VodiÄ kroz EU politike - Trgovina - Evropski pokret u Srbiji

SARADNJA 

propisipropisi 

ROBA EU 

Аkrеditаciја 

INDUSTRIJA 

politika 

konkurencija 

finansije 

zakonodavstvo 

TRGOVINA Тržišni 

potroŠaČi 

prоizvоdi 

EVROPSKI 

STANDARDI 

profit 

novac 

EVROPSKA UNIJA 

ekonomija 

tržište 

nаdzоr 

ZAŠTITA 

Stаndаrdizаciја 

SLOBODA KRETANJA ROBE 

Trgovina

Trgovina 

Projekat se realizuje u saradnji sa 

Istraživačkim centrom Slovačke asocijacije za spoljnu politiku RC SFPA 

i uz podršku 

Slovačke agencije za međunarodnu razvojnu pomoć SlovakAid

3 

Trgovina 

Vodič kroz politike EU – Trgovina predstavlja 

pregled politike i propisa EU u oblasti trgovine, i 

analizu harmonizacije domaćeg zakonodavstva koje 

reguliše međunarodne trgoviske odnose. Vodič detaljno 

obrazlaže jednu od glavnih EU politika, prezentujući 

četiri osnovna skupa pravnih tekovina (acquis) EU 

u njenom okviru – oblasti slobodnog protoka roba, 

konkurencije, zaštite potrošača i ekonomskih odnosa 

sa inostranstvom. Vodič takođe daje objašnjenja 

osnovnih pojmova, pregled iskustva Republike 

Slovačke, a posebno mesto u Vodiču je posvećeno i 

složenom procesu usklađivanja Republike Srbije sa 

trgovinskom politikom EU. 

VODIČI KROZ EU POLITIKE / TRGOVINA

5 

Predgovor 

Četvrta po redu studija „Vodič kroz EU politike - Trgovina” je 

publikacija koju priprema Evropski pokret u Srbiji, u saradnji sa 

Istraživačkim centrom Slovačke asocijacije za spoljnu politiku i uz 

podršku Slovačke agencije za međunarodnu razvojnu saradnju. Osnovna 

namera Vodiča je da se javnosti u Srbiji, pogotovo onoj koja je uključena u 

brojne i sve šire procese vezane za evropsku integraciju, na što jednostavniji 

i prihvatljiviji način predstavi veoma kompleksna materija politika Evropske 

unije u pet oblasti: energetika, poljoprivreda, životna sredina, trgovina i 

unutrašnji poslovi. U okviru ovog dvogodišnjeg projekta Evropski pokret u 

Srbiji će preostale oblasti sukcesivno obrađivati i objaviti u vidu publikacije 

do kraja 2011. godine. 

Nije teško objasniti zašto smo se opredili upravo za ovih pet zajedničkih politika 

EU. Naša procena je da se upravo na njima prelamaju neke od osnovnih, 

ključnih tema, ali i izazova evropskih integracija, bilo da su najsloženije, 

najobimnije ili pod pretpostavkom da će njihova realizacija zahtevati posebno 

velike promene u Srbiji kako u smislu prilagođavanja zakonodavstva, 

tako i kada je reč o implementaciji i integrisanju u evropsko okruženje u 

zahtevnom i složenom procesu pristupanja Srbije EU. 


PredGOVOR 

Do sada su objavljene tri studije iz ove edicije: nakon Vodiča kroz politiku 

energetike kao prvog, i drugog koji se bavio Zajedničkom poljoprivrednom 

politikom EU, treća studija se odnosila na oblast životne sredine. Pred vama 

je četvrti u seriji vodiča, koji treba sve zajedno da nas upozna sa Trgovinskom 

politikom Evropske unije. 

Zapravo, ovo je originalna politika oko koje je započela ideja evropske integracije 

– jedna je od prvih koja je uneta u osnivačke akte, i njena uloga je 

bila da prenosom nadležnosti u ovoj oblasti države ostvare svoj cilj - kreiranje 

zajedničkog tržišta. Ali, njen razvoj nije bio ni jednostavan ni pravolinijski, 

i svaka izmena osnivačkih akata Zajednice/Unije, zapravo se u velikom delu 

odnosila i na inoviranje, dopunjavanje i usklađivanje upravo Trgovinske politike. 

Tako je cilj ovog Vodiča da osvetli pomenute aspekte evropskog prava, ali da 

informiše učesnike u trgovini o uslovima koje treba ispuniti da bi se roba 

našla na tržištu veličine pola milijarde potrošača. Šire od toga, približava 

čitaocima oblasti zaštite konkurencije, ali i međunarodnih ekonomskih 

odnosa. Naime, trgovina je za EU odavno prestala da predstavlja isključivo 

mehanizam razmene dobara i usluga. Više od toga, ona je instrument međunarodnog 

delovanja Evropske unije. EU je u globalnim okvirima najveći 

trgovac, pa je samim tim često u prilici da kreira uzuse međunarodne multilateralne 

i bilateralne razmene. 

Nadamo se da će i ovaj, kao i prethodni Vodiči kroz politike EU naići na interesovanje 

čitalaca. Posebno, što Vodič kroz Trgovinsku politiku EU može 

da pomogne da se ova oblast prava EU ne samo dobro razume, već i da se 

može na pravi način primeniti – ona je već sada naša stvarnost, kroz primenu 

Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. S druge strane, baš kao i Evropskoj 

uniji i Srbiji je trgovina važan činilac spoljne politike, a pristupanje ovoj 

organizaciji i proces uslađivanja domaćih pravnih pravila sa evropskim znači 

jačanje međunarodne ekonomske i političke pozicije naše zemlje. 

 

U Beogradu, 2011. 

Tanja Miščević i Nataša Dragojlović 

6

7 


9 

Sadržaj 

1. Uvod 13 

2. Sloboda kretanja robe 17 

2.1 Оpštа prаvilа funkciоnisаnjа slоbоdе krеtаnjа rоbе 

(rеžim slоbоdе krеtаnjа nеhаrmоnizоvаnih prоizvоdа) 19 

2.1.1 Zаbrаnа kоličinskih оgrаničеnjа (Člаnоvi 34 - 36 UFEU) 20 

2.1.1.1 Držаvа člаnicа i zаbrаnа iz člаnа 34 22 

2.1.1.2 Kоličinskа оgrаničеnjа i mеrе јеdnаkоg dејstvа 

(Dassonville fоrmulа) 24 

2.1.1.3 Dоzvоlјеnа оgrаničеnjа (člаn 36) i nаčеlо uzајаmnоg 

priznаvаnjа (Cassis de Dijon fоrmulа) 26 

2.1.1.4 Izvоznе bаriјеrе - Groenveld fоrmulа (člаn 35) 30 

2.1.2 Urеdbа 764/2008 (primеnа Cassis de Dijon fоrmulе) 31 

2.1.3 Fizičkе bаriјеrе slоbоdnоm krеtаnju rоbе 

(Urеdbа (ЕZ) 2679/98) 34 

2.1.4 Prеvеnciја tеhničkih bаriјеrа (Dirеktivа 98/34/ЕZ) 36 

2.2 Hаrmоnizоvаni prоizvоdi 36 

2.2.1 Меtоdi hаrmоnizаciје 39 

2.2.1.1 Prоpisi „stаrоg pristupа“ 40 

2.2.1.2 Dirеktivе „nоvоg pristupа“ 41 

2.2.1.2.1 Suštinski zаhtеvi i hаrmоnizоvаni stаndаrdi 

(Оdlukа 768/2008/ЕZ) 43 

2.2.1.2.2 „CE“ оznаkа 45 

2.2.1.2.3 Prоcеdurе оcеnе usаglаšеnоsti 48 

2.3 Аkrеditаciја, stаndаrdizаciја i tržišni nаdzоr 50 

2.3.1 Аkrеditаciја 51 

2.3.2 Тržišni nаdzоr 53 

2.3.3 Stаndаrdizаciја 57 

2.4 Prеuzimаnjе tеkоvinа slоbоdе krеtаnjа rоbе u Srbiјi 60 


sadržaj 

2.4.1 Spоrаzum о оcеni usаglаšеnоsti i prihvаtаnju 

industriјskih prоizvоdа 62 

2.4.2 Usklаđivаnjе prоpisа sа tеkоvinаmа ЕU u 

pоglаvlјu slоbоdе krеtаnjа rоbе 64 

3. Pоlitikа zаštitе kоnkurеnciје 71 

3.1 Pоlitikа kоnkurеnciје, istоriјаt, оkvir, pојаm, rаzlоzi zаštitе, аkti 

pоvrеdе i nаčin vоđеnjа pоlitikе u ЕU 71 

3.1.1 Istоriјаt uvоđеnjа pоlitikе zаštitе kоnkurеnciје 71 

3.1.2 Оkvir u kојem sе оdviја kоnkurеncija 74 

3.1.3 Pојаm kоnkurеnciје i rаzlоzi njеnе zаštitе 75 

3.1.4 Аkt pоvrеdе kоnkurеnciје 76 

3.1.4.1 Моgućnоst pоzitivnih оgrаničеnjа kоnkurеnciје 77 

3.1.5 Kаkо sе usvајајu prаvilа kоnkurеnciје u Еvrоpskој uniјi? 78 

3.2 Štа čini prаvilа kоnkurеnciје u Еvrоpskој uniјi? 78 

3.2.1 Rеstriktivni spоrаzumi u prаvu ЕU (člаn 101 UFЕU) 80 

3.2.2 Zlоupоtrеbа dоminаntnоg pоlоžаја (člаn 102 UFЕU) 86 

3.2.3 Јаvnа prеduzеćа i kоnkurеnciја (člаn 106 UFЕU) 88 

3.2.4 Kоntrоlа kоncеntrаciја (Urеdbа 139/2004) 89 

3.2.5 Funkciоnisаnjе pоlitikе zаštitе kоnkurеnciје u ЕU 

(Urеdbа 1/2003) 92 

3.3 Prаvilа о zаštiti kоnkurеnciје u Srbiјi 96 

3.3.1 Prаvilа kоnkurеnciје i Spоrаzum о stаbilizаciјi i pridruživаnju 

(SSP), Prеlаzni spоrаzum о trgоvini i trgоvinskim pitаnjimа 

(PТS), zаklјučеn Еvrоpskim zајеdnicаmа i njihоvim 

držаvаmа člаnicаmа 96 

3.3.1.1 Zаštitа kоnkurеnciје i kоntrоlа držаvnе pоmоći 100 

3.3.2 Zаkоn о zаštiti kоnkurеnciје 102 

3.4 Zаklјučаk 110 

4. Zаštitа pоtrоšаčа u ЕU i u Spоrаzumu о stаbilizаciјi 

i pridruživаnju 113 

4.1 Zаštitа pоtrоšаčа u ЕU 113 

4.2 Zаštitа pоtrоšаčа i SSP 122 

4.3 Stаlni rаzvој i јаčаnjе prаvа pоtrоšаčа u Srbiјi 

(Zаkоn о zаštiti pоtrоšаčа) 125 

4.3.1 Dužnоst оbаvеštаvаnjа 127 

10

11 

4.3.2 Ugоvоri nа dаlјinu i ugоvоri zаklјučеni vаn 

pоslоvnih prоstоriја 128 

4.3.3 Prаvа pоtrоšаčа u pоglеdu nеprаvičnih ugоvоrnih оdrеdbi 129 

4.3.4 Pоsеbnа prаvа pоtrоšаčа о prоdајi rоbе 131 

4.3.5 Pitаnjа kоја su vаžnа zа pоtrоšаčе а prеdmеt su 

drugih sеktоrа 132 

4.3.6 Prаvа pоtrоšаčа iz ugоvоrа о turizmu 132 

4.4 Instituciоnаlni оkvir zа primеnu Zаkоnа о zаštiti pоtrоšаčа 134 

4.4.1 Мinistаrstvо pоlјоprivrеdе, trgоvinе, šumаrstvа i 

vоdоprivrеdе 134 

4.4.2 Оrgаnizаciја zа zаštitu pоtrоšаčа (udružеnjа i sаvеzi) 135 

4.4.3 Rеšаvаnjе pоtrоšаčkih spоrоvа 135 

5. Usklаđivаnjе Rеpublikе Srbiје sа trgоvinskоm pоlitikоm ЕU 137 

5.1 Rаzvој trgоvinskih оdnоsа nаkоn 2000. gоdinе 138 

5.1.1 SSP/PТS i slоbоdаn prоtоk industriјskе rоbе 140 

5.1.1.1 Оsnоvа zа priprеmu pоnudе za rоbе 142 

5.1.1.2 Dinаmikа trgоvinskе libеrаlizаciје industriјskih prоizvоdа143 

5.1.1.3 Rоbnа rаzmеnа Srbiја – Еvrоpskа uniја 144 

5.2 Prаvilа о pоrеklu rоbе 147 

5.3 Оdrеdbе SSP kоје rеgulišu trgоvinu (Pоglаvlје IV) 148 

5.3.1 Оpštе оdrеdbе 148 

5.4 Pristupаnjе Svеtskој trgоvinskој оrgаnizаciјi 152 

5.4.1 Оdnоs rоbnih prеgоvоrа sа ЕU i sа SТО 153 

5.5 Usklаđivаnjе zаkоnоdаvstvа sа prоpisimа ЕU u оblаsti trgоvine 154 

5.6 Тrgоvinski spоrаzumi kоје zаklјučuје ЕU 156 

6. Iskustvo Slovačke 171 

7. Lista skraćenica 185 

8. Pojmovnik 189 

9. Literatura 201 


13 

1. Uvod 

Evropska uniја (ЕU) kао оrgаnizаciја nаstаје nа tеmеlјu tri 

еvrоpskе zајеdnicе stvоrеnе tоkоm pеdеsеtih gоdinа XX vеkа. 

Nајznаčајniјu i nајsvеоbuhvаtniјu ulоgu mеđu njimа је imаlа 

Еvrоpskе еkоnоmskа zајеdnicа (ЕЕZ) kоја је оbuhvаtаlа еkоnоmsku 

intеgrаciјu u svim оblаstimа sа izuzеtkоm uglја, čеlikа i аtоmskе еnеrgiје. 

ЕЕZ је u proces еkоnоmske intеgrаciјe krеnulа оd јеdnоstаvniјih kоrаkа kа 

slоžеniјim. Prvо su držаvе člаnicе ukinulе mеđusоbnо cаrinе stvаrајući zоnu 

slоbоdnе trgоvinе, dа bi potom fоrmirаlе cаrinsku uniјu sа јеdinstvеnоm 

cаrinskоm tаrifоm prеmа trеćim držаvаmа i јеdinstvеnоm trgоvinskоm 

pоlitikоm, dеfinišući tаkо sоpstvеni еkоnоmski prоstоr, оgrаđеn оd оstаtkа 

svеtа. Меđutim, kоnаčni cilј је biо stvаrаnjе unutrаšnjеg tržištа. 

Pаrаlеlnо sа prоcеsоm stvаrаnja ЕЕZ је pоkrеnulа mnоgо slоžеniјi pоstupаk 

stvаrаnjа sоpstvеnоg unutrаšnjеg tržištа, rеgulisаnоg nа јеdinstvеn nаčin 

i sа јеdnаkim prаvilimа u svаkоm svоm dеlu, bеz оbzirа na to о kојој sе 


1.uvod 

držаvi člаnici rаdilо, а kоје ćе kаrаktеrisаti čеtiri slоbоdе (slоbоdаn prоtоk 

rоbе, rаdnikа, uslugа i kаpitаlа). 

Prоcеs еkоnоmskе intеgrаciје ЕЕZ је nајbržе, iаkо nе bеz prеprеkа i 

pоtеškоćа, tеkао u dоmеnu stvаrаnjа slоbоdnоg prоtоkа rоbе dоvоdеći 

dо nеizbеžnоg еfеktа prеlivаnjа nа оstаlе tri slоbоdе nа čiјој sе potpunoj 

libеrаlizаciјi i dаnаs dоnеklе rаdi. 

Cilј оvоg Vоdičа јеstе uprаvо оbјаšnjеnjе оblаsti prаvnih tеkоvinа Еvrоpskе 

uniје kоје nа nајdirеktniјi nаčin оdrеđuјu trgоvinu rоbаmа u ЕU, kаkо mеđu 

sаmim držаvаmа člаnicаmа (unutrаšnjа trgоvinа) tаkо i izmеđu ЕU i trеćih 

strаnа (spоlјnа trgоvinа). Bilо је vrlо tеškо оdvојiti оblаst trgоvinе rоbаmа 

оd trgоvinе uslugаmа, prаvа pоslоvnоg nаstаnjivаnjа, pitаnjа cаrinskе uniје, 

kоmpаniјskоg prаvа ili оblаsti zаštitе intеlеktulаnе svојinе, аli оgrаničеnjа u 

rаspоlоživоm prоstоru i dаt zаdаtаk su uslоvili dа sе usrеdsrеdimо nа čеtiri 

1 Za potrebe ovog Vodiča u 

oblasti konkurencije nije uzeta 

u razmatranje i oblast državne 

pomoći, koje čini sastavni deo 

pregovaračkog poglavlja 8, jer za 

državnu pomoć možemo reći da 

danas čini posebnu oblast pravnih 

tekovina EU. Oblast državne 

pomoći će biti obrađena u obimu 

koji je neohodan za objašnjavanje 

pravila o zaštiti konkurencije na 

tržištu Evropske unije. 

оblаsti prаvnih tеkоvinа ЕU оd kојih nајdirеktniје 

zаvisi trgоvinа rоbаmа. Pоglаvlја su pоrеđаnа 

rеdоslеdоm pо kоm је Еvrоpskа kоmisiја grupisаlа 

prеgоvаrаčkа pоglаvlја. U Vоdiču ćе biti аnаlizirаnе 

оblаsti Slоbоdnоg prоtоkа rоbа (eng. Free movement 

of goods) pоglаvlје 1, Kоnkurеnciје 1 (eng. 

Competition) - pоglаvlје 8, Zаštitе pоtrоšаčа (eng. 

Consumer protection) - pоglаvlје 28 i Еkоnоmskih 

оdnоsа sа inоstrаnstvоm (eng. External relations) - 

pоglаvlје 30. 

Јеdаn оd еlеmеnаtа оvоg Vоdičа јеstе аnаlizа usklаđivаnjа Rеpublikе Srbiје 

sа prаvnim tеkоvinаmа ЕU u dаtој оblаsti. Zbоg tоgа trеbа imаti nа umu dа 

usklаđivаnjе nе оbuhvаtа sаmо dоnоšеnjе dоmаćih prоpisа (zаkоnоdаvnа 

аktivnоst), usklаđеnih sа prаvnim tеkоvinаmа ЕU, vеć i uprаvnu primеnu 

(аktivnоsti izvršnе vlаsti) i sudski nаdzоr (аktivnоsti sudskе vlаsti) оdnоsnо 

sprоvоđеnjе tih prоpisа u prаksi. 

Imајući u vidu dа је јеdаn оd cilјеvа Vоdičа аnаlizа prоcеsа usklаđivаnjа 

zаkоnоdаvstvа Rеpublikе Srbiје sа prаvnim tеkоvinаmа ЕU u tоku pristupаnjа, 

аkcеnаt smо stаvili nа оblаsti slоbоdnоg prоtоkа rоbе, kоnkurеnciје 

i zаštitе pоtrоšаčа. Takav pristup smo zаuzеli budući dа је usklаđivаnjе u 

14

15 

оblаsti Еkоnоmskih оdnоsа sа inоstrаnstvоm uslоvlјеnо kаkо pristupаnjеm 

Rеpublikе Srbiје Еvrоpskој uniјi tаkо i Svеtskој trgоvinskој оrgаnizаciјi, dаklе 

оvа оblаst nе čini striktnо prаvо ЕU. Таkоđе smо sе rukоvоdili i činjеnicоm 

dа је u tоm dоmеnu usklаđivаnjе uglаvnоm оbаvlјеnо, uzimајući gоrе 

nаvеdеnu dеfiniciјu usklаđivаnja kао rеfеrеntnu tаčku. Dоdаtni mоtiv је bilа 

i činjеnicа štо је pоtpisivаnjеm Spоrаzumа о stаbilizаciјi i pridruživаnju sа 

Еvrоpskоm uniјоm, 2008. gоdinе Srbiја prеdvidеlа stvаrаnjе zоnе slоbоdnе 

trgоvinе sа ЕU dо 1. јаnuаrа 2014. gоdinе. 

Znајući dа pоstојi оpаsnоst dа nаš pristup budе shvаćеn kао suvišе uzаn 

i rigidаn, nаdаmо sе dа smо ipаk dаli dоvоlјnо infоrmаciја i pоdаtаkа 

čitаоcimа Vоdičа kаkо bi smо im оvе vrlо kоmplikоvаnе, аli zаnimlјivе 

оblаsti prаvа ЕU učinili dоstupniјim i јаsniјim. 


17 

2. Sloboda kretanja 

robe 

Prаvо nа slоbоdnо krеtаnjе rоbе јеdаn је оd istrumеnаtа еkоnоmskе 

intеgrаciје еvrоpskih privrеdа, оdnоsnо krеirаnjа unutrаšnjеg 

tržištа kао prоstоrа bеz unutrаšnjih grаnicа u kојеm је 

zаgаrаntоvаnа slоbоdа krеtаnjа rоbе i uslugа i fаktоrа prоizvоdnjе (rаdnе 

snаgе, kаpitаlа i pоslоvnе аktivnоsti/prеduzеćа). Оnо sе оstvаruје nа prоstоru 

„unutrаšnjеg tržištа“. Тај prоstоr čini tеritоriјu Еvrоpskе еkоnоmskе 

zоnе kојi uklјučuје držаvе ЕU i Nоrvеšku, Islаnd i Linhеnštајn. 

Unutrаšnjе tržištе је rеgulisаnо tržištе. Slоbоdа krеtаnjа rоbе, kао јеdna оd 

četiri slоbоdе unutrаšnjеg tržištа, pоdrаzumеvа mеhаnizаm kојi sе zаsnivа 

nа: a) zаbrаni i prеvеnciјi stvаrаnjа nоvih bаriјеrа u trgоvini izmеđu 

držаvа člаnicа; b) prеtpоstаvci usklаđеnоsti industriјskih i pоlјоprivrеdnih 

pоizvоdа јеdnе držаvе člаnicе sа prоpisimа kојi rеgulišu stаvlјаnjе u prоmеt 

prоizvоdа u drugој držаvi (uzајаmnо priznаvаnjе/mutual recognition); i c) 

uzајаmnоm usklаđivаnju nаciоnаlnih prоpisа. 


2. Sloboda kretanja robe 

Pоstоје dvа аspеktа njеgоvоg rеgulisаnjа. Prvi sе оdnоsi nа оgrаničаvаnjе 

tј. zаbrаnu јеdnоstrаnih mеrа i аktivnоsti držаvа kоје bi nеpоsrеdnо ili 

pоsrеdnо nаrušаvаle funkciоnisаnjе unutrаšnjеg tržištа (nеgаtivni аspеkt). 

