nije dosao kraj. Nju trenutno 

slabl zauzetost njenih nosilaca na domacem ratiStu. - 

Ali aiko se mo·Ьilni Zapadni front pretvori u stacionarni, str.ategija 

Ьlokade се u izmenjenim uslovima ponovo uzeti maha. 

I u slueaju dalekoseZn:ih nema.Ckih prodora ona се s.acuvati, р.а 

ёаk i povecati svoj znaeaj za zapadne sile. Вlokada se, naime, 

zasniva na neiscrpnim ekonomskim i kolonijalnim rezervama 

zapadnog tabora. Ako Ьi se rat zbog odlucujucih nemackih uspeha 

preneo na vanevropski teren, onda Ьi politika Ьlokade 

ostala dиZe vreme uopste jedino sredstvo ratovanja nemackih 

protivnika. Вlokada Ьi dovela do pokusaja provaljivanja na 

preostale neutralne teritorije; Polazna tacka postala Ьi saveznicka 

istocna armija. 

Drugo, цporedo sa ozbiljnim ra~vitkoQШ., ewopskog rata sve 

vecu vrednoэt tdob:Щaee klasiOni zakon iщpevijalistiOkog konilikta, 

koji ро sv!im svojim r~ojnim. tendencijama. teZi da postane 

sve~. 

Тrесе, za takvu imperijalisticku evropsku silu koja је dosad 

ostaШ van sukoЬa moguC:no d е lovlj enj е u mutnome, Ci.ja 

zrtva moze da bude naroclto Balkan. 

Postoji li, dakle, uopste jos · ikakva realna mogucnost da 

manje neutralne drzave izbegnu konflikt 

Da se sadasnji rat odvija u istim uslovima u kojima se 

odvijao prosli, gotovo Ьi se moralo odgovoriti: ne postoji. А 

time smo pogodili u sustinu proЬlema, koju smo dotakli vec na 

s.amom pocetШu. Naime, d.anas ne postoje viSe samo dva zaracena 

taЬora s.a jasno odredenim ;drZaVillim i teri'tor~j.alnim ciljevima. 

lsto tako ne postoje vise takve neutraL'"le velike sile koje 

sutra ili prekosutra mogu da se odluce za konflikt i koje njiћovi 

motivi neposredno gone da ucestvuju u svetskom sukobu. 

Ко situaciju analizira razumom, taj се priznati da ј.е Istok 

danas tтeci faktor, koji s obzirom na svoje osnove i ciljeve 

nece da se upu8ta u imperijalistiCki rat aktivno ucestvujuci 

na ibllo Cijoj strani. BuduCi da istoбnom IPO.druCju !PГipada ~edna 

sestina Zernaljske kugle i .pOOto је Istok odmah u pocetlro 

evropske oluje ucvrstio svoj strategiaski polomj, jasno је i to 

da on ima dovoljno snage da sacuva svoju neutra·lnost i .zastiti 

svoj е saveznike.

144 RAZVOJ RATA 1 PROBLEM NEUТRALNOSTI 

ОТАС BORISA КIDRICA DR FRANCE 

КIDRIC. 

Jugoslovenski odnosi prema Istoku doziveli su preokre~ 

koji је u svetu izazvao prilicno iznenade.nje, jer mu је trebalo 

dvadeset godina da se realizuje. Da1jii11ji r:azviltak ovog pokreta. 

· nesumnjivo zavisi. od mnogih skrivenih i' vidljivih faktora, аЦ 

njega moze ipak determinisati samo aktivnost naroda u n·asoj 

neutralnoj politici. Da је takva aktivnost izvanredno potrebna, 

d~kazuju i one ideje koje nisu ostale samo pasivne i koje imaju 

i svoju tacno odredenu socijalnu podlogu. 

Jugoslavija i slovena&i narod iPreZi.vЊjujru svoje kriticiie 

momente. Каkо cem.o Ш pтeziveti, zaVisi samo od daljnjeg r.м:..:. 

vitka u nasem preolkretu. 

("Vojni razvo] ш proЬlem nevtralnosti"), 

Sabтana clela, I, Beograd 1959, str. 54-58. 

МАЈКА BORISA КIDRICA JELICA КIDRIC. 

' Мisli se na uspostavljanje diplomatskih odnosa izmed:u Кraljevine 

Jugoslavije i Sovjetskog Saveza u proleee 1940. godine.

'· . 

. PRVA SACUV ANA FOТOGRAFIJA BORISA 

КIDRICA. 

КUСА NA КNEZCU KOD ROGASКE SLAТINE, 'u КОЈОЈ ЈЕ BORIS КIDRIC ZIVEO КАО DЕТЕ. DANAS . 

ЈЕ U ТОЈ КUCi SPOМEN МUZEJ DR FRANCETA I BORISA КIDRICA. . 

·BORIS КIDRIC SA VINКOM ZURМANOМ, 

МЕСЕNОМ I PRIJAТELJEM DR FRANCE 

TAКIDRICA.

KUCA U ZARNIКOVOJ ULICI, NA POLJANAМA U LJUВLJANI, GDE ЈЕ STANOVALA PORODICA DR 

FRANCETA KIDRICA.

BOIOS КШЮС (SEDI, U BELOJ KO~ULJI - RUВASКI) SNIМLJEN U LETO 1929. I ROGASKOJ 

SLAТINI SA GRUPOM BLISКIН DRUGOVA, SA КОЛМА ЈЕ BIO DAN RANIJE NA IZLEТU NA 

DОNАСк!м GORAМA. IZA BOIOSA КШЮСА ЈЕ DANAS PENZIONISANI UC!тELJ ЈАNКО ZURМAN. 

BOIOS КШЮС КАО SREDNJO~KOLAC.

Zaplгnllt 

aestaoljen dne В.Ј1..1929. 

ZStfri6 Воr&в utn Franoa ~n Jertoe rojone кrи = 

.:JtU rojen 10.4 .. 1912 пи Dипо.Ји prtвtojon D LJuЬljano 

вtonujorJ Zrtnslrega otмta .:t.".o LJиЫjant od leta Ј9;.!о 

sar:шJrt,dtJalr YI.EI raжreda druiJe tlr.::'uone gtr:rnaжtje,жna 

ut~att tn J!f:Юtt,gooort вlooens1ro.net1d1ro,вrbohro.tn 

franooвJro, otuolro ot tlre ровtаое, ooainega obrasa,lrOl:ltanje 

oth nажаЈ Ce..santh las,of.!t в&ое,је btl dne .ll.l.9~9 

оЬ J(J.JU urt D ;;tsarttt II .dr .aone gtr.znaжtje aretoouiJ tn 

predoedcn rr..: poltot}вlro raorю teljstrю od poltotjo.J1reџo 

d.tclrttoa tn Tвger IDLZnu. t11 Tubcrntlr .. lu}жtja radt 

huJ,.po ~l.l.жak.o 

z.z.oJ.J. 

жu;.;o.Ur;;. 

Zagoour: 

Prtжnar.J,da aen od leta 194..'8 :ravetlro:ш,6la'J 

Prtжnaa,da sc~ oatoptl о aor1Jo uata11o11t.t11e 

konиnt.;ttCne ala.1tnн~в oeltoe о ..:osta1J 11 .I'DC. о ж Lult1r 

,.ntotJo.., looartJt:1ktm dcluooem о ..iUturnu:Jtt.J•rtжnuoaro., dc 

.:sea .ut жаtо tlegalno tleJooanjc na.Jcl tљ: • .IDilll•tn cla 

.;en olJdr;ZuJ ж tцenooanoa Lul&lr .• ntontщ о~ seutankoo. 

tn da ас:::. па ::aJ11jeL1 ~e

м IZA .v с ЕL.н:. r 

-, 

l~ Тћ'ВLЕ ])~Н~ Llt··C~.llUL Е 

_'::'_ ce;-t,

BORIS КIDRiё SA РRIЈАТЕLЛМА NA IZLEТU NA POHORJU U LETO 1931. GODINE. SASVIМ DESNO, 

PORED BORISA КIDRiёA ЈЕ ZDENКA ARNlё, КASNLJE NJEGOVA SUPRUGA. 

BORIS КIDRiё SNIМLJEN U LETO 1931. GODINE U ROGASKOJ SLAТINI

~:::::._-;::-. -.-.. -, ..•-....-...-.- 

BORIS КIDRIC SA 

SUPRUGOM ZDENКOM I 

KCERКICOM JURKOM U 

LETO 1939. U SVOM 

STANU U PARIZU.

•. 

BORIS КIDRIC, SAВRANA DELA, I, 1933-1941. 145 

;·", .... 

POSLE SLOМA ]'RANCUSKOG IМPERIJALIZМA* 

1 

i. 

- 

Drugi rat evropskih velikih sila za novu podelu sveta i za 

vlast nad Evropom i kolonijama doveo је dosad do pr;vog dalekoseznog 

preokreta: do sloma francuskog imperijalizma. 

Njegovo rasulo u vojniCkom i spoljnopolitickom pogledu . 

је tako temeljito da је za preteznu vecinu njegovih nosilaca ј 

subjektivno splasnula nada u nastavljanje rata na strani Engleske. 

Ako је odmah posle vojnickog poraza, nanesenog na 

teritoriji francuske metropole, volja za ratom nekih njenih 

kolonijalnih predstavnika jos pokuSavala doci do izraZaja, takvo 

nastf;ojanjie se, prilikom zvani.Cinog JPObednikovog diktata kod 

prilagodljivog, а ujedno za unu.trasnji druStveni pored.ak zabrinutog 

pravca, ipak zaljuljao i najzad paralisalo . 

. Tako se teziSte u odnosu evropskih snaga Ьitno pomerilo. 

Porazom francus:kog imperijaЊ'JI'na znatno 1е oslafЬio i njegov 

mentor i relativni eksploatator ---:- engleski imperijalizam. Osovina 

Berlin---JWn postala је gospo.dar siltuacije u Za,padnoj 

Evropi. 

Takva nova konstelacija u Evropi izazvala је ostar zaokret 

. u trenutnim posledicama evropskog rata: dok је zapadni imperijalizam 

росео rat zato da Ьi u jos gorem vidu ponovio pri 

IIrirje i miт юd IPre dvadeset godina, sa.& је - slomom 

Francuske ·- njegova francuska komponenta dozivela bas tak 

\711 sudbinu kakvu је spremala svom protivniku. 

Istorijski dogadaji se dodиSe ne ponavljaju simplicisticki, 

ali se ponekad ponove u zaostrenoj formi ... 

Istorijski vagon ponovo је stajao na istorijskim tracnicama. 

A1ii SIU ga d.Џenuilii: u d!rnlgam pravou. Madal ·Fioch 1 ј·е tog purta 

ostao napolju, na kamenom IPOStolju, kao ruspomena na proslost. 

U vagO!Ilu su uslove diktirali drugi, marSalovi blvsi i sa- 

* Clanak је objavljen, pod pseudonimom А. Javor, u l!asopisu 

SodoЬnost, VIП, 7-8/1940, str. 367-371. 

1 

Ferdinand Foch (1851-1929), francuski marsal; u prvom svetskom 

ratu komandant francuske vojske, zaslШan za pobedu na ·. Marni. Od 

maja 1917. sef francuskog ·GeneraiSta·ba. Pred njim su 11. novembra 

1918. u vagonu u Kompjenju nemal!ki izaslanici potpisali primirje. 

BORIS КIDRIC, SNIМLJEN U JESEN 1940. U VREМENU КАDА ЈЕ NA РЕТОЈ ZEМALJSKOJ KON 

FERENCIJI IZAВRAN ZA CLANA СККРЈ. 

10 Boris Кidria. I


daSnji protivnici. IspoljШ su prema mar~u i :njego~ ~dejama 

p1jetet, potpuniji ~ du:bЏi.iD;ego stro iЬ1 ~О~ао ida UCШl sam 

Foch, mada је i an 1Ью rveliki 1 za pobednick:i posao sposoЬan 

. ~ovek. 

F~ch ~е idanas Qremen, ali foS.~ ј: ~ova о~:тео, ~о 

шu је istorija posle dvadeset godina sz:пslila. drukc1]U v ~ormu. 

Njegov oЬlik od pre dvadeset· godina pr1pada proslosti,. ~ 

njegova sadrzina liSena је. pos!ednj~ o~~ataka skrupuloznostl. 

Usred Evrope pojavio se kriStaliZovaш foslZam. 

u razvitku ima dijalektike . . . Stari fosizam negirale su 

koncesije ikojima su davaJ.:i pravac antmovjetski klasni, u su~tini 

tipieno fo8ovsk:i motivi. Каdа је fosizam 'h~~ p~ovo da nikne 

~ procvate, kada d е hteo da se popne na VJ:Sil n1vo, ne~~o mu 

је daha. Njegova negaoija uspela је 

na svo]evrstan nасш: ~о: 

rao је .da doЬije novog nosioca sa druge str.ane geogr.afsk:i 1 

is'torijski poznate reke. 

А posledice snose narodi, C.as jedni eas drugi. Narodi IIlikad 

nisu krivi za dela svojih imperijalistiCkih gospodara, а pogodeni 

su uvek ocajno tes~ t:retima ako se nj~ova eleme~tarna 

snaga pravovremeno 1 efikasno ne oslobod1 na unutrasnjem 

frontu. 

Ali istorijsko poredenje namece se i na drugom osnovnom 

popriStu savremenog istorijskog zЬivanja. 

God:ine 1918. 1Ьiо .је zaikljucen brestl:Ltovski mir. On . ~е 

omoguCio Qpstanak prve pobednic.k.~ scijalist~cke. r~volUCl]e 

na svetu. Sto se tice proЬlema rata 1 m1ra, on ]е Ью IZraz ро~ 

litike mira nove vlasti. Ро svojoj strategijskoj sиStini, za boljsevike 

i sovjete znacio је doЬijanje u vremenu, :e.rikupljanje 

snaga ocuvanje poverenja seljaka i iskoriscavanje meduimperijalш'tickih 

suprotnosti "in~ektnih .rezervi" - kako su dva 

ideologa nazvala te suprotnosti. 

1stakm!u1:i. nemaklki gen~a!I LuJde:ndartf:f је ~је b~litovski 

mir ocenio kao kardinalnu klasnu gresku nemackih 

finansijskih magnata, generaliteta i cara. 

Mada је Ludendorff sa svog stanoviSta Ьiо u pravu, on је 

zaboravio da su meduimperijalisticke suprotnosti oslobodene na 

Zaipa:du gurale Nemaeku u iЬresilitov~ ~ i da vje, ;pr~a 

tome, taj mir predstavljao neku vrstu i!Ston~sk:. ~uzn~ti ko]U 

је sovjetska strategija morala pravovremeno uoc1t1 ako ]е htela 

2 Erich Ludendorff (1865-1937), nemacki general, nacelnik nemackog 

Generalstaba; u prvom svetskom ratu rukovodio nemackom r~~om 

privredom. Posle rata sirio nacionalisticku legendu о "u_darcu ~ozem 

Ieda". u minhenskom pucu 8. novembra 1923. Ьiо na Шtlerovo] stram. 

Zagovornik "totalnog rata". 

POSLE SLOМA FRANCUSKOG OOERIJALIL'\IA 147 

da postigne svoj cilj. Osim toga, iz Ludendorffove konstatacije 

se ne vidi ·da је brest7Лtovski mir, uprkos! ·S1:J.oj svojoj kor:isrnxJs.ti 

i ·apsolutnoj potreЬi za same sovjete, zadao teSke rane sovjetskoj 

teтitoriji . 

Posle dvadeset jedne godine istorija је Sovjetsk:i Savez 

ponovo stavila pred cinjenicu imperijalistickog · rata. Sovjetski 

Savez је od samog pocetka odredio svoje antiimperijalisticke 

pozicije. Osim toga, istorijski razvitak је јаёао posledice koje 

proizlaze iz meduimperijalistiCiki!h suprotnosti u vreme kada postoji 

drиStvena i drzavna negacija · imperijalizma. Ako se 1918, 

to jest posle cetiri godine ratnog pшtosenja i posle godinu dana 

svog plamJ,e:np,, ~ocijalisticka revoluci~ odтZQ;la uz teтitoтijalne 

ustupke, to su 1939. i 1940. godine, to jest na samom 

pocetku dтugog imperijalistickog таtа, Sovjetski Savez i njegov 

poтedak znacajno povecali svoj opseg i svoj uticaj. · Negacija 

negacije је svakako jos potpunija afirmacija ... 

Svaki imperijalisticki rat rada klice svoje totalne negacije. 

U Starom svetu nema danas drzave u kojoj se brzim tempom, 

ponekad preko noci, ne Ьi mogli osloboditi elementi burnog 

drustvenog zЬivanja. 

Prirodni је zakon da se suprotnosti kristalizuju. Kako i u 

kojoj foтmi се one doblti svoj izraz, danas је jos relativno 

nejasno, ali је potpuno jasno da narodima - onim narodima 

koje је Ivan Cankar video u sasvim oЬicnoj sobl, dok је njihove 

suve grane ugledao u onoj najlepsoj -· nece Ьiti tesko da 

odlucuju. Odlucivanje се Ьiti alternativno. Ponegde је ono vec 

takvo. 

Rec је о coveku i njegovoj buducnosti. 

Ako se sliUSi sila k.akva је Ьila Francuska, covek koji misli 

pita za uzroke. Uzroci ga narocito zanimaju ako s~ takva sila 

raspala vrlo brzo. 

О tim se uzrocima kod nas nije pisalo malo, bar sto se 

tice kvantitativne strane. Ali је kvalitativna analiza bila siroшasna, 

opsednuta poznatim zlim duhom. 

Sto se tice socijalno-politickih uzroka francuskog debakla, 

najgrlatiji su bili oni tumaci koji su prestampaYali slШbeno 

obrazlozerije najnovije zvanicne Francuske. То , obrazlozenje 

glasi ulm-a1Jko: kriv је Narodni fтont. Nelro је medu slovenackim 

prOfesionalnim ,perima proпaSao i licno odgovornog eoveka: 

sav teret svaiJio је na Pierтea Cota 3 , а tom prili.kom okirznuo se i 

о Sodobnost. 

3 

Pierre Cot (1895-197·1), francuski politiear - hiscanski socijalist; 

od 1928. poslanik Radikalne stranke i vise puta ministar. Posle kapitulacije 

Francuske emigrirao. u SAD; 1943. Ьiо clan Konsultativne skupstine 

u Alziru.


Obozavaoci sedog marsala" imaju pravo u jednoj, ali 

sam.;; u ~ednoj taC.ld, ka.da ·govore о uzrocima francuskog rasula: 

treba zaista poceti od Naтodnog fтonta. . 

. Istina је, nesumnjivo, tda se za vreme Narod.n~g fronta 1 ~ 

francuskoj proizvodnji za od!branu kao u c~lOiJ ь;ancusko~ 

privredi vrsila- sabotaZa. A1i nju nije, vrsio fran~~ki Naro~1 

front, nego f;rancuski finansijSiki ka.pi~l. Za t~daSn]iU sabotaш 

treba traZiti motive kod dvesta porod1ca. Goilie 1938 .. one ~u.! 

na primer izvezle 80 milijardi franaka kap1tala: All to ]bS 

rrije bilo s~e! Bas onaj nesrecrri Pierre Cot, koji_je dan~~ toboze 

kriv za sve, otkrio ое, imledu ostaloga~:cta su p:edsta~Cl d~esta 

porodica . postupali kao svesne stetocme u mdustrl]l avюna. 

Itd. itd. . 

Zasto se dvesta porodica za vreme Naro~og f:nta sl~ilo 

takvom taktikom Zasto је tada francuska.. _fmansl]ska ol1g~rblja 

rusila osnove franaus:kog ratnog poten~]~a kada·su god~n~ 

. clana ka.srrije njenom imperijalizmu ipak ЬЉ krvavo potrebni 

svi atriЬuti francuskog militarizma 

Odgovor na ovo pitanje morace da udari о du:bdku protivrecnost 

savremenog druStveiiOg i · po:Jitiбkog zЬivanja u starom, 

svakako trulom svetu. 

Engleska i francuska. finansijska oligarhija imale su - to 

im treba priznati - plan sirokih poteza. Svo~ konkurenta na 

popristu medudrZavndh suprotnosti one s~ o~likovale. ~ао pз;:otivsovjetsku 

predstraZU. A1i sudbonosno ]е Ь~о. ро n]ih to sto 

su morale, zbog objektivnih, od nj~ n~zaVISnih . zakona razvitka, 

stupiti u zacararri krug., Је; с~ ~е na_r~dn~ _:polt fra_ncuske 

demokratije оЬе6ао da се шpШlirti s-yo] ~~on]ski! Щt~ 

uslovima odgovarajuci zadatak, francuska fmansi]ska llgarJ:I]a 

morala је subjektivno, svesno тusiti Francus~ da 1 po~t1gl~ 

svoj klasrri, u zemlji protivnarod.ni, а spol]a prot1vs~v]ets~ 

cilj. Pocela је davola isterivati Belzebubom. Zb~g svg IШ~_er: 

jalizma unapred је potpilila granu svom buducem IШperi]allskih 

saznanja. 

Ко zeli da ostane objektivan, а ujedno da bude i razborit, 

morace da nade krivicu i kod francuskog Narodriog front~. 

Tako се moci dopreti do VaZnih druStvenih i politiCkih istori] 

skih saznanja. 

Кrivica francuskog Narodnog fronta kao francuske dru: 

stvene pojave је tragicna krivica. Ona је vu.tome ~to francus~ 

Narodrri front nije sledio svoju UllUtrasn]U log~~· .J-ego ]_е 

izguЬio zalet рЈ;е nego sto је mase doveo v~o. odlUCU]UCU: akclja, 

prilikom kojih · najdosledrrija klasa pocm]e da se pr1prema 

za "ddzanj1e sveta !Ш njegovilh s~a". 

1 

i 

' 

1 

_ј 

POSLE SLOМA FRANCUSKOG !МPERUALIZМA 149 

A1i ako је krivica francuskog Narodnog fronta kao aktivizacione 

forme francuskog narodnog pokreta tтagieoo, krivica 

razni!h Bluma i Blumu s:Ы.Onih "demokratsldh veliCina" је - 

t·ulgaтna. Njihova politika "nemesanja", njihovo razЬijanje 

radrrickog i nacionalnog jedinstv~, njihov otpor protiv akcije 

. naтoda - svi takvi i slicrri postupci omogucili su da је Francuska. 

u weme kada ј е .Ыlа dиZna da b'Лani narode i sеЬе i ka.da 

takva odbrana jos rrije pretila alternativom rata prodala Cehoslovacku, 

satrla Sparriju i najzad dozivela sporu smrt svoje 

vlastite, jedva zapocete regeneracije - francuskog Narodnog 

fronta. DijaJ.eЮtika razvoja dspoljila se i onda ika.da 1е bila u 

pitanju licna i politicka. evolucija gospode Вlumovog kova. Dok 

ih је za vreme Narodnog fronta karakterisala politika "nemesanja", 

za vreme imperijalisticke avanture francuske finansijske 

oligarblje karakterisao ih је imperijalisticki zanos. Sluga 

је sledio gospodara i оЬа puta mu pomogao da Francusku gurnu 

u nesrecu . 

Posle raspadanja Narodnog fronta oligarhija је ostala gospodar 

na unutrasnjem ratiStu. Zasto i kako је njen imperijalizam 

mogao sada da izade !i.z zacaranog kruga, poka.zali smo u 

proslom broju. Danas govorimo о uzrocima docnijeg sloma. Ali 

је pri tome :vaZ!Ilo 1da znamo sa kakv:im poslediGama .kretanja u 

zacaranom krugu је Francuska iSla u rat. 

. Bas zato sto је naтodna Francuska. imala: u Sovjetskom 

Savezu iskrenog prijatelja, morao је francuski .imperijalizam 

sa svom dosled.noscu gvozdene klasne logike takvo prijateljstvo- 

rusiti. Kobni teret svoje spoljne politilke on је pri tome 

natovario Fтancuskoj. Dok је Francuska. sa sovjetskom pomoci . 

mogla da se brarri i odbrarri, da pomogne narodima i spreci rat 

ne priЬegavajuci ustupcima, ona је u imperijalistiЩroj avanturi 

svojih finansijskih magnata dozivela napad protivnikovih divizija, 

а da suprotni .taЬor n:ije Ьiо angaZ

Ј 

.. 

150 BORIS КIDRIC, SAВRANA DELA, I, 1933-1941: 

Kod nas su tumacenja francuskog · sloma nastojala da 

otkriju suprotnost izmedu nesposobnosti viSe francuske komande 

i visokog morala francuskog vojnika. Sto se tice prve strane 

ove improvizovane suprotnosti, mozemo uglavnom da se slozimo. 

Ali izvestaji о visokom moralu nece Ьiti tacni, bar ne 

uopste uzevsi. Setimo se samo otpora republikanske Spa:nije! 

· Odnos snaga u Spaniji Ьiо је, nesumnjivo, jos divergentniji od 

francusko-nemaCkog, narocito u pogledu materijala. Ра ipak 

silno, dugotrajno republikansko junastvo se ne moze ni uporedilti 

sa ·slomom francuskili armija. Moral fuoancuskog voj.nika 

nije Ьiо v.isok, sa 'tim.e tr~a Ъiti naffislto. Njegov motLl nije ni 

mogao da Ъиdе visok. Jer francuski vojnik nije Ьiо viSe politicki 

toliko naivan da Ьi verovao frazama о "demokratskom" 

ratu. On је doZiveo Minhen, saznao za pomoe Cassadu 4 , Мiaji 5 i 

njihovim drugovima. U vreme ustupaka objasnjavali su mu 

jednu kapitulaciju · za drugom - slaboscu francuskog vojnog 

potencijala, а kada је objav:ljen rat NemaOkoj, udarili su u slavopojke 

saveznickoj vojnoj snazi. Istovremeno sa objavom 

.,demokratskog" rata uveli su otvorenu teroristicku diktaturu 

nad radnickom klasom i radnim narodom. 

Pokazalo se da је imperijalisticka Francuska bila nesposobna 

da razvije one elementarne, svemocne, tradicionalne 

francuske narodne energije koje Ьi oslobodila narodna Francuska 

pod narodnim rezimom da је bila u pitarnju odibr.ana njene 

narodne, istinski nacionalne dOIIIlovine. 

Ova pouka iz francuskog debakla mozda· је danas na mnogim 

mestima vrlo aktuelna. 

Tok "poslednjih trzaja" jos је nedovoljno poznat da Ьi se 

о njemu moglo promiSljeno pisati. Ali se namece pretpostavka 

о sumnjivim uslovima predaje Pariza. Mozda se oligarhija pribojavala 

da se pri narodnoj odbrani Pariza ne ponovi herojski 

cin Pariske komune 

Jz analize socijalno-politickih uzroka fraпcuskog poraza 

proizlazi vaZan socioloski zakljucak. 

Dvesta porodica Francuske za vreme Narodnog fronta saЬotiralo 

је francusku proizvodnju i izdavalo francuske interese iz 

4 

Cassado Lopez Sigismundo, pukovnik spanske republikanske vojske, 

komandant Madrida; 5. marta 1939. izveo је puc protiv republikanske 

vlade J·uana Negrina i formirao Narodno vece drzavne odbrane 

sa zadatkom da se sporazume sa Francom i zavrsi gradanski rat. 

5 

Joze Мiаја Menart (1878-1958), general spanske repuЬlikanske 

vojske, neko vreme u gradanskom mtu njen vrhovni komandant. Stalna 

meta komunistickih napada. Posle Cassa.dovog puca Ьiо predsednik Narodnog 

veea dciavne odbrane, koje је krajem marta 1939. kapituliralo 

pred Francom. 

POSLE SLOМA FRANCUSKOG !МPERIJ.ALIZМA 151 

kla:snih !ГaZloga: kada је nj!Lhov~ klaslna politзka u zemlji us,pela, 

а van granica zemlje se izjalovila, "porodice" su povele francuski 

narod u imperijalisticku avanturu koja је bila izrazito 

antinacionalna, iako se zakitila nacionalistickom frazom. Antinacionalni 

karakter imperijalisticke avanture, za koju snose 

odgovornost dvesta porodica i njihovi trabanti, danas krvavo 

plaea francuski narod. · . 

U socioloskom pogledu ove cinjenice znace sledece: burzoazija 

је postala nesposobna da upravlja sudbinom nacije· imperijail.ist:iaki 

naciO:nalizam polkazao se kao antinacionalan ·' эudbina 

naroda nalazi se u rukama bиrZoaskog antipoda sa~emenog 

drustva. · 

Da li ovom tvrdenju koje proistice iz francuskog iskustva, 

а ~ suprotnom, pozitivnom smislu iz istocnog iskustva, .protivrecl 

stvarnost ostale "savremene" Evrope Zasad mozemo odgovoriti 

samo recima velikog mislioca: narod ciji gospodari ugnjetavaju 

druge narode i sam је duboko neslobodan. 

Danasnje vreme је prelomno, alternativno vreme. Odgovornost 

napisane i javno izrecene reci se veoma povecala. Slom 

dozivljavaju citave koncepcije koje su se pokazale kao senilne 

i stetne. 

. . Koncepcija koja se sru8il;:~. zajedno s francuskom. imperijalшtlckom 

snagom bila је kod nas orijentacija na zapadni imperijalizam. 

Ruku pod ruku sa orijentacijom na zapadni imperijalizam 

iSla је antisovjetska orijentacija, koja је bila cas 

glasnija cas pitomija·, vec prema situaciji. 

Ljudi koji su ovu orijentaciju osudivali - ne mozda zbog 

neke simpatije prema suprotnom taboru nego iz saznanja da је 

takva orijentacija imperijalisticka, u objektivnom, а vrlo cesto 

i u subjektivnom smislu reci ratnohиSkaCka., za neutralnost i 

nezavisnost Balkana krajnje opasna- dobljali su ljubazne prigovore 

da su defetisti i nacionalno bez korena. 

.. ~ој evr~ske situacije nesumnjivo је pokazao ko је taj 

koJl mJe ukorenJen u zdravom trazumu. А narad је danas jedini 

istinski predstavnik nacionalnih interesa. 

Da је oтijentacija па zapadni impeтijalizam postala aktivпa 

istina, danas Ъi slovenaёki naтod nosio па svojim leaima 

sudЪ_inu koju nose _noтveSki, danski, holandski, Ъelgiski, а najzad 

t Sд.m fтancuski пarod. 

Orijentacija na zapadni imperija:Jizam pokazala se, dakle, u 

dartoj situaciji kao stetna, objektivno protivslovenacka · naprotiv, 

zelja za prijateljstvom sa Istokom pokazala se kao 'korisna 

slovenaCka. orijentacija. 

' 

Stvar је determinisana samom sиStinom savremenog drustveno-politickog 

zblvanja. Jer zauvek је proslo vreme koje Ьi

152 POSLВ SLOМA FRANCUSKOG IМPВRIJALIZМA 

malim· narodima dozvoljavalo i omogueavalo da svoju sudbinu 

resavaju orijentacijom na ovaj ili onaj impeтijalizam. 

~- Sa ideoloSkim lkгpan:enjem. "dem.okratskog'' po11urtanstva - 

koje se pre вvega ispoljilo i koje се se jos ispoljavati pri donosenju 

velikih odluka kao idejno prerиSavanje u reakcionarne 

. prethodnice ili za].aznice - trel::щ ве u dana5Iije altemativno 

vreme obracunati do kraja. Pojmovi moraju da budu jasni, 

kako Ьi ве omogucio sto jaCi napad na dana8nju. - zapravo 

prekjucera8nju - orijentaciju, koja је jucera8njoj ро spolja8- 

njosti, dodиSe, dijametralno вuprotna, a1i је isto tako ponikla 

iz вocijalnih razloga i dobila kod nas, narocito nakon poвledпjeg 

evropвkog preokreta, vec opasno jasne oblike. 

· Dva puta vode danas od prelomnog rask!l'Sca. U pLtanju је 

Ьiti i1i ne Ьiti slovenaCkog naroda. 

("Ро zlomu francoskega imperializma"), 

Sabrana deZa, I, Beograd 1959, str. 59-86. 

EVROPSKE КRIZE 

BORIS КIDRIC, SAВRANA щ:LА; I, 1933-1941. 153 

I S;LOVENACKI NAROD* 

Istorijska је cinjenica da su оЬе velike krize 19. i 20. veka 

- revolucija 1848. i imperijalistiCki rat 1914-1918. sa svojim 

dalekoseznim politickim, nacionalnim i socijalnim posledicama 

- zatekle slovenacki narod sudbonosno nepripremljen. Pod 

tezinom ogromnog tereta koji nam је na8a nepripremlje:host 

naprti!la na o.vim dvem.a traskirsnicama, doZivljavamo mi Slovenci 

sadaSnju evropsku krizu. Ali ona је duЬlja i presudnija od 

ranijih ... 

A.ko pasta.vimo pitanje: pod kojim uslovdma izlazak dz danaSinj 

е evropske krize za slovenacki narod moZe Ьirti po2'i.ti'OOn 

-а .ta:kvo pitanje је ovog puta sasvim identieno sa pita.njem: 

pod 'kojim џslovima iziazak nece bilti negativp.n - onda mu 

moramo prim sa dve Stra!nle: treЬa: dla: ai1JЭllii:zm.~emos~peгspelmvu 

i treЬa da analizudemo unutra8nje razvojine i aktivne 

snage naroda. Samo siJnteza ova dva шaliticka poSitupka moCi 

се da pok.aZe gde se nalazi O!bjekit:i:vtni i SU!Ьjektivni :izvor priprem1jenosti 

naroda za .dogadaje kojd vee daillas sa svom nametlji_vom 

neposredndSбu kucaju ·na slovenaCka vrata.. 

Razvojno-anaJitiOki metod, ikoj:i nije slep za medusobne 

veze i odnose, cesto zahteva da se pogled · baci na proslost. 

Takav pogled Ьiо Ьi beskoristan i mogao Ьi u najboljem 'slueaju 

da posluZi opravdavanju i ponavljanju starih grehova ako 

Ьi njegov cilj Ьiо suva istorijska analogija. Ali on postaje znacajan 

ako pomaZe da se dijalektiCki obelezi celokupnost zajedniCkoga 

i raШieitoga u [proslosti i sadaSnjosti i tako samaju i 

savтemeni razvojni pravci i uslovi. 

Dтu.stvena i politicka kaтakteтistika тasu.la 

austтo-ugaтske dтzave 

U Ьivsoj carskoj Austriji burzoasko-demokratska revolucija 

dvaput је sazrevala i sazrela. 

* Rasprava је, pod pseudonimom А .. Javor, objavljena u easopisu 

Sodobnost, VIII, 9, 10; 11/1940. u tri nastavka, str. 385-390, 440-452 .. i 

490-499. Na kraju teksta stoji napomena: ,.Sledi kraj", ali on nije objavljen,

154 BORIS КIDRIC:, SAВRANA DELA, 1, 1933-1941. 

EVROPSКE КRIZE I SLOVENAC:КI NAROD .155 

PI'IVi риt је planula kada је kapilta]dzam :iSao napred sa pиnim 

elanom, k.ada је kao ,taik.av traZio likvida.ciju feudalnЉ i 

apsolиtistiekili odnosa, kada se, dakle, njegova.linija ramtka, 

uprkos neodlucnom drzanju evropske burzoazije, zaplasene od 

radnika koji su klasno sazrevali, strmo pela. Тај se period revolиcionarno 

zgusnиo u godini 1848. 

Drugi риt је bиrZoasko-demokratska revolucija u staroj 

Austritji tinjala i p:Lanula k.ada је kapitalizam do8ao u svoju 

eksplozivnu i:mperija!ШtiOku fazu. К.аdа је, dakle, njegova linija 

razvitka ostro padala. Ovaj se period revolиcionarno zgusnuo 

potkraj proslog svetskog rata, za vreme austro-ugarskog drzavnog 

rasula. 

I u prvoj i u drugoj iЬurZoasko-d~o!kra~oj revoЪuciji 

bиcioazija је bila nesposobna da revolucюnarm polet dove~e 

do doslednog i pobednickog kraja. Za njen pravac kretan]a 

od odlиcnog znaeaja Ьila su оЬа puta njen ~i strah i njena 

k1asna suprotnost preпi.a proletarija.tu. A1d njena uloga !pak 

је bila Ьitno razlicita u ovim revolucijama. Dok је za. vreme 

prve revolиcije ona napustala revolucionarne zastave 1 pиtevima 

trulog sporazuma prelazila u jedinstveni front sa feиdalnim 

i dinastickim snagama, za vreme druge revolucije stajala 

је od samog pocetka na s~ro"toj stram '~· ~о је, 

dakle za vr·eme prve revolum~e iil] ena pola!Zila tacka .blla polut~ka 

а njeno utociSte kontrarevolucionarno, njena polazna 

taCka za' vreme drиge revolиcije bila је i.Zrazito reakcionarna. 

Posto se prva revolиcija zavrsila feu~alno-bиrzo~skim 

kompromisom, druga је imala posla sa ostac1ma nedovrsenog 

burzoasko-demokratskogprevrata. . 

Dva Ьitna pitanja nedovrsene burzoasko-demokratske revolucije 

u Austriji bila su agrarni i nacionalni roЬlem. ·v· 

"Oslobodenje seljaka" godine 1854. sam ~е napola. lisilo 

austrijski agrarni proЬlem feudalne kar~er~~~e. Ono Је s~~ 

mo otvorilo put kapitalistickoj ekspropr1]aC1]1 1 eksploatacl]l 

seljacke zemlje -i seljaka, dok sи ogromni. kompleksi pl_dnog 

zemljista, pa8njaka i suma ostali u feиdalnim rukama. N]ih sи 

feudalci delom pretvarali и kapitalisticka krиpna gazdinstva, а 

delom i>h isikoriSeavali za nastavil.janje feudalnog, odnosno po1ufeиdalnog 

odnosa prema seljacima. Kapitalisticko prodiranje 

na selo, eksproprijac~ja i zaduzi:vanje seoskog stanovnis~a, ра 

i eksploatacija seoskog IPOluproletarijata, odno~no sezonskih rad-: 

nika, ispreplitali sи se sa ostacima feиdaln~ odn~sa. Takv1 

odnosi ddЬili sи svoje naroCito znacenje ·k.ada ]е burzoasko-demokratska 

revolиcija и Austro-Ugarskoj ·ро drugi риt sazrevala; 

Revoltirane seljaёke mase sи tada svom snagom pocele da teze 

za feиdalcevom zemljom. 

1. 

i 

Naciona1no p;i.tanje u Austro-ugarskoj Monarhiji trilput је 

n1enjalo svoj karakter. 

Oko 1848. godine nacionalna svest је za aиstrijski dvor 

principijelno znacila burzoasko-demokratskи opasnost za feudalni 

stalez i za opstainak njegove mnogonacio:nahle apsolutisrtiCke 

drZave. TaktiC!ki, on ju је prosudivao prema njenoj 

neposrednoj udarnoj snazi i usmerenosti. Tamo gde se ona 

ispoljavala kontrarevolиcionarno, kao sto је to Ьiо slueaj kod 

vecine slovenskih naroda, on ји је iskoristio sa svom potrebnom 

elasticnoscи. Ideolo~ki pak, on ји је morao, opste иzevsi, 

odlueno otklanjati. U tom pogledu је zanimlj[IVo, 17. juna 1849. 

izdano, pastirsko pismo austrtjskog episkO!Pata, koji је postao 

najverniji saveznik aиstrijske reakcije. Evo sta se u tom pismи 

kaZe: "Jedna od tih opaзnosti. је ono zam.amno pozi!VЗ!Ilje da se 

zanosimo domoljuЬljem! ..." (dr Ivan Prijateljl, Staroslovenci, 

I, str. 29-30). Jasno је da је takvo pastirsko pismo predstavlja1o 

dobrodoslu duhovnu pratnju u Bachov central:istio'ki i 

germanizatorski sistem. 

Docnije se kapitalisticka linija razvitka u Austro-Ugarskoj 

sve do svog imperijalis1ii.ckog preokreta uglavnom mirno pela 

zavojitim putevima trulih sporazuma koje је aиstronemacka Ш 

madarska bur:ZOazija zakljuCivala sa ha.ЬsrburSkom k!uoom Ш njenom 

feиdalnom okolinom. Austrijska nacionalna borba bila је 

sada и svom materija'1nom jezgru uglaViilorn taikmicenje izmedu 

austronemacke burzoazije, koja је bila najrazvijenija i najjaca, 

i zakasnelih inonacionalnih austrijskih burzoazija Ш __.:._ kod 

najzaostalilij!h i najslaЬijih narбda, na primer ko.d Slovenaca - 

njihovih malogradanskih zametaka. Austronemacka burzoazija 

је, opste uzevsi, bila, uprkos svojim ponekad ostrijim, ali uvek 

samo deld:rwicnim neslaganjima sa dvorom, konzervativnom aristokratijom 

i visokim klerom, zvanicno privilegovana i forsiralla. 

U nacionalnoj borЬi nejednakopravnih austrijskih nacija · 

vedrila је i oblaCila nacio:nalna bиrZoa.zija, odnosno njen malogradanski 

zametak. Ona је okupljala oko sebe utoliko sire narodne 

slojeve ukoliko su opsti narodni interesi dolazШ u ostriju 

suprotnost sa prodiranjem stranog ka.pitala, odnosno sa njegovom 

Ьirokratskom Ш "kulturtregerskom" pr~tnjom i pret- 

' Ivan Prijatelj (1875-1937), knjizevni istoricar, esejist; profesor 

LjuЫjanskog univerziteta; autor knjiZevnoistorijskih i kulturno-politickih 

rasprava, koje su pre drugog svetskog rata vrsile veliki uticaj medu 

Slovencima, posebno: Duhovni pro:fili slovenackih preporoditelja, ВоrЪа 

za individualnost slovenackog knjizevnog jezika i Kulturna i politicka 

istoтija Slovenaca. 

Ovde је rec о knjizi KuLturna in politiena zgodovina Slovencev, I, Staroslovenci 

(obdobje tvornega konservativizma 1848-1860), priredio Anton 

Ocvirk, Akademska zalozba, LjuЬljana 1938.

156 BORIS КIDRIC, SAВRANA DEI,.A, 1, 1933-1941. 

hod!Iricom. Granicna linija :izmedu nacionalne svesti i nacionalnog 

sovinizma и borbenoj praksi gubila је и jasnoci ukpliko 

је nisu isticali radnici иz jednи doslednи nacionalnи politiku. 

Ali nacionalna politika austrijskih radnika u znaku pocetaka 

aиstromarksizma nije nikad mogla da. bude sasvim dosledna. 

- Za aиstrijski dvor bilo је to razdoЬlje klasicnih mogucnosti. 

ispetljavanj а na oonovd nacionalnih suprotnosti. . 

Каdа је Austro-Ugarska na osnovu svetskog, а i vlastitog 

aиstronemackog i madarskog kapitalistickog razvit~a, koji је 

vec presao svoje relativno mirno razdoЬlje, иsla и savremenu 

imperijalisticku fazu, nacionalna svest ugnjetavanih austro 

-ugarskih nacija dobila је novu sadrzinu i socijalno nov znacaj. 

Nacionalno pitanje је postajalo, pre svega, pitanje eksploatisanih, 

narocito seljackih i malogradanskih narodnih slojeva. 

Takva njegova osobina kristalisala se vanre'dm.o jednosnrisleno 

и svetskom ratu, kada su nacioiialno ugnjetene narodne mase 

krvarile za tudi imperijalizam, а mnogi burzoaski nacionalni 

velikani poklanjali pukovima srebrne rogove. U imperijalisticki 

feudalno-burzoaski poredak nacionalni proЬlem је stavljao eksplozivni 

matemjal, а radm.ickoj klasi na :teriltoriji Austro-ugarske 

Monarblje nudio jednu od najiЬ:Иzih rezervi. Кriv'ica је do austromarksizma 

sto radnici u toj rezervi nisu nasli mocnog saborca. 

Feudalno-kapitalisticki austro-ugarski imperijalizam nasao 

se godine 1917. u sledecim, za svoju sudbinu presudnim uslovima: 

aprilski ulazak Amerike u svetski rat; unutrasnja ekonomska 

iscrpenost; Antantine londonske konferencije sa predstavnicima 

ceskog, poljskog i jugoslovenskog emigrantskog odbora; 

unutrasnje revolucionarno sazrevanje i medusobno preplitanje 

protivrecnosti nedovrsene burzoasko-demokratske revolucije, 

kapitalizmu urodene sиprotnosti izmedu rada i kapitala 

i opsteg narodnog, narocito snaznog na frontovima, antiimperijalistickog 

talasa; uticaj zapocete ruske revolucije. 

Austro-ugarskom imperijalizmu bili su odbrojani meseci. 

Ali spolja ni poraz CentraJnili sila ni buduea pobeda savezniёkih 

drzava nisu bili jos tako jasno vidljivi. Na frontovima 

је Antanti sve do francusko-engleske ofanzive u julu 1918. 

iSlo prilicno slabo. 

"Sve-za-veru-dom-cesarevci" imali su, dakle, dosta spoljnih 

razloga .za poЬomu nadu da се se austro-ug.arska bиmoasko-ldemokra.tska 

revolucija, iako је nanovo pocela klijati u opasno 

uzburkanom imperijalistiCkom vremenu, pri ratnim uspesima 

Centralnih sd:la ipak moCi u8ko:piti vec u majcinoj utroЬi, 

а njeni sokovi illhvatiti jos u ha~bsbursko-1otringijsiki lonac (koji 

се becki i pestanski ioncokrpe podesi1ii prema prilikama). 

. 1 

EVROPSКE КRIZE 1 SLOVENACКI NAROD 157 

Do krajnosti napeti luk austro-ugarskih drzavnih veza imao 

је tada tri perspektive za popustanje svoje napetosti: 

1) Тradicionalni ha~ЬsburSJШ эporazum sa bu.rZoazijom - 

ovog puta sa nacionalnim bumoazijam.a koj е u !Dizu carskoiburzoaskih 

kompromisa dosad jos nisu bile posteno dosle na red; 

to, razume se, ne Ьi Ьiо samo carski kompromis sa nenemackim, 

odnosno nemadarskim nacionah:Шn •bиrZoazijama: on Ы za 

austronemacku i madarsku imperijalisticku burzoaziju istovremeno 

znacio takticko povlacenje u smislu najmanjeg zla. 

· Brutalnom silom trebalo Ьi иgusiti provale narodnog gneva 

koje Ьi prelazile granicu trulih sporazuma. А da Ьi takva opasnost, 

odnosno oЭtrina ta!k:ve opasnosm doiV'oljiilo otu(pela, :treЬalo 

је medu narode иgnjetavanih austro-иgarskih nacija u tadasnje 

uznemireno vreme, koje је drmalo prestolima i labavilo mnogonacionalne 

drzave, ubaciti kao prvu pripremu sporazuma - 

agitaciju za kompromisni :m:inimum, i ;tako UJblaZiti opasne nardne 

teznje za revolucionarnim maksimumom. 

Takva је •Ьila zvanicna a~trijska perspektiva in statu 

1tascendi. Razumljivo је sto se ona nije ni radala ni afirmisala 

bez ootrog trvenja imledu zvanienih krugova, OOOOS!IlO i2дnedu 

vladajucih klasa. Austro-ugarski imperijalizam nije ni mogao, 

ni smeo, ni znao, ni hteo suviSe rano da је ostvari u tolikoj 

meri da Ьi drzavno preuredenje postalo svrsena cinjenica. Isto 

tako Ьiо је spreman da је odmah okrnji i preokrene, samo 

ako mu se bude cinilo da mu to dozvoljava trenutni odnos 

snaga. (К.аdа se naposletku "odlumo" da је ostvarii u !Punom opsegu, 

ona mu је vec bila izmakla iz ruku.) 

Zvanicna austrijska perspektiva in statu nascendi naiSla 

је (dakle ne samo iz oportunizma) na veci ili manji odjek kod 

onih nacionalno neravnopravnih vladajucih klasa, odnosno njihovih 

pojedinih slojeva i frakcija, kod kojih је privredna struktura, 

s jedne strane, doduse budila teznje za vecom samostalnoscu, 

ali im је, s druge strane, otvarala dobre konjunkturne 

poglede na federalisticku Austтiju. Razume se da ovde nisu 

odlucivale samo neposredne ekonomske koristi. Pored njih, 

pored иZeg politiCkog interesa i pored nekih polufeudalnih veza 

sa habsЬursko-'lotringijskom kucom, tu је, pre svega, odluCivalo 

pтincipijelno, socijalno duboko utemeljeno pтotivljenje citavoз 

pтevтatnoj i poseЪno jos citavoj тevolttcionaтnoj pтomeni. 

2) Rasulo posle AIIltan·Цne pobede ;i AIIltantiiilo imperijalisticko 

resavanje svih pitanja na teritoriji Ьivse Austro-Ugarske. 

. 

Takva је bila perspektiva radikalnijih nacioшilno neslobodnih 

burzoazija austro-ugarskih Vavilona, odnosno njihovih 

pojedinih delova, kojima је privredna struktura sugerirala zelje


za otcepljenjem. Ona је od zvanicne austrijske perspektive 

isla иtoliko dalje sto је zelela vojni poraz "domaceg" imperijalizma. 

Objektivno, ona је predavala nacije ispod jarma prvog 

~ na milost i nemilost drugom imperijalizmи. Posle rasula 

Aиstro-Ugarske ova drиga perspektiva .,.- kao . najmanje zlo 

- postala је zajednicka platforma svih eko:i:юmskih, drustvenih 

i politickih gospodara preminule monarhije. . 

3) Ramlah nedovrsene ЪиrZoasko-demokra.ts'ke revolиcije, 

njen narodni tok pod rukovodstvom radniCke klase, njen veto 

r·ealizaciji carsko-burzoaskih kompromisa, njena neodlozna likvidacija 

Ra:bsbиrgovaca i svih feudamih ostataka, njeno proglasenje 

i ostvarenje potpunog .samoopredeljenja иgnjetavanih 

aиstro-иgarskih nacija, ukljиcivsi neokrnjeno pravo na otcepljenje, 

zakljиcenje mira i na toj osnovi brzo prerastanje и dosledni 

antiiщperijaЩift&:i oЬracun, Ьеz obziira da li је тес о 

imperijalizmи Centralcih sila ili о imlperi1alizmи Am.


1·ove 4 stare" i Zerjavove 5 "mlade"; Socijalist:i.Oka. - zvanieno 

socijallstiCki pravac Henrika Тume 6 i Antona Кristana 7 i opozicione 

"mlade" po.d idejniin vodstvom P!l"epeluhovim. 

s obzirom da ljudd imaju оЬiеај da istorijsku istinu cesto 

· prilagodavaju savremenim potreЬama, u ovoj g1avi oslonicemo 

se pre ·svega na pisanu ree. · · 

Za nacionalnu i nacionalno-politicku koncepciju Ј. Кreka 

najkarakteriSJtiOnij;i su, iЬez sumn:j е, nj egova raspra-va "Die 

Slowenen", koju је objavio godine 1916. u zЬorniku Schrri:ft.en 

zиm Verstiindnis der Volker, i njegov Clanak u Sйddeиtsche 

Monatshefte iz godine 1917. 

· Кrekova :iJnformativna ras;prava "Die Slowenen", koja је 

objavljena u zajednickoj brosuri Kroaten иnd Slowenen, sadrzi 

sledeca znacajna mesta·: . 

,,O.tuda teznja slovenaCkih i hrvatskih prvoboraca i strailaka 

da se svi Jugosloveni ujedine u politicku celinu u okviru 

Austrije (trijaliZam); politickom jedinstvu treba s vremenom 

da sledi -taikode kulturno i dezieko jedinзtvo berz pritiska i samo 

ро seЬi (str. 65) ... 

Oko Trsta sve do mora zive Slovenci. Njegov znacaj karakteriSe 

cinjenica . da su Otrantska vrata na jugu jadranske 

obale jedina zila koja nam daje slobodnu vezu sa ostalim svetom 

i garantuje jevtin dovoz najraznovrsnijih artikala. Ovamo 

na jug monarhija се sve vise gravitirati, i nas је· najveci nepriijatelj 

onaj koji ho6e da nam presece ov:u Zbl.u !Zivota. ,More 

је svet', bez mora danas nema velike sile. А na vratima do mora 

zive Slovenci i verno stoje na strazi (str. 69) ... 

Ona (tj. jugoslovens.ka jezicka sJmpina - А. Javor) saCinjava 

danas neprek:inut lanac dija11.ekata, !koji postepeno prelaze 

jedan u drugi. Kod takvog postepenog medusobnog prelivanja 

4 

rvan' таvёаr (1851-1923), slovenaёki pisac i politicar. Као pisac 

predstavnik realizma, kao politiёar predstavnik slovenaCkog liberalnog 

gradanstva; pre prvog svetskog rata predsednik ljuЬljanske opstine. 

5 

Gregor Zerjav (1882-1929), slovenacki liberalni politicar; u prvom 

svetskom ratu sekretar Jugoslovenskog poslaniCkog kluba. U jugoslovenskoj 

drzavi jedan od glavnih zagovornika jugoslovenskog unitarizma 

i centralizma; vise puta ministar. · 

5 

Henrik тUma (1858-1935), slovenacki pisac, publicist i politicar, 

jedan od voda Socijaldemokratske partije u Sloveniji pre prvog svetskog 

rata. Мnogo је pisao о slovenaCkom nacionalnom pitanju. Za vreme 

prvog svetskog rata istupao za ocuvanje i preuredenje habsbur5ke 

monarblje. . 

7 Anton Kristan (1881-1930), slovenaёki socijaldemokratski vod, 

organizator socijalistickih potrosaCkih zadruga; od 1903. izdavao socija-. 

listiCki list Nартеј. Najistaknutiji predstavnik reformizma u Socijaldemokratskoj 

partiji. 

BVROPSКВ КRIZE I SLOVENACКI NAROD 161 

jugoslovenskih dijalekata danas se nikada ne moze · sa sigurnoscu 

reci gde prestaje slovenacki idiom, а gde pocinje hrvatski 

(str. 86) ... 

U novije vreme i kod Slovenaca i kod Hrvata svest о plemen:skoj 

i jeziCkoj zajedlnici .budi se takvom snagom koda 

nezadrzwo vodi za.jednickom cilju (str. 88) ... 

Svetski rat је jartko osvetiio slovenaOku i hrvatsku vrlin:u 

vernosti i nesalomljivog junastva, vrlinu koja је vec stolecima 

posvedoeena; time је svetski rat krvlju i gvoZdem u anale iStorije 

ubelezio cvrstu i odlucnu volju Slovenaca i Hrvata da svoj 

opstanak i svoj Zivot vide ujedinjeni sa habsbиrS'kom monШ"hijom. 

Nikakvo .cudo! Svi Яloveџ.ci i Hrvati ziye u okviru te 

monarhije. VezatnJi su za nju i svaka promena Ьilo u italijanskom 

imperijalistickom ili pak u velikosrpskom smislu razdvojila 

Ы ih u drzavnom pogledu i tako onemogucila njihov celovit 

razvitak (str. 107) ..." · 

Clanak u Silddeиtsche Monatshefte zastupa istu koncepciju 

i samo jos јасе istice opasnost velikosrpske ideje. 

Sa Кrekovom koncepcijom identicna је i takozvana "Мajska 

deklaracija". · 

Izjava koju је pet dana pre Majske deklaracije dr Ivan 

Sustersic predlozio Шеm krugu Sveslovenacke narodne stranke 

ne razlikuje se Ъitno od Majske deklaracije. · 

l!z sveg toga u pogledu naci


Iz Кrekovog tumaeenja da се "nase industrije Ьiti i premalo, 

posto се ona u Hrvatskoj i u Bosni imati isuviSe po 

. r-ud2Jbilna", nameee nam se sa velikom vero;va1m.ocom !Pretpostav 

.· ka о tadasnjoj uverenosti slovenackih privrednih, tj. burzoaskih, 

. krugova da се u jugoslovenskoj drzavi, na trijalisticki nacin 

ukljucenoj u austrijski i haiЬsburSiko-lotringijski sistem, lim.ati 

- hegemonij'IL. Nasu pretpostavku potvrduju i citirane reci .о 

Тr&tu iz Кrekove ra8ipr~ve "Die Slowenen". О tome 'kako ]е 

kasniji razvoj ovu zamisao (koju treba jos malo detaljnije prouciti) 

nemilosrdno postavio na glavu; suviSno је govoriti. Ona 

јЕ zanimljiva samo kao dokument о "pripremljenosti" slovenacke 

burzoaske politike. 

2) Koncepcija Sveslovenacke narodne stranke bila је, ~~z 

obzira da li ju је zastupala Sustersiceva ili Кrekova frakci]a, 

cvrsto uko.tvljena u habsbиrSko.-Iotringijskom okviru. 1 Majska 

deklaracija ј е svuda bila potpisiv8!na sa dodatkom о odanosti 

ha!bsburskoj monarhiji i rimslkom !PЗIPi.. Koncepcija cele 

SveslovenaCke riaтodne stтanke objektivno је, dakle, potpu.no 

'ILlazila 'IL pтv'IL od one tтi pe1·spektive koje smo ocтtali и pтethodnoj 

glavi. Каdа је tok dogadaja ovu perspektivu neopozivo 

sru8io, iZjavio је

l 

1 

164 BORIS КIDRIC, SAВRANA DBLA, I, 1933-1941. 

koj su8tini glediSte Renneтa 13 • А Rennerova koncepcija, sto 

se tiбe njene k1asne i politiбke uloge, nije o.Pet blla ni.Sita drugo 

nego narocito oЬlikovana, za austro-ugarski prOletarijat skro- 

. jena, ртvа peтspektiva (i to cak izrazito austronemacki udesena 

prva perspektiva !). · 

Тumini verbalni izrazi simpatija za rusku revoluciju dobili 

su u praksi sasvim drugi, supтo1:4n znaeaj. Buduci da nisu 

bili praceni CI~ktivnim pripi,"emanjem trece perspeldive, nego se 

sa njima spaja:la ikapita&tiOki obrazlagana odЬrana austro 

-ugarskog drzavnog s'istema, objeШtivno govoreCi- austro...JUgarskog 

impeтijalizma, oni su se fakticno pretvarali u "levu" fraw; 

а ova је u datom slueaju Ъila najopa.sniji neprijatelj trece 

perspektive. "Levi" govornik Тuma nije mogao da traZi · priro:dne 

saveznike proletarijata iЬа8 zЬog ltoga sto nije Ьiо aktivist 

istorijskog puta medunarodm.og, а u :i.Sito vreme i ,slovenaCkog 

proletarijata. U njegovom "levom" od!bacivanju nacionalnooslobodilacke 

1ЬоrЬе- koja је Ьila sastavru deo burfuasko-;demoikraiвke 

revolucije - odraZзva1o se nj egovo stvaтno odЬacivanje 

najduЪljeg druStV(enog ртеvт.аtа, duЪljeg od тшciorn:p.lnih rewlucija 

.. 

Тumina J.inija ј е paralisala slovenaCki proletarijat, ј er de, 

izmedu ostaioga, odbljala njegove saveznike. А, s driцge strane, 

slovenaCke radnike onesposoЬljavala је Prepeluhova koncepcija, 

koja је na recima, dodu8e, priznavala i ispovedala burzoasko-demokratsku 

revoluciju, ali nije poznavala ni priznavala 

тukovodecu ulogu radniCke klase и toj тevoluciji. Prepeluh i 

njegovi "mladi" bili su licno i ideoloski predstavnici slovenaCke 

sitne bиrZoazije u opol'ltunistickoj socijaldemokratskoj stranci. 

Zato oni, uprkos svojoj prividnoj odbrani trece perspektive, nisu 

radnicima dosudivali vodece mesto medu opstim narodnim 

masama, nego su, naprotiv, uvodili u тadniCke тedove sitnoburzoaski 

ili, tacnije, burzoaski uticaj. 

ОЬе slovenaCike socijaldem.okratske :Вrakoije bile su, dakle, 

i idejno i takticki pтotivne treёoj perspektivi. Proletarijat u 

Sloveniji Ьiо је idejno i takticki nepтipтemljen, buduCi da ni 

idejno ni taktiC.ki nij е imao pтoletersku avangaТtdu. 

N epтipтemljenost svog pтoletaтijata platio је сео slovenack-i 

naтod и koтist svoje Ъuтzoazije. Ova cinjenica postaje jos 

znacajnija ako se uzme u obzir _da је tada objektivna situacija 

blla prijem:Cdva za revolucionarnu inicijativu sa bllo kojeg, ра, 

13 

Karl Renner (1870-1950), austrijski politiёar i drZavnik, jedan 

od voda Socijaldemokratske parti.je. Ideolog austromarksizma. U godinama 

1919. i 1920. austrijski kancelar, zatim poslanik i predsednik Parlamenta. 

Posle drugog svetskog rata prvi predsednik Republike Austrije. 

( 

. ! 

\ 

i 

Ј 

EVROPS:КВ КRIZB I SLOVENACКI NAROD 165. 

prema tome, i sa slovenaCkog glediSta i da је u tom smislu 

slovenaCki narod tada niogao sam odlucivati о svojoj sudbini. 

К.аdа smo konstatovali da је potkraj prvog imperijalistickog 

rata idejna i ta'k!tiOka nepriprem.ljenost slovenackog proletш'ijata 

Ьila osnoviibl. izvor tadasnjih i svih kasnijih slovenackih 

nesreCa, nece Ьiti naodmet ako pokazemo da su nesrece 

pocele vec 1848. godine iЬas :zЬog toga S.to tada u Sloveniji uop 

Ste nij е Ьilo modernog proletarijata. 

Nacionalno nedonosce и тevoluciji 

Slovenacki narod se nasao pred teskim, ali а danasnji nаБ 

v.idokrug ujedno veoma poucnim iskuSenjem vec .tada kada su 

se tek pojavljivale njegove naci:ona1ne klice u modemom smislu 

reci. Bilo је to revolucionarne 1848. godine. Na srednjoevropskom 

popriStu је rtada ~ео i izblo sukob izmedu svezeg 

kapitalizma i prezivelog apsolutizma. 

Kapitalizam је vec Ьiо formirao vodece evropske nacije, а 

kod zakasnelih stvorio bar zametke nacije. Iz narodne mase, 

·11ekad partikularisticki pocepane, oblikovao је i jos oЬlikuje 

zive naciona1ne zajednice "teritorije, jezika, ekonomske povezanosti 

i psihickog karaktera, izrazenog u osobenosti kulture'' 

Srednjoevropski apsolutizam su u toj epohi karakterisale 

dalekoseZn.e posledice njegovog feudal!nog rasta: njegove dr.Zavne 

teritorije sve manje su bile u skladu sa posledicama ekonomskog 

i naaional!nog razvitka. , 

lz protivrecnosti izmedu drzavnih i nacionalnih teritorija 

nikao је specificni naciona1ni akcent 1848. godine. 

Тај akcent, razume se, nije znacio da је materijalna osnova 

revolucije 1848. bila u su8tini razlicita od mateгijalnih 

osnova velike francuske revolucije. On је samo izrazavao razliku 

izmedu "klasiooog" francuskog i unakaZпog srednjoev-. 

ropskog apsolutizma. 

Naime, kapitalizam је u svom napredovanju preinacio 

l''rancusku srazmerno rano i imao је u Parizu svoj organski 

centra1ni cvor. Francuski apsolutizam је stoga izrastao na vise 

-manje zatvorenoj nacionahloj teritoriji. U Srednju Evropu kapitali.zam 

је prodirao sa neuporedivo tezim pre,prekama i veoma 

razlicitim putevima. Nemacka jezicka teritorija nije imala dominantan, 

sa svim stranama oko sebe povezan ekOiilomski centar. 

Istovremeno је naciona1ni razvitak slovenskih teritorijalnih 

i jezickih skupina, zbog zaos.talosti s-rednjoevropskog kapi,talistickog 

prodiranja i nedostatka vlastitih ekspanzivnih ekonom-


skih centara, mnogo zakasnio. U takvim uslovima srednjoevropski 

apsolutizam mogao је da se tako grcevito pridrzava feu.;. 

dalnog puta, da osniva nacionalno protivrecne drzavne tvorevine 

i da se .,odlikuje" osobenim unakaZenim licem. Sto se tice 

centralnog cvora, Вес је, dodu5e, u eri "prosvecenog_ apsolutizma" 

Ьiо izuzetaik, ali је taj izuzetak .Ьiо pril!iбno relativan. - 

S -jedne strane, naime, nemacka teritotija bila је podeljena na 

Austriju i na mnostvo nemaCkih knezevskih despotija, "karikatura 

prosvecenog apsolutizma", а, s druge, u okviru austrijskih 

drZavnih granica istovremeno sa kapitalistickim uporiStima 

pocela је da se gomila nacionalna heterogenost, koja је postajala 

su5ti!nski raz1iCita od staleskih zemaljskih, а i di"Zavno 

-pravnih,


skih zemalja jednog dstog a.psolutizma, а Nemci i Ita1ij.a1Ili na 

sijaset u drzavnom pogledu viSe ili manje samostalnih apsolutista. 

Р а ipaik su se i N emci i Ltalijani cetrtleset osme godine 

osecali kao jedna nacija, а Slovenci u "svojoj masi" - nisu! 

Prigovor da su i Nemci i Italijani iЬar uglaV!Ilom :bili razde1jeni 

pod "domacim" upravljacima, vec zato ne moze solidno da 

prede preko svih teskoca (mada mu se · mora priznati delimicno 

vazenje) sto su, na primer, nemacki "domaci" upravljaci oЬicno 

radili sve drugo samo ne ono sto је Ьilo potrebno za nemaCku 

nacionalnu svest "u masi". Uzrok treba, dakle, traZiti 

nes'to du!Ьlje. Vec iz sam.og materijala Prijalteljeve knjige pro 

'lliruje taj uzrok, iako ga Prijatelj nije sinteticki zahvatio. 

Da cujemo objasnjenje Gumika, prvaka slovenackih poslanika 

u stajerskom zemaljskom saboru, zbog· cega је u. stajerskom 

privremenom zemaljskom saboru Ьilo jednoglasno zakljruceno 

da је stajersko vojvods.tvo nerazdruZivo: "1) Dosad 

smo bili mnogo stoleea sjed!injeni sa nemackom braeom i delili 

smo istu sudbinu. Na ovaj smo se savez toliko privikli da Ьi 

nam odvajanje sigurno tesko palo. 2) Nemacki Stajerci smatraju 

nas prijateljima i na njih mozemo racunati. 3) Trgovina Ы 

stala. (Кurziv је moj.) 4) Stajerska zemaljska imovina ne moze 

se razdeliti." Tako otprilike rasuduje Gurnik. Istina је, doduse, 

da ј


konkurisati cak Veneciji i juznoj Rusiji." Uz cvatucu kraдjsku 

trgovinu rekordno је rastao transport, kojim se bavilo с~ 

dvanaest velikih prevoznickih firmi. Prema Тrstu se prevozilo 

zito brasno, platno, hrastovi trupci, а u suprotnom smeru kolontjalna 

roba, secerna trska za seceranu, pamuk za predioaicu, 

so i vipavsko vino. Razume se, uz tako cvatucu trgovinu 

i uz vozarski zanat nije nedostajao ni razvijen gostionicki pro- · 

met. God:ilne 1834. bile s·u u Ljubljani 154 toCionice v.ina, sest 

tocionica piva, sedam ikavana i sest hotela. Ali је ljuiЬ1jans:ko i 

kranjsiko purgersiko razmetanj е sam.o prikrivalo - buducu bedu. 

Naime, kranjska tгgov.ina nije Ьila rrwмrna kapit(Llisti!kй: 

trgovina. Ndu nije ~aCio i1i Ьаr proZimao do.mp.Ci ekspp.nztvnt 

centar, koji tra:Zi i prosiruje svoje unutrasn~e trziste .. Taka': 

kl-anjski centar nije postojao. Kranjska trgovma · sama ро seb1 

jos ј е uglavnom odJgovarala onom stepenu ~italistic~og 

razvitka koji је nekad forsirao prosveceni apsolutizam. Istma 

је, doduse, da se ona formalno modernizova!a ~ekran.jskim pronalascima 

i ustanovama (godine 1828. plovю ]е prVl parobrod 

iz Trsta u Veneciju; godine 1838. osnovano је u ·Trstu paro~ 

brodars'ko druStvo "ТrsCalnski. lojd", koje је trSeanskoj, а 1 

kranjskoj trgovmi prokreilo nove put~ve u Egipat i ~а ~ev~t), 

ali је u svojoj sustini kranjska trgov:шa ostala OIIlO sto Је Ьila: 

tranzit11XL -tXezja austтijskzih privrednih cenfu.ra sa morem t Sf:L IW. 

lijom, а ne odraz domaceg ka_pitalist~~kog polet'. ~ato је, na 

primer i zeleznica kao nova, mdustrl]Skom kap1talizmu odgovarajuta 

zila-kucavica austrijskog kapitalistickog prodiranja 

dugo vr~mena "kranjskim bogatasima neuporedivo viSe skodila, 

nego koristila". Optimisticke nade ljubljanski.h noveara, 

koji su za gradnju zeleznice upisali srazmerno veliku sum~ 

od milion forinti, sasvim su se izjalovile. Ono sto је Pr~jatel] 

dosta maglovito i delimicno netacno formulisao na stram 104. 

svojih Staroslovenaca, I, to је u raspravi "Nekoliko crtica · iz 

privrednog zivota LjuЬljane pre sto godina" jasnije ocrtao .dr 

RudoJf Andrejka. 16 Citiram.: "I industrija је bila tek u poVO]U. 

Ali zeljno ocekivano otvaranje zelezniCke veze sa Весот (1849~ 

i Trstom (1857) nije donelo pojacanje trgovinske aktivnosti t 

privrednog Ъlagostanja, nego је umanjilo znacaj LjuЪljane kao 

mesta prekupljivanja uopste, а kao mesta pretovara za madarsko 

i hrvatsko zito napose. Recni saobracaj Savom do Zaloga 

i Ljubljmicom do Vroniike preuzela је .Zeleznica, а :isto ta~o se 

i roba iz Веса, Graca, Zagreba itd. prevozila u Trst zelezn1com 

16 

Rudolf Andrejka (lBBD-1948), pravnik, publicist, predsednik Muzejskog 

drustva za Кranjsku · pisao је rasprave о ekonomskoj istoriji 

LjuЬljane. (Navedeni ёlaшik:' "Nekaj crtic iz gospodarskega zivljenja 

LjuЬljane pred sto leti".) 

EVROPSКE КRIZE I SLOVENACКI NAROD 171 

- mimo LjuЪljane. Velike ceste su opustele, vozari se rasprsili, 

prevbzne i spedicijske firme likvidirale su jedna za drugom 

Ш se preselile. u Вес i Trst. Mnoge trgovine zitom su propale. 

Naknadu za ovaj veliki i kobni preokret LjuЬljana је doЬijala 

samo malo pomalo osnivanjem novih industrija i postepenom 

izgradnjom gorenjske, dolenjske, kamnicke i vrhnicke zeleznice." 

(Trgovinski tovдriS, 1934, 53.) Komentar је suviSaп. 

Za nas је, medutim, vazna ova dedukcija: ovakva kranjska 

trgovina nije, razume se, Ьila и stanju da evrsto poveze и privrednu 

celinu slovenacke zemlje i da tako deluje и pravcu stvaranja 

slovena~ke 1l;(Lcion:alne zajednio.e. Na.Su dedukciju osvetljava 

i potvrduje jos i sekundarna cinjenica da LjuЬljana, 'izuzev 

sto је Ьila raskrsce carskih drumova iz Gorenjske, Dolenjske, 

Stajerske i Kornske, nije Ъila centar slovenaCkih zemalja 

nef]io glavni grad austrijske Ilirije. Као t.aJkvkJ,, Ъi1X:r. је iz'/1lZzito 

cinovnicki grad и kojem је Ьilo sediSrte gubemije, Okrnz'Т!JOg i 

Zemaljskog sиda, zemaljskih i okruznih finansijskih vlasti itd. 

Svojom upravnom, poreskom i poslovnom koncentracijom i svojim 

sajmovima ona је privlacila pre svega ilirsko stanovniStvo. 

(Nece Ьiti sasvim pogresno ako se i u tome trazi jedan od uztoka 

za tadaSIIlje af:km:isanje "jugosloveшke" ideje.) 

-2) Кranjska noveana iГezerva b:ila је, na kraju svega, ipaik 

pr.i1icno nezmatna. Ьmedu ostaloga, to pokazuje i :izvestaj kra:njske 

trgovinske i zanatske komore iz godine 1852, u kojem se 

:Zali na nedostatak ·"novcane rezerve i strucnjaka". Ро svoj 

prilici; ljubljanska burzoazija је dala svoj poslednji viSak novca 

kao zajam za izgradnju zeleznice. Ovu novcanu rezervu 

sigurno su vec i ranijih godina jako iscrpli ratovi i kontriЬ~cije. 

Moderna kapitalisticka industrija koju Ьi podizale domace 

snage bila је stoga u Кranjskoj vec. unapred osudena na viSe 

-manje spor razvitak. Razumljivo је sto S'U na taj nacin ekonomske 

veze slovenackih zemalja zaиstajale и s-vom nastajanju 

i и svom rastenju. 

3) Кranjske fabrike bile su male i u istim granama cak 

vrlo brojne. Iz toga mozemo zakljucivati о njihovoj slaboj koncentraciji, 

а iz slabe koncentracije о neznatnoj ekspanzivnoj 

snazi i uskom trzistu. Industrija sukna iшala је fabrike u Zapu:Zama, 

Zgosi, Radovljici, Lesovu, Кranju i u okolini Postojne. 

Кrainjska induэtrija koze, koja је bila verovatno najjaea na 

unutaraustrijskoj teritoriji, proizvodila је oko 1840. godine za 

otprШke 100 000 for.inti robe i obuhvata:la bar 19 kozara. Fa:brike 

pa,pka ЬНе su u Ladiji, RadeCam.a, Zиzemberku i Veveama, 

а fabrike stakla u Zagorju, ldriji i Cerknici. Ali dok је kranjska 

industrija sukna, koze i papira na neki nacin prednjacila 

и slovenackim zemljama, kranjska industrija stakla imala је

.. 

172 BORIS КID.RIC, SAВRANA DELA, 1, 1933-'-1941. 

svoj pandan и stajerзkim fabrikam.a stakla Rogateca, Rakovice 

kod Vitanja, Spitalica, Fale, Trbovlja i Ј ozefdola kod Celja. 

. Prilicno је ocigledno da ono sto nije mogla da izvrsi boga- 

. ta, ali zasta.rela kranjska trgov:ina - naime solidnije ekonomsko 

иjedinjenje slovenaCkih pokrajina ---- nisи mogle ni siromasnije 

slovenaCke fabrike. · 

4) Unиtrasnja oprema kranjskih fabrika bila је vecinom 

starinska, zaostala i nenaorиZana za konkurencфi. Narocito 

metalurgija nije bila· и stanjи da i dalje prkosi moderri.ije opremil)lenoJ 

stгanoj ind'иsiJ:гiji. Jasno је da i ova okolnost nije do._ 

pri11:ela stvaтanju s!ovenaCke pтivтedne celine. 

5) Znatan deo kranjskih fэ,brika Ьiо је u feudalnim rukama 

kao sastavni deo feиdalne svojine. Takvi us!ov~, · koji su 

pтeovlpaiфli naroCito и meW,lnoj industr:iji, odтwsrno industтiji 

gvozaa, opet sи na svoj naCin ometali Ътzе formiтanje modeтnih 

lщpit;alistickzih cewtara koji Ъi Siтili svoje иnиt-naSпje tтziSte. 

6) Za karakteristiku kranjske krupnije industrije vrlo је 

poucan primer ljuЬljanske secerane; ona је u svojim poslednjim 

godinama bila vlasniStvo becke firme "Arnstein i Eskeles"; 

preradivala је sirovi secer, doЬijen od seбerne trske, koji је 

uvozila preko Тrsta. Ali ona је bila osudena na propast cim 

је sloboda kapitalistickog razvoja u Austriji otvorila siroki 

put secernoj repi iz severnih zemalja. Dтuga najveca ljиЪljanska 

f;abrika nalazila s~ '71\е S;amo и Цeslovenaekim nego i и nekтanjskim 

тukama, i ртора!а Ъi zbog slobode kapitalistiCkog 

pтodiтanja da је 1848. od toga nije spas!a - vatтa. 

Svih ovih sest karakteristika samo nam detaljnije predoёavaju 

ono sto smo vec pre oznacili: и Kтanjskoj је polet kapitalizma 

и pogledи svog тazvoja Ъiо toliko zaostao da slovenackim 

zemljama jos nije mogao иdaтiti ostaт pecat ekonomske 

zajednice, iz koje, иz istи teтitoтijи i jezik, и kтajnjoj konsekvenciji 

pтoizlazi i nacionalna zajednica. 

Sama donja Stajerska је tada и privrednom pogledu neuporedivo 

viSe gra'Vitirala prema gornjoj Stajemkoj i Нrvatskoj 

nego Кranjskoj, а vreme kada се slovenaCki malog,radanin, njegov 

tumac inteligencija i nijhov burzoaski izdanak u Stajerskoj 

ostro osetiti sistematsko . a~stronemacko kapitalisticko prodiranje 

i sve njegove "ikulturtregerske" dodatke i pozivati u Ьо!'\Ьu 

i ostale pogodene slovenaёke narodne mase- bilo је jos dosta 

daleko. То isto- samo jos iz.razitije zbog geografsko-ekonomskog 

· polozaja - vaZi i za Korusku. Tako, dakle, dolazimo u 

celini do osnovnog uzroka zbog kojeg se Slovenci jos nisи u 

masi osecali kao jedna nacijэ.. Тај uzrok је: mizerno nizak nivo 

slovenackog kapitalistickog razvitka. (Reciproeno delovanje slo- 

ЋVROPSКE КRlZE 1 SLOVENACКI NAROD 173 

venacke zaostalosti, naime teznja slovenackog malogradanstva 

· i njegovog glasnika - inteligencije - da dostignu austronemacku 

burzoaziju i da se pretvore u nacionalnu burzoaziju 

mogla је da se pojavi, kao sto smo to vec pomenuli na primerи 

Stajerske, tek u· poznije vreme, jer је ova teznja, s jedne stra- 

. ne, zahtevala viSi i izrazitiji stepen austronemackog kapitalistickog 

prodiranja, koji је mogla dati samo ekonomska sloboda 

posle 1848, а, s druge .strane, imala је kao uslov bar delimican; 

iako neznatan slovenaCki kapita1istiC!k:i narpredak.) 

Slovenacke ekonomske prilike cetrdesetih i narednih godina 

mozemo drugim recima okarakterisati ovako: bile su krajnje 

nezrele. Zato slovenaёka nacija nije kao jednakovredna i 

spremna krenula ka prolecи nacija. Slovenacka nacija uopste 

jos nije Ьila nacija u punom, zrelom smislu reCi, nego је t~k 

nastajala kao slab nacionalni zametak. Nezreli ekonomski uslovi 

prouzrokovali su takooe (daЬome ne dirclctno, nego u svojoj 

krajnjoj konselwenciji) dugotrajnu jeziako-kulturnu bedu. 

Nezrelim ekonomskim uslovima odgovarala је nezrela drиst:vena 

struktura. 

Kod slovenackih politickih i kulturno-politickih istoricara 

nalazimo uglavnom tri tvrdenja о burzoaziji u slovenackim 

zemljama. Prvo, Юаz.е da је burzoazija Ьila "tuaa ро duhu, а 

delimieno i ро krvi"; drugo, .Podrugljirvo govori da burzoazije 

nije bilo kada su seljaci izlazili u polje; trece, uopste odrice da 

је tada postojala slovenaCka burzoazija. U svom jezgrи, svako 

od njih је na svoj nacin tacno. Pre svega, nije postojala moderna 

industrijska burzoazija (osim dva-tri malo znacajna izuzetka), 

sto 'jasno proizlazi vec iz nase ekonomske analize. Ali је 

postojao u smislи moderne ekspanzivnosti dosta impotentan 

trgovacki i industrijski kapital slabe ekspanzivnosti i postojali 

su malogradani-gradani - "gradani" zato sto su Шivali ... 

stara gradska prava. Kapital је umnogome Ьiо u stranim rukama. 

(Vidi Rudolf Andrejka, · "Doneski k preselitvenemu problemu 

ljuЬljanskega trgovstva", Trgovski tovaтiS, 1934-35). Na 

osnovu svojih istraZivanja An.drejika, izmedu ostaloga, kaZe sledece: 

"U nacionalnom pogledu doseljeni Nemci u svim slovenaёkim 

zemljama cvrsto su se drzali svoje nacionalnosti sve do 

kraja 19. veka; tek od pocetka 20. veka opaza se jaci uticaj 

asimilacije sa slovenackom sredinom. Pripadnici drugih nacionalnosti 

bili su u prvoj polovini 19. stoleca vecinom germanizovani, 

а u drugoj su se najpre poslovencili nama srodni Cesi, 

а kasnije i veCina doseljenih ]talijana." А tada u malogradanskim 

"gradanima" - koji su svoj esnafski mentalitet · i psihologiju 

zbog nerazvijenih slovenackih uslova sacuvali jos dugo, 

t1prkos cinjenici sto је francusko doba ukinulo esnafe i sto ih

• 

17 4 BORIS КIDRIC, SAВRANA DELA, 1, 1933-1941. 

aиstrijska restauracija nije viSe obnovila - osim kod "cveta 

naroda", inteligencije, nije mogla da postoji cvrsta osnova za 

nekи narocito razbuktalи nacionalnи svest. 

Da је tada и slovenackim zemljama vec postojala razvijena 

industrijska bиrZoazija и modernijem smislи reci i da је 

· imala svoje ekonomske centтe kod nas, verov~o Ьi је njeno 

ekonomsko kretanje asimiliralo sa slovenackom sredinom, ako 

Ьi i Ьila · delimicno tuda "ро krvi". А ovako se desavalo upravo 

suprotno: k.ada ј е slovenack.i malogradanin - blago reeeno, 

veoma slabokrvan и pogledи slovenacke nacionalne svesti - 

postajao burzиjcic, krenиo је иtrvenim pиtem, koji је jos nekada 

oznacio "prosveceni apsolиtizam", jos dalje и tиdи ekonomskи 

i kиlturnи sferи ... 

Bитzoazija slovenackih zemalja је, dakle, cetтdeset osme goc!ine 

vтlo malo иcestvovala и slovenackom nacionalnom таstи. 

Sam:o jedno heтojsko dоЬа dato је uopMe burzoaziji, mada ga 

је ona samo и malo ·zemalja zahvatila potpuno i zaista heтojski. 

А slovenacka burzoazija је, S.to se tog dо.Ьа tiee, иopste 

zakasnila. Nema pravila bez izиzetaka, а ёetrdeset osme godine 

taka v izuzetak sи bili Slovenci. А vec iz onoga sto smo dosad 

konstatovali о tadasnjoj slovenackoj ekonomskoj i drиStvenoj 

strukturi mozemo videti da је slovenacki izиzetak proizlazio iz 

istih ekonomskih i drиStvenih zakona iz kojih је proizlazilo 

nemaёko ili francиsko pravilo. Uostalom, slovenacki narod moze 

da samo zbog pтopтatnih razloga zali sto је slovenacka burzoazija 

zakasnila: njeno zaka8njen}e znacilo је kako nedovoljnost 

slovenaёkog kapitalistiёkog razvitka koji Ьi povezivao slovehaCke 

zemlje и slovenaбku naciona1nu celinи, tako nedovoljnost 

slovenaёkog proletarijata koji Ьi se na barikadama bot-io 

protiv austrijskog apsolиtizma. 

Cinjenici da nije postojala slovenacka industrijska burzoazija 

odgovaralo је gotovo potpиno odsиstvo indиstrijskog 

proletarija·ta sa klasnim likom koji Ьi. odgova.rao vremenи. 

ОЬе glavne klase i antipodi modernog drustva pokazivali 

sи, dakle, и slovenackim zemljama godine cetrdeset osme tek 

svoje zametke. Ра ipak se 16. marta, kada је neki pиtnik koji 

је dosao iz Веса doneo LjиЬljancanima vesti о revolиciji, desio 

mali klasni sukob sa neverovatno jasnom IPerspektivom о budиcem 

drzanjи оЬе krajnje slovenaCke klase. LjиЬljanski "gradani" 

sи иvеёе и pozoristи odиsevljeno i stojeci zapevali - сатskи 

himnи. А ljиЬljanski proletarijat napao је radnjи "Mally 

et Hahn", skinиo Metternichovu slikи, росерао је i bacio и 

Ljubljanicи, polu,pao prozore gradonacelrniku Fischerи, rasterao 

troSarince i srиSio troSaгinu. Najzad је protiv njega morala Ьiti 

иpotFe!Ьljena vojska; kaiko pripoveda Apih, proletarijat nije hteo 

EVROPSКE КRIZE 1 SLOVENACКI NAROD 175 

da se umiri uprkos ljиbaznim recima zvanicnih lica i oslovljavanjи 

sa "Meine Herren". 

Ne zeleci da иzdiZemo slepo razbljanje bez konkretnog 

cilja, ipak ne mozemo da se sloZimo sa onom slovenaekom po1itlckom 

i kulturno-politickom istorijom koja и cinи ljиЬljanskog 

proletarijata od 16. marta 1848. vidi samo razbljanje. Istor:ijska 

i socioloska, а, na kraju svega, i ku'llt:urna vamost 16. marta 

sastoji se, naime, и sledecem prorocanstvu: prvo, da се slovenacki 

naтod doЬiti ЪотЬепи, иdатпи i doslednи dтuStvenи kla 

~и; drиgo, da се sloverпJaCJoa Ъитzоаziја zavтsitli tamo gde је i 

pocela i kиda се pиziti celog svog zivota, tj. и "sve-za-veтu 

-dom-i-caтa", i и тopskoj slиzЬi tиdinskoj тeakciji. 

Pre nego sto predemo od bиrzoazije i proletarijata na klasnи 

i politickи analizи drиgih slovenackih drиStvenih slojeva 

- tj. seljastva, malogradanskog sloja slovenaCke inteligencije 

i malogradanskog sloja slovenackog niZeg svestenstva - treba 

odgovoriti na pitanje: gde је uzrok tome &to sи se, иprkos 

konstatovanoj zaostalosti slovenackog kapitalistickog razvitka, 

koji jos nije Ьiо .и stanjи da иjedini slovenacke zemlje и nacionalnи 

celinи, slovenacke nacionalne teznje и revolиcionarnoj 

1848. godirni zgusnule и slovenacke jezicke, kultume i slkoisko 

-administrativne zahteve i dostigle svoj, svakako jos prilicno 

platonski, vrhunac и ideji иjedinjene Slovenije. 

Као odgovor na to pitanje, koji и okvirи ove raspravice 

mozemo, razume se, da damo samo и glavnim i opstim ёr1ama, 

dok resenje celog proЬlema mozemo samo da skiciramo, 

hteli bismo najpre naglasiti da vezи izmedи kapitalistickog osvajanja 

ekonomskog i drиstvenog popriSta i nastajanja nacije, 

narocito kod malih i slaЬih naroda, · ne smemo zamiSljati mehanicki. 

Radanje nacije bezuslovno је po;verz.ano sa kapitalistickim 

menjanjem starog nacina zivota, ali se ono moze da pojavljиje 

u veoma .razliCitim oblicima. Posle.dnju rec pri tome imajи 

prilike, okolnosti i uslovi и kojima rastenje nacije mora da 

proЬije svojи materijalnи ljuskи. Cesto nije ni potrebno da tom 

1-astenjи prvi zamah daje polet domaceg kapitalizma i samo 

domaci kapitalisticki izvor. Moze se desiti da је ono, dodиse, 

и svojoj polaznoj tacki po&ledica cisto domacЩ promena zivota 

i egzistencije, ali promena koje svoju nиZnи kapitalistickи razvojnи 

inicijativu i osnovu nemajи samo kod kисе i mozda ne 

иglavnom kod kисе. (Izvestan domaci minimum је svakako nиzan.) 

U takvom slисаји podstrek nacionalnom rastenjи daje 

opsta ofanziva kapitalizma, koja је vec morala da do izvesne 

шеrе materijalno preoЬlikиje tok domaceg zivota i · drиstva. 

Ako pogledamo prve decenije proslog veka, videcemo da 

opste aиstrijsko,. odnosno srednjoeVтopэko kapitalisticko prodi.-

i 

_ј 

176 _ BORIS КIDRIC, SAВRANA DELA, 1, 1933-1941. 

ranje nije ostavilo slovenaCke zemlje neddrnute ti njihovoj patrijarhalnoj 

i partikularistickoj idili, koju је vec pre razrиsio 

_"prosveceni apsolиtizam". Mada nisи dobile znacajnije vlastite 

industrijske centre i mada se nisu ujedinile u nacionalnu za- 

. jednicи, slovenaCke zemlje sи ipak bile ukljиcene u domen srednjoevropske 

kapitalisticke ofanzive i morale sи utoliko (ali sa:.. 

mo иtoliko) da osete potrebe i duh novog vremena, jer sи (i 

opet samo ukoliko su) . pretrpele odgovarajuce promene u proizvodnji 

... Morale su se odrazirti posledice cinjeriice da је 

trgovinski kapital za vreme "prosvecenog apsolиtizma" kod 

nas паSао dosta plodno tlo, da је moderni k:apivalizam Ъаr "SfL 

strane" osinиo slovenaCkи zemljи i da, ртета tome, kapitalisticka 

era stvarno dolazi и 18. vekи jos па vrpci "prosvecenog 

apsolиtizma", kasnije па Ъajonetima velike Ъиrzoa.Ske Ъastine 

francuske revolиcije, а и 19. vekи, posle svrsene francuske 

epizode, 17 samostalnim i cvrstim srednjoevropskim koracima. 

Kapitalizam u pohodи, koji је sa svom nametljivoscи zahtevao 

minimum narodnog obrazovanja i sire pojmove о иpravi 

nego st~ su mogli ~а ih · dadи "prosveceni" i, kasnije, truli 

Mettermchov apsolutlZam, morao је da stavi na tapet i teznju 

tog vremena da narodи razumljivi jezik dolazi do izrazaja Џаr 

и osnovnim skolama, eksterno и uredima, а delimieno i u srednjim 

skolama. Stvarno se V!idi da sи ovi jezicki zahtevi cetrdeset 

osme bili - jezgro slovenackog programa. Ј os · је Matija 

Majar, 18 koji .је ;u iPgledu nacionalnih stvari spadao medu slo 

Yenacke "maksimaliste", 29. marta и Novicama krotko pisao: 

"А sta mi hocemo . . . ViSe stvari - а najvaznija је: · neka 

пат se da sloЪoda da и Sloveniji, kad god to zelimo i kako 

god zelimo postepeno иvodimo · svoj sloveпaCki jezik и Skole i 

и kancelarije." Slovenacki zahtevi koje је 6. aprila 1М8. predloZi.o 

dr Bleiweis 19 kranjskom. stale8kom. zemaljSikom. saЬoru 

potpuno se ogranicavajи na· pravo slovenackog jezika. A1i i jeziбki 

zahtevi "praktiooih Slovenaca" (da upotrebim Bleiweisov 

izraz) bili su sJи-omni. Zahtev za slovenacki univerzitet podstak1a 

је i prosirila tek dinamiooost 1848. godine. 

