Sic ci tat 1

166 HomeSic!
Veleštovano čitateljstvo i mnogouvaženo recipijenstvo, brižni za stanje vašeg
pitomog uma, zapreštanog svim silama vasemim i još ovim drugim,
savjetujemo vam: ne čekajte da vas nahrani trulež, ne čekajte da vas sahrani
plijesan, pogledajte vremenu u oči! Neka naš prilog vašoj kuraži za taj odvažni
i istinosni čin, k tomu još i prezentacija onoga kako-se-to-radi, bude sitna
knjiga dopisnika iz Jasne Poljane:
IZVJEŠTAJ HADŽIJE ROĆKA
Alaselamet! Alaselamet! Ja kako se obrukasmo i osramotismo, dragi Allahu, dođe
insanu od muke da se od života rastavi, subhanalah. Da pravo reknem, nije mi vala
gore bilo ni kad smo se ono pobili s ovim iz Nejasne Poljane oko one međe u Pasjem
Potoku, pa došla televizija da nas uslika. Alaselamet! Alaselamet. Pogotovo oni
Hadžija Pipica se pokaza u otom krmaluku, sve do sad ne znado da je nolki
tokmak. Alaselamet! Alaselamet! A najgore mi pada to što smo mi sve bili
zdogovorili i izbaždarili tako da ne mere bit nikake omaške, da ti se ne mere desit,
šta ja znam, naka situacija đe se obraz gubi il đe se za nam pita. Sve je to bilo
nariktano na priliku sitauacije zna se ko kosi a ko vodu nosi. Al jok moj dragi, ne
mereš ti mazlumu dohavizat. Moreš ti bit ne znam ti kolko pametan, i učen, i čestit,
i vrijedan, i svijeta obić, i sve, al kad ti dojde hablačina ko što je oni Hadžija Pipica
i naki ko on, pa ti stane hablekat, ne mere to nikako izić na hajr, mora ti se dogodit
situacija da ti sve u helač ode, pa da je..., uh, tobejarabi tobestagfirula, da ne kauram
i ne griješim duše. Ama uhelačio bi bezjak, neuzubila, i pejgamberu poso; ejh, sve
ti tutkun nešta po svom, mimo ikaka adeta, ne mere se u selu ništa zastavit što on
neće utelefit. Ne znam bogami, al on kaki je barno bi u govno. Velahavle
velakuvete. Rašta je njemu vas oti pasjaluk trebo, ne umijem kazat. A nisu se
bogami ni ostali vele pokazali, sve je to u pet para s Hadžijom Pipicom, nijednog da
se istakne ni po čustini u adetu, ni po do dobrom vladanju, ni po lijepom
ponašanju, osim nas nekolko koji smo bili izabrani da sve nariktamo da ide po
istilahu. Al da ne bude da u huji karabasam, da nevješto kazujem, i da ne
izvještavam dobro, najbolje će bit da ja sad to vama ispričam sve po redu kako se
zbivalo, i kako i jest običaj u našeg naroda da se pripovijeda.
E vako. Sve je to počelo od jedne ideje, od jednog nijeta, da tako reknem, jerbo
se hotlo da se za narod napravi dobro, i da se učini korist, i da se izgradi oslonac za
nešta po čem će nas pamtit naše buduće generacije koje će za nama doć na dunjaluk
i na kojim će dunjaluk i ostat, inšalah, i da se od toga vidi i hajra i miline i svega. Al,
kako to u nas vavjek biva, đaba ti je insanu i dobar nijet, đaba mu i kuvet uz dobar
nijet, đaba ti mu je ne znam ti ni ja šta. kad mu nejma đe će se primijenit. Isto ti je to