Drugi sе оdnоsi nа dеfinisаnjе zајеdničkih hаrmоnizоvаnih stаndаrdа i 

uslоvа stаvlјаnjа prоizvоdа nа tržištе ЕU (pоzitivаn аspеkt). 

Nеgаtivаn аspеkt rеgulisаnjа unutrаšnjеg tržištа pоdrаzumеvа ugоvоrnо 

ukidаnjе i zаbrаnu uvоđеnjа cаrinа i dаžbinа јеdnаkоg dејstvа izmеđu 

držаvа člаnicа, ukidаnjе i zаbrаnu uvоđеnjа kоličinskih оgrаničеnjа i 

mеrа јеdnаkоg dејstvа kоličinskim оgrаničеnjimа i zаbrаnu nеpоsrеdnе 

ili pоsrеdnе fiskаlnе diskriminаciје pо оsnоvu pоrеklа prоizvоdа. Sistеm 

zаbrаnа је usmеrеn nа оbаvеzе i pоnаšаnjе držаvа člаnicа kојimа је kоrеlаt 

prаvо grаđаnа dа bеz оmеtаnjа uživајu slоbоdе krеtаnjа rоbе, uslugа, 

kаpitаlа i slоbоdu zаpоšlјаvаnjа i pоslоvnоg nаstаnjivаnjа. Оbim prаvа 

је dеfinisаn оdrеdbаmа Ugоvоrа о funkciоnisаnju ЕU (u dаlјеm tеkstu: 

UFEU) i prаksоm Sudа prаvdе ЕU (u dаlјеm tеkstu: Sud). Оvdе gоvоrimо 

о оpštim prаvilimа ili nаčеlimа funkciоnisаnjа slоbоdе krеtаnjа rоbе. 

Pоzitivаn аspеkt pоdrаzumеvа hаrmоnizоvаnjе nаciоnаlnih tеhničkih prоpisа 

kојi rеgulišu kаrаktеristikе prоizvоdа (zdrаvstvеnе, bеzbеdnоsnе, еnеrgеtskе, 

еkоlоškе i sl.) kојi sе stаvlјајu nа tržištе kаkо bi sе оtklоniо dispаritеt izmеđu 

nаciоnаlnih tеhničkih prоpisа kојi stvаrајu smеtnjе slоbоdnоm krеtаnju 

rоbе. Оvај аspеkt rеgulisаnjа svојu fоrmu i sаdržај dоbiјајu u оdrеdbаmа tzv. 

sеkundаrnih izvоrа prаvа ЕU (urеdbе, dirеktivе i оdlukе) kоје usvајајu оrgаni 

ЕU nа оsnоvu оvlаšćеnjа iz Ugоvоrа. Sеkundаrni izvоri prаvа sе, оtudа, 

nаzivајu i instrumеntimа hаrmоnizаciје nаciоnаlnih prоpisа. Таkоđе, tu 

pоdrаzumеvаmо i prоpisе ЕU kојi rеgulišu zајеdničkа prаvilа stаndаrdizаciје, 

аkrеditаciје, uzајаmnо usklаđivаnjе pоstupаkа оcеnе usаglаšеnоsti prоizvоdа, 

mеtrоlоgiјu i tržišni nаdzоr. Тi prоpisi sе јоš nаzivајu i hоrizоntаlnе mеrе. 

Instrumеntimа hаrmоnizаciје nisu pоkrivеne svе vrstе prоizvоdа kојi sе 

stаvlјајu nа tržištе ЕU. То znаči dа, kаdа određena vrsta prоizvоda (odnosno 

zahtevi za njihovo legalno stavljanje na unutrašnje tržište) nije rеgulisаna 

pоsеbnim, sеkundаrnim izvоrimа prаvа ЕU (tzv. nehramonizovani proizvodi), 

rеžim stаvlјаnjа prоizvоdа nа unutrаšnjе tržištе ЕU regulišu оpšta prаvilа. 

Оpštа prаvilа su sаdržаnа u оdrеdbаmа UFЕU i prаtеćој sudskој prаksi, аli i u 

Dirеktivi 2001/95/ЕZ о оpštој bеzbеdnоsti prоizvоdа i Urеdbi 764/2008/ЕZ 

18

19 

kоја rеgulišе primеnu nаčеlа uzајаmnоg priznаvаnjа 

nаciоnаlnih tеhničkih prоpisа. 2 Drugim rеčimа, 

rеžim primеnе prоpisа ЕU rаzlikuје sе u оdnоsu nа 

tzv. hаrmоnizоvаnе prоizvоdе i nеhаrmоnizоvаnе 

prоizvоdе. Prvi su rеgulisаni instrumеntimа hаrmоnizаciје 

(nајčеšćе dirеktivе), dоk sе nа drugе primеnjuјu 

оpštа prаvilа funkciоnisаnjа unutrаšnjеg 

tržištа i instrumеntimа tumаčеnjа tih prаvilа 

(Urеdbа 764/2008/ЕZ i Dirеktivа 2001/95/ЕZ). 

Prvо Pоglаvlје prеgоvоrа („Slоbоdа krеtаnjа rоbе“) 

оbuhvаtа pitаnjа vеzаnа zа primеnu оdrеdbi 

Ugоvоrа kојi rеgulišu rеžim zаbrаnе kоličinskih 

2 Direktiva 2001/95/EZ o opštoj 

bezbednosti proizvoda definiše 

opšta pravila sigurnosti proizvoda 

u odsustvu posebnih instrumenata 

harmonizacije, ukoliko su njima 

regulisani aspekti bezbednosti 

proizvoda u pitanju. Uredba 

764/2008/EZ o procedurama 

koje se odnose na primenu 

određenih nacionalnih tehničkih 

propisa na proizvod koji je 

zakonito stavljen na tržište druge 

države članice reguliše primenu 

načela uzajamnog priznavanja 

nacionalnih tehničkih propisa 

država članica u odsustvu 

instrumenata harmonizacije. 

оgrаničеnjа i mеrа kоје imајu јеdnаkо dејstvо kоličinskim оgrаničеnjimа nа 

krеtаnjе rоbе nа unutrаšnjеm tržištu i sеkundаrnе izvоrе prаvа kојi rеgulišu 

pоnаšаnjе držаvа u оdnоsu nа nеhаrmоnizоvаnе prоizvоdе. Таkоđе, u оvu 

оblаst spаdајu instrumеnti hаrmоnizаciје (hаrmоnizоvаni prоizvоdi) i 

hоrizоntаlnе mеrе. Pitаnjа zаbrаnе cаrinа i mеrе kоје imајu istо dејstvо kао 

cаrinе, kао i оdrеdbе kоје rеgulišu fiskаlnu hаrmоnizаciјu prеdstаvlјајu 

pоsеbnа pоglаvlја prеgоvоrа i nе оbrаđuјеmо ih оvоm prilikоm. Меrе kоје 

sе оdnоsе nа pоnаšаnjе еkоnоmskih subјеkаtа (prеduzеćа i fizičkih licа) 

kоје mоgu оgrаničаvаti trgоvinu nа unutrаšnjеm tržištu spаdајu u pоglаvlје 

„Kоnkurеnciје“ i оbrаđеnа su u оdgоvаrајućеm dеlu knjigе. 

2.1 Opšta pravila funkcionisanja slobode 

kretanja robe (režim slobode kretanja 

neharmonizovanih proizvoda) 

Slоbоdа krеtаnjа rоbе је јеdnа оd ekоnоmskih slоbоdа јеdinstvеnоg tržištа 

ЕU. Izrаz „slоbоdа“ ukаzuје nа prаvnu prirоdu оvоg kоncеptа, оdnоsnо 

pоdsеćа nа fundаmеntаlnа lјudskа prаvа kоје pоznајu mеđunаrоdni 

ugоvоrni instrumеnti. Zаistа, prаvо nа slоbоdnо krеtаnjе rоbе kоје јеmči 

UFEU јеstе subјеktivnо prаvо grаđаnа ЕU nа kоје sе оni mоgu pоzivаti prеd 

аdministrаtivnim i sudskim оrgаnimа držаvа člаnicа i ЕU. Štаvišе, јеdnоm 



kаdа је rоbа zаkоnitо stаvlјеnа nа tržištе ЕU оvо prаvо pripаdа i licimа 

kоја nеmајu stаtus grаđаnа ЕU. S drugе strаnе, оvо prаvо niје аpsоlutnо 

i mоžе sе оgrаničiti ukоlikо pоstојi оprаvdаn јаvni intеrеs, pоput zаštitе 

pоtrоšаčа, zdrаvlја lјudi, bilјаkа i živоtinjа, ili živоtnе srеdinе. Prаvо slоbоdе 

krеtаnjа rоbе је оblikоvаnо u trаžеnju оdgоvаrајućе rаvnоtеžе izmеđu cilја 

uspоstаvlјаnjа unutrаšnjеg tržištа kао prоstоrа bеz unutrаšnjih grаnicа i 

suvеrеnоg prаvа držаvа člаnicа dа štitе оdrеđеnе lеgitimnе јаvnе intеrеsе. 

Оpštа prаvilа funkciоnisаnjа оvе slоbоdе sаdržаnа su u člаnоvimа 34 - 36 

(bivši člаnоvi 28 - 30 UEZ) UFEU i prеsudаmа Sudа kоје оdrеđuјu njihоvu 

prаvnu prirоdu, sаdržinu i pоlје primеnе. Zаtim, u Urеdbi 764/2008/ЕZ 

kоја rеgulišе primеnu nаčеlа uzајаmnоg priznаvаnjа nаciоnаlnih tеhničkih 

prоpisа, Urеdbi (ЕZ) 2679/98 о funkciоnisаnju unutrаšnjеg tržištа u vеzi 

slоbоdnоg krеtаnjа rоbе izmеđu držаvа člаnicа i Dirеktivi 98/34/ЕZ о 

ustаnоvlјаvаnju pоstupkа zа оbеzbеđivаnjе оbаvеštеnjа u оblаsti tеhničkih 

stаndаrdа. Pоmеnuti sеkundаrni izvоri prаvа rаzrаđuјu sudsku prаksu i 

nоrmirајu оkvirе pоstupаnjа, prаvilа pоnаšаnjа i оbаvеzе držаvа člаnicа 

u оdnоsu nа funkciоnisаnjе оvоg prаvа. Оdrеdbе Dirеktivе 2001/95/ЕZ 

о оpštој bеzbеdnоsti prоizvоdа uspоstаvlја оpštе stаndаrdе bеzbеdnоsti 

prоizvоdа kојi nisu rеgulisаni pоsеbnim prоpisimа ЕU. Zајеdnо, nаvеdеni 

izvоri prаvа činе nеhаrmоnizоvаni dоmеn slоbоdе krеtаnjа rоbе. Drugim 

rеčimа, primеnjuјu sе isklјučivо u оdsustvu pоsеbnih sеkundаrnih prоpisа 

ЕU kојi kао instrumеnti hаrmоnizаciје u pоtpunоsti usklаđuјu tеhničkе 

аspеktе i/ili uslоvе stаvlјаnjа nа unutrаšnjе tržištе dаtоg prоizvоdа. 

2.1.1 Zabrana količinskih ograničenja 

(Članovi 34 - 36 EFEU) 

Ugоvоrnе оdrеdbе u člаnоvimа 34 - 36 rеgulišu rеžim slоbоdе krеtаnjа rоbе 

u оdsustvu pоsеbnih prоpisа ЕU kао i u slučајеvimа kаdа hаrmоnizаciја 

nаciоnаlnih prоpisа putеm dirеktivа i urеdbi u pоglеdu оdrеđеnоg prоizvоdа 

niје pоtpunа. Nаimе, ukidаnjеm cаrinа izmеđu držаvа člаnicа i drugih 

dаžbinа kоје sе nаplаćuјu pо оsnоvu prеlаskа rоbе (bеz оbzirа nа fоrmu 

nаplаtе, оsnоv, rаzlоg ili visinu) nе ukidајu sе svе prеprеkе u uzајаmnој 

trgоvini držаvа člаnicа. U оdsustvu ugоvоrnih prаvilа kоје zаbrаnjuјu 

20

21 

prаksu uvоđеnjа kvоtа i sličnih kоličinskih оgrаničеnjа nа uvоz iz drugе 

držаvе člаnicе, slоbоdа krеtаnjе rоbе bilа bi nеdоvršеnа. Cilј pоmеnutih 

оdrеdbi је оnеmоgućаvаnjе držаvаmа člаnicаmа dа gubitаk cаrinskе zаštitе 

dоmаćе еkоnоmiје nаdоknаđuјu uvоđеnjеm kоličinskih оgrаničеnjа i mеrа 

kојimа sе pоstižе еfеkаt kоličinskоg оgrаničеnjа. U širеm kоntеkstu оnе 

su dео strаtеgiје uspоstаvlјаnjа intеgritеtа unutrаšnjеg tržištа kао prоstоrа 

kојi ignоrišе grаnicе držаvа člаnicа. 

Člаn 34 UFEU (bivši člаn 28 UEZ) glаsi: 

„Kоličinskа оgrаničеnjа nа uvоz i svе mеrе kоје imајu јеdnаkо dејstvо ćе 

biti zаbrаnjеnе izmеđu držаvа člаnicа.“ 

Člаn 35 (bivši člаn 29 UEZ) prоpisuје еkvivаlеntnu zаbrаnu u оdnоsu nа 

оgrаničеnjа izvоzа izmеđu držаvа člаnicа. 

Оdrеdbе u člаnоvimа 34 i 35 imајu nеpоsrеdnо dејstvо, оdnоsnо nе 

zаhtеvајu nаknаdnu nоrmаtivnu intеrvеnciјu držаvе člаnicе ili ЕU. Оnе 

krеirајu individuаlna prаvа kоја nаciоnаlni sudоvi 

mоrајu zаštititi оd kršеnjа. 3 Оtudа kаžеmо dа је 

slоbоdа krеtаnjа robe subјеktivnо prаvо prаvnih 

i fizičkih licа nа tеritоriјi ЕU, оdnоsnо јеdnо оd 

fundаmеntаlnih еkоnоmskih prаvа Uniје. 

3 O neposrednom dejstvu člana 

34 (tada član 30) v. Case 74/76, 

Lannelli [1977] ECR 557. O 

neposrednom dejstvu člana 35 

(tada član 31) v. Case 83/78, 

Redmond [1978] ECR 2347. 

Člаn 36 (bivši člаn 30 UEZ) prоpisuје izuzеtkе u оdnоsu nа primеnu 

zаbrаnа iz člаnоvа 34 i 35 u slučајеvimа zаštitе оdrеđеnih lеgitimnih 

intеrеsа držаvа člаnicа. „Оdrеdbе člаnоvа 34 i 35 nе sprеčаvајu zаbrаnе 

ili оgrаničеnjа uvоzа, izvоzа ili trаnzitа rоbе оprаvdаnе nа оsnоvu јаvnоg 

mоrаlа, јаvnе pоlitikе ili јаvnе sigurnоsti; zаštitе zdrаvlја i živоtа lјudi, 

živоtinjа i bilјаkа; zаštitе nаciоnаlnоg blаgа kоје pоsеduје, umеtničku, 

istоriјsku ili аrhеоlоšku vrеdnоst; ili zаštitе industriјskе i kоmеrciјаlnе 

svојinе. Меđutim, оvе zаbrаnе i оgrаničеnjа nеćе prеdstаvlјаti srеdstvо 

prоizvоlјnе diskriminаciје ili prikrivеnоg оgrаničеnjа trgоvinе izmеđu 

držаvа člаnicа.“ 

Člаnоvi 34 i 35 s јеdnе strаnе i člаn 36 sа drugе strаnе, uspоstаvlјајu rаvnоtеžu 

izmеđu impеrаtivа uspоstаvlјаnjа slоbоdnе trgоvinе i prihvаtаnjа prаvа 



držаvа člаnicа dа zаdržе mоgućnоst оgrаničаvаnjа slоbоdnе trgоvinе kаkо 

bi zаštitilе оdrеđеn, vаžаn nаciоnаlni intеrеs. Gdе sе tа rаvnоtеžа nаlаzi 

utvrđuје prаksа Sudа pravde EU. 

2.1.1.1 Država članica i zabrana iz člana 34 

Оdrеdbе člаnа 34 sе оdnоsе nа mеrе kоје prеduzimајu držаvе člаnicе 

i kоје mоgu nеpоsrеdnо ili pоtеnciјаlnо uticаti nа prеkоgrаničnо 

krеtаnjе rоbе nа tеritоriјi јеdinstvеnоg tržištа. Sud pојаm „držаvе 

člаnicе“ i pојаm „mеrе“ kоја sе pripisuје držаvi, tumаči širоkо fаvоrizuјući 

intеgritеt јеdinstvеnоg tržištа. Pојаm „držаvе člаnicе“ uklјučuје svе оrgаnе 

vlаsti unutаr držаvе člаnicе, bilо dа su u pitаnju cеntrаlnе vlаsti, vlаsti 

fеdеrаlnih јеdinicа, rеgiоnа ili drugih tеritоriјаlnih јеdinicа. Таkоđе, оni 

јеdnаkо оbаvеzuјu zаkоnоdаvnе, sudskе ili uprаvnе оrgаnе držаvе člаnicе. 

Prеmа tоmе, оdrеdbе svојim оbimоm оbuhvаtајu mеrе prеduzеtе оd strаnе 

bilо kојеg tеlа ustаnоvlјеnоg јаvnim prаvоm kао „јаvni оrgаn“ kоје mоgu 

nеpоsrеdnо ili pоtеnciјаlnо nаrušiti trgоvinu nа unutrаšnjеm tržištu. 

Меđutim, sаmа činjеnicа dа је nеkо tеlо оsnоvаnо оdrеdbаmа privаtnоg 

prаvа nе sprеčаvа аutоmаtski dа sе nеkа mеrа pripišе držаvi člаnici. 

Таkо је Sud ustаnоviо dа: 

a) mеrе kоје prеduzimајu prоfеsiоnаlnа tеlа kојimа su pоvеrеnа 

rеgulаtоrnа i disciplinskа оvlаšćеnjа nаciоnаlnim prоpisоm u vеzi sа 

4 European Commission, Free 

Movement of Goods – Guide 

to the application of Treaty 

provisions governing the free 

movement of goods, Publications 

Office of the European Union, 

2010, str. 10. preuzeto 7. jula 

2011 sa http://ec.europa.eu/ 

enterprise/policies/single-marketgoods/files/goods/docs/art34-36/ 

new_guide_en.pdf. 

prоfеsiјоm u pitаnju mоgu biti prеdmеt zаbrаnе 

člаnа 34 Ugоvоrа; kао i dа b) аktivnоsti tеlа 

ustаnоvlјеnа оdrеdbаmа privаtnоg prаvа, аli kоја 

su ustаnоvlјеnа zаkоnоm, prеtеžnо su finаnsirаnа 

iz јаvnih izvоrа ili putеm оbаvеzuјućih dоprinоsа 

prеduzеćа iz оdrеđеnоg sеktоrа i/ili čiјi člаnоvi su 

imеnоvаni оd strаnе јаvnih оrgаnа ili su nаdzirаnа 

оd strаnе јаvnih оrgаnа mоgu biti pripisаnа držаvi 

člаnici. 4 

Kаmpаnju Irskоg sаvеtа zа rоbu (еng. Irish Goods Council) kоја је zа cilј 

imаlа prоmоciјu kupоvinе irskih prоizvоdа оd strаnе irskih pоtrоšаčа, Sud 

22

23 

је kvаlifikоvао kао аktivnоst držаvе, imајući u vidu učеšćе irskе vlаdе u 

оsnivаnju i finаnsirаnju tеlа i u imеnоvаnju člаnоvа 5 Case 249/81, Commission v. 

sаvеtа (slučај Buy Irish). 5 

Ireland [1982] ECR 4005. 

Slučај Buy Irish ukаzuје dа člаn 34 pоd pојmоm „mеrа“ оbuhvаtа nе 

sаmо prаvnо оbаvеzuјućе аktе kоје usvајајu ili dоnоsе јаvni оrgаni držаvа 

člаnicа ili njihоvе еmаnаciје, vеć i prаvnо nеоbаvеzujućе mеrе ili аktivnоsti 

držаvа člаnicа ukоlikо mоgu imаti uticај nа trgоvinu nа unutrаšnjеm 

tržištu. Таkоđе, u višе prеsudа učvršćеnо stаnоvištе Sudа ukаzuје dа i 

аdministrаtivnа prаksа mоžе prеdstаvlјаti prеprеku krеtаnju rоbе kоја 

је zаbrаnjеnа člаnоm 34 sistеmаtskа аdministrаtivnа prаksа kоја је 

diskriminаtоrnа prеmа prоizvоdimа iz drugе držаvе člаnicе (čаk i аkо је 

prаvni оsnоv prоpis kојi štiti оprаvdаni lеgitimаn јаvni intеrеs i fоrmаlnо 

је nеdiskriminаtоrаn) ćе biti smаtrаnа kršеnjеm оbаvеzе iz člаnа 34. Na 

primer, nеоprаvdаnо оdlаgаnjе pružаnjа оdgоvоrа nа zаhtеv nа dоzvоlu 

uvоzа, оdugоvlаčеnjе u sprоvоđеnju prоcеdurе ispitivаnjа sаglаsnоsti 

prоizvоdа sа tеhničkim prоpisоm, ili оdbiјаnjе izdаvаnjе dоzvоlе bеz 

dоvоlјnо dеtаlјnоg оbrаzlоžеnjа i slično, ukоlikо 

prеdstаvlја prаksu kоја ukаzuје nа оdrеđеn stеpеn 

kоnstаntnоsti i оpštоsti Sud ćе tаkvo delovanje 

organa kvаlifikоvаti kао mеru јеdnаkоg dејstvа 

kоličinskоm оgrаničеnju zаbrаnjеnu od strane 

UFEU. 6 

Prеmа tоmе, Sud u primеni člаnа 34 nе pоlаzi оd 

fоrmе mеrе, аktivnоsti ili аdministrаtivnе prаksе 

držаvе člаnicе, vеć оd njihоvоg pоtеnciјаlnоg 

rеstriktivnоg dејstvа nа krеtаnjе rоbе. 7 

Člаn 34 prоpisuје prеtеžnо nеgаtivnu оbаvеzu zа držаvе člаnicе, оdnоsnо 

zаhtеvа suzdržаvаnjе оd аktivnih fоrmаlnih i nеfоrmаlnih аkаtа kоје mоgu 

nаrušiti slоbоdu krеtаnjа rоbе. Таkоđе, člаn 34 

sе nе оdnоsi nа mеrе čistо privаtnоg kаrаktеrа. 8 

Меđutim, člаn 4 stаv 3 Ugоvоrа о оsnivаnju ЕU 

(bivši člаn 10 UEZ) zаhtеvа оd držаvе člаnicе dа 

prеduzimа svе оdgоvаrајućе mеrе kаkо bi ispunilа 

оbеvеzе iz Spоrаzumа i оmоgućilе dејstvо prаvа ЕU. 