• 17 Rec је о francuskim Шrskim provincijama (1809-1813), и koje sи 

ulazili zapadni i jиZni krajevi Slovenije sa delom Hrvatske i sa Dalmacijom. 

11 

Matija Majar Zilski (1809-11892), svestenik, slovenacki narodni 

preporoditelj и Korиskoj, pristalica ilirskog pokreta. Godine 1848. obзaVIo 

~е slovenaCki nacionalni program "Sta mi Slovenci trliZimo" и 

kojem је zahtevao иjedinjenи Slovenijи. Putovao је и Rusijи. Bio' је 

trn и оkи aиstroиgarskom reZimи. _ 

19 

.Janez Bleiweis (1808-1881), veterinar, lekar novinar i konzervativni 

politicar - staroslovenac. Sekretar Seljack~g druStva (Кmetijske 

druzbe) za Кranjskи; 1843. росео izdavati list Novice. Postao је voct 

slovenackog naroda i osnivac pragmatisticke i oportunisticke politike. 

1- 

BVROPSКE КRIZE 1 SLOVВNACКI NAROD 177 

SlovenaC!ki jeziCko...Jro1turni i skoJ.Sko-adminjstrativni zahtevi 

godine 1848. imaju svakako svoj koren u opstem srednjoevropskom 

pohodtt kapitalizma, koji је i u slovenaCkim zemljama 

stvarao nove uslove egzistencije i nove idejne poglede. 

Ali te zahteve intenzivira pokret godine 1848. · . 

А ideja ujedinjene Slovenije Nju .sи prvi formulisali Ьес 

~ "Slovenijani" 20 , koji su nacionalnost studirali u тevolиciji, 

1ako su, _ uostalom, u preteznoj vecini ostali и idejniin sponama 

austrijske reakcije. Ideja ujedinjene Slovenije је, dakle, neposredna 

posledica i najlegitimnije slovenaCko dete srednjoevropske 

revolиcije. Nји је slovenackom narodи rodila i kao ubogo 

novorodence svojim zdra\dm mlekom odrzala и zivotu stvaralacka 

snaga тevplиcije koja preskace decenije, . . . mada је 

"cvet naroda" poveo slovenastvo na drиgu stranu barikada; Citav 

kasniji slovenacki kulturni i politicki razvoj dokazuje da 

bez revolucije zahtev za иjedinjenu Sloveniju jS dugo ne 

Ьi zasijao na na.Sem IIШ'aenom politiOkom i kultumom nebu iznad 

one zagиSljive atmosfere. I na nasem jadnom i, и celini 

uzevsi, koniтarevolиcionarnom primeru odrazila se elementarna 

snaga revolucionarnog stvaranja. Pokazalo se da revolucionarno 

vreme moze da digne na noge i osvetli put malim i zaostalim 

пacijama, koje Ьi inace jos oOa.jnicld c~k:ale, ukoliko Ьi 

иopste docekale ... 

Ako sada pogledam.o. drustvene snage koje sи ,pri tada.Snjoj 

slovenackoj socijalnoj sti"ukturi zastupale skromnu sacicи ne 

odvec _glasnih slovenackih zahteva, naci cemo zalosnu sliku. 

Slovenacka burzoazija, ukoliko је postojala, bila је konzervatlvna, 

povezana sa feиda1nom zaostaloscu. Као takva nije mogla 

da predstavlja ni napredak ni materijlne uslove koji Ьi ubrzavali 

slovenaCko nacionalno rastenje, nego је jedino mogla da 

brani, odupirиci se prodiranjи naprednije nemaCke bиrZoaz!je, 

slovena:cku "partijarhalno&t", sto znaCi; a;p5te uzevsi, interese 

austrijskog apsolutizma. Glavna nacionalna inicijativa pala је 

tada и deo malogradanskom sloju slovenaCke inteligencije i 

malogradanskom slojи slovenackog niZeg klera. Ova . dva slovenacka 

drиstvena sloja sи tada, s obzirom na svojи drustvenи 

ulogи i svoj kontakt sa zivotom, svakako najcesce susretala 

nove nacionalne potrebe; ona su, dalje, imala najviSe intelektиalnog 

oruda i orиZja za formulisanje slovenaCkih nacionalnih 

teznji i zahteva: najzad, njih sи, kao drиstvene grиpe, interesi 

njihovog sloja podsticali, u materijalnom i drustveno razvojnom 

smislu reci, na delovanje u pravcи postizanja tadasnjih 

slovenackih nacionalnih ciljeva: · 

20 

Slvena~ s~de~~ clanovi drus~Э: !,Slovenija", osnovanog и 

Беси aprila 1948, Ob]aV!li sи program изеdiщеnе Slovenije. · 

U Boris Кidril!, I

178 BORIS КIDRIC:, SAВRANA DELA, I, 1933-1941. 

Naivari slovenacki filistar mogao Ьi sada .da izvede entuzijasticki 

zakljucak: О dobra stara vremena! Sudblna slovenackih 

zahteva nije Ьila u rukama seblcnih i materijalno zainteresovacih 

k1asa sa ove Ш O!Ile dru5'tvene оЪаlе, nego u rukama 

prodиhovljenih ljudi; bllo је sve u r~u.- Мi slovenacki 

filistar Ьi se grdno prevario. 

Drustveno-istorijski, "cvet naroda" nije. Ьiо · niSta drugc 

do skroman i nejasan slovenacki vesnik opsteg srednjoevropskog 

kapitalistickog marsa. Као takav, Ьiо је krajnje nedozreo 

i uz to jos ponekom crtom "prosvecenog apsolutizma" obdareni 

prethodni dodatak kasnije slovenacke burzoazije iz prilicno daleke 

bu.dиcnosti. А pri tada8njoj slovenackoj socijalnoj strukturi 

"cvet naroda" - inteligencija - Ьiо је ujedno i neposredni 

privezak, а delimieno i sastavni deo SllovenaCke konzervativne 

burzoazije, о cijoj је ulozi malocas Ьilo reci. Osim toga, jedan 

njegov deo, naime slovenacki niZi kler, stajao је jednom 

nogom neposredno u feudalizmu, iako u proslom stolecu treba 

dosta dugo prilieno ostro razlikovati malogradanski sloj slovenackih 

niZih svestenika od visokog austrijskog klera, koji је 

Ьiо tipican feudalac. 

"Cvet naroda" unapredivao је slovenacko nacionalno rastenje 

dotle dokle su isli interesi i potrebe njegovog sloja. Oni 

sи pak bili, и poredenju sa burnim vremenom, idosta usk:i, а njihovi 

koreni nisи Ьili liSeni reakcionarnog drustvenog obelezja. 

SlovenaCkoj naciji је tada nedostajao, рте svega, ЪorЪeni pro- 

1etarijat, па Cijoj Ьi se antiapsolutistiCkoj Ъarikadnoj vatri mogli 

da zgreju i slovenaCka nacionalna misao i slovenacki nacionalni 

zahtevi. 

Dakle, opet nailazimo na nezrelost slovenackih prilika. Zato 

је opravdan ovaj zakljucak: slovenacki kontra·revolucionarni 

postupak 21 cetrdeset osme ne proizlazi, и poslednjoj instanci, iz 

,.zrelog" тesavanja slovenaCkih nacionalnih interesa, nego iz 

slovenacke nezтelosti koja је spreci1a revolucionarni izraz slovenaCkih 

nacionalnih zah~eva. 

21 

. Kidriceva ocena da је drzanje Slovenaca 1848. bllo antirevolucionarno 

potice iz t:~oliticke potrebe njegovog spisa, koji је predstavljao 

idejni obracun sa slovenackom burzoazijom. Moderna istorijska 

nauka је tu ocenu vee prilicno modШkovala. Ukazala је na izrazito 

nemaCki nacionalni karakter beCke revolucije i na njene germanizatorske 

tendencije, koje su male slovenske narode (medu njima i Slovence) 

odvratile od revolucionarnog Веса. (Roman Rosdolsky, "Friedrich 

Engels und das ProЬlem der 1 geschichtlosen Viilker' (Die Nationalitiitenfrage 

in der Revolution 1848-1849 mit Sichte der Neuen Rheinischen 

Zeitung)", Aтchiv fii.т Soziatgeschichte, /Friedrich-Ebert Stiftung, Rannover/, 

4/1964, str. 87-282.) 

EVROPSКE КRIZE I SLOVENAC:КI NAROD 179 

А ako је taj zakljucak pravilan, onda је zadan prvi udarac 

savremenom "pedagoSkom" iskor.iSeavanju slovenacke i slovenske 

kontrarevolucije. Naime, oЪjektivna nezrelost ne moze se 

vise ,ponoviti kod zrele nacije ... 

Zvanicna istorija moze, razume se, jos pribegavati rasudivanju 

da ј е slovenaaki pravac, upravo s obzirom na slovenacku 

objektivnu nezrelost, koja se ne. bi bila mogla odupreti 

nemaCkoj nacionalnoj ekspanziji, u znatnoj meri dokazao suЪjektivno 

zreo i doЬar politiOki nos svojih nosilaca ·"&taroslo 

venaca". Sli

180 BORIS КIDRIC, SAВRANA DELA, I, 1933-19410 

Nemacki "pretparlament" zatekao је izvanredno povoljan 

strategijski i takticki polozaj za nastavljanje i dosledan zavrsetak 

burzoasko-demokratske revolucijeo Austrijski · apsolutizam 

s·e poljuljaoo U Berlinu је proletarijat na barikadama- porazio 

elitne pruske cete i naterao prusku militatdstiOku Cizmu na 

povlacenje iz gradao Becki i berlinski martovski dani nisu uz 

to bili jedini ko]i su smekSavali gresne' kosti srednjoevropskog 

apsolutizma. Ugarsku, Italiju i Poljsku ta'kode је zahv.atilo 

vrenje. Berlinska martovska revolucija iznudila је amnestiju za 

poljske revolucionare koji su godinu dana ranije bili osudeni 

u Berlinuo Narodna masa ih vec 20. mar;t;a, uz vijorenje nemaCkih 

i poljskih zastava, vodila iz · Moablta pred kraljevski 

dvor. Poljska revolucija је obecavala da се naceti neiscrpnu rezervu 

i oslonac evropske reakcije - elementarnu i varvarsku 

snagu carskьg apsolutizma, sto је toj revoluciji u Srednjoj Evropi 

davalo poseban strategijski znacaj. Ni u Ceskoj se stvari 

jos nisu razvijale izrazito kontrarevolucionarno, nego su pre 

slabile austrijsku apsolutisticku zgradu. Ceska radikalna demokratija 

pod vodstvom mladog Slatk:ovskog im.ala је jos perspektive 

koje su se pokazale о Duhovima 1848, i nasle svoj poslednji 

odjek u inace konfuznom pokuSaju majskog ustanka godine 

1849. U austrijskim vladajucim krugovima vladala је klasicna 

zbrka. Car је morao da uverava revolucionarne Beclije u svoje 

,,najvise zadovoljstvo". Ostroumnije od austrijskog postupio је 

pruski dvor, ali su i njemu berlinski radnici naterali strah u 

kosti. Vece ostroumlje pruskog apsolutizШa bilo је paralisano 

zrelijim revolucionarnim ostroumljem narodnog (ne budoaskog 

!) Berlina. 

Covek Ьi mislio da се nemacki "pretparlament", s obzirom 

na odlienu revolucionarnu situaciju, Ьiti svestan toga d.a se 

gvozde kuje dok је vruce i da се uciniti ono sto su mu naredivali 

vreme i interesi revolucije: da се se proglasiti perma- 

7~entnim, da се organizovati oruzanи silи za svojи odbranи, da 

се povezivati bar nemaCke revolиcionarпe tokove i da се pokи 

Пati da oslobodi sve nemaCke revolиcionarпe snage, da се stиpiti 

и dodir sa revolиcW.warnim pokretima drugih nacija. NiSta 

ni nalik! Umesto sveg toga nemacki ,,!Jretparlament" smatrao 

је svojom dumSeu da se sloZi sa kneZevskim Bundestagom о 

sazivanju nemaCke narodne skupstine, koja се sama odluciti 

treba li ili ne treЬ.a da se smatra suverenom . . . "Od!ЬOr pedesetorice", 

koji је ostao posle "pretparlamenta", slao је, medutim, 

u svet proklamacije sa pramim frazama i prepirao se sa 

Bundestagom о ... kompetenciji. 

BVROPSКE КRIZE I SLOVENACКI NAROD 181 

Nasиprot odlиenosti nemaCkih proleterskih i. plepejskih 

masa, nemaCka bиrzoazija ista је, dakle, и revolиciju konjuzna 

i koleЬljiva. 

Ono sto је росео "pretparlament" nastavio је i parlament 

koji ј е postigao "vr himac" svoj е "revolucioo.arne" . delatnosti 

kada је z.a regenta Ra:jiha postavio- austrijskog. :Ь.advojvodu 

Johana. 22 · · " · 

Istorijske cinjenice koje su dovoljno i.Strazene, ali koje u 

ovoj raspravici ne mozemo detaljno nabrajati (mada verodostojna 

istorija cetrdeset osme napisana na slovenaCkom · jeziku 

ne Ьi nimalo skodila slovenaekom narodu), svedoce da је nemacka 

burzoazija zbog svoje konfuznosti i koleЬljivosti u poёetku 

revolucije otiSla u toku revolucije u - kontrarevoluciju. 

А zasto Odgovor је jasan. On glasi: zato sto se bojala proletarijata. 

Ako је, naime, kruti srednjoevropski apsolutizam Ьiо jos 

reakcionarniji od prezivelog .francuskog apsolutizma, revolucija 

1848. bila је, uprkos svom porazu, u pogledu svojih socijalnih 

p1-avaca vec naprednija od francuske revolucije 1789-1793. U 

velikoj francuskoj revoluciji nastupale su klasno jos neoblikovane 

narodne mase iz Templa i Sent Antoana~ А u revoluciji 

1848. nastupao је vec proletarijat, kod kojeg· је pocela da se 

razvija klasna svest. Prestrasena pojavom svog sve zrelijeg antipoda, 

burzoazija је 1848. izdala revoluciju i priЬegla kompromisima 

sa feudalnom i *olutis·tiCkom reakcijom. BиrZoasko 

-demokratska revolucija 1848. propala је zbog polovicnosti bиrzoazije. 

А iz toga sledi vazan zakljucak u pogledu tvrdenja da 

је slovenacka nacionalna konrtrarevolucija bila "n.aciona1na potreba". 

Doduse, potpuno је tacno da је nemacka liberalna burzoazija 

bila prozeta ekspanzivnim zeljama, ali pomenuto tvrdenje 

u isto vreme zaЬoravlja da је nemacka bиrZoazija zЬog 

svoje klasne suprotnosti prema proletarijatu bila nesposobna 

da izvojuje pobedu revolucije. Velika Nemacka koja Ьi voljom 

nemacke bиrzoazije progutala slovenske narode nije postala 

definitivum, pre svega zato sto је nemacka bиrzoazija zbog 

straha od plebejske revolucije nije mogla revolиcionarпo ostvariti. 

Ako је taj zakljueak pravilan, onda је Prijateljevo rasudivanje 

zapravo izgubllo svoju osnovuo No ucinimo jos jedan 

korak dalj е i ispitajmo na kom putu ј е revolucija 1848. mogla 

da pobedi. 

22 

о Johan Habsburg-Lothringen (1782-1859), austrijski nadvojyoda, 

sщ Leopolda П, zalagao se za nacionahio ujedinjenje nemackog naroda, 

zbog eega ga је Frankfurtski parlament izabrao 18480 za regenta, aii 

se on vee 18490 godine povukao sa o:vog polZaja. 

о

Ј 


Каdа "gornja", vec u samom poeei!ku revolucij е ј edva !pOlurevolucionar:rщ 

klasa na kapitula'ntski naёin napusta bojiste iz 

straha od "donje", dosledno revolucionarne klase, а ta "donja'! 

klasa fanatiёno skuplja svoje jos nezrele snage u nameri da 

prevrat izvrsi bez izdajnika i protiv njih ''--- onda bu.rZoasko":" 

-demokratske revolucije -proslog vremena imaju priliku i perspektivu 

da iznesu na svetlost dana sve ono sto је jos · nedavno 

izgledalo kao utopija i1i cak kao apsurtma proti.vreanost. u 

razdoЬlju koje se zgusnulo oko eksplozivne godine 1848. nacelno 

је postojala mogucnost da evropska revolucija krene protiv 

"polurevolucionarne" volje polovicne. nemacke burzoazije ple 

Ъejskim jakoblnskim putem, pod novim, francuskom jakoblnstvu 

jos tudim, znakom proletarijata koji klasno sazrev_a i svesno 

osvaja rukovodstvo и revoluciji. Na taj nacin revolucija Ьi 

spreёila svoj inace neizЪezan poraz. 

Ako uzmemo u obzir сео tok revolucije, mi smemo kategoriёki 

tvrditi da Ьi revolucija 1848. pobedila da se razvila u 

izrazito plebejsku i jakobinsku, pod rukovodstvom nove drustvene 

snage. А takva revolucija ne Ьi mogla da bude u suprotnosti 

ni sa kakvim nacionalnim pokretom koji Ьi se oslanjao 

na revolucionarne narodne snage. U Sloveniji је evropskoj 

plebejskoj revoluciji mogla da se pridruZi seljaCka Ъиnа, za 

koju su postojali dovoljni objektivni i subjektivni uslovi. 

Sa ovom konstatacijo.m. Prijateljevo rasudivanje izgu:Ьilo 

ј е i poslednj е ostaJtke osnovanoэti. Dodu8e, sada se moze jos 

mehanicki prigovarati da za to jos nije :riastupilo vreme, da 

proletarijat jos nije Ьiо dovoljno zreo da vodi plebejsku revoluciju 

i da је, prema tome, nasa teza "nerealna". Takav prigovor 

је taean i QPravdan · Sanio utoliko ukoliko ј е rec о svrsenim 

cinima. Snage radnicke klase bile su, naime, stigle upravo 

do one ·tacke ka!da su vec htele, ali jos nisu эащ.т mogle. 

Zato је revolucija 1848. i propala uprkos cinjenici sto је· na 

plebejsko-jakobinskom putu, pod rukvodstvom radnicke · klase, 

mogla pobediti da је radniCka klasa imala vise politickog iskustva 

i vec sasvim izgradene teoretske poglede. Ali razlika izmedu 

nerealnosti Prijateljevog "definitivuma" (nota Ъеnе primenjenog 

na revoluciju, sto naglasavam, jer necu da bude nesporazuma 

u pogledu druge vrste definitivuma) i "nerealnosti" 

nase perspektive је ogromna. Prijateljev definitivum је u svakom 

pogledu nerealan. Prvo, demantovali su ga svrseni dogadaji; 

drugo, nemacka burzoazija ga viSe nije ni htela ni mogla 

1·evolucionarno realizovati. А "nerealnoj" · perspektivi radnicke 

klase i pleЪejskih masa pod njenim rukovodstvom razvitak је 

vec tada dosudio- realnu Ъuducnost! 

EVROPSКE КRIZE I SLOVENACКI NAROD 183 

Cim smo proЬlem cetrldeset osme zaihvatili sa te strane, 

vec smo u celosti osudili socijalnu i politicku sa_drzinu tadasnjeg 

slovenaCkog nacionalnog pokreta, koji је spolja podupro 

austrijski apsolutizam, а u zemlji pozivao- slovenaёke · seljake 

staщpanom i govornom reC.ju 11 11.Ш red i pos1u8nost", ра se, 

prema tome, borio protiv ekspanzivnih teznji nemacke burzoazije 

sa krajnje reakcionarne desne umesto sa kr.aj;nje leve strane. 

Realni postupak slovenaCkog "cveta nacije" i slovenaCkog nacionainog 

pokreta po:d njegov:im jadnim vodstvom, kojem ni na 

pamet nije padalo da se osloni na revolucionarnu snagu slovenaCkih 

seljaJka, morao је, dakle, u svim prilikam.a ostati 

reakcionaran. Slovenacki nacionalni pokret u ovoril razdoЬlju 

doЬio је na taj nacin nepoЬitno reakcionaran pecat. - 

А iz sveg toga sledi da је slovenaOki. preporod, ako је hteo 

da u datim uslovima slovenacke zaostalosit ucini viSe- nego sto 

mu је diktirala sama potreba razvoja, morao da se osloni na 

revolucionarnu snagu slovenaCkog seljaka i da ucestvuje u 

stvaranju slovenaCke nacije u onom smislu koji је proizlazio 

iz celokupne evropske nacionalne zrelosti. U tom pogledu је 

izvanredno zanimljiva, .а zЬog vaZn.()sti је citiram doslovno, i 

konstatacija prof. Кidrica 23 na IX strani njegovog Preserena: 

"da је poziv na revoluciju ]фјр. treЪp. s.eljako. ф istrgne iz је':'" 

udalnih okova neophodno potreЪna parola slovenaCke regeneracije 

ako nastojanje za regeneracijom i vecom afirmacijom. onog 

jez'Lko. ciji је jednojeziCki nosiLac Ъiо S(Lmo stanov'Тllik slo~nackog 

sela treЪa da uopste ima ozЪiljan smisao." (Кurziv је 

moj.) Кidriceve reёenice ne dodiruju, doduse, neposredno godinu 

1848, a1i se logiёki odnose na nju, а to ne moze da porek,.. 

ne ni njihov autor ako nece da uopste porekne svoju konstataciju. 

Kidriceva konstatacija ima za sadrzajno prosudivanje i 

za kгiticko ocenjivanje starije, a1i i novije, slovenacke kulturme 

i nacionalne istorije prelomni znacaj i u zvanicnoj slovenackoj 

lmjiZevnoj istoriji predstavlja prekid sa iskljuёivo jezicko-kulturnim 

shvatanjem. А u pogledu logickih zakljucaka koji iz 

nje mogu da se izvedu ona је toliko radikalna da se opravdano 

23 

France Kidriё (1880---.1950), slovenaёki knjiZevni istoriёar, profesor 

Univerziteta u LjuЬljani, otac 'Вorisa Кidriёa. Jedan od najistaknutijih 

slovenaёkih nauёnika. Као struёnjak za stariju slovenaёku knjizevnost 

afirmisao је nove rezultate knjiZevne :kritike zasnovane na 

pOZitivistickim nacelima. Pisao је о PrimoZ\1 Тrubaru, о narodnom preporodu 

kod Slovenaca, о Franceu Preserenu (Preseren, I, Pesnitve, pisma, 

1936; Preseren 1800-1838. Zivljenje pesnika in pesmi, 1938). Rezultate 

svojih naucnih istraZivanja povezao је u oblmno delo Zgodovina 

slovenskega slovstva od pocetkov do Zoisove smтti. Od 1944. do 

1945. Ыо је u nemaёkom koncentracionom · logoru. Posle rata, blo је 

predsednik Slovenaёke akademije nauka i umetnosti.


moze sumnjati da је autor Ьiо svestan sve njene dalekoseznosti 

kada ju је napisao. Naime, aiko Kidricevu konstataciju stavimo 

џ. tadaSnji drustveni i poћtiCki okvi!r evro.pske revolucije, onda 

mozemo i moramo izvesti ove zakljucke: 

1) (Okvir koji dajemo mi.) BиrZoasko'-demokratska revolu- _ 

cija, "koja treba seljaka da istrgne iz feudalnih okova", mogla 

је ici u dva pravca: i1i ЪитZoaskim· ili pleЪejskim jakoЪinskim 

u znaku proletaтijata koji klasno sazreva. Burzoaski put cupao 

је seljaka iz feudalnih okova da Ъi ga stavio u klesta kapitalisticke 

eksproprijacije i proletarizacije. Plebejski jakobinski put 

cupao Ьi ga iz feudalnih okova, jer Ьi se morao boriti za narodne 

interese, za opsti napredak, protiv svih politicki i ekonomski 

vladajuCih klasa bez izuze'1Jk:a. Вol'lbene seljaeke mase Ьile Ьi 

pored proletarijata njegova osnovna snaga. Ukoliko plebejska 

jakob:inska revolucija ekoncxrnski ne Ьi u pocetlro mogla dtugo 

nego da kapitalisticki sistem, osloboden feudalnih okova, iskoriscava 

za napredak produktivnih snaga, utoliko Ьi njena revolucionarno-

186 EVROPSКE КR.IZE I SLOVENACКI NAROD 

Ijenje mrvica i kontrarevolucionar~u ~о~. svog na~io~~1n,g 

rukovodstva. Osnovni uzrok ove nase "IStorl]Ske tekovme bilo 

је odsustvo klasno formir~o~ ~odernog prol~t~rij~te3:. . . 

Potkraj proslog imperi]alistickog .rata, ko]l ]е cetir1 ~о~е 

Unistavao zivote i razarao kulturu, а IStovremeno postavю cvrstu 

granicu izmedu starog i novog seta, slo~e~ack~. n~rodne 

mase su se zatalasale а da nisu prmele svo] IStorl]Ski udeo 

emancipaciji coveka. IШа је to velika nesreca za malu naciju. 

Svu nj enu tezinu potpuno s.eбamo .и stvari tek idanas, !k~da .z;am 

savremeni proЬlem objavl]U]e da ]е sve . to mog~o ~1t1. vec .~а 

nama i da smo danas vec mogli da gтad~mo u siШbiOZl nас~за 

i ljudi. 

Druga nasa osnovna nesreca nije ~е bila plod obj.ektivn~ 

nezrelih uslova. Nova druStvena snaga ]е rea1no posto]ala, al~ 

јој је kod nas nedostajalo odlueno teoretsko, taktiCko i · organizaciono 

rukovodstvo. 

Danas taj nedostatak viSe ne postoji. А ujedno је celo evropsko 

i svetsko vreme jos. zrelije, iako se energije sakupljaju 

tek potencijalno. Zato је put slovenackog naroda, uprkos neuporedivo 

vecoj sudbonosnosti i zamrsenosti savre~enog pro 

Ьlema, za one koji oseeaju i misle zadsta nacional!no, rtj. narodno, 

jasno ocrtan. 

Nove cinjenice treba povezivati sa starim iskustvima. О 

suvoj grani na slovenackom na~ion~1nom. staЬlu istorija ne g~vori 

uzalud. Isto tako ne govon uzalud n1 о snagama slovenackog 

seljastva, koje moze da vodi do uspeha samo nova drustvena 

snaga. 

Ujedno је danas moguena i cr:;uma r:aina ~teza Шm.e~u ~~gleda 

na svet i vlastite slovenacke akt1vnosti. Ne posto]l VISe 

samo stari svet, nego zivi i gigantski snuje i novi svet. 

("Evropske krize in slovenski narod"), 

Sabrana dela, I, Beograd 1959, str. 67-102. 


NAPOМENE UZ ISTORIJU SLOVENACКE 

КNJIZEVNOSTI* 

Kod nas se odomaCio wlo karakteristiean оЬiеај : u svojim 

odnosima !Prema slovenackom nauenom i knjizeViilom Olimpu 

slovenaCka mteligencija neguje izrazito dvostrиlki:i ~oral. N~ega 

su јој usadili ЬtmZoasko vaspИanje i iЬurZoaska tradicija, а 

pothranj;uje ga savremena slovenaCka .burzoaska sredina. Cesto 

ј е tO neposredn.o pove.zano sa ikulturno maskiranim kruhoborstvom. 

U zvaciOnim i sveeanim prigodama- slavo.pojka; kad se 

radi о preworuci - poseta veliCini i jos posebno naglaSe:na intimna 

slavopojlka d pristojoo zajedljiva primeidЬa na racun konkurentske 

veliCine; u kafani - "kritiCko" mlacenje 1prazne 

slame. Ta'kva је fizionomi~a dvostrukog morala, koji se ,bujno 

razvio umesto kritiCkog duha. 

Razume se, posledice n:isu irostale. Ргvо, one su јо8 vise 

una~ile stvaralaCki i karak:terni. liik, slovenaCkog kulturnog 

radmka, drugo, one su •U II'izlnici na8ili nauC:nih ~ostignuea dale 

pravo gradanstva Citavom llШlostvu okostalih, nauCn.oj istini i 

savremenim siiovenaCkim ku1turnim, socija1nim i (pOlitickdm potrebama 

suprotndh dogmi, koje se, uostalom, tvrdoglavo pojavlju~u 

zapravo vec iz generacije u generaciju. 

iМada 'Ы anaj koji Ь]) se iskre!no i svesltrano raspisaю i о 

dr:uStvenom 1iku slovenaCkog !iiD.telektualca obavio veoma ikoristan 

.posaiO, ipaik :pisac ovih "Napomena" IIlaПlerava da se pgoc-aniC:i 

is'kljucivo na osvetljavan~e, krdtiku d socijalno poreklo nekih 

najmaeajnijih okostalosti koje su se •uvrezile u nasюj k!njizeVtiloj 

istorijd. Napominjem da nem.am namere .da odricem 

nauenu 'VI'ednost ni sakupljenom materi(jalu IIli onim sintezama 

koje ее Lizd:r:Zati kriticku o8trinu osloЬodene ibuduCrюsti coveka; 

najmanje lblh Z-eleo da potcenjujem mutkotrpno :minuciozno 

slщpljanje i ocenu Citavog onog materijala bez !kojeg ne .Ы bl.!la 

rnюguca ni sadasnja iili buduea temeljna stnt·eza. Ov.de је ree о 

obraбunu sa reakcionarnim .apriorizmima koji nemaju svoj ko- 

• Clanak је, pod pseudonimom А. Javor, objavljen u casopisu Sodoibnost, 

VIП, 11/1940, str. 514--516. i 12/1940, str. 556-561.


ren и mateг.ijalu, vec ,и zastareli.m. ideolookim akovima koji, 

иprkos znaeaju, zaslиZenosti i intelektualnom ikapacitetu aиto 

;ra, proizlaze - iz druStvene ograniCenosti i ogranieenosrti pogleda 

na svet. 

· Takav је obracun zapravo 1edina ,protivteZa. izopacenosti 

dvootrukog morala. Vrednim autorima on се dati duZn.o postovanje 

alro и razvilt'ku nauC.ne misli konstartuje njihiovo mesto, 

koje се ostati uprkos potrebnim kor~tura:ma. А u isto vreme 

on spajla naiUICn!u nrisao sa oЪjlelkti'V!Illim tokom razvoja, 'iZ kojeg 

ni:Cи i и koji se opet waeaju sva nauana zЬivanja. 

О dюgmama · и Prijateljevim StaтosloVencimii 1 

U svojoj rasprav.ici "Evropэke ~е i siovena&:i narod" 

dodirnuo sam Prijateljevu nesigurnoot u tome da !li se 1948. 

"Slovenci u svojoj masi jos nisu ili se viSe nisи osecali koo 

jedna nacija" (Staroslovenci, I, 40). Urpozorio sam: da је Prija.telj 

eva dilema posledica b~oaskoprofesorskog ideaИsti&.og i nedijalektickog 

shvatanja istorijske kategorije "nacija". · · 

Vec povrsna analiza tadaSnjd:h slovenackfli ekonom.sk!ih uslova 

jasno pokazuje da 1948. godine 6 тazvijenoj slovenaC!koj 

naciji ne moze jos & bude govoca, ali da sva'kalko im:amo posla 

s nacionalnim zametkom. T~kvu analizu ;Prija\_eЩj nije izv:rSio. 

U njegovim Staтosloveitci'11Ui ne moZ€ se konstartюvati da on 

oseea da Ьi takva analiza Ьila potтebna. ;JStШa је, doduse·, k:fu 

је Prijatelj dobar deo rtre6e glave u ,"RazdoЬlju aiciivnog koozervativizma" 

pcisvetio slovenackюm · ekonomskom i s.ocijahiom 

Zivotu, :ali njegov op.is ne moze da nadoknadi analizu koja Ьi 

davala osnovu za sintezu. 1 Zanimђivo је da .Prijatelj; kome mo 

.Ze ,da se odrice smisao za svestrano saJЬiranje grade pre ·nego 

osecanje za sintez'u, svoj ekonomski i socijalni ipregled slovena&:ih 

prili!ka .oko 1848. godine uzima u obzir samo "saЪiracki", 

to jest samo utolikю ukoliko se radi о· pozitivnim i negativnim 

momentima koji neposredno utieu na proizvodinju, а pr·e · svega 

na potrosnju slovenaeke lepe :knjizevnosti. ("Ako је seljak iblo 

tako teskю pristupaean d tako malo IPrij emC:iv Ca.k i za stvari 

koje su se ticale njegovog materija1nog stanja, а davale sи ти 

se i tumaCile putem stampe, on:da је razumljivo sto је utoliko 

manje mogao figurirati makar samo lkao pasivan patro5ac u 

razvoju slovenaCke lepe knji.Zevnosti", glasi na 98. strani I 

knjige Staroslove-п.aca lkvintesencija PriЗateljevog opisa slove- 

• Ivan Prijatelj, Kulturna in politicna zgodovina Slovencev, I. Staroslovenci 

(оЪdоЪје tvornega· konservativizma 1848,--1860), LjuЬljana 1938. 

NAPOМENE UZ ISTORIJU SLOVENACКE КNJnEVNOSТI 189 

na:CkiJh seljackih prilika. Ро svojoj svrsi, njoj od!govaтa sledeea 

sama .ро sebl praViiiJna Prijateђeva konstatacija na strani 106~ 

"Na ро~ос ove 1bиr2юazije; !lroja је и svojoj :veeini 1\;onula и 

nemaCkoJ atmosferd Cim se mateг.ija1no, drustveno i duhoVII1o 

~alo. podigla, n~8a :Jmjizevnost nije· mogla daraeuna ..·.") Pri 

JatelJu se dogodilo da se katedarsJci, Sam.o u formalnom pogledu 

struC.no, ogra.nicio na slovenaC.ku lepu 'knji.Zevnost uprav.o · iko:d 

slovenaakog ekonomskog i socijalnog proЬlema 1848 i to upтkos 

Cinjenici sto Staroslovenci :idu vi8e u politiCku n~go u knjizevnu 

istoriju! 

Odakle Prijateljeva nezainteresovanoot za e'konoms'ku i socijalnи 

a~liz.'ll:• kao i za njeno privlacenje и QI)Вtи sintezи 

~~е _IStonJe, kad se zna da se Pr:tjatelj и svoji.m knjiZevno 

-ш·tonJskim odnoono iku1turno-istorijskim raspravama vrlo rado 

n_asir~~o bavio P'!'rSinom propratnog politickog i socijalno 

-1Stor:Jskog ~te:lJala (Napomenи6u uz pu,t da su Prijatelju 

mnog1 zamerlli nJegove zahva.te и politicko i drustveno popriSte; 

a1i kritika :te vrste nije nimalo osиdivala nedosta

1 

190 BORIS КIDRIC, SAВRANA DELA, l, 1933-1941. 

njegovom vlastitom saznanjи, ii.zraZa.va i _Prijateljev иvod и 

Dusevne profile. U tom иvоdи Prijatelj kaze: "Slovenacki prepc:rod 

- slovenaOka nacianahla ;renesansa - to jest Qnaj :Jrolturni 

i naroCito ·1mj1Zevm pokret koji ima za cilj иspostatvljanje 

Slovenaca kao samostalne nacije ..." Bez obzira na cinjenoicи 

· da sam lknjiZevni pokret wije i ne moze IЬi:ti u stanju da 

stvori samostalnu nacijи, karaikteristican је dzraz ;,иspo$tavljanje", 

koji је prilieno srodan dilemi "ili se nisи jos ili se wisu 

~Ji.Se osecali". 

Ali se dogmatska Ъurzoa8fka sadrZ:ina Prijateljevih :teoretski!h 

postavki ·ne pokazuje samo 01nda kad on dodiruje pitanje 

geneze nacije. Izvaшedno reljef.no ddra.Zava ih i Prijateljeva 

definicija "glavnih elemenata nacionalnosti". Ta:kivu definiciju 

Prija:telj, ,dodиse, nije dao eksp1ici1m.o u svojim Staroslovenoiтna, 

ali ј!и је Z81Pisao и BorЬi za indivi!dualnost slovenaekog 

knjizevrwg jezika, gde kaze: "Glavni elementri .mzcionalлWsti: 

nacin misljenja, verovanja, osecanja i оЪiСаја, .kиltиrnog s):tmo..,. 

opredeljenja - sve to doЪija izraz i stalnu pos:udu и jeziku" 

(str. 6 izdanja Siavistickog ·druStva). Izinedи ove definicije i 

koncepc~je Prijateljevih Staroslovenaca postoji log.icka veza 

kоји naro.c~to potvrdиdи ova dva mesta .и Kultиrnoj i politiCkoj 

istoriji: 1) "Dilema о kojoj se oV'de radilo i о kojoj na8i vodeC:i. 

ljиdi nisи 'Ьili. istog miSljenja sas·tojala se oCigledno и pitanjи 

sta da Slovenci kao nacija zahtevajи u onim sudJ1юnosnim i odlиcиjиCim 

danima: Ш aиtonomnu ,иjedinjenu Sloveniju' sa 

zajedniCik!im, ·do izvesne mere zakonoidavnim s~Ьо:гоm и Ljwblj~i, 

Ш samo ravnopravnost slovenaCkog jezika и skoli i uredи. 

Као sto se vi:di iz pomenutog Bleiweisovog izve8taja, on је 

nagjnjao drugoj, итетепiјој i ,prakticnoj' grupi ..." (stir. 39. 

I !knj.ige; kurziv је moj). 2) "Zato sto se, s ldlm.rom na !Primiti.vno 

d. patrijarhalno stanje slovenackog naroda u tom'prvom periodи, 

okorelost na8eg konzervati:vizm.a kao vodeceg pravca 

nije jos .tako oseeala', mozemo ovu prvu· polovinи epQ.he· staroslovena8tva 

oznaCiti podnaslovom: ramoiЬlje aktivnog konzervativizma 

..." (stir. 4. I k!njige; "aktirvnog" podvukao А. Ј.) Jasno 

је da Prijatelj Bleiweisov pravac, koji је .zahtevao samo тavnopravnost 

slovenaekog jezika и skoli i иrеdи "s obzirom na 

primitivno i patrijarhalno stanje s1ovena.Ckog naroda", smaka 

aktivnim konzervati!vizmom. Zar se takav sud ne zasniva neposredno 

na Prijate]jev:im "glavnim elementima nacionalтwsti", 

koje је aиtor reducirao na jezik i priliCno 'konfиzno shvacenи 

kultиru! Ako se u mislima prenesemo и tadaSnjи evrops!l.ru 

situaciju i njene dejstvuj:uce sile, moramo se iPrijateljevom 

izrazи "aktivni" -Zail.oSino nasmeSiti. А onaj 'ko se uduЬi и. uzajamne 

odnose Bleiweisovog konzervativizma i njegovih posle- 

NAPOМENE UZ ISTORIJU SLOVENACКE ICNШEVNOSTI 191 

dica na сео slovenaCki nacionami, politi~, ра i sam kulturni 

~·azv~j ~et и nje~~voj ceZf-ni vide6e do kakvog apsurda 'Vodi 

1dealisticka redu!kClJa "nacюnalnih elemena.ta" na tlezik ;i kulturu. 

Pirijateljevo Cisto jeziCko-ikulturno shvart:anje nacije nema 

kao poslsdicu sam.o na:uCni nedostata:k ,и uZeт SID.'islu reei. Na 

~' na~e, ne ~oz~ i n:. smemo da apstrahиjemo od ор.:. 

st~ drиstvenog 1 polit:OOko~ rzдvo~. Ne rad!i se tu о "vulgamoj" 

veZJ. na'-ke ~а sva1rodnevmm SOC1Jalnim i !POliti.Cikim ziЬivanjem 

~mada 1 takva v~ cesto pos~oji), nego о oЪjeiOtivnoj celini 

cesto ~lo posrednih medusobnili odnosa, !koja ne moze da ne• 

s~e 1z sveta ma. koliko vatrenю је mi poricali. Као Sto ·је, 

opste uzev, menta!litet na-uC!nika и poslednjoj konsekvenciji de 

~erminisan njegovim. druStvenim poloZa.jem i njegovom drиstvenom 

:ulogom u datom vremenu i kao sto sи Prijateljevi 

"glavni elementi nacimlalnosti" izraz jezicko-kulturne trieavosti, 

karakteristiane za :inteligentski pi'!ivesak naseg predratnog 

socija1no vladajueeg sloja i primerene odgovarajиcoj ce:lokupnoj 

tricavoj politici slovenacke ·bumoazij е - tako i naи'ka 

1тэ: 'bratni uticaj na formiranje mentaliteta i koncepci1a. Govonti 

ех cathedra о "glaVIn!im elementima nacionalnosti" u 

Prijateljevom smislи i ;proglaSavati Bleiweisov konzervativizam 

aktivnim - maCi na kraju krajeva, odgajati i sadaSnji narastaj 

slovenaCke inteligencije и duhu tradicionalne slovenaOke 

pro.~~ske ogr~cenosti i politikantstva. .ra-vd.ci "Evr-ops:ke krize i slovenaCki. narod" poslo za l"IUkom 

da ЈЬаr uglavnom srusim osnove :taikvog shvatnja. Zato је ovde 

rec ;pre svega о dv:e stvari: 1) о idejnoj vezi izmedи Prijateljevd:h 

"gla'Vnih elemenata nacionaolnosti" ii njegove "nacionalne" 

odbrane 1 kontrarevolиcionarnog (pOStиpanja i 2) о ",pedagoskom" 

