You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Ilić: Nisam nameravao da eksploatišem emigrantsku<br />
priču u Berlinskom oknu. To je došlo<br />
kao posledica praćenja sudbina preživelih iz jugoslovenskih<br />
ratova. Nameravao sam pre svega da<br />
pišem o ljudima u mračnim vremenina. O onim<br />
pojedincima koji su drugačije gledali na stvari, i<br />
da vidim kakve su bile njihove sudbine u mirnodopskim<br />
uslovima, dakle nakon ratova. Berlin je<br />
pritom počeo da funkcioniše kao urbani rezervoar<br />
takvih sudbina. Otuda i prepoznavanje emigrantskog<br />
pisma u romanu, mada ono sa osnovnom<br />
intencijom te knjige nema mnogo veze. Niti sam<br />
ja kao autor bio u emigrantskoj poziciji niti su<br />
moji noseći likovi odgovorili pozitivno na zahteve<br />
takve literature. Mene je interesovalo sećanje na<br />
Jugoslaviju a to je zapravo glavno težište Okna.<br />
Povest o logorima, kako onim Hitlerovim,<br />
tako i onim staljinskim - što bi rekao Kiš<br />
- tokom dvadesetog veka predstavlja najvažniju<br />
temu literature. Tu temu, dakako,<br />
nije nimalo lako obraditi književno. Radi se<br />
o ograničenim mestima na rubovima poredaka,<br />
u kojima se vrši isključenje golog života,<br />
kao što to primećuje Agamben. Takva<br />
mesta zahtevaju posebnu invenciju kada<br />
je umetnost u pitanju. Možda je čak u književnosti<br />
to lakše napraviti nego na filmu.<br />
Zbog čega je, recimo, film Shoah Claudea<br />
Lanzmanna tako redak slučaj uspelog filma<br />
o Holokaustu Ili Spiegelmann u stripu<br />
Zbog snage invencije koju su oni kao autori<br />
pokazali u obradi teme.<br />
Sic!: Ne mogu se oteti utisku da ste u Berlinskom<br />
oknu briljantnom kompozicijom romana sintetizirali<br />
cjelokupnu baštinu antitotalitarnog i antiratnog<br />
pisma. (Pseudo)Faktografski narativni<br />
postupak izveden kroz iskaze svjedočenja, ali i<br />
stiliziranjem mnogo<strong>broj</strong>nih mnemoničkih predmeta<br />
(fotografije, pisma, dekorativne figurice,<br />
izložba zaboravljenih stvari, etc,...) koji pokreću<br />
proces sjećanja, evociraju logorološke pripovijesti<br />
Koliko je za savremeno “kontrapismo” bitno<br />
naslijeđe logorologije i gdje je njegovo mjesto u<br />
svjetskoj književnoj tradiciji<br />
Ilić: Povest o logorima, kako onim Hitlerovim, tako<br />
i onim staljinskim - što bi rekao Kiš - tokom dvadesetog<br />
veka predstavlja najvažniju temu literature.<br />
Tu temu, dakako, nije nimalo lako obraditi<br />
književno. Radi se o ograničenim mestima na<br />
rubovima poredaka, u kojima se vrši isključenje<br />
golog života, kao što to primećuje Agamben.<br />
Takva mesta zahtevaju posebnu invenciju kada<br />
je umetnost u pitanju. Možda je čak u književ-<br />
nosti to lakše napraviti nego na filmu. Zbog čega<br />
je, recimo, film Shoah Claudea Lanzmanna tako<br />
redak slučaj uspelog filma o Holokaustu Ili Spiegelmann<br />
u stripu Zbog snage invencije koju<br />
su oni kao autori pokazali u obradi teme. Danas<br />
postjugoslovenska literatura pokušava da obradi<br />
protekli traumatični period. Koliko se to uspešno<br />
čini, još ćemo videti. Za sada mogu da kažem da<br />
na toj sceni prepoznajem neke izvanredne knjige,<br />
bilo da je reč o prozi ili poeziji. Čini mi se da film<br />
zaostaje za literaturom jer još uvek ne uspeva da<br />
se oslobodi starih matrica. U suštini, mene samo<br />
takve knjige i interesuju, koje ne odustaju od<br />
odgovornosti ali ni od literarnosti. Koje se opiru<br />
svođenju na jednu dimenziju.<br />
Sic!: Glavnog junaka, kao i likove sa kojima stupa<br />
u narativni odnos, karakterizira identitarna dislociranost.<br />
Ja bih rekao da su i Ana Dajdić, Andrej<br />
Jabolkov, Adela i Dina Hodžić, Viktor Greber, Drago<br />
Janić nepripadajući, bezdomnici, autsajderi.<br />
Kakav je odnos vas kao pisca prema nepripadanju,<br />
bezdomništvu, i smatrate li ih bitnim za perspektivu<br />
jednog pisca<br />
Ilić: Smatram ih od presudne važnosti. Ne pripadati<br />
nikome već znači misliti slobodno. Bezdomništvo<br />
je druga velika tema moderne literature,<br />
ali ne samo bezdomništvo u smislu fizičke dislociranosti.<br />
Ukoliko se bavite literaturom, vi ste već<br />
osuđeni na to da ne budete prihvaćeni. Literarne<br />
zajednice danas više nego ikada operišu na način<br />
isključivanja i uključivanja, naročito u malim nacionalnim<br />
državama kakve su danas na Balkanu.<br />
Za slobodno mišljenje potrebna je transnacionalna<br />
odstupnica, da ne kažem kosmopolitstvo<br />
duha. Zato je neophodna književna internacionala<br />
u regionu, jer ona nacionalistička odavno<br />
postoji, jer ona mafijaška odavno postoji i preliva<br />
se slobodno preko granica, ide za svojim poslovima,<br />
cigaretama, narkoticima i leševima. Ušančene<br />
u svoje vilajete, književne zajednice bivše<br />
Jugoslavije danas slave svoje izobilje. A kada bi<br />
se nekim ozbiljnim merilima sve to prevrednovalo,<br />
shvatilo bi se da je reč o ekstremnom kulturnom<br />
siromaštvu.<br />
Sic!: U romanu ste također tematizirali pitanje<br />
granice Koliko je problem granice bitan u savremenoj<br />
literaturi i kakva je uopće njena uloga u<br />
općoj ideološkoj konstelaciji<br />
Ilić: Bitan je problem prelaska preko granice. U<br />
svakom smislu. Bilo da je reč o azilantima koji<br />
na splavovima dolaze do italijanske obale, imigrantima<br />
koji u Beču pokušavaju da prežive, Bošnjacima<br />
koji pokušavaju da u Srbiji žive kao ljudi,<br />
Kosovarima koji nastoje da dođu u Beograd na<br />
(<strong>sic</strong>!)<br />
31
Change language