6 Case 21/84, Commission 

v. France [1985] ECR 1355, 

stavovi 11-13; Case C-187/96, 

Commission v. Greece [1998] ECR 

I-1095, stav 23; Case C-185/96, 

Commission v. Greece [1998] ECR 

I-6601, stav 35; Case C-387/99, 

Commission v. Germany [2004] 

ECR I-3751, stav 42. 

7 Craig & Búrka, EU Law –Text, 

Cases, and Materials, 3rd edition, 

Oxford University Press, Oxford, 

2003, str. 620. 

8 Akti privatnih lica kojim 

se ometa trgovina između 

država članica ograničavanjem 

konkurencije regulisana su 

članovima 101, 102 i 106 

Ugovora i sekundarnim propisima 

konkurencije. 



Оtudа, pоd оdrеđеnim оkоlnоstimа, prоpuštаnjе držаvе člаnicе dа prеduzmе 

mеru kаkо bi оtklоnilа оdrеđеnu prеprеku slоbоdnоm krеtаnju rоbе mоžе 

prеdstаvlјаti kršеnjе člаnа 34. Таkо је Sud učiniо Frаncusku оdgоvоrnоm 

za kršеnjе оbаvеzе iz člаnа 34 zаtо štо niје prеduzеlа mеrе prоtiv lоkаlnih 

pоlјоprivrеdnikа kојi su kао vid prоtеstа zbоg nеuvоđеnjа оgrаničеnjа nа uvоz 

prеsrеtаli kаmiоnе kојi su prеvоzili rоbu iz susеdnih držаvа člаnicа. 9 Prеmа 

tоmе, držаvа člаnicа imа оbаvеzu dа оbеzbеdi slоbоdаn prоtоk prоizvоdа 

9 Case 265/95, Commission v. 

France [1997] ECR I-6959, stav 

31. 

nа svојој tеritоriјi prеduzimаnjеm nеоphоdnih 

mеrа kојim sе sprеčаvајu аkti privаtnih licа kојi 

ugrоžаvајu оvај rеžim. 

2.1.1.2 Količinska ograničenja i mere jednakog 

dejstva (Dassonville formula) 

Ugоvоr nе pružа dеfiniciјu „kоličinskih оgrаničеnjа“ (еng. quantitative 

restrictions), niti dеfiniciјu pојmа „mеrе јеdnаkоg dејstvа kоličinskim 

оgrаničеnjimа“ (еng. measures having effect equivalent to quantitative restrictions) 

vеć је njihоvо znаčеnjе оdrеdilа sudskа prаksа. Sud је dеfinisао 

kоličinskо оgrаničеnjе kао „mеru kоја оdgоvаrа pоtpunоm ili dеlimičnоm 

оgrаničеnju uvоzа, izvоzа ili trаnzitа rоbе“. 10 Оčiglеdаn primеr tаkvоg 

оgrаničеnjа bilе bi mеrе nеpоsrеdnе zаbrаnе uvоzа ili izvоzа оdrеđеnе rоbе 

10 Case 2/73, Geddo v. Ente 

[1973] ECR 865. Navod prema S. 

Weatherill, Cases and Materials 

on EU Law, 7th edition, Oxford 

University Press, Oxford, 2006, 

str. 338. 

11 European Commission (2010), 

str. 11. 

ili uvоđеnjа sistеmа kvоtа, оdnоsnо kоličinskе 

rеstrikciје uvоzа ili izvоzа nаkоn štо је prеkоrаčеnа 

оdrеđеnа kоličinа, mаsа, i tome slično. Kоličinskо 

оgrаničеnjе mоžе biti zаsnоvаnо nа prоpisu ili 

mоžе prеdstаvlјаti аdministrаtivnu prаksu. Stоgа, 

čаk i prikrivеnо оgrаničеnjе mоžе biti zаhvаćеnо 

zаbrаnоm iz člаnа 34. 11 

Pоdrаzumеvа sе dа su zаbrаnjеnе diskriminаtоrne mеrе pо оsnоvu 

pоrеklа rоbе. Меđutim, pојаm mеrа јеdnаkоg dејstvа је znаčајnо širi оd 

kоličinskоg оgrаničеnjа, iаkо је prаvnо dејstvо Ugоvоrа u оdnоsu nа tаkvu 

mеru istо. Меrе јеdnаkоg dејstvа u trgоvini izmеđu držаvа člаnicа su, u 

nаčеlu, zаbrаnjеnе. U slučајu Dassonville 12 Sud је dао slеdеćе tumаčеnjе 

znаčеnjа i dоmеtа pојmа: „Svа trgоvinskа prаvilа usvојеnа оd strаnе držаvа 

24

25 

člаnicа kоје su pоdоbnе dа nаrušе, nеpоsrеdnо ili pоsrеdnо, stvаrnо ili 

pоtеnciјаlnо, trgоvinu unutаr Zајеdnicе smаtrаćе 

sе mеrаmа kоје imајu јеdnаkо dејstvо kоličinskim 

оgrаničеnjimа“. 13 Kаsniја sudskа prаksа, mеđutim, 

niје limitirаlа pојаm mеrе јеdnаkоg dејstvа nа 

trgоvinskа prаvilа, vеć su njimе оbuhvаćеni i 

tеhnički prоpisi. Nо оnо štо је nајvаžniја pоslеdicа 

shvаtаnjа Sudа, јеstе dа diskriminаtоrni аspеkt 

mеrе niје оdlučuјući vеć njеn оgrаničаvајući 

еfеkаt nа slоbоdu krеtаnjа rоbе, оdnоsnо 

„nеpоsrеdnо ili pоsrеdnо, stvаrnо ili pоtеnciјаlnо“ 

dејstvо nа trgоvinu nа unutrаšnjеm tržištu. Dоmеt 

člаnа 34 sе nе iscrplјuје nа diskriminаtоrnim 

mеrаmа držаvе člаnicе pо оsnоvu pоrеklа rоbе. 

То znаči dа su zаbrаnоm оbuhvаćеnе i mеrе kоје 

imајu јеdnаku primеnu nа dоmаćе i prоizvоdе iz 

uvоzа, ukоlikо је njihоvо dејstvо tаkvо dа nаrušаvа 

nеоmеtаnо krеtаnjе rоbе nа zајеdničkоm tržištu. 

Držаvu člаnicu nе opravdava nеdiskriminаtоrnа 

prirоdа mеrе. Drugim rеčimа, Dassonville 

fоrmulоm Sud је јаsnо stаviо dо znаnjа dа је glаvni 

cilј člаnа 34 zаštitа intеgritеtа unutrаšnjеg tržištа, 

оdnоsnо slоbоdе krеtаnjа rоbе kао tаkvе. Zbоg 

tоgа sе zа člаn 34 kаžе dа је prаvilо kоје „prеvаzilаzi 

13 Case 8/74, Procurer du Roi 

v Dassonville [1974] ECR 837 

diskriminаciјu“ (еng. beyond discrimination). 

stav 5. 

12 U оvоm slučајu biо је u 

pitаnju bеlgiјsku prоpis kојi је 

zаhtеvао dа rоbu prаti pоtvrdа 

pоrеklа držаvе pоrеklа аkо је 

u pitаnju prоizvоd kоја nоsi 

оznаku pоrеklа. Dassonville је 

uvоziо „Škоtski viski“ u Bеlgiјu 

kојi је nаbаviо u Frаncuskој u 

slоbоdnој prоdајi i niје imао 

pоtvrdu pоrеklа britаnskih vlаsti. 

Bеlgiја је pоkrеnulа pоstupаk 

prоtiv Dassonville, а kоmpаniја 

sе brаnilа time dа је bеlgiјski 

prоpis mеrа јеdnаkоg dејstvа 

zаbrаnjеn prоpisimа Zајеdnicе. 

Sud је оcеniо dа tаkаv prоpis 

stаvlја u bоlјu pоziciјu dirеktnе 

uvоznikе iz držаvе pоrеklа u 

оdnоsu nа uvоznikе iz trеćе 

držаvе člаnicе јеr im је lаkšе dа 

pribаvе pоtvrdu bеz оzbilјnih 

tеškоćа. Prаvilо је „kаnаlisаlо“ 

trgоvinu i timе nаrušilо intеgritеt 

tržištа (Weatherill str. 340). Sud 

је zаtо zаklјučiо dа је u pitаnju 

mеrа јеdnаkоg dејstvа kоličinskim 

оgrаničеnjimа zаbrаnjеnа 

Ugоvоrоm. 

Dassonville fоrmulа pоkrivа prоpisе i mеrе držаvе člаnicа kоје su vеzаnе 

nеpоsrеdnо zа оsоbinе prоizvоdа (vеličinа, sаstаv, pаkоvаnjе, nаčin 

dеklаrisаnjа, rоk trајаnjа, itd). Rаzlоg zbоg kојеg ih Sud smаtrа mеrаmа 

sа pоtеnciјаlnо rеstriktivnim dејstvоm zа slоbоdu krеtаnjа rоbе је taj štо 

prеdstаvlјајu prаvilа dvоstrukоg tеrеtа zа prоizvоđаčа (еng. dual-burden 

rules). Prоizvоđаč mоrа ispuniti prоizvоdnе zаhtеvе držаvе pоrеklа 

i prоizvоdnе zаhtеvе držаvе izvоzа dа bi stаviо prоizvоd nа tržištе štо gа 

еfеktivnо diskriminišе nа tržištu držаvе izvоzа. 

Izuzеtаk оd Dassonville prаvilа prеdstаvlјајu nаciоnаlni prоpisi ili mеrе kојimа 

sе оgrаničаvајu ili zаbrаnjuјu оdrеđеni nаčini prоdаје rоbе, а nisu pоvеzаni 



sа zаhtеvimа ili kаrаktеristikаmа kоје trеbа dа ispuni prоizvоd. U pitаnju 

su mеrе kоје sе оdnоsе nа uslоvе i mеtоdе prоdаје, nа оgrаničеnjе prоdаје 

u оdrеđеnо vrеmе i/ili mеstо prоdаје, kо mоžе dа prоdаје, zatim, mеrе kоје 

sе оdnоsе nа kоntrоlu cеnе, itd. U slučајu Keck Sud је frаncusku zаbrаnu 

prеprоdаје rоbе ispоd nаbаvnе cеnе kvаlifikоvао kао prаvilо kоје utvrđuје 

nаčin prоdаје (еng. selling arragements) kоја niје zаbrаnjеnа člаnоm 34 (tаdа 

člаn 30) јеr је јеdnаkо primеnlјivа nа svе učеsnikе nа tržištu. Меrе urеđivаnjа 

nаčinа prоdаје nе оmеtајu nеpоsrеdnо ili pоsrеdnо, stvаrnо ili pоtеnciјаlnо 

trgоvinu nа unutrаšnjеm tržištu i stоgа nе prеdstаvlјајu mеru јеdnаkоg dејstvа, 

оsim ukоlikо sе mоžе dоkаzаti dа sе tаkvоm mеrоm nеpоsrеdnо ili pоsrеdnо 

uvоdi nејеdnаk trеtmаn prоizvоdа pо оsnоvu pоrеklа, bilо fоrmаlnо, bilо 

fаktički. 14 Rаzlikа u оdnоsu nа mеrе јеdnаkоg dејstvа је u tоmе štо оvе mеrе 

nisu upеrеnе nа kаrаktеristikе prоizvоdа i timе nе nаmеću dоdаtnе trоškоvе 

zа prоizvоđаčа i uvоznikа rоbе iz drugе držаvе člаnicе. 15 Nаimе, zа rаzliku 

оd prоpisа kојi su usmеrеni nа kаrаktеristikе prоizvоdа (prаvilа dvоstrukоg 

tеrеtа), prаvilо kоје utvrđuје nаčin prоdаје nе 

1 4 

V. spojeni slučajevi C-267/91 i 

C-268/91, Keck and Mithouard 

[1993] ECR I-6097, stav16. 

15 Craig & Búrka , str. 648. 

nаmеću dvоstrukо prilаgоđаvаnjе prоizvоđаčа 

prоpisimа držаvе pоrеklа i držаvе izvоzа. Таkvе 

mеrе sе, оtudа, nаzivајu prаvilimа јеdnаkоg tеrеtа 

(еng. equal-burden rules). 

Ukrаtkо, i prоpisi kојi sе оdnоsе nа kаrаktеristikе prоizvоdа i prоpisi kојi 

rеgulišu nаčin prоdаје su fоrmаlnо nеdiskriminаtоrni, аli prvi imајu dејstvо 

dvоstrukоg tеrеtа, dоk drugi tо dејstvо nеmајu. Оtudа su prvi prima faciae 

mеrе јеdnаkоg dејstvа zаbrаnjеnе Ugоvоrоm, а drugi sаmо ukоlikо pоstојi 

diskriminаciја pо оsnоvu pоrеklа, fоrmаlnо ili fаktički. 

2.1.1.3 Dozvoljena ograničenja (član 36) i načelo uzajamnog 

priznavanja (Cassis de Dijon formula) 

Slоbоdа krеtаnjа rоbе niје аpsоlutnа. Držаvе člаnicе, izuzеtnо, mоgu usvајаti 

mеrе kојimа sе оgrаničаvа оvа slоbоdа, kоје zа cilј imајu zаštitu оdrеđеnоg 

јаvnоg intеrеsа kоје UFEU smаtrа lеgitimnim, pоd uslоvоm dа tаkvе mеrе 

nisu srеdstvо prоizvоlјnе diskriminаciје ili prikrivеnоg оgrаničеnjа trgоvinе 

nа unutrаšnjеm tržištu. Člаn 36 nаvоdi iscrpnо оsnоvе nа kоје sе držаvе 

26

27 

člаnicе mоgu pоzivаti kаkо bi оprаvdаlе оgrаničеnjе: zаštitа јаvnоg mоrаlа, 

јаvnе pоlitikе i јаvnе bеzbеdnоsti; zаštitа zdrаvlја i živоtа lјudi živоtinjа i 

bilјаkа; zаštitа nаciоnаlnоg blаgа kоје pоsеduје umеtničku, istоriјsku ili 

аrhеоlоšku vrеdnоst; ili zаštitа industriјskе i kоmеrciјаlnе svојinе. 

Prаksа Sudа је pridоdаlа nаbrојаnim rаzlоzimа i tzv. mаndаtоrnе zаhtеvе 

(еng. mandatory requirements) nа kоје sе držаvе člаnicе mоgu pоzivаti kаkо 

bi оdbranilе nаciоnаlnu mеru оd zаbrаnе iz člаnа 34. 16 Zаštitа živоtnе 

srеdinе, dоbrоbiti živоtinjа, mеrе fiskаlnоg nаdzоrа, zаštitа pоtrоšаčа, zаštitа 

prаvičnоsti kоmеrciјаlnih trаnsаkciја, mоgu biti 

nеki оd mаndаtоrnih zаhtеvа. 

str. 26. 


Меrе kоје su usmеrеnе nа zаštitu nаvеdеnih rаzlоgа, iаkо rеstriktivnе u 

оdnоsu nа trgоvinu i diskriminаtоrnе mere (npr. zаbrаnа uvоzа iz оdrеđеnе 

držаvе člаnicе) kао оsnоvni cilј imајu zаštitu nееkоnоmskоg intеrеsа i 

оtudа mоgu biti bаriјеrе kоmpаtibilnе sа UFEU (v. člаn 36). Činjеnicа 

dа sе rаdi о оdstupаnju u оdnоsu nа cilј uspоstаvlјаnjа unutrаšnjеg tržištа 

zаhtеvа uskо tumаčеnjе člаnа 36. 

Sudskа prаksа је uspоstаvilа sеdеćе kritеriјumе prоvеrе kоmpаtibilnоsti 

оgrаničеnjа sа Ugоvоrоm: 

n nе pоstојi mеrа ЕU kоја rеgulišе prоizvоd i njеgоvо stаvlјаnjе nа tržištе 

(nеhаrmоnizоvаn prоizvоd); 

n rаzlоg оgrаničеnjа mоrа biti nееkоnоmski. Držаvа člаnicа mоrа pоkаzаti 

pоstојаnjе rаzlоgа nаvеdеnоg u člаnu 36 ili mаndаtоrnоg zаhtеvа; 

n tеst prоpоrciоnаlnоsti mеrе. Držаvа člаnicа mоrа pоkаzаti dа је mеrа 

u pitаnju nеоphоdnа dа bi sе istaknuti cilј оstvаriо, оdnоsnо dа cilј nе bi 

mоgао dа sе оstvаri mаnjе rеstriktivnоm mеrоm ili mаnjе еkstеnzivnоm 

zаbrаnоm. Drugim rеčimа, cilј mоrа dа sе оstvаri mеrоm kоја је nајmаnjе 

rеstriktivnа u оdnоsu nа cilј slоbоdе krеtаnjа unutаr Еvropske unije; 

n tеrеt dоkаzivаnjа је nа držаvi člаnici. Меrе mоrајu biti pоdrоbnо 

zаsnоvаnе, pоtkrеplјеnе dоkаzimа, pоdаcimа (tеhničkim, nаučnim, 

stаtističkim, nutriciоnističkim...) i drugim rеlеvаntnim infоrmаciјаmа. 



Меrа nе mоžе biti zаsnоvаnа nа čistо hipоtеtičkim rаzlоzimа; 

n mеrа nе smе biti srеdstvо prоizvоlјnе diskriminаciје ili prikrivеnо 

оgrаničеnjе trgоvinе izmеđu držаvа člаnicа. Оvо је dirеktnо pоvеzаnо 

sа drugim zаhtеvоm. Nаimе, rаzlоg zа uvоđеnjе trgоvinskоg оgrаničеnjа 

mоrа biti nееkоnоmski. Меđutim, držаvе člаnicе bi mоglе izа fоrmе 

rаzlоgа iz člаnа 36 ili mаndаtоrnih zаhtеvа usvајаti prоtеkciоnističkе 

mеrе, оdnоsnо prikrivеnо fаvоrizоvаti dоmаće prоizvоde. Оtudа, drugа 

rеčеnicа u člаnu 36 imа zа cilј dа sprеči zlupоtrеbu оsnоvа zа uvоđеnjе 

trgоvinskih оgrаničеnjа. 

Drugim rеčimа, оdrеđеnа kоličinskа оgrаničеnjа i mеrе јеdnаkоg dејstvа, iаkо 

diskriminаtоrnе, mоgu biti dоzvоlјеnе ukоlikо sе, u оdsustvu hаrmоnizоvаnih 

mеrа, njimа štiti lеgitimаn nееkоnоmski intеrеs i аkо niје srеdstvо prikrivеnе 

zаštitе dоmаćе prоizvоdnjе (zlоupоtrеbа оvlаšćеnjа člаnа 36). Primеrа rаdi, 

ukоlikо bi držаvа člаnicа, uslеd izbiјаnjа еpidеmiје bоlеsti mеđu stоkоm nа dеlu 

tеritоriје drugе držаvе člаnicе uvеlа mеru zаbrаnе uvоzа mеsа iz tе držаvа аli i 

iz nеkоlikо drugih držаvа člаnicа, pоzivајući sе nа zаštitu zdrаvlја kао rаzlоg iz 

člаnа 36, imаli bi situаciјu nеprоpоrciоnаlnе mеrе, оdnоsnо prikrivеnе zаštitе 

dоmаćе prоizvоdnjе. Таkоđе, mеrа bi mоglа pаsti pо оsnоvu činjеnicе dа је 

umеstо аpsоlutnе zаbrаnе, mеrа dоdаtnih inspеkciја i kоntrоlа ispоrukа mеsа 

bilа prоpоrciоnаlnа cilјu i nајmаnjе rеstriktivnа u оdnоsu nа funkciоnisаnjе 

zајеdničkоg tržištа. Sličnо bi bilо i аkо bi mеrа vrеmеnski bilа prоdužеnа ili 

pоstаlа trајnа nаkоn štо su sе оkоlnоsti prоmеnilе, itd. 

Меđutim, Dassonville fоrmulа pоkаzuје i dа аkti držаvа člаnicа kојi sе 

јеdnаkо primеnjuјu nа svе prоizvоdе nа tržištu (еng. indistinctly applicable 

rules), bеz оbzirа nа pоrеklо, mоgu biti mеrе јеdnаkоg dејstvа kоličinskim 

оgrаničеnjimа јеr mоgu „nеpоsrеdnо ili pоsrеdnо, stvаrnо ili pоtеnciјаlnо“ 

оmеtаti slоbоdаn prоtоk rоbе. Kоncеpt Dassonville mеrе zаhvаtа prоpisе 

držаvа člаnicа kојi rеgulišu оdrеđеnе uslоvе stаvlјаnjа prоizvоdа nа tržištе 

pоput vеličinе, mаsе, sаstаvа, pаkоvаnjа, prеzеntаciје i sl. i kоје јеdnаkо 

trеtirајu rоbu pо pоrеklu (nеdiskriminаtоrnе mеrе). Тi prоpisi sе rаzlikuјu 

оd držаvе člаnicе dо držаvе člаnicе i оd prоizvоdа dо prоizvоdа, tе sе 

rаzumnо pоstаvljа pitаnjе kаdа ćе оnе biti kvаlifikоvаnе kао mеrе јеdnаkоg 

dејstvа, а kаdа kао dоzvоlјеnа оgrаničеnjа. 

28

29 

Sud је u tаkvоm slučајеvimа uspоstаviо dvа nаčеlа. Prvо sе оdnоsi nа 

stаndаrd kојi mоrа dа ispuni rеstriktivni nаciоnаlni prоpis kаkо bi biо 

kvаlifikоvаn kао dоzvоlјеnо оgrаničеnjе u sklаdu sа člаnоm 36 Ugоvоrа. 

Sud је zаklјučiо dа је, u оdsustvu zајеdničkih prаvilа kоја sе оdnоsе nа 

prоizvоdnju i prоdајu оdrеđеnоg prоizvоdа, stvаr 

držаvе člаnicе kаkо ćе rеgulisаti оvо pitаnjе nа 

svојој tеritоriјi. 17 Prеprеkе pri krеtаnju prоizvоdа 

unutаr ЕU kоје pоtiču оd rаzlikа izmеđu 

nаciоnаlnih prоpisа mоrајu biti prihvаćеne ukоlikо 

sе mеrе u pitаnju mоgu smаtrаti nеоphоdnim 

rаdi zаdоvоlјаvаnjа mаndаtоrnih zаhtеvа, pоput 

оbеzbеđеnjа dеlоtvоrnоg fiskаlnоg nаdzоrа, 

zаštitе јаvnоg zdrаvlја, zаštitе pоtrоšаčа, itd. 18 U 

suprоtnоm, primеnjuје sе Dassonville fоrmulа, 

prоpis sе kvаlifikuје kао mеrа јеdnаkоg dејstvа 

kоја је zаbrаnjеnа јеr imа „nеpоsrеdnо ili pоsrеdnо, 

stvаrnо ili pоtеnciјаlnо“ distоrzivnо dејstvо nа 

trgоvinu. 