maeenju Prijateljeve odbrane slovenske kontrarevo- 

~~~ . ' 

2 

Vid. rasprav:u "Evropske krize i slovenackd narod", iz 1940. godine, 

nap. 24, u ovoj knjizi.

192 BORIS КIDRIC, SAВRANA DELA, 1, 1933-1941. - 

Logicno је da је Prijatelj сео slovenaOkl proЬlem 1848. mo,... 

rao osloniti na inteligentski "cvet naroda", povezan s korш:ervativnim 

slovenac:kim. 1ЬurZujem, Cim de glavne elemente nacija 

·reducira;o na jezik i nacionalnu ku1turu. Ati da de Prijatelj 

iЬar priblimo shvatio naciju :kao, dodu8e, stabllnu, a1i ;istorijski 

nastalu zajednicu jezi.ka, ,teritorije, ekonomske povezanosti i 

.psihiOke kons·titucije, irzrэ.Zene u specifienosti kulture, morao 

:Ьi ;pгilikom studija slovenaakog nacionalnog pitanja 1848: 1) 

konstatova.ti slabu ek:onomslro povezanost slovenackih zemalja; 

2) konstatovati zaostalost slovena_ckog kapitalistiOkog 1"azvttka; 

3) s iQibzirom па revolиcionarnи sitщiciju 1848. i upravo :zJЬog 

slabe razvllijenosti domaci.lh materijalnih izvora i osnova slovenaokog 

nacionalnog rastenja traZiti · slovenaOki drustveni cinilac 

na C:iju •Ьi se revolиcionarnи energ1ju morali.- ~Ьоg neosporiiiOg 

zakaSnjenja slovenackog lщpitalizma i Zibog nesumљjive nedovoljnosti 

i ikonzervativnog raspoloZ€nja slovenacke ·bиrZoazij е 

- potpиno osloniti slovenaCki "preporo.ditelji" ako nisu hteli 

da vec "unВ-~pred" potpo:rnaZu Bachov apsolutizam, stetan ро 

slovenaoku stvar; 4) konsta.tovati da је ta'kav Cini1ac lblo s1ovenaCk:i 

seljak. 

Idealistickom rteorijom о postanku i razvoju nacij е pomenute 

C:injenice ne mogu se istrgnu·ti iz zaborava istorije. Prijatelj, 

koji је slovenaek:o pitanje sveo na proЬlem "cveta naroda", 

nаВао se pri analizi stopoвto1m.o reaik:cionarnog slovenackog 

naciona:lnog JpO'kreta cetrdeset osme upravo tamю gde su se 

-sablli i "Эtaroslovenci". On se zatekao u kontr,arevolиciji 3 • 

Тu је, dakako, uticao i ck:ugi moment, koji је prvom ideoloSk:i 

srodan. Naime, samo :bиrZoasko-.demokratslku. revoluciju 

1848. Prijatelj shvata sasvim 1 bu:rZoaski. Pretpostav:imo da је 

Prijatelj shvatio 1potrebu da slovenacki "preporod" osioni na 

slovenackog seljaka ... Da ~е takvu potrebu izrazio sintetlieki, 

on Ьi se morao zapitati u kojem prarvou evropske revolucilje је 

objektivno iSla revolucionarnost slovenaCikog seljaka. Odgovor 

Ьi mogao biti k!ratak: и perspektivи permanentne revolиcije и 

skladи s potrebom jedine dokraja revolиcionarne druStv~nJ,e 

klase, to jest proletarijata. Ati s takvom konc~cijom је u direktnoj 

suprotnosti sledece mesto u Kиltиrnoj i politickoj istoriji: 

"Ovo istupanje ljuЬljans'lrih niZih slojeva jasno svedoCi 

da nas proletarijat u toj znaeajnoj epohi јоо nije Ьiо zreo ni 

za kakve socijalne zahrteve, k.ao sto је :Ьiо, na primer, 1Ьe0ki, 

koji је Ъurzoazijи doduse cvrsto, ali dostojno pomagao u revoluciji; 

na.S se proletarijat dao voditi samo niskim instinktom" 

(Staroslovenci, I, 100; kurziv је moj). Osim karakteristiene Ci- 

3 

Isto. 

NAPOМENE UZ ISTORIJU SLOVВNACКE КNJI.2EVNOSП 193 

njenice da P:rijate1j u prvam spontanom istupanju jos nezrelog 

ljubljanskog proletarijata vidi "samo niske instinkte", osoblto 

ј е zanimlji:va njegova misao " ... Ъurzoaziju ... dostojno po1nagao". 

sta znaci teza о "dostojnom pmaganju" iЬurzoazije od 

sti·ane proletarijata Svoj.im. podsvesno izrazenim klasnim smislom 

ona :proletarijatu :riamenjuje ulogu prostog politiok.og i 

dvustvenog priveska. Socijalnu sadrzinu revolucije 1848. ona 

zavrsava potrebama iЬurZioazije. Naeelna moguenost !Permanentne 

revolucije njoj је strana. Istovremeno, teza о "dostojnom 

pomaganju" је :istorids'ki iiletaCn.a. DodиSe, taeno је da 1е u 

beOkoj mar'tovs:koj revoluciji gotovo jednoduS:no ucestvovaJlo 

c.elo stalц.ovniStvo osiln. 1Ьainikara i :berzanskih 8pekulap.ata. Osim 

sitne bш-Zoazije i raк:Inika, u nj.oj је шz:imala aktivnog исеsса i 

bu.rZoazija. Zbog cega beeka 1bиrZoazija u proleee 1848 .. aos 

nije n!l!pustila revolucionarnu zastavu, Engels obja8njava ovako: 

"Osim toga, ona mkad inije videla radnike da istupaju .kao 

posebna k1asa ili da ustaju u odbranu svojih poseЬnih iklasnih 

interesa. Iz svog ranijeg iskustva ona nije imala nika'kvu predstavu 

о moguбnosti iskгsavanja .Ыlо ikakvih nesuglasica izmedu 

k1asa koje su se takio usrdno ujedin.ile da srиSe vla.du koju su 

syi mrzeli. Ona је samo videla da se radnici s njom slafu u 

svim tackalma: ustav, :porotni sudovi, sloЬoda staщpe itd. Zato 

је ona, bar u martu 1848, .Ьila i du5om i srcem uz ;taj ,pokret; 

pokret је od nje odmah stvoriio- bar u teoriji- dominantnu 

klasu u drzavi." А zatim Engels nastavlja: "Ali sudblna је svih 

revolиcija da se jedinstvo raznih klasa, koje је и izvesnom 

stepenи neophodan uslov svake revolиcije, ne moze dugo odrzati. 

Cim је роЬеdд f1ULd zajednickim neprrijateljem izvojevana, 

pobednici ISe .dele ru 1/'laz111€ •tabore i \Okreeu (oТIUzje jedni tprotiv 

drugih. Ovaj Ъrzi i Ъиrni razvitak klasnog llJ;ntagonizma i Cini 

revoluciju u starim i slozellim organjzmima tako moCnim ciniocem 

druStvenog i .politiCJrog napretka; iЬа8 ovo neprestano i 

Ъrzo izrastanje novih parttja ;koje, za vreme ovih zestokih potresa, 

jedna drug·u smenjuju na v!l.asti i Cimi da nacija prede za 

pet godina veCi pu·t nego sto Ьi presla za sto goclina pod normalnim 

okolnostima." (Kurziv је moj.) Dvadeset i :tre6i avgust 

1848, kada se и Becu burzoaska nacionalna garda krvavo oko 

:rnila na nenaoruZ.ane radnike, i oktobars'ka :beCika revo1U:cija, u 

ikojoj је bu:rZoazija vec otvoreno pokazala svoju neodluooost i 

svoje klasno nepoverenje prema Ьo.l'IЬenom proletarijatu, dali 

su u pogledu klaS!Ilog antagonizma pravo Engelsu, а ne· Prijatelju 

i klasnom znacenju njegovog "dostojnog pomaganja". Ma 

,da ј е beckd. proletarijat te:k instinktivno osetio svoj drustveni 

~oloZa.j i politioki zadatak, ipak. је spontano, dogadajima, do 

·duse, jos nedoraslo formira:nje njegovog klasnog instinkta ma- 

13 Boris Кidrit!, 1

194 BORIS КIDRIC, SAВRANA DELA, I, 1933-1941. ~ 

terijalno odigovaгalo sveзnpj temji prvl!h nauCnili. ideolo:ga nove 

:druStvene sile, lk:oji, prema EngeJsovim reCima, nisи ihteli ni :da 

сијu о tome "da revюlиcijи proglase ~vr&enom, vec sи ј е s·hva 

·tau- permanenrf:nom". 

Nide nimalo ·te8ko videti da .Pridateljevi "glavni elementi 

nacionaJnosti" Cine s njegovim "dostojn:im pomaganjern burzoaziji" 

~tvoren ideolo&k:i. krug. 

Radi se jos о "vaspimom" z:naCaju Prijateljevog "ю!Pravdanja" 

slovenslk:e kontrarevolucije. Lstorijsk:i. de ,potwdena Cinjenica 

da rea!kcija eesto nastoji male nacije da upregne u 

svoja kola pod i~ovorom da је to u njihovom 11.18ci0illalnom 

interesи. Isto tako је istorijs'kd dokazana Cinjenica da se malim 

nacij ama njihovo stupanj е ·U sluzbи reakcionaimiih. snaga svatki 

!PUt ljuto svetilo. Reakcionarni aspekt naciomLlnih inteтeS!lL pokazao 

se ranije Ш kлsnij:e, ali 11.1eizЬezno uvek ktliO suтova istint:L 

о сеэtо nepopravljivoj nacionalnoj steti. Zato Zi!Votni mteres 

rna•le nacije direktno za.hteva da njeni sill.lovi i.Scupaju iz narodne 

svesti tradicijи reakcionarnog poэtupanja "iz nacionalnih 

razloga". Prijateljev odnos prema revoluciji 1848. је u sva'kom 

pogledu sиprotan ovom kategoriбkom zahtevu. Pri tom је njegova 

odgovornost utoliko veea и'koliko se raldi о vaspitav.anjи 

bUJdиcilh vro;pitaea. А da иniverzitetska осе111а na5e proslosti eak 

i kod :taikow-anili 111aprednih ljudi nije ostala bez uticatla, slиze 

kao dokaz "SlovenaCke pisanice", koje је и broju 3-4 Ljublja'I'Wikog 

zvona iz 1939. napisao iЬivsi Prijateljev ucenik Bratko 

Kreft 4 • 

Citiram najzanimljivij е mesto: "КаrП. Маrх је prevideo 

pomenиte nedostatke madarslke revolucije kad је Нrvatima i 

Slovacima .prilieno ostro iPrigovarao ZiЬog njihovog dmantja. 

Prevideo је i pro:Ьlem :ta.k:vih malih nacija kakve su bile slovaoka 

i ·hrva·tska, lroje ni u b:uШoaskoj revoluciji nacide Jroaa im 

1е komando:vala nisи naiSle na razumevanje svooili nacionalnih 

temji i zahteva. О Jtakozvanom nacionalnom aroblemu malih, 

иgnjetavanih nacija po.celo је :da razmi.Sll.ja t~k levo krЊo r·uske 

socijaldemokratije. V. Щin 5 је dao pr!Ve teoreWike i politiOke 

smernice kojima Маrха nide samo dopunio vec i ~pravio. Stoga 

4 

Bratko Кreft {1905), dramski pisac, knji.Zevni istoricar, esejist. 

Suosnivac i upraVIllik Radnicke scene u LjuЬljani (1928-1930), zatim 

reditelj u ljuЬljamskoj Drami. Urednik maтksistiCkog casopisa Мladina 

{1926-1927) i o.snivac i urednik Knjizevnosti (1932-1935). Prvi slovenackd 

knji.Zevni istoricar koji је u wednovanju knji.Zevnih dela prim.enjivao 

marksistiCku istorijsku metodu. U sukobu na knjizevnoj levici 

1939. i 1940. Ьiо na strani М. КLrleZe. Zato је i razшnljiv ovako ostar 

Кidricev stav prema njemu. 

5 

V. Щin - zbog cenzure sikovan ime Vladimira Щiса Lenjina. 

NAPOМENE UZ ISTORIJU SLOVENACКE КNЛZEVNOSTI. 195 

i nije iskljucivo krivica slova.Ckih ustanika cetrde'Se.t юsme sto 

sи u bor:Ьi za svoju nacionalnи autonomiju madarsku :bucloasku 

revolиciju napali s leaa." {Str. 165. i 166.) · 

OCigleдno је da g. Вratko Кreft nije razumeo ni Marxa 

ni iljina; da ih је razumeo, ne Ьi mogao 1doci do tvrdenja о 

"isi'Ipavljanjи" i "upotpunjavanju". · 

Iljin nije Маrха ni .. ~pravljao" ni "idopunjavao", :vec је 

Маrха branio od svili revizionista . . . Ali odbrana Мarxovog 

ucenja predstavlja, razume se, tek deo Iljinove delatnosti i ni 

izdaleka ne iscцpljuje lljinovo znaeenje. lljill.l је, naime, marksiza.m 

i dalje razvio и noVtim usloviщa kl:a$og шn;t;agonizma. D.a 

to ll.lije ·иCinio, on ne IЬi Ьiо Iljin ... Bra·tko Кre:Dt Ьi mogao da 

ma da se mar:ksizam ne moze Ш zamisliti 'Ьеz svog daljeg

\ 

196 BORIS КIDRI~. SAВRANA DELA, I, 1933-1941. 

s kontrarevolиcionarnih desnih pozicija ... То је Мarxov org.an 

N еие Rheinische Zeitиng i dO'k.lшao kad se radilo · о Cesima. 

Naime, cim. sи se pojavili IninimalD.i Шgledi za revolиciona:rno 

-demokratski ceSiki po'kret, Marx se ~u.zeo za sva ceSika tprava 

i ujedno podvlaCio da se samo tako mooe oslabtti reakcionarno 

krilo Palackoga: 6 Каd је uticaj Palackoga konaCm.o i n~Ьitno 

preovladao и citavom ceSkom ·pokretu, Marx је protriv tog pokreta 

najostrije istupio. А eak ni onda 111е 1Ьi to uCinio da sи 

~os postoja1i objektivni uslovi za tada.Snji demokratsiki sadr:Zaj 

ceskog nacionalnog poikreta ... 

Razume se .da se и razdO!Ьlju izmedu ilV!arxa i Iljina mnogo 

.Stosta objektivnog iz osnova promenilo. Dok је u Мш-хоvо doba 

nacionaln10 pitanje иopste d. u sиStini bilo iЬиrZoasko pitanje, 

posle 1917. nacionalni proЬlem је dok!raja iJOStoo и sиStini seljacki 

proЪlem 1 • Dok је u Мarxovo do.ba nacionalno pitanje iЬilo 

sastavni deo demokratske revolucije, naciona.Ini proЬlein ;и :Иjinovo 

doba postajao је i dokraja postao ро svom aopstem znacenjи 

- sastavni deo 111jene naslednice ... lljin ne Ьi iЬio I1j!i.n 

nego Ьi postupao k.ao kruti dogmatik da nije uzimao u oiЬzir 

cve objektivne promene . .РоМа ih ]:е uzimao и oЬzir, mogao је 

marksizam aalje razviti ... Ali to Bratko Кreft, koji govori о 

"dopиnjavanjи" i "ispravljanju" - ne shvata. 

Кara'kteristieno ае da 1е Bratko Кref.t, upr:kos svom isprav:.. 

1110m zaklju.Oku "Slovakia docet", pokuSao slovaCku cetr.deset 

osmи Otpravdati ЬаS tada kad је slovacki reakcioм.rni postupak 

iz "nacionalnih razloga" 1Ьiо ро drugi риt koban iJO Cehe i 

Slovake. 

Prijatelj ev od.nos prema "glavmm elementima naciona1nosti", 

prema burmasko-.demokrats'koj revolиciji i prema ulozi 

radnicke kla&e u toj revolиciji nije mogao da ostane bez odjeka 

kad је Prijatelj и Staroslovencima analizovao slovenackog seljaka. 

U tom. pogledu mnogo kazuju ova dva pasusa: 

"А takive i sliбne provale noobuzdanih instinkata pojav1jivale 

sи se kod niZih, toliko vekova ugnjetavanih i bespravnfu 

slojeva cele tadasnje revolиcionarne Evrope. iUopste se mo:Ze 

reci da se slovenaCki seljak, odvaj'kada naviknut na pokornost 

i poslиsnost, relativno brzo umirio i vratio redи. Ali on nije 

mogao da se Шkо bmo prilago.di izmenjenim zablevima vreme- 

6 

FrantiSek Palacky (1798-1876), ceski istoricar i politicar, vod 

konzervativne federalistiCke stranke, koja se zalagala za federati:vno 

preuredenje Austrije; otac austroslavizma. 

7 

Ovaj stav, izdvojen iz celine potpuno preuzima Staljinovu definiciju 

nacionalnog pitanja, ali se vee u sledecem stavu nacionalno pitanje 

definise drukCije, sire. 

NAPOМENE UZ ISTORIJU SLOVENACКE КNЛ2EVNOSTI 197 

na ni и ekonomskom ni u duhovnom pogledu." (Staroslovenci, 

I, 85.) 

"Као i svaki seljak, i na8 seljak tadaSnjeg vremena Ьiо је 

stram'O konzer:vatirvan; Ьiо је Vll'lo mal1o prijem.Civ za na.predne 

ideje u pogledu racionalnijeg obradivanda zemlje. U tome ти 

~ је ~metala 111jegova· najveea n.aвledna mana- staromodnost ..." 

(Ibid., str. 86.) 

'Znaci slovenacke seljaCke revolucionШ'Ilosti 1848. godine 

za Prijatelja su, dakle, "neobuzdani instinkti". "Relativno brz 

povratak redu" Pri.jatelj је slovenaakom seljaku upisao - и 

dobro. Za.r se onda tr~Ьa cuditi sto Prijatelj nije vide.Q da se 

"preporod" morao osloniti na slovenaCkog seljaka! Кakva је 

razli'ka izmedu Prijateljeve kriticke analize cetrdeset osme i 

Bleiweisovog pisanja: ",Sada је sve sruseno, sada se sve m.oze', 

сиlо se sa svih strana, а hu8ik.a.Ci i IPO.dibunjivaei imaJi sи 

isuviSe vem:ih slu8alaca !" 

Zariimljivost svoje vrste је iPrijateljevo shvatanje slovenaCke 

seljacke konzervativnosti. Za nj ega ј е slovenacki selj ak 

1848. "strahovito konzervativan" zato sto је "Ьiо vrlo malo 

prijemCiiV'' za sve !IlaiPredne ideje racionalnijeg obradivanja 

zemlje. ·Zar de pitanje о prijem.Civosti ili neprijemcivosti za 

"racionainije obradivanje zemlje" bl.lo tada vaZпo i znaeajno 

za objektivni socijalni i politicki pravac srtovenaekog seljackog 

raspolozenja! ·Zar se u Prijateljevom postavljanju ovog pitanja 

ne odra:Zava njegovo dogmatsko robovanje vиlgarn10m ideJ·- 

nom "h. onzontu onog s 1 ovenaCikog malogradani!na odniOSno " burfuja 

koji је 1z seljakovog racionaJnog o:bradivanja hteo da iscedi 

sto viSe- za ~еЬе ... Uostalom, danas је vec o.pSt~riznato 

da kmetski rad nije m.ogao da lbudi neke naroCite podsticaje 

za "racionalnije o.bradivanje zemlje" ... 

Prijateljeva koncepcija Staroslovenaca svakako је dosledno 

izgradena stntetiena 2'grada, ali zgrada podignuta na pogreSnim, 

bur:Zoasko idoolosk:im, analitiCki ne,dovoljnlm, и su8tini dogmatskim 

postavk.a.ma. Na kraju krajeva, ona је, цprkos svojim cestim, 

ро reCima i stilu izvr'sШm liberalnim. iЬleskovima "ropotarnica" 

reakcionarnih slove:naC'kih tradicija, sto је, sa svoj е 

strane, .takode dokaz da slovenaCki ]i;beralizam, ca:k ni kod 

svojih nepartijskih predstavnika, IIlilmd nije .Ьiо suprotnost 

"0111ој oЬali". Ali Prijatelj ipak zaslиzuje priznanje S.to ае prvi 

medи slovena&dm. nauCn:icima teme1jitije Citao i obja.vljivao 

materijal Novica i .drщ~.ih d

198 BORIS КIDRIC; SAВRANA DELA, I, 1933-1941. 

RAZVOJ RATA I BA:LКAN* 

Zalkoni·ta razvojna tendencija imperijalisticlcih sиkoba dosla 

је do izraZ.aja i ovoga риtа: evrQpski ra:t pretvara se и ЗveiБki 

· - dodиSe !J'OS't~eno, ali neizosta.Viilo i sve doslednije. "Munjevitom 

ratu" је kraj, njega smenjиje dugotra.jan таt s ·po'lrosajima 

"mUII1jevite Щplomatije". Cinjenica da nije uspela irnva.IOja 

:britanskilh ostrva, trojni palrt, i2Jbor Roosevelta i rasplet na 

Ва1kаnи - reCito o:bja;vJ.jujiU ~tenziViilи snagи savremenog 

konflikta, а иjedno иverljivo poorieu da се imperijalisticko 

oruZje ksiti jos dosta dиgo. 

Вalka!n, koji se godinu dai11a k:retao izvan sfere direktnih 

тatnih operacija, postaje sada- na :pr~lazu u razvijeni svetski. 

sиkob - gotovo centra1no popriSte "diplomatskih" vojiilih 'koraka. 

Sta ovakva diplomitija znaCi, pokazuje grCko-italijanski 

rat. 

Razvoj dogada.ja na jugoistoku dvostroko је za.nimldiv i 

роиса:n: pwo, zato sto v.a:rnice rata toliko vremena nisu mogle 

da zарэде tradici01Ila1no baJikansko "iЬure barruta" и:prkos neиravnotezenoj 

lj:u[jasci baJ.kanske neиtra1nosti;


NEKOLI.КO RECI U ODGOVOR 201 

NEKOLLКO RECI U ODGOVOR* 

U novogodiSnjem Ьroju Slovenije 1 gospodi!Il Joka Zi~n 2 

napisao је_ Otvoreno p~mo g. dru Ferdu · K~~ku, . ure~ku 

Sodobnosti. Na;pisao -ga ]е 21Ьоg Javorovog "nec1Stog 1 prll]ayog 

pisanja" i ovako ga zav:sio: "Gos~ne d~~ore, ak~ р7е n;st~ 

proC:itali. ova podmetan]a i razmшlili о n]IШa, proc1taзrte ili 1 

razmislite о nj:ima sada! UduЬite se za trenutaik u Prijateljevu 

1-ienost, upor~ite је s Ja.vorovom n~avede:nom slikom .i zatim 

ве upitajte za sta, ste o.dgovorni !" · 

BuduCi da је rec "podmetanje", prema tome, glavn~ argи~ 

ment gospodina Ј oke Zigona, u svom odgovoru dokazacu ko 1 

sta - po.dm.ece. 

1. Na strani 516. Sodobnosti dd pros1e godine ја govor.im: 

Ja.sno је da Prijatelj smatra Bleiweisov jpravac, koji је Шtе 

;;.ао samo ravnopravnost slovena.Ckog jezika u skoli i uredu 

s obzirom па primitiVIIlo i .patrijarhalno stanje slovenackog naroda 

- aktivn:im. :kOIIlZervatizmom." GospodШ. Joka Zigon se 

protivi: "Prijatelj ,smatra' Bleiweisov pravac aktivnim konzervatizmom 

ne zato sto је ovaj zahtevao ,samo ravnopravnost 

slovenackog jezika u Skoli i uredu', naime, jer se u jprvom periodu 

okorelost na5eg konzervatimla . . . jos nije tako osecala' 

kao u ~azdo:Ыju ,oilrorelog konzervatim1a'" (Zigonov "zato sto", 

.k-umiv је moj). Gospo.di!Ile Joka Zigone, а kada sam i gd.e sam 

ја .mdio da Prijatelj smatra BleiweЊov jpravac aktivnim konzervatizmom 

zato sto је ova.j zahtevao SЗliilo rav.nopravnost 

slovena.Ckog je.zika u Skoli i uredu! V а8а polemicka taJktika 

је, s oЬzirom na svoju naivnu 1dose~ •. zaista g:Ш:ja1na: "~ј~:· 

izmenite u sto" i - lupite ро protivniku. "Rece 1 l(jS.tade Z1V , 

kafu negde'~a jugu ... А po.Sto је nemoguce Inisliti da srednjo- 

• Cianak је, pod pseudonimom А. Javor, objavljen u casopisu 

SodoЪnost, IX, 2/1941, str. 85-87. 

' Slovenija, list narodnodemokratske or.ijenta~je, ~azio .. 1932--: 194~; 

oko njega se okupio krug narodnodemokratske mteligenCl]e, kоза зе 

odbacivala komunizam. 

2 

Joze -(Joka) Zigon (1899-1977), slovenacki dramaticar i lmji.Zevni 

istoricar. NajviSe poznat ро knji.Zevnoistorijskim raspravama о Presemu. 

SkoJs.ki profesor пе zша cita·ti i posto је isto tako teВko verov~~ 

da Qi1l ne razlikиje "koji" o:d "sro", ја Vam mogu odgovonti 

samo ovo: itmaJ !Ileko kodli podmeee, aJ.tiJ taj "пe!lro" Шје Javor, !Ilego 

goS!pO.din Zigoп Joka. Budиci da је goS!podi!Il Joka Zigon 

istovremeno ogoxcem.i protiV!Ilik "necistog i prljavog · p:i5am.ja", 

zaik1jucиjem da је svojom izmenom "koj!i'' и "sto" zeleo da pokaze 

primer "Cistog i neprljavog рЊаnја". 

2. Gospodi!Il Joka Zigon је svestran polemicki takticar. 

Ako пе moze _postici cilj izmenom "koji" и "sto", on zataji, 

r·ecimo - recenicu. Оп poiemiSe ovaiko: "Da је Prijatelj цpisao 

seljakи ,relativno brz povratak теdи' u doiЬro, 1io је falstfiko";:a: 

по; Prijatelj ј е napisao: ,u~te se mora. r,eCi ~ se sloven~ .. 

seljak, odva.jkada !Ilaviku:шt navpokprnost. 1 poslusn_ost, r~~at1~0 

brzo umirio i vratio redu'." Za.Sto goSipO:dm Joka Zigoп nlJe mti. 

rao Ьаr jos jed!Ilu Pr.Щarteljev.u recenicu, i to onu koju је Prijatelj 

nЗ!Pisao neposredno pre "uop8te se mora r~ ..."Та reeenica 

glasi: "А talkve i sliene provail.e neobuzdanih instinkata pojavljivaie 

su se kod niZih, tolilko vekova ugnjetavam.ih i ibespravnih 

slojeva cele tadaSnje revolucionarne Evrope" (Jwrziv је moj). 

Jasno је, nadm.e, da је ova reeenica presudna -za smisao Citavog 

stavika, da prema tome, zЬog ove recenice сео stavak treba r~zumeti 

onako kako ga је razumeo Javor, а ne onako kako Је 

pokuSao da ga tumaCi gospodin Zigoп Joka. 

_ 

3. Шvanredno "бista i neprljava" polemiJka је sledeea Zigonova 

metoda citiranja iz __moj'ih Napoпu;-,na:. "~~vor~ti ех_ 

cathedra о glavnim elementima narodnosti u PnJartel]evom 

sпrislu i progla5avati Bleiweisov konzervatizam za ,aktiVIIli' - 

znaCi, na kraju krajeva, Va8!pitavati i savremeni narastaj slovenacke 

inteligencije u duhu tradicionalne slovenacke programske 

ogranicenosti i politiikanstva." (Danas se taj- duh moze 

Cak dovesti '11! sikllald - s ,protskto:r.a!tskim mentai!Jiitetom' .) Za.Sto 

је g. Zigo!Il Jdka izostavio dve moje recenice koje doiaze neposredno 

iza pomeпutog citata i u kojima је reeeno da sam "da: 

leko od toga da o:dricem Prijateljevu iskrenu odanost stvar1 

njegovog naroda", ali da se raJdi "о o_Ъjektivtm m.c:~Dju okorelog 

dogmatizma, drustveno ukorenJenog u 1deologiJ1 one slovenacke 

klase koja је ро logici drustvenog razvoja imala slovenaak:u 

s-tvar u zak:upu (iako to mje zasluzila) i kojoj se da!Ilas 

odanost naciji moze odricati vec i - subjektivno" !'Zostavio 

је bez sumnj е zato sto ј е neprijatelj "!Ilepravedmih slika". 

4. Тrесе polemiCko sredstvo gospodina Ј oke Zigona је fornwlistiCko 

cepidlacenje. Naime, Jaka ZigO!Il kaZe: "P,rija-telj 

nije glavne -elemeпte narodnosti reducirao na jezik i pri-liбno 

kon:Duzno shvacenu kuП.tur.u, nego је na :in:kriminisalriom mestи 

tyr'dio samo to da "glaVIIli elementi nмodnosti: na.Cin Inisljenja,

' 

1 


NEKOLIКO REcr· U ODGOVOR 203 

verovanja, ose6a.nja i ableaja, kultur~og samoopredeljenja - 

sve to doЪija izraz i stalnu posudu и jezik:u". Ukolilko se raidi 

samo о cisto formalnoj, taCnije- formalis·tickoj strani, g. Joka 

Zigon ima pravo 'kad mis1i da Prijatelj nije jezdk izriCito ubrodio 

u "gl.avne elemente narodnosti". АН sadrZinsiki је bltno . to 

.da је Prijatelj jezik nerazd:vojno spojio sa svojim "gla;vnim elementima 

narodnos·ti", koji su, uostalom, neprecizna me8avina 

'IIOjmova nacionalne jpSi'hicke konstitucije i nacionalne kulture 

i koje ја ZJЬog rtoga zovem "iprilieno konfuzno shvaeena kultura". 

Za onoga koji poilazi od :iвtorijski i soc.io1oS!ki opro'Ьane· 

dis.pozicije da је "nacija istorijski nastala staibl]na zaj·ednica 

jezika, lteritorije, ekonomske povezam.osti i ps:ihicke konstitucije, 

izraZeпe u nacionШnoj йrultu:ri" dasno је ujedno na prvi 

rpogled kakvu је medvedu uslugu g. Joka Z:igon uC:in:io Pcijatelju 

svojim formalistickim cepidlacenjem. OptuZ:io је Prijatelja 

za jos goru stvar nego Sto је Prijatelju preЬacio Javor. 

OptuZio ga је da је svoje "glavne elemente narodnosti" reducirao 

- samo na prilicno konf·uzmo shvacenu kulturu. 

5. Navodim јоо jedan sadrZinski promaSe-n primer ZigO!Ilo 

,тog formalistickog cepidlacenja: " ,Zanimljivost svoje vrэte' 

nije Prijateljevo shvatanje sJ.ovenaeke seljaOke konzervativnosi:i, 

nego to ka:ko је ovo shvatanje А. Javor Шv.rn.uo: prvome је 

. seljak konzervativan, staromodan i svim modernim idejama 

тacionalnijeg

.1 

204 NEKOLIКO RECI U ODGOVOR 

iz toga vr.emena. Onda se zamute razlike u pogledu na svet 

i pojavi se, ovako ili onako oblikovan - iЬurZo.aski ideoioski 

temelj ... 

Ја ·msam ocenjivao celo Pri1ateljevo delo, nego samo prvu 

knjigu· njegowh Staroslovenaca ... ZIЬog- cega sam se cid1uCi.o 

za tu ocenu, 01bjas-nio sam u N apomenama, gde sam naglasio: 

"Rookcionarn~ aspekt nacionalnih inte.resa pokaZtю s.e тanije . 

ili Jмsnije, ali neizЪezno 'Uvek. kao s/urova istina о cesto nepopravljivoj 

naoionalnoj steti. Zato Zi.votni interes roaloga naroda 

upravo zahteva .da njegovi silllovi iskorene iz naтod.ne svesti 

rtradiciju reakcionarnog postцpanja iz ,naciona1!Ilih razloga' ." 

. Takav moj odnos prema Prijate>lju uopste i prem.a Pri.jarteljevim 

Staroslovencima poseЉno jasno pokazuje, dakle, ;i to 

da Ьi Pr::i:jatelju zeleo Cistijeg i ne;prljavijeg branioca nego sto 

је gospoidilll Joka Zi,gon. 

{,,Ne-kaj bese-d v odgovor"}, Sabтana dela, 

I, Beograd 1959, str. 118-122. 

BORIS КIDRIC, SAВRANA DELA, 1, 1933-1941. 205 

-L1K SLOVENAOКE I!NТELIGENOIJE IZМEDU 

PRESERiNN I IJEVSTJKA~ 

Za slovenaCki naciona1ni zametak u cetrdesetim. i !Pedesetim. 

godinama proslog veka karakteristicna је, :zЉog nerazvijenosti 

slovenacke bиrZoazije i nedostatka modernog radnickog 

s1oja, ona Zalosna, na konzervativnog bucluja m.aterdJja1no·i duhovno 

oslonjena illlteligencija ikoj(U i istorija zove "Staroslovenci". 

· 

Fo:rnna1no је, dOduse, taeno da је 1848. godine deo te inteligencije 

svome naro,du uobliCio ideju "Ujedinjene Slovenije". 

ali Ьi 1paik bllo pogre8no misliti da је ta ideja nastala zaslugom 

tadaSnjeg so.cija1nog i naciona1Jnog tipa slovenaCke i!nteligencije. 

"Ujedinjenu Sloveniju" rodiila је Slovencima, щprkos njfuovom 

naciona1nom tZaka8njenju, revolucija, koja је svojom glavnom 

snagom besnela izvan slovenaCike zemije. Ukoliko su becki 

"Slovenijani" :ZЉveli na neposrednom ;popristu i !POd elementarnim 

uticajem evrojpSke rev.olucije, utoliko su bili sposobni da 

svome narodu formuliSU: iilj egciv naciona1ni program: А , ukoliko 

su drustveno i ideoloski iЬili sastaVIni deo ta:da8nj е slovenaeke 

inteligencije, utoliko su svoj vlastiti program pri samom njego- 

1 

* Clanak је, pod pseudonimom А. Gorjan, objavljen .u casopisu 

Sodobnost, IX, 3/1941, str. 97-101; druga polovina rasprave zbog okupacije 

·nije objavljena, а nalazila ·Ьi se-, prema otiscima za korekturu, 

u broju 4/1941, str. 160--163. 

1 

France Preseren (1800--1849}, najveci slovenack:i pesnik; pravnik, 

studirao pa:ava u BeCu., gde se upoznao s tadasnjom najnaprednijom 

evropskom mislju. U svojoj poezij


vom rodenjru oskvrnulli i osalkatili okv1rom odanooti reakcionarnim 

socijaln.im i .poJitickim Sll1agama. Za slovena&u naciona1nu 

i.storiju karakteristiena tragiena ili, ako hocete, tragikomiбna 

sudblna velikih nacionalnih koncepcija dosla је, dakle, dosta 

rano do ma:Zaja, vec prilikom samog :radanja slovenaeke nacije: 

.,Ujedinjenu Sloveniju" је unakazila skucenost slovenaбkih prilika 

dru.Stvena i politiC!ka neэposoЬnost slovenaOke d.ntE!ligenc:je: 

vezane za .domace i stram.e nosioce drustvene i politieke 

zaostalosti. 

Nije nimalo slueajno s·to је medu tadas·nj~y slovenack~m 

inteligencijom vladalo gotovo neverovatno politiCiko n~na!IlJJ~· 

Doduse, pitanje је da 1i је Janez Тrdina 3 imao pravo kad Ј€ 

-rekao. da је cetrdeset osme godine u celoj Ljubljam.i valjda jedino 

dr AhaCic 4 эhvatio suStinu ustavnog Zivota, ali је sasv:im 

razumljivo sto је inteligencija, koja је socija1no bila privesak 

konzervativnog buciuja, morala ootati po1iticki ogranieena. 

V ertovcevo 5 pismo Bleiweisu da se "SlovenaCko druStvo" 6 ne Ьi 

treЉalo me8ati u guZvи u stvari је samo zakonit оdт~ objekti:тne 

zaostalo.sti tada8njeg slovenackog inteligenta. Nema sumnJe 

da inteligenciji koju u ,prelomn:im epohama njeni socilja1ni 

uslovi nisu izrazito pomerili u pravcu drustvenog progresa nedostaju 

objektivni temelji za a!ktivnu politic'ku raz~Ьoritost. Na-: 

.glasavam: objektivni temelji. Uipravo njili mота da shvati onaJ 

ko zeli ida s.pozna razvojnu razliiku ·danaSnijh da.na, kad medu 

slovenaбkom inteligencijom ima, doduse, dos uvek dovoljno tradicionalnog 

politickog .neznanja i neorijentisam.osti, ali јој ipa:k, 

uprkos svemи viSe ne ne.dos·taju 01psti i V'lastiti Olbjektivni uslevi 

za poziti~и usmerenost koja odgovara toku drиstvenog 

r.azvoja. · 

.Nko је politicko neznanje bila osobina saznanja starslovenaCke 

:i:nteligencije, on:da је njen politiCJki i licni o,por,tиmzam 

Ьiо osobina njenog "ikaraktera". Drustveno poreklo obeju oso- 

' Janez Trdina (1830-1905), slovenacki pisac, profesor istorije i 

geografije, pripovedac romanticar; kao s~dent napisao n~ .~ovenackom 

prvu istoriju Slovenaca (Slovenska Mat1ca 1866). Ро po1dtiCkom usmerenju 

narodnjak liberal. 

• Dr Josip Ahacic, pravnik, autor nekoliko politiCkih clanaka iz 

1848. godine. 

5 Matija Vertovec, katolibld sveStenik i'-1: LjuЬljane, zajedno sa 

Mihom Vernetom auto.r "Obene povestnice", konzervati.vno pisane prve 

slovenaCke opste istortje koja је izlazila 1853-1863, kao prilog Bleiweisovag 

casopisa Novice. 

• Slovensko druStvo - tako su namvana politiCka drustva nastala 

u prolece 1848. godine u Becu, Gracu, LjuЬljani i Celovcu, koja su 

imala znacajnu ulogu u oЬlikovanju slovenackog- nacionalnopolitickog 

programa - Ujedinjene Sloventje. 

LIК SLOVENACКE INТELIGENCIJE IZМEБU PRE~ERNA 1 LEVSTIКA 207 

bina .. 'hilo је is.to. Beskiemenja8tvo, slugaг..stvo i neverovanje 

slovenacke inteligencide u snage svog naroda imaju !POreklo u 

socijalnim osnovama 8taroslovenaca. Koseski 7 , "rpesnicki" izraz 

drustvene, nacionalne i po1iticke iщpotencije Starroslovenaca, 

klasicno је ispovedao s.amajne i karakterne osOibine svog sloja 

u pmmu Вleiweisu u kojem је izneo ... svO'je иverenje . . . da 

се "Ujedinjena Slovenija" ;postati istina ... u dale'koj buducnooti 

... aii da se danas ne moze uc.initi niSta odiucujuce ... 

jer smo nezreli ... U istoj svetlosti cetrdeset osme godine slovenaC:ku 

inteligencidu podkazuje njen duЬoki otpor prema Ambrozevim8 

simpatijama za revolucionarni Вее. Zvaiiliena istorija 

'htela Ьi, dodu8e, da .taj otpor o~bjasni "nacionalnom stetnoscu" 

AmbroZ-evih osecanja, aii njeno oiЬjaS!Iljenje је jalovo: Ambroz 

је, nesumnjivo, svojim pogledima, а ·delimicno i svojii.m postиpcima, 

tada ,pre8ao ograde koje su iJOdigli sluganstvo i rpoliti!kantstvo 

gornjeg slovenaбkog sloja i zato је morao da se kod kluce 

sиkoЬi sa zadrtim protivljenjem. 

PolitiCka ogranicenost i oportunizam usmerili su eetr:deset 

osme godine "nacionalni rad" staroslovena.Ckog intelektualca 

na иmirivanje iЬuntovnih slovenaCkih selja.ka. U toj Cinjenici 

lezi verov.a:tno najteZi greh staroslovenaCke inteligenctje, koja 

ј е pomagala da se prevarii ј edina slovenacka .dru8tvena k1asa na 

:koju se slovenacki nacionalni "preporod" tada mogao osloniti. 

Bilo је sasvim и sJdadи sa dru8tvenim i nacionalnim karakterom 

i znacenjem Staroslovenaca - sto је prvri njiihov 

predstarvnik i voda Ьiо "otac slovenaбkog naroda", dr Janez 

Bleiweis, oovek koji је u seЬi tesno ~јао dиiooko neshvatanje 

kulturnih vrednos·ti s doslednim politickim reakcionarstvom. 

Вleiweis nije predstavljao samo staroslovenacJru inteligenciju. 

Bio је ujedno personifikovana .veza ~ed:u slovenac'kog 

konzervatiJvnog burzuja i od njega zavisnog staroslovenackog 

inteligenta. Poreklom iz trgova&e ka,pitalistiCike poro:dice, on 

је n~pravio strиenu karijerи i dostigao irщ svim podтucjima 

onaj stepen duhoiVIlog razvitka vodeceg slovenaбkog mteligenta 

koji ј е u sиstini odgovarao potreibama austrijskog aQJSOlutizтa 

и povlaeenju. Ipak Bleiweisova staromodnost u naeelima nije 

odolela svom .zakonitom izuzetku: na privredn~m ;polju Вleiweis 

7 

Ivan (Jovan) Vesel Koseski (1798-1884), finansijski savetnik, slovenacki 

pesnik i prevodilac; njegovo retor.icko i patetieno pesnistvo 

odиSevljav~o је_ viSe od dve decenije slovenacke malogradanske duhove; 

podrzavali su ga konzervativni ljtaroslovenci; zaslиZan је za 

silrenje slovenaCke nacionalne svesti. · 

. • lVLihael An-Ьroz (1~0'r-1864), pravnik i politicar; 1848. gOdine 

IZabran za poslamka u beCki parlament, gde se zauzimao za oslobodenje 

zemlje od nameta i za uvodenje slovenackog jezika u skole i administraciju; 

1861. pQзtao је prvi predsednik LjuЬljanske opstine.


је uJbrzavao r~oj ukoliko su ·to zahtevale lega~o ~rirmate po: 

trebe austrijskog .k!l!p~talizma u njegovom prodiranзu. Otuda 1 

:njegova zanesenost za seljaikovo raciO!Il~ije obradivanje ~emije 

i elementarno narodino oibr~vro;зe. Цр:~olitiCki 1 ku~turn1 

put u su.Stini se preplttao sa putem austriзskog .щpso~u~~· 

koji ј е posle revoluci:j е zadam.cio slobodan ram1ah ka;pitaliв"Ckom 

privrednom r.arzwoju, prihvatio klasienu dvorskiu ,ta:ktiku 

trulih s,porazuma sa burioaziJj om i uj edno tvrdoglavo. ~ sistemats'ki 

ko.cio sve sto ј е bil stvarno napredno na somзa1nom, 

politiб'kom, nacionalnom ili kulturnom tpOlju. . 

· Jako је uzak Ьiо u prvoj pol~W XVI~ v:e~a krug sl~v: 

naCkih intelektualaca koji su se 1deзno uzdi:gli iznad tadasnзe 

tkrandske inteligencije i koje mor~mo jos pre Le~~· ormaciti 

kao antipode Staroslovenaca. A1i tаз k!rug. se . aOJ~Vlo r~no - 

pre Bleiweisa i njegovih Staroslovenaca. То зе Ью Ђresernov 

odnosno Copov krug. 9 

Шz tog kriuga izaSla su dva wlo :ma!Cajna c:>v~a: Pтese~_i 

Fйsteт10 • Pm је Ьiо pesnik, i posile smтti se arfim11sao ka~ d:Zinovska 

fd:gura slovenaCke poezije. ~Jrugi је _ROSao na ~:kade 

i naciona1no se ublo ZJbog - za щ ega nereS1Ve - teskoce da 

revolucionarnost ujedini sa sadr~jem slovenackog po.kreta. 

Zvaniena istorija, Ьеz siJ:uha za konftikte koji p~oizlaze iz epohe 

i specilicn:ih nacionalnih uslova, sahranila ga ~е kao renega.ta. 

Pre5ern је od svojih istraZivaea Ьiо osvetlj~ sa sv'ih ~ 

gu6i'h эtrana: od Ciste es.tetike preko geometrt] е do .kucnih 

brojeva. Ali malo iko је dokuffi 0~0 sto _је zapr~V g~yno: da 

је dЩl Presemove poezije, Јrоза ]е o~tigla svoзv 1de]~ _wh и 

Zdravici,Н za tadaSnje vreme i tada.Snзe slovenaOke pnlike - 

revolucionarno-denwkratski. 

Ovde nije rec о pitan:ju ·da li d~ PreЭern Ьi~ ~van re~olucionar. 

То Presern nije Ьiо. S аЬ:гдrоm na tadaSnзe slovenaCke 

odnose, nije najvaZnije IIri. to da se ~ koliko је dosledn~ u 

Pre8ernovom delovanju blia njegova demo:k!ratska svest. B1tna 

9 Matija Сор (1797-1835), slovenaCki lingvist~, veliki pozn~valac 

evropske literatuxe. Pr.ijatelj i savetni!k: Franca Preserna, duhovm voda 

litercшnog i kulturnog kruga "Кranjske cebelice" koji ј; o.dneo .. ~obedu 

u borЬi za novu abecedu i u ЬоюЬi za osobenost slovenaCkog kщiZevnog 

jezika. . ~ nik, f t 1 

10 Antun Fiister (1808-1881), slovenacki sveste pro esor ео o- 

gije na BeCkom univerzitetu,e.emo~~ta kompopoLit; 1~48. pom~ocni svesten.ik 

revolucionarne akademSke legl]e u Becu; poslanik u Ьeckom parlamentu. 

Prikljucio se beCkoj revoluc~ji i• nemaCkom naciona1nom pokretu. 

Posle revolucije morao emig;rd["ati u SAD. .. 

11 Zdravica" - jedna od najlepsih Presernovih pesama u kojoj 

se rod~ijublva tematika prepliee sa demokratskim internacionalizmom. 

'1 

1 

UК SLOVENACКE INТEUGENCUE I.ZМEБU PRESERNA 'I LEVSТIКA 209 

cinjenica је .to da је citav duh Pre5ernove poezije u opstoj 

suprotnosti sa -8!psolutistickim prilikama i menrtalttetom savremenih 

vrho;va slovenackog drustva; da је taj duh odgovarao 

novoj evropskoj epohi; da је u tom smislu, u poslednjoj konsekvenciji, 

izrazavao zahteve slovenackog naroda. 

А upravo је to, pored svega ostalog, u velikoj meri razlog 

sto је vrednost Pre5ernove poezije prerasla Presernovo vreme. 

Umetniik se ne moze rastaviti na estetu i na eoveka sa opstim 

iPOgledima na Zivot. Presernove umetnosti ne Ьi ni .bllo da su 

se sastavni delovi Pre5ernovog pogleda mogli utisnuti u mizerne 

granice koje su odgovarale · slovenaCkom konzervativnom 

bиrZuju i njegovom inteligen;tskom privesku. NajreC:i.tiji dokaz 

za to је Koseski. 

Dijalekticka protivreCm.ost nalazi se u Cinjenici da se iz 

onog Zalosnog doba Slovencima mogla sacuvati nepomuбena 

vrednost, vise nego dostojna kul

210 BORIS КIDRIC, SAВRANADELA, 1, 1933-1941. 

Zjaju i upтkos svojoj kitlturi ev.ropskog formata, estetski oЪlikovan 

odraz slovenacke narodne dиSe. 

Ali d.aljem razvoju slovenacke inteligencije nije udaric 

peeat duh IТ.eSernove poezi~e, vee mu је tradiciju stvorio mentalitet 

Stat·oslovenaca. · · 

Onaj ko de u Sloveniji hteo da se Ьori za: novo morao је 

i mora da se medu slovenaCkom inteligencijO!ID. Ьori protiv 

,,staroslovenaёkog mentaliteta". 

Zaeetnik takve ЬоГЬе је Fran Levstik. 

Levst1k је oovek aikcije koji је u svojoj lienosti spoj!io 

protivreenosti svog vrem~ u zaolm'uZeno j_e~tv.' zog се~а 

је i propao. Godine Levstikovog sazrevan]a шtori]Ski pada]U 

u doiba kad "za.pad jos nije zavгSio burZ.OOSko-demOikratske r~: 

volucije" u predimperijalistiCkom periodu. U samoj Aus~]l 

revolucionarne energije jos su delovale latenrtno. Put trWih 

sporazuma pretvarao se, dodиSe, u si!Гok dr.um, ali to јо8 nije 

izwseno 1dokraja. S te strane Levst:ik је, bez sumnje, izraz narodnog 

elementa. U to vreme mi Slovenci jos n:ismo ~ modernu 

bиrZoaziju. Nju је vreme glasno zahtevalo u .siD!lSlru negacije, 

bezobzirne negacije konzervativne slovenacke burZoэ. 

zije. S ;te strane Levstik је kulturni, а cesto i svesno ekonomski 

!Preteea moderne slovenaOke burioazije. Ukoliko је L:vsti~ 

njen idejni preteea u revolucionarno-demok:ratskom sШISlu 1 

ukoliko ј е svoje prethodniStvo spajao s narodnim elementom, 

utoliko је on novotar koji се saeuvati svoje ime bez olYЉra na 

bllo sta. .. 

Istorija се ujedno morat~ da konsta~je da se Levst!ik ~о 

logici istor!ijske nu.Znosti tragэ..eno prevano: moderna sloven~ka 

bиrZoazija, koja је dosla posle njega, mje Qdgovaтala 1Ji!ku 

koji је idejno vajao Fran Levstik, nego је nastalvljala i ~ema 

11ovim prШ:kama 'I.'amila tra~ciju slov~Ck~ konze.I'1va~1vnog 

burzuja iz cetr4eset OSIIIle go~e. Dok зе burzoa ~~ _;nekih n~cija 

Ьаr u dоЬа svo.jeg revolucюnamog poleta delimicno razvn.o 

herojske osobine, kod nas se pokazalo da је "n~prednost" slovenaCke 

budoazij е Ьila mrtvoroёlence ... 

Opste uzevSi, slovenacka inteligencija koja је prat~a no~ 

slovenacku burza

212 BORIS КIDRIC, SAВRANA DВLA, 1, 1933-1941. 

·zije u Austriji v:i.Se nije mogao da se suko.Ъi ва nepremostivom 

preprekom u ~temu. Bilo је sasv:im u Sikladu s ":mi:щli:m" 

austrijskim rШZN'oje:m feudaJno-ЪurZoaskog sporazumeva!Ilja i 

roed:usoЬnog srastanja sto ј е uvertiru u dramatiean redosled 

feudalistickih i centralistiCk:ih vla:da izveo reakcionaimi veleposedniCki 

reZ:im Rechberg-Goluchowski. 14 U austrijskim drustvenim 

vrhovima put "mirnog" razvoja - tacmje: protiV!Ilarodne 

zajednice - vrlo brno је potpuno pobedio. Svoj V!I"hunac 

u predi:mper.ijaHstiCkom periodu postigao је u ozloglasenom 

dualiz:mu. 


istovremeno s prodiranjem nemaCkog 1mpitala, pobиdilo је и 

s1ovenaCkim bиcioaskim zamecima temjи za pretvaran.jem и 

naaionalnи bшZoazijи i rodilo burzoaske elemente slovenaekog 

Ilberalizma.. Ali је prelaz и nacionalnu bиrioazijи :zJЬog nadmoenosti 

nemackog ka,pita1a Ьiо ekonomski ostvarljiv samo na 

ledima slovenaCkog naroda. А Ъа8 и tome i lezi osnovni uzrok 

zЪog kojeg se mladi slovenacki liberalizam od samog pocetka 

Ъојао plebejskih nacionalnih energija i zbog cega su putevi 

Frana Levsti;ka i slovenaekih "mladih" divergirali ... Тu treЬa 

traZiti i odgovor na pitanje: za.Sto је tadaSnja slovenaCika politika 

likvidirala ta:Ьore, koji sи, uprkos formalnom rukovodstvи 

liЬerala, ра Cak i konzervativaca, и sustini odraZa.vali plebejske 

energije nedowsenog bucioasko-demokiratskog prevrata 

i odgovarali duhu Levstikove koncepcije. 

Prema tome, drиstvena i politi.Cika. diferencijacija "starih" 

i "mladih" vгSila se, и poslednjoj kOIIlSelwenciji, :istowemeno 

s njihovom stva!I'ID.om saradnjom u Ьitnim nacionalnim i po1itickim. 

odlиkama. · Medusobna Ьоr1Ьа nije iskljиCila dominantnu 

tradicij;и staroslovenaOkog duha. 

. - 

U borЬi i:zmedu "starih" i "mladih" -'- taбnije: ~edu 

slovenaokih konzervativaca i liberala - o:drazili su se poeeci 

оЬе kasnije slovenaC.ke struje ... Pri tome se sustina ta·dasnje 

i citave kasnije uloge "mladih" vec oЬ1ikova1a i sasvim ispoljila, 

d~ se sustina "starith" :ispoljila samo и jednoj od svoj:Љ 

osnovnih .komponenata. "Мla:di" su svoju karakteristiku za sve 

kasnije vreme slovenaCke istorij е odm.ah zapisali s~Ьi na c~lo: 

Ьljutavost liberalne fraze na reCima, k.ask:an.je za "starima" na 

delu; bekstvo pred energijama sloveџaCkog naroda - Ьrini 

se za svoj vlastiti privredni opstanak na racun tog istog naro:da 

z;Ьog nesposOibnosti da izvrSiS "masovnu" akumulaciju "slovenaOkog" 

kapitala. 

Ukoliko su "mlaidi" i njd:hova inteligencija pokazali kulturnu 

potenciju, oni za sve njene teoretske i idejne 1:emelje tr~Ьa 

d.a zahvaie narodnom Flranu LevstiJm, koji је, na kraju krajeva, 

ostao usamljen i razoearan ... uprlkos cinjenici sto је njegova 

akti;vnost pr~dstavljala kamen medaБ u slovenaCkoj kulturi. · 

"Stard" se pojavljuju i deluju u slov·enackoj istoriji kao 

izrazita po·drSka domaбih i stranih nazadnjaOkih snaga. Pokret 

koji 1е izrastao iz toga zametka morao је u daljem razvoju da 

·doЬij е jos dve koщponente: da "na osnovu zaostalog оЧроrа" 

kapitalistiCkom progresи prooiri socija1nи Ьazu medu ondm malogra~kim 

slojevlm.a koji su se cetrdeset osme razoearali, ali 

se nisu jos uzdigli do progresivnog otpora novim formama eksploatacije; 

da izv.rSi na sliean naOin i u specifienom slovenac- 

LIК SLOVENACКE INТELIGВNCUВ IZМEDU PRESERNA I LEVSTIКA 215 

dtom. obli!ku ak:umulaci.ju lщpitala i da prd prevratu sa polu 

- feudalnog tla preae na vulgamo kapiltallilticko. 

Slovenacka inteligencija, koja је Ьi1а podeljena na "stare" 

i "mlade", ostala је~ QPste uzev, privesaik gol"!Iljih slojeva slo 

. venaOkog druStva. Najveбa njena k:rivica lezi u C:hnjenicd sto је 

Levstik os1:ao us.a.Шlj en. 

Iznad skucenih naciona1nih i politi:Cki.h koncepcija и prvo 

dо.Ьа iz:ra:zitije druStvene i politicke diferencijacije diZe se и 

Sloveniji d.Zinovski lik Levstika sa svojom kultш-nom aktivnoseu 

i potencijom, sa svojom jasnom miSlju о "Ujedinjenoj 

Sloveniji", sa svojim, za ta:daS:nOe slovenaOke prdlike, waюredno 

doslednim demokratizmom. Као sto nije slueajno sto se u 

am.t~ Koseski-Pxereren otd!raZalvalla ujedno эuprotnost :irLmedu 

kulture i neJmlture i suprotnoэt ]2medи reakcionarno-konzer· 

vativnog i revolucionarno-demOikratskog duha, tako i nije slucajno 

ni to sto је Levsti.k u svojoj liC.nosti иjedinjavao prav:ilnu 

nacionalnu i politicku koncepciju s doslednom i sves·tranom 

ЬоrЬоm za kultumu vrednost. Ali, uprkos izvanrednoj 

celovitosti, Levstikova koncepcija Ьila ~е ipak proti:vrecna: zbog 

slaЬe ra7Nijenosti nove druStvene snage Levstilk du је, u poslednjoj 

konsekvenciji, osiJ.onio na idealnu slovenacku .burzoaziju, 

koja n.Нmda nije dosla ni:ti је mogla doCi. ВаS zЬog toga је 

Levstik u svoje vreme i ostao usamljen. 

(,,I.dk · slovenske inteligence med Presernom 

in Levstikom"), Sabтana dela, 1, Beograd 

1959, str. 123-133.

. 1 

PRILOZI


I·ZVESTAJ О RADU O[ВLASNOG] К[ОМIТЕТА] 

SLOVENIJE* 

Iizvrsili smo orgaarizacijи sektora Oblasnog komiteta i и 

nји uvukli nekoli!ko starijih partijslcih radmka iz redova radnika. 

Svaki sektor ima tri clana i radice u LjUJЬljani. 1 Тdme 

smo olakSali rad i na:dzor O.blasnog komiteta. .Za sekretara 

novog lzvir8nog komiteta izaibran sam ја. 2 Dajemo vam izVe8

220 IZVESTAJ О RADU O[BLASNOG] K[OMITETA] SLOVENIJВ 

nja. Otuda toliki fu:lteres za pokret. SViUida gde postoje mogибnosti 

or.ganizuju se celije SKOJ-a. А sto se tice Crvene pomoCi, 

novac smo vec razdelili. Svak:i okruimi komi:tet ima tehnicki 

aparat, а Oblaэni komitet ima svoj aparat. Da s:ve to 

· s.tvorimo upotreЬili smo skoro сео novac koji sam ја doneo. 

Pиnl@ovi эи oni od kojih ... (neCitko). 

U Т.3 smo na81i veze sa starom grupom, u -ostalim krajevima 

nismo. Saljite veze! OkrиZni koШtet Roga8ka Slatina s mesnim 

komitetima 1. u sedistu OkrиZiюg komiteta, 2. u MariiЬorи 

i Сеlји, 3. u Ptuju i Dravogradu. TehniCki aparat је u sedistu 

OЬlasnog komiteta. 

Broj clanova ras·te iz dana и dan. Za:to vam ne mozemo 

dati tacne brojke. Samo и sedi~tu Oblasnog komiteta (tj. и 

podrиcju Oblasnog komiteta) Okr\Шri komitet [та __ 120 Clanova, 

а иkupno Clanova ima 450. Preduzeli smo sve . mere da 

spreCimo eventualno konfidentstvo. Ovaj zadatak ima. · posebno... 

· · 

... :danas neko doci (to sam vec pisao) u Маi-. i Jes.; javite 

svoj. Nasi се otici k njima. Pocetkom novem:bra o:d naSih neko 

odlazi u В., gde ее studirati..4 Javite nam gde da se 'javi i ,pod 

kojom lozinikom. Оп hoce tamo' i da radi. · Dalje, ~avite nат 

kamo da dode onaj radnik koga O.blas;ni komitet 8alje u sovj et. 

partijsku skolи. 

ObaveS.tavam vas da smo prisЩpili. izvrSavanju va8ih di 

!I'ek:tiva u pogledu frakcijske Ьо~Ье и sindikatima. Pri svakom 

komitetu postoj!i. referent za rad u sindikatima i :drugim oгganizacijama.5 

· _ ~ · - 

"IzveЗtaj о radu ок Slovenije"; А.:..скsкЈ, 

Fond КI, 1932/168._ . . 

3 Мisli se verovatnю na Тrbovlje. 

4 Verovatno se misli na Janeza Perenica, koji је Ьiо otiSao u Beograd 

na studije defektologije. (Vid. "Izve8taj Centralnom komitetu КРЈ, 

1934", u ovoj lmjizi, nap. 16.) 

5 Osim potpisa, ovde smo izostavili i tri poslednje recenice kюје 

glase: "Nova adresa (neCi.tljiva). Ponav1jaju staru adresu. 2 stranice 

jedna preko clruge pisane i necitljive.", а koje је, smatramo, vero:vatno 

dopisaJa osoba koja је prvoЬitni original desifrovaJa, prekucavaJa Ш 

IIIIOZda, prevodila. Prim. теd. 

' 

BORIS КIDRIC, SAВRANA DELA, i, 1933-1941. 221 

[PJSMO CENТRAi!JNOM КОМIТЕТU КРЈ, 1932]* 

Dragi drugovi, 

Primili smo va8e pismo, samo nismo mogli niSta ra.zaJbrati 

(razjaSпjenj е о pismu _ i Sifrи ste slaJbo pisali tako da nismo 

mogli de8ifrovati). 

' 

U Sremskoj Мitrovici drugovi strajikuju gladu. 1 Pisite о 

tome и SVietskoj stampi. Kod iilЗS s.и ne'ki intelektualci re8i!li 

da protestuju.2 Sto se tice tehnickog aparata i prebacivanja 

li~era·ture, sad је sve otiSlo do vraga jer sи zbog ha;psenja prekinиte 

veze. О tome se moramo иsmeno dogovor!i.ti i za.to се 

J-eko o.d nas doCi k vama kad Ьиdе pogodno vreme. О tome 

cemo vas pravovremeno obavestiti. Saljite jos adresa. Inace 

:таm ne mo~emo pisati kao sto smo se dogovorili. Po8aljite nesto 

za СР Jer nemamo niSta vise ni za orgam.izacijи, а treba 

na.n;t. Zar s·te primili na8e poslednje pismo koje smo vam poslali 

dam. pre nego sto smo primili va8e Ko.d nas se novemЬarska 

!kampanja zavrsila veoma uspeЭno. Rasturili smo 6000 letaka 

i razve8ali na telegrafskim stuЬovima crvene zastavice. 

Ono sto ste vi poslali otiSlo је sve do vraga (nije proslo, jer је 

poslato osam dana kasnije, ра је materijal za Dalmaciju i 

Нrvatsku propao). Sto se tiee R[deceg] P[r~pora], pisao vam је 

. * Pismo Po~ajinskog komiteta КРЈ za Sloveniju Centralnom ko 

Inltetu ~Ј ~lvr:meno~ rukovdstvu) u Becu, sa potpisom Petr., 

zavedeno ~е u K~~term pod bl'IO]em 358, 16. januara 1933; u gornjem 

lev~m uglu. ~zna:en ~е novembar 1932. godine, ali se sa mikrofilma ne 

moze utvrditl tacan datum. OriginaJ dokumenta cuva se и Moskvi u 

fondu Kominterne. 

' 

' U Sremsko~ Мitroyici је voden strajk gladu od 14. do 24. novembr.~ 

1932. godine. Strajkovalo · је ukupno 120 politickih osudenika 

od ko~ih su 90 bili komunisti; St:rajk је zavrsen delemicnim uspehom: 

2 • Ртоlеtет је u januaru 1933, u br. 1, god. IX, pod naslovom 

"Stra~k _gladu u IYПtrvici" Р!Вао da s~ na. vest da је Tone ToтSic umro 

Ос! gl~di u. tom stra~ku odrZane u L~uЬl~ani studentske demonstracije. 

L~uЬl~~ studenti su zadsta 28. novembra 1932. odrzali masovne de 

:non;;tracl~e, . D~tyo. slu.SaJa~y PJ;avnog fakulteta umnozilo је letke о 

str_a~~ u МitroVIC1 1 о Toms1cu 1 demonstranti su ih s prozora slusaom7a 

1 • s baJk

22·2 [PISMO CENTRALNOM КОМIТЕТU КРЈ, 1932] - 

BORIS КIDRIC, SAВRANA DELA, ·r, 1933-1941. 223 

onaj ckugi drиg и poslednjem pismu .. Isto i sa stampa~.jom. 3 

Iz poverljivih vrela saznэдi smo . . . (plsmo Sa-V.) 4 ; ]aV1te na 

meroda·vna mesta k.ako ne Ьi рао u stupiou. Као sto sam vec 

"lmzao, tr~Ьa podiCi и svetsk.oj staщpi protest protiv reZima u 

jиgoslovenskim kaznenim zavodima. ZЬog krize z:atvorenik~ 

nemajи cime оЬиСi i hrшriti, zato је i ь:uk-~-10 stra]k. Legaln.i 

list izlazi 1. decembra. 5 Pare smo poza]mili. Ako ste, dakle, 

odobrili kredit, 8aljite nam, ikao sto smo se dogovorili. Po5aljite 

adresи za СР. Javi о ВоZЮи. 6 _Ne.yzabor.aJV'ite na Sr~ 

M~trov·icu. Sto se tice Brodara 7 , xm msta ne znamo pooat1vno 

kako је zapravo doolo do toga. Razgovaracemo usmeno. 

A-CKSKJ, Fond KI, 1932/161. 

/_- 

{ 

з U decembxu 1932. otkrivene su u Zelenoj jami partijska tehnika 

stampan RdeCi prapor. 

i stamparija, u kojoj је 

4 

Nije utvrdeno о kojem pismu је ree. 

5 Verovatno se misli na prekomurski Novi cas, ciji је prvi Ьrој 

izisao jos 2. okt.obra 1932. godine. 

• Boris BoZic (1913-1941), zubotehnicar, uhapsen је 4. novembra 

1932. u LjuЬljani; vratio se iz roЬijasnice u Sremskoj Мitrovici 4. maja 

1936; kasnije је Ыо u Pazrizu; u zemlju se vratio u avgustu 1940, gde је 

21. januara sledece godine i umro. 

7 Josip Prion Brodar (1906-1972), stolar; u komunistiCkom pokretu 

је od 1922; emigrirao u Jugoslaviju 1928; Ыо је glavni optuZeni u tzv. 

,,primorskom procesu", na kojem ga је Ddavni sud za zastitu drzave 

u Beogradru 2. juna 1933. osudio na 7 godina roЪije; posto је izdrZao 

kaznu Ыо је konfiniran u Sremsku Мitroviou, odakle је u toku rata 

saradivao u NOB-u; umro је u Solkanu, gde је i roden. Boris Кidric 

је u svom izve8taju rekao da se pouzdano ne zna kako је doslo do ha~ 

senja Prionove gxupe, kojoj је pripadao i Вozic. 

[IZVESTAJ СЕNТБ.АШNОМ KOМifГEТiU КРЈ, 1934]* 

Dragi prijatelji, 

Oprostite sto vam ovako kasno plSemO, а Bratec 1 се vam 

isprieati da uspostavljanje potpuno raфije:nih veza nije davalo 

dovoljno vremena ni za jeidno spavanje. U suЬotи smo poslali 

prvi izveS.taj, и kojem је novi pisar napravio gre8ku. 

1) Uhapsen је МJuha 2 s celom dr;uZinom ZJЬog sikandalome 

greSke da је kod njih nekad prenoeivao Grga, 3 koji је izdao 

* Izvestaj, sa potpisom: Pozdrav Kos., pisan је 14. juna 1934. i ima 

o,znaku No 15, а moze se razaЬrati da је primljen (oznaka na nemackom 

jeziku) 4. jula 1934, pod brojem 2233,· а da је u Kominterni zaveden 

pod brojem 4548, 22. jula 1934. godine. Original dokumenta, na 

slovenaCkom jeziku, euva se u Moskvi, u fondu Kominterne. 

1 

Karel Luter Bratec, Маlес (1910-1948), masinbravar, Clan SKOJ 

od 1926; radio u celieani u rodnom mestu, u Ravnima u KoruSkoj; pohadao 

је KomunistiCki univerzitet narodnih manjina zapada od 1929. 

do 1933; clan СКSКОЈ postao је 1933; posle hapsenja Borisa Кidrica 

u БеСи 1936. Ыо је sekretar СКSКОЈ; uhapsen је novembra 1936; od 

1937. do 1939. Ьiо је u Francuskoj, а posle toga Ziveo је u Jugoslaviji; 

saradivao је u NOB u Нrvatskoj, а posle 1945, Ыо је urednik Primoтskog 

vesnika u Тrstu; Zivot је izgublo pod nepoznatim okolnostima. 

2 

Oskar KovacH: Muha (1908-1944), Clan Pokrajinskog komiteta, 

roden u Sv. Luciji kod Tolmi11la; emigrirao u Jugoslavij.u; 1929. blo na 

slШЬi u Postanskoj Stedionici, zafun studirao geodeziju; radio kao tehnicar 

u ilegalnoj tehnici 1931. i 1932; 1934. је Ьiо uhap5en i proveo 18 

meseci u kaznionici u Sremskoj Мitrovici. Na Osnivackom kongresu 

КРS u Cebinama izabran је za kandidata za clana СККРS. Godine 

1940. bio је interniran u Bilecu; ро povratku u LjuЫjanu Clan Vojne 

komisije pri СККРS, а posle 22. juna 1941. clan Glavne komande slovenaCk!ih 

partizanskih ceta. U leto 1941. Ыо је poslat u Тrst, gde је 

organizovao partijsku tehniku i Ьiо sekretar РК za SlovenaCko primorje; 

10. decembra 1941. uhapsen i osuden od posebnog suda u Rimu 

na 30 godina zatvюra; posle kapitulacije Italije osloboden; umro је 31. 

januara 1944. u LjuЬljani. . 

з Dr Grgo Gamulin (1910), istoriear umetnosti, uhapsen kao student 

filozofije i sekretar zagrebackog univerzitetskog komiteta КРЈ u 

~un~ 1934, a1i је osloboden g'sle nekoliko meseci; diplomirao 1935. 

1 Ь10 nemposlen do 1938, kada -.d_oЬija francusku stipendiju i odlazi u 

Pariz, gde је Ьiо u vezi sa Кidricem; period 1941-1945. provodi u 

ustaskim logorima. Posle rata radi u minista,rstvu prosvete, а potom 

kao profesor istorije umetnosti na Sveucilistu u ·Zagrebu, gde i danas 

zivi kao penzioner.


Veselka 4 i Muhu kad је Ьiо uhapSen. u Zagr~bu. Кlerikalni studenti 

;preko kojih је Grga doblo vezu s VeseШkom, а koji su 

sasluSani u Ljubljani prizinali su sve . . . i izjavili da је Grga 

legalno tr~io nekog marksistu i da su ga oni uputili na Vese:lka. 

Muhtu su s druZinom odveli u Zagr~b. а majka mu је 

priznala i zatim ј е Ьila pu8tena, а kasnije i brat, koji је pre 

govorio о pa!I'Olama itd. i sve prikazivao kao komumstiCku stvaт. 

Izja'V.io је da је Grga studirao u !JjurЬljani i molio klerikalce 

da ga poveZи s nekim marlmistom, а oni su mu dali Veselka. 

Veselko је molio za prenoCiS·te. Ро lega!l.noj, Grginoj 32jarvi, Muha 

mu је dao preno6i.Ste, ра је Grga prek1juce pUS.ten na slo 

:Ьodu. Znamo da је Grga tvrdio da је Veselko doveo Stefanciea5, 

а ne znamo da li је to щюzvао. Grga se u ·Zagrebu u 

policiji ... 

2) Nekoliko dana posile Mruhe u1hapSe:n је Leuc, 6 a1i uzrok 

ne znam. Znamo da је Ьеz . . . Pronadeni su l.ist Rundschau 1 

i dve brosure. Leuc је predart; istramom sudu u LjuЬljani, а 

govori se da се Ьiti konfiniran. 

3) Priliikom Mu'hinog h.apSenja policija је pohvatala gomilu 

ljudi. Izmedu drugih, uhapsen је i Pesjak, 8 koji је ро V es . ... 

Svi su u·brzo pиSteni. Kako је Pesjak u uskoj porodiC!noj vezi 

s Muhom, Ьiо је pod po'Цpunom prismotrom ра mu је svaki rad 

• Vilibald Konte Veseljko (1908-1951), inZenjer, Clan Partije od 

1930; 1931. osuden na 7 meseci zatvora, а 1934. na 4 gocline roblje, koju 

је izdrZao u Sremskoj Мitrovici; kasnije nije Ьiо aktivan kao komunista; 

posle oslobodenja Ьiо је direktor rudnika u RaSi. 

5 

Nije utvrdeno ko је Ьiо Stefancic. 

6 

Leuc- Edvard Kardelj; Ьiо је uhapsen 7. juna 1934. zbog tajne 

brosure МШistarstva unutrasnjih poslova koja је nadena kod njega prilikom 

kucne premetacine 24. avgusta 1933. Kardelj је ~ыо pиSten 16. 

juna 1934. go

226 [IZVESTAJ CENТRALNOM КОМIТЕТU КРЈ, 1934] 

prilicno doЬar. Юо:r је sJ.a!Ьiji, а Тine је inicijativan, ati politicki 

sla!b. Sada је popustio pritisak na Pesjaka; РК је odlucio da 

ga pritegne, ali se bojim. da се kOIID.promitovati nove clanove. 

Politicki је .jaJk i njegov nivo gotovo o.dgovara nivou predaSnjeg 

РК. Pisite s.ta mislite· о njegovom angazovanju. 

Ь) DoЬio sam novog gla'Wlog tehnieara, 15 prostorije su nove, 

а stare prootorije su, naravno, opet U!potre'hljive ~ svom a~paraturom, 

tako da su nаЗе odluke donele doЬar- plod jer nije 

doslo do prosi:renja provale. 

с) Dodiri s ... uglavnom su uspostavljeni i ove nedelje се 

se odrZati sastanci s delegatima iz ra71Ilih ce.ntara. 

d) Jaka 16 је preuzeo pos~ove i vec ove nedelje ее urediti 

jedan kanal i javke. Njegovo novo ime је Koren. 

е) Pripremamo materijal za RdeCi prapor, koji ее iziCi sle 

.dece nedelje. 

4) О tome kakva se glupost desi1a Ga.Spa,ru vec vam је pisao 

Bratec. Sada nam iz Zagreba viSe ne preti opasnost. Postoji 

jos jedna smetnja, naime u omladinskom РК, о cemu vam 

је pisao i Malec. 17 Nadamo se da Се se on uskoro moCi pojavljivati 

na ulici. 

5) Opet upotreЬljavajte ... 

6) О mara-evim i italijanskim emtg,rantima niSta nam nije 

poznato. 

7) Vase poslednje politiC:ko pismo uniSteno је prilikom 

Rilekcevog hapse.nja. PoS.aljite ga јоо jedanput. 

8) ОР nije mog1a razre8iti i upotreЬiti sifre kOje ј~ da1a ... 

9) Potvrdujemo pr!ijem vaSih pisama br. 12; 13, 14. i 

novca. 

10) SNLR se Zali na sla!bu vezu s ceritralom. Pripremljen 

је redakcioni ad!Ьor za legalni Iist, ра se novac moze poolati. 

IziSao је 1. broj SZovenskega revolucionara 18 na Univerzitetu и 

LjUJbljani. Neka NNR piSe na staru adresu. 

А-СКSКЈ, Fond КI, 1934/122. 

15 

Rec је, verovatno, о Janezu Perenieu Jaki. 

16 

Janez Perenic Jaka (1905-1949), uCitelj, roden u Skocjanu kod 

Mokronoga; clan КРЈ od 1929; aktivan organizator u weme obnove 

КРЈ u Sloveniji; Ьiо је u najиZoj vezi s Borisom Кidricem; or.gan.izacioni 

sekretar РККРЈ; do 1936. zatvaran sedam puta; u januaru 1937. 

otisao u Spaniju, zaroЬljeniik u GoUDSU; u novembru 1940. vтatlo se u 

LjuЬljanu; 1941. Nemci su ga odveli iz njegove kuce u Komendi kod 

Kamnika u Buhenvald; umrQ је u zatvoru u LjuЬljani. 

17 

Iz tog navoda se vidi da se misИ na Кairela Lutera Brateca, instroktora 

SKOJ-a u LjuЬljani 

u Slovenski revolucionar. Glasilo slovenskih nacionalnih revolucionarjev, 

casopis ciji је jedini ЬЖ'ој iza!iao u junu 1934. u LjuЬljani. 

.-. 


REZOLUCIJA О RADU I UDACIМA SKOJ S POSEBNIM 

OBZ:ЮROM NA NA:RODNI FRONT SLOBODE I MIRA * 

I. PoZitick:a S:itwaoija. и dria.vi i тad:nJa. оо napred111a omladn:rщ 

1 

1. U ~Ьоmој ое 1Ьо!'!Ы i ·posle 5. maja орсе narodno nezadovoljstvo 

na·glo .raslo. 1 Aktivirale su se si:roke narodne mase. 

OpseZпo se r~hala njihova OOI'iha za ekono:mske zahrЬjeve, 

demokratske sloЬode, nacionaina jprava i ;nacionalno osldЬodenje: 

Stoga su velikoSI'IPska 1burZoazija i vladajuea monarblja iOtvorile 

,.ventil sigurnosti". Djelomieno su popustile gradanskoj 

opoziciji. :Ј evticevu Vlladu su zamijenile garniturom Stojadinovic-Korooec-S:paho.2 

· 

* Verovatno redigovani tekst nacrta rezolucije Cetvrte zemaljske 

konferencije SKOJ-a, koj!i. је sacinio Boris Кidric, sekretar Privremenog 

rukovodstva, ро svemu sudeCi tokom avgusta 1935. godine. Nacrt је 

uoci odrzavanja konferencije poslat na odobrenje CentraJnom komitetu 

КРЈ u Becu, а ovaj ga је preko Zemaljskog biroa (Zembilja) 29. avgusta 

1935. vratio i preporuCio Priwemenom rukoVIOdstv:u SKOJ -а da se 

izradi definitivni tekst Rezolucije posle razmatranja na Zemaljskoj konferenciji. 

Nije jasno da 1i је ovaj tekst nacrt ili konaena verzija Rezolucije. 

Dok.ument. је u Moskvi zaveden pod brojem 875, 14. septembra 

1935. godine. 

1 

Мisli se na parlamentarne izbore od 5. maja 1935. koje је raspisala 

vlada Bogoljuba Jevtica (tzv. "petomajske izbore"). U izЬornoj 

Ьorbi ucestvovale su cetiri ·liste: prva - vladina lista s nosiocem predsednilkom 

vlade В. Jevticem, koja је dobila 1 746 982 glasa (60,640/о), 

druga - lista UdruZene opozicije s Vladimirom Macekom na celu, s 

1 076 345 (37,360/о) glasova, treca - lista BoZidara Maksimovica s 33 549 

(1,16Dfo) glasova, i cetvrta -lista Dimitrija Ljotica s 24 088 (0,840fo) glasova. 

Za .listu UckuZene opozicije glasali su i komunisti, dok su radikaИ. 

(Асе Stojanovica) i pristalice Slovenske ljudske stranke (Antona Korosca) 

bojk.otovali izbore. U predizbornoj borbi, КРЈ imala је mogucnosti 

da na predizbornim zborovima UdruZene opozicije iznese pred sirokim 

narodnim masama svoje programske zahteve. 

2 

Na osnovu izbornih reшltata koji su za vladinu listu znacili neuspeh, 

24. juna 1935. kormilo drZave preuzela је vladina koaИcija 

(dr Мilan Stojadinovic, predsednik vlade, predstaVIiik radikala oko 

Glavnog odbora, zatim dr Anton Korosec, ministar unutrasnjdh poslova, 

predstavnik SLS i dr Mehmed Spaho, ministar saobracaja, predstavnik 

Jugoslovenske muslimanske organizac~je), iza koje је stajala nova, rezimska 

stranka - Jugoslovenska radtkalna zajednica (JRZ), osnovana 

27. avgusta 1935. godine.


Osnovna је zadaea Stojadinovieeve vlade sprijeCiti da siroke 

narodne mase obore vojno-fa.SistiOku

ј 

230 BORIS KШRIC, SAВRANA DELA, I, 1933-1941. 

Radna i IЩpredna omladiлa је и svim posljednjim m.asovnim 

akcij ama vr lo aktivna. · 

. Radnicka om.ladina sudjelиje s elanom и strajkaCkom pokretu. 

PoCinje sa samosta1nim. i specifieno omladinsk:im akcijama 

za n~posredne ekonomske zahtjeve (segrtske akcije 1 1, pocetak 

akcije revirskih nezaposleni!h omladinaca и Sloveniji~. U 

prvim redovim.a sиdjelиje и hrvatskim. иliCnim. akcijama (manifestacije 

i


ВoreCi se za taj svoj osnovni :danasnji za:datak, ЬoreCi se 

za n~posredne ekon.qmske i politiCke omladinske zahtjev:e, ie 

naro·dne i demokratske pravice i najsiri omladinski front slobode 

i mira, ne odstupamo kao sudio_nici komunistickog pokreta 

· i prvi pomoC:nici revolucionarne avangarde КIРЈ ni za d1aku od 

svoga konamoga cilja, tj. radniCko-'Selja.ёke sovjetske vlasti. 

Osnovne su parole SKOJ-a na sadanjem stupnju njegove 

Ьoi'Ibe ove: nacionalna sloЬoda; ruienje Stojadinoviceve vlade 

i voj1!XJ-faSisticke d~'ktatиre; najsire deтrwk:ratsJOO i politicke 

slobode za odrasle i omladiwu; potpuna amnestija poli'Ьiёkih 

kaznjenika.; wkidanje 2akm!Ja о zaStiti drzave i izvanrednog 

sиdiSta 18 ; potpuna sloЬada djelovanja svim radnickim, seljackim, 

stиdentskim i иорсе naprednim omladinskim drustvima; 

raspustan:j"e faSisticki1i orf!anizacija; ~dbrana mira; ~aStita minimalne 

na:dnice za radniCkи omladinи; zasbl:t!a segrtskih .intereoo 

i prava; oЬavezna registracija, zaposlenje i ротос .и novcu, 

hrani, odijelи i s1Janи .nezaposlenoj manиel11Joj i in'Ьele7ctWalrooj 

omladini; sЬcijalriю osigи'tanje nezaposlene omladine; skracenj'e 

radnog dana; besplatan naиk i иkidJanje Skolarine и svim skolama; 

stipendije siroma.Snim ·studentima; zidanje 'domova i 

menzi za siroтaSne studente i srednjoSkolce; zidanje novih 

skola; vece dotacije иniverzitetima и LjиЬljani i ZagreЬи; brisanje 

seljackih dиgo'/Ja i zaostalih dиgova, izvlaCenje veleposjednicke 

zemlje i njeroo ·dijeljenje siroтaSnim seoskim mladicima; 

besplatni poljoprivredni kиrsc:vi na selи; slobod(t, mir i napredak. 

Konferencija konstatira da је nas Savez uёinio prve korake 

u bo:r'Ъi za jedinstvo radniёke omladine i omfudinski narodni 

front silo!Ьodle. Istovremeno konstatira da su dsadanjт uspjesi 

apsolutno ·nedostatni. 

U toku posljednjih је mjeseci Savez izvrSio unutrasnju 

mdЬШzaciju i proveo kampanju za temeljitu izmjenu pr:ijasnjЉ 

sektaskih, usko zavjereniCkih i staraёkih metoda rada. 19 

Danas. је vecina organizacija Saveza orijentirana 11.1 S•mjeru 

!юvoga pravca i koncentrira se na legalni rad u sindikatima, 

masovnim drustvima i nacionalnim organizacijama. Тim.e smo 

postigli predиslov za stvarno ostvarenje jedinstva radnicke 

18 

Drugog avgusta 1921. Narodna skupstina u Beogradu donela је 

Zakon о zastiti javne bezbednosti i poretka u drZavi, koji је sluzio 

. sudovima kao zakonska osnova u sudenju komunistima. ReZim sestojanuarske 

d.iktature poostrdo је odredbe ovog zakona i osnovao poseban 

Sud za zastitu drZave. . 

19 

Izraz ,,staraCke metode rada". upotrebljavao se onda kad se htelo 

reei da skojevci u svojoj delatnosti imitiraju КРЈ i da u njihovom 

radu ne dolaze do izrвZaja specifienosti omladinske ol"ganizaclje. 

REZOLUCUA О RADU 1 ZADACIМA SKOJ S POSEBNIМ OBZIROM NA NFSM 233 

omladine i omladinskog narodnog fronta s1oЬode i mira. ВогЬа 

za naro.dni fr0111t postavlja se sada pred nas kao jasna, ostra 

i neposredna zadaca.. Sve ostatke "sЩroga pravca." moramo 

odstranjivati u tokи same borrbe za taj na.S osnovni masovni 

cilj. Nastavimo svim snagama legalizacijи nasega djelovanja! 

Ostvarenje sirokog narodnog fronta је Zivotno povezano s raziЬijanjem 

uskog nelega1nog obruёa, s upotreЪljavanjem svih 

pos·tojeCili lega1nih mogucnos.ti i s borbom za nove koje tтеЬа 

izvojevati snaZnim pritiskom. 

III. Ј edinstv.o radnicke omladine 

Kad se .borimo .za siroki omladinski narodni front slobode 

ne smijemo ni za trenuta!k za:Ъoraviti da је njegovo jezgro 

jedinstv:o borbene radnic~e omladine. 

1) Jedinstvo radnicke omladme treba stvarati u siт:okom 

organiziranju njenih osnovnih akcija: segrtske akcije, akcije za 

za8titи minimalne nadnice radnicke omladine, akcije za prava 

i interese nezaposlene omladine. 

Prosirena sjednica. Privremenog rukovodstva је mjeseca 

jula 20 konstatira1a da op~no zaostajemo s tim akcijama. Sada 

posle. sest tjedana - moramo konstatirati prve znaikove pobolj8anja. 

Poёeli smo gdje-gdje organizirati Зegrtske akcije i 

akcije nezaposlenih, dok akcije za za.Stitu minimalni1h nadnica 

јо8 ni JPOceli nismo. 

tм:oramo uloZiti maksimahle ener:gije u organiz:iranje tih 

osnovn1h akcija; Danas је vaZn.o da one uzmu Siroki razmah i 

da radnicka omladina Ђira akcijske odbore za njihovu pripremu 

i za sam tok. !ziЪore treba prilpremati s najvecom pa.Znjom. 

U akcij~e odiЪore ne smijemo pred1agati samo nаЗе, nego 

pored neko1iko aktiv.nih naSih veCi iЬroj borbeni!h mladih radnika 

iz raznih sindikata, raznih naroda i ideO'logilj~. Potrebno 

ае JPO;brinuti se za ugled i autoritet takvih odJbora. Тi SU odbori 

jedan od oblika ј edinstva radniake omladine. Oni mogu igrati 

vaznџ иlоgи и inicijativi za omladinski front slobode. 

2) RadniCku omladinu treba bezuslovno uk!ljucШ u sve 

akcije koje idu za jedinstvenim radnickim nastцpom (Suzor 1 ) 

20 

Prosirena sednica PRSKOJ-a odl'Zana је 17. jula 1935. u Zagrebu. 

21 

Sredisnji ured za osigUranje radnika, ustanovljen na osnovu 

Zakona о osiguranju radnika od 14. maja 1922, osiguravao је radnike 

za slucaj bolesti, starosti Ш smrti i resavao sporove u vezi sa osiguranjem 

- p~eko okruZnih ureda.

234 BORIS IODRIC, SAВRANA DELA, I, 1933--1941. 

ili .za sindika.Inim jedinstvom. Ро moguenosti moramo. u takvim 

akcijama iznositi njene specifiene zahtjeve te oko njih organizirati 

njenu Ьorbu. 

3) !Мoramo organizirati suradnju masovnih drrиStava u kojima 

se sakuplja radnicka omla~. ТrеЬа poceti ~ ·Za~~ i 

elastiCnim oblicima takve suradn:Je, kao npr. · sa .za~edn10kim 

izletima kuiturnim priredЬama itd. Na izletima treЬa popularizirati 

'.zajedniCk:e kulturne, ekonomske i politicke_ zahtjeve, 

bo!'lbu za mir i ula.zak radnicke omladine u opcu narodnu ,Ьo!'lbu 

.za sloЬodu, mir i napredak. Od takvfu poeetnih oblika moramo 

preei na organiziranje ~jedniCk:ilh konferencija ~ој: Се pr:_ihv~titi 

platfo!'IШu i Шabrati odbor. Za. te ЩЬоrе vn]edl ovo sto ]е 

receno о akcij:slkim o.dЬorima u tocki drugoj. Ti su odbom najpogodniji 

с1д Щpтlednim drиStvima da.ju inicijp,tivu za siroloe 

konferencije i stuдjelovanje и omlлdinskom nar'Odoom frontu 

slolюde i mira. 

4) Svim silama moramo po.dmati akciju radniOke omladine 

za. organi.zaciju, koja се radniCkoj i ra


zavati i organizirati njenu opoziciju spram Korosca i Spahe, 22 

te nj enu sura~chlju s omladinom Udruzene opozicije i s rЗidniiCkom 

omladinom. 

В. BoreCi se za oпiladinski narodni front slobode moramo 

Ыti krajnje elasticni i и postavljanju zahtjeva i sto se tice 

in.icijativ.e. · 

MiSljenje da sva narpre.dna omladina mora takoder primiti 

kao svoje sve sto -јој serviramo jeste sektaSko i znaCi temeljito 

nerazumijevanje daljeg razvijanja d. stepenovanja borbe. Ne smijemo 

onemoguciti siroke zajedniбke akcije aiko demokratska 

omlaidina !Pristane na sve na.Se zahtjeve. I zbog samo jedn'Og 

zajednickog zahtjeva spremni smo da pocnemo zajednicku akciju. 

Naravno da se time ne odricemo svojih ostalih zahtjeva, 

nego moramo tim viSe vrsiti za njih istrajnu, aii !PrisЩpaenu 

i neodJЬijajucu agitaciju s namjerom da ih omladina primi u 

daljem razvd.jandu boriЬe kao akcijske. 

Каd dajemo inicijativu ~ zajedniCke akcije i nastupe, Ш 

za suradnju u omladinskom narodnom frontu, moramo se .brdZljivo 

kloniti saЪlona. Inicijati'VIle obli!ke i organe, npr. o.dЬore, 

treba Zivotno prilagoditi omladinskom raspolozenju i mjerilu. 

Osoblto ge vamo da se oni ne sastoje samo od na8ih сЩроvа, 

nego da u njima pored neko'liko na.Sih aktivnЉ drugova - 

preko kojih seЬi osiguravamo stvarno vodstvo - su·djeluje 

veliki broj uticajnijih demokratskih mladih ljudi raznih na.zora. 

NajeШstienijim koтiScenjem 11/.{(LjrazliCitijih inicijativnih oЪlika 

uspjesno cemo razЪiti uski obruc svoje w.eЪegp,ln,osti. - 

Na temelju iskustva koje smo vec dobili i na temelju 

analize konferencija ove oblike smatra nekima od mnostva 

