Sic ci tat 1

6 Citat
(Sic ci tat 1) U tom sve tu la `i i pre dra su da mi ~u se
te li te rar ne lar ve, i taj nji hov na ~in go vo ra, taj nji -
hov “stil” ni je slu ~aj no ta ko {tur, ta ko ubog, ta ko
prazan. On odgovara praznini, upravo odsustvu
nji ho vog psi hi ~kog bi }a. U tom bi }u, u toj pra zni -
ni, u tom nepostojanju idealno se ispoljava, u
svoj svojoj rugobi, u svoj nesvesnoj nesre }i, op-
{ta bo lest ~i ji su oni sa mo sim ptom, ona skle ro za,
ili tabes, ili elefantiazis, ili prosto progresivna paraliza,
kojom ne boluje malogra |anstvo, jer je
ono sa mo ta bo lest. Pa ci jent, dru{ tvo, svo ju bo -
lest na zi va “zdra vim ra zu mom”, jer ne zna da je
bolestan; on je naziva “redom”, “normalnim pojmovima”,
“dru{tvenom higijenom”, “Ministarstvom
za socijalnu politiku i narodno zdravlje”,
“Kolom Srpskih Sestara”. Svi oni, novinari, knji-
`evnici, okru`ni na ~elnici, {efovi kabineta, ~lanovi
kvarta, javni bele`nici, popovi, potpukovnici,
protojereji, dr`avni savetnici, sudije, izvoznici,
dvorski liferanti, banovinski ~inovnici, inspektori,
direktori, policijski agenti, docenti i bonvivani,
bo lu ju od zdrav lja, i se ju oko se be tu ku gu, ko ju
su proglasili idealom dru{tvene i du {evne profi-