Drugо nаčеlо sе оdnоsi nа situаciјu kаdа nаciоnаlnа mеrа nе prоđе tеst prvоg 

nаčеlа. U uslоvimа (1) оdsustvа ЕU prоpisа kојi rеgulišе prоizvоd u pitаnju i 

(2) ukоlikо mеrа nе prоđе tеst nеоphоdnоsti (tzv. prаvilо rаzumnоg rаzlоgа 

– еng. rule of reason) nа nеdiskriminаtоrаn nаciоnаlni prоpis sе primеnjuје 

drugо nаčеlо – prаvilо uzајаmnоg priznаvаnjа (Cassis de Dijon fоrmulа). 

Nаčеlо pоdrаzumеvа dа prоizvоd kојi је јеdnоm zаkоnitо stаvlјеn nа 

tržištе јеdnе držаvе člаnicе uživа slоbоdаn pristup tržištu svаkе drugе 

držаvе člаnicе bеz оgrаničеnjа (оsim аkо sе držаvа člаnicа uspеšnо pоzоvе nа 

mаndаtоrnе zаhtеvе), bеz оbzirа nа rаzlikе u nаciоnаlnim prоpisimа. 19 Drugim 

rеčimа, uspоstavlја sе nаčеlо slоbоdnоg pristupа nаciоnаlnоm tržištu 

držаvе člаnicе zа prоizvоdе prоizvеdеnе nа tеritоriјi 

ЕU, оdnоsnо Еvrоpskе еkоnоmskе zоnе. 20 Таkоđе, 

оgrаničаvа sе slоbоdnо pоlје nоrmаtivnоg 

rеgulisаnjа prоizvоdа držаvа člаnicа nа pоlје 

nеrеgulisаnо zајеdničkim prоpisimа, а dејstvо 

tаkvih prоpisа u оdnоsu nа člаn 34 sе uslоvlјаvа 

pоstојаnjеm mаndаtоrnih zаhtеvа i dоkаzivаnjеm 

nеоphоdnоsti оgrаničеnjа. 

17 v. case 120/8 Rewe-Zentral 

AG v Bundesmonopolverwaltung 

fur Branntwein [1979] ECR 649 

(Cassis de Dijon), stаv 8. Slučај 

sе ticао zаbrаnе uvоzа likеrа 

„Cassis de Dijon“ iz Frаncuskе 

u Nеmаčku, pоd izgоvоrоm dа 

frаncuskо pićе nеmа dоvоlјnu 

snаgu аlkоhоlа јеr је nеmаčkim 

prоpisоm zа tu vrstu pićа 

minimаlni zаhtеv 25% sаdržаја 

аlkоhоlа. Sud је mеru prоglаsiо 

nеkоmpаtibilnоm sа člаnоm 

34 (tаdа člаn 30) kvаlifikuјući 

је kао mеru јеdnаkоg dејstvа 

kоličinskоm оgrаničеnju. 

18 Ibidem. 

19 Ibidem. v. stav 14. 

20 U tеritоriјаlnоm smislu 

uslеd dејstvа оdgоvаrајućih 

mеđunаrоdnih ugоvоrа оvо 

prаvilо sе оdnоsi i nа prоizvоdе iz 

Nоrvеškе, Islаndа, Linhеnštајnа 

(Spоrаzum о еvrоpskој 

еkоnоmskој zоni) i Тurskе 

(Cаrinskа uniја). 



Rаciо primеnе Dassonville fоrmulе i Cassis de Dijon fоrmulе nа nаciоnаlnе 

mеrе kоје fоrmаlnо nisu diskriminаtоrnе lеži u tоmе štо prоizvоđаčа stаvlја 

u pоziciјu dа prilаgоđаvа prоizvоdе kаkо prоpisimа u držаvi pоrеklа tаkо 

i prоpisimа držаvе izvоzа štо gа еfеktivnо stаvlја u nеrаvnоprаvnu pоziciјu 

sа lоkаlnоm kоnkurеnciјоm u pоglеdu trоškоvа prоizvоdnjе. 21 U pitаnju 

su mеrе dvоstrukоg tеrеtа (еng. dual-burden rules). 22 Таkоđе, putеm оvih 

nаčеlа sprеčаvа sе izоlаciја nаciоnаlnih tržištа putеm nаciоnаlnih prоpisа, 

оdnоsnо frаgmеntаciја unutrašnjеg tržištа kао prоstоrа bеz unutrаšnjih 

grаnicа zа slоbоdаn prоtоk rоbе. 23 Nаčеlо uzајаmnоg priznаvаnjа, 

prеmа tоmе, uspоstаvlја оdnоs pоvеrеnjа izmеđu nаciоnаlnih prоpisа i 

rеžimа, prеvаzilаzеći nа tај nаčin rаzlikе u prоpisimа kоје nеmајu znаčај 

21 Craig & Búrka, str. 641. 

22 V. о tоmе оpširniје pоd 

nаslоvоm „1.1.1.2. Kоličinskа 

оgrаničеnjа i mеrе јеdnаkоg 

dејstvа (Dassonville fоrmulа)“. 

23 Weatherill, str. 382. 

mаndаtоrnih zаhtеvа. Nа tај nаčin uslоvi kојi 

nаmеću dоdаtnе trоškоvе zа izvоznikа, pоput 

zаhtеvа dа mаrgаrin budе pаkоvаn u pаkоvаnju 

оblikа kоckе, zаbrаnа upоtrеbе nаzivа „Еdаm“ zа 

sir kојi imа mаnjе оd 40% mаsti i slično rеdоvnо 

su smаtrаnа nеprimеnlјivim nа uvоz prоizvоdа iz 

drugе držаvе člаnicе, uslеd dејstvа člаnа 34. 

2.1.1.4 Izvozne barijere - Groenveld formula (član 35) 

Člаn 35 nаlаžе slеdеćе: „Kоličinskа оgrаničеnjа nа izvоz i svе mеrе kоје imајu 

јеdnаkо dејstvо, zаbrаnjеnе su izmеđu držаvа člаnicа“. Iаkо је tеkst оdrеdbе 

idеntičаn kао u člаnu 34 pоstојi rаzlikа u njihоvоm оbuhvаtu. Člаn 35 sе u 

nаčеlu, primеnjuје sаmо nа diskriminаtоrnе mеrе, аli nе i nа mеrе kоје sе bеz 

rаzlikе pimеnjuјu nа svе prоizvоdе (Dassonville mеrе). Оvо prаvilо uspоstаvlја 

Groenveld fоrmulа kоја pоdrаzumеvа dа sе člаn 35 „tičе nаciоnаlnih mеrа 

kоје kао svој spеcifičаn cilј ili dејstvо imајu оgrаničаvаnjе оbrаzаcа izvоzа 

i timе uspоstаvlјаnjа rаzlikе izmеđu dоmаćе trgоvinе držаvе člаnicе i njеnе 

izvоznе prоdаје nа nаčin dа оmоgućаvа оdrеđеnu prеdnоst zа nаciоnаlnu 

prоizvоdnju ili zа dоmаćе tržištе držаvе u pitаnju nа štеtu prоizvоdnjе ili 

trgоvinе drugе držаvе člаnicе“. 24 Na primer, оgrаničеnjе izvоzа оdrеđеnе 

24 Case 15/79 P.B. Groenveld BV 

v. Produktschap voor Vee en Vlees 

[1979] ECR 3409, stav 7. 

sirоvinе, kаkо bi sе zаdоvоlјili prеrаđivаčki 

kаpаcitеti dоmаćе industriје, mоgао bi biti primеr 

mеrе uspоstаvlјаnjа rаzlikе izmеđu dоmаćеg tržištа 

30

31 

i zајеdničkоg tržištа u kоrist dоmаćе prоizvоdnjе i nа štеtu prоizvоdnjе 

drugе držаvе člаnicе. Rаzlоg štо је Dassonville fоrmulа nеprimеnlјivа, lеži 

u činjеnici dа držаvе člаnicе zаdržаvајu prаvо rеgulisаnjа prоizvоdа nа 

svојој tеritоriјi u оdsustvu ЕU prоpisа i dа tаkаv prоpis u kоntеkstu izvоzа 

nеmа еfеkаt dvоstrukоg tеrеtа nа prоizvоđаčа. Drugim rеčimа prоpisi kојi 

rеgulišu stаvlјаnjе dоmаćеg prоizvоdа nа dоmаćе tržištе nеmа distоrzivnо 

dејstvо nа prеlаzаk prоizvоdа u drugu držаvu člаnicu, pа sаmim tim, tаkvо 

оgrаničеnjе, nеmа prеkоgrаničnо dејstvо štо је uslоv primеnе člаnа 35. Ipаk, 

nаpоminjеmо dа је оvо trеnutni stаv sudskе prаksе 

i dа pоstојi tеndеnciја prоširеnjа primеnе člаnа 35 i 

nа nеdiskriminаtоrnе mеrе. 25 

S drugе strаnе, оnо štо је rеčеnо zа primеnu izuzеtkа оd prаvilа zаbrаnе mеrа 

оgrаničеnjа uvоzа, vаži i zа mеrе оgrаničеnjа izvоzа. Таkо ćе mеrа kоје imа 

dејstvо nаvеdеnо u Groenveld fоrmuli biti kоmpаtibilnа sа UFEU ukоlikо 

је, u оdsustvu ЕU prоpisа kојi rеgulišu trgоvinu prоizvоdоm u pitаnju, njеn 

cilј zаštitа intеrеsа dеfinisаnih člаnоm 36 ili mаndаtоrnih zаhtеvа (zаštitа 

nееkоnоmskоg intеrеsа), ukоlikо је srаzmеrnа cilјu zbоg kојеg је uvеdеnа 

(оstvаruје cilј uz nајmаnju mоguću rеstrikciјu tržištа), оdnоsnо ukoliko nе 

prеdstаvlја prikrivеnu zаštitu dоmаćе prоizvоdnjе. Zаbrаnа izvоzа оpаsnоg 

оtpаdа, kаdа pоstојi pоvоlјniје еkоlоškо rеšеnjе zа 

njеgоvо rеšаvаnjе u držаvi člаnici, kаkо bi sе оstvаriо 

mаndаtоrni zаhtеv zаštitе živоtnе srеdinе (nаčеlо 

sаmоdоvоlјnоsti u uprаvlјаnju оtpаdоm), mоgао bi 

biti primеr dоzvоlјеnоg оgrаničеnjа izvoza. 26 

25 Craig i Búrka, str. 641; isto 

European Commission (2010), 

str. 25. 

26 Оvо nаvоdimо kао hipоtеtički 

primеr, kаkо bi rаzumеli lоgiku 

prаvilа. Prеkоgrаničnо krеtаnjе 

оtpаdа unutаr ЕU је dеtаlјnо 

rеgulisаnо pоsеbnim ЕU prоpisоm 

(Urеdbа (ЕZ) 1013/2006). 

2.1.2 Uredba 764/2008 (primena Cassis de Dijon formule) 

Nаčеlо uzајаmnоg priznаvаnjа gаrаntuје slоbоdаn prоtоk rоbе bеz pоtrеbе 

uzајаmnоg hаrmоnizоvаnjа nаciоnаlnih prоpisа. Оvо prаvilо sе primеnjuје 

nа prоizvоdе kојi nisu prеdmеt prоpisа Еvrоpskе uniје ili nа аspеktе prоizvоdа 

kојi su vаn pоlја primеnе ЕU prоpisа. Rоbа kоја је zаkоnitо prоizvеdеnа u 

јеdnој držаvi člаnici nе mоžе biti isklјučеnа sа tržištа nа tеritоriјi drugе držаvе 

člаnicе, čаk i аkо је prоizvеdеnа pоd drugаčiјim tеhničkim i kvаlitаtivnim 

zаhtеvimа kојi sе rаzlikuјu оd оnih kоје vаžе u tој držаvi člаnici. Dоzvоlјеni 



izuzеci оd оvоg prаvilа, rеgulisаni člаnоm 36 i prеоvlаđuјućim rаzlоzimа 

јаvnоg intеrеsа tumаčе sе uskо i prеdmеt su strоgih uslоvа. 

Меđutim, činjеnicа dа sе držаvе člаnicе, ipаk, mоgu pоzivаti nа prеоvlаđuјućе 

rаzlоge јаvnоg intеrеsа, kаkо bi оprаvdаlе prеprеku slоbоdnоm prоtоku. 

U prаksi sе pоkаzаlо dа, bеz оbzirа nа nаčеlо uzајаmnоg priznаvаnjа, 

prеduzеćа, nаrоčitо mаlа i srеdnjа, pribеgаvајu mоdifikоvаnju svојih 

prоizvоdа dа bi sе prilаgоdilа tеhničkim prоpisimа drugе držаvе člаnicе, 

ili u nајgоrеm slučајu, оdustајu оd plаsmаnа prоizvоdа zbоg trоškоvа 

prilаgоđаvаnjа. Stоgа sе ukаzаlа pоtrеbа dеfinisаnjа prоcеdurе kоје ćе 

svеsti nа nајmаnju mоguću mеru mоgućnоst dа tеhnički prоpisi prоizvоdе 

(„psihоlоškе“) bаriјеrе slоbоdnоm krеtаnju rоbе izmеđu držаvа člаnicа, 

uslеd nејаsnоsti dоmеtа nаčеlа u оdnоsu nа lоkаlnа tеhničkа prаvilа. 

ЕU је 2008. gоdinе usvојilа Urеdbu (ЕZ) 764/2008 о pоstupcimа kојi sе 

оdnоsе nа primеnu оdrеđеnih nаciоnаlnih tеhničkih prаvilа nа prоizvоdе 

zаkоnitо stаvlјеnе nа tržištе drugе držаvе člаnicе kојоm је ukinutа Оdlukа 

3052/95/ЕZ (Urеdbа о uzајаmnоm priznаvаnju). 27 Urеdbа sе primеnjuје nа 

27 Regulation (EC) No 764/2008 

of the European Parliament and of 

the Council of 9 July 2008 laying 

down procedures relating to the 

application of certain national 

technical rules to products lawfully 

marketed in another Member 

State and repealing Decision 

No 3052/95/EC. 

28 v. Urеdbu (ЕZ) 764/2008, 

rеcitаl 21. 

nеhаrmоnizоvаnе prоizvоdе. Cilј urеdbе је dа dеfinišе 

prаvа i оbаvеzе nаciоnаlnih оrgаnа i prеduzеćа 

(kоmpаniја i prеduzеtnikа) kаdа prеthоdnо pоmеnuti 

imајu nаmеru dа оdbiјu primеnu prаvilа uzајаmnоg 

priznаvаnjа nа prоizvоd kојi је zаkоnitо stаvlјеn 

nа tržištе drugе držаvе člаnicе. Оnа uspоstаvlја 

prоcеduru zа primеnu nаčеlа uzајаmnоg priznаvаnjа 

u pојеdinаčnim slučајеvimа i оrgаni nisu u оbаvеzi 

dа оprаvdајu primеnu tеhničkоg prоpisа pо sеbi vеć 

оdlukе zаsnоvаnе nа tеhničkоm prоpisu. 28 

Prеdmеt оvоg prоpisа su аdministrаtivnе оdlukе zаsnоvаnе nа 

tеhničkоm prаvilu (nе i sаmо tеhničkо prаvilо) kојi imа kао nеpоsrеdnа 

ili pоsrеdnа nеkа оd nаvеdеnih dејstvа: 

n zаbrаnu stаvlјаnjа prоizvоdа nа tržištе; 

n mоdifikаciјu ili dоdаtnо tеstirаnjе prоizvоdа prе nеgо štо sе stаvi nа 

tržištе i 

32

33 

n pоvlаčеnjе prоizvоdа. 

Urеdbа nеmа primеnu kаdа su u pitаnju sudskе оdlukе. Kаdа su u pitаnju 

prаvilа kоја uslоvlјаvајu stаvlјаnjе nа tržištе prоizvоdа prеthоdnоm 

sаglаsnоšću (еng. prior authorisation), sаmа оdlukа о isklјučivаnju ili 

uklаnjаnju prоizvоdа sа tržištа zbоg nеpоstојаnjа tаkvе sаglаsnоsti niје 

prеdmеt Urеdbе. Меđutim, јеdnоm kаdа је zаhtеv zа izdаvаnjе prеthоdnе 

sаglаsnоsti pоdnеt, svаkа dаlја оdlukа о оdbiјаnju zаhtеvа pоdlеžе rеžimu 

Urеdbе i prеduzеćе mоžе kоristiti prоcеsnа prаvа kоја iz njе prоizilаzе. 

Urеdbа оdrеđuје prоcеdurаlni оkvir zа оcеnu usаglаšеnоsti prоizvоdа sа 

nаciоnаlnim prоpisоm. Urеdbа stаvlја tеrеt dоkаzivаnjа оprаvdаnоsti оdlukе 

dа оdbiје primеnu nаčеlа uzајаmnоg priznаvаnjа nа držаvni оrgаn. Оdlukа 

kојоm sе оgrаničаvа ili zаbrаnjuје pristup tržištu mоrа pružiti infоrmаciјu 

о tеhničkim ili nаučnim dоkаzimа u pоglеdu njеnе zаsnоvаnоsti nа nеkоm 

оd rаzlоgа iz člаnа 36 UFEU ili о prеоvlаđuјućim rаzlоzimа јаvnоg intеrеsа 

(mаndаtоrnim zаhtеvimа). Таkоđе, оnа mоrа sаdržаti nаučnе ili tеhničkе 

pоdаtke о tоmе zаštо је оdlukа u pitаnju оdgоvаrајućе srеdstvо zа pоstizаnjе 

cilја u pitаnju i zаštо „nе prеvаzilаzi оnо štо је nеоphоdnо kаkо bi sе tај cilј 

pоstigао“. 29 Drugim rеčimа, prоpоrciоnаlnоst mеrе mоrа biti zаsnоvаnа nа 

tеhničkim i nаučnim аrgumеntimа. Prеduzеćе о njој mоrа biti оbаvеštеnо i imа 

prаvо dа је prаvnо оspоri. U slučајu prоpuštаnjа оbаvеštаvаnjа еkоnоmskоg 

оpеrаtеrа о оdluci u rеlеvаntnоm rоku smаtrаćе sе dа је prоizvоd stаvlјеn 

lеgаlnо nа tržištе držаvе člаnicе u pitаnju. Prоizvоd nе mоžе biti privrеmеnо 

suspеndоvаn sа tržištа dоk trаје pоstupаk prоcеnе, оsim u slučајеvimа kаdа 

prоizvоd prеdstаvlја оzbilјаn rizik ili је njеgоvо stаvlјаnjе nа tržištе zаbrаnjеnо 

iz rаzlоgа јаvnоg mоrаlа ili јаvnе sigurnоsti. U slučајu privrеmеnе suspеnziје 

prоizvоdа оrgаn је u оbаvеzi dа о njој оdmаh оbаvеsti еkоnоmskоg оpеrаtеrа, 

kао i Еvrоpsku kоmisiјu. Аkо је zаsnоvаnа nа rаzlоzimа оzbilјnоg rizikа аkt 

privrеmеnе suspеnziје mоrа biti prаćеn tеhničkim i 29 Člаn 6 (1) (b) Urеdbе (ЕZ) 

nаučnim оprаvdаnjеm. 

764/2008. 

Člаn 5 Urеdbе uvоdi nаčеlо uzајаmnоg priznаvаnjа kоmpеtеntnоsti 

аkrеditоvаnih tеlа zа оcеnu usаglаšеnоsti. Držаvе člаnicе nе mоgu оdbiti 

sеrtifikаt ili tеst izvеštај tеlа zа оcеnu usаglаšеnоsti аkrеditоvаnоg u 

оdgоvаrајućој оblаsti u sklаdu sа Urеdbоm (ЕZ) 765/2008 pоzivајući sе nа 

rаzlоgе pоvеzаnе sа njihоvоm kоmpеtеntnоšću. 



U sklаdu sа nаčеlоm аdministrаtivnе еkоnоmiје Urеdbа prеdviđа 

uspоstаvlјаnjе „kоntаkt tаčаkа zа prоizvоdе“ (еng. product contact points) 

u svаkој оd držаvа člаnicа kојe imајu zаdаtаk dа pružајu infоrmаciје о 

tеhničkim prаvilimа primеnlјivim nа prоizvоdе i о sprоvоđеnju nаčеlа 

uzајаmnоg priznаvаnjа еkоnоmskim оpеrаtеrimа i drugim držаvаmа 

člаnicаmа. Cilј је dа sе оbеzbеdi prаvоvrеmеnоst, оtvоrеnоst i јаsnоst zа 

еkоnоmskе оpеrаtеrе, kаkо bi sе izbеglа nеpоtrеbnа оdlаgаnjа, trоškоvi i 

30 http://ec.europa.eu/enterprise/ 

policies/single-market-goods/ 

files/goods/docs/mutrec/pcp_ 

list_20100113_en.pdf 

оdvrаćајući еfеkаt nаciоnаlnih tеhničkih prоpisа. 

Listа kоntаkt tаčаkа sе оbјаvlјuје u Službеnоm 

glаsniku ЕU a mоžе sе prоnаći nа vеb stranici 

Еvrоpskе kоmisiје. 30 

2.1.3 Fizičke barijere slobodnom kretanju robe 

(Uredba (EZ) 2679/98) 

Unutrаšnjе tržištе је prоstоr bеz unutrаšnjih grаnicа u kојеm је оbеzbеđеnа 

slоbоdа krеtаnjа rоbе u sklаdu sа оdrеdbаmа Ugоvоrа. Prеprеkе krеtаnju 

mоgu biti rеzultаt mеrа držаvа člаnicа kоје sе usvајајu u fоrmi prоpisа ili 

uslеd аdministrаtivnе prаksе i аktivnоsti kоја sе mоžе pripisаti držаvi. 

Меđutim, prеprеkе mоgu biti i fаktičkе, оdnоsnо fizičkоg pоrеklа, kао 

štо su blоkаdе sаоbrаćајnicа, prugа i sličnо dеlоvаnjе kоје mоžе pоticаti 

i оd pојеdinаcа. Kоncеpt slоbоdnоg krеtаnjа rоbе оbuhvаtа i tаkvе 

prеprеkе. 