najpogodnijih: 

а) drustvo и kojem imamo snaZпe pozicije daje inicijativu 

za konferenciju napredni·h masovnih dr:ustava; . 

lb} inicijativna konferencija na kojoj sudjeluje veci broj 

na.Sih i demokratskih omladinaca izaЪir:a inioijativ.ni odbor, 

koji se tada obraea najrazlicitijim masovnim .drиStvima i na.:. 

cionalnim, politickim te ku1tumim organizacijama; 

с) takav је inicijativni odbor moguce ~brati na masovnom 

izletu ra:dni&:e i napredne omladine; 

22 

Mehmed Spaho (1883-1940), pravnik i politicar. Jedan od osnivaca 

Jugoslovenske muslimanske organizacije (1919), а od 1921. njen 

predsednik. U weme izmedu dva rata ministar u viSe jugoslovenskih · 

vlada, pQtpredsednik JRZ. U vladama је zastupao interщse muslimanske 

burioazi:je. 

REZOLUCUA О RADU I ZADACIМA SKOJ S POSEBNIМ OBZIROM NA NFSM 237 

d) inicijativni odiЬor za kakvu organizaciju radne omladine 

fungira istovremeno kao inicijativni odЬor omladinskog narodnog 

fronta; 

е)' akcijski odbori osnovnih akcija radniCke omladine, koje 

smo rustalili, mogu se oiЬratiti svoj demokratskoj omladini. 

Za Ъli:Zu buduenost konferencija kao ostru i n~srednu 

zadaeu postavlja priredivanje zajedniCkih konferencija naprednih 

masovnih druStava, nacionalnih, politickih i kulturnih. organizacija 

te omladinskih radnick:ih akcijskih odJЬora. Те konferencije 

moraju zauzeti mjesni i pokrajinSki opseg. Na njima 

treЬa prihvatiti deklaraciju i platformu te izabrati stalne 

odbore. · 

f) OstvarujiUCi omladinski narodni front na temelju omladinske 

Ьоr;Ье za naro,dna i demokratska ,prava ne sinijemo ni 

za trenu·tak zaboraviti Ъorbu za mir. · 

Konferencija konstatira da је na8a pasivnost 1. avgusta 

dokazala kako је krajnje nepokretan na8 ciljeli Savez kada se 

тadi о mirovnim akcijama, koje moramo smatrati najakЬuelnijim 

potreЬama: i prilikama za mobilizaciju sve demokratske, 

pacifistiCke i napredne omladine. 

Moramo naj!Ьrojnijim nacionalno ugnjetenim, demokratskim 

slojevima Zivo raщjasniti golemu ratnu opasnost i aktuelno 

predoCiti kako ratne pri!Preme protiv .AJbisimje prijete da u 

najbliZoj buduenosti rasplamsaju no'Vi svijetski poZar. 23 Moramo 

im .pokazati kako svaki fa.Sizam - i konkretno velikosrps~i 

- provocira i sistematski priprema rat. Ratnoj ulozi nacionalnih 

fasizama - osoblto fa.Sizama Paveliea 24 i Perceca 25 - moramo 

SU!Prostaviti ideju masovne Ьоr,Ье za nacionalno oslOIЬodenje. 

Medu omladinom treЬa popularizirati miтovnu politiku 

21 

Тreceg oktobra 1935. Italijani su иSli u Abisiniju, i posle dilgotrajnih 

vojnih operacija anektirali је 9. maja 1936. godine. 

24 

Ante Pavelic (1889-1959), organizator i voda ustasa. Od 1929. 

ziveo је u emigraciji pod zastitom Mussolinijeve Italije i u posebnim 

logorima u Italiji i Madarskoj uvezbavao ustase za borbu. Pod zastitom 

Nemaca i Italijana, 10. aprila 1941. proglasio је tzv. Nezavisnu 

Dl"Zavu Нrvatsku, u kojoj vlada neopislvim nasiljem. do kraja rata; 

maja 1945. bezi u inostranstvo, Zivi u Argentini i umire u Spaniji. 

25 

Gustav Percec (1885-1935), oficir Austro-ugarske vojske, sekretar 

Нrvatske stranke prava, roden •u Valpovu; emigrirao је iz Jugoslavije 

1929, zajedno sa Antom Pavelicem; u ustaskoj organizaciji Ьiо је 

zadиZen za terorizam - organizovao је ustaski logor na Janka pusti, 

odakle је ubacivao teroriste u zemlju - najveci broj teroristickih akcija 

u Кraljevini Jugoslaviji izveli su njegovi sticenici obucavani u 

Madarskoj; posle uЬistva kralja AlekSandra, madarske vlasti su ga, s 

ostalim ustasama, prebacile u Italij.u, gde је ро naredenju Ante Pavelica 

likvidiran kao njegov suparnik u ustaskom pokretu.


Sovjetskog Saveza, а i samu Sovjetsku Uniju kao na.jalktivnijeg 

poЬorniika svetskog mira. MdЬilШiirati је moramo za zahtjev da 

se Jиgoslavija pri

· 240 BORIS КIDRIC, SAВRANA DELA, I, 1933-1941. 

[REFERA:T О AGITA.CIJ'l I PROPAGANDI]* 

I 

Ako se makar najpovrsnije pogleda .istorija radnickog pokreta 

Ьilo и intemaGionalnom omjeru Ьilo и pojed!inim zemlja-· 

ma, odm.aih Ujpaldajи и oCi Izvjesne crte karakteristiene za njegov 

razvitak. Prvo, Ujpada и oCi da se teorija marksizma-lenjinizma 

izgradivala ne samo и Ьorlbl protiv burioaskih teorija 

1 

vec i и Ьorlbl protiv raznih proletarijatu ·tud:ih teorija koje sи 

nicale и okvirи samog radnickog pokreta. (Маrх и borЬi protiv 

sИnaburzoaskog socijalizrn.a Proи'cbl:юna 1 , Engels protiv Diihrin- 

• Refeтat је, kako se moglo utvrditi, zajednicki rad Мilovana f>ilasa 

i Bor.isa Кidrica. Prvobltno ovaj referat је trebalo da, u sklopu 

zadataka SeПetarijata Politbiroa СККРЈ, napiSe i podnese Юilas na 

Petoj zemaljskoj konferenciji КРЈ, odl'Zilas uglavnom vec Ьiо napisao 

referat (sto se, izmedи ostalog, vidi ро stilu i izvesnim ocenama koje 

sи u njemu date, kao i n!ll"eeju (najveei deo pisan је ijekavski) Кidric 

је ucestvovao и njegovoj definitivnoj izradi i proёitao ga na konferenciji 

Sacиvan је original referata kucan na 13 listova (samo s jedne 

strane), veceg formata (4 stranice kucane sи na tankoj hartiji cirilicom, 

а 9 stranica na punoj hartiji latinicom). Prilikom citanja referata 

Тd.to је и tekstu svojerueno, mastilom, vrsio izvesne ispravke, а na 

marginama pisao svoje primedbe koje navodimo u fusnotama. Takode 

је na prvoj strani referata и desnom gornjem иglи crvenom olovkom 

dopisao "59". Osim Tita, ispravke је unosio i f>ilas. Tekst ciji se original 

nalazi и Arblvи СКSКЈ (Fond СККРЈ, 1940/14-5) preuzet је, sa 

izvesnim bJ;ojem najneophodnijih, unekoliko izmenjenih napomena, iz 

zbornika Peta zemaljska konfeтeneija, koji su pripremili Arblv CKSKJ 

i Institut za savremenи istorijи, а priredili Pero Damjanovic, Мilovan 

Bosic i Dragica Laz!ll"evic. 

1 

Pierre Joseph Proиdhon (1809-1865), francиski pиblicist i teoretic!ll", 

и svojim delima Sta је svojina, Filozofija Ъеdе Ш sistem ekonomskih 

pтotivтeenosti, Opsta ideja о тevoluciji XIX veka i drugim 

росео је za svoje doba veoma smelи kritiku ne1dh strana kapitalisticј' 

1 

.; 

[REFERAT О AGITACUI I PROPAGANDI] 241 

ga 2 , Маrх i Engels protiv lasalovstine itd.; Lenjin protiv legalnih 

marksista 3 i ekonomista 4 , Lenjin protiv menjsevizma, Lenjin 

i Staljin protiv trockizma i socijaldemokratizma itd.) I, 

drиgo, vidimo da sи genijalni иCitelji proletarijata Marx, Engels, 

Lenjin i Staljin sапiи teorijи, koja se izgradivala и najzescoj 

vatri ideoloske borbe, иvijek povezivali s praksom radnickog 

pokreta, s klasnom Ьоr1юm proletarijata, provjeravali i 

obogacivali teorijи, i и najzesooj vatri klasne ЬоrЬе (od 1848, 

preko Pariske komиne, do velike oktobarske revolиcije i izgradnje 

socijalizma и SSSR-u). 

U сети је smisao tih karakteristicnih crta 

Prije svega treba istaCi da је dijalekticki materijalizam naиena 

teorija koja је nastaJ.a iz dиboke i svestrane analize 

zakona razvitka ljиdske istorije, p:rjrode i ljиdskog miSljenja. 

kog druStva (,~vojina је krada" itd.) i zasnovao posebnи socijalnopoliticku 

doktrinи (sitnoburzoaski socijalizam), koja је bila i jedna od 

struja и radnickom pokretu. Proиdhon је imao иticaja medи radnicima 

Francиske, Italije i Spanije, а и izvesnim intelektualnim grиpama zadrzao 

је иticaj i do danas. Marx је росео kritiku Proиdhonovih protivrecnih 

shvatanja svojim cиvenim delom Beda filozofije, odgovoт na 

filozofiju Ъеdе Pтoudhona, а nastavio је kasnijim radovima, ukazujиci 

na nedovoljno poznavanje politicke ekonomije, konfuznost anarhisticko 

-reformistickih stavova, eklekticizam i neиtemeljenost Proиdhonove 

kritike gradanskog drиstva, komunizma, politiCke ekonomije i filozofije. 

2 

Karl Eиgen Diihring (1833-1921), nemacki filozof i ekonomist, 

vulgarni materijalist, verovao и nepromenljivost moralnih principa zasnovanih 

na osecanjи simpatije, и svojim delima (Pтiтodna dijalektika, 

Nove osnove nauke i filozofije, Kтiticka istoтija naciolnane ekonomije 

i socijalizma i dr.), polemisиci narocito protiv Marxovih i Darwinovih 

glediSta о su8tini drиstvenog razvitka i о klasnoj borЬi i teoriji evolиcije, 

pokuSao da stvori novi filozofski sistem i novu nauku о druStvu; 

nastojao је da osnиje radnicku p!ll"tijи, cime је zapretio da svojim pseиdosocijalistiCkim 

i kvaziradikalnim koncepcijama unese dezorijentaciju 

u jos nerazvijeni radnicki pokret. Engels је Diihringova shvatanja podvrgao 

nemilosrdnoj kritici и svom poznatom delи Anti-Diihтing. 

3 

Umesto reci "narodnjaka" dopisano је "legalnih marksista", kako 

sи nazivani predstavnici liberalnoburzoaske inteligencije u Rusiji koji 

sи prihvatali samo pojedine ideje marksizma, i1i sи ga pogresno tumacili. 

Glavni predstavnik, Petar Struve (1870-1940) negirao је klasnu 

sиstinu kapitalizma .i njegove osnovne suprotnosti, а time i. potrebи za 

revolиcijom i diktaturom proletarijata. 

4 

Ideje slicne legalnom marksizmи u radnickom pokretu sи sirili - 

i tzv. ekonomisti, koji sи zastupali glediste da radnici treba da vode 

samo ekonomsku ЬоrЬи protiv kapitalizma, tj. ЬоrЬи samo za poboljsanje 

nekih njegovih strana, а ne i za njegovo ukidanje kao drиStvenog 

sistema zasnovanog na :\dasnoj eksploataciji. 

Osnovna gledista u borЬi protiv legalnih marksista i ekonomista Lenjin 

је izloZio и svojim delima: "Ekonomska sadrzina narodnjastva i ajegova 

kritika и knjizi g. Struvea", "Sta sи ,prijatelji naroda' i kako se 

oni Ьоrе protiv socijaldemokrata", "Razvitak kapitalizma и Rusiji", 

"Sta da se radi" i drugim. 

16 Boris Кidril!, I


· Sam:im tim maтksi'z'am је postao moeno orude (metoda) za: щюznavanje 

stvarnosti, sila koja daje pers.pektivu radnickom pokretu, 

koja mu omogueava da naucno, taeno upozna stvarnost, 

- kоји proletarijat ":ро svom istorijskom Ьiси" .mora promijeniti. 

Radnicki pokret ј е pootojao i prij е Маrх.а i Enge1sa, ali tek 

s njima, tek s marksizmOIПl on postaje svjestan samog sebe i 

svojЉ istorijski neizbjeZnih zadaea. 5 Dakle: Ьаs zbog toga sto 

је marksizam nauka о zakonima razvitka svijeta, bas zato sto 

је metod upoznavanja. svijeta; on је u isto vrijeme i teorija 

revolиcionarnog proletarijata, shvatanje svijeta partije· proletarijafta. 

I dађе: Ьа8 zato S"to је partij:a· proletarija.ta naoмan:a 

tako moenim orиZjem mijenjanja stvarnosti ona i nije niSta 

drи·go nego organizacija koja spaja. u seЬi socijalisticku teoriju 

i .praksu radnickog pokreta. Istorija slavne i herojske Boljseviёke 

partije nam to najЬolje pokazuje: partija boljsevika је 

poЬijedila Ьа8 zbog toga sto је, naorиZana teorijom marksizma 

-lenjinizma, rukovodila cjelokupnim radnickim pokretom, od 

najsitnijih kooperativa i kruzoka do sindikata, strajkova i orи 

Zanih odreda radnika i seljaka. 

Ma!'lksizam-lenjinizam nije, dakle, mrtva dogma, vec rиkovodstvo 

:za akciju. DrиkCije reёeno, radni&i pokret Ьi bez te 

teorije Ьiо slijep, ne Ьi mogao da vidi svoje prave i konacne 

ciljeve, ne ,Ы mogao da vidi put kojim jedino moze stici do 

cilja; sama teorija Ьi Ьеz te prakse Ьila suva, Ьezivotna, dogmatiena, 

jalova i nerevolucionarna. 

Dijalekticki materijalizam, odnosno mar.IO!izam-lenjinizam 

slиZi nam, dakle, za to da - k.ako kaze Lenjin - nademo 

pravu parolu ЪотЬе. On nam poma.Ze da ispitamo konkretnи 

stvarnost, na8u stvarnost, da odredimo na osnovи toga svoj 

program, svoju liniju borbe, da nademo one prave parole 

koje najsire moЬilizuju radne mase za promjenu ove i ovakve 

stvarnosti i ostvarenje jednog novog svijeta bez eksploatatora 

i eksploatisanih. Ne samo program uopste vec i parole sva1oodnevnih 

ЪотЪi nisu niSta drugo vec primjerш teorije maтksizma-lenjinizma 

па datu stvarnost, па date drиStvene odnose, 

па datu politicku situaciju. Те ратоlе jesu samo raznovrsrni 

oЪlici pтimjen.e teoтije Матха, Engelsa, Lenjina i Staljina па 

raznovrsnu stvarnost. 

Zato mmemo reCi na osnovu iskustva proleterskih partija 

иopste, ра i nаЗе Partije, da sи svako unakazivanje, izvrtanje, 

vulgarizacija, "ispravljanje", "prodиЬljivanje" teorije nasih 

velikih ucitelja и stvari ЬоrЬа protiv revolиcionarne partije i 

radnickog pokreta иорЭtе, pokuSaj sa strane bиrZoazije da ро- 

5 

Ovu ree dopisao је Тito, posto је precrtao ree "ciljeva". 

[REFERAT О АGIТАСШ 1 PRoPAGANDI] 243 

moeu svojih slu:gu i1i ljudi zaroЬljenth njenom ideologijom 

nametne proletarijatu umjesto pravih krive parole borbe, da 

zavede proletarijat na stranputicи. I dalje: svaka oportu:nisticka 

praksa, svaka izdaja stvari proletarijata pocinje revizijom 

teorije. Svi revizionisti, svi oportиnisti sи иvijek iSli za tim da 

razore Zivu vezu izmedu teorije marksizma-lenjinizma i prakse 

radniCkog pokreta, da zanemare teoriju i svojи oportunisticku 

praksи opravdaju unakaZenom teorijom. Nemogucno је, dakle, 

s krivim teoretskim shvatanjima voditi pravim putem radniCiki 

pokret. Nemogueno је posjedovati ispravnи teorijи, rиkovoditi 

se njome, а upraZпjavati pogresnu, oportunisticku praksи. Ispтav.пa 

teorija i ispravпa praksa jesu dva lica jedne iste revolucioпarn.e 

ЪотЬе prole'tiarijata, predvod:enog njegovom .av.angardom. 

п 

PolazeCi od tih konstatacija, mi moramo u nasem propaganJdno-agitacionom 

radu postaviti prije svega dva osnovna 

pitanja: 

1. p'itanje opsteg teoretskog podizanja; pitanje propagande 

na.Sih idej а, naSih cilj eva i 

2. pitanje konkretizacije na8ih ideja i na8ih ciljeva putem 

svakodnevne agitacije u svakodnevnoj borЬi radnicke klase i 

иgnjetenih masa grada i sela, pиtem utvrdivanja, na Ьazi opstih 

teorijskih zakljиeaka, svakodnevmh i bliZih parola ЪоrЬе. 

S tim treЬa usko povezati iskustva iz dosadaSnjeg rada i perspektive 

budиeeg rada. 

Тudi i antipartij.ski element'i, koji su и na8em pokretu 

uspijevali da se cesto popnu na vodeea mjesta, namjerno su 

zanemar.ivali teorijи, zapostavljali teoretsku borbu i umanjivali 

njen znacaj. Кlasiena dje1a marksizma-lenjinizma sи kod nas 

izdavana veCinom na lienu inicijativu, bez ikakve kontrole pokreta. 

Тime sи cesto cinjene ogromne pogreske: prevodilo se 

kako se htjelo, komentari sи davani ро miloj volji. Tako da 

mi ne samo дemamo na nasim jezicima sva djela na8ih velikih 

иcitelja, vec ih cesto imamo и sasvim krivom, иnakaZenom 

oblikи (npr. Marxovo djelo Ка kritici politicke ekonomije i 

Engelsovo djelo Ludwig Feuerbach i kтај njemacke klasicne 

filozofije, оЬа djela na srpskom odnosno hrvatskom, jedini prevod 

Engelsovog znamenitog djela Poтeklo porodice, privatne 

svojine i drzave izdan odmah iza prvog imperijalistickog rata, 

kipti pogreskama i skoro је sas.vim neupotreЬljiv; sliean је slи-

ј 

244 BORfS КIDRIC, SAВRANA DELA, 1, 1933-1941. 

Са:ј i s CopiCevim 6 prevodiom Imperijalizma- оЬа zadnja djella 

su vec skoro sasvim nestala iz opticaja) 7 • Partija је jedino, 

uglavnom na ~cijativu K[omun.isticke] I[I).ternacionale], izdala 

·izvan zemlje Izabrana djela Lenjina i Osnove lenjinizma od 

· Staljina. 8 Ali је od ovih izdanja dopro u zeiiIju veoma mali 

broj primjeraka, а prevodi tih izdanja ne zadovoljavaju ne 

samo u jezickom pogledu vec је cesto u njima iskrivljen smisao 

genijalnih misli nasih velikih ucitelja. Najnovije klasieno 

djelo marksizma-lenjinizma Istorija Svesavezne komunisticke 

partije (boljsevika), iiako uglavnom zadovoljava svojim prevodo:m, 

nalazi se и tako maloj kolicini da је Partija bila prinudena 

da ga umnoZзva na ciklostilima i rotatorima, glavu ро 

6 

Vladimir Copic (1891-1939), politicki radnik, revolиcionar i pravnik, 

иcesnik је oktobarske revolиcije i clan RКР(Ь) od aprila -1918. 

godine. Ро povratku и zemljи (1918) иcestvuje и pripremama Kongresa 

ujedinjenja, na kojem је 1919. izabran za clana, odnosno tehnickog sekretara 

Centralnog partijskog veca Socijalisticke radnicke partije Jиgoslavije 

(komunista). Istu funkcijи ima i и СVКРЈ, posle Vukovarskog 

kongresa (1920), а 28. novembra 1920. izabran је za poslanika Ustavotvorne 

skupstine, а potom i za sekretara КlиЬа komunistickih poslanika. 

Uhapsen је drugi риt posle atentata na regenta Aleksandra i osиden 

na dve godine zatvora. Tokom 1924. po~taje sekretar Nezavisne 

.-radnicke partije Jиgoslavije za Нrvatsku i Slavonijи i urednik Borbe, 

clan је delegacije na Petom kongresu Kominterne. Emigrira и Sovjetski 

Savez 1925; pohada osmomesecni kurs na Medunarodnoj lenjШskoj 

skcli: instruktor је Kominterne 193~1931. u Pragu, а 1932. radi u Becu 

kao clan Politblroa СККРЈ; predstavnik је КРЈ u Izvr~nom komitetu 

Komiнterne. Na tetvrtoj zemaljskoj konferenctji izabran је za clana 

~ККРЈ (1934-1936). Prisustvuje Sedmom kongresи Kominterne 1935. 

godine. Janиara 1937. odlazi u Spaniju, gde u cinu potpиkovnika komandиje 

15. internacionalnom brigadom. Ро povratku и Sovjetski Savez, 

uhapsen је novembra 1938. i likvidiran 19. aprila 1939. godine. 

Odlukom Vojnog kolegijuma Vrhovnog suda SSSR, rehabilitovan је 

10. juna 1958. godine. 

7 

Marxova Kritika politicke ekonomije stampana је u Beogradu 

1935. u prevodи Zivote Мilojkovica. Engelsovo delo Ludwig Feuerbach 

i kraj nemacke klasiene :filozofije objavljeno је dva риtа: 1910. u _Pozarevcи 

и prevodu Nikole Bogdanovica i 1934. u Beogradu u ::>kviru Biblioteke 

"Stvarnost". Drugo Engelsovo delo Poreklo porodice, privatne 

svojine i drzave izaslo је 1924. u Zagrebи u prevodu Ljubomira Zivkovica. 

Lenjinov rad Imperijalizam kao najnovija etapa kapitalizma, 

koji је s ruskog preveo Vladimir Copic, objavila је 1920. Socijalisticka 

izdavack-a knjiZara "Тucovic" и Beogradu u okvir.u "Komunisticke 

Ьiblioteke". 

8 

Rec је о izdanju V. I. Lenjin, Izabrana dela, 1-XII, Izdavacka 

zadrиga inostranih radnika u SSSR-u, Moskva/Lenjingrad 1933-1938. 

i dёlи Pitanja lenjinizma, Izdavacka zadruga literature na inostranim 

jezicima, Moskva (1937)1939, str. 552, koji је objavljen, verovatno, 1927. 

godine. 

·1 

( 

i 

i 

[REFERAT О AGITACШ 1 PROPAGANDI] 245 

glavu. 9 Tako је i ovo veliko djelo, koje sumira teorijska i praktiena 

iskustva Boljsevicke partije od njenog nastanka do zau-. 

zima:hja vlas·ti i izgradnje socijalizma, .djelo ikoje sumira marksizam-lenjinizam10, 

ostalo ne samo nepoznato i nedostupno Sirokim 

slojevim.a proletarijata i radnog naroda vec i partijskim 

kadrov.ima.Н 

Nij е potrebno isticati koliko su ti nedostaci, koji se moraju 

odmah otkloniti, ometali pravilan razvoj i partijskih kadrova i 

samog radnickog pokreta. Neprijatelji Partije koji su se privremeno 

uvukli u njene redove, namjerno i svjesno su zapostavljali 

savjesno izdavanje klasienih ,.djela marksizma-lenjinizma.12 

Ali stvar stoji jos Zзlosnije ako pogledamo kako se sama 

na8a stvarnost teorijski analizirala, kako su 13 teoretski obradiivani, 

uopstavani nasi vlastiti proЬlemi. ТrеЬа samo pщp:isliti 

da su skoro jedina djela iz filozofije kod nas knjige Sime 

Мarkov.iea 14 (Iz nauke i filozofije, Princip kauzaliteta i moder- 

9 

Nastojanje КРЈ da se Povijest Savezne komunisticke stranke 

(boljsevika). Кratki tecaj, pod redakcijom Komisije CKSKS(Ь), Izdavacka 

zadru-ga literatиre na inostranim jezicima, Moskva 1939, str. 356, 

sto vise izucava i interesovanje komunista za nju bili sи tako veliki da 

su pojedine glave ove knjige и raznim krajevima zemlje za potrebe 

partijskih organizacija prepisivane i rиkom preko indiga . 

10 

Umetnuti deo recenice od reci "djelo", naknadno је dopisan. 

11 

Uz ovaj pasus Tito је na margini originala referata napisao sledecи 

primedbu: "Ovo nije tacno da је ostalo posve nepoznato, vec zbog 

ogranicenog broja premalo poznato. Zasto је zaboravljen Кapital kao 

veliki uspjeh Partije, onda Anti-Diihring" 

11 

Мisli se na Gorkica i druge rиkovodioce КРЈ koji su u isto 

vreme bili uhapseni u SSSR-u i optuZeni za neprijateljsku delatnost 

kao strani spijuni, sto је Ьilo jedan od oblika despotskog razraCun.avanja 

s revolиcionarima u vreme Staljinovih "cistki". Otuda i ocene 

u referatu da sи oni ,,sabotirali izdavanje maksisticke literature" nisu 

Ьile osnovane. 

13 

Posle ovih reci је pisalo: "na osnovu teorije dijalektickog materijalizma 

zadrzavani", sto је precrtano. 

14 

Sima Markovic (1888-1940 ), profesor univerziteta i politicki 

radnik, ucestvuje u socijalistiCkom radnickom pokretu od 1905, jedan 

је od osnivaca КРЈ, и kojoj је vise puta Ьiran za sekretara Centralnog 

komiteta (1919, 1920, 1922, 1926); komunisticki poslanik и Ustavotvornoj 

skupstini; Ьiо је delegat na Тrecem kongresu Kominterne, na 

kojem је biran za clana Izvrsnog komiteta. Uhapsen је ро povratku iz 

emigracije i osuden na dve godine zatvora. Iskljucen је iz КРЈ oktobra 

1929, zbog nepostovanja odluka Cetvrtog kongresa КРЈ (novembar 

1928) na Irojem је osиdena njegova frakcionaska delatnost, da Ьi ponovo 

Ьiо primljen 1935. godine, kada је emigrirao u SSSR gde је radio 

kao naucni saradnik u Institutи za filozofiju pri Akademiji nauka u 

Moskvi; uhapsen је 1938. i osиden na deset godina roblje; umro је za 

vreme izdrzavanja kazne. Posmrtno је rehabllitovan. Pisac је veceg 

broja studija: Budzet Jugoslavije ili kako jugoslovenska bttтzoazija 

pljaeka radni narod, 1920; Nacionalno pitanje и svetlosti marksizma,


na jizika, Kriticki osvrti 1, 2). FИ.ozofija Sime Мa:rkoviea је u 

stvari mehanisticki materijalizam, unaka.Zenje dijalektickog 

materijalizma. Njegova ·:f.ilozofija је isto onoliko daleko od di 

·jalek:ticko.g materijalizma koliko је njegova praksa Ьila blizu 

socijald·emokratima. А niko se do danas nije obracunao s tom 

nazovi-filozofijom. 15 Tako stoji kod nas stvar s materijalistiCikom 

filozo:f.ijom, 16 s borbom na filozofskom polju, s bor:bom 

protiv raznih ned.ijalektickih i nematerijalistickih teorija i teorijica. 

Tome vec treba ј ednom uCin.iti kraj i podvrgnuti provjeravanju 

i temeljitoj kritici razna sitnoburzoaska i burzoaska 

piskarala, koja su iskrivljavala ili i dan-danji iskrivljavaju 

ideje nasih velikih ucitelja Маrха, Engelsa, Lenjina i Staljina. 

Svojim cvrstim stavom u pogledu teorije, Partija је. vec dala 

i dace jos snaZniji iщpuls ne samo teoretskom podizari.ju na8ih 

kadrova vec i njihovom radu na polju teorije, na polju filo~ofije 

i knjizevnosti. 

Ovom zloCinackom zanem.arivanju teorije marksizm.a-lenjinizma 

sasvim· је odgovaralo zanemarivanje ili unakazenje 

teoretske razrade, teoretskog uopstavanja nasih vlastitih pro 

Ьlema. Uzmimo pitanja koja kod nas ne samo da nisu razradena 

vec skoro, moglo Ьi se reCi, nisu ni pokuSavana da se 

,razrade: seljacko pitanje i agrarni prog·ram Partije za pojedirne 

zemlje i citavu drZavu; ra.7Nitak kapitali:zina i radnickog pokreta 

u pojedinim zemljama kod nas, kao i pojedini periodi iz 

istorije КРЈ i pitanje politickog i kulturnog nasljeda na8e Partije 

itd. Pooebno mjesto zauzima nacionalno pitanje. Jedini 

"teoretiear" nacionalnog pitanja kod nas Ьiо је Sima Мarkovic 

zatim ne8to malo - i bolje sto је rnalo - Rajiko Jovanovic/ 7 

1923; Iz nauke i filozofije, 1924; Kтiticki osvтti, 1-2, pod pseudonimom 

dr Vasilije Bunic, 1934; Pтincip kauzaliteta i modeтna fizika, 1935; Pтilozi 

dijalekticko-mateтijalistickoj kтitici Kantove filozofije, 1936. i dr. 

15 

Ova recenica је naknadno dopisana. - 

16 

Umesto reci "materijalistickom filozofijom", koje su dopisane 

stajalo se "dijalektickim materijalizmom", sto је precrtano. ' 

17 

Rajko Jovanovic (1898-1942), advokat, publicist i politicki radnik, 

clan КРЈ od 1919; obavlja niz odgovornih dиZnosti, clan је i sek- . 

retar СКSКОЈ, clan Politblroa СККРЈ; Ьiо је urednik i saradnik veceg 

broja partijskih listova i casopisa; jedan је od voda leve frakcije u 

КРЈ. Na savetovanju u Moskvi, smenjen је sa svih funkcija 1928. godine. 

Cesto hapsen i proganjan, ро odluci СККРЈ emigrira najpre u 

Вее а potom u SSSR - 193.2, kada је ро odluci IК Kominterne iskljucen 

iz КРЈ; kazna mu је skinuta 1933. godine; radio је na Kavkazu i 

u Moskvi, а 1937. prelazi u Pariz, odakle se 1939. vraca u Jugoslaviju, 

da Ьi 1940. bio interniran u J.ogor u BileCi. Ucesnik је NOR od 1941. 

godine; Ьiо је komesar JaЬlaniCko-pasjackog odreda, а u toku bugarske 

ofanzive ranjen је na Malom Jastrepcu, zaroЬljen i ubljen 24. juna 

1942. godine. 

Ovde је rec о Clancima "Nacionalno pitanje", "Nacionalno pitanje i 

[REFERAT О AGITACIЛ 1 PiiOPAGANDI] 247 

а javljali su se i povremno clanci skoro bez ikakvog znaeaja, 

Gorkic 18 itd., onda i knjiga Hrvatski 7Шcrionalni polcret i radnicka 

klasa Jugoslavije, svojim. vulgarizatorstvom su dali maha 

da poslije 1936. parщvo ozive "teorije" Sime Markoviea, teorije 

koje nisu nacionalno pitanje kod nas gleda:le kao medunarodno 

pitanje, koje su naciona1no pitanje gledale kao pitanje ,uzajamne 

borbe bиrZoazije, а odricale mu seljaC:ki kara:k.ter, teorije 

koje. rje8avanje nacionalnog pitanja nisu postavljale kao sastavni 

dio proleterske revolucije, а i koje su gubile iz vida 

samo "jednu sitnicu - revoluciju". Izшev partijskih odluka 

kod nas ро tame nije ucinjeno niSta. Jedmo је drug Staljin, na 

бem.u mu na8 pokret duguje o.gromnu zahvalnost, dao dostojan 

odgovor Simi Markovieu. 19 Ali njegov odgovor kao i njegova 

dj-ela i govori о nacionalnom pitanju nisu jos uvijek kod nas 

iskorisceni kao teoretska osnova, kao generalno rukovcidstvo za 

razradu i analizu samog tog pitanja. 20 

jedna ispravka" (Radnik, br. 88, 89 i 93; 4, 8. i 25. novembra 1923) i 

,,Povodom knjige dr Sime Markovica о nacionalnom pitanju" (ВотЬа, 

br. 3, oktobar 1923). 

. -~ ~an ~orkic, ilegalno ~е Josipa Oizinskoga (1904---


Tako stoji stvar s primjenom marksizma-lenjinizma na 

na.Se vlastite proЬleme, s teoretskim иop.Stavanjem na.Sih vlastitih 

proЬlema. 

Svojim cvrstim stavom и pogledи teorijsk-e razrad-e nasih 

· vlastitih proЬlema Partija је vec dala i dace jos snaZпiji impu1s 

nasim kadrovima za izdavanje djela kOja се ne sam.o 

pomoci 21 partijSikiro forumima, koja се ne samo podizati partijske 

i siroke trudbenicke kadrove vec Ьiti i doprinos svjetskoj 

literatиri marksizma-lenjinizma. 

VaZпo је jos иoCiti proЬlem povremenih publ.ikacija (easopisa, 

almanaha, djela iz raznih oblasti) s raznovrsnom sadrzinom. 

Razni marksisticki easopisi (Literatu1'a, 72 Stozer, 23 Kultura 

pod иrednistvom Dure Tiljka, 24 KnjizevnosfS и Sloveniji) cesto 

Pocetnicom len:iinizma, da se na osnovu teorije Lenjina-Statjina pisu 

udZbenici, ali је i to ispa]o s toliko kompilatorskog neukusa i nesolidnosti 

da se nije moglo upotreЬljavati." (Upor. Peta zemal:iska konjeтencija 

КРЈ. (19-23. oktobar 1940), priredi1i Pero Damjanovic, Мili>van 

Bosic, Draдica Lazarevic, Izdavacki centar Komunist, Beograd 1980, 

str. 514, nap. 270. i 271.) 

21 

Posle ove reci је pisaJo: "Partiji u razradi njene linije", sto је 

precrtano, а dopisane su reci: "partijskim forumima". 

22 

Liteтatuтa. Casopis za nauku i umjetnost - jedanput meseeno izlazio 

u Zagrebu .od jula 1931. do 1933, kada је objavljen broj 5-6, god. 

III, bez oznake datuma. Vlasnik, izdavac i odgovorni urednik Uio је 

Alfred Nojfeld; casopis је uredivao Stevo GalogaZa, а saradivali su: 

Avgust Cesarec, F. Novak, Kosta Racin, D. Simic, Кrsto Hegedt'!Sic, 

о. PostrиZnik, Мilovan fШas, Marijan Jurkovic, Ivan Кnezevic, Marijan 

Detoni, Vanja RadaиS, Josip Шtrec, Jovan Роро~с ~ dr. (_yuk Dragovic, 

Sтpska stampa izmedu dva таtа, I, Osnovэ. za b1bliografi]u srpske periodike 

1915-1945, Srpska akademija nauka (Gradэ., knjiga XI, Istorijski 

institut, knjiga 8), Beograd 1956, str. 309). .. . 

13 

Stozeт. Mesecni casopis za nauku i umetnost (kasш]e: Mesecnik 

za knjiZ~vnost, umetnost i kulturu; i najzad: Mesecnik za knjiZevnost i 

umetnost) - izlazio је jedanput mesecno u Beogradu od novembra 1930 

(god. I br. 1) do aprila 1935. (god. IV, broj nije oznacen); urednici su 

bili мili. в. stankovic, Jovan Popovic, Dragutin Мilic, а saradi~~i su: 

Мladen f)uricic Jovo PaJavestra, Мladen Horvat, Jovan RaduloVlc, Vladimir 

Jurcic Мladen Ivekovic Velibor Gligoric, Veljko IvaJ1uSa, К. L. 

Stojic, Vilko' VinterhaJter, Br~tko Кreft. Vane ~ivadinovic-вox: •• Radovan 

Zogovic, Nikola Aleksic, Drag. М. TodoroVlc, dr М. P~n~c. (V~ 

Dragovic, Sтpska stampa izmeau dva таtа, I, Osnova za blbliografi]u 

srpske periodike 1915-1945, Beograd 1956, str. 161.) 

24 Duro Tilja~ (1895-1965), slikar, graficar, likovni kriticar, profesor 

univerziteta zapocinje studij slikarstva u Zagrebu 1915, а posle 

rata, pocetkom 1919. pohada Umetnic~ akad~ju u Moskvi ;U klasi 

V. Kandinskoga, da Ы se u jesen iste godine vratto '~!- ~agre~ gde ]е !923. 

zavrsio Umetnicku akademiju. Radio је kao sredn]oskolski nastavnik, а 

studije nastavlja u Parizu 1928-1929. godine na Ecole d~ Louvre; od 

1930. clan је udruZenja Zemlja, na Cijim izlozbama .sudelU]~ ;>d 11Ј30. ~о 

1932. godine, а posle toga izlaZe s grupom Zagrebac1 umetnict. U ~nзt- 

[REFERAT О AGITACШ I PROPAGANDI] 249 

sи skretali od ispravne linije. Ali se ne mwe osporiti da sи ti 

Ustovi odigrali prilieno 26 vаZпи иlogu и sirenju, popиlarisanjи 

marksizma i prosvjeCivanjи izvjesnog dijela citalacke pиblike. 

Pomenиti бasopisi pripa.dajи prvom periodu na.Seg razvitka 

na.Se lijeve staщpe poslije 1929. godine. Тај period karakterisи 

duboka nelegalnost, razbljenost pokreta, sasvim nizak ideolo.Ski 

nivo, priliv novih, ideoloski neformiranih kadrova, zbrka и 

oblasti teorije. u tom periodи su pomenиti easopisi, naroCito 

neki od njih, uprkoo ogromnim nedostacima, igrali i vаZпи 

politicku и1оgи i vаZпи · и1оgи и pitanjи teorije. То је bila 

skoro jedina stampa do koje sи mogli doci Siri slojevi - и 

tоше је Ьiо njen politicki znacaj. Ljudi su mogli preko te · 

stampe dolaziti do izvjesnih saznanja. Та stampa је- и oЬlasti 

teorije - naeela izvj-esne proЬleme, koji sи veemom ostali 

nerijeSeni do dana.Snjeg dana. Glavni nedosta~ te stampe su 

bili: shematizam, doktrinarstvo, vulgarnost. Drиgom periodu 

pripadajи бasopisi Щlо N.a8a stvarnost,Z1 Izraz'В i dr. Тај period 

zevniku saraduje kao likovni kriticar 1930-1939. godine. Uёesnik је 

NOR od 1942; radio је u koloniji umetnika-partizana za weme NOB i 

nakon oslobodenja; Ьiо је vecnik А VNOJ i ZA VNOH. Od 1945. Ыо је 

redovni profesor Akademije likovnih umetnosti u Zagrebu. 

Bio је urednik i vlasnik Kultuтe, polumesecnog knjiZevog lista za sve 

~ult';lrile proЬleme, koji је kao "umjetnicka i strogo znanstvena revija" 

izlaz1o u Zagrebu tokom 1933. godine, а objavljivao је radove о muzici 

knjizevnosti, nauёne, ekonomske, dijalekticko-materijaJisticke radov~ 

Plehanova, Meringa, Ј. Popovica, М. Ivekovica, В. Hermana i dr. (Jugoslovenski 

knjizevni leksikon, Matica srpska, Novi Sad 1971, str. 267). 

Kultuтa ponovo izlazi tokom 1938, zamenjujuci Knjizevni savтemenik 

(1936-1937) koji је Ьiо nastavak ;ranije Kultuтe, sa fiktivnim urednicima 

(arhitekt Zvonimir Pozgaj) jer njome stvarno rukovodi КРЈ i ima 

karakter knjiZevnog i naucno-politickog lista. (Isto, str. 226.) 

25 

Vid. clanak "тоnе Cufar: Slom", u ovoj knjizi, nap. 13. 

26 

Rec "prilicno" Tito је naknadno dopisao u tekstu. 

77 

Nasa stvaтnost. Casopis za knjizevnost, nauku i umetnost i sva 

drustvena i kulturna pitanja - "tizlazio је u Beogradu kao legaJni organ 

Partije (koji је pisao u duhu politike Narodnog fronta i antifasisticke 

borbe)" fPeta zemaljska konfeтenci:ia КРЈ, naved. izdanje, nap. 

273, 515/ jedanput meseeno od 1. oktobra 1936 (Ьr. 1-2) do aprila 1939 

(Ьr. 17-18). Vlasnik i odgovorni urednik Ьiо је Aleksandar Vuco, а 

saradivali su medu ostaJima i Radovan Zogovic, DиSan Matic, Vojislav 

Popovic, Dorde Jovanovic, Коса Popovic, Jovan f)ordevic, Мilan Grol, 

Jasa Prodanovic, Marko Ristic, Мilan Dedinac, Oskar Davico, Vuk 

Dragovic, Desanka Mзksimovic, Pavle Bihalji, Pjer KriZanic, Milos Мinic, 

dr Sima Мilosevic, Ivo Lola RiЬar, Todor Pavlov, Воrа Baruh i dr. 

(Vuk Dragovic, Sтpska stampa izmedu dva таtа, I, Osnova za Ьibliografiju 

srpske periodike 1915-1945, Beograd 1956, str. 111-112). 

28 

Izтaz, casopis za sva kulturna pitanja, izlazio је u Zagrebu od 

februara 1939. do marta 1941; legaln,i organ КРЈ u kojem su saradivali 

Bozidar AdZija, Vladimir Bakaric, August Cesarec, Edvard Kardelj, 

Otokar Ker5ovani, Ognjen Prica i dr.

1 


omw.Ca.va prevazila.Zenje stare, u tamniOkom :mraku sestojanuarske 

diktature prigusene proleterske kulturne djelatnosti. On 

sasvim odgovara jaeanju pokreta, njegovom duЬljem hvatanju 

korij-ena u m.aSama, :vrsenju unutra8njeg preCiScavanja. Ono sio 

karaikteriSe ovaj period jest-e zdrava temja za sirinom, za otvaranjem 

perspektiva, za izlazenjem iz zaearanog kruga doktrinarstva 

i dogmatizma, za povezivanjem kulture s narodom. 

Ono sto dalje kara:kteriSe ovaj period jesu laЬa:vost u pitanjima 

cvrstog ostajanja na pozicijama marksizma-lenj:inizma i 

ciseenje u o!Ьlasti teorije. То ј-е, u tom pogledu, period previranja, 

preCiSeavanja. Postoji vec priliean broj- ka.drova ideoloski 

UZJdignutfu, ocelicenih U bor:Ьama. U tom periodu Se цporno 

savladuje sUJprotnost izmedu "starih" i "mladih". TeZ:nje za nepomirljivim, 

tvrdim ostajanjem na teorijskim pozicijama inarksiZJma-lenjinizma, 

teZпje Za ideoloskim шdizanj-em su oCigledne 

i njih jos jedino koee tudi, antipartijski elementi, otpaci 

raznovrsnih frakcija, oportunisti i trockistiOki dvolienjaci. Linija 

razvoja se lijepo vidi: na pocetku tog jpel'li.oda im.amo npr. 

caso.pis Danas, 29 oko koga se okuplja sav revizionisticki olos, 

а na koji odgovorni funkcioneri gledaju ljep8e nego blagonaklono. 

Na kraju tog jperioda ее se taj oloo naci na okupu u 

Pecatu, 30 aJi daleko slaЬije maskiran. 31 То s jedne strane, а 

s rdruge - [vidimo] sta1nu teZ:nju za ~to veoom cistotom, za 

preCiseavanjem nepreciScenih racuna s neprijateljima mark:sizma-lenjinizma. 

Stanje u ovoj oblasti odgovara stanju u pokretu. 

Zar ovaj jperiod u oblasti teorije, propagande i agitacije, 

lrome pripa,daju i djela Gorikiea i nekdh !drugih, 32 sve i svasta 

1. 

1 

[REFERAT О AGITACIJI 1 PROPAGANDI] 251 

u Proleteru, "teorij'e" Pe'tka М:ill.eti.ICa 33 na roЬijii, 34 karo .i! umnozavanja 

u zemlji dobrih stvaгi, sasvim ne odgovaraj:u stanju u 

.pokiretu Za[" nisu isti uzroci i slabostima i do:brim stranama 

Zar pokuSaji izazivanja ideolooke z:brke u ooganizacionim ~itanjima] 

u svemu ne odgovarajiU pokuSajima i~ivanja ZJbrke 

i u politickim pitanjima Zar i jedno i drilgo nije posljedica 

svjesnog i planskog rada tudih, antiipartijS\kih elemenata Тај 

,perio.d је neosporno zaws-en u oЬlas·ti politike, u oblasti oцga:niwcioil1ih 

proЬlema. Moze se smatrati da ае okonC.an i u oblasti 

teorije, ali samo u tom pogledu sto је ucinjen kraj tolerantnosti 

fPГema revizionizmu, ali јоо uvijek nisu i na djelu o1ronCalni 

obracuni s raznim "teorijama" i "~eorijicama". 

Мi se, dakle, nalazimo u trecem periodu vec izvojevanill 

teoretskih pobjeda i nemilosrdnih, bezobzirnih, dosljedni·h Ьоr 

Ы na .teoretskom .polju, rdaljem razvijanju tih .Ьоr.Ьi, teoretskom 

celicenju i podizanju nivoa kadrova. Zar i ovaj :period 

ne odgovara stanju u pokretu U to il'le moze iЬiti nikakve 

sumnje. Pitanje teoretske Cistote jedne proleterske partije i 

nije nista drugo do iedna od najvaZ:nijih strana, jedan od sastavni'h 

rdijelova njene ~Ьo1jsevizacije. 

Posebnu pamju Ьi trebalo posvetiti tpr.oЬlemu tzv. radnicke 

(sindikalne) stampe. о njoj treba da bude govora na 

drugom mjestu. 35 Ovdje treba samo istaCi da је za tu staШIPu 

od jpresudne 'VaZnosti ne samo tvr'do ostajanje na pozi.cijama 

marksiZJma-lenjiniZJma vec tvrdo, nepokoleЬljivo ostajanje na 

praktienoj primjeni teorije nasih velikih ucitelja; dalje, ta 

staщpa rrnora blti IPOIPUlarna, ali је treЬa cuvati od tzv. ":popu- 

29 

Кnji.Zevni casopis Danas pokrenиo је Мiroslav Кrleza и Beogradи 

1934, а uredivao ga је zajedno s Мilanom Bogdanovdcem (1892-- 

1964); posle cetvrtog broja vlasti sи zabranile njegovo dalje izlaZenje. 

;ю Pecat, knjizevni mesecnik za umetnost, nauku i sve kulturne 

proЫeme; pdkrenиt је и Zagrebи februara 1939. Prvih osam brojeva 

stampano је и redakclji Odbora sestorice (Мarka Ristica, Slavka Batusica, 

Draga GаИса, Кrste HegedиSica, Marijana Matkovica i Мiroslava 

Кrleze), а od osmog broja urednistvo casopisa preuzeo је Кrleza. Pecat 

је izlazio do pocetka 1940. godine. OkupljajиCi grupи иglednih i иticajnih 

saradnika koji su se zЬog svojih filozofskih, politickih i estetskih 

polazista nasИ и sporи s КРЈ - zaostrio је tzv. "sukob na knji.Zevnoj 

levici". 0 

31 

Upor. Ј. В. Тito, "Izvjestaj о organizacionom pitanjи na V konferenoiji 

КРЈ 1940. god.", Peta zemaLjska konfeтencija КРЈ, Izdavacki 

centar Komunist, Beograd 1980, str. 41. 

32 

Reci "nekih drugih" dopisao је Тito, posto је precrtao "i Vиkovica". 

33 

Petko Мiletic (1897-1939), stolarski radnik, c]an КРЈ od 1919. 

godine; clan МККРЈ za Danilovgrad 1920; ро odlиci СККРЈ odlazi 

1926. и SSSR, gde pohada Komundsticki univerzitet nacionalnih manjina 

Zapada и Moskvi do 1929. godine. IzvrSni komitet Kominterne ga postavlja 

za clana СККРЈ, prelazi и Вес, а zatim и JиgoslaViji obavlja 

duШost sekretara OЬlasnog .komiteta КРЈ za Srbljи do 1932, kada је 

иhapsen i osиden na sedam godina zatvora; и Мitrovackoj kaznionici 

је sekretar Kaznionickog komiteta КРЈ, ali dolazi и sukob sa vecim 

brojem komunista-zatvorenika i politikom rиkovodstva Partije i Ьiva 

smenjen sa ove fиnkcije, da Ьi 1939. bio iskljиcen iz КРЈ zbog frakcionaskog 

delovanja. U junи 1939. ilegalno i bez znanja СККРЈ emigrira, 

preko Тurske, и SSSR, gde је uhapsen i likvidiran u Staljinovim 

"Cistkama". 

34 

Posle ove reci је stajalo: "а i dobre stvari и njemи", sto је 

precrtano. 

35 

Upor. "Refeтat о sindikaLnom pitanju [Izvestilac Aleksandar 

Rankovic]", Peta zemaLjska konferencija КРЈ, naved. izdanje, str. 46- 

98, posebno str. 62, 98.



larnog" pisanja, raznih nadripiskarala (slиeaj s Radnikom 36 ) 

koja vr5e najbjednijи vulgarizacijи, najsramnije izopacavanje 

marksizma-lenjinizma. Каd је rijec о ovome, treЬa pamtiti i 

zauvijek urvrtjeti seЪi u glavu ono sto је Lenjin govorio о takozvanoj 

literaturi koja је dobra "za radnike", naime, nista nije 

toliko dobro da ·Ы .Ыlо :dobro za radnicku klasи, ·jer је ona zato 

tu, na svijetи, da preиzme, naslijedi, sacиva sve sto ima istin 

S'kи ·vrijednost i sto је stvoreno u .toku razvitka ljиdske istorije; 

ona је za·to tu, na svijetu, da prevaziёle staro i stvori novo, 

tako divno i velieanstveno kakvo eovjek starog svijeta tesko 

moze i zaпiisliti. 

.A!ko izvucemo konaene zakljucke iz sveukupnosti sadasnje 

situacije i dosadasnjih iskustava, more se reci: trиdbenici na 

teoretskom :роlји, knjirevnici i иmjetnici nemajи nikakvih zapreka 

da prestanи s drijemanjem, s neradom, s cekanjem "boljih 

vremena" i podstreka sa strane. Sve sto је "sa strane" 

smetalo- uklonjeno је. Sada im se sa strane, od Partije daje 

podstrek. Rjesenje proЬlema zavisi danas od njih. Mogu da 

daju sеЫ maha i sloЬode. Da, slobode ... Slobode stvaranja и 

beskrajnim okvirima marksizma-lenjini7JЛla i ЬоrЬе radniCke 

klase predvoёlene revolиcionarnom partijom. Slo.Ьoda је tu! 

ТrеЬа se samo cиvati onih koji br:Ьljaju о tome kako је ;potrebna 

sloboda, tj. kako nas pokret ne daje sloЬodи stvaranja, 

kako se treba Ьciriti za nји, jer sи to neprijatelji prave sloЬode, 

neprijatelji pokreta koji је stvoren и borЬi za slobqdи иgnjetenih 

i eksploatisan'ih. Njihova zavodljiva pjesma о slobodi 

jeste, u stvari, pokusaj da se slobodno napada, "dopunjuje", 

revidira, razara djelo Marxa, Engelsa, Lenjina i Staljina i linija 

Partije. Jer zahtjevati ma kakvu sloЬodи u okviru radnickog 

pokreta i Partije, van onih okvira na kojima s.и izgraёlene ove 

organizacije oslobodilacke ,ЬоrЬе proletarijata- ne znaci niSta 

drugo nego iЬoriti se za njihovo razaranje tuёlim teorijama i 

metodama, Ьoriti se za to da te pokrete razori bиcloazija. 

36 

Radnik. Organ klasnog radnickog sindikalnog pokreta za Нrvatsku 

i Slavonijи - izlazio је kao nedeljnik, svakog cetvrtka, od 13. 

avgusta 1936. do 17. juna 1938. и Zagrebu. Pokrenиt је na osnovu odluke 

Pokrajinske konferencije URSS od 15. ·marta 1936, bez saglasnosti 

Centralne иprave URSS, koja nije odohrila njegovo objavljivanje. Bio 

је . pod stalnim udarom cenzure; u 1937. zabranjeni sи brojevi 40, 63, 

68, 71, а 1938. brojevi 82, 83. Prvi urednik Ьiо је Josip Кras, clan РК, 

odnosno СККР Нrvatske. (Upor. Тitove ocene pisanja Radnika od septebra 

1936, "Sindikalni organ URS-a za Нrvatsku i Dalmaciju о jedinstvu 

radnika", Sabтana djela, Ш, mart 1935 - novembar 1937, Izdavacki 

centar Komunist, Beograd 1983, str. 14--16. i oktobra 1937. godine 

i ,,Вrzome [dr Pavlи Gregoricи, predstavniku СККР Нrvatske]", 

naved. delo, str. 109-110.) 

! 

1 

! 

i 

Jsto onako kao sto је VaZnO tprimjenjivanje, potvrёlivanje 

teorije marksi7JШa-lenjinizma и nasim иslovima, teoretsko иopstavanje 

nasih vlastitih proЬlema, isto tako је vaZпo razvijanje 

nase internacionalisticke mlade proleterske kultиre u okvirima 

na8ih vlastitih nacionalnih uslova, и nasim oblicima, s nasom 

proЬlematikom. Uzmimo samo ovaj slиeaj: na8i pjesnici sи pjevali 

о Spaniji, о Кini, Ш pisali studije о ovoj Ш onoj zemlji 

ili .proЬlemu. Lijep је to znak. Ali i kod nas ima toliko ·ЬоrЫ, 

toliko proleterskog heroizma (npr. radnika и Splitu i Zagrebи, 

radnika i omladine u Beogradu, rиdara и Тrbovljи itd.) а oni 

сиtе kao zaliveni. 37 Mora se istaci da Partija ne moze "nametnиti" 

motive, "narediti" da se piSe ili pjeva о tome i tome, ali 

је slaЬost drиgova koji se Ъаvе teorijom i kulturnim radom, 

slabost pjesni.ka kad propиstajи da zivot tece mimo njih, da 

Ьиdи samo posmatraci Zivota i tonu u apstrakcije. Ali ako Partija 

ne moze da "naredi", ona more i mora da utice - svojom 

generalnom linijom, njegиjиci ispravnи i moralno zdravu kritiku- 

na jaeanje, ozdravljivanje, razvijanje na8e mlade tprole- 

. terske kulture. Parti.ja, na сеlи bor:be radnicke klase, moze da 

da poleta, snage, moze da da krila zivota, snagu Z.ivota, da zadahne 

revolиcionarnim Zarom. I ona to vec cini. ТrеЬа se samo 

u tome osloboditi slиeajnosti, rada od prШke do prilike, i prici 

sistematskom, organizovanom, planskom r.a.dи, imajиci pred 

sobom siroke perspektive. 

NajvaZпiji proЬlem predstavlja za Partiju neposredno njena 

stampa, stampa koju izdajц ск i pojedini partijski forumi. 

Pogledajmo najprije organ СК. Р[тоlеtет] se do te mjere 

izdigao svojim zadnjim brojevima da se oni doista mogи иzeti 

ne samo kao najviSa taCka do koj е se taj list ро.рео и tokи 

svog izlaZenja vec se ti brojevi mogu иzeti kao uzor pravilno 

shvacene i dobre stampe. 38 . 

37 

·Rec је о cinjenici da se tada pojavilo vise knjiga о gradanskom 

ratи и .~paniji (Za S.t;-niju, ~panija и plamenu, NaSi Spanci), dok mnogi 

dogadaJI и JиgoslaviJl, kao sto ви bile velike demonstracije ,и Zagrebи 

i Splitu od З. odnosno 17. i 18. decemhra 1939, u Beogradи od 14. decembra 

1939. i 8. septembra 1940, zatim borba rudara u Тrbovlju od 

decembra 1939, а verovatno i njihove ranije borbe, veliki strajkovi 

1933. i 1934, и kojima se ispoljavao "proleterski heroizam" nisu Ьili 

literarno obradivani. 

' 

38 

Na gornjи осеnи lista Ртоlеtет Tito је u originalu, na margini 

teksta referata, napisao: "Ovo hvaljenje Ртоlеtета је malo pretjerano. 

ТrеЬа kazati da је kao direktivan zaista postao dobar, ali mu jos иvijek 

nedostajи dopisi i sumiranje iskustava pojedinih pokrajina". Upor. takode 

Тitov "Izvjestaj о· organizacionom pitanjи na V konferenciji КРЈ 

1940. god.", naved. izdanje, str. 19. i 24.


Koji su zadaci koje P[roleteт] ima dЭ. izvr'Si i da li 'i!h је· 

izvrsio: 

1. utvrdivanje gem.era1ne linije ро svim pitainjima!; 

2. uop5tavanje iskustava djelatnosti Partije u cjelini; 

3. kritika nedostataka i po.dizanje politickog nivoa kadrova. 

Ostvarenjem tih tzadataka Р[тоlеtет] се u na5im uslovima 

u ·dana5njoj situaciji ostvariti ono sto је Lenjin u onda8njim 

uslovima Ьiо postavio kao cilj Iskre :3 9 kolektivni propagandist, 

agitator i organizator, tj. postace u pravom smislu ne samo Ш 

raz stanja i nivoa pokreta vec i glavna sila promjene datog stanja 

i podizanja nivoa pokreta. 

Каkо danas stoji stvar s Р[тоlе,tетот] nije uvijek, na Za. 

lost, Ьilo tako. Ako se osvrn.emo unazad nekoliko godina vidjecemo 

puno nedostataka, vidjecemo da Р[тоlеtет] nije, u cjelini, 

ostvario pomenute zadatke. Cesta pojava је bila labavost u 

stavovima (npr. ро pitanju akcija ~ donosenje Uredbe о minimalnim 

nadnicama), nepreciznost, neodlucnost, а katkada su 

direktive u njemu bile sasvim suprotn-e direktivama objavljenim 

u drugim organilma (npr. Clanak Vukovica 40 u Rundschau 41 

Ьiо је sasvim suprotan pravilnoj liniji ро tom pitanju lroju је 

zasturpao P[roleteт]). Usljed цda1jenosti ili cega drugog, Р[тоlеtет] 

ј(;! cesto netaб:no opisivao izvjesne dogadaje, sto је ;u masi 

clanstva rиSilo njegov ugled (npr. о akciji u Кragujevcu ,povo- 

39 

Iskтa, list koji је pokrenuo Lenjin s grupom svojih istomisljenika 

nakon emigriranja iz R:usije 1900; ·izlazio је najpre u Мinhenu, а 

zatim u Londonu (1902-1903) i .Zenevi (od 1903) i odigrao znaёajnu 

ulogu u stvaranju Boljsevicke partije. Posle Drugog kongresa Partije, 

1903. Lenjin је napustio redakciju Iskтe jer su u njoj prevagnuli menjsevici. 

40 

Rodoljub Colakovic, pseud. Р. Vukovic (1900-1983), politicki 

radnik, clan КРЈ od 1919; pripadao organizaciji Crvena pravda, zbog 

ucesca u atentatu na ministra Draskovica, u Delnicama 1921. godine, 

osuden na 12 godina zatvora; posle izdrzavanja kazne emigrirao је u 

Вес. Zavrsio је Medunarodnu lenjinsku skolu u Moskvi; kooptiran је 

u rukovodstvo КРЈ 1936. i na toj dиZnosti ostaje do 1938. godine. Ucesnik 

је NOR od 1941; Ьiо је clan Glavnog staba za Srblju, politicki komesar 

Glavnog staba za Bosnu i Hercegovinu, clan РККРЈ za ВШ, 

vecnik na Prvom i Drugom zasedanju А VNOJ. Posle rata, Ыо је ministar 

u vladi DFJ, prvi predsednik vlade BiH, clan СККРЈ od 1948, 

clan Savezne vlade, а potom i potpredsednik SIV, . i clan Saveta federacije; 

narodni heroj, odlikovan је Ordenom junaka socijalistickog rada. 

Objavio је vise knjiZevnih i istoriografsko-publicistickih deila. 

Pod pseudonimom Р. Vukovic objavio је u casopisu Rundschau od 1936. 

do 1938. samo dva clanka i to о politickoj situaciji ("Zur politischen 

Lage", 26. marta 1936, i "Zwei Jahre Regierung Stojadinowitsch", 29. 

jula 1937), tako da nije utvrdeno о kojem је Colakovicevom clanku rec. 

41 

Vid. "[Izvestaj Centralnom komitetu КРЈ, 1934]", u ovoj knjizi, 

Prilozi, nap. 7. 

[REFERAT О ЛGITACIЛ I PROPAGANDil 255 

dom ровјеtе dr Bene8a Beogradu). 42 Кatkad su popularisani 

frakcionaski, antipaтtijski elementi i ljudi sumnjive, neprovjerene 

fizionoinije (npr. Petko Мiletic, Copic, Petar Stokic 43 itd). 

Opsta fraza је cesto zamjenjivala konkretnu an:alizu. Sve је to 

nanosilo teSke udaтce pokretш niZi foru.mi S'U m' cfi:scipl.tnovanosti 

sprovodili i popularisali cesto [i ono] u sto nisu Ьili uvjereni. 

Na :taj naCin је i disciplina gubila svoj .pravi smisao: da 

bude svjesna disciplina. Stvarao se nesklad izmedu :partijske 

mase i centralnog organa. Sve viSe se centralni organ osjeeao 

kao nesto vjestacki nasadeno. Sve viSe su antipartijski elementi 

upotreЬljavali njegove nedostatke kao zastavu za bor.bu 

protiv zdravih, Par:tiji odanih elemenata. Svim tim nedostacima 

је danas na idjelu uCinjen kraj. "Ima5 u njemu sve na sta 

traziS odgovor". Р[тоlеtет] postaje stoln.i, .Ьоlје reCi dZe.pni priruCnik 

svakog partijca, svakog Ьor!Ьenog proletera. Sve је to 

razumljivo: istorija centralnog organa nije samo dio istorije 

Partije vec [i] ogledalo njene istorije; ozdravljenje i Ciscenje 

pokreta moralo је postaviti i centralni organ na cvrstu osnovu. 

Ј edinu primjedbu koju, ро mom Inisljenju, treba istaCi, 

а koja ne vazi samo za Р[тоlеtет] vee za пaSu stampu uopste, 

jeste da treЬa posvetiti щnogo ozblljniju paZпju cistoti jezika 

i stila. А zar i stil i ј ezik Маrха, Enge1sa i samog Lenjina nisu 

primjeri najdiwrijeg uoblieavanja lju·dske misli uopste Nema 

nikakvog razloga da i u tome ne prema5imo burzoaske publiciste, 

da se i u tome [ne] otresemo proslosti. 

Sasvim drugi zadaci se postavljaju nacionalnim tlx>krajinskim) 

organima. Prije svega, gdje ne postoje, treЬa odmah poceti 

s njihovim i..Wavanjem. Oni mogu imati veliki zn:a.Caj z.a 

pokrajine ako se pravilno shvate njihovi zadaci. Inace mogu 

nanijeti stete pokretu. IstaCi cemo i zadatke i ono cega se treba 

cuvati. Zadatak pokrajinskih organa jeste: 1) razrada i primjena 

generalne linije (obnarodovane u P[тoleteтu] i u odlukama 

СК) u konkretnim (n:acionalnim) uslovima i okvirima; 2) razvijanje 

inicijative, Zivog uce8ca niZ:ih foruma i ka.drova u razradi 

i primjeni generalne linije; З) tretiranje svakodnevnih proЬlema, 

tipicnih za pojedina mjesta, preduzeea, forme rada i.td. 

lkoje namece svakodnevna ЬоrЬа, а koje P[тoleter] ~ti moze niti 

је potreЬno da anali:zi.ra, vec mu эluze kao materijal ~ general- 

42 

Odnosi se na Clanak "Narod је progovorio. Dopis iz Кragujevca" 

objavljen u Ртоlеtети ·Ьr. 5. od maja 1937. godine. - 

43 

Petar Stokic (1905-1942), metalski radnik, roden u Beogradu, 

osudivan је zbog revolucionarnog rada 1928, na godinu, i 1934, na godinu 

i ро dana zatvora; ucesnik spanskog gradanskog rata od 1937. 

godine. Streljan је u Beogradu 1942. od strane okupatora.

256 BORIS КIDRIC, SAВRANA DELA, I; 1933-1941. 

nu Iiniju; 4) popu1arisanje, tumacenje i prestam:pa.vanje pojedinih 

clanaka iz P[roletera] i raznih odluka .СК. · 

. Kod pokrajinskih organa se odomacila jeclna prilicno stetna 

praksa, koje se treЬa sto prije osloboditi: 1. pokrajinski organi 

cesto ,pretresaju opsta pitanja: (medunarodnu i unutarnju 

situaciju) prije nego [sto] је to ucinio P[roleter] Ш СК, Ш pak; 

s obzirom na recimo, Srblju Ш Нrvatsku, _vec objavljenu i 

utvrdenu liniju sa strane СК "variraju", mijenjaju, iskrivlj.uju; 

3. 44 u pokrajinskim organima. pojavljuje se tendencija, koju 

је jedan drug zgoclno okarakterisao kao "takmicenje" s P[roleterom]; 

i doista, drugovi koji ureduju pokrajinske organ-e 

(npr. u Нrvatskoj i Srblji) nekako kao da i oni hoce da "procijene" 

saini sve, da dadu nesto ako ne Ьаs Ьоlје, а ono "Ьаr" 

kao u P[roleteru]. Inicijativa takvih drugova koji daju takve 

clanke mogla Ьi se slati na pravu adresu: P[roleteru] Ш СК. То 

utoliko prije sto .ta adresa nije danas oЬavijena Inisterijom, 

vec su njene kapije sirom otvorene sva:kom postenom proleterskom 

radu, а zatvorene ne sa sedam, vec sa sedamdeset i sedam 

katanaca za nepozvane goste. Pokrajinski organi treba da 

donose dopise, ali ne dopise koji konstatuju Cinjenice i opisuju 

dogadaje i stanja. Opisivanje nije metod marksista-lenjinista. 

Mi komunisti nismo Ьezivotni hronieari Zivota, vec njegovi zivi 

budioci. Тi dopisi moraju Ьiti dopisi koji obogacиju iskustvima, 

sire vidik kako onih looji se Ьоrе tako i onih koji tek stupanju 

u bor'Ьu. 

Izdavanje ро mjestima i okruzima treЬa svesti na letke ро 

aktиelnim pitanjima i svakoclnevnim borbama radnika i seljaka. 

Isto tako ро okrиzima treЬa umnoZa.vati razne clanke iz 

centralnog organa i pokrajinskih organa, kao i drиge materijale 

i razne - makar krace - clanke i spise Lenjina i Staljina. 

Ovdje treba narocito podvuci izvjesne greske koje se cine 

ро pojedin.im pokrajinama (npr. u Makedoniji) i okruz.ima (npr. 

u Sгblji). Neki drugovi kao da se plase ili stide da potpisu ispod 

letaka partijski for.шn. Izmisljaj,u razne potpise, eak muk;u тисе 

kakav potpis da stave. То је zastarelo, prevazideno, to је 

znak nerazumijevanja, neuoeavanja stvarnosti, znak ЬјеZапја 

od. Zivota, od klasnih oclnosa kakvi oni zaista ј еsи. Mase tra.Ze 

ЬаS nas, n.aSu Partiju, а ne nekakve sиrogate; one zele da сијu 

ЬаS nas, а ne nekakve neodredene pristalice ovoga Ш onoga. 

I dalje, smijesno је misliti da se tim potpisima postize nekakva 

legalnost. ReZim i policija progone sve pиblikacije koje su nase 

ро sadrZini, bez obzira [na to] kakav poЧPis imaju. Prema 

44 

Nije se moglo utvrditi da 1i је prilikom prepisivanja referata 

ispиStena tacka 2, ili је omaskom otkucano з. umesto 2. 

[REFERAT О AGITACIЛ 1 PROPAGANDI] 257 

tome --'- sem u izvjesnim slucajevima koji se npr. odnose na 

djelatnost izvjesnih organizacija - nepotpisivanje је i s te 

strane zna:k tvrdoglavosti prema .cinjenicama stvarnih klasnih 

odnosa. 45 

Opsti, pak, nedostatak svih n.aSih publi.kacija jeste da jos 

иvijek и prilicnoj mjeri zaostajemo za dogadajima i mogиcnostima 

(uopste uzetim). Dobrim dijelom su tоще uzrok neиredena 

tehnika, spor i neelastiean aparat za rasturanje itd. Forumi 

i drugovi koji izradиju materija:le ravnaju se cesto prema 

tehnici, umjesto da bude obrnuto. Tehnika zato mora Ьiti kao 

zapeta pиska. ProЬlem tehnike jeste ,politicki proЬlem i on se 

mora uspjesno rijeSiti da Ьi se mogli ostvariti i zadaci na propaganclnom 

i agitacionom роlји. 

Iz gore izloZeпog proisticи i n.aSi zadacl i nedostaci. Radi 

njihovog sto preciznijeg иtvrdivanja, potrebno је da na kraju 

jasno utvrdimo razliku izmedи propagande i agitacije da Ъismo 

и tom okvirи jasnije i odredenije vidjeli i nаЗе zadatke. ТrеЬа 

poCi od onoga sto је receno о odnosu izmedи teorije i prakse. 

Iz tog odnosa treba izvuCi i oclnos, uzajamnu vezu i razliku izmedu 

propagande i agitacije. 

Propaganda jeste dиЬоkо i svestrano razja8njavanj е исеnја 

Marxa, Engelsa, Lenjina i Staljina i Istorije SKP(b ). Lenjin 

i Staljin su pridavali ogroman znaeaj propagandi i lieno 

njome rиkovodШ u stampi i radnickim krilZocima. Propaganda 

naoruZa.va clanove Partije i vanpartij.ske komun·iste teorijom 

marksizma-lenjinizma, to jeste иpoznavanjem_ zakona druStvenog 

razvitka i politicke borbe. Propaganda podize bиdnost. Ona 

ima naroCito golem znaeaj Ьаs и periodima koji znace prekretnice 

и istoriji proleterske ЬоГЬе. Takav periqd је nesиmnjivo 

danas. Zato је u ovom periodu i potrebno duЬoko poznavanje 

nase teorije. NaorиZaпi njome, moci cemo se snaci u svim teskim 

i zamrsenim situacijama. ·· 

1. ТrеЬа ukloniti teoretsku zaostalost partijaca i Partiji 

bliskih ljиdi putem izdavanja na nacionalnim jezicima klasicnih 

djela marksizma-lenjinizma, u oprvom redи djela Lenjina 

i Staljina i Istorije SKP(b ). 

2.- Treba odm.ah pristupiti izиeavanjи tih djela. 

45 

Posle ove recenice u originalu је precrtan tekst "А cinjenice su 

tvrde od ma Cije glave. I mi od svega toga imamo samo stete, jer 

umjesto da masama ukazujemo - danju i nocu, stalno, svuda, neumorno 

- ko se bori za njihove interese, mi se krijemo od njih; umjesto 

da zaostravamo borbu radnih masa dajuci јој nasu boju i rukovodstvo, 

nas smjer - mi tu borbu uЬlafujemo, kamufliramo. Jednom rijecju, 

te' greske se mogu okarakterisati kao oportunisticke Iegalisticke 

uzije." 

f7~Вoris. Кidril!, I


Sv.aki Cl.an P.artije је oЬavezan da neumorno radi. n.a izgr.adiv.anjи 

s.ama sebe 46 n.a usv.aj.anju osnova :rn.arlksizm.a-il.enjinizm.a. 

Zato sи sv.aka' partijsk.a jedinica [i] sv.a.ki forum oЬ.avezni 

· da pristupe izиeav.anjи kl.asiCnih djela. m.arksizm.a-lenji~ 

· slиzeC:i se pri tom k.ao osnovnim djelom·Istorijom SКР(Ъ). ТаЈ 

kurs treЬa da - sem izuzetak.a - роsјесији · drugovi koji се 

vacliti niZe kursove (ро mjestilma i rejonim.a). 

3. Ov.aj rad treЬa prim.ijeniti i n.a kщldi!date i sim:patizere 

P.ar.tije, .kao i n.a druge revolиc:ion.arne r.adnike. 

4. ТrеЬа odmah pristupiti obr.adiv.anjи izvjesnih proЬlema 

n.a Ьazi teorije m.arksizm.a-lenjinizm.a. Ти dola.ze npr. izиCa.v.anje 

ekonomskog ,poloZa.j.a u zemlji, .an.aliza strukture, ;politike 

i t.akti.ke pojedinih 1 partij.a, иticaj str.anog k.apital.a n.a dom.acи 

privredи i njegov.a povez.anost s njom, statisticke i politicke 

.an.alize str.ajkov.a, selj.ackih Ьor!bi, :por.asta cijen.a, polozaj.a r.adnicke 

klase itd. Ov.aj r.ad је od ogromnog znaeaj.a za. иtvrdiv.anje 

linije, taktike P.artije, za ostv.arenje perspektiva bor:be. 

5. ·ТrеЬ.а oЬavezno razradiv.ati pojedine proЬleme (n.acion.a1no 

pitanje, selj.acko pitanje, zensko pitanje, o:mla.dinsko pit.anje 

itd.) s obzirom n.a n.aSe specificne uslove. 

6. Тrе!Ьа: omogwCiti dia[jnjiU :ilzgmidnjiU pojedillrri!Ь. dWgova ро 

posebnim pitanjima (specijalizacij.a poolije i и okvirи m.arksistiбko-lenjinistickog 

vaspitanja) r.adi pr.avilnijeg, dиbljeg i svestranijeg 

rada na .pojedinim paгtijskim sektorim.a. 

Agitacija aeste prenosenje и siroke mase parola. i odlиk.a 

P.artije. Ona moze blti pismena i usmen.a. On.a nije niSta drиgo 

nego vaspit.anj е - preko konkretnih uslov.a - n.aj sirih prole-, 

terskih i trиdbeniCkih m.as.a и dиhи k.omunizm.a, и dиhи исеnј.а 

M.ar:x.a, Engels.a, Lenjin.a i Staljina. .A!gitacij.a mor.a Ьiti konkretn.a 

i n.a visokom idejno-politickom nivoи. Istinitost i neposrednost, 

jasnost i ,politick.a zaostгenost mor.ajи Ьiti gl!Э.vne 

odlike n.aSe .agitacije. Lenjin је pis.ao: 

,~Govoriti prosto i jasno jezikom pristupaCn:im mas.am.a, 

odlиcno odb.acivsi и stranи teS.ku .artiljerijи mиdrih termin.a, 

str.anih rijeci, иcenih, spremljenih, .ali m.as.am.a jos ner.azumlji-: 

vih, nepozn.atih parola., definicij.a, zakljиeaka. ТrеЬа иmjet1 

bez fr.az.a, bez иzvik.a, s Cinjenicam.a i cifram.a и ii'иkama, г.astum.aciti 

pit.anja socij.alizm.a." 

N.asi z.adaci n.a роlји agitacije јеsи: 

1. obezbljediti red.ovno izla.Zenje Р[тоLеtета] i pokr.ajinskih 

oгg.an.a; 


2. r.azviti inicij.ativu ро pokr.ajin.am.a, dkruzima i mjestima 

za izd.av.anje letak.a namijenjenih sirokim slojevim.a, ро dnevnim 

.aktuelnim pitanjim.a koj.a te slojeve .tiSte; 

3. obezЬijediti kontrolи i kritiku СК za sve te m.aterijale; 

4. pla.nski - prem.a konkretnim иslovim.a - org.anizov.ati 

usmenи .agitacijи k.ako и sirokim masa.ma (mitinzi i zborovi) 

tako i ri.a иZој osnovi (grиpe, politiCke konferencije, .a.ktivi itd.) 

;ро preduzeCima, и org.anizacij.am.a, ро kv.artovim.a, selim.a itd.; 

5. sv.aki forum i sv.ak.a je·dinica oЬavezni su da temeljito 

i svestr.ano .pror.adиjи Р[тоlеtет], proglase i odlиke СК; 

6. treЬa. omogиCiti da svi k.andid.ati P.artije, simp.atizeri i 

revolиcion.arni radnici mogu - pod rukovodstvom P.artije - 

Ј 


REC U DIЭKUSIЛ NA APRILSKOМ PLENUМU 

СККРЈ (1936)* 

Danэ.Snj.a: o:m1aldina ј~ iЬuidu!Crю.st radm.og a.oda i 7ШС1Ја. 

Medutim, njoj se zatv.arnj(U' vrata u Zivot. Umjesto :wstru 

Cn.u i opstu naabr8.2Jbu, umj esto u ZVa!Ilj е :i: stvara1aCki rad - 

njoj se otvaтaju vrata u besposllicu i skitn.i.Stvo. 

Umjesto u zdгav'lja i- ku!l.tuтe pun Zi.vot - njoj se otvaraju 

vrata u tuberklliom, prosti.tuciju, u krimina!l, tjelesno i moraJno 

propadanje. 

iВez sloЬode propada :mllilcl!ost. Umjesto da dspulne arriiJa.dini 

prirodno pravo m1adog narastaja, pravo, da sloЬodno u!Ci i 

organizuje se, pravo, da se slo:Ьodrю bogati tekovinom kulture, 

pravo da sloЪodno ZiJvi svoj!im naciona'hlim Zivotom, prarvo da · 

se slloЬodno Ьori za svoje mter~, da sl6Ьo

262 BORIS' КIDRIC, SAВRANA DELA, 1, 1933-1941. 

Omladilna ne smije i: ne more .skrБten:ih :rruku gleda'ti kako 

јој propada Z:ivot, kako јЬј' ugro:Zava~jtu: sud'binu. OmJad:ina treЪa 

.da se za svoJ Zi;vot i za svoju sudb:i:nu - bori. 

. Radlni oiCevi i rad!ne majke, cjelokupilli: radmi naтodJ i ug- . 

njetene nacije ne mogu ± ne smi:ju skrБtenili ruku glediiii kako 

propada Irilгdo pokdljenj'e. Oni tтеЬа da omladinsku ЬотЬи i 

omladinske pokrete svim snagama podupтu. Du:Znost protu:fasista 

i svih poste:n.ili ljudi bez obzira na partijsku pripadnost 

је pomaganje omladinske Ьо:rtЬе. I to naj'ozbiljnije pomaganje. 

Кom[unlilsticka] partija smatra po'tpomaga~nje, pokretanje i razvij 

anje om'ladinskih pokreta i Ьo.ribl kao jednu• od svojlih osnovnih 

zadaea.! 

А sto nат pok.a.zutloe iskustvo dosadaSпjlh o:m!lad:ins'kilh 

ЬогЬl 

Ono nат .pokazuje da nijle dovoljno ako stUJpaj'u u Ьorbu 

jediino najnapredrriji om.ladinski slojevi, а ostala o:rn1.adJnska 

masa ostaje pasiVIIla. Ono naJm d'aje i, u prvom redu·, pokazuje 

da. se omJadina nikako ne more uspjeSпo boriti aiko marSira 

ra8trkano, а ne u 21Ьijen:im redovima. 

Citavo fukustvo dosadaбnjih o:rnl1a.dimldJh Ьo:rtb~ Zivotni interes 

mladog pokoljenja svakog narodii u Jugoslavilji, daikle, 

tr~ ·ujedinjenj е svijtu omladinskih snaga: i nefaSistiiCkih organiza:cija. 

iU samoj rezoiu!Ciji 4 govori se о tome d:aJ om1ad!ilns'ld pokret 

tr.eba da Ъude osnovan na naciona'lnoj osnovi, jer· ako mi danas 

necemo voditi ra'Cu:na о naciona1nom osj:eCalrlju omladine, vO 


• 

REC U DISKUSШ NA APRILSKOM PLENUМU СККРЈ (1936) 265 

l5to t:Jko, pr.imjer u Нrvatskoj - stvara~nje Saveza radni!ka.7 

Partija stvara J[edlinstvenu] R[adni.Cku] P[art:rju] 8 , а om 

.J.adina Savez radnika. Iz toga se treЪa "U!Citi. 

Za . Savez radne o:m!ladine bilo је skupljeno oko 3000 potp:iSa, 

prav:iili su se izleti itd'. 

Sam. UiilJUtтa5njii Zi.vot'SKOJ-a Ьiо је isto taiko kopija Parti:je, 

а to se ispoljavatl.o, и prvom redи, и sektaSkom karakteru 

SKOJ -а. U tom, tako reCi, .igranj!U Partije os.novni је UJZrok 

da је prova1a mog:Ja toli:ko S:i:roko zahvatirti skojevske organizacije. 

Tom os.novnom U!ZI'oku potpomoglo је naravno ~ ~ 

rиSavanje konspiracije i !l.ikvidatorski od.nos prema ndoj, dalje, 

nedovoljno porz:navam.je omladinskih aktivista. 

Dakle, sto danas poslije Sestog kongresa 9 

Тrе!Ьа SKQJ ... и pomoCi da pro.mijeni svoj kaтakter _u duhu 

prog'lasa i Kongresa, и tom pravcu treЬa rukovoditi sa njegovom 

pregradnjom и organizacije novog kova. ТrеЬа da se Organirzacija- 

sluZ:i svim mogutnostima, da se bori za svaku novu 

leg.ail!nи moguenostJ 

Sto se do sada podи'Zelo da se proved'U od1'uke Sestog 

ko:ngresa U toku provale radi'lb se nesto, a1i premalo. Sto је 

tome uzrok, to daDaS jos ne mozem.o ta.Cno ustanoviti, osim 

nekih stvari, aiJi treJЬa, da govorimo о pogreSk.a:ffia Partije i 

omladi:nsk:ih aktivista·. 

Prvo, promjena karaktera SKOJ-a shvacena је kao rtkvidacija 

SKOJ-a. Naravno da је to potpU!Ilo nepravilno. То nema 

mceg zajedniCkoga sa zaadjuccima Kongresa. 

!Dгиgо, Шd€!I11tiiifikovande Si!roikog om1ad!inskog poikreta ва 

Organiza.cijom, а to је stwrno oportunistiCko shvaCainje. 

iМi treba da se borimo protiv takvih shvacanja, bil.a ona 

и Partiji iilii omlad:imi, Jer ne Ьori:ti se protiv takvih shvaeanja 

znaffio Ьi odricanje od marks:izma-lenjin:izma. 

7 

Savez radnika, odnosno Savez radne omladine, organizovan u 

Нrvatskoj posle Cetvrte zema:ljske konferencije SKOJ, radio је uspesno 

sve dok mu policija nije zabranila rad •krajem 1935. godine. 

8 

Jula 1935. КРЈ је preduzela akciju za osnivanje JRP. Formiran 

је Centralni inicijativni odbor, koji је 9. avgusta 1935. objavio politicku 

platfomnu partije, u kojoj su formulisani zahtevi za demokratizaciju 

dl'Zave kao programska osnova za osnivanje inicijativnih odbora 

ро citavoj zemlji. U Za.grebu је 19. septembra 1935. odrZana sira konferencija 

na kojoj је ;usvojen proglas sa programom partije. Osnivanje 

inicijativnih odbora partije, koje је КРЈ kasnije ocenila kao sektasko, 

iSlo је sporo i bez vecih uspeha. 

9 

Rec је о Sestom kongresu Komunisticke omladinske internacionale. 

(Vid. Кidricev "Govor na Sestom kongresu KOI", u ovoj knjizi.) 

Мi ne smijemo kod toga zaЬoraviti na glavnu opasnost - 

sektastvo. Ја mogu da naveidem samo jedan primjer. Ljudi 

nerado rade u le'ga:ћrim druStvima, jer smatrajiw rad и ilega!lnim 

сеИ:јаmа viSe vrij~, i revo:I!ucianar.nij:im. Isto tako postojli: 

kod oos· kao neka eeznja m rdbljom. Ја to ne 'blJh krs'tio 

hO!МtзJpleтaje:rn, jer :iJma UJ 'tome wz hohS'tapleraj i s.premnosrti. 

n:a 7rtv"e, aili im.a i se'k!taSkog shvaCa!nja. 

'U predistoje!Cim zada!Cama ја mis:I!i:m da uikaZem na dvije 

stwiri: 1. Stvaram.je om1Jadiins.kiЪ. kadrova. Bez toga se ne mZe 

niSta provesti [2.] Zatim stvaranje Citavog !Iliza legahrih mre- 

~- 

Cinjeniea ј1е da sU! zadaee koje se .stavljaju pred o:mfudilnu 

ogromne. Мi., komrumtistiCki Oiiilladilln.ci, koji imamo potp;um,u 

samosta:1!nost i moguenost dia samosta1no rjeSa.vamo zadace 

s.vog revolиcionarnog pokreta, svijesni smo da is.punjen:je ti:h 

zad'aЩ pored na8e vlastite aiktivnosti, poZrijvovanos!ti i spremno.st!i, 

ov.isi u prvom redtu о pomoC:i i savj~w Partije. 

iSada о орСШn S'tvar:ima. 

ilVI:islim da ј'е referen.lt :trelbalo da govori i о S [ilovenskoj] 

L[jiUidskoj] S[tram.ci] 10 u Slovenijti li. u Jeгusol, 11 јег [to] је jroan 

naroCiti proЬlem. OsnoVIIle slovenske mase na1arze se и SLS. 

Kakva ј•е danas si!tuaJci~a u SJ.oven:ilj:i i kakve su :naSe zadaee 

Cinjenica је da se mase koj'e simpa.tiSu SLS sve vi!Se razoCa. 

ravaju nad politilkom srvojiiJh voda, nad Koro8cem. 12 ОЬесаnја 

koja је O!I1 dao, ne ispU!Iljava. DoSlo је toliko daleko da је jedan 

od voda Ьiо prisИjren па ј ednom zЬoru da'ti ovakvu izjavu: 

,;Sto cete, mo:ra:mo mailo

266 BORIS- КIDRIC, SAВRANA DELA, Ј, 1933-1941. 

Provala. 13 U pogled'U' provaile tr.efualo Ьi podvu!Ci ono sto 

jte si~ u1 rezdl.lulci.jli Sekretarђata Kornin:terne da је 

P.rov.alS! politiJCki. uzeto !Poslljed!i.ca oportu:rristi!Ckih zastгanjivanja 

kao i zaЪoraJvil.janja na. potrebu jaeanja Partije i konspfua. 

cije. 

U pogledu H[rvatskog] R[adnickog] S[avez]a 14 ја se u osndvi 

slazem sa Eisnerom 15 dla mi ne smi:jemo kod HRS-a Ce'kati 

dok :rn:a.re Ьudtu u НRS-


REGISТRI 

jedan dlrug iz Sl0vlen:Lje25 za kojeg se znaio da је Ьiо gore. I 'to 

је jedan 07JbiJ.j~ signal da tp tгеЬа provjeritr.• 

U pog.I.edu toga da su omlradinьi izdaJ!i. Dragicu26. Moguee 

је to. NeroaJm ra!Zloga da ne vjerutieщ. da om!lad'inci kojd: su 

govo:Г.i!li ne 'bl. iZdaћ Dragicu. A1i ta s·tvar ·ilpalk nije vjerojatna. 

DragiCinu fotografiju imali su na policiji. Pr:ema tome, kad 

su vee р:rеtт.ев u 1ro'Ci ilmali, O!Ildla !bl ga od!mah u~. Nevjerojat!Jno 

је daJ jle poЋcitl:a Dragicu ka.o kompromitiranog oovjeka 

pratila. 27 Nepravilno је sto se uprkoo tom.e Dragica ~stajao. 

Ја :misillim da treЬa provjerirti јо8 dlail.je i provaiu РК Sllov[enije], 

da li је d001:a: :i!z Zagre/Ьa ili ne. 28 Ти је jedan mome:nat 

koji govori za, to da је [diOSla] iz Zagreba, [to] da s:u, naime, 

CJ.ana РК ViD


REGISTAR IМENA* 

Abditus, vid. Prepeluh, Albln 

1. (n6) 

Abel, braca 

1. 49 

Adamic, Louis (Luj Adamic) 

1. 1, 2, 3 

Adlesic, Jure 

11. 8 

AdZija, Bozidar 

1. 249 

Ahacic, Josip 

1. n206 

Ahcin, lvan 

11. 207 

111. n229 

Albreht, Fran 

1. 1, n2, 3, 4 

111. 296 

Aleksandar 1 Karadordevic 

1. 40, 228, 237, 244 

111. 169 

Aleksic, Nikola 

1. 248 

Ambroz, Mihael 

1. n207 

Ambrozic, Lado Novljan 

11. 226, 258, 464, 482 

III. 26. 74, n185, 260, 458 

Anders, W:fadys:faw (Vladislav 

Anders) 

V; n49 

Andrej, vid. Cvijic, Stjepan 

1. (n89) 

Andrej, vid. Rus, Josip (Joze) 

11. (143) 

Andrejev, Bane 

IV. 414 

Andrejka, Rudolf 

1. n170, 173 

Antic, Мladen 

1. 15 

Apih, Josip 

r. n168, 174 

Apih, Мilan 

1. 21 

Arh, Jurij 

1. 51 

Armic, Zdenka, vid. Кidric, Zdenka 

1. (31) 

Arnic, BlaZ 

111. n297 

Arnim, Jiirgen von (Jirgen fon 

