Sic ci tat 1

Citat 59
istu zadatu temu; mo`da }e, velim, neki faustovski
efe kat da se po ja vi u je dnom slu ~a ju, dok }e
u dru gom na tra ci os ta ti sa mo ta mna mrlja, ni ka -
kvog zra ~enja, nikakvog emotivnog eha! No, sre-
}om (ili ne sre }om), u sva kom slu ~a ju na sre }u
mahera i njihovih menad`era, “divljih kriti ~ara”
i {upljoglavaca, takav je efekat nemogu}, jer bi se
faustovski halo mogao u tom slu ~aju javiti u trenutku
~itanja nekog la`iromana skladne strukture
oko u~e ne gla ve ne kog nau ~ni ka ili oko pra -
zne ti kve ne kog ~i ta oca... I {ta je nor mal ni je ne go
{to onih sa da rom ima ma nje od onih bez da ra i
onih sa slu hom ma nje od onih bez slu ha! I {ta je
nor mal ni je ne go da se u sve tu sve ve }e de mo -
kratizacije nauke i obrazovanja spoljne sve vi {e
razvija na ra ~un unutra{njeg, da se forma savla-
|uje pre sadr`ine, da se sadr`ina zamenjuje i
brka sa for mom... A ako tzv. ma so vni me di ji ima -
ju u se bi ne ~eg po gi be ljnog, on da je to ba{ u ovo -
me: oni ubijaju “metafizi ~nost” dela, oni ne uzima
ju i ne mo gu da uzmu u ob zir me ta fi zi ~ko
zna ~enje (ili zna ~enja), oni ne neguju, {tavi {e:
oni upro pa{ }u ju “sluh”, da ne ka `em – du {u.
(Danilo Ki{, Gorki talog iskustva)