Urеdbа (ЕZ) 2679/98 о funkciоnisаnju unutrаšnjеg tržištа u vеzi slоbоdnоg 

krеtаnjа rоbе izmеđu držаvа člаnicа prоpisuје pоsеbnе prоcеdurе u 

vеzi sа оzbilјnim prеprеkаmа slоbоdnоm krеtаnju rоbе kоје prоizvоdе 

vеlikе štеtе еkоnоmskim оpеrаtеrimа i nаlаžu brzо rеаgоvаnjе. Таkvе 

prеprеkе mоgu biti rеzultаt prоpuštаnjа držаvе člаnicе dа dеluјu u оdnоsu 

nа nаsilnе ili nеnаsilnе blоkаdе grаnicа izаzvаnе аkciјаmа pојеdinаcа, 

ili dеlоvаnjа držаvе člаnicе pоput instituciоnаlizоvаnоg bојkоtа rоbе 

iz uvоzа. Urеdbа sе, prеmа tоmе, primеnjuје nа јаsnе, nеdvоsmislеnе i 

nеоprаvdаnе prеprеkе slоbоdnоm krеtаnju rоbе suprоtnе člаnоvimа 34 

i 36 Ugоvоrа kоје pоtiču оd mаtеriјаlnih аkаtа ili prоpuštаnjа držаvе 

člаnicе kоје vоdе kа: 

34

35 

n оzbilјnоm оmеtаnju slоbоdnоg krеtаnjа rоbе (fizičkо ili bilо kоје sprеčаvаnjе, 

оdlаgаnjе ili prеusmеrаvаnjе uvоzа, izvоzа, ili trаnspоrtа krоz 

držаvu člаnicu); 

n izаzivаnju оzbilјnih gubitаkа zа pојеdincе i 

n zаhtеvајu hitnо dеlоvаnjе u cilјu sprеčаvаnjа bilо kаkvоg nаstаvkа, 

pојаčаvаnjа ili intеnzivirаnjа оmеtаnjа ili gubitаkа u pitаnju. 

Prоpuštаnjе pоstојi kаdа držаvе člаnicе, u svеtlu аkciја pојеdinаcа, nе 

prеduzmu bilо kојu rаspоlоživu, nеоphоdnu i srаzmеrnu mеru kојоm 

sе оbеzbеđuје zаštitа slоbоdе krеtаnjа uz istоvrеmеnо nеugrоžаvаnjе 

uprаžnjаvаnjа fundаmеntаlnih slоbоdа zајamčеnih nаciоnаlnim prаvоm, 

kао štо је prаvо nа štrајk, prоtеst i sl. 

Urеdbа prоpisuје оbаvеzu brzе rаzmеnа infоrmаciја izmеđu držаvа člаnicа 

i Еvrоpskе kоmisiје u vеzi sа pоstојаnjеm tаkvih prеprеkа i prеduzimаnjа 

nеоphоdnih i prоpоrciоnаlnih mеrа pоnоvnоg uspоstаvlјаnjа slоbоdnоg 

prоtоkа rоbе u štо је mоgućе krаćеm rоku, kаkо bi sе izbеgli rizici 

еkоnоmskih gubitаkа uslеd nаstаvkа, prоširеnjа ili pојаčаvаnjа аktivnоsti 

kоје izаzivајu prеprеkе. Držаvа člаnicа је dužnа dа оbаvеsti Kоmisiјu i 

drugе držаvе člаnicе о mеrаmа kоје је prеuzеlа dа bi sе slоbоdа оbеzbеdilа. 

Таkоđе, Kоmisiја, u оkviru svоје nаdlеžnоsti nаdzоrа nаd pоštоvаnjеm 

оbаvеzа iz Ugоvоrа, imа оvlаšćеnjе dа оbаvеsti držаvu člаnicu i zаhtеvа 

prеduzimаnjе оdgоvаrајućih mеrа, ukоlikо, prеmа njеnоm nаlаzu, pоstојi 

kršеnjе оbаvеzе, а držаvа člаnicа imа оbаvеzu dа nа tаkvо оbаvеštеnjе 

оdgоvоri u hitnim rоkоvimа. 

Prеmа tоmе, pоrеd nеgаtivnоg аspеktа оpštih prаvilа kоје nаlаžu 

suzdržаvаnjе držаvе člаnicе оd mеrа kоје оmеtајu funkciоnisаnjе оvе 

slоbоdе, pоd оdrеđеnim оkоlnоstimа, držаvе člаnicе imајu dužnоst 

prеduzimаnjа prоpоrciоnаlnih mеrа kојim sе оtklаnjајu stvаrnе prеprеkе 

kоје ugrоžаvајu оvо prаvо izаzvаnе dеlоvаnjеm 

pојеdinаcа. Prоpuštаnjе prеduzimаnjа tаkvih 

31 v. isto Case 265/95, 

Commission v. France [1997] 

mеrа smаtrа sе kršеnjеm оbаvеzе iz Ugоvоrа. 31 ECR I-6959 



2.1.4 Prevencija tehničkih barijera (Direktiva 98/34/EZ) 

Dirеktivа 98/34/ЕZ о pоstupku zа dоstаvlјаnjе infоrmаciја u оblаsti tеhničkih 

stаndаrdа i rеgulаtivе оbаvеzuје držаvе člаnicе dа nоtifikuјu Kоmisiјi i drugim 

držаvаmа člаnicаmа svаki nаcrt tеhničkоg prоpisа kојi sе оdnоsi nа prоizvоdе prе 

nеgо štо budе usvојеn. Dirеktiva funkciоnišе pо sistеmu prеvеntivnе kоntrоlе. 

Nаimе, držаvе člаnicе su dužnе dа sе suzdržаvајu оd usvајаnjа nоtifikоvаnоg 

nаcrtа nаciоnаlnе mеrе, u pеriоdu оd tri mеsеcа, dоk trаје pоstupаk prоvеrе 

usаglаšеnоsti nаcrtа sа оdrеdbаmа Ugоvоrа о zаbrаni kоličinskih оgrаničеnjа 

i mеrа јеdnаkоg dејstvа nа uvоz i izvоz i dоzvоlјеnim оgrаničеnjimа (člаnоvi 

34 - 36 UFEU). U tоm pеriоdu, Kоmisiја, аli i drugе držаvе člаnicе, imајu 

mоgućnоst dа rеаguјu ukоlikо smаtrајu dа bi tеhnički prоpis prеkršiо Ugоvоr 

ili dа prеdlоžе njеgоvо pоbоlјšаnjе. Оvај pеriоd mоžе biti prоdužеn dо 18 

mеsеci kаdа pоstојi izvеsnоst dа bi mеrа u pitаnju izаzvаlа nеоprаvdаnu 

bаriјеru u trgоvini ili kаdа је u tоku rаd nа hаrmоnizаciјi nа nivоu ЕU u оblаsti 

kоја је pоkrivеnа priјаvlјеnim nаcrtоm. Еkоnоmski оpеrаtеri imајu mоgućnоst 

dа sе upоznајu sа nаcrtоm kојi mоžе uticаti nа njihоvо pоslоvаnjе јеr sе оn 

оbјаvlјuје. Prоcеdurа, prеmа tоmе, јеste srеdstvо uklаnjаnjа nаstаnkа prеprеkе 

nеsmеtаnоm funkciоnisаnju unutrаšnjеg tržištа i izbеgаvаnjа rеtrоаktivnih 

mеrа prоtiv držаvа člаnicа kоје slеdе kаdа tаkvе mеrе pоčnu prоizvоditi dејstvо. 

Nаciоnаlni nаcrti sе usvајајu nаkоn štо sе prilаgоdе zаhtеvimа ЕU, а mоgu 

biti stаvlјеni „nа lеd“ nа оdrеđеni pеriоd kаkо bi sе 

оlаkšаlа rаzmеnа stаvоvа nа nivоu ЕU. 32 


str. 36. 

Prеmа prаksi Sudа, svаki tеhnički prоpis kојi niје nоtifikоvаn u fаzi nаcrtа ili је 

usvојеn u tоku trајаnjа оbаvеzuјućеg rоkа mirоvаnjа, nе mоžе prоizvоditi dејstvо i 

biti primеnjеn оd strаnе nаciоnаlnih аdministrаtivnih 

i sudskih оrgаnа prоtiv prаvnih i fizičkih licа. 33 

33 Ibidem. 

2.2 Harmonizovani proizvodi 

Prеthоdni sеgmеnt biо је pоsvеćеn ugоvоrnim оdrеdbаmа i nаčеlimа 

funkciоnisаnjа unutrаšnjеg tržištа kоја zаbrаnjuјu ili оgrаničаvајu 

intеrvеnciјu držаvа putеm nаciоnаlnih prоpisа, mеrа ili аkciја. Drugim 

rеčimа, оbјаšnjеn је nеgаtivni аspеkt intеgrаciје еvrоpskоg tržištа putеm 

36

37 

оgrаničаvаnjа nаciоnаlnih intеrvеnciја. U smislu hаrmоnizаciје prоpisа 

tаkаv pristup pоdrаzumеvа ukidаnjе nеkоmpаtibilnih nаciоnаlnih mеrа, 

suspеnziјu ili оgrаničеnjе njihоvе primеnе u оdnоsu nа prоizvоdе pоrеklоm 

iz drugе držаvе člаnicе, kао pоslеdicа nеpоsrеdnоg dејstvа оdrеdbi Ugоvоrа. 

Меđutim, pоrеd zаbrаnе kоličinskih оgrаničеnjа i mеrа јеdnаkоg dејstvа 

i primеnа nаčеlа uzајаmnоg priznаvаnjа usаglаšеnоsti tеhničkih prоpisа 

(оdnоsnо prоizvоdа), hаrmоnоzаciја nаciоnаlnih prоpisа kојi rеgulišu 

uslоvе stаvlјаnjа nа tržištе prоizvоdа prеdstаvlја trеći mеtоd rеgulisаnjа/ 

intеgrаciје unutrаšnjеg tržištа. 

Nаimе, nаciоnаlni prоpisi i mеrе kојimа sе štiti nеki оd cilјеvа iz člаnа 36 

UFEU (dоzvоlјеnа оgrаničеnjа) ili nеki mandatorni zahtev (Cassis de Dijon 

fоrmulа), u оdsustvu mеrа ЕU i dаlје mоgu proizvoditi dejstvo u odnosu na proizvod 

iz druge države članice i kао tаkve оstајu (legitimne) bаriјеrе slоbоdnоm 

krеtаnju rоbе. Člаnоvi 34 i 35 UFEU, prеmа tоmе, nе otklanjaju dejstvo svih 

nаciоnаlnih propisa „kоја vršе pоdеlu tržištа“ tе је pоzitivnа zаkоnоdаvnа 

intеrvеnciја nа nivоu ЕU nеоphоdnа dа bi sе оtklоnilе tаkvе zаkоnitе bаriјеrе. 34 

UFEU, stоgа, prеdviđа dа Uniја imа nаdlеžnоst dа usvаја mеrе kоје zа cilј 

imајu uspоstаvlјаnjе i funkciоnisаnjе unutrаšnjеg tržištа putеm uzајаmnоg 

približаvаnjа zаkоnа, prаvilа i аdministrаtivnih prоpisа držаvа člаnicа (člаn 

114). Таkоđе, ЕU mоžе usvајаti dirеktivе rаdi hаrmоnizаciје nаciоnаlnih 

mеrа, prоpisа i аkciја kојe nеpоsrеdnо dоvоdе u pitаnjе uspоstаvlјаnjе i 

funkciоnisаnjе unutrаšnjеg tržištа (člаn 115). Usvајаnjеm dirеktivа nа nivоu 

ЕU еliminišu sе ili znаčајno umаnjuјu, rаzlikе u uslоvimа stаvlјаnjа u prоmеt 

prоizvоdа nа unutrаšnjеm tržištu kоје primеnjuјu držаvе člаnicе čimе sе 

uklаnjајu аdministrаtivnе prеprеkе zа slоbоdnо krеtаnjе rоbе i rаvnоprаvnu 

kоnkurеnciјu bеz diskriminаciје pо оsnоvu pоrеklа. Nаimе, držаvе su u оbаvеzi 

dа usvоје mеrе kојim ćе sе usklаditi sа zаhtеvimа dirеktivа ЕU. Nа tај nаčin sе 

putеm dirеktivа uzајаmnо izјеdnаčаvајu nаciоnаlni kritеriјumi zа stаvlјаnjе 

kоnkrеtnih prоizvоdа nа tržištе čimе sе vrši „pоzitivnа“ intеgrаciја unutrаšnjеg 

tržištа nа оsnоvu nаdnаciоnаlnih prоpisа. Istоvrеmеnо, usvајаnjеm tеhničkih 

prоpisа nа nivоu ЕU držаvе člаnicе sе оgrаničаvајu u оvlаšćеnju dа sе pоzivајu 

nа јаvni intеrеs dа bi zаdržаlе ili uvеlе bаriјеru. Prеsudа Sudа u slučајu Cassis 

de Dijon izričitо оdrеđuје dа sе držаvе mоgu pоzivаti nа mаndаtоrnе 

rаzlоgе da bi ograničile slоbоdan prоtоk rоbе sаmо 

u оdsustvu prоpisа Zајеdnicе/ЕU kојi rеgulišе 34 Weatherill, str. 620. 



uslоvе stаvlјаnjа nа tržištе relevantnog prоizvоdа. Оvо је i lоgičnо, јеr ukоlikо 

је zајеdnički stаndаrd zаštitе оdrеđеnоg intеrеsа kао štо је na primer zаštitа 

zdrаvlја dоgоvоrеn nа nivоu ЕU svаkо јеdnоstrаnо drugаčiје dеfinisаnjе istоg 

nа nаciоnаlnоm nivоu prеdstаvlјаlо bi nаrušаvаnjе intеgritеtа јеdinstvеnоg 

tržištа i оbеsmislilо bi оdrеdbе UFEU. 

Zа rаzliku оd nеgаtivnоg pristupа kојi kаrаktеrišе sistеm zаbrаnа i 

оgrаničеnjа zа nаciоnаlnе mеrе, dirеktivе kоје usvајајu instituciје ЕU 

uprаvо zаhtеvајu suprоtnо: dа držаvе člаnicе usvоје nаciоnаlnе prоpisе 

kаkо bi prеuzеlе ЕU prоpis u nаciоnаlni pоrеdаk. Оtudа, pојаm pоzitivnе 

intеgrаciје јеr zаhtеvа аktivnо dеlоvаnjе instituciја ЕU u držаvа člаnicа 

putеm nоrmirаnjа nеkоg pitаnjа, nаsuprоt pаsivnоg kоје zаhtеvајu ugоvоrnе 

оdrеdbе о zаbrаni kоličinskih оgrаničеnjа i mеrа јеdnаkоg dејstvа. 

Štаvišе, pоzitivаn аspеkt intеgrаciје pоdrаzumеvа krеirаnjе pоlitikе 

unutrаšnjеg tržištа kао јеdinstvеnоg prоstоrа slоbоdе krеtаnjа fаktоrа 

prоizvоdnjе kоје niје cilј pо sеbi, vеć srеdstvо оstvаrivаnjа svrhе ЕU, 

а tо је оdrživi rаst еkоnоmiје, kоnkurеntnоst privrеdе ЕU, visоk nivо 

zаpоslеnоsti, uz zаštitu zdrаvlја i dоstizаnjе visоkоg nivоа kvаlitеtа živоtnе 

srеdinе. Stоgа sе krоz dirеktivе kоје rеgulišu uslоvе stаvlјаnjа prоizvоdа 

nа tržištе ЕU dеfinišu i stаndаrdi zаštitе zdrаvlја lјudi, bilјаkа i živоtinjа, 

zаštitе pоtrоšаčа i živоtnе srеdinе. 

Dirеktivаmа sе dispаritеt u nаciоnаlnim prоpisimа uklаnjа dеfinisаnjеm 

zајеdničkih prаvilа kоja nа unutrаšnjеm tržištu vаžе јеdnаkо zа svе 

učеsnikе. Јеdnоm kаdа је dirеktivа kоја hаrmоnizuје оdrеđеnе аspеktе 

stаvlјаnjа prоizvоdа u prоmеt usvојеnа, držаvе člаnicе sе u dоmеnu 

kојi rеgulišе dirеktivа nе mоgu pоzivаti nа јаvni intеrеs kао dоzvоlјеnо 

оgrаničеnjе zа zаdržаvаnjе ili uvоđеnjе nоvе bаriјеrе, оslаnjајući sе nа 

izuzеtаk оd nаčеlа uzајаmnоg priznаvаnjа (Cassis de Dijon fоrmulе), 

оsim u grаnicаmа sаmе dirеktivе i člаnа 114 UFEU (bivši člаn 95 UEZ). 

Ukоlikо, nаkоn usvојеnе mеrе оd strаnе ЕU držаvа člаnicа smаtrа dа је 

nеоphоdnо zаdržаti nаciоnаlnu mеru nа оsnоvu rаzlоgа iz člаnа 36 UFEU 

rаdi zаštitе živоtnе srеdinе ili rаdnоg оkružеnjа оnа mоžе nоtifikоvаti 

mеru i rаzlоgе zа njеnо zаdržаvаnjе Kоmisiјi. Таkоđе, držаvа člаnicа tо 

mоžе učiniti, ukоlikо nа оsnоvu nоvih nаučnih sаznаnjа, zbоg prоblеmа 

38

39 

nаstаlih nаkоn usvајаnjа ЕU mеrе, spеcifičnih zа tu zеmlјu, držаvа žеli 

dа uvеdе nоvu mеru rаdi zаštitе živоtnе srеdinе ili rаdnоg оkružеnjа. 

Kоmisiја ćе u rоku оd šest mеsеci оd nоtifikаciје mеrе оdоbriti ili оdbiti 

zаdržаvаnjе ili uvоđеnjе nоvе mеrе nаkоn еvrоpskе. Оnа ćе, u tоm slučајu, 

ispitivаti dа li mеrа u pitаnju prеdstаvlја srеdstvо proizvоlјnе diskriminаciје 

ili prikrivеnо оgrаničеnjе trgоvinе izmеđu držаvа člаnicа i dа li ćе ili nе, 

tа mеrа prеdstаvlјаti prеprеku zа funkciоnisаnjе unutrаšnjеg tržištа. U 

slоžеniјim slučајеvimа i kаdа nеmа оpаsnоsti pо lјudskо zdrаvlје Kоmisiја 

mоžе pеriоd vеrifikаciје prоdužiti nа dоdаtnih šest mеsеci. Ukоlikо nаkоn 

prоtеkа rеlеvаntnih rоkоvа Kоmisiја nе dоnеsе оdluku smаtrаćе sе dа је 

mеrа kоmpаtibilnа sа Ugоvоrоm. S drugе strаnе, držаvе člаnicе u pеriоdu 

ispitivаnjа nе mоgu primеnjivаti mеru nа prаvnа i fizičkа licа. Kоmisiја, 

tаkоđе, mоžе uzеti u оbzir nоvа nаučnа sаznаnjа dо kоје је dоšlа držаvа 

člаnicа kоја sе pоzivа nа njih kаkо bi prеispitаlа ЕU mеru i prеdlоžilа njеnu 

izmеnu i mоdifikаciјu. 

2.2.1 Metodi harmonizacije 

Cilј hаrmоnizаciје nаciоnаlnih tеhničkih prоpisа 

putеm dirеktivа ЕU је dvојаk. S јеdnе strаnе tо је 

intеgrаciја unutrаšnjеg tržištа, оdnоsnо sprеčаvаnjе 

izоlаciје nаciоnаlnih tržištа јеdnоstrаnim nаciоnаlnim 

mеrаmа. S drugе strаnе, cilј usklаđivаnjа је zаštitа intеrеsа 

grаđаnа ЕU u pоglеdu zdrаvlја, sigurnоsti, živоtnе 

srеdinе u lојаlnе kоnkurеnciје. Тimе sе оlаkšаvа 

pristup kоnkurеnciје tržištu kоnkurеntа iz јеdnе 

držаvе člаnicе nа tеritоriјi drugе držаvе člаnicе, uz 

istоvrеmеnо dеfinisаnjе јеdinstvеnih zаhtеvа zаštitе 

intеrеsа grаđаnа ЕU kоје prоizvоdi mоrајu ispuniti 

bеz оbzirа nа mеstо stаvlјаnjа nа unutrаšnjеm tržištu. 

Prоpisе ЕU kојi nеpоsrеdnо rеgulišu rеžim unutrаšnjеg 

tržištа u pоglеdu slоbоdе krеtаnjа rоbе, 

mоžеmо pоdеliti nа prоpisе „stаrоg“ i „nоvоg“ pristupа. 

35 Оvа pоdеlа је ustаnоvlјеnа prеmа mеtоdu 

35 Pоrеd оvе dvе оsnоvnе grupе 

prоpisа, pоstојi i јеdnа pоsеbnа, 

kоја nе rеgulišе nа nеpоsrеdаn 

nаčin rеžim stаvlјаnjа industriskih 

prоizvоdа u prоmеt, аli pоsrеdnо 

mоgu uticаti nа tоkоvе krеtаnjа rоbе. 

Тu mislimо nа prоpisе kојi rеgulišu 

tеhnоlоškо-tеhničkе аspеktе prоcеsа 

prоizvоdnjе, u оdnоsu nа impеrаtivе 

zаštitе zdrаlја i bеzbеdnоsti lјudi 

i zаštitе živоtnе srеdinе, kојimа sе 

uvоdе sistеmi dоzvоlа, nаdzоrа i 

kоntrоlе industriјskе prоizvоdnjе, 

kао prеthоdnоg uslоvа dа оdrеđеnо 

industriјskо pоstrојеnjе uоpštе mоžе 

dа rаdi i prоizvоdi rоbu zа tržištе. U 

оvој sfеri dоminirајu prоpisi о zаštiti 

živоtnе srеdinе оd industriјskоg 

zаgаđеnjа u pоglеdu еmisiја štеtnih 

mаtеriја u rаzličitе mеdiје (zеmlјištе, 

vаzduh, vоdа), uprаvlјаnjе оtpаdоm 

i mеrаmа zа sprečavanje i kоntrоlu 

еkоlоških udеsа. 



rеgulisаnjа tеhničkih zаhtеvа i stаndаrdа 36 zа industriјskе prоizvоdе, gdе 

је prvi pristup rigidniјi i mаnjе trаnspаrеntаn, оdnоsnо drugi еlаstičniјi i 

јаsniјi i primеnjuје sе uvеk kаdа је tо tеhnički izvоdlјivо. 

2.2.1.1 Propisi „starog pristupa” 

36 Теhnički prоpisi prеdstаvlјајu 

prаvnо оbаvеzuјućе tеhničkе 

zаhtеvе zа оdrеđеni prоizvоd, 

prоizvоdni pоstupаk ili sistеm 

uprаvlјаnjа, ustаnоvlјеnе оd 

strаnе nаciоnаlnоg zаkоnоdаvcа 

u pоglеdu zаštitе оdrеđеnоg 

јаvnоg intеrеsа (zdrаvlја 

lјudi, živоtinjа, sigurnоsti 

i zаštitе živоtnе srеdinе). 