Arnim) 

11. 460 

Arnstein (Arnstajn) 

1. 172 

Arsov, Ljupco 

VI. 98, 476 

ASkerc, Anton 

1. n210 

11. 364/365, n365 

Atatiirk, Mustafa Kemal (Мustafa 

Kemal Atatirk) 

VI. n529 

Atlas 

VI. 474 

Attems, Henrik 

I. n163 

Attlee, Clement Richard (Кlе-. 

ment Ricard Atli) 

Vll. 362 

Avbelj, Viktor Rudi 

11. 140, 409 

Vll. 486 

Avsenek, lvan 

111. n229 

* Brojevi ~tampani kurzivom ozna~vaju stranice na kojima se и napomenama 

pominju navedena imena; ostali brojevi odnose se na stranice na kojima se navedena 

imena pominju · u tekstovima Borisa Кidri~ ~tampanim u svih sedam knjiga ov~ 

izdanja; brojevi ispred kojih је ~tampano slovo ,,n" kazuju da је na odgovarajUOOJ 

stranici objavljena i kratka Ьiografska beldka.

1 

Ј 

272 BORIS КIDRIC, SAВRANA DELA, 1, 1!133--1941. 

REGISTAR IМENA 273 

Avsic, Jaka 

II. 67, 177, 331, 351, n458 

Пl. 73, 98, 212, 230 317, 318, 319 

. VI. 439 

VII •. 287, 297 

·А. Z-ko. 

1. 61, 65 . 

ВаЬiс, Branko 

IV. 424 

ВаЬiс, Ljubo 

v. 65 

ВаЬiс, Vlatka 

VII. n388 

Babovic, Spasenija Cana 

VI. 244, n247, 248 

Bach, Alexander (Aleksander 

Bah) 

1. 155, 179, 192, 203, 211 

Васе, Maks Milic 

VI. 357, 366, n370, 371, 372, 377 

Badoglio, Pietro (Pijetro Badoljo) 

11. 278, n279,· 490, 492, 494, 514 

Bahor, Matija 

II. 140 

Bajic, Stojan 

III. n324 

Bajt, Gregor 

1. 30 

Bakaric, Vladimir 

1. n76, 81, 95, 249 

II. 320 

IV. 116 

v. 484 

VI. 244 

VII. 416, 513 

Baraga, vid. Brilej, Joze 

1. (n225) 

Barbaric, Ljubomir 

VII. 374, n381 

Barl, Milan 

1. 14 

Baruh, Bora 

1. 249 

Basaricek, Бuro 

1. 13 

Bat'a, А. Tomas (А. Tomas Bata) 

v. 397 

Batirijev 

VI. 475 

BatuSic, Slavko 

1. 250 

BeЬler, Ales 

1. 18 

II. 7, 8, 20, 177, 343 

Пl. 218, n305 

Anton 

III. 25( 

Vilma 

BeЬler, 

BeЬler, 

11. 140 

Bednaiik, Rado (Rado BednarZik) 

II. n444 

BegoviC, Vlajko 

IV. 493 

-v. n2o5 

Vl. 473, 476 

VII. 312, 655 

Belic, Aleksandar 

Vll. 374, n377 

Belovski, Dunce 

Vll. 346 

Beltram, Josip 

1. 20 

Beltram, Julij 

IП. 218 

Benes, Eduard 

1. 255 

Bernard, Leon · (Leon Bernar) 

VII. Ј90 

Bernstein, Eduard (Eduard Bernstajn) 

1. б 

Berus, Niko 

1. 5 

II. 10 

IV. 12 

Bevan, Aneurin (Anojrin Bevan) 

VII. 357, n362 

Bevc, vid. Kardelj, Edvard 

II. (397, 398, 399) 

Bevc, Ladislav 

II. n487 

Bevk, France 

III. 13, 20, 32, 33, 111, 154, 218 

v. 103, 104 

Bianchi, Gianfranco (Бanfranko 

Bjanki) 

п. 278 

Biber, Du5an 

111. 427 

Bicanic, Rudolf 

v. 229 

Bihalji, Pavle 

1. 249 

Bismarck, btto von · (Oto fon Bizmark) 

111. n398 

Bistri" vid. Prica, Srda 

1. (267) 

Bizjak, Stane 

II. 140 

'1 

BlagojeviC, Obren 

IV. 520 

v. n43 вlaznik· > 

Blasnik, Jozef (Jozef 

1. 6 

Blэ.Zevic, Jakov 

VI. n244 

Bleiweis ТrsteniSki, Janez (Janez 

Blajvajs ТrsteniSki) 

1. n176, 190, 191, 197, 200, 201, 

206, 207, 208 

п. 364 

III. 399, 400 

Blum, Leon 

1. n127, 128, 131, 149 

Boban, Ljubo 

III. 161 

Bogdanovic, Мilan 

1. 250 

BogdanoviC, Nikola 

1. 244 

Bor, Matej 

II. 140 

III. 13 

Borchardt (Вorhard) 

1. 60 

Borstnar, Joze 

II. 140 

IV. n466, 467 

Bosic, Milovan 

1. 240, 248, 259 

Bosnjakovic, Franjo 

VII. 374 

Bozic, Boris 

1. n222 

Bozic, Socerb 

II. 67 

III. n317 

ВrасЩ Мirko 

II. 409 

Brankovic, Vuk 

1. 103 

Bratec, vid. Luter, Karel 

1. (77, n223, 226) 

Bratko, lvan 

VI. n325, 326, 502 

Bravnicar, Du5an 

II. 55, 140 

Brecelj, Anton 

II. 488 

III. n299, 315, 316, 343 

Brecelj, Marijan 

II. 279, 300, 343, 424,. 459, 488 

III. 12, 20, 88, 92, 168, 189, 218, 

n299, 315, 344, 380, 424, 429 

IV. 45, 94, 484 

v. 549 

18 Вoris Юdr:i~, I 

VI. 39 

VII. 283,.486 

Brenner, Karl 

II. 187 

Breziuk, Albln 

1. 14 

Brilej, Joze 

1. 13, 37, n225 

II. 187,· 382 

Brkic, Du5an 

IV. 414 

VI. n430 

Brkic, Zvonko 

VI. 238 

VII. 513 

Brodar, Janez 

11. n400, 401, 417 

Brodar, Tone, vid. Kardelj, Ed~ 

vard 

1. (2) 

Broz, Josip Тito 

1. 77, 240, 242, 245, 247, 249, 

250, 252, 253, 258 

11. 161, 216, 217, 240, 250, 268, 

271, 283, 287, 288, 293, 297, 315, 

316, 321, 322, 327, 331, 336, 338, 

340, 342, 343, 390, 409, 410, 456, 

465, 473, 481, 502, 509, 510, 512 

111. 7, 8, 9, 10, 19, 22, 35, 38, 

41, 43, 50, 51, 56, 62, 69, 76, 80, 

90, 93, 94, 98, 100, 104, 108, 109, 

110, 117, 122; 125, 127, 128, 133, 

134, 136, 138, 139, 140, 141, 142, 

143, 151, 153, 159, 183, 184, 186, 

192, 193, 194, 195, 196, 197, 199, 

223, 224, 225, 227, 228, 230, 259, 

278, 281, 282, 284, 286, 291, 292, 

316, 323, 343, 350, 352, 353, 354, 

357, 381, 382, 383, 384, 385, 386, 

388, 391, 402, 403, 404, 406, 407, 

408, 410, 412, 413, 414, 416, 419, 

420, 427. 429, 430, 456, 457. 458, 

IV. 8, 10, 12, 13, 16, 17, 18, 19, 

20, 24, 25, 26, 27, 31, 39, 78, 

91, 100, 101, 102, 103, 105, 106, 

107, 108, 109, 125, 126, 131, 133, 

158, 161, 177, 178, 211, 213, 217, 

218, 279, 284, 285, 286, 287, 288, 

297, 305, 322, 323, 327, 3~9. 343, 

344, 351, 357. 361, 363. 365, 369, 

391, 392. 414, 417, 439. 458, 493 

v. 16, 39, 40, 44, 45, 50, 51, 55, 

62. 63. 64, 66, 68. 69. 72. 78, 99, . 

100, 101, 102, 104, 105, 134, 141, 

143, 144, 145, 148, 152, 154, 163 

165, 167, 173, 174, 194, 196, 198, 

200, 215, 216, 248, 249, 253, 255,

274 BORIS IODRIC, SAВRANA DВLA, 1, 1933-1941 •. 


260, 269, 270, 274, 275, 296, 303, 

305, 306, 309, 321, 337, ·338, 348, 

349, 351, 357, 481, 482, 487, 551, 

569, 596, 598, 609 . 

VI. 7, 8, 10, 18, 25, 40, 42, 43, 

44. 58. 60, 62, 77, 82, 84, 103, 

104, 106, 107, 114, 115, 117, 119, 

122, 123, 125, 126, 141, 145, 146, 

152, 153, 154, 155, 175, 180, 181, 

182, 183, 192, 194, 196, 197, 199, 

203, 206, 207, 210, 217, 218, 219, 

220, 221, 222, 238, 244, 250, 252, 

317, 429, 446, 447, 460, 461, 462, 

474, 475, 481, 522. 583 

VII. 47, 49. 75. 78. 84, 98, 99, 

100, 102, 103, 108, 110, 119, 122, 

145, 189, 192, 197, 257, 265, 266, 

275, 372, 391, 399, 416, 556, 557 

Brzi, vid. Gregoric, Pavle 

I. (252) 

Budisavljevic, Srdan 

IП. 384 

Buharin, Nikolaj Ivanovic 

V. n202, 204, 485 

Bunic, Vasilije, vid. Markovic, 

Sima 

I. (246) 

Butozan, Vaso 

v. 65 

Cankar, Ivan 

I. 147 

п. 43, 77, 80, 83, 87, 91, 156, 

188, 226, 244, 257, 258, 305 

IП. 14, 93, 303 

IV. 152, 162, 174, 465 

VI. 124, 222, 326 

Cankar, Izidor 

IП. 139 

Cassado, Lopez Sigismundo (Lopez 

Sigismundo Kasado) 

I. n150 

Cervantes Saavedra, Мiguel de 

(Мigel de Servantes Saavedra) 

I. 3 

Cesarec, August 

I. 248, 249 

Chamberlain, Arthur Neville (Artur 

Nevil Cemberlen) 

I. n127, 129, 131 

Chautemps, Camille (Кamij Sotan) 

I. 138 

Cheyne, Douglas (Daglas Cejen) 

IV. 17 

Churchill, Randolf (Randolf Cercil) 

IП. 225 

Churchill, . Sir Winston (Ser Vinston 

Cercil) 

п. 72, .180, 293, 337, 358, 366 

IП. 138, 139, .141, 225, 333, 403, 

414, 427 

VII. 355 60 

Cincinnatus, Luc.ius Quinctus 

(Lucije Kvinkcije Cincinat) · 

v. 293 . 

Cot, Pierre (Pjer Kot) 

I, n147, 148, 149 

I. 135 

Creuzot (Кrezo) 

I. 135 

Crvenkovski, Кrste 

VI. 98, 238 

. VII. 513 

Cucchi, Aldo (Aldo Kuki) 

VII. 356, 362 

Cukala, Franc 

IV. n118 

Cruzon, a·eorge Nathaniel, markiz 

od Kedlestona (2orz · Nataniel 

Кrizon) 

ЈП. 148 

Cvetko, Dragotin 

IП. 220 

Cvetkovic, DragiSa 

п. 57 

IП. 160, 161, 308 

Cvijic, Stjepan 

I. n89, 94, 247 

v. 485, 486 

Caliё, Du8an 

VII. n443, 445 

СеЫ, Lajos 

I. 74 

Celikov, vid. Dursanovic, Pavle 

I. (n67/68, 72, 73, 76, 81) 

Cemudamov · 

v. 484 

Сере, Marica 

п. 281 

Cepelnik, Franc Fric, Lazarenko, 

Mihajlo Pavlovic 

I. n68, 69, 70, 71, 72, 73, 75, 76, 

80, 82, 95 

Cermelj, Lavo 

ПI. n354 

C'erne, Franc 

VII. n244 

Cernej, Darko 

IП. 88, 218, 320, n325 

· Cernisevski, Nikolaj Gavrilovic 

VI. 514 

Cesnik, Stane 

п. 8 

Cizinski, Josip 

I. 219, 245, n247, 250, 267 

v. 482, 485, 486, 487 

Cobal, Melhior 

I 51 

Colakovic, Rodoljub 

I. 250, n254, 266· 

IП. 17, 20 

IV. 166, 264, 414 

v. 65. 

VI. 98, 238, 243, 252 

VII. 374, 380, 381, 382, 513, _559 

Comora, Sofo 

IV. 414 

Сор, Matija 

I. n208 

Cubrilovic, Vasa 

VI. 476 

Cufar, тоnе 

I. n54. 55. 5 5. 57. 58. 59. 60. 61. 

62, 63, 64, 65, 66, 249 

Cirilo i Metodije 

VП. 521, 522 

Copic, Branko 

VI. n443, 444 

Copic, Vladimir 

I. 18, n244, 255 

Corovic, Vladimir 

I. 261 

Daladier, Eduard (Eduar Daladje) 

I. n129, 130, 131, 137 

Damjanic 

IV. 110 

Damjanovic, Pero 

I. 240, 248, 259 

Damokle 

I. 140 

Danilovic, Uglje8a 

v. 65 

Darwin, Charles Robert (Carls 

Robert Darvin) 

I. 241 

v. 616 

Davico, Ја8а 

VI. 60 

Davico, Oskar 

I. 249 

Davidovic, Radivoj Кера 

·VI. 357, n370 

Deakin, William Frederick (Vil- 

jem Frederik Dikin) 

п. 337 

IП. 138 

Debeljak, Janko 

П. n248/249 

IП. 283, 284, 326 

Debeljak, Josip 

I. 86 

Dedinac, Milan 

I. 249 

Dekval Krivic, Ada 

III. n436 

Delarue," Jacques (2ak Delari) 

п. 58 

Dermastia, Marijan 

п. 140 

Dermastia, Mihaela 

п. 140 

De Stradi, Santo 

IV. 7 

Detoni, Marijan 

I. 248 

Deutschbauer, Feliks (Feliks 

Dojcbauer) 

I. 14 

Dezman, Dragotin 

I. n209 

Diehl, Branko (Вranko Dil) 

I. 21 

Dihur, vid. Nagode, Crtomir 

П. (100) 

Dimitrijevic, Sergije 

IV. 396 

V. 485 

Dimitrov, Georgi Mihajlovic 

I. 85, n87, 91, 96, 108, 110 

Dobrilovic, Tone Toni'!ek 

IП. 260 

Dolenc, Anton 

VII. 374, n386 

Doriot, Jacques (2ak Dorio) 

I. n138 

Doumergue, Gaston (Gaston Dumerg) 

I. n132 

Dragica, vid. Кralj, Franjo 

I. (268) 

Dragovic, Vuk 

I. 248, 249 

Drapsin, Petar 

IП. n420 

IV. n17 

Draskovic, Juraj 

I. 103 

Draskovic, Milorad 

I. 254

276 BORIS КIDRIC, SAВRANA DELA, !, 1933-1941. 


Drenovec, Francek 

IV. 427 - 

Dmdic, Ljubo 

. Il. 343 

Drolc, · Du5an 

. п. 140 

Dugonjic, Rato 

v. 65 

VI. 98, 252 

Dugosevic, Jova 

VII. 374 

Eu 

Diihring, Karl Eugen (Кarl 

gen Diriiig) 

I. n241 

Dursanovic, Pavle Celikov 

I. n67/68, 72, 73, 76, 81, 95 

Eakovic, Euro 

I. 101 

Eermanovic, Zivota 

IV. n238 

Eilas, Мilovan 

I. 240, 248 

п. 320 

· ПI. n184, 458 

IV. 166, 191, 414 

"YI. 98, 238, 239, 240, 243, 357, 

368, 370, 372, 375, 377 

VII. 310, 328, · 357, 364, 366, 367, 

513, 514, 557, 558, 559 

Eordevic, Jovan 

I. 249 

Euricic, Mladen 

I. 248 

Eurovic, Milenko 

v. 65 

Eurovic, Ratko 

I. 67 

Eden, Antony Robert (Entoni Robert 

Idn) 

п. 327 

Ehrlich, Lambert (Lambert Erlih) 

П. 100, n248, 354 

III. 325 . 

Eisenhower, Dwight (Dvajt Ajzenhauer) 

IП. 453 

Emmer, Fanovs 

П. 58, n355 

Engels, Friedrich (Fridrih Engels} 

I. 104, 117, 178, 193, 194, 240, 

241, 242, 243, 244, 246, 252, 255, 

257, 258 

п. 156 

тп. 107, 397, 398 

JV. ·.'i24 

v. 176, 410, 558, 604, 605, 607, 

616 

vт. 128. 130, 131. 133. 1!17. 1!18, 

159, 180; 181, 240, 246, 273, 279, 

280, 287, 290, . 353, 354, 359, 361, 

363, 364, 366, 367, 371, 372, 374, 

375, 395, 396, 397, 398, 403, 428, 

433, 462, 473, 475, 507, 508, 513, ' 

518, 527, 530, 579 

VII. 59. 110, 111, 112, 152, 153, 

155, 157, 163, 172, 357, 364, 462, 

539, 594 

Erenburg, Il'ja Grigorijevic 

П. n227 

IП. 128 

Emjakovic, Gligorije 

II. 10 

III. 7 

Eri:en, Janez 

п. 47 

Eskeles 

I. 172 

Evatt, Herbert 

IV. n270 

Fajdiga, Mirko 

III. 53 

Fajfar, тоnе 

II. 8, 12, 18, 51, 113, 122, 166, 

186, 213, 214, 246, 265, 300, 331, 

362, 378, 405, 421, 424 

ПI. 12, 53, 74, 95, 113, 211, 218, 

n298, 305, 310, 343, 344 

VII. 297, 486 

Ferenc, Tone 

II. 10. 19, 21, 25, 79, 163, 182, 

238, 248, 254, 279, 291, 295, 296, 

297, 298, 300, 331, 394, 400, 406, 

417, 445, 458, 503, 505, 513 

III. 32, 73, 77, 82, 157 

Forfolja, Josip 

ПI. n354 

Ferle.Z, Ivan 

II. 140, 395 

III. 259 

Feueberg, Izak {Izak Fojeberg} 

I. 21 

Feuerbach, Ludwig (Ludvig Fojerbah} 

I. 243, 244 

Fijamengo, Ante 

VI. 357 

Filakovic, Imre 

V. 40, 249, n257 

Filipic, France 

I. 3, 5, 13, 219 

Filipovic, Ivan 

VП, 388 

Filipovic, Jasa 

v. 498 

FilipoviC, Sulejman 

III. 9, 16, 17 

v. 65 

FinZgar, Franc Sale8ki 

IV. n109, 118 

· Fischer (Fiser} 

I. 174 

Foch, Ferdinand (Ferdinand Fos} 

I. n145 

Fourier, Charles (Sart Furije) 

IV. 332 

Francek, vid. Ranzinger, Tone 

I. (n68, 69, 73, 76, 77; 78, 79, 80, 

81) 

v. (484) 

Franco, Francisco (Francisko 

Franko) 

I. 150 

II. 212 

VII. 360, 362 

Fresing, Hans Hermann (Hans 

Herman Frezing) 

III. 77 

Fric, vid. Cepelnik, Franc 

I. (n68, 69, 70, 71, 72, 73, 75, 76, 

80, 82) 

Frol, Frane 

· IV. 210, 264, 414 

Friedl (Fridl} 

I. 85 

Fiister, Antn (Anton Fister) 

I. n208, 209 

Gabrovsek, France 

II. n82, 84 

Gacinovic, Vladimir 

I. 106 

Gaj, Ljudevit 

I. 205 

Gajic, vid. Nikolic, Zora 

I. (31) 

Galic, Drago 

I. 250 

Galagoza, Stevo 

I. 248 

Gambara, Gastone . 

III. 283, 284 

Gamulin, Grgo Grga 

I. n223, 224 

Gandi, Mohandras Кaramcand 

Mahatma 

VII. 361 

Gaspar, vid. Tom5ic, тоnе 

I. (n224/225, 226) 

Gaulle, Charles de (Sarl de Gol) 

II. 190 

Gavrilovic, Мilan 

ПI. 296 

GaZi, Franja 

IП. 160 

VI. 98, 101 

Gerk, Stana 

п. 163 

Gerl, Friderik 

I. 21 

Gerskovic, Leon 

VI. 357 

Gestrin, Ferdo 

п. 78 

Gigov, Strahil 

VI. 244, n251, 476 

Glezerman 

VI. 475 

Gligoric, Velibor 

I. 248 

Gligorov, Кiro 

VII. n304 

Godec, TomaZ 

I. 28 

Godina, Ferdo 

ПI. n308 

Godina, Jozko 

II. 24 

Goebbels, Joseph (Jozef Gebels) 

II. n195, 211, 268 

III. 154, 163, 240 

Goethe, Johann Wolfgang (Johan 

Volfgang Gete) 

III. 107 

Golia, Modest 

III. 154 

Goluh, Rudolf 

I. 62 

Golubovic, Radonja 

III. 17 

Goluchowski, Agenor (Agenor 

Goluhovski) 

I. n212 

Goodwin, Jams М. (Dzems М. 

Gudvin) 

III. 89, 98 

., 

,,



Goring, Hermann (Нerman Get·ing) 

VП. 248 

Gorkic, Мilan, vid. Ci.Zinski, Josip 

. 

I. (219, 245, n247, 250) 

v. (482, 485, 486, 487) 

Gorsic,. Milko · 

VI. n337 

Gosar, Andrej 

П. n85, 318, 488 

ПI. 211, 315, 320, 321; 322, 323, 

338 

IV. 48 

Gosnjak, Ivan 

VI. 476 

VII. 416 

Gottwald, Кlement (Кlement 

Gotvald) 

IV. 217 

Granovski 

VI. 474 

Grazioli, Emilio (Emilijo . Gracioli) 

П. 8, 15, 32, 33, n186, 187, 401 

Grbesic, Slavko 

VI. 517 

Grcar, Alojz 

ПI. 379 

Gregorac, Ignac 

п. 110 

Gregorcic, Simon 

п. 177, 254, 258 

IП. 73, 166 

Gregoric, Ilija Prebeg 

п. 257 

Gregoric, Pavle 

I. 252 

VI. 238 

VII. n559 

Greif, Martin (Мartin Grajf) 

VI. n337 

VII. 459 

Gricar, Slavko 

п. 354 

Grol, Milan 

I. 249 

ПI.- 384, 402 

IV. n106, 108 

Gruden, Igo 

IП. 296 

Griin, Hel"bert (Нel"bert Grin) 

VI. n428, 429, 439, 445 

Gl"Zetic, Ivan 

I. 44 

Gspan, Alfonz 

I. 1 

Gubec, Matija 

I. 104 

п. 188, 200, 226, 258 

IП. 74, 78 · 

Guёek, Мilan 

· IП. 74 

Gurnik 

I. 168 

Gustav 

ПI. 453 

Gustl, vid. Маёеk, Ivan. 

I. (n77, 80) 

Guyot, Reimond (Rejmon Gijo) 

V. n484 

Habsburg-Lothringen, Johan 

(Ј ohan Habsburg-Lotringen) 

I. n181 

Насе, MatevZ 

IV. 438 

VI. n504 

Hacin, Lovro 

IП. 26 

IV. 483 

HadZi, Jovan 

VII. n389 

Hafner, Vinko 

IV. n199 

Harriman, Villiam Averell (Vilijem 

Averel Hariman) 

VII. n248 

Hausser, Paul (Paul Hauser) 

ПI. 24 

Hebrang, Andrija 

IV. 264, 414 

V. n180, 196, 198, 200, 211, 212, 

213, 214, 216, 217, 218, 339, 357, 

439, 531, 538, 631 

VI. 373 

VII. 243. 

Hedrih, Ј ozef 

I. 67, 69 

Hegedu5ic, Кrsto 

I. 248, 250 

Herman, В: 

Him 

I. 249 

Шmmler, Heinrich (Нajnrih 

ler) 

п. 21, 187 

Шnavscina, vid. Svetek, France 

п. (488) 

Hitler, Adolf 

I. '106, 146 

п. 90, 134, ~51, 195, 196, 198, 

210, 211, 234, 238, 244, 263, 267, 

268, 279, 299, 302, 364, 492, 516 

IП. 26, 57, 75, 77, 82, 88, 89; 96, 

103, 106, 107, 115, 128, 141, 143, 

151, 154, 163, 186, 190, 222, 223, 

225, 226, 251, 306, 348, 358, 398, 

403, 412, 417, 418, 419, 420, 452, 

453 

IV. 25, 217, 482 

VI. 529 

VII. 248, 371 

Шtrec, Josip 

I. 248 

ШеЬес, 

I. 18 

Hoёevar, 

Albert 

France 

I. 28 

Hocevar, Joze А. 

п. 337 

Holjevac, Vjeceslav 

VI. 476 

Horvat, Мladen 

I. 248 

Horvatin, Kamilo 

I. 247 

v. 482 

Hoxha, Enver (Enver HodZa) 

IV. 417 

HriЬar, Ivan 

IП. n296 

Нribar, Janez 

п. 140 

IV. 238 

V. n537 

VII. 486 

Hmcevic, Josip 

VI. 98 

VII. 443 

Hudomalj, Karel 

I. 67, n68, 73, 76, 81, 82, 124 

v. 482, 486 

Hull, Cordell (Кordel 

п. 329 

Humo, Avdo 

IV. 414 

V. 65 

VI. n388 

I. С. 

I. 58, 65 

Ilc, Andrej 

IП. 113, 154 

Ivanisevic, Vjeko 

I. 67, 95 

Ivanusa, Veljko 

I. 248 

Ivekovic, Мladen 

I. 248, 249 

Hal) 

Jager 

п. 195 

Jahn (Jan) 

I. 48 

Jaka, vid. Perenic, Janez 

I. (n226) 

Jaka, vid. Zorga, Jakob 

I. (n77) 

Jakac, Boz~dar. 

IП. 12, 13, 220, 256 

,1akob, vid. Sabolek, Ivan 

I. (n67, 72, 73, 76, 80, 81) 

Jakopic, Albert Кajtimir 

VI. n339 

VII. 484, 486 

Jakovljevic, Stevan 

IV. 264, 414 

JakSic, Nikola 

v. 249 

JakSic, Rade 

v. 65 

Jan, Jakob 

п. 354 

Janc, Adrian 

I. 124 

Janez, Stanko 

I. 2 

Janjic, Vlado 

VI. 238 

Jarc, Anton 

I. 15 

Jaures, Jean-Leon (Zan Leon Zores) 

· 

I. n137 

Javornik, Mirko 

П. 207, n261 

IП. 154 

Javorsek, Joze 

IV. 175 

Jelic, Ivan 

IП. 160 

Jeras, Josip 

ПI. 218, n320 

Jeri, Janko 

IV. 31, 101 

Jerman, Janez 

IП. 13 

Ј ernej Posavec, vid. Macek, Ivan 

п. (379) 

Ј ersek, Dare 

п. 158 

ПI. 329 

Ј ersic, Miro 

п. 12, 18 

Jev

280 BORIS КIDRIC, SAВRANA. DELA, 1, 1933-1941. 


Jevtic, Bogoljub 

I. 85, 227 

II. n88 

.Jevtic, Dragan 

II. 316 

Ј evtic, Predrag 

II. 465 

Jones, William (Vilijam Dzons) 

II. 290, n481, 487, 495 

Josif II (Joseph) 

I. 10 

Jovanovic, Arso 

III. n185, 458 

Jovanovic, BlaZo 

I. 67, n69 

v. 260, 262 

VI. 244 

VII. 416 

Ј ovanovic, Dragoljub 

IV. n234, 235, 237, 238, 239, 264, 

267, 268, 414, 496, 554 

v. 40, 41, 42, 43, -44 

Jovanovic, Бorde 

I. 249 

Ј ovanovic, Rajko 

I. n246 

Jovanovic, Slobodan 

II. n84, 216 

Joza, vid. Sentjurc, Lidija 

II. (484) 

.тu~. Jozef 

III. 260 

Jurancic, Joze 

IП. n13 

IV. 140 

Jurcec. Rudo 

П. 207 

Jurcic, Josip 

I. 1 

Jurcic. Vladimir 

I. 248 

Jurkovic, Marijan 

I. 248 

Juvan, Franc 

IП. n324 

Juvancic, Ivo 

П. n444 

Ј. К. 

п. 298 

Ј. V.-S., vid. Vodu5ek Staric, 

Jerca 

IV. 172, 175, 424, 471 

Kacin, Мilica 

п. 158 

Kalan, Filip, vid. Kumbatovic, 

Filip 

IП. (13) 

Kamenica, Slavko - 

п. 58 

Kamenjev, Lav Borisovic (Rozenfeld) 

v. 485 

Kandinski, Vasilij 

I. 248 

Kant, Immanuel (Imanuel Kant) 

I. 246 

Karabegovic, Osman 

VI. 244, 252, 476 

VII. n302, 513 

Karadordevici 

IV. 212 

Kardelj, Edvard 

I. 2, 13, 14, 22, 24, 37, 65, 224, 

225, 240, 249 

п. 8, 12, 18, 35, 39, 78, 161, 184, 

186, 189, 193, 197, 213, 216, 230, 

238,. 240, 273, 282, 283, 300, 321, 

331, 338, 367, 368, 383, 390, 391, 

392, 397, 398, 399, 402, 405, 421, 

424, 444, 492, 496 

III. 9, 16, 18, 20, 43, 59, 168, 173, 

184, 185, 186, 207, 218, 301, n343, 

344, 358, 359, 400, 402, 413, 417, 

420, 429, 458 

IV. 12, 31, 45, 55, 59, 67, 78, 98, 

104, 122, 135, 142, 157~ 210, 321, 

363, 414, 464, 492 

V. 198, 439, 477, 487, 488, 511, 

528, 535, 539, 540, 565, 566, 570, 

608 

VI. 22, 35, 74, 98, 115, 116, 123, 

141, 183, 206, 216, 238, 243, 244, 

357, 454, 455, 461, 473, 474, 475, 

485, 487, 488, 500, 506, 576, 578, 

580 

VII. 7, 69, 108, 285, 288, 289, 293, 

295, 296, 297, 299, 307, 308, 325, 

357, 363, 371, 455, 513, 517, 521, 

522, 524 

Kardelj, Рерса 

IП. n436 

Kasanin, Radivoje 

VII. 374 

Kavcic, Ivan 

п. 409 

KavciC, Stane 

II. 140 

VI. 321 

VII. 284, 286, n457, 459, 460, 462, 

469, 486 

. 

-ј 

Kerenski, Aleksandr Fjodorovic 

II. n101, 145, 147, 248, 261, 265, 

309 

III. 217, 218, 325 

IV. 59 

Kermavner, Du5an 

I. 14, 65, 161 

Kern, Franc 

IП. 113 

Kern, Ivan 

II. 285 

Kersnik, Janko 

I. 1 

Kersovani, Otokar 

I. 249 

- Keynes, John Maynard (Dzon Majnard 

Kejnz) ~ 

VII. n562 - 

Kidric, France (Fran) 

I. n183, 184 

II. 400 

III. 296 

IV. 427 

Кidric, Zdenka Ana Marjeta 

II. 63 

Кilibarda, Мile 

II. 465 

III. 379 

Кimovec, Franc .Ziga 

VI. 485, n500 /501 

Кirilov 

rv: 121 

Кlanjscek, Zdravko 

-II. 15 

Кlimov 

VI. 475 

Кlopcic, France 

I. 15 

Кlopcic, Мile 

III. 220, n301 

Кlor 

I. 225 

Кnezevic, Ivan 

I. 248 

Кnох, Franklin William (Franklin 

Viljam Кnoks) 

II. n211 

Kocbek, Edvard 

п. 20, 29, 32, 45, 53, 113, 117, 

122, 166, 177, 186, 214, 273, 282, 

28~. 298, -300, 331, 338, 360, .162, 

378, .190. 402. 405. 421. 424. 484 

IП. 9, 12, 13, 16, 18, 74, 218, 

297, 298. n299, 343 

IV. 7, 45, 57, 140, 427, 48~. 484 

VI. 216, 428. 429. 430. 433. 434. 

435, 436, 437, 438, 439, 582, 583 

VII. -296, 297, 298, 299, 325, 327, 

522/523 

Kocijancic, Boris 

VII. 486 

Kokanovic, Slobodan 

I. 67, 69 

Kokolj, Мiroslav 

I. 48 

Kolarac -----Мilosavljevic, 

Ilija 

v. 70 

Kolesa, Viktor 

I. 15 

Kolisevski, Lazar 

VI. 251, 252 

VII. 416 

Kolumbo, Josip 

I. 86 

Konsek, Anton 

I. 169 

Konte, Vilibald 

I. n223, 224 

Корас, Josip 

I. n46, 51 

KoPrivica, Danilo 

III. 347 

Koren, vid. Perenic, Janez Jaka 

I. (266) 

Korosec, Anton 

I. 37, n162, 227, 230, 236, 265 

II. 400 

IП. 18, 297, 299, 314, 321 

Korpar, Rezka 

I. 67, 69 

Kos. Milko 

пl. 13 

IV. 94 

Kosanovic, Sava 

II. n413, 420 

III. 139 

Koseski. VP.~e] 

Т. n207, 209, 213, 215 · 

III. 399 

Kosic. м. 

I. 12 

Kn~mf'lc. Ciril 

ПТ. 220 

Kostic. Uro!! · 

m. 413 

Kosoljev 

VI. 473 

Ivan (Jovan) 

Kovac, Stane 

ЦI. 218, n298 

IV. n72, 464 

Kovacic, Fedor Pesjak 

I. n224, 225 

Kovacic, Oskar Muha 

I. n223, 224, 225 -~



Kozak, Ferdo 

I. 1, n2, 3, 200 

п. 400 

. III. 300, 301, 305 

IV. 427 

Kozak, Juii 

I. 1 

п. 77, 400 

!П. 

n301 

IV. 427. 

Kozak, Vlado 

!П. 111 

Kozarev 

v. 484 

Kozlov 

VI. 474, 475 

Кraigher, Bojan (Војаn Кrajger) 

I. n79 

Кraigher, Boris (Вoris Кrajger) 

п. 163, 238, 384, 392 

IП. 20, 218 

v. 535 

VI. 435, 439 

VII. 7, 281, 296, 486, 515, 516, 

n520 

Кraigher, 

Sergej (Sergej Кrajger) 

IV. n193/194 

v. 535, 539. 

VI. 321, 331, 338, 340, 436 

VII. 288 

Кralj, Franjo 

I. n268 

Кrall, Joze 

IП. 111, 154, 168, 173, 198, 204, 

231, 272 

Кramar Karel (Кarel Кramad) 

I. n162 

Кramer, Albert 

П. n355 

III. 18, 320 

Кranjc, Milan 

п. 175 

Кranjec, 

Misko 

VII. n244 

Kras, Josip 

I. 252 

Кrasovec, Stane Mojzes 

I. 65, n79, 80 

IП. 111 

Kreacic, Otmar 

VII. 513 

Кreft, Bratko 

I. 2, 65, n194, 195, 196, 248 

Krek, Janez 

I. n159, 160, 161, 162 · 

Кrek, 

Мiha 

II. n82, 84, 286, 356, 460 

III. 18, 229 

IV. 50, 110, 285, 483 

Кremen5ek, Slavko 

I. 41 

III. 298 

Кrener, Franc 

III. 25 

Кresal, France 

I. 45 

Кrillis, 

I. 127 

Кristan, 

I. n160 

Кristan, 

de (de Кrilis) 

Anton 

EtЬin 

II.-n78 

Кristof Vodnik, vid. Kardelj, Edvard 

II. (367, 391, 444) 

Кrivic, Vladimir Justin 

II. 423 

III. n436 

VII. 486 

KriZanic, Pjer 

I. 249 

Кriznar, 

Ivan 

III. 26, 150 

КrleZ:a, Miroslav 

I. 194, 250 

Кrmelj, Maks 

П!. 218 

V. n539 

Кrnjevic, 

П. n25 

Кronovsek, 

I. 28 

Juraj 

Ivan 

Кrstulovic, Vicko 

П!. 417 

VI. 476 

Krzisnik, Anton 

п. 338, 504 

ПI. n348 

Kuhar, Alojzij 

II. n82, 84, 286, 356, 360 

III. 190, 191, 192, 193, 217 

Kuhar, Lovro · 

I. 15, 18 

Kula 

I. 73 

Kuljakov, Evgenij 

ПI. 56 

Kulovec, Fran 

III. n321 

Kumar, Stane 

I. 55 

Kumbatovic, Filip 

rn .. 13, 220 

1 

1 

Kurir, Lovro 

I. 67, 69 

Kurski 

VI. 473 

Kveder, Duiian ТотаZ 

п. 409 

IП. 380 

V. n487 

Lace, Ivan 

VI. 357 

LakuS, Filip 

IV. 264, 414 

Lammasch, Нeinrich (Нajnrih Lamas) 

I. n162 

Lampret, Joze 

П. n319 

IП. 114, 164 

Lapidus, I. 

VI. 376 

Lassalle, Ferdinand (Ferdinand 

Lasal) 

IV. 332 

VII. 163 

Laval, Pierre (Pjer Laval) 

I. n132, 133 

Lazarevic, Dragica 

I. 240, 248, 259 

Leben, Stanko 

I. 1, 2, n3 

ПI. 301 

Lehmann, Herbert Н. (Нerbert Н. 

Leman) 

III. 224 

Lekic, Danilo 

IV. 127 

Lencek, Ignacij 

III. 190 

Lenjin, Vladimir Iljic (Uljanov) 

I. 50, 93, 104, 117, 194, 195, 196, 

241, 242, 244, 246, 248, 252, 254 

256, 257, 258 ' 

II. 110, 156, 438 

III. 184, 185, 223, 269, 367, 372, 

394, 395, 396, 397, 414 

IV. 80 · 

v. 176, 179, 180, 182, 184, 185, 

190, 203, 220, 287, 288, 372, 410, 

485, 535, 536, 563, 605, 607, 615, 

616 

VI. 42. 95. 180, 181. 213, 214, 

324, 354, 372, 463, 465, 473, 474, 

475, 509, 510, 511, 517, 518, 5~6. 

579 

VII. 47, 59, 70, 117, 118, 174, 192, 

222, 226, 227, 247, 248, 249, 313, 

. 334, 357, 358, 364, 365, 367, 577, 

592 

Leontjev, Lav Abramovic 

VI. n375, 473, 474 

Leopold II 

I. 181 

Leskosek, Franc Luka 

II. 52, 122, 177, 352, 357, 384, 402, 

405, 418, 421, 424, 518 

III. 92, .168, 189, 218, n343 

IV. 7, 94, 476, 478 

VI. 36, 85 

VII. 416, 461, 486, 487, 498, 518 

Leuc, vid. Kardelj, Edvard 

I. (224, 225) . 

Levec, Fran 

I. 1 

Levstik, Fran 

I. 2, n205, 208, 209, 210, 211, 213, 

214, 215 

II. 80, 156, 244, 364 

IП. 14, 303, 399 

IV. 174 

Levstik, Ј oze 

IП. 380 

V. n539 

Liho, Boris 

IП. 230 

Liho, Georgij 

III. 56 

Lisenko, Тrofim Denisovic 

V. n618 

Ljapin 

VI. 474 

Ljotic, Dimitrije 

I. 227 

Logar, Cene 

III. 111 

Logar, Тine 

III. 301 

Lojze, vid. Lesko§ek, Franc 

II. (252) 

Loncar, Dragotin 

III. 308, 309 

Louis Philipe I (Luj Filip) 

I. 167 

Lubej; Franjo (France) 

II. 158, 405, 421, 424 

III. 20, 218, n300, 34;i, 429 

Ludendorff, Erich Friedrich Wilhelm 

(Erih Fridrih Vilhelm Ludendorf) 

I. n146, 147 

Luka, vid. Lesko§ek, Franc 

п. (518)

284 BORIS К.IDRIC, SAВRANA DELA, 1, 1933-1941. 


Lukic, Kostadin 

IV. 235 

Lu5ic, Leo 

. 1. 71 

· Lu5tek, Miroslav 

. 11. 246 

Luter, Karel 

1. 77, 95, n223, 225, 226 

v. 484 

м. 

1. 225 

Maclean, Fitzroy (Ficroj Maklin) 

111. 138 

Маёеk, lvan 

1. 13, 37, n77, 80 

11. 122, 177, 186, 293, 295, 362, 

373, 377, 378, 379, 421 

111. 38, 218 

VII. 294 

Маёеk Presern, Cilka 

IV. n199 

Маёеk Tone,- vid. Tanc, Anton 

Маёеk, Vladimir Vlatko 

1. 227, 230 

111. 160, 161, n308 

Maёkic, Vera 

11. 10 

Maglajlic, Sefket 

v. 65 

Magnani, Valdo (Valdo Manjani) 

VII. 356, 362 

Magovac, Bozidar 

111. 160 

Mahniё, Anton 

1. 210 

III. 166, 210 

Majar, Matija Zilski 

1. n176 

Majcen, Francek 

11. 484, n485 

Majcen, lvo 

11. 213 

Majcen, Stane 

11. в 

Maksimovic, Bozidar 

1. 227 

Maksimovic, Desanka 

I. 249 

11. 10 

Malec, vid. Luter, Karel 

1. (225, 226) 

Malnaric, Joze Кrizevski 

11. 260 

Mandic, Antej 

111. 384 

MandZic, Pa5aga 

v. 65 

VI. 98 

Mannesmann, Reinchard 

(Rajnhard Manesman) 

VI. 577 

ivrarganovic, Раја 

1. 86 . 

Maric, lvo Eisner (Ajzner) 

1. n266 

Marinko, Мiha 

1. 44 

11. 8, 13, 36, 52 

111. 218 

IV. 215 

v. 276, 535 

VI. n38, 98, 216, 244; 435, 439, 

442, 576, 579 

VII. 327Ј 416Ј 474Ј 486Ј 498, 518Ј 

525 

MarinovicJ Zarko 

I. n260, 261 

Markovic, Moma 

VI. 244 

VII. 416, 513 

Markovic, Sima 

1. n245/246J 246Ј 247 

MarkovicJ Svetozar 

1. 106 

Marn, Janez 

111. n74J 345 

Marschall, George Catlett 

(DzordZ Kejtlit Marsal) 

v. 219 . 

VI. 529/530 

VII. 248, 291Ј 355Ј 360 

MartinJ Pierre Ёmile (Pjer Emil 

Marten) 

v. 613 

VI. 196 

Maru5ic, Drago 

111. 88, 98, 139, 140Ј\ 313, 314, 

318 

Maru5ic Uzelac, Marija 

1. 267 

Marx, Karl (Кarl Marks) 

1. 60, 63, 104, 117, 194Ј 195, 196, 

240, 241, 242, 243, 244, 246, 252, 

255, 257Ј 258 

11. 156 

111. 107, 397, 398 

IV. 80, 524, 534, 539, 540 

v. 122, 176, 184, 189, 204, 205, 

287, 410, 556, 557, 558, 589, 604, 

. 605, 606, 607, 615, 632 

VI. 33, 108, 123, 128, 133, 137, 

r 

! 

138Ј 159, 169, 181, 210Ј 240Ј 246Ј 

260, 262, 266Ј 272Ј 273, 275, 276, 

286Ј 287, 288, 289, 290, 291Ј 295, 

296, 307, 308Ј 309, 311, 321, 324, 

331, 353, 354, 358, 359, 361, 363, 

364, 365, 366, 367, 368, 371, 374, 

375, 377, 395, 396, 397, 398, 403, 

419, 420, 428, 433, 462, 464, 473, 

474, 475, 483, 508, 516, 517, 518, 

519Ј 520Ј 527Ј 530Ј 579Ј 602 

Vll. 30Ј 41Ј 47Ј 59Ј 67Ј 69Ј 112Ј 

136Ј . 141Ј 150, 151Ј 153Ј 154Ј 155Ј 

162Ј 163Ј 169Ј 170Ј 171Ј 172Ј 173Ј 

177Ј 178Ј 194Ј 203, 211Ј 213Ј 218, 

238Ј 249Ј 271Ј 272Ј 292Ј 357Ј 258, 

364Ј 372Ј 438Ј 463Ј 478Ј 502Ј 539Ј 

544Ј 545Ј 552Ј 558Ј 581Ј 594, 602Ј 

656Ј 657 

MaslaricJ Bozidar 

11. 37 

VI. 476 

Matic, Du5an 

1. 249 

MatijaJ vid. Маёеk, lvan 

11. (373) 

MatkovicJ Marijan 

1. 250 

MaurerJ Vili 

1. 67 

McDowellJ Robert (Robert Makdauel) 

111. 224 

Medan, Savo 

v. 100 

Meden, Viktor 

11. 354 

Megu5ar, Milan Borut 

11. 300 

Mehring, Franz (Franc Mering) 

1. 249 

Mejak, Мitja 

VI. 506 

Melik, Vasilij 

п. 78 

Merhar, Viljem 

VI. 256 

MessanaJ Ettore (Etore Mesana) 

11. 109 

Metternich, Clemens Wenzel 

Lothar (Кlemens 

Vencel Lotar 

Meternih) 

1. 174, 176 

111. n397 

Meyer, Cord Henry (Кord 

Majer) 

11. 84 

Henri 

Miaja, Joze Menart {Ноzе Menart 

Мiaha) 

1. n150 

Miёurin, lvan Vladimirovic 

v. 618 

Micunovic, Veljko 

VI. 476 

Мiha, v. Brecelj, Marijan 

11. (488) 

Mihailovic, Dragoljub DraZa 

11. 51, 68, 70, 75, 84, 85, 97, 106, 

114, 130, 147, 174, 175, 215, 216, 

222, 229, 248, 249,. 250, 280, 285 

292, 310, 318, 319, 332, 334, 335: 

341, 342, 345, 351, 352, 356, 357, 

358, 359, 393, 413, 414 420 421 

431, 445, 458, 462, 478° 481° 487' 

504 ' • ' 

111. 72. 139, 212 213, 216, 224Ј 

225Ј 228Ј 273Ј 2ВОЈ 283Ј 285Ј 286, 

309Ј 314Ј 317Ј 318Ј 319 324 326 

327Ј 337Ј 346 Ј Ј Ј 

IV. 49, 84,; 110, 126, 212, 282 

285, 482 . Ј 

Miheliё, France 

111. 220 . 

Mihevc, Edo 

11. 177 

Mijatovic, Cvijetin Мајо 

VII. 513 

MikuZJ Metod 

П. 273, 274, n275J 276Ј 277Ј 319Ј 

331, 465, 466 

III. 53, 114, 115, 136, 152Ј 154, 

164, 190, 254, 308, 413 

IV. 7, 53Ј 54 

MileticJ Petko 

1. n251, 255 

Мilic, Dragutin 

1. 248 

МilojkoJ vid. Ј ovanovic, BlaZo 

1. (n69) 

Milojkovic, Zivota 

1. 244 

Milosevic, Sima 

I. 249 

Milutinovic, lvan 

111. 185, 458 

Minatti, lvan 

VI. 506 

Minic, Milka 

VI. 476 

Minic, Milos 

1. 249 

Mironov 

11. 438



Misic, Janko 

I. 86 

Mitrovic, Бorde 

· I. n74, 267, 268 

· Мitrovic, Мitra 

. VII. 374, 513 

Mitrovic, Stefan 

I. 67, n69, 95 

v. 484 

Mocnik, Cveto 

П.140 

Modic, Lev 

VI. n428, 433 

Mojzes, vid. Кra5ovec, Stane 

I. (n79, 80) 

Molotov (Skrjabin), Vjaceslav 

Mihajlovic 

п. 327 

III. 148, 414 

IV. 270 

V. n47, 48 

Monnet, Jean (Zan Mone) 

VII. 356 

Moore, Peter (Peter Mur) 

IП. 89, 230, 257 

Morre, Karl (Кarl More) 

VI. 505 

Moskric, Joze 

I. 54 

п. 380 

Mugosa, DиSan 

VII. 513 

Muha, vid. Kovacic, Oskar 

Ј. (n223, 224, 225) 

Muk, Adolf 

v. 482 

Munda, Matija 

IV. n118 

Mussolini, Benito (Вenito 

Musolini) 

I. 237 

п. 15, 16, 74, 130, 172, 189, 195, 

196, 198, 234, 278, 364, 490, 492 

IП. 311 

IV. 47 

Nabernik, Ivan 

IП. 301 

Nagode, Crtomir 

п. 51, 85, 100, 265 

IП. n309 

Nahlik, Maks 

п. 140 

Napoleon Bonaparta 

I. 9, 10, 127 

Natlacen, Marko 

п. 8, 15, n23, 32/33, 33, 82, 85, 

100, 129, 214, 238, 304, 355, 356, 

401 

IП. 297, 311, 321, 325 

IV. 47 Ј 50, 187 

Nazor, Vladimir 

IП. 125 

Nedeljkovic, DиSan 

VI. 357 

Nedeljkovic, Slobodan 

I. 261 

Nedic, Milan 

П. n75, 84, 189, 190, 214, 335 

ПI. 216, 228, 273, 285, 286 

Nedog, Alenka 

I. 13, 17, 37, 221 

п. 108, 109, 110, 158, 161, 304 

Nedog, Joze 

IП. 295, 297, 304, 379 

Negrin, Juan (Huan Negrin) 

I. 150 

Nehru, Pandit Jawaharliil (Pandit 

Dzavaharlal Nehrи) 

VII. n361 

Nemec, Ivan 

п. 140 

IП. 307, n308 

Neoricic, Milijan 

VII. 513 

Neskovic, Blagoje 

IV. n145, 210, 264, 414 

v. 511 

VI. 98, 244, 246, 252 

VII. 416 

Nesovic, Slobodan 

п. 337 

IV. 269 

Neumann, Friedrich (Fridrih 

Nojman) 

п. 84 

Nikolajevic, Boris Bogomilov 

IП. 56 

Nikolic, Zora Gajic 

I. 31, 267 

Noga5ek, Joza 

IV. 7 

Nojfeld, Alfred 

I. 248 

Norbert, Кlemen 

п. 416 

Notranjec, vid. Mocnik, Cveto 

п. 144 

Novak, Ante 

п. 140 

Novak, Fran 

I. 248 

IП. n313 

:N ovak, Karel 

П. 175, n222, 223, 248, 280, 293, 

351, 462, 487, 504 

III. 273, 283, 284, 317, 318, 319, 

326, 346, 347 

Novak, Mirko Fric 

П. n233 

NиSkin, vid. Skerl, France 

п. (443, 444) . 

ОЫаk, Alfonz 

I. 54, 58 

Ocepek, Angelca 

ПI. 218, 380 

VII. n285 

Ocepek, Lojze 

I. 67, 69, n78 

Ocvirk, Anton 

I. 155 

Oddi, Silvio (Silvio Odi) 

VII. n521 

Odic, Slavko 

п. 58 

Olgica, vid. Мitrovic, Бorde 

I. (n74, 267) 

Oreski, Мiјо 

I. 86, 106 

Oskar, vid. Hudomalj, Karel 

I. (67, n68, 73, 76, 81, 82) 

Osterc, Slavko 

IП. 297 

Ostrovitjanov, Konstantin Vasiljevic 

VI. n375, 473, 474, 475, 518 

Owen, Robert (Robert Oven) 

VII. 111 

Ozim, Rudolf 

п. 207 

Ozbolt, тоnе 

п. 359 

Pacelli, Eugenio (Eugenijo Paceli), 

vid. Pije XII 

п. (189) 

Palackf, Frantisek (Frantisek Palacki) 

I. n196 

Palavestra, Jovo 

. I. 248 

Palcic, Stanko 

IП. 26 

Pantic, м. 

I. 248 

. Papic, Radovan 

VII. 513 

Parovic, Blagoje 

v. 482 

Pa5ic, Najdan 

VII. n364 

Patrahaljcev, Nikolaj 

IП. 56, 89, 98, 257 

Pavelic, Ante 

I. n237 ' 

п. 67, 189, 190, 214, 335, 345, 354 

ПI. 275 

Pavkovic, Aleksandar 

v. 100 

Pavlicek, Joze 

п, 502 

Pavlin, Mile 

IП. 151 

Pavlov, Todor 

I. 249 

Pavsic, Stefan 

п. 177, 282 

Pavsic, Vladimir, vid. Bor, Matej 

п. (140) 

ш .. (15) 

Pecar, Franc 

VII. n242, 243, 245, 246 

Percec, Gustav 

I. n237 

Perenic, Janez Jaka 

I. 220, n226 

Perera, Lazo 

I. 71 

Perovic, Punisa 

VII. 513 

Perovsek, Franc 

п. 140 

Persuh, Ivo 

п. 24 

Perиnicic, Mile 

IV. 264, 269, 414 

Pervanje, Edvin 

п. 337 

Pesjak, vid. Kovacic, Fedor 

I. (n224, 225) 

Pestotnik, Pavel 

П. n487 

Petain, Herni-Philippe (Anri Filip 

Peten) 

I. 138 

П. n189. 190 

Petar П Karadordevic 

п. 130, 285, 342, 509, 510 

т. в, 139, 384 

IV. n1~6, 136 

Petelin, Stanko 

IП. 73, 413 

Petranovic, Branko 

ПI. 384

1 

Ј 



IV. 11, 34, 108, 113, 122, 137, 463 

VI. 227 

Petrov 

· VI. 475 

Petrovic, · Du5an Sane 

. VII. 513 

Petrovic, Nikola 

IV. n504, 505 

.VI. 476 

VII. 243 

Petrovic, Ratko 

IV. 238 

Petrovic, Veljko Hajduk-Veljko 

I. 104 

Pevec, Ivan, vid. Tom8ic, Tone 

п. (109) 

Pijade, Mosa 

I. 240 

IП. 20, 441 

IV. n166, 210, ~38, 264, 270, 414 

v. 591 

VI. 98, 252 

VП. 416, 442, 556, 560 

Pije XI 

ПI. 302 

Pije ХП 

п. 189 

Pirjevec, Du5an Ahac 

п. 140 

IV. 172, 175 

Pirkmajer, Milko 

п. 33 

Pirnat, Nikolaj Niko 

IП. 15 

Pitt, William (Viljem Pit) 

I. n127 

Pjatakov, Georgije Lalin 

V. n215 

Pkevac (necitko u izvorniku) 

I. 225 

Plehanov, Georgij Valentinovic 

I. 249 

VII. n367 

Pleterski, Janko 

IП. 83 

IV. 30 

Plibersek, Franc 

I. n51 

Plotnikov, Viktor 

IП. 296, 297 

Poincare, Raymond (Rejmon Poenkare) 

I. n130 

Polic, Radko 

п. 140 

IП. 111 

Polic, Zoran 

п. 53, 284, 300, 424, 468 

IП. 119, 218, n300, 303 

IV. 45 

VII. 486, 487, 493; 495, 497 

Polovic, Marko 

V. 249 

PoPivoda, :krsto 

VII. 513 

Popit, France Jokl Petrov 

п. 140, 409 

IП. n436 

VII. 286, 287 

Popovic, Jovan 

I. 248, 249 

Popovic, Коса 

I. 249 

ПI. n458 

Popovic, Milentije 

VI. 40, n59, 84, 475, 476 

VII. 366, 369 

Popovic, Мilos 

v. 40 

Popovi~, 

Petar Aga 

I. 86 

V. n486 

Popovic, Vojislav 

I. 249 

PostruZnik, О. 

I. 248 

Potemkin, Grigorij Aleksandrovic 

VII. 118, 439 

Potrc, Ivan 

. IП.111 

Potrc, Joze 

VI. 238, n321, 326, 327, 357, 433, 

435 

VII. 289, 290, 486 

Pozgaj, Zvonimir 

I. 249 

Praprotnik, Avgust 

П. n355 

PreobraZenski, .Jevgenij Aleksejevic 

VI. 346, 546 

Prepeluh, Albln 

I. n6; 7, 8, 9, 10, 11, 12, 160, 

161, 163, 164 

п. 78 

Presburger, Ј. 

VII. 349 

Preseren, France 

I. 183, 200, n205, 208, 209, 210, 

215 

п. 8, 9, 80, 156, 157, 244, 257,. 

258, 364 

IП. 14, 79, 116, 303, 397, 399, 

400, 401 

IV. 10, 174, 175 

VII. 389 

PreZelj, Srecko 

I. 13, 37 

Priblcevic, Stojan 

ПI. 225 

Prica; Ognjen 

· I. 249 

Prica, Srda Bistri 

I. n267 

Prijatelj, Ivan 

I. n155, 167, 168, 170, 179, 181, 

182, 184, 188, 189, 190, 191, 193, 

193, 194, 196,. 197, 200, 201, 202, 

203, 204 

Primorac, Rudolf 

IV. 210 

Prion, Joze (Josip) Brodar 

I. 21, n222 

Prodanovic, ЈаВа 

I, 249 

IV. 264 

Proudhon, Pierre Joseph (Pjer 

· Zozef Prudon) 

I. n240/241 

Prunk, Janko 

I. 5, б, 127 

п. 284 

IП. 211, 297, 302 

Pucar, f>uro Stari 

IV. 414 

v. 65 

VI. 98, 100, 244 

VII. 416 

Pucelj, Ivan 

I. 28, 29, 83, 90 - 

п. 15, 33, 82, 129, 248 

IП, n307, 325 

Puric, Bozidar 

п. 216, 285, n286 

ПI. 139 

Pustisek, Drago Salvo 

П. n471 

Pu5kin, Aleksandar Sergejevic 

ПI. n398 

Р. Vukovic, vid. Colakovic, Rodoljub 

I. (250, n254) 

Quisling, Widkun Abraham 

(Vidkun Abraham Kvisling) 

п. n171, 189, 190 

19 Boris Кidrll!, 1 

Racin, Kosta 

I. 248 . 

Racic, Punisa 

I. 13 

Radau5, Vanja 

I. 248 

Radic, Anton 

I, 91 

Radic, Pavle 

I. 13 

Radic, Stjepan 

I. 6, n13, 91 

IП. 160, 308 

Radosavljevic, Dobrivoje ВоЫ 

VI. 183, n193, 476 

VII. 317, 318, 513 

Radulovic, Jovan 

I. 248 

Rainer, Friedrich (Fridrih Rajner) 

II. 182, n186, 187, 401, 417 

Rajcevic, Voja 

I. 100 

Rankovic, Aleksandar Marko 

I. 251 

ПI. n185, 458 

IV. 264, 414 

VI. 40, 115 

VII. 84, 26~ 310, 311, 416, 513 

Ranzinger, Tone Francek 

I. n68, 69, 73, 76, 77, 78, 79, 80, 

81, 95 

v. 484 

Rausch, Josef (Jozef Rau5) 

п. 463 

Ravbar, Franc 

п. 409 

Ravljen, Davorin 

п. 74 

Rechberg, Johan Bernhard (Johan 

Bernhard Rehberg) 

I. n212 

Regent, Ivan 

П. 37, n182 

v. 548 

VI. 37 

VII. 282, 294, 486 

Regnier (Renjije) 

I. 132 

Remec 

I. 48 

Renner. Karl (Кarl Rener) 

I. n164 

Ribar, Ivan 

II. 282, 320, n321, 453, 456 

III. 9, 16, 17, 20, 417 

IV. 264, 414

290 BORIS КIDRIC, SAВRANA DELA, 1, 1933-1941. · 

1 


Ribar, Ivo Lola 

I. 249 

п. 158 

v. 51, 485 

:Ribbentrop, Joachim von (Joahim 

fon RiЬentrop) 

ПI. 148 

RiЬic, Alojz 

VII. n459, 468 

RiЬicic, Josip 

п. 37 

IV. 7 

Rilekc 

I. 226 

Ristic, Marko 

I. 249, 250 

Rittig, Svetozar (Svetozar Ritig) 

IП. 114, 164 

Roberts, Walter (Valter Roberts) 

III. 225 

Robotti, Mario (Мarijo Roboti) 

п. 187 

Rocque, Fran~ois · de la (Fransoa 

de la Rok) 

I. n138 

Rojc, Miha 

ПI. 111 

Rojc Rudi, Piskur 

I. 37 _ 

Roosevelt, Franklin Delano 

(Franklin Delano Rиzvelt) 

I. 198 

п. 72, 180, 293, 358, 366 

ПI. 333, 403 

VII. 248 

Rosdolsky, Roman (Roman Rosdolski) 

I. 178 

Rosener, Erwin (Ervin' Rezener) 

п. 187 

IП. 26 

IV. 483 

Rozman, Franc 

п. 409 

III. 185, 186, 254, 257, 258, 259, 

260, 272, 291, 458 

Rozman, Gregorij 

П. 8, 273, 274, n355 

IП. 115, 117, 155, 190 

IV. 43, 44, 53, 54, 55, 116, 285, 

457, 483 

Rudi, vid. Colakovic, Rodoljub 

I. (266) 

Rudolf, Branko 

VI. n428, 433, 434 

Rudolf, Janko 

VI. n485 

VII. 476, 483, 484, 486 

Rueff, Jacques (Zak Rief) 

V. n48 

Rupena, Mara 

п. 436 . 

Rupnik, Leon 

П. ri23, 319, 335, 341, 507, 514 

III. 24, 25, 103, 154, 273, 285, 

286, 427 

IV. 30, 285, 457, 483 

Rus, Josip (Joze) 

п. 18, 47, 143, 273, 282, 283, 284, 

360, 390, 402, 405, 421, 424 

III. 17, 88, 218, n300, 305, 343 

IV. 45, 264, 414 

VI. 216 

s. 

I. 8 

Sabolek, Ivan Jakob 

I. n67, 69, 72, 73, 76, 80, 81, 95, 

267 . 

Saje, Francek 

II. 24, 75, 97, 175, 248, 249, 280 

III. 74, 116 

Salaj, Бuro 

П. 37 

VI. 227, 244, n247, 313, 323, 391 

Salvo, vid. Pustisek, Drago Salvo 

п. (471) 

Sa-V. 

I. 222 

Savo 

п. 140 

Schneider (Snajder) 

I. 135 

Schudel, О. (0. Sudel) 

I. 224 

Schиhmcher, Erich (Erih Sumher) 

III. 150 

Schuman, Robert (Rober Suman) 

VII. n356 

Sedej, Ivan 

I. 58 

Segal, L. 

VI. n517 

Semic, Stane Daki 

ПI. n185, 458 

Semic. vid. Markovic, Sima 

I. (247) 

Sernec, Boza 

IП. 314 

Sernec, DиSan 

п. 338 

III. 20; 95, 154, n313, 314, 318, 

384 

Sernec, Tatjana 

IП. 314 

Sever, France 

I. 54 

Shawcross, Sir · Hartley William 

(Ser Hertli Viliam Soukros) 

VII. n349, 351, 352, 353 

Siemens, Friedrich (Fridrih Simens) 

VI. 196 

Sijenski, Radulev 

п. 37 

Sikorski, Wladislav (Vladislav Sikorski) 

п. 461 

Simic, D. 

I. 248 

Simic, Stanoje 

VI. 476 

Simic, Vladimir 

VII. n452 

Simoniti, Rado 

IП. 13 

Simonovic, Milorad 

I. 5 

п. 10 

ПI. 7, 295 

IV. 12 

VI. 39 

VII. 251 

Simovic, DиSan 

П. n25, 351, 413 

ПI. 308 

IV. 126 

Sitnjinin 

VI. 475 

Skerlic, Jovan 

I. 106 

Slatkovski 

I. 180 

Sljepov 

VI. 475 

Sluga, Joze Lenart 

IП. 79 

Smersu, Rudolf 

п. 24 

Smodlaka 

п. 129 

Smole, Jonko 

VII. 486, 487 

Smolej, Viktor 

п. 77 

!П. 254 

Snoj, Franc 

П. n83, 84 

ПI. 191, 192, 193 

Soca, vid. ToШSic, Мira (Svetina) 

п. (468, 469) ' 

Sommer, vid. Cizinski, Josip 

I. (267) 

Sorokin 

VI. 473 

Spaho, Mehmed 

· I. 227, 230, n236 

Sperans, vid. Kardelj, Edvard 

п. (78) 

IП. (400) 

Spiru, Nako 

v. 65 

Sremec, Zlatan 

IV. 414 

Srzentic, Mirko 

I. 85 

Staljin, Josip Visarionovic (Dzugasvili) 

I. 93, 104, 109, 117, 119, 196, 

241, 242, 244, 245, 246, 247, 248, 

251, 252, 256, 257, 258 

п. 13, 14, 15, 16, 23, 72, 76, 90, 

91, 109, 110, 111, 112, 124, 156, 

180, 212, 225, 227, 261, 267, 268, 

275, 287, 288, 358, 366, 438, 444, 

459, 460, 497 

IП. 56. 57, 149, 156, 184, 186, 

223, 269, 270, 328, 333, 354, 367, 

372, 394, 395, 396, 397, 403, 409, 

411, 414, 440 

rv. а, ао, 130, 323, 371, 436 

V. 10, 47, 146, 176, 179, 180, 181, 

188, 190, 197, 202, 203, 213, 217, 

220, 221, 222, 223, 228, 410, 485, 

605, 607 

VI. 131, 136, 137, 176, 324, 346, 

362, 372, 373, 395, 473, 474, 517, 

519, 524, 526, 594, 602 

VII. 175, 221, 223, 242, 250, 270, 

271, 272, 367, 396, 544, 545, 657 

Stamatovic, Milos 

IV. 520, 554, 563 

V. 414 

VI. 256, 312 

Stambolic, Petar 

v. 43 

VI. -98, 473 

VII. 416, 513 

Stamenkovic, Dragi 

VI. 252 

Stankovic, Mih. в. 

I. 248

_ј 

г-------------·- -. 

292 BuRIS КIDRIC, SAВRANA DELA, 1, 1933-1941 •. 


Stankovic, SiniSa 

III. 417 

IV. 264, 414 

VII. п374, 376 

Stanovnik, Ale.§ 

III. 211, 299 

Staпovnik,. Ivan 

III. п299 

IV. 161, 162 

Stante, Peter Skala 

I. 13, 37 

III. 79, 257 

Stare, Mica 

II. 8 

Stare, Milos 

II. 24 

Starovic, ОЬrеп 

v. 65 

Stavisky, Serge Alexandre Sacha 

(Serz Aleksandr Sa!ia Staviski) 

I. п138 

Stefaпcic 

1. 224 

Stermecki, Maks 

1. 14. 40 

Sternisa, Marjan Priblпa 

II. 248, п24,!Ј, 332, 487 

III. 326, 347 

StojadiцoviC, Milan 

1. 227, 228, 229, 231, 232, 234, 254, 

261 

II. 56, п88 

IV. 230, 231 

Stanojevic, Аса 

1. 227 

Stojic, к. L 

1. 248 

Stojnic, Velimir 

VII. 513 

Stokic, Petar 

tr. n255 

Stritar, Josip 

IV. n482 

Strugar, Petar, vid. Leskosek, 

Franc 

II. (178) 

Struve, Petar 

1. п241 

Stuart, William (Viljem Stjuart) 

п. 337 

Suпaric, lvo 

v. 65 

Suvorov. Aleksandar Vasiljevi~ 

IП. 184 

Svetek, France Нinavscina 

11. 488 

111. n310 

Svetina, Мira 

II. 163 

Sarac, Zaim 

VI. 416. 

Saranovic, Мilovan 

II. 316, 409, 465 

Segrt, Vlado 

IV. 414 

Sentjurc,- Lidija Joza 

I. 67 

II. 158, п484, 485 

IV. 142 

v. 511, 514 

vi. 38, 39 

VII. 486, 513 

Sercer, Ljubo 

II. 76, 188, 232, 258, 275, п359 

III. 74 

Se.Sko, Joze 

II. 300 

Silih, Niko 

п: 140 

Skerbec, Matija 

II. п401 

Skerl, France 

II. п319 

II. 15, 24, 51, 75, 265, 298, п443, 

463 

III. 111, 305, 320 

Skerlj, Franc 

II. п319 

Slander, Slavko 

1. 21 

II. 76, п109, 258, 359 

III. 79 

Sпajder, Zlatko 

I. 86 

Makso 

Sпuderl, 

II. 32, 44, 47, 55, 68, 69, 71, 72, 

92, 117, 121, 135, 166, 240, 275, 

290, 297, 298, 343 

111. 12, 13, 30, 32, 33, 34, 36, 38, 

39, 40, 45, 49, 153, 218, 320, 324, 

401, 424, 441 

IV. 426 

VII. 281, 297 

Solar, Jakob 

II. п85, 318 

III. 211, 321, 322, 323 

IV. 48 

Stampar, Andrija 

VII. 374, п390 

Stefek, vid. Cvijic, Stjepan 

1. (94) 

1 

1 

'ј 

Stih, Bojan 

IV. 172, 175 

Strbac, Cedomir 

v. 553 

VI. 227 

Sturm, Fran 

III. п296 

SuЬ

294 BORIS КIDRIC, SAВRANA DELA, I, .1933-1941. · 


Тuma, Henrik 

I. n160, 163, 164 

П. 78, n78 

Тurnher, Edmund 

.. IП. 218 

Тursic, Ivan 

. ПI. 185 

Tyrs, vid. Rus, Ј oze 

п. (360) 

Тyrs, Miroslav (Мiroslav Тirs) 

IП. n295 

Ude, Lojze 

I. 1, 2, n3 

п. 8 

IП. 33 

Umberto, П, 

п. 74 

Urh, vid. Polic, Zoran 

п. (468) 

Ursic, Andrej 

IП. n324 

u. v. 

ш. 92 

princ od Pijemonta 

Valentincic, Stane 

ПI. 379 

Varga, Eugen, Jevgenij Samojlovic 

VI. n373 

Vasic, Miroljub 

I. 77, 82, 95, 108 

Vasic, Velimir 

VI. 60 

Vasiljevic, Dobrivoje Istok 

п. 416 

Vavpetic, Lado 

IП. 33, 218, 308, n309 

IV. 96, 156, 478 

Velicki, Predrag 

VI. 357 . 

Vera, vid. Kocbek, Edvard 

II. (360) 

Vernet, Miha 

I. 206 

Vertovec, Matija 

I. n206 

Veselinov, Jovan Zarko 

VI. 244, n250/251, 456, 458, 474 

VII. 308, 416 

Veseljko, vid. Konte, Vilibald 

I. (n223, 224) 

Vidmar, Josip 

I. 1, n2/3 

п. 8, 18, 273, 331, 343, 421, 424, 

459, 479, 507 

IП. 9, 12, 14, 16, 18, 88, 95, 98, 

136, 211, 218, 256, 257, 296, 297, 

300, 301, 305, 417, 424 . 

IV. 7, 45, 109, 414, 427 

VI. 216, 433, 439, 442, 444, 576 

VII. 282, 297, 325 . 

Vidmar, Milan · 

VII. 374, n389 

Vidmar, Stane 

п. 400 

IП. n296 . 

Vilfan, Joza 

IП. 32 

Vilfan, Marija 

I. 32. 

IП. 111, 113, 154 

v. Iljin, vid. Lenjin, Vladimir Iljic 

I. (194, 195, 196) 

Vinterhalter, Vilko 

I. 248 

Vipotnik, Albln 

VII. n459 

Vipotnik, Janez 

IV. 29 

VII. 486 

Vittorio Emanuele IП 

П. n74, 400 

Vivoda, Marjan 

VI. n103 

Vizjak, Мilko 

IV. 483 

Vlah, (Vlah) 

I. 29 

Vlahov, Dimitar 

п. 37 

1V. 264 

Ylahovic, Veljko 

IП. 194 

v. 100 

VI. 252 

Vlasta, vid. ToтSic, Мira (Svetina) 

п. (485, 489) 

\"latkovic, Nemanja 

v. 65 

Vode, Angela 

п. 265 

Vodnik, Кristof, vid. Kardelj, Edvard 

п. t356) 

VodиSek-Staric, Jerca 

1V. 12, 26, 172, 175, 424, 471 

Vodusk 

1. 20 

Vogric, Rudi 

П1. 90 

Vojkovic, Тото 

IV. 238 

Vosnar Vidmar, Pavle 

П. 248, n249, 487 

IП. 326 

Vosnjak, Josip 

I. n213 

Vosnjak, Mitja 

п. 158 

Vovk, Anton 

IV. 43 

VII. 523 

Vreg, France 

VI1. n243, 244 

v"rhovec, Alojz. Lojze 

IП. n300 

v·rhovec, Slavko 

п. 177 

Vrhunec, Vinko 

П. n355 

Vuco, Aleksandar 

I. 249 

Vujacic, Marko 

ПI. 9, 16, 17 

IV. 264 

Vujasinovic Deticek, Tatjana 

ПI. 7 

Vujasinovic, Todor 

П1. 18 

v. 100 

VI. 476 

Vujicic, Milorad 

1V. 238 

Vujkovic, Svetozar 

п. 283 

Vujovic, Vojislav 

V. n485. 

Vukicevic, Velja 

1. 37 

Vukmanovic, Svetozar Tempo 

VI. 98, 244, 252, 357, 476, 484 

VI1. 200, 328, 374, n380, 381, 390, 

416, 566 

Vukosavljevic, Sreten 

IП. 139 

Weber, Franz, vid. Slander, Slavko 

п. (109) 

Wendel, Henri de (Anri de Vendel) 

I. n138 

Wilhelm П von Hohenzollern (Vil:.. 

helm П fon Hoencolern) 

П1. n394 . 

Williamson, Raymond S. (Rejmond 

S. Viliamson) 

IV. 17 

Wolf, Michael (Мihael Volf) 

1. n85/86 

Wuchinich, George (DzordZ Vucinic) 

IП. 98 

Wurzbach, Norbert von (Norbert 

fon IТurcbah) 

ПI. n318 

Zadravec, France 

I. 55 

Zajc, Marjan 

П. n487 

Zambrovski 

v. 225, 226, 227 . 

Zangrandi, Ruggero (Rш!ero 

Cangrandi) 

п. 278 

Zastavnikovic, Мilan 

I. 15 

Zecevic, Vladimir Vlada 

П. n320 

IП. 9, 16, 18, 164 

IV. 264, 414 

v. 65 

VI. 98, 476 

Zekovic, Veljko 

VI1. n381, 513 

Zemljak, Jozko Joze 

п. 158 

III. 20, 111, 218, n299 

Zidan&ek, Milos 

III. 53 

Ziherl, Ana 

v. 482 

Ziherl, Boris 

1. 65 

п. 184, 298, 321 

1!1. 301, n305, 441 

V. 482 

VI. 357, 366 

VI1. 513 

Zinovjev, Grigorije J'efsejevic 

V. n485 

Zogovic, Radovan 

1. 248, 249 

VI. 439 

Zois, Ziga baron Edelstein 

(EdelStajn) 

I. 183 

Zorko, Alojz Toncek 

п. 353

296 BORIS КiDRIC, SAВRAJ.'U. DELA, I, 1933-1941. 

BORIS КIDRIC, SAВRANA DELA, I, 1933-1941. 297 . 

Zupan, Vitomil 

IV. 175 

Zupancic, Josip 

п. 207 

Zwitter, Franc (Franc Cviter) 

IП. 13, 441 

Zabkar, Lojze 

IП. 154 

Zanko, Мilos 

VII. 513 

Zarkovic, Slobodan 

I. n267 

Zeljeznov, Du5an 

п. 23 

Zerjav, Gregor 

I. n160, 163 

Zezelj, Branko _ 

VII. 374 

Zigic, Rade 

VI, n430 

Zigon, Alojzij 

IV. n464, 469 

Zigon, Joze (Joka) 

I. n200, 201, 202, 203, 204 

Zivadinovic, Vane Bor 

I. 248 

ZivkoviC, Du5an 

IV. 11 

Zivkovic, Ljubomir 

I. 244 

Zivkovic, Petar 

I. 40, n228 

!П. 320 

Zivojinovic, Svetislav 

VII. 374 

· Znidariё, Tone Stefan 

1 •. 95 

IП. 260 

Znidarsic, porodica 

п. 213 

Zorga, Jakob 

I. 14, n77 

Zovoronkov 

IV. 7 

Zujovic, Мilan 

VI. 60 

Zujovic, Sreten Crni 

п. 320 

IП. n184, 458 

IV. 264, 267, 436 

v. 180, 196, 197, 198, 200, 211, 212, 

213, 214, 216, 217, 218, 247, 339, 

357, 439, .531, 538, 589, 590, 631 

VI. 373 

Zukov, Georgij Konstantinoviё 

П. n211 

Zupancic, Oton 

I. 1, 2, 3 

п. 489 

IП. n296 

IV. 7, 109, 174, 363, 367 

VI. 326 

Administracija 

v. 30, 108, 420, 459, 524, 581, 615 

VI. 314, 339 

VII. 322, 391 

- (Vid. i Birokratija, SluZbenici) 

Administrativne mere 

VI. 78-79, 91, 95, 174, 187, 

213, 232, 249, 262, 278, 283-284, 

315, 327, 331, 333-334, 337, 340, 

345, 387, 389, 392, 405-406, 410- 

411, 417-418, 480, 487-488, 524, 

532, 540, 542, 552, 555, 569-570, 

576, 602 

VII. 12, 20, 43-46, 60, 64, 71-72, 

86, 97, 105, 125-126, 138, 157- 

158, 201, 205, 207, 210, 225, 307, 

338, 343, 346, 398, 411, 417, 468, 

545, 551, 554, 564, 566, 609 

Administrativni socijalizam 

IV. 555 

VI. 128, 130, 134-135, 137, 142- 

143, 146, 160-161; 180, 213, 354, 

358, 362, 364-365, 373-374, 380 

-381, 387, 395-396, 401, 423, 452, 

496, 509, 513, 544 

VII. 11-12, 33, 50, 51, 68, 76, 126, 

197, 209-210, 255, 267-268, 284, 

329, 334, 339, 365-366, 405, 407, 

457-458, 460, 467 

Administrativno-operativni 

rukovodilac (AOR) · 

IV. 249-250, 257, 261, 302, 382, 

486, 488-489, 538, 546, 556 

' V. 20, 29-30, 57-58, 61, 92-94, 

96-97, 117, 125-126, 128, 196, 

306-307, 338, 379, 382-385, 387, 

408, 415-417, 420-421, 426, 456, 

460, 462, 495, 507, 509, 566-567, 

573, 584, 624 

VI. 106, 112, 142, 163, 209-210, 

377, 381, . 408, 412, 414 

VII. 225, 231, 234 

!PREDМETNI REGISTAR 

Advokatska komora za Sloveniju 

III. 325 

Agitacija i propaganda 

I. 18, 22, 28, 33, 35, 76, 240-259 

п. 37, 38, 116, 136, 138, 191, 198, 

385, 396, 404, 432-434, 445, 466, 

470, 477, -489, 500 

III. 27, 66, 83, 352 

IV. 34-42, 349, 472, 503 

v. 274, 428-429, 481, 500, 547- 

548 

VI. 7-8, 19-21, 62, 90, 98-99, 

325, 357, 478, 584 

VII. 243, 245, 328-329, 337, 354, 

357, 362, 473, 484, 513, 515, 519 

-520, 524, 654 

Agrarna reforma 

I. 6-12 

п. 92, 149, 311, 369 

IV. 29, 119, 135-136, 171-172, 

189-190 

v. 191-192, 197, 475 

VI. 466 

- odbori agrarnih interesenata 

IV. 136, 172 

Akademija likovnih umetnosti: u 

Zagrebu 

I. 249 

Akademija za likovnu umetnost и 

LjuЬljani 

III. 13 

Akademija za pozorisnu umetnost 

u LjuЬljani 

ПI. 13 

Akademija za pozoriste, film i televiziju 

u LjuЬljani 

IП. 13 

Akademije nauka i umetnosti 

v. 618, 621-622 

VII. 377-379, 381, 383-384, 387, 

390, 538 

Akademska zalozba, LjuЬljana 

I. 155


PREDМETNI REGISTAR 299 

Akademski klub "Stra2:a" 

п. 100, 248, 360 

Alkademslro drustvo d·ugoslQvenskih 

tehnicara u LjuЫjani 

I. 40 

Aktivizacija i mobilizacija narodnih 

masa 

III. 111, 170, 175, 177, 200, 203 

IV. 10-11, 14, 26-27, 32, 38, 57, 

59, 62-64, 70, 76, 82, 85, 95, 179, 

191, 207, 445 

v. 12, 15, 30, 56, 107, 167, 212, 

218, 223, 270, 480-481, 516; 562- 

564 

VI. 88, 100, 315, 448-450, 459, 

572 

VII. 86, 466-467 

Aktivizacija zena i omladine 

IП. 249, 266-268, 392 

Akumulacija 

IV. 241-247, 291-292, 295-297, 

303, 307, 310, 315;_316,' 318, 329 

-331, 337, 354, 359, 406-408, 485 

-486, 489, 491-493, 499, 501, 510- 

511, 529, 531, 533-539, 550-552, 

556, 558, 561-562 

v. 9-10, 15, 18-24, 27-29, 33, 

37-39, 41-42, 119, 126-128, 132, 

181, 189-190, 196, 201, 205, 213 

-215, 294, 373-377, 379-382, 

386, 396-398, 434, 456, 458-459, 

531, 589-590 

VI. 85, 118, 135, 145, 157, 161-. 

162, 169-170, 172, 267-268, 270, 

289, 364, 368, 377, 397-398, 400 

-402, 405, 408-411; 417, 470- 

471, 481-482, 494, 522-523, 539, 

545, 549, 553, 555-557, 559-560, 

562-564, 572-573, 585-588, 592 

-594, 598 

VII. 18-20, 24, 34, 36, 39-40, 42, 

138, 146, 152, 160-161, 163, 165, 

168-169, 185-186, 189-190, 203, 

212, 214, 237, 242, 273, 284, 288, 

290, 323, 331-333, 335, 370, 372, 

403, 415, 425-426, 440, '461, 487 

-493, 499-500, 503-504, 509- 

512, 524, 526, 531-532, 542, 602, 

612, 623 

- (Vid. i stopa akumulaoije 

fondova) 

- drustvena akumulacija 

VI. 408-411, 416-417, 523 

VII. 370 

- drzavna akumulacija 

IV. 329, 337, 407, 537 

v. 19, 190, 583 

VI. 172, 522-523 

- zadruZna akumulacija 

VI. 267-268, 284, 404-405, 410, 

417 

Albanija 

IV. 272, 281, 414-417, 493, 505 

v. 65, 255, 338, 593 

VI. 463, 472 

AJ.Zir 

п. 196 

Amerika, vid. Sjedinjene Drzave 

Amerike 

Amnestija 

ПI. 81, 103, 351, 385 

IV. 91-93, 98, 107, 112 

Amortizacija 

IV. 308-309, 311, 533-534 

VI. 564, 586 

VII. 160, 177, 183, 239, 353, 541, 

545-546, 596-597, 601-603, 623, 

649 

Anarhija 

VI. 133-134, 144, 356, 358, 360, 

380, 395, 405, 464, 527, 534, 577- 

579, 581 

VII. 40, 51, 58-59, 67, 126, 151, 

155, 223-224, 241, 267, 348, 402, 

433-434 

Antanta 

I. 156, 158, 163 

Antifasisticka skupstina narodnog 

oslobodtщja Srblje 

IП. 161 

Antifasisticki front zena {AFZ) 

п. 422, 435-437, 510 

IП. 198, 202, 267, 269 

- Jugoslavije {AFZJ) 

v. 573 

- Slovenije 

IV. 426, 459 

Antifasisticki italijansko-slovenacki 

savez 

IV. 424 

Antifa8isticko sobranje narodnog 

oslobodenja Makedonije 

ПI. 14, 358 

Antifasisticko vece narodnog oslobodenja 

Jugoslavije {А VNOJ) 

I. 69, 76, 78, 249, 254 

п. 214-21'7, 240, 282-285, 316, 

324, 334--344, 390, 391, 404, 405, 

419-422, 424, 425, 453, 456, 508, 

509 

ПI. 7-14, 16-18, 20, 35, 41, 140, 

160, 185, 308, 313, 348, 353, 383- 

385, 417, 423, 457, 459 

IV. 75, 104, 126, 166, 286 

- Drugo zasedanje А VNOJ-a 

п. 331-345, 508-512 

ПI. 8-12, 14, 16, 21-23, 27-29, 

32, 34--36, 43, 50, 51, 64, 80, 83, 

84, 124, 131, 132, 136, 159, 195, 

309, 314, 350-353, 383, 384, 403, 

428, 429, 449, 457 

IV. 286, 501 

VI. 175-176, 178-179, 181, 222 

- Izvrsni odbor AVNOJ-a 

п. 214, 282-284, 321, 390, 404, 

405, 419, 424 

IП. 17, 185 

- odluke AVNOJ-a 

ПI. 352, 384, 403 

- Predsednistvo А VNOJ -а 

. п. 331, 340, 342, 510 

III. 9, 12, 35, 136, 298, 300, 320, 

343, 385 . 

IV. 9, 12, 91, 97, 166 

- Prvo zasedanje AVNOJ-a 

II. 214-216, 240, 334, 389, 390, 

404, 412, 413, 419-422, 508 

IП. 344 

- slovenacka delegacija 

IП. 309, 310 

- Trece zasedanje AVNOJ-a 

IV. 105 

- (Vid. i Privremena narodna 

skupstina DF Ј) 

Argentina 

I. 237 

п. 67 

Armija 

- Cetvrta ЈА 

IП. 406, 413, 420 

IV. 10, 17 

....,. Druga, italijanska 

п. 76, 108 

- Osma, britanska 

п. 209, 477 

- Pedeset sedma СА 

IП. 88 

- Peta tenkovska СА 

ПI. 66 

- Prva tenkovska СА 

IП. 66 

- Prva tenkovska ЈА 

ПI. 422 

- Sedma, ameril!ka 

п. 477 

- Sesta СА 

ПI. 66 

- Sesta, nemal!ka 

II. 195 

- Тrideset osma СА 

III. 66 

- (Vid. i Grupa armija) 

Asortiman 

V. 95, 126, 163, 245, 258, 297, 312 

-313, 317-318, 331, 333, ·335, 507, 

524, 609, 627, 629-631 

VI. 17, 45, 134--136, 144--145, 149, 

158, 160, 166, 170, 172, 189, 191- 

192, 229-230, 356, 386, 396, 399 

-400, 495, 499-500, 526, 571, 601 

VII. 32, 39, 55-56, 61, 79, 201, 

256, 301, 344, 398, 447, 530 

Atlantska povelja 

п. 293, 294 

ПI. 8 

Australija 

IV. 270 

Austrija/Austro-Ugarska 

I. 9, 10, 11, 23, 65, 68, 153-160, 

164, 166, 167, 172, 176, 179-183, 

196, 203, 210, 211 

- (Vid. i Bachov apsolutizam) 

п. 401 

IП. 299 

IV. 178, 296 

V. 48, 50, 186, 256 

VII. 134 

- austrijski apsolutizam 

I. 174, 180, 183, 207, 208 

- burzoasko-demokratska revolucija 

I. 154, 163, 169, 180, 181, 182, 184, 

192, 209 

Austromarksizam 

I. 156, 158, 164 

II. 78 

Autonomne pokrajine 

VII. 451 

Auto-put Zagreb-Beograd 

IV. 491, 504 

VI. 152-155 

Bachov apsolutizam 

I. 155, 192, 211 

Balkan 

I. 151, 198-199 

IV. 277-282, 363, 416, 493 

- balkanski rat 

IV. 278 

Banke i Ьankarski sistem FNRJ 

IV. 181, 312-313, 331, 388, 508- 

510, 560 

v. 99, 153, 179, 193, 195, 247, 405



VI. 145, 379, 401, 565 

VII. 43, 120, 167, 207, 227--228, 

230, 241, 269, 274, 358, 371, 404, 

. 443, 470, 487, 508--509, 529, 533, 

535, 542, 544, 555, 577--578, 592 

--594, 606, 625, 646--647, 657 

-- bankarski racun 

VII. 43, 470, 472, 493, 575 

- Dl"Zavna investiciona banka 

IV. 313, 509, 560 

v. 247 

-- Export-Import B~k 

VI. 392 

-- Medunarodna banka 

VII. 85, 345, 353 

-- Narodna banka Jugoslavije 

IV. 313, 509, 560 - 

v. 247 

VI. 379, 389, 470, 565 

VII. 125, 163, 167--168, 205, 207 

--208, 210, 219, 234, 269, 274, 319, 

534, 541, 555, 560~561, 568--569, 

591, 608, 648--649, 657 

Bataljon 

- belogardisticki Stajersld 

п. 175 

-- Cankarev (Gorenjski) 

п. 355, 394 

-- Cetvrti . . . CentraЗnog cetnickog 

odreda 

п. 249 

- Cetvrm, domobransld udami 

IП. 151 

-- Domobranski udarni 

ЈП. 150--153 

-- Drugi, stajerski 

п. 257, 395 

- Kamnisld 

п. 20, 257 

- Krimski 

п. 76, 257, 359 

-- Presemov 

п. 257 

-- Prvi . . . Centralnog cetnickog 

odreda 

п. 249 

-- Prvi, "Ljubo Sercer" ... 

Notranjskog odreda 

п. 232, 233 

-- Prvi ... МV АС 

п. 249 

-- Prvi proleterski, "Tone Tomsic" 

п. 108 

-- "Simon Gregorcic" 

п. 177 

- "Slavko Slander" 

п. 109 

- Stol"ZiCki 

п. 20, 257 

- Stajerski 

п. 257 

-- Stajerski, partizanski 

IП. 259. 

Becka revolucija 

I. 180, 193, 208 

Bela garda 

п. 23, 85, 99, 101, 103, 115, 116, 

121, 130, 131, 133, 135, 144, 145, 

147, 148, 153, _171, 174, 178, 181, 

189--193, 197--199, 205--208, 212, 

219, 222, 226, 228, 230, 231, 233, 

248, 25I--255, 259, 263, 265, 270, 

272, 276, 278, 280, 281, 286, 289, 

291, 295-297, 299, 306, 312, 318, 

319, 321, 327, 332, 355, 356, 360, 

369--372, 377, 379, 385, 388, 393, 

394, 396-407, 414, 415, 418, 432-:- 

434, 442, 445, 452, 453, 456, 457, 

460, 461, 463, 464, 471--474, 477, 

478, 482, 483, 487, 495, 498, 500, 

504 

· IП. 7, 24, 25, 76, 78, 79, 81--83, 

113, 129, 153, 166, 206, 209--212, 

214, 215, 217, 280, 283, 284, "315, 

321, 322, 336--339, 341, 346, 349, 

351, 352, 385, 407 

IV. 51, 212, 221 

Bela krajina 

I. 19; 28, 225 

п. 415, 419 

!П. 413 

Belgija 

I. 151 

v. 255 

VII. 134 

Belorusija 

IП. 147, 149, 453 

Bene5ka Slovenija 

п. 454, 461, 462 

"Biciklistika" 

1П. 235--237 

Bilten politicnega komisariata Slovenske 

paтtizanske vojske 

11. 193, 194, 382--384, 387--389, 

404, 409, 412, 437--439, 451--452 

Bilten Vтhovnog staba NOV i РО 

Jugoslavije 

1П. 282 

Birokratija 

v. 108, 420, 444, 447, 466, 468, 

566, 572, 575, 609, 615, 620 

VI. 32--33, 74, 108--109, 114, 116,. 

123--125, 127--128, 130--132, 136, 

138--139, 160, 175, 177--178~ 181, 

205, 208, 212, 221, 320, 322--324, 

330, 358, 362, 365--366, 368--369, 

376, 380, 382--383, 385--387, 396, 

419, 421, 431, 436, 441, 443--444, 

452, 483, 497, 409--510, 512--513, 

516, 522, 525, 569, 574--575, 581, 

594 

VII. 11, 14, 20, 30, 42--43, 47, 

62-63, 66, 70--71, 117, 175, 195, 

224--225, 228, 236, 239, 241-242, 

245, 247--248, 250, 252--253, 288, 

295, 306--307, 314, 320, 337--338, 

341, 344, 363, 382, 389,. 474, 524, 

548 

Birokratizam 

п. 149, 153, 346, 370 

ПI. 66, 67, 86, 96, 110, 180, 181, 

201, 231--237, 242, 444--446 

IV. 15, 36, 67, 69, 88, 157, 172, 

203--208,-314, 436 

v. 24, 61--62, 81-82, 84--85, 93, 

110, 143, 148, 167, 196, 211, 213, 

232, 273, 396, 399--400, 416--417, 

431, 434, 436, 446, 448, 458, 493, 

593, 598, 619, 623 

VI.- 73, 108--109, 113, 123, 132, 

143, 180--182, 205, 208, 212, 221, 

281, 319--322, 324, 327, 338, 340, 

353, 355, 374, 383, 400, 420, 424, 

426, 451, 484, 486, 497--499, 501-- 

502, 508, 513, 524, 568, 574--575, 

578, 580--583 

VII. 11, 21, 24, 33, 41, 43--44, 47, 

49, 62--63, ·69--70, 72, 117--120, 

122, 155, 173, 188, 195, 200--201, 

204, 209, 221, 225; 230, 238, 243, 

247, 251--252, 265--267, 276, 294 

--295, 311, 319, 329, 332, 340-- 

341, 347--349, 395, 404--405, 433, 

460--461, 468, 471, 474--475, 498, 

512, 514, 517, 528--529, 537, 543, 

547, 550--551, 555, 560--561, 591 

--592, 601, 657--658 

Birokratska kasta 

VI. 322--323, 367, 369, 374--375, 

377, 396, 438, 508, 516 

VII. 11, 47, 118--119, 137, 197, 

269--270, 340, 365--366, 401 

Birokratski centralizam 

IV. 22, 252, 298, 305--307, 319-- 

320, 450, 547--549, 561 

v. 9, 11-13, 25, 94--96, 196, 211, 

389, 393, 400, 422, 432, 439, 443 

--447, 501, 549, 598, 608, 619-- 

620, 623--624, 634 

VI. 32-33, 111, 144--145; 164, 

171, 221, 355, 380, 386, 438 

VII. 15 

Birokratski sistem · (Ьirokratizacija) 

VI. 476, 482, 496, 499, 502, 512, 

528, 544, 551, 565,' 580, 599 

VII .. 11, 25, 47, 49, 51, 85, 122, 

152, 154--155, 175, 193, 197, 245, 

266, 269, 289, 310, 323, 328--330, 

375--376, 378-379, 401, 526, 530, 

537, 579, 648 

-- (Vid. i Administrativni socijalizam) 

Bitka za Тrst 

ш. 4l3 

Bleiweisov konzervativizam 

I. 190, 191, 200, 201, 207, 208 

Bogoslovija u Gorici 

п. 444 

Bohinjski kot 

п. 394 

Boljsevik (Мoskva) 

I. 247 

Boljsevik (Novo mesto) 

I. 19, 24 

Boljsevizam 

I. 12, 15, 22, 23, 24, 27, 45, 52, 

96, 109, 119, 251 . 

Bonovi, vid. Snabdevanje 

В отЪа 

I. 244, 247 

п. 216 

V. 18, 36, 63, 69, 70, 80, 89, 101 

--102, 106, 130, 168, 171, 205, 249, 

260, 268, 347, 364, 608 

VI. 18, 40, 60, 102, 105, 114--115, 

146--147, 151--152, 155, 175, 182, 

195, 211--215, 315, 426, 488 

VII. 45, 48--49, 73, 80, 97--98, 

101--102, 109, 139, 142, 179, 199, 

205, 220, 243, 252, 254--255, 259, 

264--265, 360, 363, 579 

Bosna i Hercegovina 

I. 11, 71, 239 

ПI. 346, 422 

IV. 183, 269, 500, 503--504 

V. 65--66, 68--69, 152, 208--209, 

230, 295-296, 298--299, 350, 358, 

431, 476, 514, 548--549, 594 

VI. 12, 33--34, 67-68, 85, 126, 

350--352, 388--389, 425, 440, 595 

VII. 22--23, 189--190, 446 

Bratstvo i jedinstvo 

IП. 392, 407


PRВDМВTNI REGISTAR 303 

IV. 9-10, 17, 24, 30--31, 39--40, 

79, 84, 108, 129, 151-152, 180, 

183, 199, 212, 279, 286--287, 300, 

. 320, 423, 450, 531, 541, 548 

v. 13, 74-75, 444 

\r!. 125--126, 152-153, 210, 221, 

425, 430, 588 

Brestlitovski mir 

I. 146, 147 . 

Brigada 

-- Cetvrta (Druga), "Ljubo Sercer" 

п. 188, 232, 258, 275, 381, 483 

ПI. 74 

-- Devetnaesta, "Srecko Kosovel" 

IП. 185 

-- Dniga (Cetvrta), "Matija 

Gubec" 

п. 188, 200, 226, 258, 483 

IП. 74 

-- Peta, "Siщon Gregorcic" 

п. 258,. 462 

IП. 73 

-- Petnaesta, "Belokranjska" 

ПI. 151 

-- Prva dalmatinska 

IП. 194 

-- Prva proleterska, "тоnе 

ToтSic" 

II. 108, 188, 258, 292, 482, 483 

IП. 185, 340 

-- Sedma, "France Presern" 

п. 471 

ПI. 79, 116 

-.,... Sesta, "Slavko Slander" 

п. 109, 258 

IП. 79 

-- Sesta . (Тrеса), "Ivan Gradnik" 

п. 258 

IП. 73 

-- Stajerska 

п. 395 

-- Treca (Peta), "Ivan Cankar" 

п. 188, 226, 258, 381, 483 

-- Тrinaesta proleterska, "Rade 

Koncar" 

п. 226 

Budnost 

IП. 202 

BudZet (ЬudZetski 

sistem) 

IV. 262, 301, 313, 398--406, 409, 

448, 508, 510-514, 546, 551, 554 

-559 

v. 14, 19, 28, 36-38, 119-120, 

127, 293--294, 374, 376--379, 459, 

461, 515 

\r!. 22, 28, 32, 40, 55, 113, 145, 

471, 481 

\r!I. 65, 125, 127, 274, 377, 382, 

439--440, 450, 527, 531, 563, 656 

-- budZet za 1947. 

IV. 405, 554 

v. 36, 40--41, 44, 149--150, 293 


v. 149--150, 152, 158, 167, 174, 

200, 293, 302--303 


v. 293, 305, 321 

\r!. 38 


\r!. 22, 30--32, 38, 40, 51--52, 56, 

60--61, 63, 65, 81 


\r!. 183, 192--193 


\r!I. 179, 263 

-- zakon о budZetu 

IV. 398--404, 405, -410, 507, 512-- 

514, 554, 556, 558--559, 562 . 

v. 14, 20, 372 

\r!I. 52, 110, 128, 432, 439--440 

Bugarska 

1V. 187, 218, 277--283, 493 

v. 48, 255, 592 

\r!. 463, 472 

\r!I. 361, 583 

Bul'Zoazija 

I. 9, 10, 11, 13, 31, 36, 52, 56, 64, 

154, 193 . 

-- slovenacka 

I. 173, 174, 177, 178, 184, 191, 192, 

205, 215 

-- (Vid. i Kapitalizam, Кraljevina 

Jugoslavija) 

Burzoaska demokratija 

II. 90, 91, 139, 148 

Cankarjeva zalozba 

IП. 301 

Celica 

I. 13, 37 

Cene 

IV. 241-247, 302, 308--309, 407, 

449, 488, 492, 510--511, 526, 529 

--530, 532-542 

v. 18, 21--23, 30, 33, 41--42, 108 

112, 126--132, 134, 138--141, 196 

--197, 213, 215, 338, 369, 375, 396 

--397, 399, 440, 452, 460--461, 

471--473, 476--479, 508, 525-526, 

531, 583--586, 627 

VI. 28, 37, 94, 135, 168-172, 174, 

185, 187, 200--201, 203, 225, 229, 

232, 235-237, 272, 332, 384-387, 

392--395, 398--402, 412--413, 416 

--418, 451, 468-469, 477--481, 488 

--493, 532-533, 538--539; 545-- 

546, 551, 553, 556-557, 559, 561- 

564, 568--572, 594, 601, 603 

VII. 12-13, 18, 20, 22, 24, 26-30, 

42--43, 46--47, 55--56, 75, 77--78, 

90-96, 99--100, 104-106, 168-- 

169, 174-175, 180-181, 184, 186, 

196, 228, 230, 253, 259, 262--263, 

281, 284, 286--287, 293, 296, 299- 

303, 314-319, 324, 331, 333, 335, 

344, 352--353, 368--370, 387, 391, 

399--401, 403, 405, 407--411, 418, 

468, 471, 482--483, 489, 491--493, 

503--504, 506, 526, 565--567, 596, 

601, 614-616, 620--621, 268--629, 

632, 634-639 

-- cena kostanja 

IV. 309, 311, 534, 542--543 

V. 271, 308, 310, 518 

VI. 254, 468, 562 . 

-- dvojne cene 

v. 108--110, 128--129, 134, 138, 

477 

VI. 470 

-- ekonomske ~ene 

VI. 559--560, 562, 586, 599 

\r!I. 42, 55, 120, 137, 146--147, 

286--287, 301--302, 344, 429, 442, 

447, 466, 469, "487--490, 493, 503, 

526 

-- jedinstvene cene (vise i nize) 

IV. 242, 309--312, 525, 531--532, 

535, 537--539, 541 

V. 18--19, 22--24, 108--109, 130, 

134, 138, 150, 197, 215, 337--338, 

460, 472, 476, 525--526, 583, 585, 

627 

VI. 28--29, 37--39, 49, 59, 186, 

343, 399--400, 412, 416 

VII. 12, 26--27, 318, 400, 418 

-- klizajuce cene 

v. 627--628 

VI. 171, 230, 235, 245, 393, 418, 

461, 562 

-- komercijalna cena 

IV. 309 

v. 583--584, 586 

VI. 59 

-- makaze cena 

v. 41, 473 

VI. 225, 235, 342, 345, 417--418, 

478, 481, 488, 491, 541, 569 

VII. 30, 95, , 317, 358, 563, 635-- 

636, 638--639 

-- maloprodajne cene . 

VI. 401, 413, 563 

VII. 91--92, 96, 430, 447, 636- 

-637 

-- monopolska cena 

VI. 172, 405, 412, 416--417, 558- 

--559, 562--563, 572--573, 586, 

594, 598 

VII. 282--283, 403, 425, 470 

-- planska cena 

IV. 245, 407, 510--511, 529 

VI. 169--171, 400--402, 412 

VII. 353 

-- sistem trecih cena 

v. 472--474, 476--481 

-- slobodne cene 

V. 474, 583 

VI. 28, 38, 313, 319, 332, 400, 405, 

412, 417, 461, 540--541, 551 

VII. 56, 316, 403 

-- struktura cene 

IV. 241--242, 308--309, 489, 530, 

532--537, 540 

V. 21, 196, 382 

-- vezane cene 

v. 130--131, 138, 140--141, 143, 

150, 160, 164, 205, 257--259, 318, 

328, 337--338, 524 

VI. 26, 38, 76, 186, 318, 331--332, 

347, 405, 470 

\r!I. 106 

Centralizam 

IV. 180 

V. 634 

\r!. 355, 380, 500--501 

\r!I. 15, 65, 67 

-- (Vid. i Birokratski centralizam, 

Privreda) 

Centralne sile 

i. 156, 158 

Cinkografija 

IП. 329, 331 

Cirenaika 

п. 279 

Crkva (katolicka) 

IV. 43, 54, 116--117, 124, 167, 215, 

222, 468 

VII. 209, 521--522 

-- (Vid. i Svestenstvo) 

Crna berza 

IV. 170, 471

1 

304 JIORIS КIDRIC, SAВRANA DELA, I, 1933-1941. 


v. 446, 469 

- (Vid. i Spekзuia:ntstvo) 

Crna Gora 

I. 67, 69, 71, 72, 92, 95 

IV. 17В, 1ВЗ, 320, 500, 503 

v. 152, 209, 230, 253,. 260, 262, 

265--266, 296, 29В--299, 350, 352, 

476, 535 

VI. 12, 33--34,; 67--6В, В6, 425, 

555, 571, 595 