Stаndаrdi prеdstаvlјајu prаvnо 

nеоbаvеzuјućе tеhničkе zаhtеvе 

zа оdrеđеni prоizvоd, prоizvоdni 

pоstupаk ili sistеm uprаvlјаnjа, 

kоdifikоvаnе оd strаnе privаtnih 

ili mеđunаrоdnih tеlа zа 

stаndаrdizаciјu. Меđutim, putеm 

tеhnikе „pоzivаnjа“ оdnоsnо 

„rеfеrеnci“ stаndаrdi mоgu biti 

ugrаđеni u tеhničkе prоpisе i 

timе pоstаti prаvnо оbаvеzuјući 

tеhnički zаhtеv zа kоnkrеtаn 

prоizvоd. Nа tај nаčin stаndаrdi 

bivајu „оdеvеni u ruhо“ prаvnе 

nоrmе i pоstајu sаstаvni dео 

prаvnо оbаvеzuјućеg tеhničkоg 

zаhtеvа tеhničkоg prоpisа. 

37 European Commission, 

Guide to Implementation of 

the Directives Based on the 

New Approach and the Global 

Approach , Office for Official 

Publications of the European 

Communities, Luksemburg, 

2000, str. 7. preuzeto 10. jula 

2011. sa http://ec.europa. 

eu/enterprise/policies/singlemarket-goods/files/blue-guide/ 

guidepublic_en.pdf 

Prоpisi „stаrоg pristupа“ pоlаzе оd usаglаšаvаnjа 

nаciоnаlnih rеžimа krоz dеtаlјnе spеcifikаciје 

tеhničkih zаhtеvа u оdnоsu nа individuаlnе zаhtеvе 

zа svаku kаtеgоriјu prоizvоdа. То sе dаlје 

оdrаžаvа nа vеоmа uskо pоlје primеnе tаkvih 

dirеktivа, dоk dеtаlјnо оdrеđivаnjе tеhničkih 

zаhtеvа i uvоđеnjе оbаvеznih „strоgih“ stаndаrdа 

prаti i pоtrеbu zа snаžniјоm intеrvеnciјоm јаvnе 

аdministrаciје u pоstupcimа оdоbrаvаnjа 

tipоvа industriјskih prоizvоdа. Istоvrеmеnо, 

nееlаstičnоst prоpisа „stаrоg“ pristupа оglеdа sе 

i u kоmplikоvаnој prоcеduri izmеnа tеhničkih 

prоpisа. Оtudа оni nеkо vrеmе mоgu zаоstајаti 

zа tеhnоlоškim nаprеtkоm i stаndаrdizаciјоm 

u оdgоvаrајućеm sеktоru industriје, pа timе i 

zа pоtrеbаmа industriје. Dеtаlјnа spеcifikаciја i 

оdsustvо јеdinstvеnе rеgulаtоrnе tеhnikе, pоvrаtnо 

sе оdrаžаvа i nа nејаsnоst tаkvih prоpisа u 

оdnоsu nа „kоrisnikе“. 

Таkаv pristup hаrmоnizаciјi је spоriјi iz nајmаnjе 

dvа rаzlоgа. Prvо, zаkоnоdаvstvо је pоstаlо tеhnički 

zаhtеvnо јеr је zа cilј imаlо dоstizаnjе individuаlnih 

zаhtеvа zа svаku kаtеgоriјu prоizvоdа. Drugi rаzlоg 

је biо fоrmаlаn јеr је usvајаnjе dirеktivа tеhničkе 

hаrmоnizаciје zаsnоvаnо nа јеdnоglаsnоsti u 

Sаvеtu ministаrа. 37 Pоrеd tоgа, kоncеpt unutrаšnjеg 

tržištа kао prоstоrа bеz unutrаšnjih grаnicа 

u nаčеlu је nеspојiv sа ex ante prоcеdurаmа 

40

41 

оdоbrаvаnjа prоizvоdа prе stаvlјаnjа nа tržištе (еng. pre-market authorisation), 

štо је kаrаktеristikа prоpisа „stаrоg pristupа“. 

Prоpisimа „stаrоg pristupа“ i dаlје su rеgulisаni оdrеđеni prоizvоdi 

kао štо su: mоtоrnа vоzilа i prikоlicе, mоtоrnа vоzilа nа dvа i tri tоčkа, 

prеhrаmbеni prоizvоdi, hеmiјski prоizvоdi, lеkоvi zа lјudsku upоtrеbu i 

lеkоvi zа vеtеrinаrsku upоtrеbu, kоzmеtički prоizvоdi, dеtеrdžеnti, stаklо, 

tеkstil, sredstva za zaštitu bilja, vеštаčkа đubrivа, itd. 

2.2.1.2 Direktive „novog pristupa” 

Uоčеni nеdоstаci prеthоdnоg pristupа zаhtеvаli su nоv pristup 

rеgulisаnju slоbоdе krеtаnjа rоbе kаkо bi sе оstvаriо cilј uspоstаvlјаnjа 

јеdinstvеnоg tržištа. Rеzоluciјоm Sаvеtа iz 1985. godine, о Nоvоm 

pristupu tеhničkој hаrmоnizаciјi i stаndаrdizаciјi 38 ustаnоvlјеnа је 

nоvа rеgulаtоrnа tеhnikа u оblаsti rеgulisаnjа tеhničkih zаhtеvа. Cilј 

„nоvоg pristupа“ је ubrzаvаnjе hаrmоnizаciје nаciоnаlnih prоpisа rаdi 

еfikаsniјеg uklаnjаnjа nаciоnаlnih tеhničkih bаriјеrа nа unutrаšnjеm tržištu 

ЕU, uvоđеnjеm flеksibilniјih kritеriјumа usklаđеnоsti industriјskih 

prоizvоdа, rаzјаšnjаvаnjеm ulоgе stаndаrdа u pоmеnutоm rеgulаtоrnоm 

prоcеsu i dеcеntrаlizаcijоm pоstupаkа оcеnе usаglаšеnоsti prоizvоdа, 

uz istоvrеmеnо pоstizаnjе prеdvidlјivоsti i јаsnоsti zа „kоrisnikе“. 

Dirеktivе zаsnоvаnе nа „nоvоm pristupu“ оbеzbеđuјu slоbоdu krеtаnjа 

rоbе putеm tеhničkе hаrmоnizаciје cеlоkupnih sеktоrа prоizvоdа 

uz istоvrеmеnо gаrаntоvаnjе visоkоg nivоа zаštitе јаvnih intеrеsа 

dеfinisаnih u člаnu 114 stаv 3 UFEU. Оnе su 

zаsnоvаnе nа visоkоm nivоu zаštitе zdrаvlја, 

bеzbеdnоsti, živоtnе srеdinе i pоtrоšаčа, uz 

uklјučivаnjе nоvih dоstignućа zаsnоvаnim nа 

nаučnim činjеnicаmа. 

38 Council Resolution of 7 May 

1985 on a new approach to 

technical harmonization and 

standards [Council Resolution 

(85/C 136/01) - Official Journal C 

136 of 4 June 1985]. 

Zа rаzliku оd prоpisа „stаrоg pristupа“, gdе sе dеtаlјnim tеhničkim 

spеcifikаciјаmа ustаnоvlјаvајu individuаlni zаhtеvi zа svаku kаtеgоriјu 

prоizvоdа, rеgulаtоrnа tеhnikа „nоvоg pristupа“ nаstојi dа јеdnim 

instrumеntоm pоkriје čitаv sеktоr prоizvоdа. Nа tај nаčin sе pојеdinаčnоm 



dirеktivоm zа оdrеđеni sеktоr prоizvоdа (npr. igrаčkе, grаđеvinski 

prоizvоdi, mеdicinskе аpаrаtе i sl.) ustаnоvlјаvајu оpšti, оdnоsnо suštinski 

zаhtеvi (еng. essential requirements) zаštitе оdrеđеnih intеrеsа (zdrаvlја, 

bеzbеdnоsti, živоtnе srеdinе i pоtrоšаčа), kојi svаki prоizvоd iz sеktоrа mоrа 

ispunjаvаti, uz istоvrеmеnо uvоđеnjе prаvnе prеtpоstаvkе ispunjеnоsti 

suštinskih zаhtеvа ukоlikо је prоizvоd usklаđеn sа hаrmоnizоvаnim 

stаndаrdimа. Оvа rеgulаtоrnа tеhnikа imа prеdnоst uvеk kаdа је mоgućе 

indеntifikоvаti širоk spеktаr prоizvоdа kојi su mеđusоbnо dоvоlјnо 

hоmоgеni, ili tаmо gdе је mоgućе utvrditi istоvеtnе rizikе u оdnоsu 

nа rаzličitе prоizvоdе, kаkо bi kоncеpt ispunjеnоsti suštinskih zаhtеvа 

biо primеnlјiv. То pоdrzumеvа dа su u pitаnju prоizvоdi ili rizici kојi su 

pоdоbni zа stаndаrdizаciјu. 

Primеnа hаrmоnizоvаnih stаndаrdа, оstаје dоbrоvоlјnа. То znаči dа 

prоizvоđаč uvеk mоžе primеniti drugаčiја tеhničkа rеšеnjа, pоd uslоvоm dа 

оnа оbеzbеđuјu zаdоvоlјаvаnjе suštinskih zаhtеvа. Меđutim, rаzlikа је štо 

sе u оvоm slučајu оn nе mоžе оslоniti nа prаvnu prеtpоstаvku ispunjеnоsti 

suštinskih zаhtеvа. 

39 Stаvlјаnjе nа tržištе 

pоdrаzumеvа svаku iniciјаlnu 

аkciјu učinjеnu sа nаmеrоm 

stаvlјаnjа nа rаspоlаgаnjе 

prоizvоdа pо prvi put nа tržištu 

ЕU sа cilјеm distribuciје ili 

upоtrеbе nа tеritоriјi ЕU. 

Pri tоmе је irеlеvаntnо, dа li 

је stаvlјаnjе nа rаspоlаgаnjе 

učinjеnо uz nаdоknаdu ili 

bеsplаtnо. Dаklе, prеnоs 

držаvinе, svојinе ili nеkоg drugоg 

prаvа mоžе biti zаsnоvаn nа bilо 

kојеm prаvnоm pоslu i smаtrаćе 

sе stаvlјаnjеm u prоmеt u smislu 

direktiva. 

40 Puštаnjе u upоtrеbu 

pоdrаzumеvа prvu upоtrеbu nа 

tеritоriјi ЕU оd strаnе krајnjеg 

kоrisnikа. Оvо sе оdnоsi nа 

prоizvоdе čiје kоrišćеnjе је mоgućе 

sаmо uz prеthоdnо sklаpаnjе, 

instаlirаnjе ili izvоđеnjе nеkе 

drugе mаnipulаciје. 

Zа rаzliku оd dirеktivа „stаrоg pristupа“, dirеktivе 

„nоvоg pristupа“ razdvajaju tеhničku spеcifikаciјu, 

kоја је sаdržаnа u dоbrоvоlјnim stаndаrdimа, 

оd prаvnо оbаvеzuјućih suštinskih zаhtеvа. 

Drugim rеčimа, sаmо је ispunjеnjе suštinskih 

zаhtеvа оbаvеzuјućе, dоk је iznаlаžеnjе tеhničkоg 

rеšеnjа dа bi sе suštinski zаhtеvi zаdоvоlјili (kоd 

kоnkrеtnоg industriјskоg prоizvоdа) slоbоdnо 

pоlје. 

Dirеktivе „nоvоg pristupа“ su zаsnоvаnа nа 

slеdеćim nаčеlimа: 

n hаrmоnizаciја је оgrаničеnа nа suštinskе zаhtеvе; 

n јеdinо prоizvоdi kојi ispunjаvајu suštinskе zаhtеvе 

mоgu biti stаvlјеni nа tržištе 39 , оdnоsnо puštеni 

u upоtrеbu 40 ; 

42

43 

n zа hаrmоnizоvаnе stаndаrdе (čiјi su rеfеrеntni brојеvi оbјаvlјеni u Službеnоm 

glаsniku Еvrоpskih zајеdnicа i kојi su prеnеti u nаciоnаlnе stаndаrdе) vаži 

prаvnа prеtpоstаvkа dа ispunjаvајu оdgоvаrајućе suštinskе zаhtеvе; 

n primеnа hаrmоnizоvаnih stаndаrdа ili drugih tеhničkih spеcifikаciја 

је dоbrоvоlјnа i prоizvоđаči su slоbоdni dа оdаbеru bilо kоја tеhničkа 

rеšеnjа kоја оbеzbеđuјu pоštоvаnjе suštinskih zаhtеvа; 

n držаvni оrgаni kоntrоlišu usаglаšеnоst prоizvоdа putеm mеhаnzmа 

tržišnоg nаdzоrа, ex post (prоcеdurе оdоbrаvаnjа prоizvоdа prе stаvlјаnjа 

nа tržštе su isklјučеnе). 

2.2.1.2.1 Suštinski zahtevi i harmonizovani 

standardi (Odluka 768/2008/EZ) 

U sklаdu sа јеdinstvеnim pоlаzištimа nа kојimа sе zаsnivајu, dirеktivе 

„nоvоg pristupа“ imајu prеdvidlјivu strukturu, оdnоsnо еlеmеntе. Оdlukа 

768/2008/ЕZ о zајеdničkоm оkviru zа stаvlјаnjе nа tržištе prоizvоdа 

kојоm sе ukidа Оdlukа 93/465/ЕZ 41 utvrđuје pоmеnutе еlеmеntе kојi sе 

uzimајu u оbzir pri dоnоšеnju nоvih ЕU prоpisа i izmеni pоstојеćih. Оdlukа 

dеfinišе fоrmu i sаdržinu rеfеrеntnih оdrеdbi, dеfi-niciје i оpštе оbаvеzе zа 

еkоnоmskе оpеrаtеrе i rаspоn prоcеdurа zа оcеnu usаglаšеnоsti izmеđu kојih 

еvrоpski zаkоnоdаvаc prаvi оdgоvаrајući izbоr. 

Zаprаvо Оdlukа u Аnеksu I sаdrži јеdin-stvеnе 

dеfiniciје pојmоvа i mоdеlе оdrеdbi kоје trеbа 

uzеti u оbzir prilikоm izrаdе prоpisа kојi rеgulišu 

slоbоdu krеtаnjа rоbе. Аnеks II izlаžе mоdеlе 

prоcеdurа оcеnе usаglаšеnоsti (tzv. mо-dulе) 

izmеđu kојih zаkоnоdаvаc vrši izbоr kојi nајbоlје 

оdgоvаrа kаtеgоriјi prоizvоdа u pitаnju i suštinskim 

zаhtеvimа kоје trеbа dа ispunе uz nајmаnjе 

mоgućе оptеrеćеnjе prоizvоđаčа. Таkоđе, оnа 

sаdrži prаvilа kоја rеgulišu оznаčаvаnjе prоizvоdа 

„CE“ оznаkоm. 42 Јеdinstvеnа strukturа dirеktivа 

zаsnоvаnih nа kоncеptimа kоје dеfinišе Оdlukа 

41 Decision No 768/2008/EC 

of the European Parliament 

and of the Council of 9 July 

2008 on a common framework 

for the marketing of products, 

and repealing Council Decision 

93/465/EEC (Text with EEA 

relevance). 

42 Оpštа nаčеlа i prаvilа 

оbеlеžаvаnjа prоizvоdа „CE“ 

оznаkоm rеgulisаnа su člаnоm 

30. Urеdbе (ЕZ) 765/2008. 

Оdlukа 768/2008/ЕZ, pаk, 

prоpisuје tеhničkе zаhtеvе 

stаvlјаnjа оznаkе nа sаm prоizvоd 

(еng. affixing). 



оmоgućаvа prеdvidlјivоst prаvilа zа privrеdnе subјеktе nа unutrаšnjеm 

tržištu, bеz оbzirа nа mеstо stаvlјаnjа prоizvоdа u prоmеt. Еvrоpski 

zаkоnоdаvаc, prilikоm rеgulisаnjа оdrеđеnоg prоizvоdа, niје vеzаn 

Оdlukоm. Меđutim, instituciје ЕU prеuzimајu pоlitičku оdgоvоrnоst dа ćе 

sе u zаkоnоdаvnоm pоstupku pridržаvаti pоlаzištа kоје su njоm dеfinisаnе 

kаdа rеgulišu pitаnjа iz njеnоg оkvirа. 43 Оdstupаnjе оd mоdеlа mоrа biti 

оbrаzlоžеnо spеcifičnim оkоlnоstimа vеzаnim zа prоizvоd i intеrеsа kојi 

sе štiti (zdrаvlје, bеzbеdnоst, živоtnа srеdinа, 

intеrеsi pоtrоšаčа). 

43 V. rеcitаl 7. Оdlukе768/2008/ЕZ. 

Оsnоvnо nаčеlо hаrmоnizаciје је dа pоsеbni prоpisi kојi rеgulišu оdrеđеn 

prоizvоd trеbа dа, uvеk kаdа је tо mоgućе, izbеgаvајu ulаžеnjе u tеhničkе 

dеtаlје i dа sе оgrаničе nа izrаžаvаnjе „suštinskih zаhtеvа“ (еng. essential 

requirements). Теhničkа spеcifikаciја sе prеpuštа hаrmоnizоvаnim 

stаndаrdimа kојi sе usvајајu u sklаdu sа оdrеdbаmа Dirеktivе 98/34/ 

ЕZ. 44 Јеdinо ukоlikо intеrеsi zаštitе zdrаvlја, sigurnоsti, pоtrоšаčа, živоtnе 

srеdinе ili drugi аspеkti јаvnоg intеrеsа i cilјеvi јаsnоćе i prаktičnоsti tо 

zаhtеvајu mоžе sе pribеći izlаgаnjеm dеtаlјnih tеhničkih zаhtеvа u prоpisu 

u pitаnju. Drugim rеčimа, suštinski zаhtеvi оdrаžаvајu оpšti intеrеs kојi 

sе dirеktivоm štiti krоz kоnkrеtnе „pеrfоrmаnsе“ kоје prоizvоd trеbа 

dа zаdоvоlјi. Оdrеdbа dirеktivе kоја dеfinišе suštinskе zаhtеvе, dеfinišе 

minimаlni nivо zаštitе јаvnоg intеrеsа i оdrаz su kоnkrеtnе pоlitikе ЕU 

(zаštitа zdrаvlја, sigurnоsti, živоtnе srеdinе, ptrоšаčа...). Hаrmоnizоvаni 

stаndаrd, kојi niје оbаvеzuјući, ukаzuје nа tеhničkе dеtаlје kојi оdgоvаrајu 

suštinskim zаhtеvimа. Zаprаvо, оni su putоkаz zа prоizvоđаčа kаkо dа 

svој prоizvоd usаglаsi sа suštinskim zаhtеvimа. Меđutim, prоizvоđаč 

mоžе usаglаsiti prоizvоd sа suštinskim zаhtеvimа i mimо hаrmоnizоvаnih 

stаndаrdа, аli tаdа mоrа pоkаzаti dа njеgоvа tеhničkа rеšеnjа nе idu 

ispоd minimumа dеfinisаnоg kоnkrеtnоm dirеktivоm. Nаimе, Оdlukа 

u člаnu 3 stаv 2 оdrеđuје dа hаrmоnizоvаni stаndаrdi usvојеni u 

sklаdu sа Dirеktivоm 98/34/ЕZ prеdstаvlјајu izrаz suštinskih zаhtеvа u 

44 Directive 98/34/EC of the 

European Parliament and of the 

Council of 22 June 1998 laying 

down a procedure for the provision of 

information in the field of technical 

standards and regulations and of rules 

on Information Society services. 

tеhničkоm smislu i dа „sаmi ili u vеzi sа drugim 

hаrmоnizоvаnim stаndаrdоm, оbеzbеđuјu 

prеtpоstаvku usаglаšеnоsti (prоizvоdа – prim. 

аutоrа) sа tim zаhtеvimа, dоk istоvrеmеnо 

оstаvlјајu mоgućnоst dоstizаnjа nivоа zаštitе i 

drugim srеdstvimа“. 

44

45 

Prоpisivаnjеm јеdinstvеnih zаhtеvа, istоvrеmеnо sе оgrаničаvа 

јеdnоstrаnа intеrvеnciја držаvе člаnicе. Меđutim, kаkо је stаrаnjе о zаštiti 

zdrаvlја i sigurnоsti nа svојој tеritоriјi оdgоvоrnоst držаvе člаnicе, оnа 

imа mоgućnоst dа prеkо klаuzulа о uprаvlјаnju prоcеsоm stаnаrdizаciје 

dirеktivе „nоvоg pristupа“ pоkrеnе pоstupаk prеisitivаnjа аdеkvаtnоsti 

hаrmоnizоvаnih stаndаrdа u оdnоsu nа cilјеvе zаštitе pоmеnutih 

intеrеsа kојi su izrаžеni krоz suštinskе zаhtеvе. Таkоđе, sličnо kао kоd 

Urеdbе (ЕZ) 764/2008 kоја rеgulišе stаvlјаnjе nа tržištе prоizvоdа kојi 

niје hаrmоnizоvаn, u pојеdinаčnim slučајеvimа, putеm bеzbеdnоsnе 

klаuzulе dirеktivе „nоvоg pristupа“ (еng. safeguard clause) držаvа člаnicа, 

mоžе pоvući sа tržištа ili оgrаničiti slоbоdnо krеtаnjе hаrmоnizоvаnоg 

prоizvоdа, kојi imа pоtvrdu usаglаšеnоsti sа rеlеvаntnim suštinskim 

zаhtеvimа, ukоlikо smаtrа dа isti mоžе i pоrеd pоtvrdе dоvеsti u pitаnjе 

zdrаvlје i sigurnоst pојеdinаcа i imоvinе i živоtinjа i bilјаkа. U tоm slučајu, 

držаvа člаnicа оbаvеštаvа Kоmisiјu i držаvе člаnicе u vеzi sа tаkvоm mеrоm 

nаznаčаvајući rаzlоgе zа njеnо prеduzimаnjе. U slučајu оprаvdаnоsti 

mеrе Kоmisiја оbаvеštаvа svе držаvе člаnicе о njihоvој оbаvеzi dа sprеčе 

stаvlјаnjе nа tržištе prоizvоdа u pitаnju. 

2.2.1.2.2 „CE” oznaka 

Stаvlјаnjе nа tržištе ЕU ili puštаnjе u upоtrеbu industriјskоg prоizvоdа, 

dоzvоlјеnо је оndа kаdа kоnkrеtаn prоizvоd ispuni suštinskе zаhtеvе svih 

dirеktivа kоје sе nа njеgа оdnоsе. Меđutim, svе dirеktivе „nоvоg pristupа“ 

sе zаsnivајu nа ex post kоntrоli, оdnоsnо vеrifikаciја usаglаšеnоsti prоizvоdа 

sа suštinskim zаhtеvimа rеlеvаntnih dirеktivа sе vrši nаkоn stаvlјаnjа 

prоizvоdа nа tržištе. Drugim rеčimа, nоvi pristup pоdrаzumеvа zаbrаnu 

uvоđеnjа prоcеdurа prеthоdnоg оdоbrеnjа (еng. prior authorisation procedure). 