-- Crnogorci 

I. 6В, 69, 94, 105, 120 

-- crnogorsko pitanje 

III. 160 

Crna ruka 

III. 74 

Crvena armija 

II. ВЗ, 90, 114, 182, 195, 209, 210, 

212, 217, 221, 224--227, 27В, 2В7, 

2вв, 297, зов; 366,. 415, 437--439, 

452, 456, 4ВО, 492, 497, 506 

III. 56, 57, 66, 75, ВВ, 90, 102, 

117, 12В, 146, 148; 1В3, 1В4, 1В6-- 

190, 223, 227, 22В, 230, 240, 257, 

270, 2В6, 293, 294, 317, 32В, 354, 

35В, 375, 376, 381, ЗВ2, 394, 395, 

409--411, 413--415, 41В, 440, 441, 

453, 457, 45В 

IV. 7--В, 12В, 130, 2ВО 

Crvena-pomoc Jugoslavije (СР) 

I. 14, 22, 23, 25, 30--33, 35, 220, 

221, 222 

Curzonova linija 

III. 150 

Cehoslovacka 

I. 27, 127, 149, 1ВО 

II. 141 

III. 66, ВВ, 102, 117; 296, 440 

IV. 217--21В, 296, 493 

v. 43, 100, 226, 255--256, 296, 

440, 475, 592 

VI. 9, 24, 4В, 79, 463, 530 

VII. 397 

- cehoslovaCka izbegliCka vlada 

III. 146 

-Cesi 

I. 162, 17·3, 179, 196, 203 

-- Slovaci 

I. 179, 194, 196, 203 

Ceta 

- BorovniSka 

i!. 257 

- Celjska 

ш. 257 

- "France iPi"eAern" 

и. 257 

- ,,Ilija Gregoric" 

II. 257 

- JelovSka 

П.257 

-- Jaseniska 

и. 257 

- Pohorska 

ш. 257 

- RadomeljSka 

!!.257 

- RaSiSka 

и. 257 

- Samotorska 

!1. 355 

- Savinjska 

и. 257 

- slovenska, ":Wan Ca.nkar" 

п. 257 

Cetnistvo 

I. 231 

II. 6В, 70, В4, 215, 292-296, 319, 

322, 335, 351, 352, 357, 35В, 394, 

401, 412--414, 416, 420, 421, 47В, 

4В2, 4В7 

III. 1193, 280, 324, 346, 349 

Dalmacija 

I. 10, 67, 69, 70, 90, 95, 176, 22·1, 

225, 235 

iii. 346 

- iDalmatinci 

I. 6В, 69 

Danas 

I. ~50 

Decembarski ustanak u Gorenjskoj 

1941. godine 

п. 394 

Decentralizacija 

v. 60В--609, 634 

•VI. :107, 113, 138-139, 143, 167, 

210, 221, 330, 355, 369, 373, 37В 

--380, ЗВ9, 432, 452, 54В--549, 577 

--57В 

VII. 65, 67, 14!1, 211, 21В, 354 

Dr'Zava, 

-- (Vid. i Ddavni aparat, Privтedni 

apara!l;, !Privredno Illlikovodenje) 

Deflacija 

VI. 601-602 

VII. 26, '2В, 30, 2В1, 293, 36В 

Dejanje 

III. 297-299 

Dekliska legija 

и. 24 

1 

1 

·1 

1 

Delavslk:a -enotnost 

п. 213, 246, 37В, 399, 402, 407, 

440, 447, 469, 495 

ПI. 29В, Э10, 311, 332 

IV. 44!1 

Delavska enotnost 

п. З7В, 495 . 

III. 257, 29В 

IV. 166 

Delavska 'J)Olitika 

I. 61, 62, 63, 65 

Delavska pтavica 

I. 4В 

.:ш. 29В 

Delavski obzoтnik 

I. 54 

Delavski oder 

I. 21 

Delavsko-kmeeka zveza 

п. 243 

III. 304 

Delegatski sistem 

VII. 217--219, 557 

Delo 

I. 55 225 

II; 7, 22, 34, 37, 39, 55, В2, 90, 

94, 99, 101, 105, 10В, 1113, 115, 

116, 122, •136, 142, 15В, 1В2, 1В4, 

193, 216, 273, 275, 367, 37В, 397 

VI. 504, 576 

Dema·gogija 

III. 306 

Demokratija, vid. Narodna demokratija, 

Socijalisticka demokratija 

Demok;ratska Federativna Jugoslavija 

(DFJ) 

III. В, 20, 21, 23, 28, 32, 33, 39, 

41, 43, 49--51; 56, 62, 64, 65, 69, 

В3, 91, 93, 94, 96, 100, 101, 104, 

110, 122, 125, 12В, 131--134, 160, 

194, 210, 351, 353, 35В, 359, 3ВО, 

3В1, 3В4, 395, 403, 405, 409 412 

413, 421, 422 . ' ' 

IV. 9, 1В--19 

Demokratski centralizam 

IV. 205, 209 

VI. 144, 221, 452 

VII. 15 

Demokratsko krilo Sokola 

III. 295, 297, 300--302, 305, 313, 

331, 335, 342--344 

Demonstracije 

I. 19, 20, 29, 40, 41, 4В, В5, 13В, 

221, 231, 253 

III. ~2В, 34В 

Denacionalizacija 

III. 306 

IV. 25 

Denarni zavod Slovenije 

IV. 1ВО--1В1, 447 

Devize. 

v. 155, 216, 440, 610--611; 636 

VI. 9--10, 24, 52, 79, 147, 19В, 

200, 345, 37В--379, 390, 441--442, 

4В3, 542, 550--551 

VII. 140, 143, 145, 20В, 210, 262, 

2В6, 342, 34В, 3В8, 407, 446, 534- 

--535, 540--541, 554--555, 567- 

--569 

Dijalekticki materijalizam (dija:.. 

lektika) 

IV. 14В, 194, 198, 334, 337, 521, 

52В, 552--553, 557, 559 

v. 176, 1В4, 192, 225, 443, 449, 

454, 5ВВ, 603--606, 616, 633 

VI. 51, 94, 157--159, 165, 169, 179, 

305, 397, 42В, 516 

VII. 6В, 70, 174, 203, 231, 236-- 

237, 249, 367, 460, 473 

Diktatura proletarijata 

II. 145 

IV. 326, 521, 523, 527 

V. 4В7 

VI. 129, 156, 160, 177, 180, 322, 

366, 395, 397, 403, 405, 432, 462- 

--463, 510 

VII. 516, 55В, 600 

Dinar (valuta) 

IV. 31В, 393 

v. 3В, 149, 197, 308--309, 3В1, 

5В4--5В6 

VI. 29, 204, 53В, 557, 5В7 

VII. 27, 40, В7--90, 2В7, 555 

- devalvacija dinara 

VI. 602 

VII. 26, 2В, 287, 36В 

- dinar DFJ 

IV. 35, 447 

Direktor (preduzeca, direkcije) 

IV. 201, 249-250, 25В-260, 314, 

435, 4В7, 4В9, 500, 503, 516-519 

v. 25, 331, 399, 422, 50В, 51В, 529, 

532, 542-543, 54В, 561-564, 572, 

625-627, 631 

VI. 16, 20, 27, 76, 7В~ 122, 12В, 

13В-139, 143, 225, 235, 242, 335, 

340, 355, 449--450, 521--522 

VII. 11В, 1.42, 241--246, 251, 253, 

2В4, 315, 322, 473, 4ВО--4В1, 495, 

501--502, 512 

1 

20 Boris Кidric, I


PRВDМETNI RВGISTAR 307 

Disciplina 

п. 103, 374, 384 

ПI. 171, 178, 231, 236, 239, 241, 

279 

Distribucija (distributivni plan) 

IV. 170, 290, 348 

v. 34, 61-62, 81, 134, 318, 330- 

-339, 368-369, 388-394, 396, 

398--400, 402, 405, 426, 429--436, 

460, 463--464, 467, 471, 515, 524, 

582-583, 588, 626, 629 

VI. 58-60, 230, 536, 548-549, 

557, 559, 579, 581, 587 

VII. 29, 39, 42, 125, 170, 210, 

252, 309, 313-314, 316, 329, 344, 

416, 425, 465, 566-567, 569 

- (Vid. i Raspodela) 

Divizija 

- Cetrdeset cetvrta, nemacka 

grenadirska 

IП. 82 

- Cetrnaesta NOV i РОЈ 

п. 258, 319, 320, 482, 483 

IП. 73, 74, 79, 120 

- Druga (slovenacka) КNОЈ 

IП. 185 

- Dvanaesta NOV i РОЈ 

IП. 422 

- italijanska brza~ "Eugenio di 

Savoia" 

п. 215 

- italijanska pe5adijska, "Isonzo" 

п. 215 

- nemacka, Cetrdeset cetvrta 

grenadirska 

п. 503, 505 

- nemacka, Sedamdeset prva 

pesadijska 

п. 291, 495, 505 

- nemacka, Sto sezdeset druga, 

"Тurkestanska" 

п. 505 

IП. 82 

- Osamnaesta NOV i РОЈ 

т. 185 

- Petnaesta NOV i РОЈ 

п. 258, 482, 483 

IП. 73, 79, 151, 185, 254 

- Prva SS tenkovsko-grenadirska, 

"LeiЬstanda.rte ·Ado1:f HИler" 

IП. 82 

- Sedamdeset prva, nemacka, 

pesadijska 

IП. 82 

- Тrideseta NOV РОЈ. 

III. 185 

Doblt 

IV. 243, 249, 260, 301-303, 309, 

313-314, 403, 406, 449, 492, 533 

-544, 555 

v~ 18-19, 21-24, 27-29, 42, 125 

-127, 132, 213, 380, 386, 590 

VI. 37, 266, 398, 402, 468, 1 472, 

560, 563, 565, 572-573 

VII. 13, 441, 444, 447 

- CVid. d Profit) 

- dobit preduzeca 

IV. 260, 262, 312, 534, 536-540, 

558 

V. 260, 533, 536 

- ekstradoblt 

IV. 249, 312, 314, 406, 511, 539- 

-542, 545-547, 555 

v. 20, 24-25, 380 

VI. 172, 400 

VII. 444, 510, 530-531 

- planska doblt 

IV. 249, 301, 539-541, 544, 546 

v. 24, 380 

- prosecna stopa doblti 

IV. 310-316, 538-545 

v. 18, 21-22, 33 

VI. 400, 402, 560 

- trgovacka, trzisna doblt 

IV. 303, 499, 529 

v. 537, 627 

VI. 402, 469, 563 

Dobrovoljci aprila 1941. godine 

п. 7, 99, 304 

Dobrovoljna antikomunisticka milicija 

(МV АС) 

п. 175, 249, 289, 400 

п. 273, 326 

Dogmatizam 

VI. 326, 357, 582-583 

VII. 195, 298, 312, 368 

Dohodarina 

IV. 330, 406, 492, 512, 551 

v. 213, 373, 375, 379, 589-590 

Dolenjska 

I. 19, 28, 171 

II. 362, 363, 386, 403, 405, 415, 

5Q3-507, 514 

IП. 380 

Dolenjsko vojno podrucje 

IП. 151 

Dolomitska izjava, vid. Izjava о 

jedinstvu Osvobodilne fronte, 

Osvobodilna fronta 

Dom in svit 

п. 283 

IП. 299 

Domobranstvo 

- Nemacki stab za izgradnju 

domobranstva 

III. 26 

- Organizacioni stab slovenackog 

domobranstva 

III. 25, 150 

- primorsko 

п. 514 

- slovenacko 

III. 24-26, 65-67, 113, 115, 120, 

130, 142, 143, 150-153, 190-193, 

427, 454, 455, 457 

II. 23, 296, 513 

- ti f.aiktillta 

IП. 150-153 

Domovina 

IП. 301 

Dotacije (drzavne) 

VII. 22-23, 34, 52-53, 65, 138, 

238, 282, 382, 390, 420, 440, 445, 

527, 530, 656 

Drama u LjuЬljani 

IП. 13, 299 

Dravska banovina 

IП. 313, 314, 321 

Dravska divizijska oЬlast 

п. 7 

IП. 318 

Drugi front 

п. 430, 460, 461 

IП. 11, 381, 382 

Drugi svetski rat 

IП. 395 

IV. 278-279, 282, 284-285 

DrиStvena imovina (svojina) 

IV. 307 

v. 189 

VI. 133, 142, 168, 263, 270, 276, 

403--405, 414, 464, 466, 584 

VII. 1153, 156, й.7З, 176, 209, ~62- 

563, 571, 591 

- (Vid. i Dnavna svojina, Opstenarodna 

imovina; Socijalisticka 

imovina) 

DrиStveni plan za 1952. godinu 

VII. 124, 128-133, 135-140, 143, 

145-146, 160-161, 164, 179-181, 

183-184, 187-188, 190, 253, 255 

-256, 437, 446, 462, 466--467, 

490, 498-500, 503-504, 507, 512 

-513, 527, 532 

DrиStveni sektor 

VI 471 

VII. 368 

- (Vid. i Drzavni sektor, Socijalisticki 

sektor) 

DrиStvenoekonomski razvoj FNRJ . 

(sistem) 

IV. 182, 304, 326, 341, 346, 353, 

405, 415--416, 469, 497, 502, 509, 

522-528, 537, 553, 561 

v. 7-8, 15, 70,. 77, 104, 112, 160, 

175, 192-193, 195, 281-282, 353, 

37~, 388, 395, 403---404, 492, 501, 

557 

VI. 9, 40, 93-94, 117, 127, 134, 

156, 160, 172, 211, 252, 257, 270, 

353, 363-364, 389, ·397, 403, 472, 

515, 538, 599 

VH. 7-11, 14, 54, 56, 69, 143, 

145, 148, 150, 171, 173, 194, 221, 

329, 394 

- (Vid. i FNRJ, DrиStvo, Privreda) 

- ClruStvenoekonomska struktura 

FNRJ 

IV. 240-243, 254, 263, 293-297, 

329-..,.337, 348 

v. 8-10, 38, 64, 367-368, 388, 

422 

VI. 214-215, 361, 395, 400, 417, 

451, 463, 465, 499, 590-591 

VII. 395 

D.rтuStveno-politiOke 

organizacije 

IV. 14, 20, 143, 185, 426, 472, 500 

v. 161; 166, 193, 257, 273, 305, 

319, 377, 572 

VI. 100 

VII. 428, 482, 553 

- (Vid. i КР, NF, AFZ, Savez 

sindikata, NO ... ) 

DrиStvenopoliticki razvoj FNRJ 

(sistem) 

IV. 169, 173-174, 289, 304, 326- 

-327, 341, 346, 365, 372, 405, 414, 

422, 469, 497, 509, 522-528.. 561 

v. 8, 15, 28, 70, 77, 87, 163-164, 

182, 200, 348, 353, 389-390, 395, 

403--404, 492, 501, 611 

VI. 9, 26, 93-94, 127, 175-177, 

181, 208, 221, 354, 364, 389, 446, 

448, 451, 486, 534 

VII. 173, 366 

(Vid. i FNRJ, DrиStvo, 

DrиStvenopoliticke organizacije, 

Politika, Socijalisticka izgradnja 

... ) 

- druStvenopoliti~ka struktura 

iFN'R.J

Ј 

308 BORIS КIDRIC, 5AВRANA DELA, I, 193~1941 •. 


IV. 14В, 161, 225-226, 326, 337, 

352-353, 399, 403, 406, 464, 552 

v. 388 

VI. 451, 465 

DrиStvo 

VI. 130, 158, 164, 354, 356, 360 

VII. 14, 17, 20, 61, 66, 69, 125- 

-126, 150, 154-155, 157-158, 

163, 171-172, 174, 182, 194, 205 

-206, 209, 213, 215-216, 218, 

222, 224-225, 230, 258, 267, 290, 

329, 347, 364, 368, 404, 408, 439, 

544, 578, 594-595, 603, 658 

- (Vid. i DrиStvenoekonomski, 

DrиStvenopoliticki razvoj FNRJ, 

Socijalisticka zajednica) 

- druStvena nadgradnja 

VII. 199, 214 

- druStveni odnosi 

v. 611 

VI. 180, 275, 282, 285, 2В7, 344, 

377, 507-510, 520, 522, 569, 5В4, 

VII. 11, 36, 49-50, 59-60, 66, 

68-69, 73, 76, во, 141, 152-153, 

156, 158, 172-173, 176, 191, 199, 

267, 405, 407, 458, 5ВО-5В1, 607 

- druStveni organi 

VII. 67, 155, 206, 239, 551, 591 

DrиStvo industrialcev in veletrgovcev 

IП. 296 

DrиStvo 

katolickih studenata 

.,Zarja" 

ПI. 297 

DrиStvo 

prijateljev Sovjetske 

Zveze · · 

п. 127, 128, 243, 304 

IП. 295-297, 309 

DrиStvo slovenackih dobrovoljaca 

(na strani Antante) iz prvog 

svetskog rata 

IП. 320 

Drzava (drzavna vlast) 

IV. 66, 75-76, 81, 334, 337, 340, 

349, 357, 3В7-388, 433, 449, 528, 

551, 559 

v. 36-38, 41-43, 73-74, 77, 112, 

140, 153, 181, 1В9-190, 195, 204, 

216, 267, 284-2В5, 343-344, 361, 

368, 374, 377, 379, 3В9, 396-397, 

404, 415, 426, 428, 444, 477, 517, 

536-538, 541, 559-560, 572, 584, 

587, 590 

VI. 109, 123-124,-127-132, 136, 

139, 142, 144, 157-158, 160, 162, 

165-166, 174--175, 187, 200, 209, 

211-212, 225, 231, 251, 257~25В, 

i 

1 

262-263, 26В, 2В3-2В4,. 313, 334, 

354, 364, 36В, 377, 3В1, 393, 395, 

397, 402, 405, 412-417, 419, 436 

-437, 453, 463-464, 469, 50В, 510 

-514, 521-523, 536, 543, 548, 

552, 557, 561, 564, 56В, 57В, 5ВО, 

5В6-587,· 591,' 597-59В 

VII. 14, 20-22, 24, 27, 29, 33- 

36, 3В, 42, 45, 47, 52-54, 61, 65 

-66, 6В, 70-71, 73, 91, 105-107, 

120-121, 125, 133, 138, 143, 145, 

152-154, 157-15В, 167, 174, 176, 

195-196, 201,· 206, 208-209, 216, . 

218, 22В, 247-24В, 271, 2В2, 2В4, 

286, 294--295, 300, 311, 320, 324, 

329-330, 333-334, 35В, 364, 366, 

370, 372, 376, 3В2, 392, 397-39В, 

403-404, 416-41В, 433-436, 447 

-448, 460-461, 463, 476, 544; 551, 

555, 571, 575-579, 591 

- (Vid.. i Narodna vlast) 

- drZavna Ьlagajna 

v. 19 

VI. 401, 495, 560, 563, 573, 5В6- 

5ВВ, 592-593, 595, 59В 

VII: 1В, 34, 36, 39, 42, 51-52, 

137, 281, 323-324, 332, 335, 440, 

489, 504 

- drzavna prinuda, vid. Administrativne 

mere 

- drzavne ustanove (savezne ustanove) 

IV. 1В4, 3ВО, 514--515, 554, 556 

v. в, 23, 33, 46, 5В, 115; 161, 169, 

276, 285, 292, 345, 373, 377, 503, 

609, 618 

VI. 20, 25, 97, 102; 3В5 

VII. 263 

- drZavni organi (savezni organi) 

:rv. 403, 512 

v. 11, 20, 33, 292, 341-342, 345, 

349, 37В-379, 3В1, 40В, 54В, 620 

VI. ВВ-В9, 93, 96, 139, 163, 253, 

414, 432, 553 

VII. 38, 56, 64, 67, В6, 126, 142, 

152, 206, 241, 263, 269, 293, 32В, 

341, 423, 434, 437, 533, 551, 574-- 

575 

- (Vid. i Vlada FNRJ, Republike, 

Srez, Lokalni organi vlasti) 

- drzavno i politicko rukovodstvo 

V{ 165, 174, 179, 221, 273, 351, 

4В1, 547, 555, 561, 594, 602 

VI. 10. 20, 25, 43, 45, 59, 102- 

103, 114, 123, 147, 15'),. 154; 192, 

204-205, 443, 447, 456, 536 

VII. 143, 145, 257, 522, 5В2 

- odumiranje -drzave 

VI. 131, 139, 143, 20В-210, 211-'- 

213, 436, 452, 508, 545, 553, 564 

VII. 157, 365, 464, 474, 57В 

Drzava SНS 

п. 87 

"Drzava u drzavi" 

n. 71-73, 79, 9В, 115, 251, 311, 

317, 393, 469 

IП. 329 

Drzavna arbltra:la 

IV. 3ВО-3В2, 

3В3-ЗВ5 

v. 113-115, 345-346, 434 

VII. 573 

Drzavna komisija za utvrdivanje 

zlocina okupatora i njihovih pomagaca 

ПI. 34 

Drzavna svojina 

IV. 155, 157-15В, 164, 1ВО-181, 

24В, 254--255, 260-261, 299-303, 

307, 335, 342, 344, 381, 3В6-395, 

401, 509, 54В, 550 

v. 9, 566 

VI. 127-133, 139, 141-143, 157, 

160-165, 1В1, 20В, 210, 264, 361, 

366, 36В-369, 372-273, 377. 403, 

409, 419, 424, 436, 453, 513-515, 

544, 56В 

VII. во; 65-66, 154-15В, 173, 

176, 209, 270, 32В-330, 332, 403 

- (Vid. i Opstenarodna imovina) 

. 

Ddavni aparat (uprava, savezni 

aparat) 

IV. 156, 160-165, 202, ЗОВ, 326 

-327, 335, 341, 3В9, 399-400, 405 

-406, 467, 480-4В1, 50В, 513, 521 

-522, 527, 549; 554, 556 

v. 11-12, 15, 25, 29, 32, 37, 61, 

172-173, 193, 196, 199, 214, 232, 

234, 319; 373, 376, 381, _415, 444, 

459, 572, 619 

VI. 73, 106. 109, 112-114. 118, 

123-124, 129, 131, 141-145, 166, 

205, 209-210, 213-214, 230, 237, 

319-323, 329-330, 33R. ЗnЗ-354. 

362, 414, 432, 436, 452, 486, 494, 

513, 575 

VII. 16, 20, 32-34, 311. ЗВ. 43. 50, 

52-54. 63. 66. 73, 97, 120. 122, 

125. 136. 157. 1В9. i94-195. 199- 

200, 203, 205-206, 208-211. 225, 

231-235, 248, 253, 267-268, 272, 

275, 294-295, 347-349, 380, 430, 

45В, 461-464, 473-475, 482, 547, 

549-551, 561, 56В-574 

- (Vid. i Adminiвtracija, Birokratija, 

Privreda, Republike, 

Srez) . 

- reorganizaclja drZa:vnog apa 

;rata 

VI. 106, 123-124, 141-145, 205, 

353, 432, 575, 577 

Drzavni kapitalizam (drzavno-kapitalisticke 

tendencije) 

IV. 298, 547-549 

v. 7-10; 86-87, 174, 18о-181, 

196, 212, 214, 216, 308, 339, 367 

-368, 395-396,· 442, 631 

VI. 128, 131, 157-158, 161, 164, 

170, 174, 213, 272, 354, 362, 364 

366, 372, 400, 405-406, 4Q9-410, 

414, 419, 432, 452, 463, 530, 544, 

589 ' 

VII. 10-12, 19, 40, 43, 59-60, 

70, 151-152, 154-156, 173, 177, 

192, 222-223, 227-228, 246-251, 

269-271, 275, 277, 334, 358, 364, 

366, 368, 371-372, 404, 463; 523 

-524, 547, 555, 562-563, 592- 

593, 658 

Ddavni sektor 

IV. 98, 168, 180-182, 194, 201, 

231, 233-236, 238, 241-243, 246, 

257, 260, 267, 290-298, 303, 308, 

324-325, 327-349, 3Щ 37В, 380, 

387, 392-396, 398, 400, 422, 446, 

491, 495, 499, 507, 509, 525-528, 

536, 547, 550, 552-553, 555, 563 

v. 8-11, 13-14, 16, 19, 21-22, 

74, 76, 86, 120-122, i63, 171, 173 

-174, 177-179, 196, 198-199, 

212, 216, 231, 257, 342, 355, 357, 

359-360, 368-372, 376, 3ВВ, 395 

-397, 400, 405, 413, 416, .437 

-43В, 442, 447, 559, 606 

VI. 46, 56, 69, 264-266, 373, 395, 

404, 406-407, 411, 414, 416-417, 

463, 466, 470 

VII. 27, 153, 161, 163, 166, 186, 

324, 431, 496 

- karakter drZavnog sektora 

IV. 180-182, 334-335, 342, 346 

-349, 395, 398, 527, 529-530, 532 

-533, 547, 550 

v. 7-9, 12, 388, 397, 453 

Drzavni sud za zastitu drzave 

I. 13, 222 -


PREDМETNI REGISTAR 311. 

Egipat 

1. 170 

11. 196, 210 

_ Vll. 356, 359-360, 363 

Ekonomije 

v. 201, 239, 257, 284, 304, 320- 

321, 327, 513, 532-533, 543-544 

VI. 19, 46, 50, 237, 314, 336, 387, 

393 

Ekonomika 

IV. 255, 495, 535 

v. 21, 116-120, 122, 127, 175- 

178, 192-193, 196-197, 201, 206, 

209, 215, 220, 240, 248, 323, 325, 

330, 479, 500 

VI. 43, 139, 155, 158-159, 164, 

168, 170-171, 173-174, 214, 362, 

364, 395-398, 446, 463--464, 468 

--470, 518, 520, 532, 594 

Vll. 9, 48, 58-59, 64-65, 69-71, 

74-75, 170, 173, 176, 180, 275, 

289-290, 296, 300, 312, 368, 371, 

394, 525, 539 

- (Vid. i Drustvenoekonomski 

razvoj FNRJ, Privreda) 

Ekonomist 

VI. 214 

Vll. 191, 198 

Ekonomska Ьlokada 

IV. 358, 505 

v. 269, 512, 552-553 

VI. 8-10, 22-25, 37,. 40--46, 48, 

50, 53, 60-61, 78-79, 87-88, 103, 

181, 185, 192, 234, 316, 348, 422, 

441, 447, 456, 532 

VII. 46, 81, 98, 256, 417, 581- 

586, 589-590 

Ekonomska enota 

1. 54, 55 

Ekonomska politika, vid. Privredna 

politika 

Ekonomska тevija 

Vll. 191 

Ekonomske mere 

VI. 389, 393, 406, 417--418, 478, 

480, 485--486, 492, 532-533 

Vll. 43--44, 46, 72, 74, 78, 80, 89, 

104, 106, 254, 306-309, 338, 343 

-344, 346, 368-369, 373, 397, 408, 

411, 416--417, 514 

- (Vid. i Administrativne mere, 

Privreda - privredne mere, zakoni) 

Ekonomske zakonitosti 

IV. 242, 294 

v. 123 

VI. 128, 134-139, 1~145, 157- 

-158, 161, 174, 213, 270, 278, 290, 

359-360, 381, 387, 393, 395-396, 

398, 422, -463--464, 476, "481, 516- 

-517, 519, 522, 524-526, 529, 533- 

-536, 538, 542-544, 555, 560, 579, 

581 

VII. 25, 33-34, 52, 54, 58-60, 67, 

71-72, 170, 172, 198, 266-268, 

274-275, 277, 289-290, 292, 329, 

335,. 343-344, 347, 366, 397, 401- 

--402, 405, 436, 554, 607-609, 648, 

655 

- (Vid. i Zakon ponude i potraZnje, 

Zakon vrednosti) 

Eksproprijacija veleposednika okupatorske 

nacionalnosti -i izdajnika 

11. 92, 93, 96, 101, 134, 149, 150, 

311, 358 

Elektrifikacij а 

IV. 296-297, 305, 351, 354, 357, 

364-365, 369, 371, 376, 387, 394 

-395, 508 

v. 38, 40, 65-69, 142, 145, 162, 

220, 416, 457, 459, 557 

VI. 39 

VII. 369 

Elektroprivreda 

IV. 268 

V. 65, 151, 168, 171, 199, 250, 295 

-296, 298, 303-304, 522, 566, 596 

VI. 30-31, 53-55, 107, 109, 148, 

188 

VII. 84, 585 

Engleska, vid. Velika Britanija 

Enotnost 

1. 37 

Etiopija 

IV. 27:> 

Evidencija 

v. 32-34, 57-61, 67, 91-92, 94 

-97. 106-108, 117, 126, 129, 166, 

201, 233-234, 247, 295, 306--308, 

311, 318, 325-327, 382-383, 387, 

406, 408--409, 411--414, 418, 436, 

439, 441, 459, 461--462, 465, 467, 

471, 490--498, 501, 509, 514, 522, 

524, 531, 567, 608-609, 620, 623, 

625, 632-634, 638 

VI. 90, 242, 269~270, 272, 378, 

401, 464, 468, 483, 497--498, 537 

-538, 554, 599 

VII. 43, 368, 384-385, 540, 542- 

543, 554, 625, 657 

Evropa 

1. 1, 145, 151, 196, 197, 201 

Vll. 360 

Fakultet 

- Pravni u LjuЬljani 

111. 309 

- Tehnicki u LjuЬljani 

111. 313 

- Falsifikovanje 

11. 232-233, 263 

~"a5isticka demagogija 

11. 53, 54, 124, 128, 238, 245, 262, 

307, 358-360 

111. 196, 275 

Fasisticke organizacije i drиStva 

1. 29, 92, 101, 119, 228 

Fasizam 

1. 22, 26, 63, 65, 78, 82, 96, 103, 

132, 146, 237 

!11. 347 

- pad fasizma u Italiji 

11. 490, 492--494 

Federativna narodna republika Ju- . 

goslavija (FNRJ) 

IV. 145-146, 166, 179-183, 211- 

213, 263, 270, 272-275, 278-279, 

289-297, 327-332, 347, 358, 366 

-367, 388, 393, 400, 402, 406, 414 

-417, 433--445, 463, 479, 493, 510, 

522, 530-531, 549, 558-561 

v. 18, 27, 41, 45--49, 63, 68-69, 

72, 74-76, 102, 105, 131, 136, 152 

-154, 172, 174, 179-181, 186, 188, 

192-193, 206, 210, 217-219, 221, 

224-225, 228-230, 269, 287, 299, 

335-337, 377, 421, 458, 475, 524 

-525, 549, 571, 575, 602, 604 

VI. 11, 23, 30-31, 33-35, 41-42, 

62, 66-68, 80, 204, 210, 217-220, 

226, 229, 257, 262-263, 277, 317, 

349-350, 374, 383, 388-389, 402, 

421-422, 424, 426, 437, 443--444, 

454, 463, 465--466,. 469, 471--472, 

489, 510, 545, 555, 576, 585-587, 

592, 600 

VII. 7, 10, 12, 15, 30, 33, 38, 42, 

49, 52, 66-67, 71, 110, 123-127, 

141, 154, 165, 167, 173, 179, 213, 

242, 342, 349-351, 354-355, 359, 

368 

- (Vid. i Nova Jugoslavija) 

- nezavisnost (suverenitet) 

IV. 353, 357, 362, 387, 395, 400, 

454 

v. 40--41, 71, 74, 104, 154, 169, 

200, 217-218, 373 

VI. 42, 50, 120-121, 154, 180, - 

185, -202-204, 220, 422, 427, 429, 

437, 456, 459, 464, 470, 476, 601 

Vll. 9, 81, 101, 103-104, 121, 

132-134, 190, . 291-292, 302, 

305, 346-347, 349, 394-397, 406 

-407, 409--410, 491 

- odbrambena snaga 

IV. 400, 513 

V. 44, 70-71, 74, 101, 152, 200, 

210, 217, 373 

VI. 77, 84, 121, 182, 185, 189, 203 

-205, 317, 422, 434, 437, 440, 456, 

459, 476, 489, 506, 529, 535, 571 

VII. 52, 61, 74, ВО, 103, 121, 132, 

144-147, 224, 238, 263, 273, 338, 

364, 407--408, 491, 588 

- prirodno bogatstvo 

IV. 352-353, 364, 387, 530 

V. 36-37, 69, 135, 155, 200, 210 

-211, 216-217, 221-222, 225- 

227, 230, 251-252, 323 

VI. 41, 121, 422, 465, 578 

VII. 291, 395-396 

- specifican razvoj 

IV. 129, 290, 338 

V. 77, 176, 178-179, 453, 602- 

603 

VII. 11, 14, 173 

-zaostalost, nerazvijenost FNRJ 

v. 225, 227, 230, 475 

VI. 87, 92, 117, 498 

VII. 7-8, 10-11, 33, 56, 124, 175 

-176, 217, 224, 257, 368, 397, 401 

Federativno uredenje Jugoslavije 

11. 336, 340, 341, 507, 509, 510, 

512 

!11. 428--430 

IV. 267, 298, 334-335, 402--403, 

407, 467-468, 485--486, 509, 512, 

514, 559 

v. 25, 374, 389, 443-444, 446, 449, 

501, 634 

VI. 166, 573 

VII. 127, 373, 606 

- materijalna baza federacije 

IV. 298-299, 334, 366, 514 

v. 75 

VI. 31, 107 

Feudalni odnosi 

!. 7, 9, 10, 11 

Finansije (finansijski sistem i politika)

_ 312 BORIS КIDRIC, SAВRANA DELA, I, 1933-1941. 


IV. 246-247, 249, 256, 261-262, 

292, 294--295, 313, 315, 318, 329 

-332, 337, 356, 339--401, 403- 

405, 407, 446--447, 486, 491--492, 

495, 498--499, 508-514, 520, 551, 

554-558, 560-563 

v. 14, 18, 23, 30, 32, 37-39, 43, 

58, 89-90, 92, 98-99, 118, 196- 

197, 214, 247, 309, 372, 379, 381, 

405, 429, 442, .458, 507, 512-513, 

531, 

VI. 135, 145, 208, 210, 258, 394, 

401, 470, 472, 481--482, 494--499, 

522-523, 541, 545-546, 548-549, 

553, 559, 564, 568-569, 571, 573 

-574, 581, 602, 604 

VII. 7, 14, 16, 20, 28, 32-34, 40, 

43, 51-52, 55-56, 65, 67-68, 71 

-73, 78-79, 120-121, 300, 313, 

316, 320-321, 330-331, 335-337, 

369, 398, 404, 414, -433, 465 

-zakon о 

finansi]ama 

VI. 578, 580 - 

VII. 18, 32, 44 

Finansi]ska · aristokraci]a 

1. 128, 134, 137, 139 

Finska 

II. 212 

Fondovi- 

IV. 308, 558 

v. 273, 329-334, 336, 400, 472, 

507, 521, 523-5~4. 531-532, 541 

--542, 549, 583-586, 593-594, 

600, 627, 631 

VI. 16, 28, 59, 135, 162, 193, 229 

-231, 258, 266, 270, 340, 34~. 365 

--366, 377, 384, 387, 393, 468, 471, 

483, 523, 539, 564, 585-586, 592 

VII. 20, 23-25, 35, 40, 52, 61, 132, 

138, 152, 161-163, 185-186, 189 

--190, 249, 487, 496--497, 531-- 

533, 542, 552, 601, 603, 612, 623, 

649 

- centralni fond glavne uprave 

IV. 314, 489 

- dru8tveni fond 

VI. 404, 408, 562 

VII. 9, 39, 62, 65, 125, 136, 160 

-161, 165, 176, 179, 206, 240, 274 

-275, 285, 421, 440, 523, 531, 563, 

576, 603, 607, 656 

- egalizacioni 

IV. 302, 310, 532, 537, 540 

-- platni fond 

v. 528-530, 555, 564, 584 

V1. 281, 285, 314, 341-342, 364 

-385, 387, 402, 461, 553, 564, 572, 

586-588, 591~592, .598 

VII. 16-18, 20-22, 24, 27, 34, 

39--40, 51-53, 57, 64-65, 125, 

135-138, 140, 146, 184--185, 262 

-263, 284, 316, 322, 331-333, 

372, 413~ 443~45, 461, 468-470, 

475, 491, 494--495, 498--500, 508, 

510-511, 529, 612, 621, 623, 640 

--643 

- potrosni fond 

VI. 471 

VII. 38--40, 60, 63-64, 76-78, 

96, 124--125, 136, 152, 160-161, 

163--165, 168-169, 176-177, 180, 

184--185, 317, 371, 410, 418, 442, 

455, 470, 497, 532-534, 595-597, 

613, 619 

- robni i kupovni 

У. 524, 541, 584--585, 593 

VI. 258, 284, 315, 386-388, 393 

-394, 400, 451, 461 

VII. 56, 96, 262-263, 370, 400, 

410, 491, 494, 619 

- sablrni 

IV. 302, 310, 532, 537, 540 

Francuska 

I. 68, 109, 127-139, '14'1, 142, 147 

-150, 165, 223, 241 

II. 141, 211, 212, 267 

III. 305, 398, 453 

IV. 272 

v. 183, 440 

VI. 179, 509, 511 

VII. В, 134, 250, 262, 304, 355, 

359, 361, 394 

-- francuska revolucija 

I. 9, 10, 127, 137, 165, 176, 181 

IV. 289 

- francuski narod 

I. 127, 133, 139, 151 

-- Na1r>dni front 

I. 127, 128, 133, 139, 141, 147- 

1150 

Frankfurtski parlament 

I. 179, 180, 181 

Furlani]a 

п. 506 

III. 347 

Generalne direkcije 

v 18 27 29-35, 94, 97-98, 125, 

.нi6, 23в, '292, З2В, 379, 3В.1, 384-- 

385, 387, 389, 392-394, 398, 416- 

421, 433~34, 440, 4'45, 449--450, 

528, 532, 561-~2, 565, ~24, GЗl 

VI. 11--12, 57, 112--113, 139, 142 

--143, 206, 314, 355, 381, 386, 390, 

452, 481, 494--495, 521, 523, 537, 

548, 553, 573-575, 596 

VII.' 24, 33, 44, 209, 213, 225, 227, 

282-284, 294, 378, 460, 464, 477, 

549 

-- (Vid. i Direktor) 

GeneralStab ЈА, vid. Jugoslovenska 

armija · 

Germanizacija 

II. 18, 21, 78, 79, 416, 417, 472 

Gestapo 

п. 58, 64, 254, 356, 400, 401, 417, 

462 

III. 25, 26, 81, 89, 103, 106, 307, 

340, 341 

Glavna komanda Slovenackih partizanskih 

ceta, vid. Narodnooslobodilacka 

vojska Slovenije 

Glavne direkcije 

IV 302, 314 

v. 11, 18, 25, 29-30, 32-35, 92, 

97-98, 125, 196, 238, 292, 328, 

379, 381, 385, 387, 389, 394, 398, 

416--421, 423, 433-434, 440, 445, 

449--450, 455, 528, 532, 561-562, 

624, 631, 634 

VI. 57, 208-209, 314, 386, 587, 

596 ' 

VII. 20, 33, 41, 44, 141, 209, 213, 

225, 227, 2~4. 329, 378, 464, 

477 

- (Vid. i Direktor) 

Glavne uprave 

IV. 301-303, 308, 312-314, 387, 

488, 499, 516, 518, 520, 533, 538, 

546, 555-556 

V. 57, 415--416, 422, 468 

VI. 209, 553 

VII. 533 

- (VJd. i SaveznEV uprave) 

Glavni stab NOV i РО 

- Bosne i Hercegovine 

I. 254 

- Crne Gore 

1. 69 

-- Нrvatske 

I. 76 

- Sloveni]e 

I. 78, 22·5 

- Srblje 

I. 254 

Glavni stab NOV i РО Slovenije, 

vid. Narodnooslobodilцcka vojska 

Slovenije 

Glavnjaca 

III. 228 

Gorenjska 

п. 353-355, 394, 395, 400, 406, 

416--418, 427, 443, 447, 454, 455, 

462, 463, 465, 483, 507 

III. 338, 340, 344, 347, 350, 354 

Gorjanci 

Д. 419, 505 

Gorski kotar 

II. 503 

III. 413 

Gospodarska sloga 

I. 261 

Gradanski rat 

п. 68, 130, 175, 189-191, 193, 

213, 218, 228-230, 236, 275, 310, 

317, 318, 337, 338, 356, 370, 371, 

380, 402, 403, 456, 457, 470, 473, 

479, 483 

III. 71, 81, 95, 142, 212, 213, 279, 

322, 338 

VII. 12, 70 

Gradanski rat u Spaniji 

III. 305 

Gradsko oslobodilacko vece Trst 

III. 354 

Gradevinarstvo 

IV. 265, 336, 388 

v. 66-68, 91, 97, 100, 142, 147, 

151-152, 160, 162, 201, 241, 298, 

306, 308-309, 327-328, 503-505, 

523, 533, 555, 599 

VI. 9, 20, 45, 55, 57-58, 66, 75, 

78, 110, 112, 147--148, 150, 190, 

193, 207, 227, 253, 314-316, 423, 

482--483, 545, 566, 571, 600 

VII. 25, 81, 83-85, 164, 183--185, 

321, 345, 399--400, 532 

Grcka 

IV. 216, 270, 280 

v. 47 

VII. 134, 359, 361 

Greske u КР Slovenije, vid. Komunisticka 

partija Slovenije 

Greske u OF, vid. Osvobodilna 

fronta 

Grupa aktivnih oficira Ьivse jugoslovenske 

vo]ske 

III. 316-319, 324 

Grupa armija 

- jugoslovenska, Prva 

п. 23 

Grupa dobrovoljaca u vreme aprilskog 

nemacko-italijanskog na~


pada na Jugoslaviju 

IП. 319 

Grupa · nekadasnjih jugoslovenskih 

,. oficira 

п. 67 

Grupa partizanskih odreda 

- Druga 

п. 258, 395 

!П. 259 

- Peta 

п. 258 

- Prva 

п. 258 

- Treca 

II. 1i3, 233, 258, 393 

Grupa stajerskih emigranata 

IП. 318 

Gubltak 

IV. 301-302, 539, 544-545 

v. 215 

VI. 37, 52 

Holandija 

I. 18, 140, 151 

IV. 270 

V. 47, 255-256 

VII. 134 

Hriscanski socijalisti 

I. 125, 159, 162 

II. 12, 29, 97, 127, 131, 132, 140 

-146, 150, 152, 158, 171, 219, 220, 

239, 243-246, 282, 284, 304, 378, 

393, 396, 398, 404, 421, 424, 439- 

443, 446-451 

IП. 211, 295, 297, 298, 301, 302, 

305, 313, 315, 331, 334, 335, 341 

-345 

IV. 49, 53, 56, 58, 220 

v. 488 

Hrvatska 

I. 69, 70, 76, 92, 94, 95, 161, 172, 

176, 221, 223, 230, 235, 256, 264 

IП. 355 

IV. 85, 104, 178, 183, 267, 465, 

500, 549, 552 . 

v. 63, 103, 105, 152, 186, 230, 253, 

263, 295-296, 298-299, 349, 352. 

358, 392, 469, 483-484, 569, 594 

VI. 12, 33-34, 66-68, 85, 241, 

383, 425, 430, 493 

VII. 23, 189--'-190, 307-308, 357, 

446, 529, 549:.._550 

- Hrvati 

I. 12, 68, 69, 94, 105, 120, 160, 

161, 169, 194, 203 

Hrvatsko primorje 

п. 503 

.L'Humanite 

I. 137 

Ilegalne stamparije 

IП. 329, 331 

Ilirske province 

I. 176 

Imovinski sporovi 

IV. 380-382, 383-385 

v. 113-115 

Imperijalizam 

п. 7-9, 11, 12, 79, 122, 123, 126, 

196, 214, 250, 278, 284, 203, ·308, 

362-365, 437, 490-493, ·497, 514, 

516-518 

III. 147, 149, 163, 251, 252, 270, 

276, 294, 306, 395, 398, 419 

IV. 277-282 

V. 287, 553, 606, 617 . 

VI. 23, 42, 115, 354, 444, 472 

VII. 11, 361 

Indija 

IП. 305 

VII. 356, 361, 363, 372 

Indpnezija 

ПI. 305 

Industrija (industrijska proizvodnja, 

industrijska preduzeca) 

IV. 27, 34, 98, 181, 250, 295, 300, 

309-310, 352-355, 358, 411, 446, 

447, 449, 493, 499, 504, 516, 530- 

533, 542-543 

v. 18, 24, 38-42, 56, 80, 90-91, 

100, 111-112, 116, 131, 134, 139- 

142, 144-147, 151, 153, 156-157, 

160, 162, 164, 167-168, 171, 178- 

181, 193, 195, 199, 201, 213, 215- 

216, 218, 220, 222, 224, 226-227, 

231, 237-238, 245, 249-254, 256, 

285, 287, 295-296, 302-303, 305, 

308-310, 318, 323, 327-328, 351, 

355, 384, 386, 401, 405, 415, 417, 

434, 439, 447-448, 451-453, 455 

-450. 474-476, 503, 509-00.0, 

З1'2, 530, 53~39, '56'1, 606, 6'24 

' VI. 12, 14, 18, 25-26, 28-29, 31, 

39, 44-45, 52-53, 55, 59, 65-69, 

71, 76, 78, 80, 82-86, 92, 109- 

111, 114, 116-122, 125, 147-148, 

150-151, 179, 184-191, 198, 200 

-204, 227, 229-230, 242, 248, 253, 

316, 337-338, 379, 389, 409, 413, 

417, 449, 471, 482, 541-542, 546, 

548, 558, 568-569 

VII. 12, 27-28, 34-35, 37, 91- 

92, 95, 99, 105-107, 144, 164, 180 

-182, 184-185, 190, 202, 247, 

253, 256, 259, 262, 299-301, 303, 

316, 330-332, 335, 343, 370, 376, 

379, 384, 389, 395-397, 400, 403, 

429, 447, 450, 479-480, 488-489, 

504, 511, 612 

- bazicna industrija 

IV. 300, 352, 354, 496 

VII. 134, 181, 396 

- crna metalurgija 

IV. 265, 396 

v. 209, 250, 295-296, 303-304, 

597 

VI. 12, 53-54, 82-83, 109, 148, 

188, 196, 198, 209 

VII. 34-35, 181, 585 

- drvna industrija 

IV. '265 

V: 90, 151-152, 199, 247, 250, 

301, 304, 522 

VI. 44, 46, 54, 100, 147-148, 189, 

338, 482 

- elektroindustrija 

l:V. 268 

v. 46, 250-251, 295-296, 304 

VI. 12, 54, 148, 189 

VII. 186 

- hemijska industrija 

IV. 265, 388, 396 

v. 46, 199, 250, 295, 304, 597 

VI. 30-31, 41, 54-55, 100, 148, 

189, 196 

VII. 651 

- industrija celuloze i papira 

V. 250, 295, 304 

VI. 54-55, 189, 242, 441 

- industrija duvana 

v. 250, 295, 304 

VI. 141, 188-189 

VII. 181 

- industrija gradevinskog materijala 

v. 46, 250, 304 

VI. 31, 36, 49, 54, 107, 109-110, 

148, 189 

- industrija koze i obuce 

v. 199, 216, 250, 295, 304, 317, 

597 

VI. 31, 48, 54, 107, 149, 189-190, 

196 

VII. 83 

- laka industrija 

IV. 352, 354, 492 


V. 100-101, 133; 168~ 216, 295, 

310, 442, 516, 534, 555, . 561-562, 

564 

VI. 12, 45, 51, 100, 237 

VII. 305 

- metalna industrija 

IV. 265, 396 

V. 46, 155, 168, 199, 250, 295- 

296, 303-304, 597 

VI. 12, 25, 30, 48, 52-53, 109, 

148-149, 188, 190 

VII. 144, 181, 186 

- prehrambena industrija 

IV. 265 

V. 46, 250-251, 295-296, 304 

VI. 54, 107, 148-150, 188-189, 

196 

VII. 181, 253, 651 

- tekstilna industrija 

IV. 265, 396, 493 

V. 46, 84, 132-133, 166, 168, 199, 

216, 250, 295, 304, 597 

VI. 30-31, 48, 52, 54, 107, 148- 

150, 189, 196 

VII. 83-84, 181 

- teska industrija 

IV. 296, 352, 354, 492, 496 

V. 51, 100-Hil, 210, 216, 249, 

272, 295-296, 304-306, 309-310, 

442, 457, 514, 522, 534, 554-556, 

560-561, 565-566, 597, 609, 620 

VI. 30, 55, 100, 226-228, 255, 422, 

456, 601 

VII. 34, 48, 290-292, 305 

- vojna industrija 

v. 306, 522, 554, 566, 582 

VI. 45-46, 52, 202-203, 255, 459 

VII. :1,82, 189, 354 · 

Industrijalizacija 

IV. 247-248, 252, 266, 295-297, 

300, 305, 317-318, 351-356, 358- 

361, 364-365, 369, 371-372, 387. 

394-395, 492-493, 496, 508, 526, 

537 

V. 38, 40, 42-43, 65, 68-69, 97, 

142, 162, 222, 231, 238, 276, 323, 

332, 337-338, 416, 422-423, 454, 

457, 459, 474, 539-540, 557, 584 

VI. 10-11, 13, 18, 24, 29, 33-35, 

37, 50, 66-68, 73, 78-79, 81, 85, 

87-88, 92-93, 115, 119-123, 125, 

180, 182, 189, 201, 230, 234, 245, 

318, 335-336, 344, 346, 348, 365, 

388, 391; 422, 437, 440, 446, 465, 

531, 552, 565-567, 569, 571, 600 

-601



VII. 9, 26-27, 33, .82, 86, 135, 

154, 196, 213, 255, 257-259, 290 

-291, 305, 339, 346-348, 351- 

·352, 369, 375, 399, 590, 651 

Inflacija 

IV. 561 

v. 149, 212, 586 

VI. 187, 204, 342, 461, 560, 602, 

604 

VII. 26-27, 293, 368, 556 

Informblro (IB, Kominform) 

IП. 17, 185 

VI. 358 

v. 199, 294, 323; 363, 491, 540, 

551-552, 554, 569, 591, 602-603, 

610 

VI. 177, 181, 329, 331~332, 342, 

344, 422, 424, 430, 433, 443--444, 

·456, 463, 472, 583 

VII. 68, 133, 250-251, 312, 323, 

325-327, 334, 346, 357, 362, 582 

- (Vid. i Zemlje narodne demoekratije) 

- informblroovci 

v. 359 

VII. 45, 243, 325-326, 417 

- kampanja, pritisak IB 

v. 270, 274, 323, 337, 363, 551-. 

554, 636 

VI. 12, 40, 42--43, 47, 62, 103, 

153, 181, 197, 206, 219, 424 

VII. 103, 121, 224, 323, 359, 517 

Inicijativa (slobodna inicijativa) 

VI. 81, 124-125, 535-536, 542, 

545, 581 . 

VII. 14-16, 20, 24; 33, 38, 40, 43, 

50, 52, 120, 126, 133, 193-194, 

208, 223, 225, 231, 236, 241, 256, 

258, 268-269, 331, 377, 416, 433, 

447, 554, 567, 579-580 

Inicijativa narodnih masa 

ПI. 68, 110, 176, 239 

Inicijativa u NOV i РО Slovenije 

!П. 287, 288, 293 

Institut dru8tvenih nauka u Beogradu 

IП. 305 

Institut Мilka Kosa SAZU 

!П. 13 

Institut za narodnostna vprasanja 

·u LjuЬljani 

п. 444 

!П. 354 

Institut za zgodovino delavskega 

gibanja u LjuЫjani 

III. 364, 380, 388 

Inteligencija (in_telektualci) 

I. 2, 4, 16, 22, 34, 69, · 221 

IП. 329, 330 

IV. 89, 172, 194-195, 225-226, 

345, 361, 427--430, 483, 502, 517 

v. 77, 85, 225; 235, 368, 443, 538, 

546 

VI. 222, 326, 367-368, 424, 437- 

438, 502 

VII. 100, 245, 322-323, 401, 514, 

517-518, 548 

Intelligence Service 

III. 309 

Intemacionalizaiii 

п. 518 

v. 225, 606 

International press Correspondenz 

I. 224 

Interniranje stanovnistva 

!П. 104 

Investicije 

IV. 241, 292, 301, 308, 312-313, 

318, 359, 398, 400, 407, 485, 557- 

558, 561-562 

v. 18, 20, 28, 33, 142-144, 146- 

147 164-165, 241, 252-254, 309, 

351: 374=-375, 379-382, 386, 503 

-505, 533 

VI. 23-26, 29, 31, 33-37, 42, 44 

--46, 51-53, 55-58, 63, 81, '99, 

185, 190-193, 253, 326-317, 341, 

351 451, 482--484, 540-541, 545 

-546, 560, 562-563, 571-572, 601 

VI. 19, 23, 25, 34-36, 39, 52-53, 

60-62, 107-108, 120, 124, 132- 

135, 138, 161, 175-177, 186-187, 

212-214, 238, 255, 257-258, 261 

-262, 270, 274-275, 303, 351, 399 

--400, 421, 440, 528, 531-533, 

546, 552, 584, 599-604, 607-608, 

650-651 

Iran 

I. 88 

VII. 356, 359-360, 363 

Ishrana (stanovnistva) 

v. 130, 136, 140, 142, 145, 162, 

239 257 272 283, 450, 465, 473, 

480: 524: 537, 541, 578, 590, 635 

-636 

VI. 9, 13, 69, 83, 89-91, 93, 120- 

122, 151, 184-185, 187, 190, 194, 

199-200, 244, 313, 317-318, 334 

-335, 343-345, 347, 350, 392, 394, 

442, 453, 457--458, 461, 561, 597, 

601 

VII. 27-28, · 106, 261, 263, 303, 

314, 320, 393, 399--400, 431, 654 

Iskra 

I. 254 

Iskrcavanje savezni'Oke vojske na · 

Siciliju 

п. 475, 476, 480, 481 

Istok 

I. 141, 143, 144, 149, 151 

VII. 356, 359-360 

Istorija Svesavezne komunisticke 

partije (boljsevika) 

I. 244, 245, 257, 258 

VII. 12 

Istra 

п. 503 

IП. 413 

Italija 

I. 10, 92, 170, 180, 224, 237, 241 

п. 123, 124, 129, 173, 184, 195, 

196, . 198, 212, 222, 267, 268, 

279, 291, 295, 312, 316, 318, 329, 

353, 354, 364, 394, 460, 461, 480, 

481, 490--492, 494, 495, 506, 516, 

517 

III. 195, 283, 301, 324, 346 

IV. 55, 164, 178, 187, 272, 285 

v. 49:....50, 104, 183, 226, 255-256, 

362 

VI. 206 

VII. 134, 248, 250, 325-326, 355 

-356, 359, 362 

- Italijani 

I. 54, 168, 173, 237 

Italijanska narodna 

manjina u 

FNRJ 

IV. 10, 167 

v. 104 

Italijanska ofanziva 1942. godine 

m. 24, 72, 82, 83, 316, 323, 334- 

336, 338, 340, 341, 351 

Italijanski nacionalni front 

п. 516, 517 

Izbori 

IV. 23, 343 

VI. 114-115, 126, 195, 338-339 

VII. 217-219, 557-558 

- (Vid. i Narodnooslobodilacki 

odbori, Osvobodilna fronta, Ustavotvoma 

skupstina FNRJ, NR 

Slovenije) 

- izbome komisije 

ПI. 431, 432, 435 

- parlamentarni 

I. 11, 227, 228, 230 

- radnickih poverenika 

I. 44, 45, 46 

- za Radnicku komoru 

I. 44, 45 

Izjava о jedinstvu Osvobodilne 

fronte 

п. 256 

Izjava о neprikosnovenosti · privatnog 

vlasnistva 

п. 321 

Izjava SNOS-a о pravima i d11Znostima 

slovenackog naroda 

ПI. 34, 42 

Izrael 

IП. 299 

Izraz 

I. 249 

Iseljenicka matica Slovenije 

п. 182 

Izv_estija 

III. 226 

Izvoz 

IV. 352, 505 . 

v. 56, 98, 152, 159, 164, 208, 226,. 

255, 269, 319, 439--441, 502, 514, 

522, 598-599, 636-637 

VI. 10, 24-26, 41--42, 53, 58-59, 

82-84, 98, 100, 184-185, 192, 

197-202, 228, 230, 236, 250, 314, 

316, 318, 338, 343, 348-349, 378 

-379, 390, 458, 483, 532, 540, 542, 

549-550, 570, 586 

VII. 82, 85, 135, 253-254, 260- 

262, 287, 305, 336, 348, 353, 395, 

431, 435, 446--447, 482--483, 486,· 

495, 534-535, 583-584 

Japan 

I. 88 

п. 123 

IП. 403 

- Japanci 

I. 31 

Jedinstvena vlada Demokratske 

Federativne Jugoslavije 

I. 256 

п. 320 

IV. 11-13, 35, 43, 98, 181, 472, 

490 

Ј edinstveni strucni savez radnika 

i namestenika za Jugoslavi]u 

(JSSRNJ) i Sloveniju - vid. Savez 

sindikata Jugoslavije i Slovenije 

Jedinstvo 

-jugoslovenSkih naroda



п. 76, 100, 137, 179-181, 235, 

240, 333, 335, 337, 240, 347, 360, 

390, 473, 474, 509 

".ПI. 93,. 278 

IV. 30-31, 57, 85, 102, 147, 150- 

151, 411, 427, 442, 514, 559 

v. 13, 74, 88, 548 

- radnog naroda 

IV. 211-214, 286 

VI. 122-123 

VII. 80 

- sveslovensko 

IV. 8, 31-32, 282-283, 422, 482 

JцgoslovanSika strokovna zvem 

!П. 297, 298, 302, 310 

Jugoslovenski odbor 

I. 163 

Jugoslovenska armija (ЈА, JNA) 

III. 406-408, 410, 412-415 

IV. 8, 10, 13-14, 17-18, 40-41, 

84, 184, 287, 439, 455, 463 

v. 40, 44, 69, 144,.173, 480, 555, 

636 

VI. 154-155, 178, 204, 219, 251, 

316-317, 483, 489, 588 

VII. 23, 34, 98, 121, 125, 133, 145, 

440, 540, 568, 595-596 

- Generalstab Ј А 

III. 185, 406 

Jugoslovenska ideja 

III. 326, 327 

Jugoslovenska izbeglicka vlada 

п. 25, 33, 72, 82-85, 97, 130, 174, 

215-218, 221, 249, 285, 286, 292, 

293, 317, 320, 330, 332, 336, 337, 

341, 342, 344, 351, 356, 360, 390, 

393, 394, 400, 403, 404, 412-414, 

419, 420, 431, 444, 445, 447, 448, 

474, 488, 494, 509, 510, 512 

III. 8, 10, 16, 136, 225, 279, 282- 

284, 314, 318, 326, 402, 403 

IV. 50, 106, 212 

Jugoslovanska strokoWlЭ. zveza 

- protivnarodni karakter 

III. 272-277, 284-291 

Jugoslovenska reparaciona komisija 

IП. 314 

- (Vid. i Reparacije) 

Jugoslovenska vojna misija 

п. 344 

Jugoslovenski klub 

IП. 83 

Ј ugoslovenski narodnooslobodilacki 

front, vid. Narodni front. Jugoslavije 

Jugoslovenski patriotizam 

п. 333, 340, 510-512 

ПI. 10, 17, 51, 456 

IV. 15, 19, 31, 84, 97, 103, 129, 

150, 152, 173, 186, 197, 212, 282, 

328, 344, 431, 438, 466 

v. 72-73, 163 ' 

VI. 444 

VII. 484 

Jugoslovenski poslanicki klub 

I. 160, 162 

Jugoslovenski zenski savez 

II. 265 

Jugoslovenstvo 

III. 124-127, 129 

Julijska krajina 

п. 291 

IV. 31, 219, 272. 286 

- jugoslovenska vojna uprava 

IV. 31 

- saveznicka vojna- uprava 

IV. 31 

'v. 49 

- zona А 

IV. 31 

- zona В 

IV. 31, 199 

Jutтo 

п. 74, 207, 287 

IV. 41 

Kadrovi i kadrovska politika 

IV. 15, 64, 67, 88, 111, 303, 317, 

358, 360-361, 367, 369-379, 495, 

500, 501-503, 516-519 

v. 30, 34, 85, 87, 108, 159-162, 

226, 232, 234-238, 241-242, 246 

-247, 266, 280, 305, 324, 328, 342, 

418-419, 422-423, 452, 463, 490, 

~96-500, 510, 520, 523, 526-527, 

554, 567, 572, 595, 615-616, 619, 

621, 624 

VI. 36, 39, 56-57, 74, 255, 339, 

353, 440, 503, 506, 522, 596 

VII. 122-123, 232, 373, 375-376, 

378-381, 383, 387-390, 415, 423, 

428, 474, 564-565, 652 

- (Vid. i Strucnjaci) 

Kamate 

VII. 186, 274-275, 496, 532-534, 

601-602, 604, 608-609, 656 

Kanada 

I. 90 

v. 264 

Ј 

Kapital 

IV. 98, 314, 543 

V. 41-42, 282, 381, 395-397 

VI. 174, 261, 272~ 274, 289, 365 

VII. 150-151, 227, 372 

- organski sastav 

IV. 302, 309-314, 352, 488, 531, 

537, 539-542, 545, 547 

v. 22-24, 120-121, 124-125, 

459-460 

VI. 365-366, 587, 593 

VII. 20, 236-237, 441, 444-445, 

504, 524, 530-531 

- strani u Jugoslaviji 

IV. 295, 364-365, 396, 527, 531 

v. 36-37,_131-133, 195, 199, 217, 

226-227, 260-261 

VII. 395 

Kapitalisticki elementi (ostaci, tendencije) 

u FNRJ 

IV. 198, 320, 332, 337-338, 340, 

344-350, .367, 370, 494, 548, 552 

-553 

v. 8-9, 11-13, 16-17, 80, 153- 

154, 164, 172, 181, 196, 201-207, 

211, 236, 240, 248, 258-259, 277 

-278, 281, 294, 309, 332, 337, 342 

354, 360, 367-368, 395, 402-403, 

408, 457, 489, 493, ·524, 536, 544, 

548, 587, 604 

VI. 47, 130, 132, 158, 168, 170, 172 

-173, 181, 213, 258, 262, 280, 283 

-284, 361, 363-364, 370-371, 

374-376, 394, 396-398, 400, 414, 

466, 471-472, 531 

VII. 12, 26-27, 49, 59, 66, 103, 

121, 154, 195-196, 323, 365, 371, 

393, 397-399, 402, 405, 417, 464 

-465, 477-478, 523, 529 

Kapitalizam (kapitalisticko dru5tvo, 

razvitak, zemlje) 

I. 3, 11, 165, 167, 169, 170, 172, 

173, 175, 176, 177, 195, 213, 246 

п. 7-9, 11, 352 - 

IV. 181, 258, 290-294, 298, 303, 

329-337, 341, 343, 346, 352, 370, 

393, 398, 489, 499, 505, 508, 524, 

527, 529-531, 536-537, 539-541, 

546-548, 550, 554, 559-563 

v. 7-9, 12, 15-16, 19-23, 25- 

29, 41, 61, 133-134, 160, 186- 

187, 191, 203-205, 207, 213, 215, 

220, 227, 260, 270, 276-277, 280, 

282-283, 288, 302, 336, 362, 367, 

388, 395-397, 399, 404, 409-412, 

415-416, 419, 431, 434, 438, 453, 

457, 489, 497-498, 581-583, 593, 

605, 631, 633 

VI. 11-12, 82, 118, 132, 134-138, 

144, 156-160, 177-178, 213-214, 

233, 256-258, 261, 265, 269, 274, 

277-278, 285, 288, 290, 353-354, 

358, 360, 366-367, 370-372, 375, 

395, 400, 405, 409, 415, 419, 452, 

467, 470-472, 508-509, 520, 529 

--:530, 534, 558, 584 

VII. 8-10, 14, 17-18, 28, 43, 50, 

56, 59-60, 67, 69-70, '72, 112, 

150-151, 153, 155, 169, 171--172, 

176, 191, 193-194, 221--222, 224, 

226-227, 248-250, 269--272, 290 

-291, 301, 313, 323, 334, 357- 

358, 361, 364-366, 368, 371--372, 

394, 397, 576-577, 592 

- (Vid. i Drzavni kapitalizam) 

Kapitalna izgradnja 

IV. 317, 319, 354, 401 

v. 30--32, 38--39, 56--59, 85, 91-- 

92, 97-98, 124, 138, 143, 146, 155, 

161, 164-165, 210; 216, 238-241, 

252-254, 297, 304, 380-381, 394, 

418, 453, 502, 504, 514, 519, 522, 

567 

VI. 14, 25-26, 30, 39, 45, 48, 52, 

67, 71, 80-83, 130, 145, 150, 170, 

174, 184-185, 190, 192-193, 202, 

229, 231, 316, 351, 377, 401-402, 

417, 449, 451, 457, 476, 495, 523, 

557, 559, 563, 567, 577, 587, 593 

-594, 597' 599' 

VII. 9, 15, 18-20, 24-25, 28, 36, 

81-86, 96-97, 100, 102--103, 120, 

124-125, 132, 134-135, 138, 141, 

143-146, 175-176, 180, 190, 203, 

206-207, 209, 212, 230-231, 238, 

254-259, 273, 277, 282-285, 289, 

292-293, 295, 321, 333, 335, 348, 

351, 353-354, 387-388, 393, 397, 

399-400, 406-407, 409, 417, 466 

-467, 482, 490-492, 499, 502, 528, 

534, 540, 544, 552, 568, 575-576, 

591-592, 595, 600-601 

Kapitulacija Italije 

П. 1 281, 295, 312, 318-320, 355, 

487, 504 

III. 7, 11, 24, 57, 71-77, 81, 99, 

103, 176, 187, 188, 190, 214, 309, 

314, 320, 325, 344-350, 380 

IV. 285-286 

Karakter vojske 

III. 272-277, 284-291

320 .ВORIS КIDRIC, SAВRANA DELA, I, 1933--1941. 


Karijerizam 

III. 180, 181, 231--233, 237, '238, 

449, 450 

,;кarabinjeri . 

II. 360, 370 

Кarte, vid. Snabdevanje 

кartel 

lV. 302, 488 

v. 369, 528, 631 

Katolicki politicki tabor 

II. 30, 173, 174 

Katolicko 

-- studentsko druStvo "Zarja" 

lП. 297 

-- tiskovno druStvo 

п. 251 

KatoliSki vestnik 

IV. 219 

Kazneni zavodi u Jugoslaviji 

I. 74, 121, 221, 222, 223, 251 

Кina . 

I. 253 

v. 606-607 

VI. 374, 463 

VII. 356, 360-361 

Кlasna borba (druStvo) 

IV. 291, 465, 522-524, 528 

v. 73, 76, 205--206 

VI. 132, 159, 318, 332, 374--375, 

462, 470 

VII. 111--112, 121, 209, 326, 365 

--367, 563 

Кlerikalizam (klerofa5izam) 

I. 26, 29, 40, 44, 51, 52, 55, 83• 

;1.25 

IV. 134, 215, 218-221 

Kmecki. glas 

ПI. 111 

IV. 139 

Kmecki Zi.st 

П!. 307 

Кmetijska 

I. 176 

dr\lZba za Кranjsko 

Кnjigovodstvo 

IV. 494, 535 

v. 26, 30, 34, 166, 213, 247, 406, 

419, 461, 625 

VI. 401, 483, 563 

VII. 163, 508, 529, 543, 657 

кn;iZevni sa,vтemenik 

I. 249 

Kn;izevnik 

I. 249 

Kn;iZevnost 

I. 1, 2, 6,. 54, 58, 65, 66, 194, 248 

Kocevski sudski proces 

II. 249, 332, 504 

IП. 347 

Kocevsko 

п. 363, 395, 405, 415, 421 

Kolektiv, . vid. Radni kolektiv 

Kolektivizacija . 

IV. 231 

v. 568, 637 

VI. 13, 70, 95, 225--229, 231, 245, 

330-331, 334, 350, 368, 465--466, 

~5 . . 

VII. 292, 358, 369, 387 

Kolhoz 

v. 432, 604 

VI. 133, 418--419, 465, 468, 520 

VII. 418, 421--422 

Komisija za utvrdivanje zlocina 

okupatora i njihovih pomagaca 

za Sloveniju 

- IП. 13, 34 

Komuna 

VI. 564 

VII. 41, 67, 203, 211, 213--214, 

218--219, 231, 238--240, 267, 269, 

273--274, 283, 438--439, 449, 478, 

550-552, 557, 601--603, 607--610, 

655--658 

-- (Vid. i Samoupravljanje, Veca 

proizvodaca) 

-- Pariska komuna 

п. 370 

VI. 177 

vп. 112--117, 141 

Komunalna pitanja 

v. 506, 513, 523 

VI. 39 

VII. 36, 96, 239 

Komuni.st 

I. 13, 37 

v. 7, 322, 340, 522, 566 

VI. 61, 87, 141, 156, 174, 252, 255, 

473--475, 576 

VII. 49, 72, 150, 178, 265, 275, 

357, 364--365, 610 

Komunisticka internacionala (Кominterna, 

К!) 

I. 13, 29, 85, 87, 96, 110, 221, 223, 

244, 245, 247, 251, 266 

II. 1~8, 516, 517 

П!. 154 

v. 485 

Komunisticka omla:dinska internacionala 

(КО!) · 

I. 6В, 75, 82, 83, 85-96, 108-110, 

264 

v. 4В3-4ВВ 

. 1 

ј 

Komunisticka partija Jugoslavije 

(КРЈ) 

I. 13--17, 19--23, 25--2В, 30--35, 

37--39, 41, 43, 4В, 49, 54, 65, 6В, 

72--74, 77--79, В7, В9, 90, 94, 99, 

101, 113, 124, 223--227, 232, 240 

--259, 260-26В 

п. 95, 100, 114, 126, 242, 304, 337, 

338, 356, 51В 

IП. 17, 162, 1В4, 343, 3В3, 395 

IV. 149, 166, 174--175,· 211--212, 

21В, 279, 327, 344, 375, 494, 499-- 

500, 51В--522 

v. 16, 71, 102, 151-'-152, 163, 173, 

177,- 179, 1В3~1В4, 1В7--1ВВ, 192 

--193, 197--199, 202--204, 206, 

211--212, 214, 217, 219-223, 225, 

227, 232, 234, 239, 241, 24В, 2.63, 

266, 270-271, 274--275, 2В1, 294, 

296, 302, 319, 321, 34В-349, 351, 

360, 363, 479, 4В1--4В2, 4В4, 4В6 

--4В8, 500, 516, 536, 540, 547, 551, 

554, 56В--570, 575, 591, 603, 607 

--60В, 616, 636--63В 

VI. 7--9, 13, 41--42, 44, 51, 60-- 

64, В2, В4, В7--ВВ, 95, 102--103, 

107, 115, 117, 119, 122, 124--127, 

14В, 154--155, 175--1В2, 192, 194, 

197, 203, 205, •214;, 217--219, 221 

--222, 226, 252, 27В, 324--326, 329 

--332, 353, 394, 429, 432, 453, 464, 

4В5, 500, 502--504, 506, 510, 512, 

521--522, 532, 5ВО, 5В3, 603 

VII. 37, 44, 47--49, 51, 66, 6В, 9В 

--99, 110, 119, 121, 145, 154, 1В9, 

192, 196--197, 200, 209, 216, 225, 

23В--239, 243, 245, 253, 257, 272, 

306, 309, 311--312, 330, 337, 339, 

34В, 356--357, 362, 367--36В, 371, 

46В--469, 471, 473, 475, 477, 4ВО 

--4В3, 491, 502, 516, 519, 521-- 

523, 556, 5ВО--5В1, 590 

-- agrarni program 

I. 246 

-- Aprilski plenum 

I. 260--26В 

-- Centralni komitet (СККРЈ) 

I. 15, 17, 18, 20, 22, 23, 34, 41-- 

43, 67, 6В, 76, 77, во, В2, 94, 10В, 

124, 219, 223,·225, 227, 244, 245, 

247, 251, 253, 256, 267 

п. 70, 76, 112, 246, 351, 352, 35В, 

361, 405, 417, 421, 422, 516, 517 

IП. 1В;. 1В4, 1В5, _ 

311, 379, 436 

IV. 43 

21 Boris Кidric, I 

295, 304, 305, 

v. 175, 1В1, 196, 19В, 200, 211-- 

213, 215--216, 24В, 26В--269, 274, 

2В4, 296, 303, 34В, 357, 482, 4В4, 

4В8, 522--525, 545, 565--566, 570 

VI. 72, 74, 103, 127, 152, 176, 226, 

240, 243, 3В3, 582--583 

VII. ВО, 97, 191, 197, 321, 394, 

399, 406, 410, 416, 41В, 427, 431 

Cetvrta zemaljska konferencija 

I. 44, 244, 247 

-- Druga sednica СККРЈ 

V. 322Ј 522--525, 539, 541, 566, 

621, 626 

VI. 35, 90, 240, 249 

VII. 424 

-- frakciona5tvo (frakcije) 

I. 13, 23, 26, 2В, 29, 33--35, 45, 

220 

-- komunisti 

IV. 192, 196, 202, 224 

v. 499, 616 

VI. 322--323, 325, 427, 575 

VII. 107, 196, 245, 249--250, 266, 

297, 327, 340--341, 457, 465--466, 

480, 519, 523, 579--5ВО 

-- Kongres ujedinjenja 

Ј:. 244 

-- Peta zemaljska konferencija 

I. 225, 240, 24В, 249, 251, 25В, 259 

-- partijske organizacije 

IV. 500 

V. 231--232, 234, 243, 246, 266, 

271, 2В1, 2В3--2В6, 305, 319, 327 

--32В, 479--4ВО, 4В2, 500, 517, 

522-523, 527, 537, 541, 544, 568, 

60В, 619, 625, 638 

VI. 64, 70, 72, ВВ-.В9, 93, 95--97, 

128, 225, 237, 250, 253, 33В, 459 

VII. 122, 236,. 246, 319, 33В--341, 

345--346, 410, 416--420, 423, 427 

--429, 4В5, 515--517, 522--523, 579 

-- Peta sednica СККРЈ 

VII. 556 

-- Peti kongres 

IV. 491 

v. 175, 261, 277, 2В4 

VI. 246, 567 

VII. 394 

-- РККРЈ za Bosnu Hercegovinu 

I. 247, 254 

-- РККРЈ za Hrvatsku Slavoniju 

1. 67, 77 

-- Politblro СККРЈ 

I. 42, 75, 7В, 90, 94, 244, 246, 247



IП. 17, 184, 185 

v. 522 

VI. 63, 78, 241 

VП. 410 

- privremeno rukovodstvo 

IП. 184, 185 

- Program КРЈ 

v. 234, 261 

VI. 13 

~ rukovodeca uloga 

IV. 220, 224, 411-412 

v. 234, 239, 248, 271 

VII. 502, 516, 580 

- Sekretarijat СККРЈ 

п. 283 

- Splitski plenum (1935) 

1. 74, 76, 77, 94 

- Sesti kongres 

VII. 265-266, 556, 608 

- Treca sednica СККРЈ 

v. 617 

VI. 61, 84, 86, 99-100, 244, 250, 

252-254, 334 - 

VII. 424 

- Visoka partijska skola "Бuro 

Бakovic" 

v. 442, 455, 581, 602 

VII. 565 

- Zemaljski biro 

1. 74, 227, 266, 267, 268 

Komunisticka partija Slovenije 

(КРS) 

1. 13-36, 37-53, 79, ВО, 219, 223, 

225 

п. 8, 15, 22, 23, 33, 63, 75, 81, 

83, 87, 89, 95, 97, 99-107, 110 

112, 114-116, 125-127, 132, 139 

-146, 148-151, 154-156, 160- 

165, 190, 191, 218, 219, 235, 237, 

239, 240, 242-246, 248, 253, 257, 

261-266, 268, 273-278, 281, 283, 

290, 291, 303, 304, 307, 309, 320, 

324, 338, 353, 373-379, З96, 397, 

401, 404, 407, 440-451 

111. 14, 15, 24, 85, 92, 157, 217, 

258, 259, 295, 297, 298, 301, 303, 

304, 309-311, 317, 325, 329, 330, 

332, 334, 338, "342-356, 364-37~. 

394, 409, 415, 442-452 

IV. 51, 55-56, 58-59, 87, 142- 

143, 169, 179-203, 220-229, 411 

-413, 471-472, 480, 482, 484 

v. 276, 537; 545 

VI. 324-326, 425-426, 580, 582 

VII. 221 

- autoritet 

IП. 373, 374 

- avangardni karakter 

IП. 365-372 

IV. 220, 224, 412 

- centralna tehnika 

IП. 331 

- Centralni komitet 

11. 7, 13, 20, ~в. 63, 70, 75, 76, 

89, 99, 101, 102, 108, 112-114, 

122, 132, 133, 138, 140, 142, 147, 

149, 152, 153, 161, 168, 171, 182, 

195, 197, 213, 216, 238, 239, 243, 

244, 246, 247, 251, 253, 273, 281, 

298, 304, 351, 352, 358, 361, 362, 

367, 373, 376, 378, 379, 405, 408, 

418, 439, 442, 446, 474, 484, 485, 

496, 511, 513, 517 

Пl. 53, 95, 107, 136, 152, 207, 208, 

262, 305, 312, 317, 321, 333, 335, 

338, 373, 435, 436, 441,' 443, 452 

IV. 43, 55-56, 144, 179, 183-184, 

192, 200, 203, 215, 227, 470 

V. 547 

VI. 429, 445, 504 

VII. 475, 481, 485, 517 - 

- disciplina (partijska) 

IП. 370, 371, 376, 377 

- Drugi kongres 

v. 276, 285 

- greske 

IП. 442-452 

IV. 179-193, 200, 221 

- gubltak kadrova 

п. 102, 139 

- Komisija za agitaciju i propagandu 

п. 438 

- komisije 

III. 305 

- konferencije i savetovanja 

п. 102, 122, 127, 131, 152, 158, 

161 

IV. 179-180, 186-189, 192, 215, 

411 

- iКontrolna komiSija 

IП. 435, 436 

- kritika i samokritika u КРS 

IП. 371, 372 

- linija jedinstvenog fronta 

1. 33, 42, 44, 46, 48, 52, 65 

- OЬlasni komitet za Stajersku 

п. 13, 53, 54, 305 

- odnos prema kleru 

п. 273-277 

- OkruZni komitet Maribor 

п. 353 

- partijska organizacija u udarnim 

brigadama 

1; 

п. 373-379 

- Pokrajinska konferencija КРЈ 

za Sloveniju и Goricanama 

1. 13, 15, 16, 17, 22, 35, 37 

- Pokrajinski komitet КРЈ za 

Sloveniju (pokrajinski sekretarijat 

i oЬlasni komitet) 

1. 17-24, 27, 28, 30, 33, 34, 35, 

37, 39, 40, 41, 42, 45, 48, 50, 52, 

54, 65, 77, 79, 80, 219~221, 225, 

226, 268 

- Pokrajinski komitet za Gorenjsku 

п. 443 

III. 79 

- Pokrajinski komitet za Primorsku 

(Primorje) 

11. 395, 439, 446, .511, 518 

- Pokrajinski komitet za Severnu 

Sloveniju - 

п. 16, 109 

~ Pokrajinski komitet za Stajersku 

Пl. 79 

,- poverenistva 

п. 446, 451, 468, 471 

- ·rad medu zenama 

1. 26, 28, 29, 32, 33 

- rad u sindikatima 

- (vid. Sindikati, RSO) 

- sednice (plenumi) СККРS 

v. 535, 540, 546, 548 

VI. 321, 340, 485, 505 

VII. 457-459, 467, 485, 515, 517, 

522, 525 

;__ sektori 

1. 18, 21, 22, 42, 43, 44, 219 

- taktika 

п. 261-266 

- stamparije i tehnika 

1. 15, 20, 25, 27, 30, 32, 222 

11. 110, 407, 408, 507 

- univerzitet 

1. 19 

- uzgoj kadrova 

п. 139, 140, 203, 204, 

- Visa partijska skola pri СК 

КРS 

IП. 305 

Komunisticki univerzitet narodnih 

manjina Zapada (KUNМZ) 

1. 14, 68, 74, 223, 251 

Komunizam 

IV. 535 

v. 334, 355, 558, 593, 603-605, 

609 

VI. 131, 134, 136, 138, 159, 213, 

271, 273, 290, 361, 365, 370, 372, 

376, 395, 403, 464, 467, 472-473, 

518, 520 

VII. 13-14, 59, 153, 162, 171- 

172, 215, 229, 270, 314, 365-366, 

404, 464, 506, 548, 594 

Koncentracioni logori 

п. 163, 174, 186, 248, 316 

IП. 297, 307 

Konferencije svestenstva 

IП. 113, 129 

Kongres izabranih delegata NOO 

.ш. 334 

Konfiskacija 

IV. 29, 97-98, 118, 291, 328-329, 

342, 389, 396, 524-525 

v. 8, 173, 177, 180-181, 195-196, 

216, 591-592, 638 

VI. 138, 258 

Konkurencija 

v. 399, 401-402, 461 

Konspiracija 

1. 20, 23, 32, 34, 35 

п. 103-107, 359 

Konstituanta, vid. Ustavotvorna 

skupstina FNRJ 

Kontrarevolucija 

1. 155, 186, _, 191, 192, 194, 202, 

203, 209 

v. 175, 195 

VI. 8-9, 175, 177-178, 180-181, 

258-259, 283, 323, 419, 424, 465, 

512 

VII. 49, 52, 59-60, 70, 117, 122, 

192, 245, 250, 395 

Kontrola 

IV. 158, 163, 259, 263, 334, 337, 

356, 359, 407, 450, 471, 480-481 

v. 12, 19, 22, 26-28, 31-34, 54, 

57-60, 98, 107, 117, 143, 197, 

207, 213, 232, 234, 247, 307-309, 

344, 382, 384-387, 409, 411-413, 

418-419, 422--423, 4·36, 466, 477 

-478, 508, 514, 531, 608-609, 627 

VI. 272, 464, 468, 554-555 

VII. 43, 141, 208, 211, 274-275, 

368, 403, 502, 511, 554, 574 

- kontrolne komisije 

IV. 202-203, 208, 384, 499 

v. 199, 399, 422, 435, 439, 466 

- radnicka kontrola 

V. 626 

- Savezna kontrolna komisija 

(SКК) 

IV. 12, 157, 384 

v. 466


PREDМETNI RВGISTAR 325 

'· 

Konzulta za LjuЬljansku pokrajinu 

11. 15, 16, 23, 32, 82, 130 

1П. 307 

1V. 47 

. Koreja 

V1. 454, 461 

VI1. 359 

Korpus 

- Deveti NOV i РОЈ 

[1. 296 

1П. 89, 185, 413, 420 

- Drugi SS, tenkovski 

п. 505 

1П. 24, 82 

- italijanski, Jedanaesti 

п. 184 

1П. 283 

- Osmi (daimatinski) NOV 

РОЈ 

1П. 240, 422 

- Sedmi NOV i РОЈ 

п. 296, 505 

1П. 82, 89, 120, 152 

- Тreci NOV i РОЈ 

IП. 18 

- TreCi SS, tenkovski 

п. 505 

Korupcija 

1П. 236 

KorиSka 

п. 395, 417, 455, 463 

111. 341, 347, 350, 354-356, 405 

1V. 19, 40, 167, 177-178, 210, 

411, 422 

KorиSki narodni savez 

п. 416 . 

Kosovo i Metohija, АР 

VI1. 446 

Kozjansko 

1П. 360 

Jugoslavija (Кraljevina 

SНS) 

1. 6, 11, 21, 34, 37, 45, 68, 85, 86, 

89, 90, 91, 94, 97, 106, 108, 112, 

113, 121, 124, 143, 144, 160, 162, 

. 1~3, 223, 224, 229, 231, 237, 238, 

245, 246, 251, 253 

П1. 17, 296 

1V. 10, 25, 27, 36, 41; 66, 83, 85 

-86, 100, 1~5, 128, 148-149, 155, 

168, 182, 188, 231, 254, 279, 285 

286, 290~297, 300, 324, 329--332, 

339--342, 345--346, 349, 352--353, 

362, 364-367, 378, 396, 399---400, 

402, 405---406, 439, 442, 452, 460, 

Кraljevina 

463, 465, 494, 507, 510, 523, 526-- 

527, 531, 541, 551--562, 554, 555, 

ЬьU--562 

\f. 15--17, 19--20, 25, 27, 29, 36 

--37, 41--42, 62, 67, 73, 102, 10!1, 

131-13~, 138, 146--147, 152--15ti, 

159, 1оо, 1o!l,. 186--18'1, 195, 199 

--200, 203, 217, 226--22!1, 251, 254, 

260, 263, 281--282, 289, 315--316, 

33ti--337, 352, 388, 402--403, 406, 

410, 412, 446, 453, 489, 635 

VI. 12, 24, 41, 6U, 82, 117--119, 

179, 199, 201, 239, 258, 317--318, 

427, 446, 459, 487, 490, 511, 543, 

550 

- Jugosloveni 

1. 160, 162 

- rasparёavanje Jugoslavije 

1П. 312 

Кraljevo 

namesnistvo 

1II. 313, 384, 402 

Kranjska cbelica 

1. 208 

Кranjska industrija 

1. 171, 172 

industrijska dr\lZba 

Кranjska 

(КID) 

1. 48 

Кrediti i kreditni sistem FNRJ 

1V. 89, 181, 312, 331, 447--448, 

486, 497, 508, 510, 560--561 

v. 14, 42---43, 99, 160, 247, 309, 

405, 429 

VI. 82, 351, 369, 405, 423,- 470, 

533, 540--541, 564-565, 567 

VI1. 228, 247, 259, 263, 268, 274 

--275, 300, 342, 392--393, 419, 

426, 496, 533, 552, 545--546, 552 

-553, 555--556, 577, 600, 603-- 

604, 607--609, 643-646, 649, 656 

-657 

Кrekova nacionalna koncepcija 

1. 160, 161 

Kres 

I. 58 

Krfska deklaracija 

1. 163 

Кrimska konferencija 

IП. 384, 403 

IV. 105 

Кritika 

IП. 231, 239 

IV. 22, 65, 82-83, 89, 95, 111, 

186, 227, 378, 429, 436, 442---443, 

446, 450 

v. 236, 273, 420, 481, 493, 617 

ј 

VI. 20--21, 62--63, 73, 124--125, 

З24, З26, 428---4ЗО, 436, 444-445, 

1186, 579 

Kritika 

I. З 

Kritizerstvo 

IП. 231 

Kronika 

I. 45 

Kulak 

IV. 478 

v. 427---428, 544, 546, 6З7 

VI. 27, 76. 331, З41--З42, З44, 

347--348, 531, 569 

VII. 196, ЗО1, З65, 412---41З, 429 

---431, 455, 563 

Kultura 

IV. 56, 174-175, 187, 427--432 

v. 78, 86, 118, 169, 580 

VI. З2--3З, 35--З6, 325-326, 422, 

425---426, 434, 437, 439---440, 470, 

500-501, 505--506, 523 

VI1. 20, 25, 52, 209, 516, 535 

Kultura 

I. 89, 248, 249 

Kulturni plenum OF, vid. Osvobo 

'dilna fronta 

Kvalitet 

v. 52, вз, 162--163, 245, 272--273, 

310, З17, З83, 490, 514, 524, 619, 

629--630 

VI. 1З4-1З6, 144-145, 157--158, 

160, 166, 200, 274, зов, ЗЗ7, З96, 

З98---400, 499--502, 506, 525--526, 

575 

VII. 55--56, 79< 

398, 519 

Kvislinstvo 

п. 171 

IП. 142 

Lakomislenost 

:уп. 96 

Il Lavoratore 

п. 182 

Le~ija smrti 

п. 175, 416 

Liberalizam 

п. 163, 164, З54 

Liblja 

п. 196, 209 

ПI. 2ВЗ 

Lika 

ПI. 

З46 

Literatura 

I. 248 

256,~ З66--З67, 

Lokalna privreda 

v. 1З, 96, 99, 116--129, 172, 210, 

298, З20, З74, 445---446, 455---46З, 

506--511, 514-515, 524, 569, 572 

--573 

VI. 17i, 188, 194, З14, ЗЗ7, З50- 

З51, ЗВВ, 400, 402, 469, 57З, 592, 

600 

VII. 184-185, 501 

Lokalpatriotizam 

IП. 129, 172, 178, 179 

IV. 164, 197, 206, 208 

VII. 275 

-- (Vid. i Patrikularizam) 

Luksemburg · 

I. 166 

LjuЬljana voli 

IV. 72 

LjuЬljanska pokrajina (provincija) 

п. 9, 15, 11З, 115, 1ЗО, 161, 166, 

186, 205, 2ЗЗ, 246, 248, 251, 254, 

255, 258, 259, 291, 352, З55, 362, 

З64, 381, З92, З93, 400, 415---418, 

427, 444, 456, 561--464, 466, 477, 

497 

IП. 9, 24-26, 29, 72, 78, 79, 115, 

187, з11, з1з, З34, ззв~з4о, З44, 

З47, З50 

- .(Vild. i Konzulta .. :) 

LjuЬljaft$ki zvon 

I. 1, 2, З, 4, 54, 194 

п. 400 

IП. 296, ЗОО, ЗО1 

Ljudska posojilnica 

п. 401 

Ljudska pravica 

I. 225 

п. 7; 218, 22З, 224, 227, 2З5, 257, 

261, 27З, 278, 287, 288, 292, З21, 

З34, З45, 4ЗВ, 444 

IП. 9, 5З, 56, 6З, 64, 88, 107, 111, 

11З, 128, 1З1, 136, 1ЗВ, 139, 141, 

143, 146, 158, 168, 1ВЗ, 185, 194, 

201, 227, 250, ЗО5, З59, 364, зво, 

З88, З91, З94, З96, 402, 404, 406, 

409, 410, 414, 417, 456 .· 

IV. 1З, 17--20, 29, 43, 45, 74, 78, 

во, 91, 94, 96, 100, 104, 113, 122, 

131, 145, 155, 166, 168, 172, 175, 

177, 210--211, 272, 276, 321, 433, 

438. 453. 459 

V. 64, 608 

VI. 115, 147, 152, 175, 195, 207, 

212, 216, 222, 425, 428, 505 

VII, 139, 199, 243--244, 265, 519

326 BORIS КIDRIC, SAВRANA DELA, I, 1933-1941 •. 

PRВDМETNI REGISTAR 327 

Madarska 

1. 237 

11. 212 

111. 103, 223 

IV. 187, 493 

V. 48, 592-593 

VI. 9, 24, 48, 79, -463, 530 

VII. 361, 397 

- Madari 

1. 161 

Magacini (fabricki, sreski) 

v. 433-435, 437-438, 466,. 41!9, 

628 

Majnicka deklaracija 

11. 371 

Majska deklaracija (1917) 

1. 159, 161 

ЈП. 83 

Makedonija 

1. 92, 256 

IV. 85, 465, 500, 503 

v. 90, 152, 209, .230, 296, 298- 

299, 350, 352, 358, 430, 448, 469, 

476, 549 

VI. 12, 33-34, -67-68, 86, 126, 

251, 351, 425, 525, 571, 595 

VII. 23, 45, 189-190, 307-308, 

338, 342-343 

- Makedonci 

1. 105, 120 

Makedonsko pitanje 

III. 160, 161 

Mala Ьiblioteka 

(u Sloveniji) 

1. 54 

Malogradanstina 

IV. 143-144, 179, 187-189, 193, 

195-196; 220, 224-228, 411, 484 

v. 445, 458 

VI. 325, 328, 424, 431-432, 437- 

438, 502-504 

VП. 195-197, 295, 323. 348-349, 

462, 493, 514, 517, 519-520, 522- 

525, 528. 556 

MariЪoтski vestnik 

IV. 28, 170 

M>l"Гksizam-lenjinizam 

1. 88. 92, 117. 240-246. 248. 250 

-25::1. 256. 257. 258. 263. 264 

II. 103, 122, 123, 142, 1~6. 160 

III. ::144. 370. 379, 395. 397 

IV. 304. 524, 5::16. 5::19-540· 

v. 175-176. 180. 192. 197. 200. 

2.5. 227. 232-235, 240. .4R. 271. 

274. 285-286, ::107-::108. ::122-::123, 

~38. ::157. 454. 49::1--494. 496. 498. 

~no. 519-520. 545-546. 551-554, 

571, 602, 605-606, 609-610 

VI. 8-9, 23, 42, 51, 62, 79, 87, 

108, 116, 124, 133, 146, 175-179, 

182, 220, 325, 331, 428, 430-431, 

463, 467, 502, 505, 514 

VII. 20, 194, 197, 212, 215, 229, 

271-273, 298, 312-313, 357, 368, 

522 

Maroko, francuski 

п. 196, 209 

Marshallov plan 

v. 219 

VI. 530 

VII. 291, 355, 360 

Masovna streljanja 

11. 18, 186, 187, 252 

Masovne organizacije 

1. 29, 79, 82, 87, 88, 92, 93, 98, 

99, 101, 102, 113, 122, 163, 235, 

239 

- (Vid. i DruStvenopoliti:Cke organizacije) 

Masovne racije 

11. 163, 254 

Masovno proterivanje Slovenaca 

11. 16, 18, 19, 21, 25, 472 

111. 157, 269 

Medunarodna aktivnost FNRJ 

(spoljna politika) 

IV. 217, 279-282, 351 

v. 178, 525, 593, 602 

VI. 7, 23, 42-43, 182, 195, 203- 

204, 206, 421-422, 454, 456, 461, 

476, 534 

VII. 326, 355, 359 

- (Vid. i Zapadne zemlje, 

Zemlje narodne demokratije) 

Medunarodna federacija sindikata 

1(amsterdamSka) 

111. 304, 313 

Medunarodni kongres radnih zena 

(1934) 

1. 31, 32 

Medunarodni ugled Nove Jugoslavije, 

vid. Nova Jugoslavija 

medunarodni ugled 

Mehanizacija (privrede) 

V. 599 

VI. 10-11, 24, 45-46, 50, 78- 

79, 227, 233-234, 345' 

VII. 259, 295 

Meliora:cija 

IV. 342 

v. 239, 263, 265, 272, 304 

VI. 56, 92 

Mesovita druStva 

v. 592-593 

VI. 472 

Metternichov apsolutizam 

1. 176 

MeZicka dolina 

11. 416 

Milizia volontaria anticomunista 

(МVАС), vid. Dobrovoljna antikomunisticka 

milicija 

Mirovna konferencija u Londonu 

i Parizu 

Ill. 354 

Mirovna konferencija u Parizu 

IV. 101, 104, 216, 219, 270-272, 

286, 321 

Мirovne konferencije u Parizu 

п. 444 

Mirovni kongres u Zenevi 

1. 124-126 

Mirovni ugovor sa Italijom 

IV. 272 

v. 103 

Mlada pota 

1. 79, 82, 83, 124 

Mlada Slovenija 

11. 158, 425 

Mladi Ъoljsevik 

1. 92 

Mladi plamen 

I. 54, 55 

Mladi Prekmuтec 

111. 308 

Mladina 

1. 194 

11. 425 

Mladinska тeuija 

VI. 506 

Mladoslovenci 

1. 1, 163, 205 

Mobilizacija u NOV РО Slovenije 

III. 78. 82. 97, 98, 109, 110. 129, 

130, 143-145, 178, 189, 245, 247, 

261, 262, 266-268, 341, 349, 352, 

354, 356 

Modra ptica 

1. 54 

Mongolija 

11. 211 

Monopol 

VI. 559-560, 568-569, 598 

VII. 27-28. 42-43. 66. 70. 91, 

120, 158. 174. 176. 191-193. 197, 

201, 207-208, 222, 226~228, 247, 

282-283, 99-300, 305, 330, 441, 

447, 448-489, 504, 518, 535, 555, 

576-578, 591-593, 607, 649 

Monopolizam 

v. 402-403, 407-408, 431-432, 

436, 439, 441, 468-469, 607 

Vl. 144, 161, 170, 356, 358-359, 

400, 415, 588 

VII. 60, 192~193, 201-202, 209, 

226-228, 247, 269, 271, 376, 403, 

426, 477, 535, 548, 554-555, 578, 

592 

Morganova linija 

IV. 31 

Moskovska konferencija ministara 

spoljnih poslova 1943. godine 

11. 329, 330, 506, 516, 517 

Muzej narodnog oslobodenja u 

LjuЬljani 

11. 444 

Muzejsko dru!!tvo za Kranjsko 

1. 170 

Muzicka akademija u LjuЬljani 

111. 297 

_ Nacionalizacija 

IV. 268, 386-390, 391-397 

v. 8, 168-172, 177-178, 180- 

181, 183-185, 188, 190-192, 195, 

199-200, 341, 357, 360, 367, 510 

VI. 118, 130, 133, 138, 395, 397, 

418-419, 466, 470, 512, 584 

VII. 7, 10-11, 71, 117, 167, 249 

-250, 347, 371, 398 

- zakon о nacionalizaciji privatnih 

privrednih preduzeca · 

IV. 386-390, 391-397, 509 

v. 117, 168-169, 171, 173-174, 

367 

Nacionalizam 

IV. 142, 149, 152, 173-174, 192, 

194-195, 197-199,.412, 465-466, 

470, 479 

v. 11-13, 73, 209, 218-219, 227 

-228, 444, 548, 603 

VI. 116, 425-427. 432-433, 436 

-438. 442, 444, 502 

Nacionalna politika 

IV. 10 

v. 208. 609 

VI. 426. 431, 434 

VII. 148, 189 

Nacionalni dohodak 

v. 150-153. 203-205. 210. 293- 

294. 301. 331, 521. 532. 549. 609 

VI. 55. 66-68. 85. 341. 471- 

472, 539, 545, 553, 585, 587



1111. 9, 18,. 36, 39--40, 50, 62, 64 

--65, 73, 120--121, 124--126, 131 

136, 138, 145--147, 152--156, 159 

--163, 165, 179--183, 185--187, 

. 189, 212, 217, 238, 292, 305, 333, 

. 353, 409, 466--467, 484, 487, 490, 

512--513, 530, 543~544, 582, 623, 

627--631 

-- druStveni proizvod 

111. 168, 404, 415 

1111. 159--160, 162--163, 304--305, 

597, 622 

Nacionalni komitet oslobodenja 

Jugoslavije (NКОЈ) 

1. 79 

11. 320, 331, 338, 340, 342, 344, 

509, 510, 512 

111. 9--13, 16--19, 27, 34--38, 41, 

43, 48, 49, 119, 129, 134, 136, 140, 

184, 185, 223, 225, 299, 313, 343, 

348, 352, 358, 385, 402, 406, 429, 

430, 457, 458 

IV. 34, 490, 501 

Nacionalni komitet oslobodenja 

Slovenije (NКOS) 

III. 35--37, 42, 48, 51, 429 

Nacionalno pitanje 

1. 2, 4, 8, 12, 89. 90, 155, 156, 

195, 240, 245, 247, 258 

IV. 8, 13, 20, 23, 30, 102,~ 104, 

110, 124--125, 128--129, 132, 148, 

151, 168, 173--175, 177--178, 181, 

197, 199, 278, "321--322, 327, 362, 

391, 416, 422, 465, 522 

V. 16, 72, 103--104, 187, 206-- 

207, 261 

111. 210, 218--221, 326, 437, 548 

1111. 357, 366 

-- slovenacko 

1. 2, 3, 18, 159, 177, 178, 185 

Nacelo neodlozne orиZane akcije 

11!. 279--282 

Nafta 

IV. 296, 377, 396 

V. 250--251, 297, 304, 597 

111. 41. 53--54, 109, 148, 188, 196, 

209, 316 

111!. 84, 181 

Na~ttadivanie 

v. 529. 600--601, 615 