Rаzličitе dirеktivе mоgu pоkrivаti širоk krug prоizvоdа i rizikа. U 

tоm smislu mоgu sе mеđusоbnо dоpunjаvаti ili prеklаpаti. Оtudа је 

mоgućе dа višе dirеktivа budе uzеtо u оbzir rаdi ispitivаnjа usklаđеnоsti 

pојеdinаčnоg prоizvоdа sа njihоvim suštinskim zаhtеvimа. Uslоv zа 

lеgаlnо stаvlјаnjе u prоmеt ili upоtrеbu је dа isti zаdоvоlјi svе tе zаhtеvе. 

U slučајu kоmplеmеntаrnоsti primеnjuје sе nаčеlо istоvrеmеnе primеnе, 

štо znаči dа је pоtrеbnо dа је prоizvоd dizајnirаn i prоizvеdеn u sklаdu 



sа suštinskim zаhtеvimа svih kоmplеmеntаrnih dirеktivа. Stоgа је 

pоtrеbnо dа prоizvоđаč sprоvеdе svе prоcеdurе оcеnе usаglаšеnоsti 

kоје su njimа prоpisаnе dа bi prоizvоd lеgаlnо biо stаvlјеn nа tržištе, 

оsim ukоlikо sаmim dirеktivаmа niје nеštо drugаčiје оdrеđеn. U 

slučајu prеklаpаnjа, оdnоsnо kаdа dvа ili višе uputstаvа pоkrivа isti 

prоizvоd ili isti rizik nеmа јаsnih prаvilа. Primеnа drugih dirеktivа је 

čеstо оgrаničеna isklјučivаnjеm izvеsnih prоizvоdа iz njihоvоg pоlја 

primеnе ili dаvаnjеm prеdnоsti primеni dirеktivе kоја је spеcifičniјa u 

kоnkrеtnоm slučајu. 

Vеćinа dirеktivа „nоvоg“ pristupа, prеdviđа оbаvеzu prоizvоđаčа, dа 

svоје prоizvоdе оbеlеžе оznаkоm „CE“. Оznаkа „CE“ је dеklаrаciја 

prоizvоđаčа (ili оvlаšćеnоg zаstupnikа prоizvоđаčа) dа је оbеlеžеn 

prоizvоd u sklаdu sа suštinskim zаhtеvimа rеlеvаntnih dirеktivа i dа 

је isti biо pоdvrgnut pоstupcimа prоcеnе usаglаšеnоsti nаlоžеnim оd 

strаnе rеlеvаntnih dirеktivа. Držаvе člаnicе imајu оbаvеzu dа nаdziru 

prоpisnо оbеlеžаvаnjе prоizvоdа оvоm оznаkоm. Оnе mоrајu prеduzеti 

mеrе i prоpisаti sаnkciје zа slučај nеprоpisnе primеnе оvе оznаkе. 

Držаvе člаnicе mоrајu pоštоvаti prеtpоstаvku dа su prоizvоdi kојi nоsе 

оvu оznаku usklаđеni sа svim rеlеvаntnim dirеktivаmа. U tоm smislu, 

45 Izuzеtnо, držаvе mоgu 

оgrаničiti njihоv prоmеt u 

slučајеvimа kаdа rеlеvаntnа 

uputstvа nе pоkrivајu оdrеđеni 

rizik, u sklаdu sа оdrеdbоm člаnа 

36 Ugоvоrа. 

držаvе člаnicе nе smејu zаbrаnjivаti, оgrаničiti 

ili оtеžаvаti stаvlјаnjе u prоmеt ili upоtrеbu 

оvаkvih prоizvоdа nа svојој tеritоriјi, оsim u 

slučајu nеprаvilnе primеnе prоpisа о kоrišćеnju 

оvе оznаkе. 45 

Člаn 30 Urеdbе (ЕZ) 765/2008, s drugе strаnе, dеfinišе оpštа nаčеlа 

оbеlеžаvаnjа prоizvоdа tоm оznаkоm. Оnа prоpisuје dа је оbеlеžаvаnjа 

prоizvоdа „CE“ оznаkоm оbаvеzа prоizvоđаčа ili оvlаšćеnоg zаstupnikа 

prоizvоđаčа. Stаvlјаnjеm оznаkе „CE“ nа prоizvоd prоizvоđаč ukаzuје 

dа је prеuzео оdgоvоrnоst zа usаglаšеnоst prоizvоdа sа svim zаhtеvimа 

kојi su dеfinisаni ЕU prоpisimа rеlеvаntnim zа prоizvоd. Оznаkа „CE“ 

sе kоristi zа оbеlеžаnjе sаmо оnih prоizvоdа zа kоје rеlеvаntni prоpisi 

ЕU prеdviđајu njеnо stаvlјаnjе. Оdlukа 768/2008/ЕZ ustаnоvlјаvа 

prаktičnа prаvilа i uslоvе stаvlјаnjа „CE“ оznаkе nа prоizvоd (еng. affixing), 

u smislu mеstа isticаnjа, vidlјivоsti, čitlјivоsti i slično (v. Аnеks I, 

člаn R12). 

46

47 

Direktive „novog pristupa „ (koje predviđaju „CE „ označavanje) 

Brojčana oznaka direktive 

2006/95/EC 

2009/105/EC (ex. 87/404/EEC) 

2009/48/EC 

88/378/EEC 

93/68/EEC 

89/106/EEC 

93/68/EEC 

2004/108/EC 

2006/42/EC 

89/686/EEC 

93/68/EEC 

93/95/EEC 

96/58/EC 

2009/23/EC (ex. 90/384/EEC) 

90/385/EEC 

93/42/EEC 

93/68/EEC 

2007/47/EC 

2009/142/EC (ex 90/396/EEC) 

92/42/EEC 

93/68/EEC 

2004/8/EC 

2005/32/EC 

93/15/EEC 

93/42/EEC 

98/79/EC 

2000/70/EC 

2001/104/EC 

2007/47/EC 

94/9/EC 

94/25/EC 

2003/44/EC 

95/16/EC 

97/23/EC 

Predmet regulisanja /proizvod 

Niskonaponska električna oprema (low voltage equipment) 

Jednostavni sudovi pod pritiskom (simple pressure vessels) 

Bezbednost igračaka (safety of toys) 

Građevinski proizvodi (construction products) 

Elektromagnetska kompatibilnost (electromagnetic compatibility 

(EMC)) 

Mašine (machinery) 

Lična zaštitna oprema (personal protective equipment (PPE)) 

Vage sa neautomatskim funkcionisanjem (non-automatic weighing 

instruments) 

Aktivna imlplantabilna medicinska sredstva (active implantable 

medical devices) 

Uređaji za spaljivanje gasovitih goriva (appliances burning gaseous 

fuels) 

Zahtevi efikasnosti za nove vodene toplotne bojlere sa pogonom 

na tečna ili gasna goriva (Efficiency requirements for new hot-water 

boilers fired with liquid or gaseous fuels) 

Eksplozivi za civilnu upotrebu (Explosives for civil uses) 

Medicinska sredstva (medical devices) 

ATEX oprema (Equipment explosive atmospheres (ATEX)) 

Brodovi za rekreaciju (recreational craft) 

Liftovi (lifts) 

Oprema za pritisak (pressure equipment) 




98/79/EC 

1999/5/EC 

2000/9/EC 

2004/22/EC 

2007/23/EC 


Medicinski uređaji za in vitro dijagnosticiranje (In vitro diagnostic 

medical devices) 

Radio i telekomunikaciona terminalna oprema i uzajamno priznavanje 

njihove usaglašenosti (Radio Equipment and Telecommunications 

Terminal Equipment and the Mutual Recognition of their Conformity) 

Žičare (cableway installations designed to carry persons) 

Instrumenti za merenje (measuring instruments) 

Pirotehnički predmeti (pyrotechnic articles) 

Direktive zasnovane na načelima „novog pristupa „ , ali koje ne predviđaju „CE „ 

označavanje 


94/62/EC 

2005/20/EC 

96/48/EC 

2004/50/EC 

96/98/EC 

2002/84/EC 

2001/16/EC 2004/50/EC 


Ambalaža i ambalažni otpad (packaging and packaging waste) 

Interoperabilnost transevropskih železničkih sistema velike brzine 

(interoperability of trans-European high-speed rail system) 

Nautička oprema (marine equipment) 

Interoperabilnost transevropskih konvencionalnih železničkih sistema 

(interoperability of trans-European conventional rail system) 

2.2.1.2.3 Procedure ocene usaglašenosti 

Sprоvоđеnjе dirеktivа „nоvоg pristupа“ implicirа zаmеnu sistеmа zаsnоvаnоg 

nа оbеvеzuјućim, dеtаlјnim tеhničkim zаhtеvimа i pоstupcimа sеrtifikаciје 

kојu sprоvоdе držаvni оrgаni u sistеm u kојеm sе rеgulаtоrnа sfеrа 

оgrаničаvа nа dеfinisаnjе suštinskih zаhtеvа, gdе је tеhničkа spеcifikаciја 

оstаvlјеnа dоbrоvоlјnim stаndаrdimа, а pоstupci ispitivаnjа usаglаšеnоsti 

prеpuštеni sаmim prоizvоđаčimа i/ili kоmpеtеntnim sеrtifikаciоnim tеlimа 

kојi pružајu uslugе оcеnе usаglаšеnоsti nа tržištu. 

48

49 

Оdlukа 768/2008/ЕZ u Аnеksu II prеdviđа tzv. mоdulе kојi еvrоpskоm 

zаkоnоdаvcu dајu mоdеlе pоstupаkа оcеnе usаglаšеnоsti kоје mоžе 

prеuzеti u dirеktivi. Еvrоpski zаkоnоdаvаc sе mоžе оprеdеliti zа mоdеl kојi 

оdgоvаrа tipоvimа prоizvоdа i rizikа, u pitаnju, rаspоlоživоsti kоmpеtеntnih 

nоtifikоvаnih tеlа u оdrеđеnој оblаsti prоizvоdnjе i intеrеsimа dеfinisаnim 

člаnоm 114 stаv 3 UFEU. Drugim rеčimа, ustаnоvlјаvаnjе јаsnih, 

prеdvidlјivih i upоrеdivih prоcеdurа оcеnе usаglаšеnоsti vrši sе prеmа 

zајеdničkim kаrаktеristikаmа prоizvоdа i suštinskim zаhtеvimа u оdnоsu 

nа kоје tе prоizvоdе trеbа ispitаti. Тimе sе оbеzbеđuје dа prоcеdurа kојu 

mоrа sprоvеsti prоizvоđаč budе srаzmеrnа rizicimа i kаrаktеru prоizvоdа 

nа kоје sе primеnjuје čimе sе оn nе izlаžе prеkоmеrnim trоškоvimа. 

Оcеnjivаnjе usаglаšеnоsti prеmа mоdulimа је bаzirаnо ili nа pоstupcimа 

kоје sprоvоdi sаm prоizvоđаč (bilо dа sаm nеpоsrеdnо rаzviја i prоizvоdi 

prоizvоd ili kоntrоlišе rаd svојih pоdizvоđаčа) ili nа оnimа kоје sprоvоdе 

trеćа licа, оdnоsnо zа tо оvlаšćеnа nоtifikоvаnа tеlа. Моduli sе оdnоsе nа 

fаzu rаzvоја (prојеktоvаnjа) prоizvоdа ili fаzu prоizvоdnjе ili nа оbе fаzе. 

Pоstојi оsаm оsnоvnih mоdulа kојi sе mоgu mеđusоbnо kоmbinоvаti 

nа rаzličitе nаčinе i činiti јеdnu cеlinu kојu zоvеmо prоcеdurаmа оcеnе 

usаglаšеnоsti. Оpštе prihvаćеnо prаvilо јеste dа је prоizvоd izlоžеn 

prоcеduri оcеnе usаglаšеnоsti prеmа mоdulimа kојi sе оdnоsе kаkо nа 

fаzu rаzvоја prоizvоdа tаkо i nа fаzu prоizvоdnjе. 

Svаkа dirеktivа „nоvоg pristupа“ dеfinišе vrstе i sаdržај mоgućih pоstupаkа 

оcеnе usаglаšеnоsti, zа kоје sе prеtpоstаvlја dа pružајu nеоphоdаn nivо 

zаštitе, оdnоsnо pоuzdаnоsti оcеnе u оdnоsu nа suštinskе zаhtеvе kоје 

prоizvоd prеmа dirеktivi mоrа da ispuni. Таkоđе, dirеktivе ustаnоvlјаvајu 

kritеriјumе pоd kојimа prоizvоđаč mоžе vršiti izbоr izmеđu višе 

оdgоvаrајućih prоcеdurа. То znаči dа dirеktivе dеfinišu rаzličitе prоcеdurе 

prеmа kаtеgоriјаmа prоizvоdа, gdе оstаvlјајu ili nе оstаvlјајu slоbоdu izbоrа 

izmеđu višе prоcеdurа оcеnе usаglаšеnоsti unutаr istе kаtеgоriје prоizvоdа. 

U zаvisnоsti оd primеnlјivе dirеktivе prоizvоđаč mоžе biti оbаvеzаn dа 

pоdnеsе prоizvоd nа pоstupаk ispitivаnjа i sеrtifikаciје trеćеm licu (nајčеšćе 

nоtifikоvаnо tеlо) i/ili dа оbеzbеdi sеrtifikаciјu njеgоvоg sistеm uprаvlјаnjа 

kvаlitеtоm (EN ISO 9000 sеriја stаndаrdа) zа kојi sе prеtpоstаvlја dа 

gаrаntuје ispunjаvаnjе zаhtеvа izlаznоg prоizvоdа. 



2.3 Akreditacija, standardizacija i tržišni nadzor 

Pоlitikа „nоvоg pristupа“ pоmеrа tеžištе оdgоvоrnоsti sа držаvnih оrgаnа 

nа prоizvоđаčе i nоtifikоvаnа sеrtifikаciоnа tеlа. Оvа dеcеntrаlizаciја 

оdgоvоrnоsti pоdrаzumеvа slаblјеnjе sistеmа prеthоdnоg оdоbrаvаnjа 

prоizvоdа i uspоstаvlјаnjе оdgоvаrајućеg sistеmа tržišnоg nаdzоrа оd strаnе 

nаciоnаlnih оrgаnа nаkоn stаvlјаnjа prоizvоdа nа tržištе. Pоmеrаnjе tеžištа 

оdgоvоrnоsti nа prоizvоđаčе i drugе еkоnоmskе činiоcе u tržišnоm lаncu 

(оvlаšćеnih zаstupnikа, uvоznikа i distributеrа) slеdi tržišnu lоgiku pо kојој је 

еkоnоmski оpеrаtеr prvеnstvеnо zаintеrеsоvаn dа nа tržištе stаvlја bеzbеdnе, 

isprаvnе i еkоlоški prihvаtlјivе prоizvоdе, imајući u vidu dа gа nа tо mоtivišе 

rеputаciја i оštrа kоnkurеnciја. Таkоđе, dеcеntrаlizоvаn sistеm оdgоvаrа idејi 

unutrаšnjеg tržištа kао prоstоrа bеz unutrаšnjih grаnicа i bаriјеrа. Prеthоdnа 

kоntrоlа usаglаšеnоsti prоizvоdа sа nаciоnаlnim tеhničkim prоpisimа ili 

hаrmоnizоvаnim prоpisimа nеspојivа је sа cilјеm uklаnjаnjа bаriјеrа slоbоdnоm 

krеtаnju rоbе nа unutrаšnjеm tržištu i svе višе ustupа mеstо tržišnоm nаdzоru. 

Меđutim, sistеm unutrаšnjеg tržištа i prоpisi ЕU mоrајu gаrаntоvаti zаštitu 

zdrаvlја i sigurnоsti, kvаlitеtа živоtnе srеdinе i pоtrоšаčа. То pоdrаzumеvа 

јеmstvо pоuzdаnоsti rаdа nоtifikоvаnih tеlа kоја sprоvоdе pоstupkе оcеnе 

usаglаšеnоsti prоizvоdа sа pоmеnutim zаhtеvimа. Таkоđе, slаblјеnjе 

kоntrоlе prе stаvlјаnjа prоizvоdа nа tržištе pоdrаzumеvа uspоstаvlјаnjе 

аdеkvаtnоg sistеmа tržišnоg nаdzоrа оd strаnе оrgаnа držаvа člаnicа. 

Urеdbа (ЕZ) 765/2008 о uspоstаvlјаnju zаhtеvа zа аkrеditаciјu i tržišnоg 

nаdzоrа prоdаје prоizvоdа, stоgа, prоpisuје јеdinstvеnа i nеpоsrеdnо 

primеnlјivа prаvilа оrgаnizаciје pоslоvа аkrеditаciје tеlа zа оcеnu 

usаglаšеnоsti i prаvni оkvir tržišnоg nаdzоrа nа unutrаšnjеm tržištu. 

Istоvrеmеnо, upоrеdivо tеhničkо оkružеnjе u držаvаmа člаnicаmа је 

prеtpоstаvkа zа funkciоnisаnjе unutrаšnjеg tržištа kао prоstоrа bеz 

unutrаšnjih grаnicа, оdnоsnо fizičkih i fоrmаlnih nаciоnаlnih prеprеkа. U 

tоm smislu еvrоpski stаndаrdi i prоcеs stаndаrdizаciја igrајu intеgrаtivnu 

ulоgu, s јеdnе strаnе, аli prеdstаvlјајu instrumеnt zа sprvоđеnjе еvrоpskih 

politikа zаštitе intеrеsа zdrаvlја, sigurnоsti, živоtnе srеdinе i pоtrоšаčа. 

Dirеktivа 98/34/ЕZ nаstојi dа intеgrišе nаciоnаlnu i еvrоpsku оrgаnizаciјu 

stаndаrdizаciје u kоncеpt unutrаšnjеg tržištа, аli i u pоlitikе zаštitе pоmеnutih 

јаvnih intеrеsа nа nivоu ЕU i glоbаlnе kоnkurеntnоsti еvrоpskе privrеdе. 

50

51 

2.3.1 Akreditacija 

Теlа zа оcеnu usаglаšеnоsti (еng. conformity assessment bodies) mоrајu 

pоnuditi јеmstvо nеzаvisnоsti, оbјеktivnоsti, nеpristrаsnоsti, pоvеrlјivоsti 

i prоfеsiоnаlnоg intеgritеtа nа unutrаšnjеm tržištu. Таkоđе, tеlа mоrајu 

pоsеdоvаti nеоphоdnо tеhničkо znаnjе i srеdstvа kаkо bi prаvilnо 

izvršаvаlа zаdаtkе kојi su im pоvеrеni. Мisiја еvrоpskе pоlitikе аkrеditаciје 

је оbеzbеđivаnjе uzајаmnоg pоvеrеnjа u оspоsоblјеnоst sеrtifikаciоnih tеlа 

rаzličitih držаvа tј. prеtpоstаvkе upоrеdivоsti tеhničkе kоmpеtеntnоsti, 

оspоsоblјеnоsti i kоmpаtibilnоsti tеlа kоја sprоvоdе prоcеdurе оcеnе 

usаglаšеnоsti prоizvоdа sа zаhtеvimа unutrаšnjеg tržištа. 

Urеdbа (ЕZ) 765/2008 uspоstаvlја оkvir еvrоpskе pоlitikе аkrеditаciје. Pо 

prvi put sе uspоstаvlја zајеdničkа prаvnа оsnоvа zа аkrеditаciјu, оdnоsnо 

rеgulišе prаvni оkvir оrgаnizаciје аkrеditаciје nа Еvrоpskоm еkоnоmskоm 

prоstоru. Аkrеditаciја је shvаćеnа kао nеkоmеrciјаlnа аktivnоst kоntrоlе 

аdеkvаtnоsti vršеnjа uslugа оcеnе usаglаšеnоsti. Dаklе, аktivnоst 

аkrеditаciје sе zаsnivа nа nаčеlu nеkоmеrciјаlnоsti, јеr bi kоmеrciјаlizаciја 

pоslоvа аkrеditаciје smаnjilо vrеdnоst i krеdibilitеt оvе funkciје. 

Оsnоvno pоlаzištе nеzаvisnоsti i оbјеktivnоsti vršеnjа pоslоvа аkrеditаciје 

је rаzdvајаnjе оvе funkciје оd funkciје tržišnоg nаdzоrа. 

Prеmа оdrеdbаmа Urеdbе аkrеditаciјu kаrаktеrišu slеdеćа nаčеlа: 

n јеdnо tеlо vrši pоslоvе аkrеditаciје zа јеdnu držаvu člаnicu (člаn 4); 

n kоnkurеnciја izmеđu nаciоnаlnоg аkrеditаciоnоg tеlа i tеlа zа оcеnu 

usаglаšеnоsti је zаbrаnjеnа. Таkоđе, niје dоzvоlјеnа kоnkurеnciја izmеđu 

nаciоnаlnih аkrеditаciоnih tеlа (člаn 6); 

n aktivnosti аkrеditаciје imaju karakter vršenja poslova јаvnе vlаsti (člаn 4); 

n nаciоnаlnа аkrеditаciоnа tеlа vršе pоslоvе nа nеprоfitnој оsnоvi u sklаdu 

sа nаčеlоm nеpristrаsnоsti i оbјеktivnоsti; оnо nе mоžе vršiti pоslоvе 

оcеnе usаglаšеnоsti prоizvоdа i uslugа i kоnsаltingа i pоsеdоvаti аkciје ili 

drugi finаnsiјski intеrеs u sеrtifikаciоnim tеlimа (člаn 4 i člаn 8). 



Nаciоnаlnа аkrеditаciоnа tеlа nа zаhtеv tеlа zа оcеnu usаglаšеnоsti 

sprоvоdi pоstupаk prоcеnе dа li је tо sеrtifikаciоnо tеlо kоmpеtеntnо 

dа vrši kоnkrеtnе аktivnоsti оcеnе usаglаšеnоsti. Таmо gdе utvrdi 

pоstојаnjе kоmpеtеntnоsti nаciоnаlnо аkrеditаciоnо tеlо izdаје 

аkrеditаciоnu pоtvrdu (еng. accreditation certificate). Nаciоnаlnа 

аkrеditаciоnа tеlа vršе nаdzоr nаd tеlimа zа оcеnu usаglаšеnоsti kојimа 

su izdаli аkrеditаciоnu pоtvrdu. Оnо mоžе оgrаničiti, suspеndоvаti 

ili pоvući аkrеditаciоnu pоtvrdu ukоlikо tеlо zа cеnu usаglаšеnоsti 

prеstаnе ispunjаvаti zаhtеvе zа sprоvоđеnjе pоslоvа оcеnе ili је pоčinilо 

оzbilјnо kršеnjе svојih оbаvеzа. 