111. 162, 269, 280, 374, 416, 426, 

467 

111!. 37, 46, 370, 392, 415, 428, 

523 

-- (Vid. i Plate) 

-- nagradivanje рЈ:еща radu 

111. 130, 288--289, 370, 372, 375, 

558--559 

111!. 38, 74, 76, 104, 108, 229, 

237, 402, 413, 419--421, 541 

Napredna delovna skupnost 

11. 74 

Napredna omladinska organizacija 

"Preporod" 

111. 320 

Naprej 

I. 160 

Nартеј 

zastava slave 

11. 75 

Narod v jeci 

11. 36 

Narodna demokr"atija 

11. 111, 118, 134, 148, 166, 167, 

251, 264, 288, 311, 314, 318, 326, 

338, 368, 396, 457 

11!. 22~ 27, 28, 32, 39, 42, 43, 

51, 61, 62, 79--81, 89, 90, 101, 

106, 121, 122, 133, 228, 292, 332, 

334, 350, 351, 359, 362, 369, 370, 

383, 384, 415, 419--421 

IV. 10, 20--22, 31--32, 38--39, 

57--59, 62, 64--73, 74--77, 82, 

91--92, 101, 107--108, 112, 123, 

126, 162, 285, 287, 306, 322, 327, 

414--417, 423, 425, 431, 442, 446, 

450, 464, 469 

v. 173, 176, 200, 208, 608 

111. 21, 32, 108--109, 114--115, 

181, 221, 329 

111!. 118, 136 

Narodna drzava 

111. 208 

. Narodna imovina', vid. Drzavna 

imovina, Opstenarodna imovina 

Narodna odbrana 

111. 204, 461 

VII. 40, 132--133, 136, 138, 145, 

182, 189; 230--231, 255, 261, 273, 

353, 409, 484, 490, 492, 582, 586 

--590 

Narodna odbrana Jugoslavije 

!11. 38 

Narodna omladina Jugoslavije 

(NOJ) 

IV. 289, 303--304, 351 

Narodna pomoc 

п. 36 

Narodna revolucija 

II. 29, 30, 71, 72, 78, 79 

-- demokratska revolucija 

11. 132, 139, 141, 149, 150 

Ц!, 398, 400 

Narodna skupstina Bosne i · Hercegovine 

111. 17 

Narodna skupstina FNRJ 

п. 485 

III. 12, 300 

IV. 145, 166, 177, 238, 381, 391, 

397--399, 467--493 

v. 40, 60--62, 70, 149, 167--168, 

171, 199, 218, 249, 293, 341, 344, 

608 

VI. 106 

VII. 38, 39, 73--74, 90--91, 96, 

110, 119, 122, 127--131, 133, 136 

--137, 160, 179--182, 184--185, 

187, 189, 193, 199, 214, 217, 219 

--220, 237--238, 241, 357, 402, 

432, 434, 436--437, 439, 449, 454, 

506, 558--559, 561, 571, 604 

-- Prezidijum 

IV. 166, 249, 251, 255, 264, 267, 

269, 414, 490 

VI. 114, 139, 141, 208, 521, 553 

VII. 438, 481, 558--559, 571 

--· Savezno vece 

IV. 230, 234--235, 238, 240, 254, 

380, 383, 386, 391, 398, 405, 467 

v. 287, 293, 608 

VI., VII., vid. Narodna skupstina 

-- Savezno vece proizvodaca 

VII. 600, 603 

-- Vece naroda 

IV. 230, 234--235, 254, 380, 386, 

467 

v. 287, 293, 608 

111. vid. Narodna skupstina 

VII. 128 

-- Zakonodavni odbor 

IV. 204. 230, 254, 380, 485, 489, 

507. 515 

v. 287, 341 

VII. 432, 442 

Narodna skupstina NR Slovenje 

v. во 

VI. 195 

Narodna skupstina Srblje 

!11. 417 

Narodna tehnika Jugoslavije 

III. 185. 343 

Narodna vlada 

-- Bosne i Hercegovine 

!П. 17 

-- Crne Gore 

III. 17 

-- Hrvatske 

III. 114, 417 

Narodna vlada Slovenije 

11. 83, 485 

m. 36, 299, 300, 305, 309, 343, 

413, 417, 420--424 

IV. 7, 11--13, 17--18, 34, 43--44, 

83, 87, 94, 96, 100, 104, 113, 115, 

159, 227, 438--439, 446, 450 

-- konferencija radnickih predstavnika 

IV. 80, 433 

-- konferencija 

IV. 97 

-- ministarstva 

IV. 13, 205--206 

-- ministarstvo trgovine 

IV. 156, 472--473, 479 

-- ministarstvo za industriju 

IV. 181, 476 

-- ministarstvo za lokalni saobracaj 

IV. 466 

-- ministarstvo za poljoprivredu 

IV. 471, 474 

-- ministarstvo za snabdevanje 

IV. 475, 480--481 

-- planska komisija 

IV. 193 

-- predsednistvo 

IV. 80,- 121, 451 

-- predsednik 

IV. 113, 428--431, 433--434, 436, 

442--444, 446, 448, 450, 453-- 

457, 461 

-- privredni savet 

IV. 193 

-- sav.etovanje sa predstavnicima 

seljaka 

IV. 9, 439 

-- S'\Vetovanje sa trgovcima 

~nsti onicarima 

IV. 96, 439 

-- ured za drzavnu kontrolu 

IV. 157 

-- ured za stampu 

IV. 71, 433 

-- verska komisija 

IV. 121 

Narodna vlast 

п. 31, 32, 55, 62, 71. 79, 96, 110, 

115--121, 125, 127. 129, 133, 138, 

140, 166, 169, 182, 232, 236, 241, 

246, 253, 272, 296, 300, 311. 312, 

317, 320, 321, 323--325, 327, 336, 

364, 368, 369, 393, 430, 467, 469,

1 



474, 475, 479, 498--501, 513, 515, 

516 

П!. 20--45, 51, 52, 56, 58--63, 

'. 65, 70, 76, 78, 80, 84~86, 89- 

-91, 93, 101, 102, 109, 111, 113, 

114, 117, 120--122, 135, 136, 140, 

152, 156, 171, 172, 174--176, 188, 

189, 197, 203, 219, 225, 227, 233 

--237, 245, 248, 249, 261, 262, 

268, 311, 333, 343, 350, 353--355, 

380, 404, 415, 421, 422, 424, 428 

--433, 437, 439, 446, 449, 459, 460 

IV. 7, 12, 22, 34, 43--44, 64--65, 

74--77, 80--84, 94, 111, 120--121, 

132, 140, 148, 157, 159, 161--165, 

169--173, 202--207, 241, 322-- 

324, 327, 343--344, 347, 362, 

372, 393, 415, 422, 432, 444--445, 

448, 450--451, 464, 520--528, 550 

V. 8, 72--74, 76, 118, 121--122, 

139, 141, 175, 191--195, 197, 199, 

206, 222--223, 227, 257--259, 288, 

305, 328, 404--405, 438, 458, 536 

VI. 179, 187--188, 258--259, 283, 

322, 324, 354, 397, 433 

VII. 58, 137, 202, 209 

-- karakter vlasti 

IV. 322, 326--329, 331--332, 337 

--338, -341, 349, 372, 508, 520-- 

528, 561 

v. 8, 175 

VI. 322 

VII. 59--60 

-- organi narodne vlasti 

v. 354, 35В, 360, 460, 463, 571, 

627 

VI. 115--116 

VII. 152 

-- i svestenstvo 

!П. 113--11В 

Narodna zastita (NZ) 

II. 356--359, 393, 406, 427, 428, 

469, 491, 49В 

III. 3В, 39, 46, 52, 319, 327, 32В, 

333, 334, 337 

Narodne mase 

v. 73--74, 76--77, В5, 14В, 194, 

197, 216, 373, 431, 456, 572, 

VI. 12, 41, 59, 64, 9В, 154, 176, 

17В, 217, 433, 464, 501, 505, 5ВО, 

5В3 

VII. 19В, 325--327 

Narodne repuЫike 

IV. 19В, 399, 402--403, '485; 497 

--49В, 500, 509--510, 512, 518, 560 

v. 22, 26, 75, 94, 160--161, 169, 

171, 206, 208--211, 260--262, 2В5, 

305--306, 309--310, 342, 346; 34В, 

359, 372, 377--378, 3ВО, 3В9--390, 

393--394, 400, 421--422, 425, 42В, 

431, 433, 435, 443--446, 476, 50В, 

512, 521--522, 530, 533, 594, 597 

--599, 607, 609, 623--624, 634 

--637 

VI. 25, 28, 31--35, 56--57, 72-- 

73, 80, В4--В5, 90--91, 107--10В, 

13В, 152, 210, 221, 241, 244--245, 

250--251, 316, 319, 33В, 352, 355, 

369, 37В, 3ВО, 3В4--3В5, 3ВВ--391, 

432, 43В, 440--442, 465, 54В, 551, 

556, 573--575, 577, 5В5--5ВВ, 592 

--595, 59В--599, 601, 603--604 

VII. 1В, 20, 22--23, 39, 61, 64-- 

65, 124--125, 127, 136, 14В, 161, 

1В3, 18В--190, 212, 306, 309, 347, 

392, 43В, 441, 450, 453--455, 4В7, 

493, 504, 511--513, 51В, 524, 537, 

54В, 55В, 571, 606--609 

-- (Vid. i svaku posebno) 

-- narodne skupstine republika 

VI. 167 

VII. 53--54, 67, 126--127, 129 

--130, 135, 179, 1ВВ, 193, 199, 

214, 217, 219--220, 237, 402, 437, 

440, 600 

-- nerazvijene republike 

IV. 500, 501 

v. 209, 260--266, 475--476, 609 

VI. 6В, 85, 350, 352, 545, 573, 

5ВВ, 592 

VII. 1В9, 274--275 . 

-- planovi (drиStveni) republika 

IV. 316, 354, 513--514, 546 

VII. 39, 123, 127, 1В7--1В9, 212 

--214, 449, 512, 606 

-- privredni saveti republika 

VI. 349,- 3ВО, 3В4, 3В6 

VII. 210, 232, 236, 253--254, 429 

--430, 460, 495, 512 . 

-- republicka ministarstva, aparat, 

organi 

v. 11, 114, 169, 421--422, 445, 

455, 555, 566, 56В, 619, 624 

VI. 73--74, 111, 251, 237, 33В, 

432, 575 

VII. 15В, 210, 232, 234--235, 267, 

311, 52В 

-- republicka ministarstva gradevina 

v. -504, 52В 

VI. 316 

-- republicka ministarstva industrije 

i rudarstva 

v. 94, 97, 509, 52В, 530 

VII. (saveti) 11В, 3В2, 446, 464, 

477--47В 

-- republicka ministarstva poljoprivrede 

v. 241, 513, 565, 567--56В 

VI. 72 

VII. (saveti) 306, 346 

-- republicka ministarstva rada 

v. 161--162, 359, 514, 52В--529 

VI. 57, 316, 337 

-- republicka ministarstva trgovine 

v. 257, 406--407, 425, 431, 4З6, 

43В, 599 

VI. З16, 47В 

-- republicka ministarstva za 

komunalne poslove 

v. 127, 320, З43, 34В, 462, 47В, 

506, 509, 511, 513, 515, 555 

-- republicka privreda 

v. 25, 90--91, 96--97, 99, 207-- 

20В, 210, 29В, 443, 446, 507, 554, 

597 

VI. 30--З1, З7, 44, 46, 1ВВ, 206 

-- republicka rukovodstva (par 

tijska, СК) 

v. 566, 56В, 60В 

VI. 72, ВО, 240, 33В, 443 

VII. З13, 321, 512 

-- republicke planske komisije 

V. 5В, 94, 161--162, 241, З9З, 

41В, 445, 495, 59З~594, 6З6 

VI. 74, 16З, 167, З16, ЗЗ6, 352 

--З5З, З56, 3ВО 

VII. 1ВВ, ЗОВ 

-- repuЬlicke uprave za plan 

VI. 56В, 574, 59В 

-- republicke ustanove 

V. 1З, 61В 

VI. 25, 194, 575 

-- vlade narodnih republika 

v. З60, З76, 47В, 50В--509, 520, 

566--56В, 

6З6 

VI. 3З, З7, 74, 14З, 209, З16, З69, 

З94, 5З7, 542, 54В, 56З, 59З 

VII. 2З, 54, 104, 127, З41, 402, 

451. 5З5. 570, 656 

Narodni front Jugoslavije (NFJ) 

IV. 11, 7В, 106, 10В, 12З, 1З1, 

1ЗЗ, 1З5, 457--45В, 461 

v. 151--152, 17З, 176~177, 19З, 

197--19В 

VI. 79, 95 

-- frontovske radne brigade 

v. 329, 52З, 600 

VI. 1В, 29, З2, 46, 100, 241, 315 

-- Glavni odbor 

IV. 12, 78 

-- Izvrsni odbor 

IV. 7В 

v. 106 

VI. 98 

-- organizacije NF 

VI. 70, 81, 9В--99 

-- proglas za izbore u Ustavotvornu 

skupstinu DFJ 

IV. 107 

-- Prvi kongres 

IV. 11, 7В, 42З 

Narodni front omladine 

I. 75, 7В, В2, В3, ВВ, В9, 124, 

227, 2ЗО, 231, 2ЗЗ--239, 26З 

Narodni front Slovenije 

III. ЗОВ, 

З10 

Narodni odbor (NO) 

п. 23, 100 

IV. 16В, 251--252, 256, ЗО6, 3В4, 

З99, 402--403, 40В--409, 422, 511 

--512, 561 

v. 96--97, 127--12В, 161, 376-- 

379, 437, 44З--444, 456, 458-- 

46З, 480, •507---509, 515, 537, 544, 

555, 595 

VI. 37, 107--10В, 125, 225, 457 

VII. 41, 5З--54, 65, 67, 127, 19З, 

199, 20З, 212, 214, 217--21В, 239, 

296, 301, З58, З7З, 450, 501--502, 

511, 545, 570, 579, 599 

-- (Vid. i Srez, OЫast, Opstina, 

Narodna vlast) 

-- izvrsni odbor 

V. 456 

VI. 144 

-- lokalni organi vlasti i ustanove 

v. 11--12, 114, 116--117, 119-- 

120, 122, 37З, З77, 421--422, 511, 

592 

VI. 549 

VII. 21, 141, 294, З71, З7З, 502 

-- Opsti zakon о narodnim odborima 

V. (1949. g.) 570, 608 

VII. (1952. g.) 214, 2З4, 578 

Narodni porez 

п. 31, 44, 61, 251, 35З 

III. З27 

Narodno izdajstvo 

III. З3В, 340, 423 

- ..



IV. 11-12, 21-23, 29, 38, 43- 

44, 47--48,. 51-52, 54-56, 60, 

65, 91-93, 97-98, 101-102, 106, 

... 1'12, 114--11'1'7, •1'19, 124, 1'29, 147 

-151, 158, 160, 169, 212, 282, 285, 

. 291, 322, 326, 328-329, 365, 404, 

415, 456--457, 466, 483, 523-524 

v. 72-73, 173, 177, 182, 195 

- (Vid. i Kvislinstvo) 

Narodnooslobodilacka borba (NOB) 

I. 69, 76, 222.:.......225, 246, 249, 254 

IV. 8, 11, 14-16, 20-21, 26, 29 

-30, 38, 41, 43--44, 46-59, 63, 

79-81, 86, 102, 105, 108, 125, 

128, 131, 145, 147-154, 166, 168, 

178, 195, 211-212, 215, 218- 

221, 278-279, 285-291, 321- 

323, 327-328, 339, 344, 361- 

365, 371~372, 411, 414--415, 422, 

428, 430--432, 433--436, 438-440, 

453-454, 456, 458--461, 463, 465, 

507, 522-523 

V. 51, 71-75, 78, 85, 102, 154, 

163, 173, 175-176, 182-183, 192 

-193, 195, 348 

VI. 175-176, 178-179, 217-219, 

222, 427, 429, 446-447, 463, 502 

VII. 68, 196-197, 516 

- otadzblnski rat 

п. 456 

IП. 10, 21, 23, 34, 47, 52, 57, 59, 

60, 62, 88, 92, 94, 96, 99, 104, 

107-109, 117, 128, 163-165, 183, 

222, 223, 248, 250, 251, 267, 269, 

270, 381, 382, 395, 413, 418, 419, 

429, 440, 450-452 

Narodnooslobodilacka vojska 

- Сгnе Gore 

п. 322 

- Hrvatske 

п. 322,419 

- Slovenije, vid. Slovensko 

partizanstvo 

- Srblje 

п. 322 

Narodnooslobodilacka vojska i 

partizanski odredi Crne Gore 

III. 185 

Narodinooslohodilacka vojska i partizan'Siki 

odredi Hrvatske 

III. 407 

Na1"odmoosloЬodilacka vojska i part''ZЭ.IlSki 

odredi Jugoslavije 

п. 42, 80, 185, 189, 221-224, 

228, 230, 247, 248, 257, 258, 275, 

276, 278, 

325, 328, 

390, 409, 

444, 460, 

506 

283, 292, 

344, 345, 

410, 413, 

461, 465, 

294, 300, 

366, 367, 

419, 420, 

472, 474, 

321, 

389, 

438, 

481, 

ПI. 7, 8, 56, 78, 79, 100, 108, 

119, 136, 140, 144, 183-187, 193, 

212, 227, 228, 230, 240, •241, 244, 

257, 259, 272-294, 312, 333, 349, 

350,-354, 358, 360, 382, 385, 406 

- Vrhovni stab 

II. 52, 68, 76, 108, 109, 181, 216, 

285, 314, 320, 337, 351, 352, 357, 

·367; 390, 409, 420, 421, 458, 465, 

473, 476, 481 

IП. 72, 136, 184, 185, 223, 278, 

316, 318, 333, 340, 343, 354, 406, 

409, 427, 440 

N a.rodnooslobodila.Oka vo]s'k:a 1 ~rtizanski 

odredi !Мakedonije 

ПI. 407 


partizanski odredi Slovenije 

II. 20, 21, 35, 36, 39-41, 43, 61, 

67, 86, 113, 114, 116, 120, 121, 

125, 161, 169, 171, 177, 182, 184 

-188, 190, 193-200, 203, 205- 

207, ·213, 224-227, 230, 233, 235, 

239-241, 246, 247, 252, 254, 257, 

258, 269, 280, 286, 290, 291, 295, 

296, 308, 312-316, 321, 356-359, 

362, 363, 367, 369-371, 373-379, 

384, 407, 410, 415, 416, 418, 419, 

424, 432, 438, 441, 454-458, 463, 

464, 471, 478, 479, 482, 486, 487, 

493, 494, 497, 504, 505 

III. 21, 26, 47, 56, 57, 72, 73, 75, 

76, 78, 82, 85, 89, 96, 99, 102, 

104, 105, 108, 114, 120, 129, 130, 

135, 142, 150, 152, 171, 181-185, 

193, 197, 240-242, 245, 247, 254, 

261, 262, 272-279, 312, 317, 336, 

340, 346-349, 351, 352, 354, 355, 

364, 365, 388, 407, 433, 442, 454, 

455, 457, 459 

- brigade 

IП. 347, 406 

- divizije 

III. 340, 347, 406 

- Glavna komanda Slovenacke 

partizanske vojske - Glavni 

stab NOV i РО Slovenije 

II. 13, 20, 52, 55, 108, 122, 135, 

148, 177, 178, 186, 188, 193, 195, 

197, 200, 204, 205, 213, 238, 253, 

257, 273, 275, 290, 296, 362, 367, 

370, 371, 376, 377, 379, 383, 384, 

387-389, 395, 401, 403, 409-412, 

427, 428, 437, 451, 452, 457, 458, 

465, 466, 471, 473, 481, 483, 498, 

506 

IП. 56, 57, 73, 78, 89, 120, 152, 

154, 185, 227, 254, 257, 272, 287, 

300, 348-350, 364, 370, 372-374, 

378-380, 409, 440, 451 

- Glavna komanda Slovenackih 

partizanskih ceta 

IП. 298, 299, 305, 317, 319, 333, 

338, 343 

- grupe. slovenackih partizanskih 

odreda 

п. 313 

IП. 340, 406 

- karakter NOV i РО Slovenije 

II. 39--41, 66-68, 94-98 

IП. 272-294 

- korpusi 

IП. 406. 

- kulturni rad 

п. 411, 412 

- lik oficira 

IП. 291-293 

- manevarske brigade 

п. 200 

- odnos prema civilnom stanovnistvu 

II. 384, 396, 410, 411, 451 

- odredi 

ПI. 340, 406 

- operativne zone 

II. 409--412, 419, 424, 452, 462 

- organizacija 

IП. 241 

- politicki komesarijat 

IП. 287 

- poЊtiOkL !komesarijat Slovenacke 

partizanske vojske 

II. 178, 197, 382, 410, 451, 452 

- politicki rad u NOV i РО 

Slovenije 

III. 244-246, 265, 279, 289-291 

- povezanost stabova sa jedinicama 

ni. 242-243 

- reorganizacija 

п. 77, 86, 193, 200, 233 

- slovenacke narodnooslobodilacke 

brigade 

III. 26, 72, 73, 99, 105, 144 

- slovenacke narodnooslobodilacke 

divizije 

IП. 73, 99, 105 

- slovenacke partizanske brigade 

п. 177, 178, 194, 200, 201, 204, 

205, 373-379, 381, 382, 384, 388, 

389, 403, 410--412, 415, 419, 452, 

454, 464, 465, 483 

- slovenacke partizanske cete 

II. 22, 61, 67, 68, 71, 86, 102, 106, 

117, 125, 166, 205, 225, 240, 251, 

257, 313, 356, 358, 432, 457 

III. 99, 334 

- slovenacki korpusi 

ПI. 99, 105 

- slovenacki partizanski odredi 

п. 178, 188, 194, 204, 205, 258, 

312, 379, 381, 382, 384, 388, 389, 

403, 410--412, 452, 454, 465, 483 

IП. 82, 105 

- verski referenti 

п. 465, 466 

- vojna iskusenja 

п. 199 

- znacaj 

п. 257 

Narodnooslobodilacka vojska 

partizanski odredi Srblje 

IП. 407 

Narodnooslobodilacka vojska Jugoslavije 

(NOVJ), vid. Narodnooslobodilacka 

vojska i partizanski 

odredi Jugoslavije (NOV i 

РОЈ) 

Narodnooslobodilacki front Hrvat-· 

ske 

III. 160 

Narodnooslobodilacki front Jugoslavije 

IП. 385 

odhori .(NOO) 

п. 121, 124, 125, 137, 139, 143, 

152-154, 170, 171, 173, 259, 368, 

395, 398, 475, 499, 512 

IП. 28, 39, 51, 53, 58, 59, 101, 

102, 136, 137, 140, 176, 177, 201, 

334, 353, 429, 430, 433--435, 437, 

438, 446, 459, 460 

IV. 60, 62-64, 74-76, 94, 139, 

161, 171, 203-208, 358, 445, 479 

--481, 523 

- (Vid. i Narodni odbori) 

- aktivizacija 

IП. 61-63 

- gradski 

III. 99 

- izbori za NOO 

NarodnoosloЪodilaOki

334 BOIЦS КIDRIC, SAВRANA DELA, I, 1933--1941. 

PREDМET.t\11 REGISTAR 335 

III. З9-42, 45--57, 51, 52, 58, 59, 

66, 67, 90,-101, 119, 121, 122, 1З7 

IV. 2З, 62--64, 68--78, 441, 444 

-- mesni 

. ·пi. з9, 45, 46, 58, 61--6З, 88, 119, 

. 121. . 

- Mesni narodni odbor LјиЬ.: 

ljana 

III. 299 

-- okruZni 

III. 2В, З9, 40, 58 

-- OkruZni NOO Bela krajina 

III. 90 

- pokrajinski NOO za Slovenacko 

primorje 

III. 58 

-- sreski 

III. 2В, З9, 58, 61 

- Sreski. NOO Metlika 

III. 119 

Narodnooslobodilacki partizanski 

odredi Jиgoslavije .(NOPOJ), vid. 


partizanski odredi Jиgoslavije 

(NOV i РОЈ) 

Narodnooslobodilacko vece na oslobodei:юj 

teritoriji 1942. godine 

ПI. 

ЗОВ 

Narodnooslobodilacko vece za SlovenaCk-o 

tprimorje (PJ:"imor.skи 

Sloveniju), vid. NaroonoosvOЬodliln~ 

svet IZa Primorsko Sloven:ijo 

-Narodnoosvobodilni svet 1942. godine 

п. 170, З72 

Narodnoosvobodilni svet za Primorsko 

Slovenijo 

П. ЗОЗ, ЗО4, 51З 

III. З2, ЗЗ 

Narodno pozoriste и LjиЬljani 

IП. 

ЗОО 

Narodno takmicenje 

ПI. 6З, 4З7-439 

Narodno tuzilastvo 

IV. 64-65 

Narodno vece 1918. godine 

п. 87 

Narodno vece 1941. godine 

III. 229 

Nasilje okиpatora 

IП. З36, ЗЗ7 

Na8a sod.obnost 

;r. 2 

Nasa stvaтnost 

I~ 249 

Nasa vojska 

II. 195 

III. 227, 240, 242, 244, 257, 26З, 

272, 2В7, З57, 406, 412 

Nasa zena 

п. 4З6 

III. ЗВО 

Nasi тazgled.i 

I. В5 

VII. 244 

Nasi zapiski 

1. 6 

Naиcna kritika, vid. Кritika 

Naиcni institut, vid. Znanstveni 

inStitиt · 

Nauka (naиcnoistr



403, 461, 468--470, 476--478, 481, 

487--488, 490--493, 540, 542, 545 

--547, 549, 560--561, 56.4, 569, 

587--588, 601 . 

. VII. 26--28, 40, 43, 52, 61, 64, 74, 

87--90, 92, 95--96, 167--168, 175, 

201--202, 229, 241, 281--282, '293, 

300, 307,. 316--319, 321, 332, 335, 

345, 358, 368, 399--401, 404--405, 

407--411, 418, 420, 468, 483, 496, 

544, 551, 555--556, 592, 603, 648 

Novi cas 

:r. 222 

Novice 

I. 176, 197, 206 

Novi svet 

I. 2 

IП. 301 

Novinarska konferencija 

!П. 111-112 

Novinarstvo, vid. Agitacija i propaganda 

Novine u FNRJ 

v. 65, 347, 608 

VI. 40, 115, 147, 152, 175, 195, 

212 

VII. 45, 98, 102, 130, 139, 179, 

191, 205, 265 

- (Vj.d. i Glas Slavonije, LjuЪljanski 

dnevnik, Маgуат Sz6, 

Naтodna aтmija; Nova Makedonija; 

Oslobodenje, Pobjeda, 

Rilindja, Slobodna Vojvodina, 

Vjesnik NFH .. . ) 

Novoje vтетја 

v. 47 

Obavestajna sl\!Zba 

п. 63, 121, 149, 194, 201 

III. 151, 153, 273 

OЬlast 

v. 345, 620, 623 

VI. 90, Z45-246, 250 

- oЬlasne planske komisije 

v. 594-595 

VI. 74 

- oЫasni narodni odbori 

VI. 74, 394 

- (Vid. i Narodni odbori) 

Obnova 

IV.' 11-12, 14, 19, 23, 27-28, 

34-35, 81, 99-100, 133, 148, 155 

-156, 177-178, 180-182, 193, 

266, 323, 351, 358, 362, 370, 380, 

393, 399, 425, 434, 441, 446, 490, 

495, 529 

v. 51, 64, 177, 180-181, 183, 193 

-194, 197-198, 211-212, 351, 

395, 424 

VI. 117, 234, 349-350, 463 

VII. 134 . 

Odbor za javno dobro u Тrstu 

IП. 354 

Odbor za pomoc narodnooslobodilackom 

pokretu Jugoslavije u 

Meksiku 

IП. 119 

Odbor prisilno mobilisanih u belu 

gardu 

п. 432-434 

Odbori seoske sirotinje 

п. 134 

Odeljenje za zastitu naroda 

(OZNA) 

п. 63 

Odred 

- Belokranjski, partizanski 

п. 258 

- Centralni slovenski, cetnicki 

III. 74 

- Dolenjski, cetniCki 

п. 280 

III. '74 

- Dolenjski, partizanski 

п. 258 

- Dolomitski, partizanski 

cr:r. 258, 381 

- Gorenjsk:i, eetni&::i 

п. 280 

IП. '74 

- Gorenjski, partizanski 

п. 258 

- K{)cevski, partizanski 

п.~в 

- KokirSkii, partizanski 

п. 258 

- Krimski, partizanski 

п. !258 

- Кrmd, partizanski 

п. 258 

- Ljubljans!ki ЬеИ, cetni&.i 

п. 280 

- Looki, partizans'ki 

п. 258, 381, 41'7 

- Notranjski, cetni&i. 

п. 280 

- Notranjski, !pal'tizanski 

•JII. '258, 38'1. 

- Osrsdnji, cetniCki 

·И. 280, 295 

- Pohorski, partizanski 

п. 258, 395 

- Primorski, cetniOki 

п. 280 

- Savinjski, partizanski 

п. 258, 395 

- SoSki, partizanski 

П.417 

- Stajerski, cetniCki 

п. 249 

- Vzhodnodolenjski, partizanski 

;П, 226, 381 . 

- Zapadnod{)lenjski, partizanski 

п. 258, 381 

- (Vid. i Grupa partizanskih 

odreda) 

OkruZni n.arodnooslOibodilacki odtbor 

za Istru 

п. 343 

Okteibarska revolucija 

I. 12, 146, 1164, 241, 244 

п. 90, 91, 101, 139, 438 

III. :147, 250, 253, 270, .271 

v. 17'7--479, 182, 184, 11.95 

VI. 104, 17'7---;179, ·221, 396, 509- 

510 

vп. 47, 69-71, 11-17, 192, 270--- 

27!1. 

Omladina 

I. 23, 29, 85, 86, 92, 101, 102, 

·1'13, ив, 1124, 229-231, 235-239, 

260, 261, 262 

IV. 30---33, 426, 461 

V. 51-55, 305, 482--484, 487-- 

488 

VI. 29, 152, 15~155, 327--3~8 

- (Vid. ;i. N·arodni front omladine, 

NOJ, USAOJ, ZMS, ZSМ) 

- Bosne 

I. 230, 235 

- crnogorska 

I. 89, 1106, i20, 121 

- hrvatska 

r. 90, 911, -92, 97, 102, 106, 111з, 

•lil6, 120, 121, ·234, 235 

- makedшwka 

I. 89, •106, ·111.6, '120, 121 

- Omladinska pruga Brcko-BanoviC:i. 

rv. 297, ·304--305, 351 

v. 15, '51, '18, 40.1 

- · slovenaCka 

I. 89, 92, '97, 1102, 106, il12, 120--- 

1126, '230, 235 

- SI'!PSka 

I. 89, 1106, :121 

- raidna 

I. 86, 89, 90, 91, 230, 234 

- radniCka 

I. 72, 79, ЦЗ, 85, 90, 96, ·102, 1-11 

И2, ЈЈ13, 1.14, .Ы.7, ИВ, -230, 231: 

234, 235, 237 

- seija.Oka 

. I. 72, 85, 91, 97, ИЗ, 118, 230 

- socijalistiCka 

•!. 101, 102, 11:13, L17 

- studentska 

1. 85, 90 . 

- u narodnoosloЬodilackom ratu 

и. ·135, Ј.36, ;158-1160, 252, 358 

Opera u LjuЬljani 

ПI. Ј.3 

Qperativna zona "Jadransko primorje" 

п. 186 

Operativne zone NOV ;i. 

РО Slovenije 

- cetvrta, "Stajer.ska" 

III. 89, -120, 185 

Operativni stab za istocnu Вosnu 

П!. !18 

Operativni stabovi za unistavanje 

rparti·zana 

III. '26, 360 

. Oportunizam 

п. il11, 1:32, 141, 144, 164, 440, 

443, 44'7, '517 

ПI. 67. 445--447 

v. 516, 53'7-538, 549 

VI. 89, 394 

WI. 34'3 

0p{)zicija 

-IV. 10~109, 122-123, 136, 140, 

454 

VI. 131 

Opstenarodna imovina 

IV. (vid. DrZa.vna svojina) 

v. 13, 74, ·166, 195, 359, 408, 566, 

605 

VI. 129, 131-132, 139, 141, 157, 

161-162, 164-165, 172--173, 181, 

208, 210, 2112, 264, 266, 268, 354-- 

355, '366, 36~369, 372, 377, 380, 

'399, 403, 406--411, 414--415, 419, 

424, 432, 436, 453, &13-515, 519, 

543-544, '55il, 568, 574 

VII. 33, 50, 58, 66, -68, 73, ·S13, 

З28--З29, 332, 334, 358, 368, 384, 

40.З, 417, 458, 462 

Opstina 

VII. 203, 234, ~37-239, 450, 550 

- ·(Vid. i Komuna) 

--opstins'ki narodni odЬori 

22 Boris Кidrii!, I



v:I. 207 

vи .. 21:1, 32'7-373, 574 

- ·(Vid. i Narodni odЬori) 

QpSti ·narodni ilsta.nak u Slove 

. naбkom ;primorju, vid. Svena 

.rodni ustanak u SlovenaCikom 

primorju i Istri 

Organizacija nacionalnih studenata 

(ORNAS) 

i. 260, 261 

Organizacija ujedinjenih nacija 

(OUN) 

III. 224, 225 

IV. 178 

VI. 22, 254-255, 480 

VII. 355, 359-361, 588--589 

Organizovana tacnost 

П!. 263-265 

OruZan.i ustanak 

а:. ·16, 17, 37, ·39, 41, 87 

OsloЬodilaCki fond 

п. 18, 37, 138, 63 . 

Oslobodilacki pokreti 

- .Al!Ьanije 

ш .. 103, .106 

- BugarSke 

!П. 103, 106 

- GrCke 

'И!. 103, 106 

- Rumunije 

·iH. 106 

Oslobodena teritorija 1942. godine 

!П. 7.1, 82, 'З34-З37, 345, 351 

- (V'.id. i SlaЬodna teritorija 

...) 

OsloЬodena teritorija -1943. godine 

!П. 24-26, '75, 78, 79, 81, 99, 307, 

308, 312, 315, 3'18, .323, 343, '346- 

349 

- (V'.iid. i SldЬodna teri·torija 

...) 

OsloЬodena teritorija 1944-1945. 

ogodine 

ИI. 26, 39, 52, 65, 69, -1!14, 125, 

·174, 1'78, 188, 193, 220 

Osvobodilna fronta 

·II. 53, 60, 64, 66, 69 

OsvoЬodilna fronta slovenskega 

naroda (OF SN, ProtiimperiaШtiena 

fronta, OsvoЬodilna fronta 

Slovenije) 

ii. 2, 54 

п. 7, 12, 13, 15, '16, 18-25, 27- 

.зо, 32-36; 38, 4!1-49, 51--61; 

63--65, 69-7Ј., 75, ео, 81, 83, 

85--87, 96, 97, 103, 105--112, 114 

-116, 125--129, 132, 136, 139, 

146, 147, 150~152, 153, 156, 158, 

159, 162, 167, 169, 171, 173, 179 

-:-183, 189--194, 197, 198, 205, 

209, 213, 214, 217, 219, 222, 223, 

225, 228~232, 235--256, 261, 264, 

265, 268, 270, 271, 275, 278, 281, 

282, 289-291, 295--299, 303-313, 

316--318, 323, 324, 326, 327, 331 

-333, 338, 351-354, 356--358, 

364, 366--368, 371, 374, 377, 378, 

385, 386, 390, 393, 394, 397, 398, 

400, 404, 406, 407, 410, 414-419, 

421-423, 428, 432, 435, 436, 439 

-451, 453--457,' 459--463, 465-- 

467, 469, 470, 472, 474-478, 48] ,' 

482, 484-486, 491--494, 500, 507. 

510, 515--517 

П!. 9, 10, 12--14, 24, 27-31, 53, 

54, 60--62, 67, 69-86, 90-92, 

95--105, 108, 110, 1.11, 114, 116, 

117, 122, '124, 1136, 137, 139, ·140, 

1142, -144, 150, 154---1156, 168--;182, 

1185, 187__,Н19, 191, 192, 194, 199- 

·215, 2'17-219, 231, 232, 234, 235, 

237, 247-249, 258, 259, 280, 295- 

356, 367, 386, 388, 404, 410, 412- 

4>16, 422, 434, 435, 437, 438, 440- 

443, 445, 449, 452, 4~. 457, 458 

IV. 7, И-13, 20, 27, 30, 38, 43- 

!75, '78, 87--89, 96, 101-103, 115- 

117, 132-143, 148, 152--154, 169, 

•174, 177, 186, 190-191, 19~01, 

210-2И, 218-229, 285-287, 323, 

411--413, 4~1-426, 427-431, 439 

--444, 450, 452, 460--461, 463-- 

465, 477, 482--484 

v. 488 

VI. '125, 216-219, 222, 431-432, 

580-581 

VII. 297, 525 

- aktivi 

IV. 223, 483 

- aktivisti 

IV. 20, 22, 4!1, 45, 57, 59, 63, 64, 

68--69, 87--88, 134, 137, 171, '412, 

464 

- aktivizacija 

IV. 200 

-- demonstrativne akcije 

п. 75, 76, 281, 353, 354, 358-360, 

495, 496 

- DolomiЬska izjava 

!П. 344 

.rv. 58 

VI. 429 

- clanstvo 

IV. 412 

- frakcion.aStvo u OF 

IП. 3135 

- Glavni odЬor 

IП. 298 

I:V. 45, 104, 421, 423-424, 426, 

463, 469 

- gre&ke u OF 

:!П. 64--68 

- g,rupe .u OF 

ЫI. 208, 309, 313, :Н8, 319 

- Informacijski ured 

и. 58, 355 

- istor.ijat OF 

п. 242-256 

III. 69--84, 295-ЗБti 

iV. 47--61, 285-286 

- izЬol":ij 

III; 201, 202 

IV. 60, 63, 421 

- Izjava о jedinstvu 

п. 25'5, 446-451, 453, 470, 471, 

485 

IП. 70, 76 

- IzvrSni odЬor 

I. 3, 78, 79 

И. Ј:8, 20, 31, 45, 4'7, 59, 62, 69, 

70, ·75, 82, 85, 92, Ы4, 117, 120, 

o12i1, 133-136, 137, 143, 149, rl51, 

•168, 177, 178, 197, 2·13, 214, 228, 

.230, 238, 239, 242, 247, 250, 251, 

253, 255, 257, 270, 278, 279, 281, 

282, .288, 290, '298, 300, 304, 309, 

320, 321, 323, 325-327, 352, 353, 

'354, 356-360, 362, 311, 372, 383- 

!386, 389-392, 395, 396, 398, 401, 

403, 404, 407--410, 4!12, 414, 4!l5, 

418, 421-431, 434-436, 441, 442, 

448, 452-454, 457, 459, 460, 466- 

468, 475, 479, 484, 488, 490--492, 

498, 499~ 501-504, 506, 510 

ИI. 9, 12, 13, 16, 20, 21, 24,_ 27- 

ЗЗ, 35-40, 43, 49, 59, 63, 66, 69, 

78--80, 92, 95, 98, Њ1, 1Ј.3, 119, 

.126, 129, 130, 140, .14:1, 143, 153, 

1168, 183, 186, 189, 191, 192, 194, 

198, 199, 204, 207, 2Ј.1, 217-219, 

226, 227, 23.1, 250, 298-300, 305, 

309, 310, 312, 316, 319-322, 325, 

327, 330-334, 338, 342-344, 350, 

351, 355, 363, 373, 380, 391, З92, 

409--411, 413, 422, 427, 428,-430, 

436, 437, 439--44!1, 453, 455-457 

IV. 20, 22, 45, 49, 50, 52, 53, 54, 

56, 97, 100, 104, 134, 215, 221, 

412, 423, 426, 438--439, 455 

v. 219 

VI. 22, 216, 421, 424, 428-429, 

436, 445 

VП. :н, 7-1, 281, 297, 325; 327 

- jedinstvo OF 

п. 29. 49-51, 62, 69, 132, 139, 

140-143, 146, 152, 255,. 316, 361, 

397' 444--1'5>1, 453, 485, 513 

I:II. 70--...!72, 76, 77, 95, 130, 175, 

188, 216, 342, 345, 355, 380, . 423, 

455 

IV. 29, 30, 31, 57-59, 78-79, 102, 

1.135, 142, 153, 228, 287, 411, 421, 

4123, 482-483 

- kadrovi 

·rv. 67, 421 

- okandidati 

IV. 323 

- :koalicioni karakter OF 

ИI. >331, 332, 339, 34>1-343, 423 

I•V. 46, 5~9, 1135, 14!2, 285, 411 

- ;konferencije , 

IV. 22, 45, 58, 63, 67 

- Kиlturni plenum 

ги. 297, 301 

- lojalnost g.rupa .u OF · 

ш. 208 

- maticni odЬori 

п. 35 

- mesni od!Ьori 

III. 300 

- ministarSka gropa u OF 

П!. 139, 3'111, 319, 324 

- Mladi.nSka osvoЬodilna fronta 

П. 136, 158, 159 

IП. 299 

- nedostaci a!ktivista OF 

!П. ·17в-:-182, 188 

- nezdrave pojave u OF 

ПI. 231~239 

- odbori OF 

IV. 13, 63, 137, 4>12, 441 

- odlu!k:e 

П. З1, 92, 117, 121, 133, 163, 1!74, 

1.!90 - 

- odnos prema Jugoslaviji 

I. 1'79-181 

- odnos prema religiji 

III. 154-157 

- odnos prema svestenstvu 

IП. 163--167 

- odnos prema ,umetnosti

1 

Ј 

340 BORIS КIDRIC, SAВRANA DELA, 1, ·1933-1941. 

PREЩ.ffiTNI REGISTAR 341 

ИI. 220, 221, 254-256 

- odnosi u OF 

п. 407-40В, 41В, 439-451 

___. OkruZni odЬor OF LjuЬljana 

ИI. 211 

- OkruZni odbor OF Novo Mesto 

ИI. 

1В5 

- okrиZni odbori OF 

п. 35, 47, 149, 216, 246, 250, 273, 

·279, 297, 29В, 384-3В6, 3В9-392, 

404, 40В-410, 412, 414, 415, 420, 

422, 424-431, 433-437, 441, 445, 

450, 452, 453, 467, 46В, 474, 475, 

479, 4В6, 497, 49В, 500-504, 510, 

511 

IП. 9, 50, 176, 177, 427-430, 432, 

435, 437-440, ·453, 455-457 

--organizacije OF 

IV. 57, 59--60, 133, 137, 141-142, 

190, 200, 222, 412-443, 421-425, 

442-443, 471, 479 

- organizaciona pitanja OF 

.ЈIП. 16В, 173-177, 198-202 

- osniva:Cke grupe OF 

п. •12, 29, 61, 70, 132, 141--.143, 

147, 15В-160, 171, 17В, 245, 247, 

255, '395, . 41В, 421, 449, 4В5, 486 

Ш. 295-297, 300-i303, 305, 307, 

325, 331 

- Osnivacki sastanak OF 

П. В, 53, 54, 127, 239, 243, 244, 

246, 304, 313 

ПI. 29В, 300, 306 

- osoblne aktivista OF 

ПI. В5:-87, 231 

- plenum OF 

п. 324, 325 

IП. 29, 95, 309, 310 

- plenum biranih delegata o 

kruznih odЬora OF 

п. 47 

- Plenum kulturnih radnilka 

IV. 427-429, 432 

- plenumi sreskih i okroZпih 

odЬora OF 

III. 176, 177, 198, 201, 202 

- podokrиZni odbori OF 

п. 392 

- Pokrajinski odbor OF za GoтenjSku 

п. 443, 447, 144В 

- Pokrajinski odbor OF za Primorsku 

:(SlovenaCko !Pl'li!!Ilorje) 

П .. 445, 513 

III. 13, 32 ~ 

- Pokrajinski odbor OF za Stajersku 

ИI. 307, 30В 

- pakt\\ljinski odf>ri OF 

п. 279 . 

ИI. 50, 427, 42В, 430, 435, 439, 

440, 453, 455-457 

- politicki rad u OF 

III. :174 

- poverenistva IOOF 

EI. 2119, '389-:-392, 404, 409, 410, 

4i12, 414, 4!15, 420, 422, 424--431, 

433--437, 441 

- prlvremeni odЬori 

IV. 60 

- program OF 

п. в, 12, 115, 34, 45, 47, 68, 69, 

72, 94, 132, !138, 1180, ·181, 247, 

250, 321, 333, 366-i36B, 422, 455 

ИI. 124, 141, 332, 3·33 

I·V. 423 

- Propagandna komisija IOOF 

II. 273 

- Propagandni odsek OF 

и. 507 

- prosirene Temeljne tacke OF 

IV. 45, 422--425 

- proSirenje Izvr5nog odbora 

OF 

III. 217-219 

- pro5irenje sreskih i okrиZnih 

odЬora OF 

III. 1176 

- Prvi ·kongres 

IV .. 45, 60, 63, 9В, 135, 421-42.6, 

.Ю9-440, 44'2 

- .rejonski odbori OF 

~и. ;з2, ·246, 2'50, 297, З92, 410, 

415, 426, 430, 431, 435-437, 4411, 

470, 498, 500 

- sekretarijati terenskih odbo 

;ra OF 

II. 501 

- separatizam grupa .u OF 

'li. 29, 61, 443, 449, 450 

- skup5tine alktivista OF, prva 

п. 255, 466 

III. 70, 17'1, 76, ol75, i1B7, 11ВВ, 

343-345, 3ВВ, 392, 393 

- soci.jalni sastav 

i 

·: 

i 

1 

IV. 1142 

- Sreski odbor OF ZиZemberk 

ИI. 1151 

- sreslki odЬori OF 

IП. il76, 177, ·186, 201, 42В, 430, 

437--'439 

- svenarodni lkarakter OF 

п. 27, 2В, 29, 240, 306, 316, 317, 

324, 367, 393, 439, 443, 445, 44В, 

449, 475, 513 

IП. 27, 17~1'75, 1187, 189, 329, 

1343, 3·55, 415, 423 

- sirina OF 

IV. 62, 142, 426 

- fl'emeljne taCke OF 

IV. 74-75, 98, 225, 4'25 

- terenslki •(mesni) odbori OF 

и. 26, 35, 36, 59-62, 64, 65, 11117, 

150, ·169, 246, 250, 297, ~9В, 393, 

405, 415, 417, 426, 430, 431, 435- 

437, 445, 467, 469, 474, 491, 498, 

500, 501 

'!II. 39, 137, 1'16, !1.80, 19В, 202, 

437-439 

- Treci kongres OF 

VI. 216, 576 

VII. 299 

- upiS u OF 

IV. 141, 143, 412, 442-443 

- Vrhovni ;plenum OF 

п. •12, 1В, :32, '35, 45, 47, 51, 54, 

l'BO, .213, ·'230, 240, 250, ~53, 290, 

2.96, 343, ЗR3, 398, 399, 401, 402, 

404, 406, 414-423, 442, 449, 45В, 

459, 467, 479, 4ВО, 4В4, 4В5, 4ВВ, 

4В9, 495, 512 

IИ. 12, 22, 3D-32, 81, 139, •194, 

•195, 217, 218, 29В-ЗОО, 30В-310, 

313, 314, 316, 317, 320, 325, 330, 

~32, 33В, ·343, 350, 355 

- zadaci OF 

IП. ·12~30 

- zemljoradniёke k9, 5В4-5В5. 634, 637 

VТ. 2R-29, 4'1. 5В. 64, 69. '12. 77. 

В9-92, -94. lilб--'117. 120, Ј.23, 

150, 1В7--'18В. 199-201, 22В, 

244-246, 250, 253, 313, 31~19, 

331-333, G3B, 34().....,.347, 351, 3ВВ, 

390, 394, 405, 4'111-412, 417, 442, 

457-45В, 469, 479-480, 4В7-48В, 

Si31-532, 540, 542, 546, 569, 6(}1- 

604 

vп. !13, 12~в. 30-31, 45--47, 

74, 79, 96, 1100, 104, 106, .196, 22В, 

293, 30()-ЈЗ03, 306, 3>15-317, 

319-320, 334, 345, 34В; 399, 405, 

4110--41!1, 41'7, 425 

- sloЬodni otkup 

V:И, 26, 47; 281, ti01, ЗllB, 405, 

41!1, 426 

OVRA 

II. 5В, 64, 254 

II'I. 340 

Paljen:je sela 

II. 175, 186, 187, 252, 345, 360 

III. 99, 104 

Panslavizam 

l:II. 252, 400 

Partije (stranke) 

IV. Ll, 46-47, 64 

- Demokratska st.ranka 

I. 230 

III. !17, ЗВ4 

'IV. 106 

- Hrvatslka (repuЬlikanska) seljaOka 

stranka (Н(R)SS) 

I. 13, 91, 261 

п. 25 

ти. 136, 160, 1&1 

- Hrvafska stranka prava 

I. ~7 

- Jedinstvena radniOk:a partija 

•(JRJP) 

! .. 229 

- J111goslovenэka socijaldemokratslka 

stranika (JSDS) 

I. 46, 61, 159, 160, 163, 164 

II. 78 

- Jugoslovens'ka muslimanska 

organizacija (ЈМ:О) 

'I. 227, 230, 231, 236 

II. 57 

- JugoslovenSka naclonalna 

stranika (JNS) 

и. вв, 100, 393, 487 

_ III. 169, 307, 309, 313, 320, 323 

IV. В4, 1 1ВВ, :195, 220 

- JugoslovenSka radikalna zajednica 

(JRZ) 

I. 162, 227, 22В, 236, 265

342 BORIS КIDRIC, SAВRANA DELA, I, •1933-1941. 


п. 57, '63, 88, 393, 400 

III. 100, 169, 308, 3'15, 321 

· 1V. 188, •195, 220 

.. · - Jugoslovenska ra:dikalna se"' 

'ljaiSka demokratija (JRКD) 

I. 40 

- Jugoslovenska radniCka partija 

!(JRP) 

I. 264 

- Komunistioka partija A1!banide 

I. 69 

- Komunisti&a partija Bugarslke 

I. 87 

- Komunisti'&:a partija Crne 

Gore 

I. 69 

v. 260, 266 

- KomunistiCka partija Francuslke 

I. 138 

v. 183 

- Komunistl&a partija Нrvats!ke 

I. 76, 257 

- .Кomunistioka partija Italije 

п. 515, 517 

v. 18.3 

- Komunisticka partija SJ.;blje 

r. ·251 

v. 337----.338 

- Мlada JNS 

II. 75, 131, 353, 393, 402, 403 

IИ. 320, 323, 324, 1338, 339 

!iV. 48-49, 50 

- Narodno-napredna stranka 

·(NNS) 

I. 159, 163 

IП. '307, 3'13 

- Nezavisna dem.okrat.ska stranka 

I'I. ll04 

- Nezavisna radni'iSka partija 

·Jugoslavije (NRPJ) 

I. 22, 244 

- Omladinska sekcija 

I. 83, 91, 230, i2Э1, 234, 235 

·- Omladina JNS 

IП. 324 

- PoljSk:a radniOka partija 

IП. 146 

- Radilkalna stranka 

п. 57, 88 

- Samostojna demdk.ratsika 

stranka 

п. 393, 402, 4!13 

I'II. 320, 325 

- Samostojna kmetijska stranlka 

·($5) 

I. i28, 83, 90 

- Seljacko-demokratska koa1icida 

I. 230 

- Slovenska kmeCko-delavska 

stranka 

III. 308, З1З 

- Slovenska (vseslovensika) ljud 

Ska stranka (SLS) 

I. 1611, 162, Ј.63, 227 

- Slovenska ljudsika stranka 

(SLS) 

п. 23, 57, 83, 100 

'll'I. 297 Ј 299, 302, 307 Ј .313, М5, 

321 

IV. 219 

- Slovenska repuЬlikanska 

stranka (SRS) 

I. 6 

- Socijaldemokratska partija 

FrancuSke 

I. 127 

- Socijalisticka partija Jugoslavije 

I. 61 

ПI. 310, 311, 31.3 

- Socija'listicka radnicka partija 

Jugoslavije (komunista) 

(SRPJ(k)) 

I. 61, 244 

- Socijaliвt1Cka stranka Jugoslavije 

(SSJ) 

I'I. 100 

- Socijalisti&a ujedinjena partija 

(SFIO) 

I. 1'37 

- Stara SLS 

III. 299, 314, 315 

- Svesavezna komunistiiSka partija 

Ьoljsevika (SКР~) ) 

I. 87, 96, 109, 119, 242, 254 

II. 38, 74, 75, 378, 438, 450 

IИ. .156, 269, 369, 372, 394 

IV.-VI'I. - (Vid. Sovjetski Savez) 

- Zemljoradniбka stranka 

I. 230, 235 

III. 117 

I·V. 234 

Partiska izgradnja 

VI. 7, 21, 61, 87, 96, 247, 252 

Partikularizam 

IV. 248, 252, 298, 305--'307, 319-- 

320, 367, 54'7-549 

V. 9, 11-13, 25, 237, 310, 439, 

444-446, 50'1., 623 

VI. 111, 159, ll64, 309, 355, 369, 

380, 438, 450, 452-453, 574-575 

VII. В, 37, 40-41, 43, 122, 2118, 

290, 345, 403, 442, 448, 462, 466, 

470, 475, 528, 553 

,,Partizanska iЬreza" 

III. 254, 256 

Partizanslka disciplina. 

п. 203-204 

Partizanska mobilizacija . 

п. 194, 2135, 2!r1, 254, 255, 259, 

296, 297, 384. 405, 419, 427, 429- 

431, 44!1, 444, 445, 447, 462, 463, 

467, 476, 477, 493, 498, 500 

ИI. 454, 459, 460 

Partizanska taktilka 

П. ·199, 201, 257 

Partizanska stamparija Grafilka 

.И.А . 

п. 5Ll 

Partizanski politicki bukvar 

п. 377 

;E'atriotizam, vid. Jugoslovenski 

!patriotiza:m 

PatriotSki omladinski front 

п. 88 

Pectrt 

I. 250 

Peta kolona 

и.. 63--66, 68, 82, 84, 92, 97, 98, 

100, 121, 126, 131, 132, 146, 190, 

238, 248, 250, 2!rl, 263, 302, 341, 

•356, 396, 468, 498 

!'П. 8, 38, 78, 230, 25•1, 273, 274, 

276, 306, ззо, 332, 334, 336, 340, 

349 

Petnaesti septembar 1944. godine 

rп. 199, 207, 2ов, 214-216, 226 

Petogodisnji plan (prvi) 

IV. 3511 · 

v. 19, 38, 40, 44, 51, !Нi-57, 61- 

67, 69-78, 80-88, 90, 99--J.Ol, 

·104-Ј.О5, 1'31, 1М-135, t142, 

-145-148, 152, 154-158, 162~164, 

'190, 193, ·Н!В-201, 216-219, 

223, 233, 241, 245, 248-250, 252- 

255, 261, 263---.266, 268-274, 

276-277, 287, 292, 294, 301--305, 

309, 321----.325, 329, 349-351, 

353, 381, 428, 439, 443, .450, 457, 

491, 499, 507, 512, 1i'l6, 5-18-519, 

521-523, 534, 539, 554-555, 

5бl, 563-565, 569, 57.1, 591-592, 

596-598, 610, 635 

VI. 7-9, 1;2, 22-26, 29-30, 34, 

40-46, 50-56, 59, 61, 63, 65, 

·80-85, 87---'88, 100, 11'7, 119, 126, 

:131--'132, 134, 142, -146-148, 

·150-155, 180, 18g_.....19З, 195-198, 

202--205, 207, 226, 236, ·242, 244, 

250, 252-253, 3•16, 346, 348-349, 

373, 385-386, 390, 422-423, 

434, 440, 446-448, 451, 453, 456, 

459, 461, 465, 482, 495, 499, 511, 

530, 545, 547,· 566, 569, 57r1, 581, 

599--601 

VII. 8, 25, 33, 48, 52, 71, 80-84, 

99, 102, 104, ~4[. 196, 255--256, 

289-290, 292. 305, 310, 321, 328, 

330, 338, 342, 345, 347, 358, 369, 

394, 396-397 Ј 407' 581 

- Drugi petogodiSnji plan 

VI. 440, 482-483 

vп. 369 

- Zakon о petogodiSnjem p1anu 

:rv. 358 

v. 70-71, 7'5--76, 341, 590 

VII. 29, 63 

Pioniri u narodnooslobodilaOkom 

ratu 

П. 1З6 

Plan (planski sistem) 

rv. 182, 245-253, 261, 263, 266, 

293---:294, 301, 305-307, 312--З:!В, 

\:!33, 348, З54-355, 358-360, 

364-365, 369-37



225,-235, 245-246, 253, 259, 262- 

263, 265, 268, 271-273, 277-287, 

291, 294-:-300, 309, 314, 316, 320, 

.'3311---.333, 3З8, 370, 381, 397---.398, 

. 4!16, 464, 49~98, 522-525, 529, 

. 53~539, 545-546, 548-549, 

·55'3-554, 570, 579, 585, 589-592, 

. 594-596, 59~02 

VII. 7, 12, 14---


PREDМETNI REGISTAR 34 7 

V.632 

VI. 269-270, 275-277, 282-.284, 

290, 376, 401, 498, 538 

VII. •14-15, 542, 562, 576, 596 

- novCani pokazatelji 

VI. 275, ·200.-282, 376, 538 

VП.542 

- vrednosni paikazatelji 

VI. 275-277, 282-283 

VII. 596, 599 

Plate (dohodak, nadnice, tarifna 

politilka, platni sistem) . 

IV. '35-36, 185, 207, 303, 434, 

436--437' 448--449, 533 

V. ·162, 201, 210, 243-244, 399, 

423, 436, 503, 508, 524, ·528-532, 

'543, 585 

VI. ·27, 38, 135, 1'73, 237----.238, ~14, 

'34!5, 393--.394, 400, 467, 482, 522- 

523, 538, 555, 558-56_2, 564, 572- 

573, 588, 594-595, 597 

VII. 17-18, 21, 26, 28-30, 35- 

39, 55, 57--'58, 66, 73-77, -90, 96, 

147, 237, 239, 283, 285, 287, 301, 

315-317, •322, 335, 340, 348, 370, 

372, 412, 4!21, 425, 430, 442--445, 

465, 475--476, 493, 497, 526, 647, 

653 ' 

- (Vid. i Fondovi - platni, Nagradivanje) 

Plava garda 

II. 280, 286, 289, 291, 295, 297, 

306, 318, 319, 327, 332, 478, 482, 

495, 498, 500, 504 

Irl. 7. 24. 25, 53, 71, 74, 7.fi, 79, 

81, 213, 283, 346, 347, 349, 351, 

407, 427 

IV. М 

.Pleblscitne akcije 

III. 328 

Pokrajinska uprava za LjuЬljanslku 

pdkrajinu 

п. 2:3, 1186 

PolhograjSki •Dolomiti 

11 .. 382, 390, 399, 406, 421 

Policija 

- italijanska . 

FI. 58, 64, 108, 109, 254, 400, 401 

- nemaёka 

п. 58, 64, •109, 254, 353, 355, 356, 

394 

III. 26, 103, 106 

- slovenacka, politiCka 

ш. 26 

Policijski stab "Jugoistok" 

п. 394 

PolitiCk:a ekonomija 

·~V. 241 

v. 285, 308, 493, 496, 602---606, 

609-610 

VI. 256, 271, 273, 279, 357, 359- 

. 360, 364-365, 371, 393, 462, 47З, 

517, 521, 524 ' 

VII. 58, 63, 111-411.2, 195, 229, 

27:1.,---272, 357-358, 368, 581 

Politika (politicka vlast, situacija, 

opitanja, mere) 

IV. 206, '289-290, 303--.304, 326, 

344, 482 

•V. 443, 456, 637 

VI. 7, 26-27, 29, 3•1, 69, 78, .195, 

243, 317' 331, 335--1336, 346, 422, 

424, 426, 434, 444--445, 448, 455, 

461, 464, 569, 580, 586 

VH. 301-302, 309, 319, 338--1339, 

341, 346, 351--.353, 472, 475, 492, 

·507, 516-517, 523 

- (Vid. :i DгZava, КРЈ, Seljastvo 

- 

politika prema selu) 

- politiCike gre5ke 

IV. 179-193, 200, 2211 

VI. 64, 72-73, 75, 87--89, 92, 

246, 252-253, 432 

VII. 68, 196, 200, 243, 297-298, 

301, 311-312, 337, 342-343 

- politiii9ki rad (vaspitni) 

III. 168-173 

IV. 229, 494 

VI. 15, 70, 89-92, 95, 246, 438, 

448, 575 

VI'l. 148, 309, 345, Ф.18, 5().2, 511.5- 

517. 520, 522-523 

- · politiёko rukovodstvo, vid. 

iDrzava - dгZavno i politiOko 

rulkovodstvo, КРЈ _ 

Po7Ji:tika 

IV. 191 

v. 347, 608 

VI. 40. 102, И5, 147, 152, 175, 

195, 212 

VII. 45, 80. 102, 128, 130, 0.39, 

179, 191, 252, 265 

PoljanSka dolina 

п. 394 

Poljoprivoreda 

I-V. 27, 266, 295, 309, 336, 342, 

348, 352, 358, 365, 371--.372, 446- 

447, 47().--47·5, 504-505, 525, 

530-531 

v. 40--41, 46, 56, 90-91, 1-lol, 

116, 131, 134, 136, 140-146, 162, 


PREDМETNI REGISTAR 3~9 

v. 254, 354, 356, 5В9 

VI. 14!5, 2В~В5, 292, 29~95, 

300--301, 305, 471, 519, 594, 59В 

. vп. 15, 229-231, 237, 240, 2В5, 

304, 352, 618, 621 . 

- siroka potroS.nja 

IV. 354 

v. 124, 136, 13В~39, 165, 245- 

~6. 254, 310, 315, 318, 332-336, 

354, 360, 38В, 1394-397. 399-403, 

405, 407, 429-430, 432, 434, 453, 

510--511, 524, 626, 628--629 

VI. 30, 47--49, 118, 149, 151, 

. 170--171, 198---3--400, 

416--423, 433--434, 441, 449-450, 

468, 495, 508, 510, 524-532, 543, 

559, 561~563, 573, 576, 582, 590, 

605· . 

VI. 15-lfl, 27-2В, 57, 76, 135, 

1145, 156-162, 164-165, 174, 187, 

. 1195----'197, 209, 2-12, 253, 255, 2-64- 

266, 269, 27~. 288, 314, 355, 377, 

'386, 413, 415--416, 419, 436, 449- 

450, 459, 465, 468, 481--483, 494- 

496, 498, 622----523, "548--549, 

562---'564, 573-575, 5В5--5В6, 588, 

1592-594 . 

VII. 14-15, 17, 20--22, 24, 32- 

39, 41, 43, 50--52, 55, 57-58, 73, 

но-и~. 120--121, 125, 135, 137, 

140--142, 146--Ј.48, 150, 158, 

16-6-167, 201-203, 222, 225--226, 

239-242, 247, 249, 256, 2-63, 266, 

273-274, 282-2В6, 293, 332, 

335-336, 370-372, 379, 403--405, 

427, 430, 434, 440--441, 444--446, 

461, 470--4711, 475--476, 480, 

486--4В7, 499-500, 503, 50В--510, 

525, 532--533, 546, 552, 599--602, 

609-610, 645--647, 657-658 

- (Vid. i Dirclttor, Doblt, Investicije, 

Plan, Proizvodnja, Ra.,. 

dni kolektiv, RadniCki saveti) 

- drZэ.vno-priW"edno 

·rv. 206, 2ов, 240, 244; 248-253, 

254-263, 267, 299-ЗОЗ, 307-314, 

330, 334-342, 376-377, З80, 

382-385, 388, 396, 401, 449, 486 

--489, 492, 499--500, 511, 513-- 

515, 529--530, 532--547, 554-558 

v. 19-21, 23-24, 27-2В, 42--43, 

,1115, 117, 16В~169, 181, 196, 213, 

215, 23.1, 368, 373, 376-377, 406, 

462, 477, 503, 509, 524 

VI. (socijalisticko) 143, 156-159, 

265--2-66, 2ВВ, 404--405 

VII. (socijalistiCko) 4S 50--51, 

102, 105, 167, 411 

- fond rukovodstva (direk.tors:ki 

fond) 

IV. 259-262, ЗОD-301, 314-315, 

489 

v. 18-19, 23, 25, 78, 449, 530 

Vil. 398 

VII. 25 

- individualni karakter 

v. 18, 22----24, 27-29, . В2,- 589, 

605 

VI. 264-265, 2В8, 453 

VII. 405, 5'51 

- lokalnog znacaja 

IV. 182, 249, 255--256, 264-266, 

•29g_.;зоо, зо6, з1з, знi, зв4, 485 

v. 120, 1~1"27' 168, 455, 4'57' 

460, 509, 5'55, 576 

VI. 593 

VII. 21, . 41, 14'1, 225, 282, 501, 

504, 54В, 551-552 

- (Vid. i Lokalna privreda) 

- meiiovita preduzeea 

IV. 244, 380, 385, 492 

- opstedrZavnog znaeaja (savezna) 

IV. 248--253, 255, 264-269, 299- 

ЗОО, 316, 354, 359, 408, 485, 496, 

518 . 

v. 376, 421--422, 555, 576, 60В, 

620 

Viii. 21, 41, 141, 225, 501, '54В, 

551-552 

-- organizacija 

IV. 254-259, 261-262, 4В6-4ВВ, 

5145 

v. 32, 232, 379, ЗВ2--ЗВ4, 387, 

'416--4-20 

- Osnovni za!kon о drZcivnim 

.priv;rednim preduzecima 

IV. 240, 247-250, 254-263, 299- 

300, З5В, 485--492, 503 

v. 19, 21, 117, 342, 347 

VI. 14!1--'146 

VII. 241, 432, 456 

~ -privatna preduzeea 

'IV. 244, 255, 267-2-68, 330, 385- 

~90, 391-397, 492, 526-527 

- registracija 

IV. 256-257, 488 

- repuЪli&og znacaja 

IV. 249, 255, 264-269, 299-300, 

ЗО6, 316, 354, ЗВ4, 396, 408, 4В5, 

'496--497 

v. 16В, 376, 3ВО, 45"5, 555, 576, 

608 

VI. 107, 143 

VII. 21, 41, 14:1, 225, 5()1, 548, 

55:1-55'2 

- statut 

rv: 257-258, 487--48В 

VII. 24 

- trgovinSka. preduzeca • 

IV. 243-244, 266, 388, 499, ,529, 

533 

v. 42, 395--39В, 4()1, 434--435, 

4'70, 598 

VI. 41З 

VII. 412, 4'27 

- (Vid. i Trgovina) 

- Ukaz о odredivanju preduzeca 

opstedrzavnog znacaja 

IV. 264, 267-26В, 496 

Prekmurje 

III. 410 

Rrelazni period 

v. 233, 278, 285, зов, 337, 356, 

491--494, 524, 556, 558, 5В~. 587, 

604-605, 609, 632 

VI. 10, 93, 122, 127, 129, 136-- 

113В, 1•56, 1'59-160, 165, 172--Ј.74, 

17В, 1213, 225, 22В, 257-258, 262---- 

264, 269, 2711-273, 276-277, 

279-281, 2ВЗ, 2В5, 288-290, 35В, 

364-365, 370--372, 376, 396-397, 

403, 405--406, 415--418, 453, 463, 

466, 50В 

Vi!I. 14, 41, 153, 173, 337, 357-- 

358, 364--365, 368--369, 594--595 

Pгikljucenje Istre Hrvatskoj 

П. 343, 512 

Prikljucenje slovenaCkih teritorija 

Italiji i Nemackoj 

п. 8, 18, 189 

Prikljucenje Slovenackog primorja 

Ujedinjenoj Sloveniji 

П. 343, 512 

III. 32, 81, 194--197, 351 

Primorska (Primorje), vid. SlovenaCko 

primocje 

Primorski emigranti 

I. 20, 2-1, 222 

Primorski vestnik 

I. 223 

Prispevki za zgodovino delavskega 

gibanja 

III. 329, 356 

f'rivatna inicijativa 

ш. 450 

Privatna svojina 

IV. 324, З87-3ВВ, 395, 422 

"· 28, 36, 184, 450, 559, 590, 605 

VI. 133, 157, 262-263, 265, 405- 

406, 416, 466 

,VII. 10, 14, 19, 66, 155-156, 175, 

292, З5В 

- (Vid. i Privatni sektor) 

Privatni sektor 

•IV. 98, 99, 16В, 241----242, 290,

350 BORIS IODRIC, SAВRANA DELA, 1, 1933-1941. 


295, 298, 324-325, 330, 334-337, 

344--346, 400, 491, 495, 507' 528, 

5бl-


447-44В, 451, 456-457, 459, 462, 

476, 47В, 4В5-487, 5ВВ 

VII. 15, 74--75, 32, 96, 9В, 100, 

103-104, 107, 'lilЯ--120, 140, 1!44 

-145, 170, 181, 253, 263, 267, З4В, 

584 

Privredne komisije 

п. 135, 300, 499 

Privredni aparat (organi) 

v. :1'5, 211, 231-234, 255, ·323, 

326, 501, 623--625 

VI. 62, 72, 116, 144, 253, 3ВО, 40В, 

. 424, 4В6, 537 

VII. В6, LG1, 267, 524, 549--551, 

563, 569--57•1, !574 

- ·(Vid. i Dmavni aparat) 

- reorganizacija pгivrednog aparata 

v. 619--620, 623--626 

:vт. 74, 127, 233, 237 

v.п. 7' 11. 232--:-

1 



Ptl."o.sveta 

п. 82 

Prosveta i sko1stvo (narodna pro • 

sveta) 

IV. 100, 186, 4511-451. 

v. 580, 6lil-614 

'Vl. 31-35, 39, 56, 204, 209, 238 

-243, 430, 439-440, 500-502, 

'505-606 

vn. 52, 209, З7il, 37:3, 520-521, 

590 

- osnovno &ko1stvo u NOR-u 

[![. 247, 24В 

Protekcionastvo 

'III. 236 

P·rotiimperialisticna fronta slovenskega 

naroda, vid. OsvobodИna 

fronta 

п. rz, в, :Ј.2 

Antiimperijalisti.Cki front sLove 

IIlaCkog DЭд".оdа, vid. Osvohodil 

·na !Dronta 

ILП. 305, ·306 

P·rovale 

1. 14, 16, 20-24, 39, 266, 267, 

~6В 

Provokatori 

1. ~о. 21, 23 

iPtiiVi kongres slovena&ih kulturn~h 

!I"adn~a 

'III. il2-45 

Prvi maj 

r:и. а.07---:.но 

P·rvi svetski ra


1 


Raldni&:i saveti 

·v. 244 

VI. 33, 125, 132, '1.35, 138, 142-- 

143, 145, 163, 16fi--J167, 181-182, 

1В9, 206, 207-211, 314-315, 323, 

·330, 338, 355, 36В-369, 3ВО, 395, 

436, 448--452, 481--4В2, 496, 499, 

507, 512-513, 515, 52!1-523, 54В, 

'577, 584, 587, 591, :59~95, 600 

-602 

vп. н~. 1~17, 2()..-..Ј21, 24, 

28, 3:1-33, 38, 40-42, 44, 50, 52, 

54, ·58, 60, 66, 68, 72-74, 80-81, 

97, 122-123, 129-130, (135, 1



288, 357, 164-'365, 368, 395-395, 

:401, 457, 5'19-520 

- ·(V.id. i Oktobarska revolucija) 

Rezerve 

v. 518 

·vт. 7'1, 336-337, 343, .345, 348- 

349, 451 

vи. 95, 140, 147, 1/16, 207-208, ' 

225, 228, 252, 3011, 315-316, 320, 

'348, 392, 468-469, 4711, 492- 

493, 530, 54[, 565, 603 

Rezija 

п. 454, 461 

RdЬa 

rv. '379, 380-381, 390, 400-401, 

4!34--438, 440, 465-467, 473- 

474, 477--480, 508-509, 524, 538, 

'541, 544, 557, 582-583, 586, 592, 

606, 630 

iVI; !lil7-;lol8, 13, 137, 158, 168, 

1172-17·3, 232, 258--Ј261, 263- 

269, 2'711-2'13, 277, 285, 288, 290, 

!34!1-342, 34'5, 347-'348, 367, 370 

-3711, 376, 386, 388-389, 392- 

'393, 397, 3'99, 404-405, 410, 41~. 

416-417, 451, 468, 479, 547, 551, 

561, 604 

V'II. 32, 35, 37, 43, 55, 58-59, 

174, 100, 285, 304, 344-345, 572 

Robni promet 

v: 215 

VI. 49-50, 135, 17·2--

...------ 

360 BORIS КIDRIC; SAВRANA DELA, I, 1933-1941. 


·VИ. 37 Ј 114!5, 356, 358, 362 

.:.._ Centra.Ш.i odbor 

v. 106, 362, 528 

VТI. 6511 

. - Drwgi kong.res 

vи. 80, 97, 109 

- iJIr!vi kongres 

I!V. 357 

v. 268, 270-ml, 275 

Sa

1 


·1З6, 154, 186, 306, 322, 325, 401, 

409, 448 

IV. 9, 17, 31, .. 216-211'7, 273, 296, 

~56 ' 

v. 4'7-50, 219, 264, 593, 609- 

-610 

VI. ·128, 186, !1.90, 203, 214, 392, 

394, 427, 509, 511, 528----'529, 513 

'VII. 8, 10, 2'Ш, 248, 262, 3-14, 321, 

~26, 335, 355-356, 359-3f:l1, 

364-365, 372, 588 

Skupsitna aktilvista OF, vid. Osvobodilna 

fronta 

Skupstina poslanilka narodnooslo 

•bodila:Ckih oldtbora 

·:п !133 'ill4 -148 ilб6 · 16'7 252 

395 ' ' · ' ' ' ' 

SkupStina poslanika slovenaбkog 

naroda и Косеvј.и 

п. 298, 300-328, 331, 339, 453, 

499, 502, 504, 513 ' 

III. И., 22--24, 27-:-29, 31, 32, 36, 

42, 43, 47, 75, 77-80, 83, 124, 

158, 219, 309, 310, 348-350, 352, 

353, 380, 393, 428, 457 

Skupstina SR Slovenije 

ИI. 298, 348 

sistem 

VII. 193, 219, 358, 434, 572 

- (Vid. i Narodna. slwps-tina 

F1N:RJ, RepuЬlike - naro'dne 

skupstine) 

SlщpMinsiki 

SloЬoda savesti i veroispovesti 

IV. 43, 56, 117, 2119 

SloЬodna teri-torija 

- ·1942. godine 

И. 42, 110, · ИЗ-120, 122, 126, 

131, 133, 135, 136, 141, •148-150, 

166-170, ·1'7·7, 21\3, 2•51, 252, 3Н, 

312, 31'7, '362-372, 392, 393, 396, 

4!18, 427 

- 1943. godine 

п. 296, 317, 329, 331, 332, 503 

- (Vid. i OsloЬodena terИorija) 

Slobodna teritorija Trsta (STT) 

·VI. 206 

SloЬodni sindiikati 

И. 404 

Slobodno иdrozenje (asocijacija) 

neposrednih proizvodaca 

VI. ·130, 161-1б2, 181---11.82, 210, 

212-213, 3~355, 362, 364, 373 

---.378, 38'1, 403, 406, 409, 41 '>, 

4!17, 419, 450, 509-510, 512-515, 

521, 597 

VII. 24, 41, 66, 295, 365, 433, 463, 

417'7-478 

- Slom К!raljevine Jugoslavije 

п. 7, 63, 66, 82, 95, 125, 126, 172, 

1:79, Н!9, 236, 242, 24'5, ЗОО-302, 

'305, 321, 331, З62, 368, 371, 372 

SlovaCka · 

ИI. •165 

Slovenacka dГZavnost 

n. '76, 366 · 

III. 20-42, 51, 56, 210, 353, 380 

422 

SlovenaOka inteligencija 

I. 7, 1'7'7, 185, 1187, 201, 205-2115 

ИI. 303 

Slovenacka istorija lmjiZevnosti 

I. 187 

SlovenaCka legija 

ПI. ·229 

Slovenafka nacionalna cast 

ПI. 190 

Slovenacka nacionalna svest 

ПI. 307 

Slovenaбka 

narodna dmciplina 

ri. ·i33, 4'7, 48, 296 

SlovenaCika narodna pomoe 

.Jll 36 ~ 429 400 436 

Slo.;ena'aka' ~arodna ;evolиcija 

п. 78, 87, 96, 97 

SlovenaCike seljaCke Ьиnе 

п. 55, 363 

Slovenaeki jezik 

т. 155, 1'76, 190, 200, 205, 208 

Slovenai9ki katoliCki a:kademski 

klwb "Zarja" 

m. 297 

Slovenacki kultuтni radnici 

ТII. 11----15, 2



IИ. il98, 265, 363, 380-393, 434, 

4'37 438 

IV.' 20, 22-24 

Slovenska тevolucija 

. ПI. ·229 

Slovenska zaveza 

'lll. 229 

Slovenska zemlja 

ИI. 308 

Slovenske novine 

I. 169 

Slovenski dom 

п. 207, r232, 261, 289 

Slovenski knjiZn.i ZaJVod 

ИI. 308 

Slovenski naтod 

п. 207 

SlovenSiki nal"odni !l."ev.olucionarji 

(SNR) 

I. 19, '20, 22, 25, 35, 41, 225 226 

Slovenski na•rodnoowoЬodilni' od 

IЬoir (SNOO) 

п. 31--'33, 43, 54, .59, 62, 69, 96, 

290, 324, 32·5, 3~1. 383, 4'14, 4!58 

I'II. 2•1, 22, 28-41 

- !Predseldnistvo SNOO 

·IП. 211, 29---З1, З'5--'37, 40 

.;_ sednice SNOO 

П. ·1r2, _18, 32, 69 

Slovenski naтodnoosvoЬodИni svet 

{SN!OS) 

•I. 2, З, 78 

П. 324, 468 

IП .. 13, 30-32, 42-45, 49, 5~, 

'Н1, 158, 296, 299, 308--.3·10, 313, 

320, 325, 333, 348, 353, 422, 428 

-433, 44iJ., 457, 459 

IV. 7, 8, 109, 284-287 

- Dгugo zasedanje 

IV. 284, 288 

- komisije 

IИ. 309, 320 

- O'd:Iuke 

IП. 30, 33, 34, 37-40, 42, 43, 45, 

57-49, 333 

- odseci 

III. 37, 48, 49, 298, 301 

IV. З4 

- .Predsedn:iStvo SNOS 

III. 20, 45, 48~50, 59, 90, 113, 

Н9, 136, 141, 153, ~19, 298-300, 

305, 325, 401, 417, 422, 424 

·IV. 7-8, 22, 26, 91, 119, 121, 

153, 180, 204 

- Prvo zasedanje SNOS 

IП. 20-52, 84, 114, 219, 352, 353, 

380, 388, 393, 422 

- Zakonoda:vni oobor SNOS 

IП. 33, 309 

Slovenski paтtizan 

I. 225 

п. 39, 177, 195, 1199, 203, 207, 

238, 267,. 383, 387, Ф51 

Slovenski poтocevalec 

I. 225 

п. 7, 9, н, 13, 15, 18, 20, 2

366 BORIS IODRIC, SAВRANA DELA, I, 1933--1941. 


406, 421-424, 444, 46З-468, 472, 

49g_.5()1, 507-~19, 521, 526-527, 

529, 5З1--632, 558, 569, 601--602 

VII. 10-111, 1~14, 28, 45-48, 

. 56, 58-60, 68-68, 7



v. •1'5'2, 209, 282, 295-'296, 298 

299; 349, 352, 358, 360, 393, 430, 

469, 512, 529, 540, 569, 594, 597 

VI. 12, 33-34, 66-67, 85, 126, 

212, 241, 349-351, 390-391, 425, 

460-461, 493 

V1I. 23, 189-190, 235, 307, 309, 

318, 446, 451 

- Srbl 

I. 12, 68, 94, 105, 120, 179, 203 

Sredina" 

" п. 46, 85, 131, 148, 223, 228- 

·230, 2513, 256, ll64, 272, 2176, 281, 

286, 306, 317, 356, 393, 394, 398, 

402-404, 442, 444, 449, 452, 453, 

461, 464, 470-474, 478, 482, 4В3, 

487, 495, 513-515 

IП. 24, 25. 204-217, 315, 322, 

323, 325, 33В, 354, 355 

IV. 4В-52, 147, 218 

Srednjoewopska koncepcija 

IП. 326, 337 

Sremski front 

III. 406 

Srez (grad) 

v. 421, 623 

VI. 72-75, В4, 90, 107, 13В, 206, 

230, 245-246, 250, 336, 340, 355, 

369, ~В5, 401, 549, 563, 603-604 

VII. 20, 23, 41-42, 14!1, 203, 2•12 

-213, 225-226, 234, 237-241, 

зов, 319, 3~1. 336, ~зв, 346, 450 

451, 455, 511, 550-551, 564, 60В 

- sres

_ј 



SиSa 

v. 371 

\r!. 183--190, 192, 199, 203, 387, 

391--393, 453, 456--457, 461, 478, 

480, 483, 487, 531, 549 

\r!I. 27, 30, 46, 252--254, 257, 

259--264, 267; 335, 589, 604--606 

Svenarodni ustanцk и Slovenackom 

primorju i Istri 

II. 296, 297, 343 

III. 32, 194, 195, 316 

Sveslovenski komitet 

·п. з1, 37, 54, 141, 182, 241, 460 

Svest (klasna, socijalisticka) 

\r!. 1 108-109, 133, 146, 212, 2>26 

--227, 320, 337, 359, 369, 375, 395, 

441, 453, 509, 579 

\r!I. 37, 41, 44, 96, 118, 121--122, 

147, 149, 181, 195, 198, 293, 328, 

349, 422--423, 429, 442, 448--449, 

460--462, 466, 479--480, 483, 503, 

518, 548, 580--58~. 594--596 

Svestenstvo 

II. 385, 399, 401, 406, 416, 417, 

444, 462, 465, 466 

III. 337, 356, 439, 440 

IV. 44, 46, 52--56, 114----"121, 133 

--135, 190, 218--222, 468, 483-- 

484 - 

\r!I. 521--522 

-- (Vid. i Crkva) 

Sveta alijansa 

III. 397 

Svoboda 

I. 2, 54, 58, 65 

Svobodna mladina 

I. З 

Svobodna Slovenija 

II. 24 

Svojina (oЬlici svojine, svojinska 

prava) 

IV. 254--255 

v. 582 

\r!. 372--373, 403, 418, 466, 515 

\r!I. 69, 152--156, 158, 195, 358, 

368, 463, 524 

-- (Vid. DrиStvena svojina, Drzavna 

svojina; Opstenarodna 

imovina, Privatna svojina; Socijalisticka 

svojina, ZadruZna svojina) 

Sestojanuarska diktatura (vojnofasisticka 

i monarhofasisticka 

diktatura) 

I. 1, 6, 13--15, 19, 30, 31, 37, 86, 

91, 228, 231, 232, 250 

III. 169, 314 

Skofijska dobrodelna pisarna 

II. 401 

Sovinizam 

II. 515--518 

III. 172 

IV. 10, 31, 38--40, 84--85, 152, 

17З, 180, 182, 186, 192, 194, 197 

--199, 208, 281--282, 422, 431 

V. 13, 211, 444 

\r!. 116, 221, 429--432, 434, 436 

VII. 23, 148, 275, 470, 475, 513, 

518--519, 528 

Spanija 

I. 10, 68, 90, 149, 150, 226, 237, 

241, 244, 253 

II. 67, 212 

ПI. 258, 283 

V. 48 

\r!I. 357, 360, 362 

Spekulantstvo 

III. 138, 142, 166, 170, 175, 199, 

202, 205, 206, 208--210, 212--216, 

218, 226 

~v. 22, 60, 62, 69, 70, 83, 95, 98 

--99, 155--158, 160--163, 168-- 

172, 195, 201, 324--325, 332, 334, 

336--337, 340, 344--349, 366--367, 

422, 426, 471, 477, 480, 524, 526, 

531, 537, 553 

v. 22, 110. 112. 122, 128, 143, 

150, 167--168, 172, 189, 191, 197, 

205, 215--216, 240, ·245--247, 257 

--259, 283, 285, 309, 320, 336-- 

337, 360--361, 367--368, 372, 377, 

396, 399, 403--404, :407--408, 426 

--428, 438--439, 442, 453, 456, 

462, 466, 469, 472, 478, 508, 510, 

535--538, 542--543, 583, 585, 637 

VI. 18, 28, 137, 46, 69, '15--76, 94, 

123, 158, 168, 170, 172--174, 185, 

187, 194, 200--201, 203, 225, 235, 

258, 288, 290, 319, 342, 344--345, 

384, 392, 395, 412, 451, 466, 469, 

476, 478, 480--481, 487, 494, 500, 

532 

\r!I. 27, 37, 42--43, 46, 58, 75, 91, 

95, 99--100, 103--107, 120--121, 

180, 196, 201, 228, 267, 302, 317, 

З19, 325, 370, 393, 397--399, 401 

--408, 413, 418, 426, 429, 431, 

465--466, 489, 498, 525, 565--566 

-- Zakon о suzbljanju nedopustene 

trgovine, nedopиStene spekulacije 

i privredne sabotaZe 

IV. 157, 389--390 

Stajerska 

I. 159, 171, 172 

II. 352, 353, 395, 406, 416--418, 

427, 454, 455, 462, 463, 465, 483 

III. 340, 344, 37, 350, 354, 355, 

360 

Stajerski domovinski savez 

II. 416 

Stampa, vild. Agitacija i propaganda 

Stednja 

IV. 318--319, 353--354 

V. 53, 67, 84, 146--147, 308--309, 

326, 625 

\r!. 77. 84, 188, 193, 385, 394, 

423, 457--458, 460, 471, 561 

VII. 17, 22, 35, 55, 57, 102--104, 

240, 262, 275, 332, 468--469, 496 

--497 

Strajkovi 

I. 20, 25, 29, 33, 40, 47, 48, 51, 

221, 260, 266 

Studentska legija 

II. 24 

Sumarstvo 

IV. 309, 388 

v. 142, 151--152, 160, 201, 241, 

262, 265, 298, 300--301, 327--328, 

522, 611, 636 

\r!. 9, 18, 20, 44--46, 55, 57, 66, 

75, 78, 82--83, 100, 110, 112, 227, 

248, 314, 341, 483 

\r!I. 164, 183--185, 21[, 350, 387 

--388, 390, 490 

-- drvo (izvoz) 

V. 208, 440 

\r!. 25--26, 49 

\r!I. 429 

Svabobranstvo, vid. Domohranstrvo, 

slovenacko ... 

Svajcarska 

III. 296, 324, 418 

IV. 296 

v. 48, 256 

\r!I. 30 

Svedska 

IV. 296 

v. 48, 255, 440 

Takmicenje 

IV. 14, 32, 34, 36, 87, 359, 375, 

539 

v. 78, 272, 403, 424, 432, 490 

\r!. 467, 569 

\r!I. 483, 492 

Takse 

IV. 403, 405, 449 

Taoci 

II. 18, 175, 187 

Tehnokratizam 

v. 14, 218, 264, 280--281, 447, 

527, 533, 566 

\r!. 144, 163 

Telegrafska agencija nova Jugoslavija 

(TANJUG) 

III. 136, 141 ' 

Telegrafska · agencija Sovjetskog 

Saveza (TASS) 

III. 223 

Teorija 

-- о cekanju ili preuranjenosti 

(pasivisticka, oportunisticka) 

II. 25, 26, 36--38, 48, 51, 62, 309, 

362, 394, 472 

III. 279, 280 

-- о planiranju 

II. 36, 38, 51--52, 247, 309 

-- о podunavskoj federaciji 

II. 23, 100, 138 

-- о srednjoj Europi 

II. 84, 100, 180, 249, 360 

-- о strucnosti 

II. 25, 39, 114, 257 

-- manjeg zla 

I. 44, 51, 52, 54 

Teror 

II. 16, 18, 19, 21, 25, 44, 55, 

60, 76, 92, 105, 124, 130, 155, 

161, 172, 174--176, 186, 190-- 

192, 206, 252, 254, 345, 362, 369 

--371, 468, 513, 516 

III. 7, 74, 201 

Tiskovna zadruga 

I. 1 

Toti list 

I. 54 

Transport i veze 

IV. 309, 388 . 

v. 144, 151, 161, 179, 242, 262, 

306, 375, 388, 448--449, 480, 585, 

609 

\r!. 10, 20, 136, 286, 381, 479, 

555 

\r!I. 21, 63--64, 125, 258, 484 

Тrboveljska premogokopna druZ- · 

Ьа (ТРD) 

I. 47, 48 

II. 355

372- BORIS КIDRIC, SAВRANA DELA, 1, 1933--1941. 


Treca neprijateljska ofanziva u 

Jugoslaviji 

IП. 335, 336 

~govina 

-!17. 98, 99, зоз, 315, 336, 470-- 

472, 479, 481, 499, 529, 533 

17. 15, 42, 8lJ 117--118, 139-- 

140, 143, 150, 153, 166--167, 179, 

193, 195, 197, 199, 206, 245--247, 

257--258, 309--310, 318, 335, 339 

--340, 394--408, 429, "432, 434-- 

438, 442, 451, 458, 464, 466--472, 

478--480, 511, 524, 590, 600, 626 

--628 

17!. 17, 37--38, 49,- 59--60, 66, 

112, 194, 230, 232, 258, 286, 393, 

401, 469--471, 476--478, 487, 490 

--491, 500, 540, 546, 560, 601 

1/II. 12, 37, 40, 43, 55, 63--64, 

125, 164, 183--186, 202, 318--321, 

324, 331, 335, 343, 370, 372, 403 

--404, 411, 478--:480, 484, 506, 

511, 553 

- (17id. i Robna il."azmena, Robni 

promet, Spoljna trgovina) 

-- slobodna trgovina, prodaja 

17. 524, 585, 626--628 

17!. 29,1 38, 186--188, 200, 347, 

384, 405, 412--413, 416--417, 479 

--480, 488, 493, 541, 545--546, 

561, 568, 604 

17!!. 13, 30, 74, 108, 120, 137, 

196, 344, 370, 401, 416--418, 553 

- ·(Vid. ·i Pll"eduzeea - trgovacka, 

Trziste) 

- trgovaёka ~а 

17. 42, 398, 401, 468--471 

17!!. 636 

-- vezana trgovina 

!17. 310 

17. 317~318, 586, 626, 628 

17!. 17, 19, 49--~0, 77--78, 149, 

171, 186, 188, 230--231, 235, 249, 

313, 318, ззо, 332, 344--345, 347, 

387, 393, 417, 470, 491 

Tтgovinski tovaтiS 

I. 171, 173 

Тrializam 

I. 160, 162, 163 

Trockizam 

I. 241 

17. 217 

Tripolitanija 

п. 279 

Тrosarina 

!17. 405, 407--409, 448, 511 

17. 127, 373, 437, 456 

Тroskovi 

!17. 547 

17. 52, 215, 382--384, 398, 401, 

414, 423, 428, 503--505, 525-- 

526 

17!. 169, 171, 386, 539, 562 

17!!. 12, 22, 29, 511--512, 542, 

597, 637 

-- proizvodni troskovi 

!17. 242, 247, 302, 308--314, 352, 

359, 449, 531--534, 538--547 

17. 23--24, 127, 132, 141, 156, 

158, 164, 382--383, 386, 459--461 

17!. 169, 171, 400--402, 468, 563, 

591--592 

17!!. 17, 141, 177, 181, 256, 284, 

500 

-- troskovi trgovine i transporta 

!17. 308--309, 311, 315, 534, 541, 

547 

17. 19, 382, 384 

17!. 169, 171, 413, 469, 555--556 

17!!. 302 

-- upravni troskovi 

!17. 308--309, 311, 533--534, 538, 

541--542; 547 

17. 19, 42, 215, 382, 384, 398, 423 

17!!. 36, 140, 163, 189, 418 

Тrst 

117. 39, 274--276, 466 

17. 250 

- (1/id. i Slovenacko primorje, 

Julijska krajina, Slobodna teritorija 

Тrsta) 

Тrust 

17. 527--528, 631, 633 

Тrziste 

17. 19, 190, 207, 337, 375, 377, 

412--413, 416--417, 468 

1/II. 32, 54--55, 74--75, 106, 229 

--230, 352, 370, 442, 486, 490, 

553--554, 648 

Тunis 

II. 196, 209, 210, 267 

Тurska 

I. 251 

ТuZilastvo 

17!!. 241 

- (vid. i Nai-odno tuzИastvo) 

Т17 stanice - 

п. 507 

Udarnici 

·W. 32, 195, 226, 260, 435, 487 

17. 78, 142, 502--503, 563 

UdruZenje cetnika 

I. 231 

Ugalj 

17. 156, 250, ЗОЗ--304, 440, 597 

17!. 31, 49, 53, 107, 109, 148, 188, 

315--316 

1/II. 429 

Ugovor 

17. 433--434, 438, 509, 630 

17!. 165, 412, 468 

1/II. 36, 55 

U.govor izmedu Sovjetslrog Sarveza 

i DFJ 

III. 414 

- (1/id. i Zemlje nairodne demokratije) 

Ujedinjena Slovenija 

I. 176,! 177, 190, 205, 206, 207, 

213, 215 

п. 34, 72, 114, 169, 180, 181, 343, 

355, 454--456, 491 

IП. 30, 32, 91, ЗЗЗ, 351, 353, 386, 

388, 412 

!17. 30, 104 

Ujedinjeni savez antifasisticke 

omladine Jugoslavije (USAOJ) 

п. 58 

Ukrajina 

п. 506 

III. 147, 148 

Umetnost (knjizevnost) 

!17. 174--175, 187 

17. 70 

17!. 326, 441, 503--505 

Univerzitet 

w. 13 

17. 614, 622 

17!. 31, 36, 56, 209, 238--243, 

438, 440 

1/II. 378--379, 383--384, 390, 513 

--515, 538, 564 

-- u Beogradu 

I. 69, 85, 260, 261, 262 

-- u LjuЫjani 

I. З, 19, 20, 21, 40, 155, 183, 221, 

224, 226, 261, 262 

III. 296, 298, 305 

-- u Zagrebu 

I. 76, 124, 261, 262 

UNNRA 

III. 224 

!17. 472--473 

17. 90, 178, 502 

17!!. 588--589 

Uprava u narodnooslobodilackom 

ratu 

II. 149, 296; -300, 358 

Upravna komisija za oslobodenu 

slovenacku teritoriju 

и. 296 . 

iii. 113, 37, 325 

Upravni odbori 

17!. 132, 138, 142--143, 163, 166, 

181--182, 189, 206, 208--211, 377, 

380, 448--450, 498, 507, 513, 515, 

521--523, 591 

17!!. 16--17, 42, 44, 50,- 52, 58, 

66, 68, 73--74, 97, 122--123, 139, 

>14'1---



IV. 104, 107, 453, · 459 

- Ustavotvorni odbor 

IV. 166, 463 

Ustavotvorna skupstina federalne 

· Slovenije 

Пl. 30 

IV. 321, 362-368, 412 

--izbori 

IV. 321, 323 

Uvoz 

V. 159~ 164, 252, 269, 301, 308, 

324, 326, 439, 512, 519, 564, 598 

VI. 14, 24, 30, 36, 41-42, 52- 

:53, 7;1, 81, 83, 150, 184-185, 

188, 192, 197, 200, 202, 228, 236, 

316, 348, 352, 378, 441, 458, 542, 

586 

Vll. 25, 61, 253-255, 259, 261 

-262, 286, 300, 305, 336, 348, 

353, 395, 435, 446, 584 

;Uzdizanje kacka 

Пl. 145, 171, 172, 189, 200, 249, 

293 

Varnostnoobvescevalna slиZba OF 

(VOS OF) 

11. 23, 63--65, 71, 248, 251, 401, 

407, 478, 487, 496, 500, 515 

111. 37, 38, 43, 90, 328, 330, 331, 

333 

Vatikan 

IП. 302, 356 

IV. 218, 482 

Vll. 325-326 

Veca proizvodaca 

VII. 173, 193, 203, 214-217, 234, 

239, 241, 249, 269, 273, 276, 552, 

558, 578, 591, 600, 656--657 

Velika Вritanija (Engleska) 

1. 10, 127, 141, 142, 145, 148 

п. 123, 137, 141, 151, 190, 221, 

250, 268, 293, 329, 356, 365, 368, 

480, 481 

Пl. 26, 74, 89, 101-103, 106, 

119, 138, 154, 186, 225, 327, 397, 

403, 411, 427, 448 

IV. 9, 17, 31, 216--217, 273, 456 

-457 

v. 47, 49-50 

VI. 179, 186, 197, 203, 509, 511, 

543 

VII. 8, 30, 134, 227, 250, 262, 

314, 321, 326, 349--353, 355--357, 

359--365, 394 

Velika italijanska ofanziva 1942. 

godine 

п. 166, 168, 175, 177, 178, 179, 

186, 188, 189, 191, 193, 197, 199, 

200, 203, 205, 213, 225, 229, 252, 

253, 270, 312, 318, 320, 332, 362, 

368--371, 375, 378, 386, 396, '398, 

399, 401-403, 415, 416 

Velikosrpska burzoazija 

1. 13, 37, 227 

Velikosrpska hegemonija 

IV. 84, 367, 548--549 

V. 11, 446, 483 

VI. 427 

Versajski ugovor о 

miru 

п. 353 

Verska komisija• NR Нrvatske 

IП. 114 

Verska komisija Predsednistva 

SNOS-a 

111. 33, 43, 113, 429 

- (Vid. i Narodna' vlada Slovenije 

- Verska komisija) · 

Vinicari 

IV. 26, 29, 32 

Vipavska dolina 

п. 395 

Visak (slobodni visak) 

v. 426-427, 429 

VI. 407, 413, 531, 570 

VII. 13, 253, 318, 504 

- triZiSni visak 

v. 140, 318, 536--537 

VI. 13, 29, 91, 200, 245, 343, 345, 

347, 404, 412, 541--542 

VII. 399 

- visak proizvoda 

VI. 263, 416, 468 

VII. 39, 63, 65, 125, 136, 317, 

453--454 

- visak rada 

v. 207-209 

VI. 130, 159, 208, 289, 358--359, 

364, 367, 377, 391, 416, 522, 584 

-585, 587, 591 

VII. 10, 12, 18-21, 34, 38--39, 

. 42, 51-54, 59, 62--65, 125, 136 

--137, 152--155, 158, 163, 176, 

193--194, 206, 214-217, 219, 229 

--231, 234, 237, 239, 249, 269-- 

276, 283, 287-238, 296, 303-- 

304, 314, 317, 369, 395--396, 470, 

543, 575--576, 578, 594, 600, 607 

--608, 612, 655 

-- visak vrednosti 

V. 10, 21, 28, 204-205, 207, 381, 

397, 434, 583 

VI. 130, 266--267, 270, 276, 289, 

364, 367, 372; 584 

1 •. 

1 

VII. 44, 150, 176, 178, 271--272, 

288, 314-315, 333, 369 

- (vid. i Zakon vrednosti) 

Vlada FNRJ 

IV. 177--178, 251, 261, 264-266, 

302, 339, 358--359, 381--382, 384, 

389, 397, 401-402, 404, 407--408, 

485-486, 491, 493, 496, 501-- 

502, 509, 512, 533 

v. 18, 19, 22--23, 45, 61, 63, 65, 

70, 100, 102, 111, 131, 138, 141, 

143, 160, 171, 198, 212, 214, 268, 

292, 294, 296, 302, 319, 321, 357, 

360, 37~79, 390, 428, 476, 528, 

.551., 565, 570 608, 620 

VI. 33, 55--56, 73--74, 99, 106-- 

1107, 109--"li14, 12·3, 143, 148, 152, 

187, 192, 200, 206, 241, 278, 369, 

392, 394, 453-455, 457-458, 521, 

537, 548, 563, 575, 588, 592--593 

VII. 42, 44--46, 49, 54, 57, 73-- 

74, 76--80, 96--97, 99, 103--104, 

127--131, 133, 155, 160, 179, 187, 

253, 261, 263, 326, 341, 390, 394, 

397, 399, 402, 410, 433, 436-437, 

441--442, 444--445, 449-451, 

453, 550, 570, 590 

- (Vid. i Privredni savet, Savezna 

planska komisija, Savezno 

izvrSno vece) 

- deklaracija vlade 

IV. 177 

-- komisije komiteti vlade 

FNRJ 

IV. 233 

v. 514, "530, 611, 617, 621-622, 

626, 628--629, 632, 634-635 

VI. 111--113, 233 

VII. 276, 591, 603 

- (Vid. i Kontrola - Savezna 

kontrolna lkomisija, Savezna 

planska 'komisija) 

-- Ministarstvo finansija 

IV. 256, 263, 267, 369, 379, 404 

-405, 488, 490, 514, 546 

V. 115, 440-441, 529, 531, 565, 

635 

VI. 110, 112, 193, 230, 378, 385, 

_401, 482, 541, 548, 565 

VII. 454 

- Miristarstvo industrije (М;inistarstvo 

teske industrije, Ministarstvo 

lake industrije) 

v. 18, 93--94; 251, 393--394, 415, 

424, 466, 516, 610, 620, 623 

VI. 12, 111-112 

VII. (Savet. za industriju) 141, 

382, 390, 464, 477-478, 510, 549, 

566 

-- Ministarstvo narodne odbrane 

IV. 490 

- Мinistarstvo poljoprivrede 

IV. 172 

v. 568, 621, 623, 636 

VI. 50, 1227, ~36, 

479 ·(Savet za 

poljopriv.redu), 566 

- Мinistarstvo rada 

IV. 490 

v. 320, 327, 529, 531 

VI. 110, 112 

- Мinistarstvo rudarstva 

IV. 388 

V. 440--441, 514, 516 

VI. 11 

-- Ministarstvo saobracaja 

IV. 463, 467 

v. 298 

VI. (Savet za saobracaj) '1~0, 479 

-- Ministarstvo spoljne trgovine 

IV. 490, 505 

v. 255, 439, 598--599, 625, 636-- 

637 

VI. 110, 112, 378--379, 458 

-- Ministarstvo trgovine i 

snabdevanja' 

IV. 268, 476 

v. 394, 400, 425, 431, 436, 468 

--469, 472, 478-480, 623--624 

VI. 1 НО, 346 (Savet za robni promet), 

479, 490, 492-493 

-- Predsednistvo vlade FNRJ 

IV. 177 

v. 425, 429, 439, 506, 619 

- privredna ministarstva (savezna 

ministarstva) 

IV. 251--252, 318, 359, 394, 485, 

488, 499, 501--502, 546 

V. 11, 14, 25, 29, 58, 94, 97, 161, 

291, 293, 320, 390, 393, 415, 433, 

439, 503, 516, 528, 533, 608, 619 

--620, 624, 636 

VI. 102, 142, 209 

- reorganizacija vlade FNRJ 

VI. 208--210, 233, 320 

-- Savet za energetiku i ekstraktivnu 

industriju 

IV. 490 

VI. 147, 150 

-- saveti vlade FNRJ 

IV. 490



v. 623 

1VI. 109~113, 139, 142--143, 148, 

163, 167, 209, 320, 380--381, 537, 

542, 5,48, 553, 597--598 

.. 1VII. 210, 232, 380, 390, 511, 528 

Vlada NR Slovenije 

v. 284, 536, 538, 545, 548--549 

1VII. -486 

Vojna brzina 

rп. 263--265 

Vojna disciplina 

rп. 243, 288--292 

Vojna budnost 

rп. 152 

Vojni ratni sud italijanske Druge 

armije 

п. 76, 108, 355, 359 

Vojska drzavne bezbednosti 

(VDV) 

rп. зв 

Vojska i politika 

пr. 289--290 

Vojska 

- ~raljevine Jugoslavije 

rп. 289, 291--293, 314 

-- Sjedinjenih Driava Amerike 

rrr. 418 

- Velike Britanije 

III. 418 

. Vojvodina 

I. 71, 95, 239 

IV .. 473--474 

v. 229, 263--264, 401, 435, 469, 

475--476, 535--536, 539--540, 585 

vr. 349--352; 479--480, 555 

vrr. з1, зо8, 446 

Vojvodstvo 

п. 59 

Vopтosy ekonomiki 

vr. 520 

Vrednost (teorija vrednosti) 

vr. 168--170, 172, 256--261, 264, 

268, 270--271, 274--277, 281, 283, 

290, 364, 399--400, 403--405, 416 

--417, 468 

1VII. 171, 304, 369, 632 

- (Vid. i Vasak - visak vrednosti) 

-- prometna vrednost (trZisna) 

vr. 292, 363--364, 371, 406, 410 

1VII. 169, 174 . 

-- upotrebna vrednost 

vr. 168--169, 172, 174, 259--261, 

264--266, 268, 270, 275--277, 281 

-'283, 285, 290--296, 299--30



Zakon о 

za5titi radnika 

i!. 45, 56 

Zalihe 

.. VII. 235-236, 247, 252, . 256-257, 

622, 624, 627, 631 

Zanatstvo 

IV. 309, 332, 336, 407 

v. 122, 170-172, 204, 341-344, 

347-361, 372, 375--376, 445, 455, 

458, 509-510, 514 

VI. 66, 403 

VII. 37, 164, 184--185, 323-324, 

371~ 496, 511 

- OpSti zakon о zanatstvu 

IV. 341-34!4, 34'7--3:49, 353, 356 

-361 

- zanatlije 

v. 8, 342--343, 357-358, 361, 

З67......в69, 400, 456, 4!58, 462, 509 

-510 

VII. 125, 161 

-. zanatske komore 

v. 360-361 

VI. 152 

Zapad 

1. 141, 143, 151, 159 

Zapadne sile 

1. 142 

Zapadne -zemlje (zapadna reakcija} 

VI. 23-24, 378, 424, 431, 439, 

443-444 

VII. 10, 68, 133, 224, 251, 313, 

325-326, 355, 358-359, 363, 372, 

397, 401, 406, 537, 583 

- zajmovi, pomoc Zapada 

VI. 44, 82, 185, 188, 190, 192, 

203, 345, 348, ·392, 422-423, 456 

-457, 493 

VII. 85, 262, 314, 348, 351-352, 

355, 359, 484, 490, 588 

Zapadni front 

1. 140, 142, 143 

Zaplotnjastvo 

III. 67, 129, 178 

Zar;a svobocie 

II. 75 

m. З24 

Zborovi aktivista OF, vid. Osvobodilna 

fronta 

Zborovi Ьiraca 

III. 61, 62, 203 

IV. 22, 95, 141, 409, 445, 477-- 

478, 480 

VI. 125 

Zdravstvo 

v. 34 

VI. 209 

~- 25, 209, 254, 373, 391, 535 

Zemaljsko antifa5isticko vece narodnog 

oslobodenja 

- Bosne i Hercegovine 

п. ззi, зз9 

111. 18, 158 

- Crne Gore i Boke 

11. 339 

йl. 158 

- Нrvatske (ZA VNOН} 

1. 76, 249 

11. 339, 343 

111. 125, 158-160, 194, 195 

- SandZaka 

:п. 339 

Zemlje narodne demokratije (clanice 

Кominterne} 

v. 183, 192-193, 219, 221--225, 

323, ззв, 357, 525, 591-592, 596, 

602 

VI. 8-9, 22, 40-41, 43, 45, 53, 

87-88, 103, 137, 185, 205, 252, 

465-466, 472 

VII. З57, '360-361, 581--'582, 584 

-586, 588-590 

- (Vid. i lnformblro} 

- ugovori sa zemljama narodne 

demoki"atije 

IV. 414, 416, 493 

V. 296-297, 300, 525, 5QЗ, 592 

VI. 41, 53, 87 

VII. 583--585 

- Ekonomski savet 

v. 524--525, 591 

Znanstveni in5titut 

11. 443 

Ill. 441 

Zveza bancnih in zavarovalniskih 

zavodov 

11. 355 

Zveza delavskih prosvetnih druStev 

"Svoboda" 

11. 172 

Zveza delovne mladine 

1. 82, 90, 91, 230 

11. 136, 158-160, 395 

Zveza delovnega ljudstva Slovenije 

111. 299 

Zveza delavskih zena in deklet 

1. 26, 28, 29 

Zveza druStev kmeckih fantov in 

deklet 

1. 28, 83 

111. 307, зов, 313 

zveia industrialcev 

II. 355 

Zveza mladine Slovenije •(ZМS) 

IV. 29, 31 

Zveza mlaldine Slovenije (ZMS) 

:r:r. 158, 255, 300, 422, 425, 426, 

435, 469, 484, 510 

'IИ. 198, 200, 434, 437, 4З8 

Zveza slovenskih agrarnih interesentov 

1. 6, 7, 9 

Zveza slиSateljev Aleksandrove 

univerze (ZSAU} 

1. 40 

' 

Zveza slиSateljev LjuЬljanske univerze 

111. 299 

Zveza trgovskih 2Xk.uZenj 

111. 296 

:Zene 

·IV. 20, 23, 459-462 

VI. 18, 20, 338 

VII. 285--286, 481-482, 495, 505 

- (Vid. i AFZ, SP:ZZ} 

- ravnopravnost 

III. 362, 363 

- u narodnooslobodilackom ratu 

11. 135, 136, 252, 255, 300, 358 

Zrtve reakcije 

11. зо, 31 

Zumberak 

[1, 505

1 

BORIS КIDRIC, SAВRANA DELA, 1, 1933--1941. 381 

SADRZAJ (I-VII) 

KNЛGA I 

LEV MODIC, SКICA ZA SТUDIJU О ~VOLUCIONARNOJ 

!ВОВЈВI 1BORISA IКШRICA ~ 

PREDGOVOR IZDANJU 89 

PREDGOVOR PRVOJ КNJIZI 

1933. 

KRIZA "LJUBLJANSKOG ZVONA" 1 

1934. 

О PREPELUHOVOJ AGRARNOJ REFORМI 6 

О ORGANIZACIONOM STANJU, RADU, GRESКAМA I ZADA 

CIМA !РОКRАЛNSКЕ ORGANIZACIJE KOМUNISTICКE PAR- 

TIJE U SLOVENIJI 13 

1. Oтganizacioni тazvitak paтtijske oтganizacije и Sl.oveniji 

posle pтovale 1930. godine (13), 2. Obnavljanje oтganizacije 

1931. i pocetkom 1932. godine {16), 3. Obnavljanje do 

likvidacije sektoтa ·(18), 4. Razvitak Paтtije od likvidacije 

sektoтa do danas (22), 5. Pozitivni i negativni momenti obnavljanja 

{23), 6. Dana.Snje oтganiZizciono stanje Paтtije и 

Sloveniji (24), 7. Masovni таd paтtijske oтganizacije и Sl.oveniji 

(28), 8. Konkтetni zadaci Pokтajinske oтganizacije и 

Sloveniji (32), 9. Opsta ocena Pokтajinske oт.ganizacije и 

Sloveniji (35). 

О RADU POКRAJINSКE ORGANIZACIJE KOМUNISTICКE 

iPARТIJE U SLOVENIЛ РО SINDIКALNOJ LINIЛ 

37 

I. Razvitak (37)._ 

1. (37), 2. Obnavljanje 1931. i и ртvој polovini 1932. godine 

(39), 3. Obnavljanje и dтugoj polovini 1932. i и pocetku 1933. 

godine {40), 4. Godina 1933 {43). - 

П. Izbori radnickih poverenika (45). 

III. Borbe radnicke klase u Sloveniji 1934. godine i na5e ucesce 

u njima (47). 

IV.' Greske. i zadaci {50). 

1. Pogтesna glediSta i pogтesna tvтdenja (50), 2. Na8e gтeske 

i nasi nedostaci · na тadnickim skuptovima i и тadnickim 

akcijama i odgovaтajuci zadaci {52).

,382 

1935. 

TONE CUFAR, SLOM 

IZVESTAJ О ZEМALJSKOJ KONFERENCIЛ SKOJ-a КОЈА 

ЈЕ ODRZANA КRАЈЕМ AVGUSTA 1935. 

I. Uёesnici i organizacije koje su ucesnici predstavljali (67). 

П. Dnevni red Zemaljske konferenc.ije i njen tok (72). 

Ш. Priprema Zemaljske konferencije (74). 

Kako :је radilo Privremeno rukovodstvo kao kolektiv (80). 

GOVOR NA SESTOM KONGRESU KOI 

CLANSТVU SKOJ-a I SVIМ МLADIМ LJUDIМA U JUGO 

SLAVIЛ 

МLADIМ LJUDIМA · 

Ci:ia :је omladina (112), Cime poceti (114), Vaspitan:je u 

omladinskim organizaci:iama novog kova (116), Za potpuno 

organizaciono :jedinstvo тadnicke omladine (117), Omladinske 

organizaci:je! Omladino! U:jedinimo svo:je s~~ge! (118), 

VaSPitava:jmo omladinske organizatore i neustrastve pobornike 

omladinskih prava! Negu:jmo svakog mladog coveka! 

(119), Omladino - mladi l:judi! (122). 

1936. 

PISMO OМLADINI U SLOVENIJI О МIROVNOM KONGRE 

SU U Z~VI 

1938. 


Napad na :jedif!-Stvo (127), Daladierova vlada (129), Pregled 

cetiri godine (131), Dvesta porodica (134). 

1940. 

RAZVOJ RATA I PROBLEМ NEUТRALNOSTI 

iPOSLE SLOМA FRANCUSKOG IМPERIJALIZМA 

EVROPSКE КRIZE I SLOVENACКI NAROD 

Drustvena i politiCka karakteristika rasula austro-ugars~e 

drzave (153) Pripreman:je Slovenaca za presudne dogaaaзe 

{159), NacW:W.zno nedonosce u revoluci:ii (165), Isk'ILStva i 

pogled na savremeni proЪlem (185). 

NAPOМENE IUZ ISTORIJU SLOVENACКE КNJIZEVNOSTI 

RAZVOJ RATA I BALКAN 

NEК.OLiiКO RECI U ODGOVOR 

54 

67 

85 

94 

108 

124 

140 

145 

153 

187 

198 

200 

PRILOZI 

1932. 

383 

!ZVESTAJ О RADU O[ВLASNOG] К[ОМIТЕТА] SLOVENIJE 219 

[PISMO CEN'r_RALNOM КОМIТЕТU. КРЈ, 1932] 221 

1934. 

[IZVESTAJ CENТRALNOM КОМIТЕТU КРЈ, 1934] 223 

1935. 

REZOLUCIJA О RADU I ZADACIМA SKOJ S POSEBNIМ OB- 

ZIROM iNA NARODNI FRONT SLOBODE I МIRA 227 

I. Politicka situaci:ia u drzavi i тadna te napredna omladina 

'(227), II. Sadan:ie glavne zadace SKOJ-a (231), Ш. Jedinstvo 

radnicke omladine (233), IV. Razliciti oЪlici ostvaren:ia 

omladinskog narodnog fronta za slobodu i za mir 

(234), V. Osnovne organizacione zadace (239). 

1936. 

REC U DISKUSIЛ NA APRILSKOM PLENUМU СККРЈ (1936) 260 

1940. 

rREFER.AT О AGITACIJI I PROPAGANDI] 

REGISTAR IМENA 

PREDМETNI REGISTAR 

240 

271 

297 

1941. 

LIК SLOVENACКE INТELIGENCIJE IZМEDU PRESERNA I 

LEVSTIКA 

205

г 

1 

,384 

KNЛGA П 

PRED.GOVOR DRUGOJ КNJIZI 

·.1941. 

iNASA NESRECA ·I NASA VERA! 

IPAROLE NASE OSLOBODILACКE iВОRВЕ 

UCINIMO SVOJU DUZNOST 

U AКCIJU! 

РОLЕТ OSVOBODINE FRONТE 

VATRENO КRSTENJE SLOVENACKIН PARTIZANA 

IZDAJSTVO REAIКCIONARNE BURZOAZIJE NAD VIJASTITIM 

NARODOM 

OPSTENARODNI КАRАКТЕR OSVOBODILNE FRONTE 

U OSVOBODILNU FRONTU 

ZNACAJ OSNIVANJA SNOO I NJEGOVIH LМERA 

1йА PRAVILNO SPROVOBENJE LINIJE OSVOBODILNE FRONТE 

NEКOLIКO ZADATAКA NASE AGITACIJE I PROPAGANDE 

ZNACAJ SLOVENACKOG !PARTIZANSTVA 

USPEH OSLOBODILACКE ВОRВЕ NA BRATSKOM JUGU 

NAPRED I .SАМО 'NAPRED! 

rzA NASU NACIONALNU iDISCIPLINU 

fZA STO TESNJE JEDINSTVO OSVOВODILNE FRONTE 

DANAS ~ЕМА VREМENA ZA ,,PLANOVE" 

POLA GODINE OSVOBODILNE FRONTE 

RAZBIJМO PROTIVSLOVENACKU ZA VERU UNUTRASNJIН 

iNEPRЏATELJA NASEG NARODA 

О ZADACIМA NASIH TERENSKIН ODBORA 

RAT РЕТОЈ KOLONI! ·PROSIRIМO OB.AVESTAJNU SLUZBU! 

iPITANJE NASE NARODNE VOJSКE 

1942. 

SLOVENACКO NACIONALNO JEDINSTVO - UCVRSCENO 69 

DRZA VA U DRZA VI 71 

VRНUNAC CINIZМA 74 

ULOGA RADNICКE KLASE I RADNOG .NARODA U SLOVE- 

INACKOM INARODNOOSLOBODILACKOM !POKREТU 77 

SLOVENACКA NACIJO I RADNI NARODE - NA BRANIК 

SVOJE BUDUCNOSTI 82 

NA PUTU КА OSLOBOBENJU SLOVEN!A.CКOG NARODA 87 

SOVJEТSКA DEMOКRATIJA- IZVOR NEPOВEDIVOSTI CR- 

VENE RADNICK0-8ELJACКE ARМIJE 90 

ZNACAJAN DEКRET 92 

REVOLUCIONARNI RAZVITAК SLOVENACКOG NARODNO 

OSLOBODILACKOG РОКRЕТА 94 

КLEVETE I PODМETANJA NEPRIJAII'ELJA NASE PARTIJE 99 

5 

7 

11 

13 

1'5 

18 

20 

22 

27 

29 

31 

34 

37 

39 

42 

45 

47 

49 

511. 

53 

57 

60 

63 

66 

1 

1 

Ј 

' 

UNUТRASNJI Р ARТIJSKI ZADACI 102 

О KONSPIRACIJI 105 

TONE TOмASIC - UZOR KOMUNISTJ.iМA I SVIМ AКTIVISТIiМA 

OSVOBODILNE FRONTE 108 

OSLOBOВENA SLOVENACКA TERITORIJA- POTVRDAPAR- 

TIJSКE LINIJE . 113 

SLOVENACKI NAROD PREUZLМA VLAST 1!17 

ZADACI NARODNOOSLOBODILACКm ODBORA 120 

REFERAT О 

DACIМA 

POLITICKOM POLOZAJU I PARTIJSКLМ ZA- 

122 

OsvoЪodilna fronta slovenackog 

paтtija Slovenije (125). 

naтoda i Komunisticka 

Zavr5na .rec druga Petera Кa:lana ·uz referat о politickom 

polozaju i partijskim zadaci·ma (140). 

STANJE OSLOBODI1LACКE BORiВE I ZADACI PARTIJE 1].5t1 

iNOVI SLOVENACKI PAТ.RIOTIZAМ 155 

ZA RASCISCAVANJE NEКIH РОЈМОVА О OМLADINSKOM 

РОКRЕТU 158 

ORGANIZACIONI I КADROVSKI ZADACI PARTIJE 161 

NOVA SLOVENACКA DEМOКRATIJA 166 

POSLE TRI МЕSЕСА SLOBODE 168 

BELA GARDA - SМRTNI NEPRIJAТELJ SLOVENACKOG 

NARODA 171 

REORGANIZACIJA GLAVNE KOМANDE 177 

OSVOВODILNA FRONTA SLOVENACKOG NARODA I JUGO- 

SLAVIJA 179 

POVODOM PROGLASA SVESLOVENSКOG ODBORA U MO- 

SКVI SLOVENACKOM NARODU 182 

VELIКA PARTIZANSКA POBEDA 184 

POSLEDNJI КОRАК BELE GARDE 189 

VOJNI ZADACI 193 

LМEBUNARODNA I UNUTRASNJA SITUACIJA I ZADACI SLO- 

VENACКE Р ARTIZANSКE VOJSКE 195 

NASA VOJ'NA ISКUSTVA I NEDOSTACI 199 

ZA DISCIPLINU I JEDINSTVO NASE VOJSКE 203 

RANJIVE ТАСКЕ BELE GARDE 205 

МEBUNARODNI POLITICKI RAZVOJ PRIBLIZAVA POBEDU 

OSVOВODILNE FRONTE 209 

1943. 

ВIНАСКА SKUPSTINA - PLOD BORiВE NARODNOOSLOBO 

DILACКE VOJSКE I PARTIZANSКI'Н ODREDA JUGOSLAVIJE 214 

ZA JEDINSTVO RAIDNICКE КLASE SLOVENIJ.E 218 

CINJENICE SU ТЕSКА STVAR 221 

SLOVENACKI NAROD I CRVENA ARМIJA (О DVADESET PE- 

TOGODISNЛCI RADNICКO-sELJACКE CRVENE ARMIJE) 224 

STVARNA ULOGA ,,SREDINE" . 228 

25 Boris Юdric, I 

385

;386 

iF:ALSWI:КATORI SU PREVAZISLI SЕВЕ 232 

GODISNJICA OSVOBODILNE FRONTE 235 

DVE GODINE OSVOBODILNE FRONTE 238 

.DVE GODINE OSVOBODELNE ]!IRQNТE. ISТORIJAT 24:2 

- РUТ NASE iВОRВЕ 257 

KOMUNISTICКA PARTIJA SLOVENIJE I т.Актrкл ~1 

PRШLI2AVA SE КATASТROFA OSOVINSКIН SILA 267 

ZA NASU NARODNU VLAST 270 

iКOMUNISTI I SLOVENACКO SVESTENSTVO '273 

SNAGE OKUPAТORA PROPA!DAJ:U 278 

SLOVENACKO NARODNO PREDSTA VNISTVO NOVOG KOVA 282 

NOVA "VLADA" 285 

SLOVENACKI NAROD I CRVENA ARМIJA 287 

VELIКODUSNOST NIJE POPUS'IILJIVOST 289 

CEТNICKO GNEZDO U LONDONU 292 

OSNOVNI ZADACI ОV1Н DANA 295 

KOGA DA BIRAМO 298 

GOVOR NA SКUPSTINI DELEGATA SLOVENACKOG NAIRODA 300 

PREDLOZI SКUPSTINI DELEGATA SLOVENACKOG NARODA 323 

ISTORIJSКA SК>U:PSTINA 326 

IZV ANREDNO V AZAN 'SPOLJNOPOLIT·ICКI DOGAВAJ 329 

REC U DISК>USIJI NA DRUGOM ZASEDANJU А VNOJ -А ~1 

PREPREКE SU PALE 

ISTORIJSКA SKUPSTINA U JAJCU 

UCDМO OD NASE J:U2NE iВRACE 

PRILOZI 

1941. 

334 

339 

345 

·IZVESTAJ CENTRALNOG КОМIТЕТА КР SLOVENIJE IZ DRU 

GE POLOVINE NOVEМВRA 1941. CENTRALNOM КОМIТЕТU 

К!РЈ О OSVOBODILNOJ FRONTI SLOVENACKOG NARODA 351 

IZVESTAJ CENTRALNOG КОМIТЕТА KIFS IZ DRUGE POLO 

VINE DECEМBRA '1941. CENTRALNOM KOMITEТU КРЈ О 

POLITICК:IM PRILIКAМA U SLOVENIJI 352 

1942. 

IZVESTAJ О POLIТICKOJ SLТUACIJI U SLOVENIJI 358 

NAJVISA MANIFESTACIJA SLOVENAOКOG NARODNOG OT 

PORA 362 

PARTIJSKIМ ORGANIZACЫA!МA U UDARNIМ BRIGADA!МA 373 

1. Sta nasa Paтtija zahteva od svojih clanova и иdaтnim 

bтigadama (374), 2. Oтganizaciona stтuktитa paтtijske oтganizacije 

и иdaтnim bтigadama. Pтimanje novih clanova. 

(375), 3. Rad paтtijske oтganizacije i sadтzaj paтtijskih sastanaka. 

(376), 4. Najaktиelniji tтenиtni zadaci paтtijskih 

oтganizacija и иdaтnim bтigadama. (377), 5 .. Zakljиёak 

·(378). 

387 

iВRIGADAМA I STAВOVIМA ODREDA [OТКLANJANJE Щ!:- 

DОSТ.АЈТАКА U JIORBI PROТIV BELE GARDE] 379 

:ВILTEN POLITICКOG KOМESARIJATA · SLOVENACКE PAR 

TIZANSКE VOJSКE. BR. 1 382 

OКRUZNIМ ODBORIМA OF [DOSTA VLJANJE IZVESTAJA] 384 

OКRU2NIM ODBORDМA OF [PR!iPREМA ZEМLJORADNICКE 

.КONFERENCIJE] 385 

BDLTEN iPOLLTiёKOG KOМESARIJATA SLOVENACКE PAR- 

TLZANSКE VOJSКE. tВR. 2 387 

STAВOVIМA ODREDA I BRIGADA [О ANALIZI USPESNO- 

STI АКСIЈА I О IZVESTAVANJ,U] 388 

POVEREN!Sт.VIJМA IOOF [ OКRU2NIМ ODВORIМA OF [О 

PULARLZACIJA PRJVOG ZASEDANJA AVNOJ-a] 389 

POVERENISTVI!МA IOOF I OК!RU2NIM ODВORIМ!A OF [О 

SARA:DNJI U SLOVENSKOM POROCEV ALCU] 

POVERENISTVIМA IOOF I OKli02NI!М ODBORIМA OF [0 

iPRЖU1PLJANJU РОDАТАКА О ZLOCINIMA I ZLOCLNCLMA 

OKUPATORA I BELOGARШSTA] 392 

CENTRALNOM KOMIТETU KOMUNISTICКE PARTIJE JUGO- 

SLA VIJE (IZVESTAJ О "OF SLOVENSКEGA NARODA") 392 

1943. 

1. Sitиacija OF рте oslobodenja teтitoтije (392), 2. OF za 

vтете oslobodene tentoтije (395, 3. OF za vтете ofanzive 

(398), 4. LjuЬljana (398), 5. Naoтuzani nastup bele gaтde 

(399), 6. "Politiёka" taktika bele gaтde (400), 7. Pтocesi и 

,,sтedini" •(402), В. Pтocesi и beloj gaтdi (403), 9. Linija Paтtije 

i OF (403), 10. Sadasnje stanje OF (405), Odnosi и OF 

:(407). 

BLLTEN POLITIOКOG KOМESARIJATA SLOVENACКE NA- 

RODNOOSLOBODILACКE VOJSКE. BR. 4 409 

I. Kтiza и izbegliёkoj londonskoj vladi (409), II. Populaтisanje 

иspeha Naтodnooslobodilacke vojske Jиgoslavije i objasnjavanje 

тukovodece vojnicke i politiёke иloge vтhovnog 

komandanta dтuga Tita (409), III. Za intenzivniji politicki 

таd nase vojske теdи civilniт stanovniStvom (410), IV. Odgovoтnost 

politiёkih komesaтa zona (411), V. Za kontтolu 

politiёkog таdа и vojsci (4lil), VI. Vise zabave и na8oj vojsci 

(4111), VII. Za tesnи saтadnju izmedи politickih komesaтa 

i komandanata i и politiёkoj oЬlasti (412). 

POVERENISTVIМA IOOF I OКRU2NDМ ODBORIМA OF [ZA 

DACI U VEZI SA KIOZOM JUGOSLOVENSКE IZВEGLICКE 

VLADE] 412 

ViRHOVNOM PLENUМU OF SLOVENACKOG NARODA [2. JA- 

NUAR 1943] ' 414 

39il

.. ~ 

.~1 

388 

I. Situacija na terenu (415), П. Vojska (418), III. Bihac 

(419), IV. Pitanja Zinije i taktike. Organizaciona pf.tanja 

·(422), V. Finansijsko pitanje (423). 

·oвAVESTENJE POVERENISTVEМA IOOF I OКRUZNIМ OD 

BORIМA OF О SLOVENACKOJ DELEGACAJI ZA ANTIFASI 

STICKO VECE NARODNOG OSLOВOБENJA (ВIНАё) I О KO 

NSTITUISANJU IZVRSNOG ODBORA OSVOBODILNE FRONTE 

SLOVENAёКOG NARODA 

SVIМ POVEREN!STVIМA, OКRUZNIМ, REJONSKIM I TEREN 

SKEM ODBORIМA OF OКRU:ZNICA О REORGANIZACIJI OM 

LADINSКE ORGANIZACIJE OF 

POVERENISTVIМA IOOF I OКRUZNIМ ODBOR!'МA OF: NA 

RODNA ZASTITA 

POVERENISTVIМA IOOF I OКRUZNI!М ODBOREМA OF: NA 

RODNA РОМОС 

SVIМ POVERENISTVIМA, OКRUZNIМ I REJONSKIМ ODBO 

RIМA OF [MOBILIZACIJA U SLOVENACКU NARODNOOSLO 

BODILACKU VOJSКU I PARTIZANSKE ODREDE] 

Uputstva za mobllizaciju и Slovenacku narodnooslobodilacku 

vojsku i partizanske odrede (4ЗО). 

SVIМ POКЦAJiNSКIM POVEREN!SТVEМA, OКRU:ZNIМ I RE 

JONSKIM ODBORIМA OF SLOVENACKOG NARODA [ORGA 

NIZOVANJE ODBORA PRISILNO MOBILISANIH U BELOGAR- 

DISTICКE JEDINICE] 4~ 

OКRUZNICA О OSNIVANJU ANTIFASISTICKOG SAVEZA ZE- 

NA (SPZZ). SVIM POVERENISTVIМA IOOF, OКRUZNIM, RE- 

JONSКIM I TERENSKIМ ODBORIМA OF 435 

BILTEN POLITICKOG KOМESARIJATA SLOVENACКE NA 

RODNOOSLOBODILACКE VOJSКE I Р ARTIZANSКIH ODRE- 

DA. BR. 5 437 

ЮКRAJINSKOM KOMITEТU КРS ZA SLOVENACKO PRI- 

MORJE [21. FEBRUAR 1943] 439 

POVERENISTVIМA СК I OКRUZNIМ КОМIТЕТIМА KPS [PO 

JASNJAVANJE I IZLAGANJE IZJAVE OSNIVACKIН GRU- 

PA О JEDINSTVU OF] 446 

BILTEN POLITICKOG KOМESARIJATA GLA VNE KOМANDE 

NOV I РО SLOVENIJE. BR. 6 451 

OКRUZNICA OКRUZNIМ ODBORIМA OF I POLITIOKIМ RAD- 

NICIМA О ODNOSU РRЕМА SREDINCIМA 452 

SLOVENACKOM NARODU 454 

POVERENISTVU IOOF ZA LJUВLJANU [USPOSTA VLJANJE 

VEZA SA OFICIRIМA BIVSE JUGOSLOVENSКE VOJSКE КО- 

Ј! SU SE VRATILI IZ INTERNACIJE] 457 

VRHOVNOM IPLENUМU OSVOBODILNE FRONТE SLOVENA- 

CKOG NARODA [8. МАЈ 1943] 459 

1. Medunarodna situacija i medunaтodne pozicije Osvobodilne 

fronte (459), 2. Razvitak oslobodilacke ЪоrЬе i situacija 

na terenu (461), 3. Razvitak Narodnooslobodilacke vojske i 

partizanskih odreda Slovenije (464), 4. Zbor aktivista iz 

"LjuЪljanske pokrajine" (466), 5. ProЪlemi (466). 

424 

425 

427 

428 

429 

,l 

,1 

1 

OКRUZNIМ ODBORIМA I AКTIVISTIМA OF [ZA BRZE PRE- 

RASТANJE ODBORA OF U ORGANE NARODNE VLASTI] 467 

POVERENISTVU IOOF ZA LJUВLJANU [ZADACI] 468 

IМEБUNARODNI RAZVOJ - POTVRDA OSNOVA I LINIJE 

OF 471 

OКRUZNIМ ODBORIМA КРS [PRERASTANJE ODBORA OF 

U ORGANE NARODNE VLASTI] 474 

OКRU:ZNICA OКRUZNiм ODBORIМA I AКTIVISTIМA OF 

[ZADACI POSLE ISКRCAVANJA BRITANSКE I АМЕRIСКЕ 

VOJSКE NA SICILIJU] 475 

VRHOVNOM PLENUМU OSVOBODILNE FRONTE SLOVENA 

CKOG NARODA [POLOZAJ NARODNOOSLOBODILACKOG РО- 

КRЕТА U SLOVENIJI] 479 

1. Medunarodna situacija i njen uticaj na na!u unutrasnju 

situaciju (480), 2. Nasi politicki zadaci i nasa politiCka platforma 

(482), 3. Daljnji razvitak nase vojske (483), 4. Polet 

na terenu (484), 5. Saradnja izmedu Izvrsnog odbora i Plenuma 

(484). 

POVERENISTVU IOOF ZA LJUВLJANU [21. JUL 1943] 484 

POVERENISTVU IOOF ZA LJUВLJANU [ZADACI POSLE PA- 

DA FASIZМA U ITALIJI] . 490 

SLOVENACKOM NARODU [POSLE PADA FASIZМA U ITA- 

LIJI] 492 

POVERENISTVU IOOF ZA LJUВLJANU [ZADACI PRI ZAO- 

STRAVANJU PRILI.КA U ITALIJI] 494 

OКRUZNICA SVIМ OКRUZNIМ ODBORIМA I AКTIVISTIМA 

OSVOBODILNE FRONTE [!POPULARIZACIJA POBEDE CRVE- 

NE ARМIJE] . 497 

389 

OКRUZNICA SVIM OКRUZNIМ ODBORIМA I AКTIVIST!IМA 

OF [USPOSTAVLJANJE VLASТI OF NA PODRUCJIМA SA 

КОЈIН SE POVUК:LA ITALIJANSКA VOJSКA] 497 

UPUTSТV А OКRUZNIM, REJONSКIМ I TERENsкnv.J: ODBO- 

RIМA OSVOBODILNE FRONTE О PREUZIМANJU VLASTI 498 

OKRUZNICA [OКRU:ZNIМ ODBORIМA] О UVOБENJU SEКRE 

TARIJATA U ТERENSKIМ ODBORIМA OSVOBODILNE FRON- 

ТE 501 

OКRUZNIM ODBORIМA OF [POPULARIZACIJA SKUPSTINE 

U KoCEVJU] 502 

OКRUZNICA SVIМ OКRUZNIM ODBORIМA OF [ZADACI 'и 

SLUCAJU U!PADA NЕМАСКЕ VOJSКE NA OSLOВOБENU ТE- 

RIТORIJU] 503 

OKRUZNIМ ODBOREМA OF [ZADACI U VEZI SA SUБENJEM 

iВELOGARDISTICKEМ I PLA VOGARDISTICKIM ZLOCINCI- 

МA U KOCEVJU] 504 

OКRUZNICA SVIМ OКRUZNIМ ODBORIМA I AКTIVISTIМA 

OSVOBODILNE FRONTE [SAVLADAVANJE POSLEDICA NЕ- 

МАСКЕ OFANZIVE] 505 

OКRUZNIМ ODBOREМA I AКTIVISTIМA OF [ZNACAJ DRU- 

GOG ZASEDANJA AVNOJ-З] 508 

POКRAJINSKOM KOMITETU КРS ZA PRIМORJE [26. DЕ- 

СЕМВАR 1943] 511

390 

KNЛGAИI 

PREDGOVOR ТRЕСОЈ КNJIZI 

1944. 

О NOVOJ GODINI 1944. _ 

!SLOVENACKI NAROD ЈЕ ОРЕТ PROGOVORIO 

PRVI KONGRES SLOVENACКIН К:UL'DURNIH RADNЖA 

GOVOR NA NARODNOM ZBORU U CRNOМEL.ИJ 

О IZGRADNJI NARODNE VLASTI I SLOVENAOКE DR2AV 

NOSTI U OKVIRU FEDERATIVNE JUGOSLA VIJE 

:PRVO ZASEDANJE SLOVENACKOG NARODNOOSLOBODILAC 

KOG VECA 

DEMOКRATICNOST ODLUКE О IZВORI!МA 

NASE NOVE ODLUКE. Osndvanje ods~a pri PredsedniStvu SlovenaCkog 

narodnoosldЬodilackog veea 

ODJEK PRVOG ZASEDANJA SLOVENACКOG NARODNOOSLO- 

BODILACKOG VECA . 

ZA STVARALAOКI RA!D NASIН ORGANFZACIJA I AК:TIVI 

STA 

NASA ZAНVA:LNOST CRVENOJ AR>МIJI I МARSALU SТA 

LJINU. Povodom dolaSka SovjetSke vojne misije 

RAZVIJAJМO PRA VILNU IZВORN.U AКTIVNOST 

AКTIVIZIRAJMO NOV01ZA!ВRANE МESNE NARODNOOSLO 

BODILACКE ODBORE 

GRESКE КОЈЕ NA SV .А:КI NACIN ТRЕВА ODSTRANITI 

TRECA GODINA OSVOBODILNE FRONТE 

•1: . Od apтilske s~upStine aktivista do italijanske kapitulaa:~e 

(70), 2. Ретюd kocevske Skupstine delegata slovenackog 

naтoda •(77), З. Peтiod velike nemacke ofanzive (82) 

4 •. Peт.iod posle Dтugog zasedanja AVNOJ-a (83), 5. Izgтad~ 

n:~a naтodne vlasti i moЪilizacija svih naтodnih snaga (84). 

NEGUJiМO OSOBINE NASEG AКTIVA КОЈЕ OMOGUCUJ·U 

!POBEDU 

!POLITICКI ASPEКTI NASEG RADA 

!RA'ZGOVOR О OSLOBOШLACКOJ BORВI 

GOVOR NA SVECANOJ SEDNICI IOOF POVODOM TROGO 

DISNJICE OSNIVANJA OSVOBODILNE FRONTE 

GOVOR NA ISК:U!PU POVODOM TROGODISNЛCE OSNIVANJA 

OF 

О ·TEKOVINAIМA OSVOBODLLNE !FRONTE 

rzA IPRVI >МАЈ - MOBIL!SI!МO SVE SNAGE 

POZDRA V NOVINARSKOJ KONFERENCIJI 

NARODNA VLAST I SVESTENSTVO 

GOVOR NA PRVOM REDOVNOM ZASEDANJU SRESКE NA 

RODNOOSLOBODELACКE SКUPSTINE МЕТLIКА 

VISE JUGOSLOVENSTVA 

5 

7 

9 

12 

16 

. 20 

42 

45 

48 

50 

53 

56 

58 

&1 

64 

69 

85 

88 

92 

95 

98 

105 

107 

blt1 

113 

1'1Ц 

124 

NASI NAJV.A2NIJI IZADACI 128 

О OSNOVNI!М КАRАКТЕRISТЈ.IКАМА IZGRADNJE DEМO- 

R!RATSКE I IFEDERATIVN·E JUGOSLA VIJE 13!1. 

DVA .POGRESNA :М:ISLJENJA 135 

OSТA!LI SU iВEZ IКАКVЕ NADE 138 

ii.VIOBI!LLZACIJA 

ii.4З 

SLOVENSTVO U IPOHODU 146 

NI ·ТО IН INECE SP ASTI 1'50 , 

RAIZGOVOR О OSVOBODILNOJ FRONТI I VЕЩ 154 

!PLODOVI NOVE JUGOSLA VIJE 158 

DERVISI КОЈ! URLAJU 163 

О IPOLITICKOM VASPIТANJU NARODNIН МАSА, О МASOV- 

NOM RADU I ORGANI.ZACIONI!М PITANJIМA OSVOBODILNE 

~ROiNТE . 168 

1. Osnovne kaтakteтistike politickog vaspitanja novog tipa 

·(169), П. О sadтzini i oтganizacionim pitanjima Osvobodilne 

fтonte •(173), III. О nekim osnovnim nedostacima nasih 

aktivista :(178). 

GOVOR NA PROSLA VI •POVODOM DODELE SOVJEТISКIH OD- 

LТКOVANJA 1~ 

DRUGA SК'U:PSTINA AКТIVISTA OSVOBODI!LNE FRONTE 187 

GOSPODIN KUНAR ЈЕ PROGOVORIO.. . 190 

GODISNJiiCA :PRЖLJUCENJA I GOVOR МARSA!LA TITA 194 

JOS NEKOLiiКO NAPOМENA U.Z IPOLITICKO-ORGANIZACIO- 

NA PITANJA OSVOBOD~LNE FRONТE 198 

1. Petnaesti septembaт - medaS и ~ет odnosu ртета 

nacionalnim izdajnicima i 8pekulantima (199), 2. Funkcioneтi 

na8ih oтganizacija neka Ъиdи domaci ljudi - sistematski 

tтеЪа uklanjati pтofesionalizam ·(200), :3. Pтosiтimo 

оdЪоте (201), 4. Izboтi i u Osvobodilnoj jтonti •(201), 5. Polazna 

taёka za ozivljavanje teтenskih оdЬота (202), 6. Pтopagan:dno-politicki 

i dтugi таd sto viSe pтeneti na masovne 

teтenske оdЬоте Osvobodilne fтonte (202). 

391 

"ZLAТNA SREDINA" 204 

11. ,,Zlatna sтedina" u pocetku oslobodilaёkog pokтeta (207), 

2. Njihova saodgovoтnost (211), З. Oni i Mihatlovic (212), 

4. Oktobaт i novembaт 1942 (213), 5. Kapitulacija Italije 

•(214), 6. Medunaтodni ugled nove Jugoslavije тaste (215). 

IPROSIRENJE LZVRSNOG ODBORA 217 

GOVOR NA OSNIVACКOM SASTANК:U SLOVENACКOG UМEТ- 

N:rc.кOG К:LUВА 220 

NASA SUVERENOST, NAS МEE>UiNARODNI UGLED I NAS 

iPONOS 222 

IВIТКА rzA BEOGRAD 227 

GOVOR NA PROSLA VI OSLOBOБENJA BEOGRADA 230 

RAT BIROКRATШMU, KARIJERIIZМU I OSTALI!М NEZDRA- 

VI!М IPOJAVAМA! 23'1

392 

393 

1. Вirokratizaт (2ЗЗ), 2. "Biciklistika" (2З5) з. ·кarijerizaт 

(2З7), 4. Pitan;e privatnog zivota (238). ' 

NOVA МERILA 

ZA POVEZANOST NASIH STAВOVA SA NASOM VOJSКOM 

ZA OZIVLJENJE 1 PRODUiВLJENJE POLITICKOG RADA U 

NASOJ VOJSCI · 

POSALJITE U VOJSKU STO SPADA U VOJSKU 

PRAZNIК RUSKOG PREPORODA 

GOVOR NA SASTANКU SLOVENAOKOG UМEТNICKOG КLU 

IВA 

INAD KOVCEGOM KOМANDANTA STANETA 

JМOBILIZACIJA 1 ОРЕТ !МOBILIZACIJA 

VISE BRZINE, VISE ORGANIZOVANE TACNOSTI 

AКTIVIRAJМO 2ENE! 

GODISNJICA STALJINSKOG USTAVA 

DVE VOJSКE, iDVA КА.RА!КТЕRА I DVA CILJA 

Uтesto predgovora .(272) 

Dve vojske, dva ikaraktera i dva ciija (27З) 

1. Zasto se Ъivsa jugoslovenska vojska raspala za nekoliko 

dana (274), 2. Odakle uspesi jugoslovenskog partizanstva 

(277), з. Nacelo neodlozne oruzane akcije ostro odva;a duhove 

(279), 4. Njihov poslednji korak (282), 5. Dve vojske, 

dva karaktera i dva cilja (284), Poslednji Cin (285), Vojska 

i politika (289), Vojna disciplina i тetod ubedivanja (290) 

О liku naseg oficira (291), Na8a srodnost sa Crvenom ar~ 

тiјот (29З). 

КRАТАК PRIКAZ RAZViTКA OSVOBODILNE FRONTE I SA 

DASNJA POLITICКA SIТUACIJA U SLOVENIJI 

1945. 

1. Akciono jedinstvo ·i Drustvo prijatelja Sovjetskog Saveza 

pre okupacije (295), 2. Antiiтperijalistii!ki front slovenackog 

naroda ~eriod od s'loma preapti1ske .Jugoslavije do 

nemaCkog napada na Sovjets'Юi Savez) (З05), З. Od neтackog 

napada na Sovjetski Savez do prvog oslobodenja veceg dela 

teritorije Sloveni;e (311), 4. Prva oslobodena teritorija 

Slovenije (334), 5. Period Ъelogaтdisticko-тihailovicevske 

vo;ne i politicke ofanzivnosti (336), 6. Od aprilske skupstine 

aktivista OF 1943. godine do kapitulacije Italije (344), 

7. Period Kocevske skupstine delegata slovenackog naroda 

(348), 8. Neтacka ofanziva (351), 9. Od neтcicke ofanzive 

1943. godine do Prvog zasedan;a SNOS-a (З52), 10. 

Od Prvog zasedanja SNOS-a do Druge skupstine aktivista 

Osvobodilne fronte (35З), 11. Sada8nja situacija и Sloveniji 

(Oktobar 1944) (З55). 

,,ВUКTINJA NOVOG, SLOBODNOG NARODA" 

iPRAVO I NJEGOVA UРОТRЕВА 

240 

242 

244 

247 

250 

254 

257 

261 

263 

266 

269 

272 

295 

З57 

362 

GOVOR NA SAVETOVANJU КРS U GLAVNOM SТABU NOV 

I POS 

REFERAT NA ZASEDANJU SLOVENACKOG ANTIFASISTIC 

KOG SA VEZA 2ENA 

REC SLOVENACКIM ZENAМA 

VELIКA SКUPSTINA NASE ZENE 

UZ GODISNJICU LENJINOVE SМRTI 

NEKOLIKO MISLI О GODISNЛCI PRESERNOVE sМRTI 

J.EDIN\SТVENA NARODNA VLADA 

JUGOSLOVENSКA ARMIJA 

POZDRAV CRVENOJ ARМIJI 

NAS RACUN 

GOVOR NA SVECANOJ SEDNICI PREDSEDNISTVA SLOVE 

NAOKOG NARODNOOSLOBODILACKOG VECA 

PRILOZI 

1944. 

POКRAJINSKIМ I OКRUZNIМ ODBORIMA OF [О GOVORU 

WINSTONA CНURCHILLA] 

POКRAJINSKI!М, OКRUZNIМ I SRESKIМ ODBORIMA OF [О 

POPULARIZACIJI PRVOG ZASEDANJA SNOS] 

POКRAJINSKIM ODBORI!МA, OКRU.ZNIМ ODBORiiМA I AK 

TIVISTIМA OF OKRUZNICA О IZВORIМA ZA МESNE NA 

RODNOOSLOBODILACКE ODBORE I SRESКE NARODNOOSLO 

BODILACКE SKUPSTINE 

SVIМ OBLASNIM, OКRUZNIM I DIVIZIJ'SКIМ KOMITETIMA 

КРS! [О OSNIVANJU KONTROLNE KOMISIJE] 

UiPUTSTVA ZA ORGANIZOVANJE NARODNOG ТАКМIСЕNЈА 

OКRU.ZNIM 1 POKRAJINSKiiМ ODBORiiМA OF [ZAВRANA 

DAVANJA ODLUКA CIVILNIH I VOJNIH ORGANIZACIJA 

NOP SVESTENICIМA DA IH CITAJU SA PROPOVEDAONICE] 

SVIМ ODBORIМA OSVOBODILNE FRONTE! [POPULARISA 

NJE POBEDA CRVENE ARМIJE] 

OКRUZNICA PARTIJSKIМ ORGANIZACIJAМA [О OTKLA 

NJANJU GRESAКA I NEDOSTATAКA] 

1. Partijska organizacija тата se Ъaviti sviт pitanjiтa 

narodnooslobodilai!kog pokreta (442), 2. Uporno istrajavanje 

na preziveliт тetodiтa i aтganizacioniт oЪlicima Ъitna ;е 

sтetnja noviт pobedama (444), З. Ziv kontakt sa таsата 

тата zaтeniti pojave Ъirokтatizтa i suvopaтnog adтinistriranja 

(444), 4. Padanje iz sektastva и opoтtunizaт i 

obтatno (445), 5. Za narodni kaтakteт nase uprave (446), 

6. GuЪI;enje и sitnicaтa (445), 7. Opoтtunisticko uzтicanje 

(447), 8. Raspadanje и taboru naтodnih izdajnika (447), 

9. Iskoтiscavan;e spoljnopolitickih uspeha (448), 10. Danas 

ne nastupaтo vise sато kao pтedstavnici narodnooslobodilackog 

pokreta nego i kao predstavnici drzave (449) 11. 

Funkcija i poloza; (449), 12. Nedovoljna aktivnost и imv- 

364 

380 

3119 

391 

394 

397 

402 

406 

409 

412 

417 

427 

428 

430 

435 

437 

439 

440 

441

394 

тednim pitanjima (450), Ј.З. Pozadina тота napтegnuti sve 

snage za snabdevanje nase vojske (450), 14. Za haтmoniju 

vojne i civilne vlasti (45!Ј.), 15. Za pтavilan odnos vojske 

ртета teтenu •(451), 16. Ostali zadaci komunista и vojsci 

(451), 17. Opsta naтodna moЬilizacija za vojsku - na8 osnovni 

zadatak (452). 

SVI!M ORGANIZACIJ.A!МA OF [P:ROSLAVA iPRVOG 'МАЈА] 452 

POКRAJIN\SKIМ I OКRUZNliМ ODBORLМA OF [OSNOVNI ZA- 

DACI] 453 

iPOKRAJINSKIМ I OKRUZNIM ODBORliМA OF ~PRODUВLJI- 

VANJE I RAZVIJANJE JUGOSLOVENSКE SVESTI] 455 

iPOKRAJINSКIM I OКRUZNI!М ODBORI!МA OF [OBJASNJA- 

V AN·JE SPORAZUМA TIT0---SUП3ASIC1 ~56 

ODBORI!МA I ORGANLZACIJAМA OSVOBODILNE FRONТE 

[i'OPULARIJSANJE DOLASKA CRVENE .ARМIJE NA JUGO 

SLOVENSKU GRANICU I DODELE SOVJEТSKIH ODLIKOVA- 

NJA JU•GOSLOVENSKIM VOJNIМ I POLITICKI!М RUКOVO- 

DIOCI'МA] 457 

SVI!М POKRAJINSKI!М I OKRUZNLМ NO I ODBORI!МA OF 

[ZADACI РО OSLOBOБENJU ISTOCNOG DELA J.UGOSLA VIJEi 4!59 

КINJIGA IV 

PREDGOVOR CETVRTOJ KNJIZI 5 

1945. 

IZA NAS ЈЕ POBEDA, PRED NАМА ТЕZАК POSAO 7 

POSLE нЕв.ОЈА BORBE NЕКА DOOU НEROJI RADA 13 

POZDRA V KOMANDANTU 4. ARMIJE I SA VEZNICKLМ OFI- 

CIRI!MA . 17 

IPOZJ)RA V МARSALU TITU 18 

.LШRA VICA MARSALU TIТU 19 

GOVOR NA DRUGOM KONGRESU SLOVENACКOG ANTIFA- 

SISTICKOG SA VEZA ZENA 20 

GOVOR NA NARODNOM ZВORU U MARI!BORU 25 

GOVOR NA DRUGOM KONGRESU SAVEZA SLOVENACКE 

OMLADINE 29 

GOVOR NA KONFERENCIJI PROPAGANDISTA 34 

ODGOVOR NA SPOMENICU PREDSTAVNIКA SVESTENSTVA 43 

IZVESTAJ NA PRVOM KONGRESU OSVOBODILNE FRONTE 45 

IzguЬili su svako moтalno ртаvо da se ikad vise pojave na 

nasoj politickoj pozoтnici (46), Nas odnos ртета svestenstvu 

(52), Od koalicije do jedinstvenog opstenaтodnog pokтeta 

(56), Konkтetni zadaci Osvobodilne fтonte (59). 

GOVOR ODRZAN NA ZВORU AКTIVISTA U FRANJEVACKOJ 

DVORANI 68 

IPRЊIКOM LZBORA ZA NARODNE ODBORE 74 

REC NA KONGRESU NARODNOG FRON:ГA JUGOSLAVIJE' 78 

rlA VRSNI GOVOR NA KONFERENCIJI RADNICKIH PRED- 

STAVNIКA 80 

UVODNI I ZA VRSNI GOVOR NA SASTANKU MINISTAR- 

STAVA 87 

AМNESTIJA 91 

GOVOR NA SAVEТOVANJU SA PRED.SТAVNICI!МA SELJAКA · 94· 

GOVOR NA SA VETOV ANJU SA TRGOVCLМA I GOSTIONI- 

CARIМA 96 

GOVOR NA FESTIVALU U JESENIC.A!МA 100 

GOVOR NA PRVOM PREDJ.mORNOM Z'ВORU NA KONGRES- 

NOM ТRGU U LJtmLJANI 104 

INTERVJU О PA:SТIRSKOM PISMU 113 

INTERVJU О "KUTIJI IВEZ LISТE'~ 122 

SLOVENCI, I RЕР.UВЫКА 124 

GOVOR NA .PROSLAVI DV ADESET ОSМЕ GODISNJICE OKTOiВARSКE 

REVOLUCIJE U LJUВLJANI 127 

GOVOR POSLE IZВORNE POBEDE 

О PRVIoМ IZBORIМA U SLOVENIJI 

ODNOS Р ARTIJE PREMA OSVOBODЊNOJ FRONTI 

131 

134 

142 

GOVOR U SAVEZNOJ S~UiPSTINI ZA PROGLASENJE REPU 

BLIКE 145 

КLASNA LOGIКA U NARODNOOSLOBODI,LACKOM POKRETU 147 

1946. 

NEUМOLJIVI RAT SPEKULACIJI, STETOCINSTVU I КRАБI 

DRZA VNE IМOVINE 155 

GOVOR NA SEDNICI GRADSKOG NARODNOG ODBORA LJUiВLJANA 

159 

GOVOR U USTAVOTVORNOJ SKUiPSTINI О NACRTU USTAVA 

FNRJ - 166 

О NEKIM OPASNI!М SEKTASКI!М GRESк.AмA 

Hi8 

GOVOR О DEKLARACIJI NOVE SA VEZNE VLADE 177 

О TRENUТNLМ GRESК.A!МA I ZADACIIМA 179 

GOVOR О REORGANIZACIJI SREZOVA I OКRUGA 204 

ZA VRSNA REC NA MИ.'INGU PRI!LIКOМ PETOGODISNJICE 

OSVOBODILNE FRONTE 2·10 

UCVRSCUJМO I PRODUВLJUJ!МO SAVEZ RADNOG NARODA 211 

ANALIZA OPSTI!Н POJAVA I OSNOVNE SMERNICE ZA NAS 

ODNOS РRЕМА NJIМA 215 

OВRAZLOZENJE OSNOVNOG ZAКONA О ZADRUGAМA 230 

ODGOVOR DR DRAGOLJ·Uil3U JOV ANOVICU U DISKUSIJI О 

OSNOVNOM ZAКONU О ZADRUGA!МA 234. 

395

396 

JOS JEDAN ODGOVOR DR DRAGOLJUBU JOV ANOVICU PO 

VODOM PRETRESA NACRTA OSNOVNOG ZAКONA О ZA- 

DRUG~A ~8 

О OSNOVNOM ZAКONU О DRZAVNIM PRIVREDNIМ PREDU- 

ZECIMA 240 

1. DoЪit naSih dтzavnih veletтgovinskih pтeduzeca (24З), 2. 

Pitanje "тentaЪilnosti ро svaku cenu" (245), З. Pitanje plana 

(245), 4. Nal finansijski sistem (246), 5. Tтoskovi pтoizvodnje 

(247). 

OBRAZLO.ZENJE NACRTA OSNOVNOG ZAКONA О DRZAV- 

NIМ PRIVREDNIJМ PREDUZECIМA 254 

POVODOM PREDLOGA VL!ADE FNRJ О ODREБIVANJU PRE 

DUZECA OPSTEDRUSTVENOG ZNACAJA 264 

REC U DISKUSIJI NA MIROVNOJ KONFERENCIJI U Р ARIZU 270 

IZJAVA DOPISNIKU LISTA NEW YORK HERALD TRIBUNE 272 

OSNOVA JUGOSLOVENSКO-'ВUGARSКOG BRATSТVA 277 

SLOZNI I RAVNOPRAVNI JUGOSLOVENSKI NARODI SVESNI_ 

SU DA 1Н ZAJEDNICKI NA!PORI ZA SRECU 1 BLAGOSTANJE 

POD TITOVIМ VODSТVOM SVE CVRSCE UJEDINJU.fu 284 

О PRIVREDNOM RAZVIТКU 

VAМA RAZVOJA 

NASE ZEМLJE 1 PERSPEKTI- 

289 

IZLAGANJE NA SAVEТOVANJU EKONOMSKOG RUКOVOD- 

STVA 

ЗО5 

GOVOR NA PREDIZBORNOM ZВORU U CELJU 

З21 

О КARAКTERU NASE PRIVREDE 

~1.] Odnos tizmedu karaktera vlasti i karaktera privrede 

(З26), 2. Karakter drZavnog selktora privrede (.З28), З. Akumulacija 

(g29), 4. Na8 finansijSki sistem (ЗЗ1), 5. Karakter 

zadruZnog sektora (ЗЗ1), 6. DrZэ.vni aparat u odnosu prema 

privredi (3З2), 7. Karaikter na5eg plana (3ЗЗ), 8. Materijalna 

Ьаzа federativne izgradnje nаЗе drzave i karakter nаЗе privrede 

(334), 9. Privatnii sektor (ЗЗ6), Zakljucak (ЗЗ7). 

POZDRAVNA REC NA PRVOM KONGRESU GLAVNOG ZA- 

DRUZNOG SA VEZA JUGOSLA VIJE 

ЗЗ9 

GOVOR NA PRVOM KONGRESU GLA VNOG ZADRU.ZNOG SA- 

VEZA JUGOSLA VIJE 

З41 

О NEKIM OSNOVNIМ PITANJIМA NASE INDUSTRIJALIZA- 

CIJE 

З51 

GOVOR NA PLENUМU QLA VNOG ODBORA JEDINSTVENIH 

SINDIКATA JUGOSLAVIJE 

З57 

GOVOR NA PRVOM ZASEDANJU USTAVOTVORNE SКUP- 

STINE NARODNE REPUВLIКE SLOVENIJE 362 

О STVARANJU NASIН NOVIH ТEНNICKIH 1 PRIVREDNIH 

KADROVA IZ RADNICКE КLASE 

З69 

Pitanje kadrova vaZпo је koliko i pitanje materija1nih sredstava 

(З70), Treba stalno resavati pitanje kadrova (З7Ј.), Na8 

radni narod је zainteresovan da stvori · kadrove iz svojih 

redova (З72), Radnik - majstor u svom poslu li na svojoj 

З26 

maSini (З74), Razvijati volju za str.ucno usavгSavanje - 

jedan od osnovnih zadataka &indikata (1375), Organizovanje 

struOnih kursova - zadata!k: rukovodstava preduzeea i sindikata 

(З77). 

397 

О PREDLOGU ZAКONA О RESAVANJU IМOVINSKIН SPO- 

ROVA PUTEM DRZA VNE ARВIТRAZE 

З80 

PRINCIP ZAКONA О RESAVANJU IMOVINSKIН SPOROVA 

РUТЕМ DRZA VNE ARBITRAZE 

З83 

OВRAZLOZENJE UZ ZAКON О NACIONAILIZACIJI PRIVAT- 

NIН PRIVREDNIH PREDUZECA , З86 

GOVOR U NARODNOJ SKUPSTINI FNRJ PRILIKOM USVA 

JANJA ZAiК.ONA О NACIONALIZACIJI PRIVAТNIH PRIVRED- 

NIН PREDUZECA 

З91 

OBRAZLOZENJE OSNOVNOG ZAКONA О BUD.ZEТU 

З98 

OBRAZLOZENJE ZAКONA О POREZIМA 405 

OSVOBODILNA FRONTA I PARTIJA 411 

POVODOM RATIFIКACIJE UGOVORA О USКLAБIVANJU PRI 

VREDNIH PLANOVA, О CARINSКOJ UNIJI 1 О IZJEDNA 

CENJU VALUTE IZМEБU FEDERATIVNE NARODNE REPUВ- 

LIКE JUGOSLA VIJE I NARODNE REPUВLIКE ALВANIJE 414 

PRILOZI 

1945. 

OCENA RADA PRVOG KONGRESA SLOVENACКE OF 1 SМER- 

NICE ZA BUDUCI RAD 421 

POZDRAV CEТVRTOM ZASEDANJU KULTURNOG PLENUМA 

OSVOВODILNE FRONTE 427 

ZA VRSNI GOVOR NA KULТURNOM PLENUМU OSVOBODILNE 

FRONTE 428 

GOVOR NA KONFERENCIJI RADNICKIH PREDSTAVNIКA 

4ЗЗ 

GOVOR NA PRVOM KONGRESU JEDINSTVENIH SINDIКATA 

RADNЖA I NAМESTENIКA SLOVENIJE 

4З8 

GOVOR NA MANIFESTACIONOM PREDimORNOM MITINGU 45З 

GOVOR NA PREDIZВORNOM MITINGU .ZENA 459 

GOVOR NA SEDNICI GLA VNOG ODBORA OSVOBODILNE 

FRONTE SLOVENIJE 463 

О PITANJU SNAВDEVANJA U SLOVENIJI 470 

1946. 

Opsta situacija i izvori (472), SuviSe veiilki broj karata (478), 

Pitanje aparata (480). 

IZVESTAJ О POLITICKOJ SITUACIJI 482 

IZLAGANJE POVODOM PREDLOGA OSNOVNOG ZAKONA О 

DRZA VNIM PRIVREDNIМ PREDUZECIМA 485 

IZ ZAPISNIКA SA SEDNICE PRIVREDNOG SAVEТA VLADE 

FNRJ ODRZANE 18. JULA 1946. GODINE 490

·----~------------l 

398 

IZ ZAPISNIКA SA KONFERENCIJE ODRZANE U PRIVRED 

NOM SA VEТU 19. JULA 1946. GODINE 

I:Z ZAPISNIКA SA SEDNICE PRIVREDNOG SA VЕТА ODR 

ZANE 22. JULA 1946. GODINE 

Iz ZAIPISNIКA SA SEDNICE PRIVREDNOG SA VETA ODRZANE 

21. А VGUSTA 1946. GODINE 

O!ВRAZLOZENJE PREDLOGA ZAКONA О BUDZEТU I ZA 

!КONA О POREZI!МA 

О NASOJ КADROVSKOJ POLITICI 

Pitanje odnosa izmedи personalaca i direktora (518), Odnos 

izmedи repиЪlika, predшeca opstednavnog znacaja i saveznih 

i glavnih иprava (518). 

iPREDAVANJA NA VISEМ EKONOМSKOM KURSU PRIVRED 

NOG SAVETA VLADE FNRJ [1946] 

Ekonomsk-druStvena str.uktura Jugoslavije (520) 

Odnos izmedи karaktera vlasti i karaktera privrede (520), 

Pitanje odnosa karaktera privrede i karaktera vlasti и FNRJ 

{522). 

Organizacione frme nзSe pmvrede (528) 

Struktитa cene (530), Jedinstvene cene i doЪit (535), Izraeunavanje 

i raspodela doЬiti (540), Teorija drzavnog kapitalizma. 

Pтivтedni paтtikиlarizam · i Ьirokтatski centтalizam 

(547), Ттi sektora и nasoj pr.ivredi (549), Nas Ъиdietski sistem 

(554), Finansijski sistem (560). 

KNJIGA V 

PREDGOVOR РЕТОЈ КNJIZI 

1947. 

О NEKIM PRINCIPIJELNIМ PITANJI!МA NASE PRIVREDE 

1. О jednoj pogre8noj ,teoriji .(Ј), 2. Privredni partИшlarizam 

i blrokratskii centralizam ·~11), З. Pitanje organizacionih 

formi i metoda privredivanja (13), 4. Potcenjivanje пaSih privrednih 

snaga i stvaralaCkih sposabnosti nзSih r.a:dnih masa 

•(15). 

ЕКОNОМSКО DRUSTVENI ZNACAJ PRIVREDNIH UREDAВA 

SA VEZNE VLADE 

О jedinstvenim cenama, о utWdivanju i raspodeli doЫti, о 

·troskovima u!prave i pl"Qdaje, fondovima rukovodstva 

!itd. :(18). 

-1. Upтavljanje zakonom vrednosti ~19), 2. Individиalni kaтakteт 

i stimиlacija privrednih jedinica (23). 

494 

_50.1 

504 

507 

516 

520 

5 

7 

18 

GENERALNE DIREKCIJE, NJIHOVA ORGANIZACIJA I NJI 

HOVI ZADACI 

1. О ikarakteru privre.dnih tpreduzeea (27), 2. cPromena odnosa 

driavng aparata prema privredi ·(29), З. Generalne d glavne 

dlrekcije (29), 4. Organizacija generalnill i glavnih direkcija 

(30). · 

399 

GOVOR POVODOM PRETRESA PREDLOGA OPSTEDRZA VNOG 

IВUDZEТA ZA ,194'7. GODINU 

36 

ODGOVOR DR DRAGOLJUВU JOV ANOVICU U PRETRESU 

PREDLOGA OPSTEDR'ZA VNOG BUDZEТA ZA 1947. GODINU 40 

PODACI REP ARA!CIONE KOМISIJE POTVRflUJU NEPRA VDU 

КОЈА SE CINI J·UGOSLAVIJI U POGLEDU REPARACIJA 

45 

RAD SE U NASOJ OTADZBINI IZ ТЕSКЕ NEPRIJATNE NU 

ZDE PRETVORIO U CASNU DUZNOST, 'U PONOS, U ZIVOТNU 

I STV ARALACKU RADOST NASIH TRUiDBENIКA 

51 

GOVOR U NARODNOJ SKUPSTINI FNRJ РRЊLКОМ USVA 

JANJA PEТOGODISNJEG- PLANA 

GOVOR NA OTVARANJU ·ZAGREBAOKOG VELESAJМA 

GOVOR NA SVECANOSTI U .ВOGATICIМA 

56 

63 

65 

PREDAVANJE КNJIZEVNICIМA О PEТOGODISNJEМ iPLANU 70 

NE MOZE BITI DOBROG P.LANA I NJEGOVOG IZVRSENJA 

iВEZ STO VECEG RАZМАНА STVARALACКE INICIJATIVE 

во 

OSNOVNA ISKUSTVA PRVOG POLUGODISTA PRVE PLANSKE 

GODINE 

89 

GOVOR NA SVECANOSTI POVODOM PUSTANJA U POGON 

FAIВRIКE SECERA ·U ZUPANJI 100 

GOVOR NA FESTIVALU U LIJAКU 102 

GOVOR NA РЕТОМ PLENUilVIU CENTRALNOG ODBORA JE- 

DINSTVENIН SINDIIКATA JUGOSLA VIJE - 106 

OВRAZLOZENJE UZ PREDLOG ZAКONA О IZМENI ZAКONA 

О RESAV ANJU IМOVINSКIН . SPOROVA РUТЕМ DRZA VNE 

AIOЗIТRAZE 

О EKONOMICI LOКALNE PRIVREDE 

1948. 

Pitanje normativa (124), Pitanje akumulacije, raspolaganja 

doblti i cena ·el26), Pitanje cena ,(127), Pitanje evidencije 

1~129). 

О VEZANIМ iCENAМA 

I. Porast industrijsk:e proizvodnje (1>31), П. Porast narodnih 

potreba '(134), III. Posleratni razvИalk пaSeg proseen:>g zivotnog 

standarda ·~136), IV. Sistem vezanih cena -(138), v. Potreьa 

podizanja poljoprivredne proizvodnje (141), VI. Во11Ьа 

za novi sistem oЬezbedenog snaJbdevanja i vezanih cena {143). 

NЕКА ISKUSTVA IZ PRVE GODINE PETOGODISNJEG PLANA 

Uloga planske 1948. godine u Petogodisnjem planu ·(154), 

Pitanje Zivotnog standarda 1(164). 

27 

НЗ 

116 

130 

144

1 

г 

400 

OBRAZL02ENJE PREDLOGA ZAКONA О IZМENAМA I DOPU 

NAМA ZAКONA О NACIONALIZACIJI PRIVATNIH PRIVRED- 

NIH PREDUZECA 168 

GOVOR U NARODNOJ SKUPSTINI FNRJ POVODOM DOPUNE 

.ZAКONA О NACIONALIZACIJI 1'211 

· IZGRADNJA SOCIJALISТICКE EKONOMIКE FNRJ 175 

I. Razvitak i uslovi izgradnje sociijaJistiOk:e e!ko:ilomike FNRJ 

od osloЬodenja do danas (175) 

1. О specificnim uslovima i opstim zakonitostima izgrad.nje 

socijalisticke ekonomike и FNRJ (176), 2. Period.i razvitka 

socijalisticke ekonoтike FNRJ (193), 3. Ofanziva i porast 

socijalistickog sektora ili oЪrnuto (201), 4. Kako se и nasoj 

privred.noj politici ogled.a resenje nacionalnog pitanja ·(206)_, 

5. О "teoтijama" i таd.и Hebranga i 2ujovica (211). 

П. О .pitanjim.a na8eg Petogodi&njeg plana (217) 

1. О vezi izmedu Petogod.iSnjeg plana i izgrad.nje socijalizma 

(217), 2. О sopstvenim snagama (219), 3. Pitanje pomoci 

(223), 4. Zasto је FNRJ, upтkos svojim pтirod.nim Ъogatstvima, 

tehnicki zaostala zemlja (225), 5. О agтarnoт kaтakteтu 

FNRJ (228). 

III. О 1konkretnim zadacima ·(231) 

1. Prod.uЪljenje i prosirenje nase privтed.ne organizacije 

(231), 2. Pitanje metod.ologije planiranja, evid.encije i statistike 

(233), 3. Potrebno је vece maтksistiCko-Zenjinisticko 

ekonomsko obтazovanje nasih pтivred.nih kad.rova (234), 4. 

Zad.aci na sektoтu nase jnd.ustrijske pтoizvod.nje (237), 5. 

Zad.aci na sektoтu poljoprivтed.e (238), 6. Ostale proizvod.ne 

grane (241), 7. О transportu (242), В • . РтоЪZет rad.ne snage 

i rad.nih od.nosa (242), 9. 2ivotni stand.ard. i tтgovina (245), 

10. О zad.acima finansiranja i spoljne tтoovine (274). 

IV. Zalkljuca:k (248) 

ODGOVORI NA 'PITANJA NARODNIH POSLANIКA U NAROD- 

NOJ SКUPSTINI FNRJ 249 

GOVOR NA OSNIVACKOM KONGRESU KOMUNISTICКE PAR- 

TIJE CRNE -GORE 260 

GOVOR NA PRVOM KONGRESU JEDINSTVENIН SINDIКATA 

J·UGOSLA VIJE 268 

GOVOR NA DRUGOM KONGRESU KOMUNISTICКE PARTIJE 

SLOVENIJE 276 

OВRAZL02ENJE PREDLOGA ZAКONA О PRONALASCIМA I 

TEНNICKIМ USA VRSENJIМA 287 

О IZVRSENJU ,PLANA U 1948. I ZADACIМA U 1949. GODINI 293 

1949. 

Izvr8enje Plana godine 1948. (295), U;poredenje uspona 1948. i 

uspona 1949. godine -(302), О operativnom obezbedenju centralnih 

zadataka 'Plana za 1949. godinu (305), О nэ.Sim sla:Ьostima 

d operativnim zadacima '(306), 2ivotni- standard (ЗИ). 

О TEКUCIM PITANJIMA NASE PRIVREDNE POLITIКE 322 

OBRAZL02ENJE PREDLOGA OPSTEG ZAKONA О ZANAT- 

STVU 341 

i 

Ј 

401. 

OBRAZL02ENJE PREDLOGA ZAКONA О IZМENAМA I DOPU- 

NAМA ZAКONA О DRZA VNOJ ARВITRA2I 345 

EKS,FOZE 'POVODOM PREТRESA PREDLOGA OPSTEG ZA- 

KONA О ZANATSTVU . 34'7 

RAZGOVOR SA ITALIJANSKIM SOCIJALISTIМA 362 

PRILOZI 

1947. 

!JREDAVANJA NA VISEM ЕКОNОМSКОМ KURSU PRIVRED- 

NOG SA VЕТА VLADE FNRJ [1947] 367 

Privatni i zad.тuzni sektoт privred.e (367), Zakon о porezima 

(372), [Pтoizvod.ni proces - akumulacija - ostvaтivanje 

Plana] (379), Planiranje тaspod.ele robe (387), Znacaj i uZoga 

evid.encije и planskoj privred.i (409). 

IZ ZAPISNIКA SA KONFERENCIJE ODRZANE U MINISTAR- 

STVU INDUSTRIJE FNRJ 27. JANUARA 1947. GODINE 4!15 

1. Te8koee oko snabdevanja saveznih preduzeca iz kontingenata 

lkoji su dodeljeni .republikama i .gradovima; veza sa 

r~uЬliOk:im miriistarstvima i mesnim organima {421), 2. 

Izgradnja radniCkih kolonija (422), 3.· Kontrola sigurnosne 

sluzbe i odgovornosti direktora ·(422), 4. Obrazovanje instituta 

(423), ·5. Bor:ba protiv "uravnilovke"; sistematizacija ·(423), 

6. Kontrolni aparat (423). · 

IZ Z.A!PISNЖA SA KONFERENCIJE ODR2ANE SA PREDSTAV 

NICIМA SINDIКATA U MINISTARSTVU INDUSТRIJE FNRJ 

29. JANUARA 1947. GODINE 424 

IZ ZAPISNIКA SA KONFERENCIJE ODR2ANE U PREDSED- 

NISTVU VLADE FNRJ 23. !МАЈА 1947. GODINE 425 

IZ ZAPISNIКA SA KONFERENCIJE ODR2ANE U PREDSED- 

NISTVU VLADE FNRJ 24. МАЈА 1947. GODINE 429 

IZ ZAPISNIКA SA KONFERENCIJE О SPOLJNOJ TRGOVINI 

ODR2ANE U PREDSEDNISTVU VLADE FNRJ 20.о JUNA 1947. 

GODINE . 439 

О КARAKTERU PRIVREDE 442 

LOКALNA IPRIVREDA I NJENO МЕSТО U NASEM OPSТE- 

PRIVREDNOM SISТEМU 455 

Specijalni zadaci· lokalne privtl'ede i specijalni uslovi u 

koj1ma moze da procveta lokalna privreda (459) 

[NЕКЕ ZAВLUDE U NASOJ TRGOVINI] 464 

Zakljucak (470) 

1948. 

[PROIZVODNJA - TRGOVINA - SNAВDEVANJE] 4'72 

О RAZVITKU SKOJ-a 481 

IZ ZAPISNIКA SA KONFERENCIJE ODR2ANE U PRIVRED- 

NOM SA VETU 26. OKTOBRA 1948. GODINE 489 

IZ ZAPISNIКA SA KONFERENCIJE ODR2ANE U PRIVRED- 

NOM SA VETU 6. DЕСЕМВRА 1948. GODINE 490 

26 Boris Юdric, I

402 

О КADROVIМA U PRIVREDI - NЕКЕ SLA'ВOSТI · 498 

OSNOVNI NEDOSTACI PRVE PLANSКE GODINE 500 

UPUTSTVO О RAZRADI PLANA SN!ZENJA TROSKOVA INVE-, 

. STICIJA ZA 1948. GODINU 503 

1949. 

LOКA!LNA :PRIVREDA I KOMUNALNI POSLOVI 506 

IZ ZAPISNIКA SA KON~ERENCIJE ODRZA..'I\JE iU PRIVRED- 

NOM SAVEТU 115, JANUARA 1949. GODINE 516 

IZ ZAPISNIKA SA К:ONFERENCIJE ODRZANE SA IPREDSED 

NICIМA PLANSKIН KOMISIJA REPUIВLIКA 27. I 28. JANUA- 

RA 1·949. GODINE 519 

REZOLUCIJA СККРЈ О GORUC!'М PITANJIМA NASE PRIV- 

REDNE POLITIКE, CUVANJA ~ONDOVA 1 SNAВDEVANJA 522 

IZ ZAPISNIКA SA SEDNICE PRIVREDNOG SA VЕТА ODRZA- 

NE 17, 19. 1 23. FEВВIUARA 11949. GODINE 525 

IZ ZAPISNIКA SA KO~ERENCIJE ODRZANE U PRIVRED- 

NOM SA VEТU 16. МАRТА -1949. GODINE 528 

IZ ZAPISNIКA SA SEDNICE PRIVREDNOG SAVEТA ODRZA- 

NE 26. МАRТА 1949. GODINE 533 

IZLAGANJE NA DRUGOJ SEDNICI СККР SLOVENIJE 535 

[POVODOM SUKOBA SA INFORМВIROOМ] 551 

IZ ZAPISNIКA SA KONFERENCIJE ODRZANE U PRIVRED- 

NOM SA VETU 3. мАЈА 1949. GODINE 554 

I•Z ZAPISNIКA SA KONFERENCIJE OGRZANE U PRIVRED- 

NOM SA VEТU 7. МАЈА 1949. GODINE . 5'56 

IZ ZAPISNЖA SA KONFERENCIJE ODRZANE Н. МАЈА 1949. 

GODINE . 558 

IZ ZAPISNIКA SA KO~ERENCIJE ODRZANE U PRIVRED- 

NOM SA VETU 118. I 19. МАјА 1949. GODINE 560 

IZ ZAPISNIКA SA SASTANКA ODRZANOG 9. JUNA 1949. 

GODЩE . 565 

IZ ZAPISNIКA SA KONFERENCIJE ODRZANE U SA VEZNOJ 

iPLANSKOJ KOMISIJI 10. JUNA 1949. GODINE 569 

IZ ZAPISNiiКA SA SASTANКA KOLEGIJUМA SA VEZNE !P.LAN- 

SКE KOMISIJE ODRZANOG 22. JUNA 1949. GODINE 574 

RAZGOVOR SA SLUSAOCl'МA VISE PARTIJSКE SKOLE 581 

IZ ZAPISNIКA SA KONFERENCIJE ODRZANE U SA VEZNOJ 

PLANSKOJ KOMISIJI -12. JULA 1949. GODINE SA PREDSED 

NI!CIMA REPUВLICКIН I OBLASNIH PLANSКIН KOMISIJA 594 


NOM SA VETU 20. JULA 1949. GODINE 598 

l'Z ZAPISNIКA SA KONFERENCIJE ODRZANE U PRIVRED- 

NOM SA VEТU 1. SЕРТЕМВRА 1949. GODINE 599 

IZ ZAPISNIКA SA SASTANКA KOLEGIJ-UМA UPRAVE ZA 

UNAPREБENJE PROIZVODNJE ODRZANOG 4. SЕРТЕМВRА 

1949. GODINE 600 

IZUCAV ANJE POLITICКE EKONOMIJE · SOCIJALIZMA POVE- 

ZANO SA NASOM STVARNOSCU . 602 

403 

IZ ZAPISNIКA SA SEDNICE ODRZANE 10. SЕРТЕМВRА 1949. 

GODINE . 610 

IZ ZAPiSNIКA SA SASTANКA KOМISIJE ZA SKOLE ODRZA- 

NOG 17. SЕРТЕМIВRА 1949 .. GODINE 611 

IZ ZA:PISNIКA SA SASTANКA КОЛ ЈЕ ODRZAN 19. SEPТEM- 

BRA 1949. GODINE ' . 615 

IZ ZAPISNIКA SA SEDNICE ODRZANE U PREDSEDNISTVU 

VLADE FNRJ 24. SЕРТЕМВRА 11949. GODINE 619 

IZ ZAPISNIKA SA SASTANКA SA KOMISIJOM ZA ORGANI 

ZACIJU NAUCNOISTRAZIVACKOG RADA ODRZANOG 2. ок.:. 

ТОВRА 1949. GODINE 621 

IZ ZAPISNЖA SA SASTANКA PRIVREDNOG SA VETA ODR- 

ZANOG 19. OKTOBRA 1949. GODINE . · 623 

IZ ZAPISNrКA SA SASTANКA SA KOMISIJOM ZA РRОМЕТ 

ROBE SIROKE POTROSNJE ODRZANOG 22. OKTOBRA 1949. 

GODINE 626 

IZ ZAPISNIKA SA SASTANКA SA KOMISIJOM ZA ·РRОМЕТ 

ROBE ZA REPRODUKCIJU 1 KOМERCIJALNU ORGA..'\IIZACI- 

JU ODRZANOG 24. OKTOBRA 1949. GODINE 628 

IZ ZAPISNIКA SA SEDNICE КОЈА ЈЕ ODRZANA SA. KOМP 

LEKSNOM KOМISIJOM ZA ORGANIZACIJU I SISTEМ EVI- 

DENCIJE 28. OKTOBRA 1949. GODINE 632 

IZ ZA:PISNIКA SA SASTANКA КОЈ! ЈЕ ODRZAN SA KOMI 

SIJOM ZA KOORDINACIJU SAVEZNE I REPШ3LICКE PRIV- 

REDE 29. OKTOBRA 1949. GODINE . 634 

IZ ZA!PISNIКA SA SASTANКA КОЈ! ЈЕ ODRZAN SA KOMI- 

SIJOM ZA RADNU SNAGU 29. ОКТОВRА 1949. GODINE 635 

IZ ZAPISNiiКA SA SEDNICE ODRZANE 131. OKTOBR9 1949. GO- 

DINE 636 

KNJIGA VI 

PREDGOVOR SESTOJ KNJIZI 5 

1949. 

О ,zADACIМA SТАМРЕ U BORВI ZA PLAN 7 

О PRIVREDNIM PROBLEMIМA U VEZI SA BUDZEТOM 22 

EКS!POZE О PLANU ZA 1950. GODIN.U 40 

I. RezuZtati na8e borbe za privredni pZan и usZovima ekonomske 

ЬZokade i poZitickog pritiska od strane SSSR i osta- 

Zih kominformovskih zemaZia (41), П. Privredni plan 1950. 

godine (51), III. Najvainiii zadaci и borЬi za plan 1950. 

godine (56). 

TEKUCI ZADACI U BORBI ZA IZVRSENJE PEТOGODISNJEG 

PLANA 6·1

404 

.1950. 

1. Ocena dosadasnjih rezultata (61), 11. Aktuelna pitanja poliOPrivrede 

i sela (65). 

О TEKUCIM ZADACIМA ВОRВЕ ZA PETOGODISNJI PLAN 87 

I. Za pravilnu ocenu postignutih rezultata i ucinjenih gresaka 

(87), 11. Pitanje otkupa (90), 111. Opsta pitanja poljoprivrede 

.(92), IV. О proЪlemu radne snage (96). · 

IZLAGANJE NA SEDNICI IZVRSNOG ODBORA NARODNOG 

FRONTA JUGOSLA VIJE 98 

GOVOR NA SVECANOJ KONFERENCIJI U SAVEZNOJ PLAN 

SKOJ KOMISIJI 102 

EКSPOZE О REORGANIZACIJI UPRAVLJANJA PRIVREDOM 106 

INDUSTRIJALIZACIJA PREDSTA VLJA ZIVOTNI INTERES I 

NASEG RADNISTVA I NASEG SELJASTVA 115 

Velika i nacionalna industrija pтeduslov lakSeg i racionalnijeg 

rada i stalnog uzdizanja zivotnog standarda (1i6), Daljnji 

napredak industrije povecace produktivnost zemljoradnickog 

rada (120), Borba za pravilno iskoriScavanje radne 

snage (122), Upravni aparat mora da podupre inicijativu 

masa (123). 

О NЕКЈМ ТEORIJSKIМ PITANJI'МA PRELAZNOG PERIODA 127 

О REORGANIZACIJI DRZA VNE UPRA VE PRIVREDOM 141 

. IZJAVA POVODOM IZ'VRSENJA POLUGODISNJEG PLANA 147 

GOVOR NA MITINGU POVODOM PUSTANJA U SAOBRACAJ 

.A:UTO-PUTA ,,ВRATSTVO-JEDINSTVO" 152 

TEZE О EKONOMICI PRELAZNOG PERIODA U NASOJ ZEМLJI 156 

[Socijalistiёko preduzece] (156), Planiтanje (164), Cene (168), 

Novac (172). 

GOVOR POVODOM PROSLA VE 29. NOVEМВARA 1950. GODINE 175 

EКSPOZE О BUDZEТU ZA 1951. GODINU 183 

1951. 

GOVOR NA PREDIZВORNOM MITINGU U MARИIORU 195 

OBRAZLOZENJE REORGANIZACIJE SA VEZNE VLADE 208 

GOVOR NA SKUPSTINI DRUSTVA EKONOMISTA SRBIJE 212 

GOVOR NA SVECANOM OTVARANJU TRECEG KONGRESA 

OSVOBODILNE FRONTE SLOVENIJE 216 

PRILOZI 

1949. 

IZ ZAPISNIКA SA KONFERENCIJE ODRZANE SA DIREKTO 

RilVIA I- PREDSTAVNICEМA SINDIКALNIH 1 PARTIJSKIН OR 

GANIZACIJA FAВRIКA SECERA 9. NOVEМВRA 1949. GODINE 225 

1Z ZAPISNIКA SA SEDNICE КОЈА ЈЕ ODRZANA SA MINI 

STARSTVOM POLJOPRIVREDE Н!. NOVEМВRA 1949. GODINE. 227 

IZ ZAPISNIКA SA KONFERENCIJE О PROBLEМIMA POLJO- 

PRIVREDE ODRZANE 23. NOVEМВRA 1949. GODINE 229 

IZ ZAPISNIКA SA SASTANКA GLAVNE KOMISIJE ZA REOR 

GANIZACIJU PRIVREDNOG APARATA ODRZANOG 26. NO- 

VEМВRA 1949. GODINE . 23З 

1. Pitanje radne snage (2З3), 2. Organizacione mere u poljOPrivredi 

(236), З. Pitanje izvoza (236), 4. ProSirenje оЪiта 

obezbedenog snabdevanja i 1iorektura .cena artikala na obez 

Ъedenom snabdevanju (236), 5. Reorganizacija privrednog 

aparata (2З7), 6. Sisteт plata (2З7). 

[0 SISTEМU OBRAZOVANJA I NЕКIМ DRUGIM PIТANJIМA 

ZNACAJNI'М ZA IZVRSENJE PLANSKIН ZADATAКA] 238 

ZAVRSNA REC U DISKUSIJI О ТЕКUСIМ ZADACIMA U BOR- 

BI ZA PEТOGODISNJI PLAN . 244 

ZAКLJ-UCCI TRECEG PLENUМA СККРЈ О TEKUCIМ ZA- 

DACIMA ВОRВЕ ZA PEТOGODISNJI PLAN 252 

OSNOVI PLANSКE МETODOLOGIJE FNRJ 256 

1950. 

I. Politiбko-ekonomski uvod (258) 

1. Karakter robnonovcanih odnosa и FNRJ (256), 2. Iz opste 

teorije pokazatelja (273), З. Iz teorije naturaJ.nih i vrednosnih, 

odnosno novcanih pokazatelja (275), 4. Opsta kategorizacija 

privrednih planova FNRJ ·(277). 

.Primedbe (286) 

п. Planiranje jprocesa .rada (naturalni planovi proizvodnje 

i raspodele) (291) 

А. Privredni plan kao Ъalans privrednih elemenata procesa 

rada (291) 

в. Iz opste teorije razvrstavanja proizvoda prema nameni 

(ЗОО) 

IZ ZAPISNIКA SA KONFERENCIJE ODRZANE SA PREDSTAV 

NICIМA SA VEZA SINDI!KATA JUGOSLA VIJE 18. FEBRUARA 

1950. GODINE . 313 

IZ ZAPISINIКA SA KONFERENCIJE ODRZANE U PRIVRED- 

NOM SA VETU VLADE -FNRJ SA PREDSTA VNICI'МA REPUВ- 

LIКA 27. FEВRUARA 1950. GODINE 316 


NOM SA VETU VLADE FNRJ SA PREDSTA VNICIМA REPUВLI- 

КA 1. MARTA 1950. GODINE 319 

IZLAGANJE NA CEТVRTOJ SEDNICI СККР SLOVENIJE 321· 

IZ ZAPISNIКA SA SEDNICE PRIVREDNOG SAVETA ODRZA- 

NE 7. APRILA 1950. GODINE 341 

IZ ZAPISNIКA SA KONFERENCIJE ODRZANE SA PREDSED 

NICIMA PRIVREDNIH SAVETA NARODNIН REPUВLIКA 11. 

1 12. МАЈА 1950. GODINE 349 

MEТODOLOGIJA I ORGANIZACIJA SA VEZNE PLANSКE KO- 

MISIJE 352 

IZLAGANJE NA SAVETOVANJU PROPAGANDISTA 357 

1 

405

406 

IZ ZAPISNIКA SA SEDNICE PR:IVREDNOG SA VETA. ODR2A- 

NE 7, 11. I 12. JUNA 1950. GODINE 378 

IZ ZAPISNIКA SA SEDNICE PRIVREDNOG SAVETA VLADE 

·FNRJ I PREDSEDNIКA PRIVREDNIН SA VЕТА I PLANSКIН 

KOМISI'JA REPUiВLIКA ODRZANE '26. I 28; JUNA 1950. GODINE 380 

IZ ZAPISNIКA SA SEDNICE PRIVREDNOG SA VЕТА VLADE 

FNRJ ODR2ANE 4. JULA 1950. GODINE 381 

Iiz ZAPISNIКA SA KONFERENCIJE .. ODR2ANE U PRIVRED- 

NOM SA VEТU VLADE FNRJ UZ UCESCE PREDSEDNIКA -PRI 

VREDNIH SA VETA REPUВLIКA I REPUВLICКIH MINISTARA 

FINANSIJA 17. I 18. JULA 1950. GODINE . . 384 


FNRJ ODR2ANE 18. J.ULA 1950. GODINE 390 


FNRJ ODR2ANE 10. OKTOBRA 1950. GODINE 391 

IZ ZAPISNIКA SA SEDNICE ODR2ANE KOD PREDSEDNIКA 

PRIVR·EDNOG SAVEТA VLADE FNRJ .. UZ UCESCE DIREKTO- 

RA UREDA ZA CENE 5. NOVEМВRA 1!950. GODINE 394 

SELJACКA RADNA ZADRUGA U PRELAZNOM PERIODU OD 

КAPITALIZMA КА KOMUNIZМU. TEZE 403 

I. (403), П. Seljaeka radna zadruga (definicija i karakter) 

(403), ИI. Fond za meha111izacijи i investicionи izgradnjи zadruzne 

poljoprivrede. Organizacioni principi i predmet poslovanja 

(407), IV. Predaja zadrugama na иpravljanje opstenarodne 

imovine kao osnovnih sredstava. Krupne i srednje 

poljoprivredne masine i druga sredstva za kapitalne investicije 

(408), V. Pitanje akиmиlacije (410), VI. Pitanje razmene 

'(411), VII. Pitanje иpravljanja. Fиnkcija drzave i socijalisticke 

demokratije (414), VIII. ZemljiSna renta (415). 

TEZE ZA REFERAT О RADNICKOM SAМOUPRA VLJANJU U 

PREDUZECIMA 419 

О SADASNJIМ AКTUELNIM PROBLEMIМA 421 

О ZADACI-МA SINDIКATA U ВОВЈВI ZA OSTVARENJE PETO- 

GODISNJEG PLANA 4~6 

О NEKIM PITANJ!iМA NASE PRIVREDNE POLITIКE 453 

POLITICKA EКONOMIJA SOCIJALIZМA. TEZE 462 

I. Socijalisticka revolиcija "(462), П. Ekonomska иloga socijalisticke 

drzave, revolиcionarna ртотеnа kaтakteтa i sadrzine 

ekonomskih zakonitosti. - Socijalisticko planiranje 

narodne privrede (463), IП. Razvijanje proizvodnih snaga i 

socijalisticke svojine (464), IV. Socijalisticka organizacija 

drustvenog таdа i socijalisticki pтincip raspodele prema 

radи (467), V. Roba, novac .i zakon vrednosti и socijalistickoj 

ekonomici (468), VI. Privтedni raeun kao metod samostalnog 

poslovanja socijalistiCkih ртеdиzеса (468), VII. Lokalna privreda 

и socijalistickoj ekonomici (469), VIП. Ртотеt рто-: 

izvoda и socijalistickoj ekonomici i иloga socijalisticke tт-: 

govine (469), IX. Finansije i kredit и socijalistickoj ekonomici 

(470), Х Socijalisticka reprodиkcija (471), XI. О рrо 

Ьlети ekonomskih odnosa izmedи socijalistickih zemalja 

(472). 

1951. 

407 

NASA SADASNJA ЕКОNОМSКА POLITIКA 476 

IZLAGANJE NA РЕТОЈ SEDNICI С:К.КР SLOVENIJE 485 

1. Zadaci Partije na p~drucjи rada si1idiklilnih oтganizacija 

i privredni ртоЬlетi Slovenije (485), П. РтоЬlетi narodne 

prosvete (500). 

О NEKIМ TEORIJSKIМ PITANJIМA NOVOG PRIVREDNOG 

SISТEМA U SVETLOSTI DOSADASNJEG ISKUSTVA PRIVRED- 

NOG I DRUSTVENOG RAZVIТКA NASE ZEМLJE 507 


FNRJ ODR2ANE 23. MARTA 1951.· GODINE 540 


FNRJ ODR2ANE 24. МАRТА 1951. GODINE 541 

IZ ZAPISNIКA SA SASTANКA ODRZANOG KOD BORISA 

KIDRICA 30. МАRТА 1951. GODINE {I) 549 

IZ ZAPISNIКA SA SASTANКA ODRZANOG KOD · BORISA 

KIDRICA 30. MARTA 1951. GODINE (П) 5511 

illZ ZAIPISNЖA SA SEDNICE ODR2ANE KOD !ВORISA К:IDiRICA 

31. !МАRТА '1951. GODINE 1558 

IZ ZAPISNIКA SA SEDNICE ODRZANE KOD BORISA KID- 

RICA З. APRILA 1951. GODINE 559 

LZ :ZAJ.=IISNJ:КA SA SAS!I'ANКA ODRZANOG К.ОD !ВORISA 

KIDRICA 5. APRILA 1951. GODINE 564 

IZ ZAPISNIKA SA SASTANКA ODR2ANOG KOD BORISA 

KIDRICA 1'1. APRILA 1951. GODINE 566 

IZ ZAPISNIКA SA SEDNICE PRIVREDNOG SA VETA VLADE 

FNRJ ODR2ANE 21. APRILA 1951. GODINE 568 

REC U DISKUSIJI NA Тв.ЕСЕМ KONGRESU OF SLOVENIJE 57u 

IZ ZAPISNIКA SA SASTANКA SA NOVINARIМA ODR2ANOG 

10. МАЈА 1951. GODINE 584 

IZLAGANJE NA SASTAN.КU GLA VNE UPRA VE ZA PLAN FNRJ 589 


FNRJ ODR2ANE 12. МАЈА 1951. GODINE 600 

KNJIGA VII 

PREDGOVOR SEDMOJ KNJIZI 

1951. 

UVODNO IZLAGANJE NA SEDNICI IOOF 14. МАЈА 1951. GO 

DINE 

О NOVOM PLANSKOM I FINANSIJSKOM SISTEМU 

GOVOR NA SKUPSTINI ZADRU2NOG SA VEZA MAКEDONIJE 

5 

7 

32 

45

408 

О NACRTIMA NOVIН EKONOMSKIH ZA'КONA 49 

Uloga neposтednih pтoizvotfaca u upravljanju privredom (49), 

Delovanje ekonomskih zakona ponude i potraznje i zakona 

vrednosti prema nacrtima novih privтednih zakona (54), 

Osnovne proporcije (60), Uloga drzave u .novom planskoт i 

finansijskom sistemu (65), 15-torijsko mesto novog planskog i 

finansijskog sistema (67). 

GOVOR PRILIКOM PREТRESA PREDLOGA ZAКONA О 0- 

VLASCENJU VLADI FNRJ ZA UVOE>ENJE NOVOG PLATNOG 

SISTEМA I DRUGIH PRIVREDNШ МЕRА SA CILJEМ PRI- 

PREMANJA NOVOG PLANSKOG I FINANSIJSKOG SISТEМA 73 

GOVOR NA DRUGOM KONGRESU SAVEZA SINDIKATA JU- 

GOSLA VIJE 

ВО 

Na8i najvazniji objekti (84), Borba za daljnju unutra8nju 

konsolidaciju nase privтede (В5). 

GOVOR NA MITINGU U КRAGUJEVCU 

9В 

GOVOR NA SKUPSТINI GLA VNOG ZADRU2NOG SA VEZA 

FNRJ 102 

О stednji f102), Borba pтotiv spekiLlacije (104), О cenama 

industrijskih i poljoprivrednih proizvoda (105), Ze·mljoradniёke 

zadruge opsteg tipa о(108). 

GOVOR О PREDLOZLМA ZAКONA О PLANSКOM UPRAVLJA 

NJU PRIVREDOМ, О BUD2EТIMA I О DRUSTVENOM DOPRI- 

NOSU I POREZIМA 110 

PISМO VECU NARODA NARODNE SKUPSTINE FNRJ 

12В 

GOVOR PRILIKOM RAZМATRANJA PREDLOGA ODLUKE О 

OVLASCIVANJU VLADE FNRJ DA SPROVODI МЕRЕ PREDVI- 

E>ENE PREDLOGOM SA VEZNOG PLANA ZA 1952. 130 

1952. 

RAZGOVOR SA PREDSTAVNICIMA RADNIH KOLEKTIVA U 

JESENICAМA 139 

Pтvi put u istoriji radniёka klasa postaje stvarni gospodar 

pтoizvodnih sredstava ЏЗ9), Manje rezijskih tтoskova- veCi 

platni fond (140), Socijalizam trazi moderne fabrike (141). 

ZAVRSETAK KLJUCNE КAPITALNE IZGRADNJE JEDAN ЈЕ 

OD TEMELJNIН OSNOVA CITAVOG NASEG DRUSTVENOG I 

DR2A VNOG RAZVIТКA 143 

О NEKIМ TEORETSKIM PITANJIМA NOVOG PRIVREDNOG 

~ISTEМA [I] 150 

1. Moze li pтoseena pтofitna stopa blti proporcija drustvenih 

planova (150), 2. Svojinska prava ili socijalisticko-demokratska 

ртаvа upravljanja (152), 3. Osvrt na me!'lusobno 

kvantitativno dejstvo ekonomskih kategoтija ·~158). 

EKSPOZE POVODOM PRETREsA PREDLOGA DRUSТVENOG 

PLANA I BUD2EТA ZA 1952. I PREDLOGA ZAKONA О OVLAS 

CENJU VLADE FNRJ ZA OSNIVANJE DRUSТVEIOH FON- 

DOVA · 179 

409 

GOVOR NA KONGRESU EKONOMISTA JUGOSLA VIJE 191 

Ukidanje monopola - istinska izgтadnja socijalizma (191), 

Ekonomska demokratija - baza socijalisticke demokratije 

·(193), Za Marxov revolucionarni duh i metod (194), Dve 

kтajnosti u sprovotfenju novog sistema (195), Za stvaralacki 

таd naSih ekonomista (197). 

SМELO I ODLUCNO NAPRED 199 

USTAVNI ZAКON I NASA PRIVREDA 205 

О PERSPEKTIVI NASEG EКONOMSKO-:i:>RUSTVENOG RAZ- 

VOJA 221 

IZLAGANJE NA SEDNICI PRIVREDNOG SA VЕТА VLADE FNRJ 

NA IBLEDU 252 

ODGOVORI NA PITANJA DOPISNIКA BORBE 255 

IZJAVA ZA STAМPU О POSLEDICAМA SUSE 260 

GOVOR NA SESTOM KONGRESU 1 КРЈ 265 

1953. 

PRIМEDBE NA ":PRVE REZULTATE RADA KOMISIJE ZA 

RAZRADU PRIVREDNOG SISTEМA" 276 

PRILOZI 

1951. 

IZLAGANJE NA SEDNICI IOOF '14. I 15. МАЈА 1951. GODINE 2&1 

I. OdgovOТii. na pitanja ёlanova IOOF ·(2В1), П. Zavrsna rec 

u diskusiji о privrednim ртоЬlетiта '(2ВВ), III. Rеё u diskusiji 

о 'novoj ulozi narodnih odbora (296). 

IZ ZAPISNIКA SA SASTANКA ODR2ANOG KOD BORISA 

KIDRICA 23. МАЈА 1951. GODINE 299 

Pitanje produktivnosti rada u 'industriji i poljopri·vredi (303) 

IZ ZAPISNIКA SA SEDNICA PRIVREDNOG SA VЕТА VLADE 

FNRJ ODR2ANIH 3. I 4. JUNA 1951. GODINE 306 

IZLAGANJE NA CETVRTOJ SEDNICI СККРЈ 3110 

I. Rеё u diskusiji о sudstvu (310), П. Rec u diskusiji о teorijskoт 

radu nase Paтtije (312), III. О izvesnim proЬlemima 

privтede '(00.3). . 

IZ ZA:FISNIКA SA SASTANКA 'КОЈ! ЈЕ BORIS KIDRIC ODR- 

2AO SA SVOJIM BLI2IM SARADNICIМA В. J·UNA 1951. GO- 

DINE 322 

IZ ZAPISNIКA SA SASTANКA ODR2ANOG KOD BORISA 

KIDRICA 9. JUNA 1951. GODINE 323 

REC U DISKUSIJI NA SEDNICI IOOF 12. JUNA 1953. GODINE 325 

NOVI PRIVREDNI SISTEM I ODNOSI SТАМРЕ I DR2A VNIH 

ORGANA 

32В 

RAZVOJ SELJACKIН RADNI~H ZADRUGA I ZADACI PAR- 

TIJSKIН ORGANIZACIJA 338

410 

r.z .ZAPISNIKA SA SEDNICE ODRZANE. KOD БORISA KID- 

RICA 1'7. I 18. AVGUSTA 1951. GODINE 346 

RAZGOVOR SA BRITANSKIM MINISTROM TRGOVINE SНAW- 

CROSSOM 349 

PITANJA ZA SAVEТOVANJE PROPAGANDISTA SRBIJE 354 

I. OЬlast medunaтodnih politiёkih odnosa (.355); П. Savтemeni 

medunaтodni тadniёki pokтet (356), ПI. Opsta teoтijska 

pitanja (357), IV. Politicka ekonomija i nove pтivтedne тете 

и nasoj zemlji (358), V. Dтzavna izgтadnja (358), VI. 

Razno (358). 

P.ostojeea pitanja sredena ро srodnosti proЬlematike (359) 

I. OЬlast medunaтodnih poLitiёkih odnosa (359), П. Savтemeni 

medunaтodni тadnicki pokтet (362), IП. Opsta teoтijska 

pitanja (364), IV. Politicka ekonomija (.З68), V. Dтzavna 

izgтadnja ·(372), VI. Razno (373). 

IZLAGANJE NA SAVETOVANJU О ORGANIZACIJI NAUCNO- 

ISTRAZIVACKIН USTANOVA 374 

TEZE О PITANJIMA NASE ZADRUZNE POLITIКE 391 

DOSADASNJA ISKUSTVA I PERSPEKTIVE RAIZVITКA NA- 

SEG PRIVREDNOG SISTEМA 394 

TEZE ZA UPUTSTVO СККРЈ PARTIJSKIМ ORGANIZACIJA- 

MA О PUTEVIMA I FОRМАМА DALJNJEG SOCIJALISTICKOG 

PREOВRAZAJA SELA 410 

О DALJNJIM PUTEVIMA SOCIJALISTICKOG PREOBRAZAJA 

SELA (Uputstvo СККРЈ partijЭkim oгganizacijama i partijskim 

rukovodstv.Una) 416 

I. (416) П. Opsta linija socijalistickog ртеоЬтаzаја poljopтivтede 

i ~ela (419), IП. Osnovna nacela oтganizacije i poslovanja 

seljackih тadnih zadтuga (420), IV. Reoтganizacija pasivnih· 

zadтuga (423), V. Razvijanje zemljoтadnickih zadтuga 

'(424), VI. Sтeski zadrozni savez (426), VП. (427). 


FNRJ ODRZANE 5. DЕСЕМВRА 1951. GODINE 429 

OBRAZLOZENJE UZ PREDLOG ZAIКONA О PLANSKOM UP- 

RA VLJANJU NARODNOM PRIVREDOM I PREDLOG ZAKONA 

О BUDZETU 432 

1952. 

IZLAGANJE NA SESTOJ. SEDNICI СККР SLOVENIJE 

ODGOVORI NA PITANJA CLANOVA PRIVREDNOG SAVETA 

VLADE NR SLOVENIJE 

RAZGOVOR SA RADNICКIM SA VЕТОМ I RADNICIМA ZE 

LEZARE U JESENICAМA 

IZ ZAPISNIКA SA SASTANКA ODRZANOG KOD BORISA 

KIDRICA 13. I 14. JANUARA 1952. GODINE 

REC U DISKUSIJI NA SAVETOVANJU О PROBLEMIMA UNI 

VERZITETA 

REC U DISKUSIJI NA SEDMOJ SEDNICI СККР SLOVENIJE. 

457 

496 

498 

507 

5'13 

.515 


FNRJ ODRZANE 30. JANUARA 1952. GODINE 525 

I•Z ZAPISNIКA SA SASTANКA RADNlll GRUPA ZA IZRADU 

PROJEKCIJA DRUSTVENOG PLANA JUGOSLA VIJE · ODRZA- 

NOG 6. FEВRUARA 1952. GODINE 527 


FNRJ ODRZANE 7. APRILA 1952. GODINE 531 

IZ ZAPISNIKA SA SEDNICE PRIVREDNOG SAVEТA VLADE 


IZ ZAPISNIКA SA SASTANКA КОЈ! ЈЕ ODRZAN KOD BO- 

RISA KIDRICA 15. APRILA 1952. GODINE 536 



IZ ZAPISNIKA SA SASTANКA КОЈ! ЈЕ ODRZAN KOD BO- 

RISA KIDRICA 22. APRILA 1952. GODINE 543 

IZ ZAPISNIKA SA SEDNICE PRIVREDNOG SA VETA VLADE 

FNRJ ODRZANE 14. МАЈА 1952. GODINE 549 

IZ ZAPЏ3NIКA SA SEDNICE PRIVREDNOG SA VЕТА VLADE 




REC U DiSKUSIJI NA РЕТОЈ SEDNICI СККРЈ 556 

IZ ZAPЏ3NIКA SA SEDNICE PRIVREDNOG SA VETA VLADE 

FNRJ ODRZANE 14. JUNA 1952. GODINE 560 

О NOVIM PRIVREDNIM МЕRАМА 565 

UZROCI PRODUZENJA PETOGODISNJEG PLANA 581 

а) Posledice ekonomske Ьlokade od stтane SSSR-a i njegovih 

satelita (583), Ь) Povecanje mateтijalnih тashoda za narodnu 

odbтanu (586), с) Elementaтne nepogode (589), d) Odтzavanje 

standaтda (589), е) Zakljucak (590). 

IZ ZAPISNIКA SA DVODNEVNOG SASTANKA КОЈ! ЈЕ ODR- 

ZAN KOD BORISA KIDRICA 9. I 10. JULA 1952. GODINE 591 


FNRJ ODRZANE 12. JULA 1952. GODINE 599 

IZ ZAPЏ3NIКA SA SEDNICE PRIVREDNOG SA VETA VLADE 

FNRJ ODRZANE 25. SЕРТЕМВRА 1952. GODINE 604 


FNRJ ODRZANE 11. NOVEМВRA 1952. GODINE 606 

[О NEKIM TEORETSKIM PITANJIMA NOVOG PRIVREDNOG 

SISTEMA (П)] 

610 

А. Sistern statisticko-ekonoms'kiih indeksa (610) 

I. Sistem indeksa (610), П. Pтikaz indeksa (612), 1. Indeks 

fizickog оЪiта pтoizvodnje (industтija) (612), 2. Indeks Ътиtо-ртотеtа 

(B'pm) (619), 3. Indeksi bтuto-pтoizvoda i neto 

-pтometa (622), 4. Indeksi neto-pтoizvoda (naтodnog dohotka) 

(627), 5. Indeksi Ътиtо-оЬтtа (Во') (631), 6. Indeksi cena 

na veliko (634), 7. Indeksi cena na malo (636), 8. KomЪinovani 

indeksi cena (638). 9. Indeksi тadne snage (zaposlenog 

osoЬlja) (639), 10. Indeksi platnog fonda i indeksi zaтade 

(641). 

411

412 

В. Metodologija kredi,tiranja (643) 

Peтiod obтtanja kтedita (644), Ispтavka individualne тealizacije 

(645), Toleтancije (645), Individualni faktoт pтeduzeca · 

(fi) (646), Utvтdivanje koeficijenta obтtanja gтane (646), 

Utvтdivanje planskih elemenata pтeduzeca (647), Akontacije 

za plate (647), Pтeduzeca sezonskog kaтakteтa (fi.t7). 

NOVI PRIVREDNI SISTEМ 

Osnovna pтoЬlematika poljQ~Pтivтede (649) 

[О КR.SENJU ZAKON.SKIН PROPISA U OBLASTI RADNIH 

ODNOSA] 

1953. 

PRIMEDBE NA DOSADASNJE REZULTATE PRIVREDNOG 

SISTEМA 655 

648 

651 

NIRO "KOМUNIST" 

IZDAVACIO CENТAR KOМUNIST 

BORIS КIDRIC, SAВRANA DELA, I 

David ~tlagic, 

Prvo izdanje 

Za izdavaca 

glavni i odgovorni urednik 

Jezicka redakcija 

Dra5ko Grblc 

Ilija Moljkovic 


Korektura 


ТiraZ 2000 

YU ISBN 86-339-0002-5 

YU ISBN 86-339-0003-3 

Stampa 

RO stamparija "Buducnost" 

Novi Sad, Sumadijska 12 

Beograd 1985.

KidriÄ, Boris, Izabrana dela I, IzdavaÄki centar Komunist, 1985.pdf

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?

KidriÄ, Boris, Izabrana dela I, IzdavaÄki centar Komunist, 1985.pdf