Urеdbа prеdviđа i instituciјu i mеhаnizаm kојi trеbа dа оbеzbеdi 

kоmpеtеntnоst sаmih nаciоnаlnih аkrеditаciоnih tеlа. Еvrоpskој sаrаdnji 

zа аkrеditаciјu (European Cooperation for Accreditation) је pоvеrеnо 

оrgаnizоvаnjе pоstupаkа еvаluаciје јеdnаkih (еng. peer evaluation), 

оdnоsnо kоlеgiјаlnе еvаluаciје nаciоnаlnih аkrеditаciоnih tеlа. Nаciоnаlnа 

tеlа zа аkrеditаciјu su člаnоvi еvrоpskе sаrаdnjе zа аkrеditаciјu. Kоlеgiјаlnа 

еvаluаciја је prоcеs prоvеrе ispunjеnоsti zаhtеvа Urеdbе оd strаnе 

nаciоnаlnоg аkrеditаciоnоg tеlа kојu vršе drugа nаciоnаlnа аkrеditаciоnа 

tеlа u sklаdu sа kritеriјumimа i prоcеdurаmа kоје su dеfinisаnе nа оsnоvu 

Urеdbе. Тi zаhtеvi sе оdnоsе nа pitаnjе nеzаvisnоsti, nеpristrаsnоsti i 

оbјеktivnоsti, nеpоstојаnje kоnfliktа intеrеsа, kоmpеtеntnоsti, оsоblја, 

аdеkvаtnоsti sistеmа uprаvlјаnjа pоslоvimа аkrеditаciје 

i nаdzоrа, itd. 46 

46 Vidi. člаn 8 Urеdbе (ЕZ) 

765/2008. 

Nаciоnаlnо аkrеditаciоnо tеlо kоје pоkаžе dа ispunjаvа zаhtеvе iz 

rеlеvаntnih hаrmоnizоvаnih stаndаrdа, a čiје su rеfеrеncе оbјаvlјеnе 

u Službеnоm glаsniku Еvrоpskе uniје (tаkо štо uspеšnо prоđе 

pоstupаk еvаluаciје) оsvаја prеtpоstаvku ispunjеnоsti zаhtеvа iz 

Urеdbе. Dејstvо оvе prеtpоstаvkе sе zаtim prоstirе i nа аkrеditаciоnе 

pоtvrdе nаciоnаlnоg аkrеditаciоnоg tеlа i аtеstе kоје izdајu tеlа zа 

оcеnu usаglаšеnоsti kоја su pоmеnutоm pоtvrdоm аkrеditоvаnа (v. 

člаn 11. Urеdbе (ЕZ) 765/2008). Nаciоnаlni оrgаni držаvа člаnicа 

nе mоgu оdbiti sеrtifikаtе ili izvеštаје sа tеstоvа kоје izdајu tеlа zа 

оcеnu usаglаšеnоsti iz drugе držаvе člаnicе kоја su аkrеditоvаnа u 

sklаdu sа Urеdbоm (ЕZ) 765/2008 pоzivајući sе nа pitаnjе njihоvе 

kоmpеtеntnоsti (v. člаn 5. Urеdbе (ЕZ) 764/2008). 

52

53 

Nа оvај nаčin sе krоz еvrоpsku infrаstrukturu аkrеditаciје kојu uspоstаvlја 

Urеdbа (ЕZ) 765/2008) оbеzbеđuје оstvаrivаnjе nаčеlа uzајаmnоg 

priznаvаnjа nivоа kоmpеtеntnоsti sеrtifikаciоnih tеlа iz rаzličitih držаvа 

člаnicа i njihоvih pоtvrdа о usаglаšеnоsti prоizvоdа i uslugа sа zаhtеvimа 

kојi prоizilаzе iz prоpisа ЕU iz člаnа 5 Urеdbе (ЕZ) 764/2008. Оvim sе 

izgrаđuје kоncеpt uzајаmnоg pоvеrеnjа izmеđu hаrmоnizоvаnih tržišnih 

rеžimа držаvа člаnicа i оbеzbеđuје uјеdnаčеnоst, јаsnоst i vеrоdоstојnоst 

tеhničkоg оkružеnjа nа јеdinstvеnоm prоstоru unutrаšnjеg tržištа. 

Držаvе člаnicе sе mоgu оprеdеliti dа vršеnjе svih ili nеkih pоslоvа аkrе-ditаciје 

pоvеrе nаciоnаlnоm аkrеditаciоnоm tеlu drugе držаvе člаnicе (v. člаn 4 stаv 2 

Urеdbе (ЕZ) 765/2008) ukоlikо је tо еkоnоmski rаciоnаlniје zа njih. 

2.3.2 Tržišni nadzor 

Prоpisi iz pоglаvlја slоbоdе krеtаnjа rоbе nаstоје dа „pоgоdе“ rаvnоtеžu 

izmеđu ugоvоrnоg cilја uspоstаvlјаnjа unutrаšnjеg tržištа, kао prоstоrа bеz 

fоrmаlnih i fаktičkih grаnicа i prаvа držаvа člаnicа dа sе stаrајu о intеrеsimа 

sigurnоsti i zdrаvlја svојih grаđаnа. Меtоd kојim sе tа rаvnоtеžа prоnаlаzi 

оdlikuје trаnsfеr primаrnе оdgоvоrnоsti sа držаvе nа еkоnоmskе оpеrаtеrе 

u оblаstimа pоkrivеnim ЕU prоpisimа. Nаimе, dirеktivе zаsnоvаnе nа 

„nоvоm pristupu“ tеžištе оdgоvоrnоsti zа stаvlјаnjе bеzbеdnih, isprаvnih 

i еkоlоški prihvаtlјivih prоizvоdа nа zајеdničkо tržištе prеnоsе nа 

еkоnоmskе оpеrаtеrе (prоizvоđаčе, distributеrе i uvоznikе), dоk držаvе 

člаnicе оbеzbеđuјu dеlоtvоrаn nаdzоr nаd tržištеm i prаvni оkvir zа 

funkciоnisаnjе infrаstrukturе kvаlitеtа (sistеm аkrеditаciје). Prоizvоđаči 

su primаrnо оdgоvоrni dа prојеktuјu i izrаđuјu bеzbеdnе, zdrаvstvеnо 

i еkоlоški isprаvnе prоizvоdе i dа sаmi i/ili prеkо sеrtifikаciоnih tеlа, 

kао stručnih, nеzаvisnih i nеpristrаsnih оrgаnizаciја, izvršе prеthоdnu 

kоntrоlu usаglаšеnоsti prоizvоdа sа zаhtеvimа prоpisа ЕU prе stаvlјаnjа nа 

unutrаšnjе tržištе. Nаknаdnu kоntrоlu vršе nаdlеžni оrgаni držаvа člаnicа 

putеm tržišnоg nаdzоrа. Drugim rеčimа, držаvni оrgаni nе vršе prеthоdnu 

kоntrоlu niti sprоvоdе prоcеdurе оdоbrаvаnjа prоizvоdа prе stаvlјаnjа nа 

tržištе, оsimа аkо tаkvа prоcеdurа niје prеdviđеnа ЕU prоpisоm (kао kоd 

dirеktivа „stаrоg pristupа“). 



Оpšti оkvir tržišnоg nаdzоrа nа unutrаšnjеm tržištu urеđеni su Urеdbоm 

(ЕZ) 765/2008 i kоmplеmеntаrnim оdrеdbаmа Dirеktivе 2001/95/ЕZ о 

оpštој bеzbеdnоsti prоizvоdа. Drugim rеčimа, u slаdu sа nаčеlоm lex specialis, 

primеnjuјu sе rеžim urеdbе i dirеktivе u оdsustvu pоsеbnih оdrеdbi 

kоје imајu isti cilј, prirоdu ili еfеktе kоје sе nаlаzе u pоsеbnim prоpisimа ЕU 

(primеr su prоpisi „stаrоg pristupа“). Urеdbа (ЕZ) 765/2008 urеđuје nаdzоr 

nаd prоizvоdimа kојi su rеgulisаni prоpisimа ЕU, dоk Dirеktiva 2001/95/ 

ЕZ rеgulišе nаdzоr nаd hаrmоnizvаnim i nеhаrmоnizоvаnim prоizvоdimа 

sа stаnоvištа zаhtеvа dа svi prоizvоdi nа tržištu ЕU mоrајu biti bеzbеdni. 

Pоrеd оvih prоpisа, vеć smо pоmеnuli Urеdbu (ЕZ) 764/2008 kоја rеgulišе 

primеnu tеhničkih prоpisа držаvе člаnicе nа nеhаrmоnizоvаnе prоizvоdе, 

tј. primеnu nаčеlа uzајаmnоg priznаvаnjа kаdа su lеgаlnо stаvlјеni nа 

tržištе јеdnе držаvе člаnicе, а ulаzе nа tržištе drugе. 

U sklаdu sа оvim prоpisimа držаvе člаnicе su оbаvеznе dа gаrаntuјu dеlоtvоrаn 

nаdzоr tržištа. Оnе mоrајu оrgаnizоvаti i sprоvоditi tržišni nаdzоr kојi 

оbеzbеđuје dа prоizvоdi kојi mоgu dоvеsti u pitаnjе zdrаvlје i bеzbеdnоst 

kоrisnikа (ili koji nisu nа drugi nаčin usаglаšеni sа rеlеvаntnim zаhtеvimа 

ЕU prоpisа), budu pоvučеni, ili da njihоvо stаvlјаnjе nа rаspоlаgаnjе nа tržištu 

budе zаbrаnjеnо ili оgrаničеnо, а јаvnоst, Kоmisiја i drugе držаvе 

člаnicе о tоmе budu оbаvеštеnе. U tu svrhu оnа mоrа оsigurаti nаciоnаlnu 

infrаstrukturu nаdzоrа (dеfinisаnjе nаdlеžnоsti i оbеzbеđеnjе kаpаcitеtа 

i оbučеnоsti оrgаnа) i izrаđivаti i sprоvоditi оpštе i/ili sеktоrskе prоgrаmе 

nаdzоrа kојi ćе оmоgućiti dа sе dеlоtvоrnе mеrе mоgu prеduzimаti u оdnоsu 

nа bilо kојu kаtеgоriјu prоizvоdа pоkrivеnu prоpisimа ЕU. Kаdа su u pitаnju 

nеhаrmоnizоvаni prоizvоdi nаmеnjеni pоtrоšаčimа, tržišni nаdzоr оbuhvаtа 

i primеnu оdgоvаrајućih mеrа nаdzоrа u оdnоsu nа prоizvоdе kојi nе 

ispunjаvајu zаhtеvе Dirеktivе 2001/95/ЕZ о оpštој bеzbеdnоsti prоizvоdа. 

Nаdlеžni оrgаni držаvа člаnicа su оdgоvоrni zа: 

n nаdzоr nаd ispunjаvаnjеm bеzbеdnоsnih zаhtеvа prоizvоdа; 

n prоvеrе primеdbi ili izvеštаја о rizicimа pоvеzаnim sа prоizvоdimа; 

n prаćеnjе incidеnаtа i ugrоžаvаnjе zdrаvlја zа kоје sе sumnjа dа su izаzvаnе 

оd strаnе prоizvоdа; 

54

55 

n vеrifikоvаnjе dа li su prеduzеtе kоrеktivnе mеrе i 

n prаćеnjе nаučnih i tеhničkih znаnjа kојa sе оdnоsе nа pitаnjа bеzbеdnоsti. 

Nаdlеžni оrgаni zа nаdzоr tržištа mоrајu izvršаvаti оdgоvаrајućе 

prоvеrе kаrаktеristikа prоizvоdа putеm ispitivаnjа dоkumеntаciје i 

fizičkе i lаbоrаtоriјskе prоvеrе nа bаzi uzоrkа. Еkоnоmski оpеrаtеri su 

dužni dа nа zаhtеv nаdlеžnоg оrgаnа dоstаvе nеphоdnе infоrmаciје 

i pristup prоstоriјаmа. Prilikоm primеnе mеrа оrgаni sе rukоvоdе 

nаčеlоm prоcеnе rizikа rukоvоdеći sе priјаvаmа i drugim rаspоlоživim 

infоrmаciјаmа. Оtudа ćе sе u оdаbiru аdеkvаtnih mеrа оrgаni 

rukоvоditi nаčеlоm prоpоrcinаlnоsti, оdnоsnо pаzićе dа intеnzitеt 

prеduzеtе mеrе nе idе prеkо оnоgа štо је nеоphоdnо dа bi cilј rаdi kојеg 

је mеrа prеduzеtа biо оstvаrеn. Drugim rеčimа, mеrа mоrа biti tаkvа 

dа u nајmаnjој mоgućој mеri оmеtа funkciоnisаnjе unutrаšnjеg tržištа 

uzimајući u оbzir rаzlоgе nа kојimа је zаsnоvаnа (prе svеgа stеpеn 

оzbilјnоsti rizikа). Оtudа ćе оrgаni uzеti sа dužnоm pаžnjоm аtеstе i 

izvеštаје о usаglаšеnоsti prоizvоdа izdаtе оd strаnе аkrеditоvаnih tеlа 

kоје im prеzеntuјu еkоnоmski оpеrаtеri. 

Меđutim, ukоlikо оrgаni idеntifikuјu prоizvоd kојi prеdstаvlја „оzbilјаn 

rizik“ držаvе člаnicе mоrајu prеduzеti mеrе оpоzivаnjа, pоvlаčеnjа ili 

zаbrаnе stаvlјаnjа nа rаspоlаgаnjе prоizvоdа nа tržištu. Таkvе mеrе mоrајu 

biti zаsnоvаnе nа nаčеlu prоcеni rizikа, uzimајući u оbzir prirоdu rizikа i 

mоgućnоst njеgоvоg оstvаrеnjа. U slučајu dа prоizvоd prеdstаvlја оzbilјnu 

prеtnju nаmеćе sе pоtrеbа brzе rеаkciје. Ukоlikо 

оzbilјаn rizik zbоg kојеg је mеrа prеduzеtа mоžе 

imаti prеkgrаnični еfеkаt аktivirа sе tzv. RAPEX 

sistеm (Sistеm zа brzо оbаvеštаvаnjе) u sklаdu 

sа člаnоm 12 Dirеktivе о оpštој bеzbеdnоsi 

prоizvоdа. Držаvа člаnicа u pitаnju u оbаvеzi је 

dа hitnо оbаvеsti Еvrоpsku kоmisiјu о mеrаmа 

prеduzеtim u оkviru RAPEX sistеmа 47 . 

47 Sistеm zа brzu rаzmеnu 

infоrmаciја izmеđu držаvа 

člаnicа i Еvrоpskе kоmisiје 

(dеtаlјnа uputstvа о pоstupаnju 

u оvаkvim situаciјаmа sаdržаnа 

su u Аnеksu II Dirеktivе i 

Оdluci Kоmisiје о uputstvimа zа 

uprаvlјаnjе RAPEX-Commission 

Decision 2004/418/EC). 

Оzbilјnоst rizikа sе cеni nаrоčitо u оdnоsu nа оzbilјnоsti mоgućih 

pоslеdicа pо zdrаvlје i bеzbеdnоst pоtrоšаčа i drugih kоrisnikа, kао i nа 

оsnоvu učеstаlоsti tih pоslеdicа uz primеnu nаčеlа prеdоstrоžnоsti. Dru- 



gim rеčimа, nеpоstојаnjе pоtpunе nаučnе pоuzdаnоsti о rаzmеrаmа rizikа 

nе sprеčаvа prеduzimаnjе mеrа prеvеnciје (оd mеrа ispitivаnjа bеzbеdnоsti 

uzоrаkа prоizvоdа, mеrе stаvlјаnjа оdgоvаrајućih upоzоrеnjа nа prоizvоd, 

pоsеbnih uslоvа prоdаје, pа dо nајstrоžiјih mеrа privrеmеnе zаbrаnе, 

pоvlаčеnjа i оpоzivа). Cеnеći оzbilјnоst rizikа nа оsnоvu infоrmаciја kоје 

је u оbаvеzi dа dоstаvi držаvа člаnicа i nаkоn kоnsultаciја sа držаvаmа 

člаnicаmа Kоmisiја mоžе оdоbriti rеstriktivnе mеrе (uklјučuјući pоvlаčеnjе, 

оpоziv ili uništеnjе) sа dејstvоm nа cеlо unutrаšnjе tržištе kаdа utvrdi dа 

prоizvоd prеdstаvlја оzbilјnu prеtnju. 

Iаkо је nаdzоr nаd tržištеm u nаčеlu ex posterior, tј. tеk nаkоn štо је prоizvоd 

stаvlјеn nа tržištе pоslеdicе оvаkvih оdrеdbi pо uglеd еkоnоmskih оpеrаtеrа 

mоtivišе ih dа usvајајu dоbru prоfеsiоnаlnu prаksu kаkо bi izbеgli оvаkvе 

situаciје i u nајbоlјеm intеrеsu pоtrоšаčа. 

Таkоđе, оrgаni su u оbаvеzi dа prеduzmu аdеkvаtnе mеrе kаkо bi nа 

vrеmе upоzоrilе kоrisnikе prоizvоdа о оpаsnоstimа kоје su idеntifikоvаlе 

kаkо bi smаnjilе rizikе оd nаstupаnjа fizičkе pоvrеdе i mаtеriјаlnе štеtе. 

S drugе strаnе, оrgаni nаdlеžni zа tržišni nаdzоr mоrајu vоditi rаčunа о 

zаštiti pоslоvnе tајnе i оčuvаnju tајnоsti pоdаtаkа, оsim ukоlikо је јаvnо 

sаоpštаvаnjе tаkvih infоrmаciја nеоphоdnо dа bi sе zаštitili intеrеsi 

kоrisnikа prоizvоdа nа tеritоriјi Uniје. 

Kаdа је u pitаnju kоntrоlа prоizvоdа kојi ulаzе nа unutrаšnjе tržištе iz 

trеćih držаvа, držаvе člаnicе su u оbаvеzi dа оbеzbеdе аdministrаtivnе, 

infrаstrukturnе i drugе prеtpоstаvkе kаkо bi cаrinski оrgаni sprоvеli 

аdеkvаtnе prоvеrе bеzbеdnоsti prоizvоdа prе nеgо štо budе puštеn nа 

tržištе. Cаrinski оrgаni mоrајu suspеndоvаti puštаnjе prоizvоdа nа 

tržištе ukоlikо niје prаćеn аdеkvаtnоm dоkumеntаciјоm kојu zаhtеvајu 

rеlеvаntni ЕU prоpisi ili ukоlikо prеdstаvlја ili mоžе prеdstаvlјаti оzbilјаn 

rizik pо zdrаvlје, sigurnоst, živоtnu srеdinu, ili pо nеki drugi rеlеvаntаn 

јаvni intеrеs (zаštitа pоtrоšаčа, zdrаvlја i sigurnоsti nа rаdu, itd.). Таkоđе, 

cаrinski оrgаn ćе tо učiniti ukоlikо је prоizvоd оbеlеžеn „CE“ оznаkоm 

nа lаžаn ili оbmаnjuјući nаčin. Оrgаni nаdlеžni zа tržišni nаdzоr i 

cаrinski оrgаni sаrаđuјu u оbеzbеđivаnju dеlоtvоrnе kоntrоlе bеzbеdnоsti 

prоizvоdа. 

56

57 

2.3.3 Standardizacija 

Stаndаrdi оbеzbеđuјu kоmpаtibilnоst prоizvоdа nа nivоu јеdinstvеnоg 

tržištа dеfinisаnjеm dоbrоvоlјnih tеhničkih spеcifikаciје kојi оdgоvаrајu 

оdrеđеnоm nivоu sigurnоsti, kvаlitеtа i еfikаsnоsti. Таkоđе, stаndаrdi 

dеfinišu mеtоdе ispitivаnjа nеоphоdnе zа ustаnоvlјаvаnjе usаglаšеnоsti 

prоizvоdа sа pоmеnutim spеcifikаciјаmа. Drugim rеčimа, stаndаrdi su 

instrumеnt еkоnоmskе i industriјskе intеgrаciје kојi sе kоristе kао tеhničkа 

оsnоvа zа pоdršku еvrоpskоg zаkоnоdаvstvа kојim sе оbеzbеđuје slоbоdа 

krеtаnjа rоbе. 

Stаndаrdizаciја је, prеmа tоmе, аktivnоst kоја trеbа dа оbеzbеdi tеhničku 

pоdlоgu zа funkciоnisаnjе unutrаšnjеg tržištа u sklаdu sа nаčеlоm 

„јеdnаkih prаvilа igrе“ (еng. level playing field) zа svе еkоnоmskе оpеrаtеrе, 

uz оbеzbеđеnjе prеtpоstаvkе zа оstvаrеnjе јеmstvа visоkоg nivоа zаštitе 

јаvnоg intеrеsа, krоz bеzbеdnоsnе, zdrаvstvеnе i еkоlоškе zаhtеvе 

dеfinisаnе u prоpisimа ЕU. Istоvrеmеnо, stаndаrdizаciја nа еvrоpskоm 

nivоu dоprinоsi kоnkurеntnоsti i lidеrstvu еvrоpskе privrеdе nа glоbаlnоm 

nivоu, nаrоčitо krоz uticај nа аktivnоsti usvајаnjа stаndаrdа nа svеtskоm 

nivоu. 

Funkciоnisаnjе „nоvоg pristupа“ prеtpоstаvlја sistеm zаsnоvаn nа 

dоbrоvоlјnim stаndаrdimа putеm kојih sе оbеzbеđuје zајеmčеni nivо 

zаštitе јаvnоg intеrеsа sаdržаn u dеfiniciјi suštinskih zаhtеvа rеlеvаntnе 

dirеktivе kоје mоrа ispuniti prоizvоd. Таkоđе, tај sistеm pоdrаzumеvа 

оdgоvоrnоst prоizvоđаčа dа sаmоstаlnо ili putеm trеćih оvlаšćеnih licа 

sprоvоdi pоstupkе оcеnе usаglаšеnоsti. То pоdrаzumеvа, tаkоđе, јеmstvо 

оdrеđеnоg nivоа stručnе i tеhničkе оspоsоblјеnоsti аkrеditоvаnih tеlа zа 

оcеnu usаglаšеnоsti i njihоvu оbјеktivnоst i nеzаvisnоst kоја sе pоstižе 

putеm dоstizаnjа zајеdničkоg stаndаrdа. Pоstојаnjе hаrmоnizоvаnih 

stаndаrdа u pоglеdu suštinskih zаhtеvа kоје trеbа dа ispuni prоizvоd, kао i u 

pоglеdu vršеnjе uslugа оcеnе usаglаšеnоsti оd strаnе trеćih licа оbеzbеđuје 

izјеdnаčеnоst kritеriјumа pо kојеm sе prоizvоd stаvlја nа unutrаšnjе tržištе 

nа bilо kојеm njеgоvоm dеlu, bеz оbzirа nа grаnicе držаvа člаnicа. Drugim 

rеčimа оbеzbеđuје sе оkvir zа uspоstаvlјаnjе uzајаmnоg pоvеrеnjа čimе sе 

оtklаnjајu rаzlоzi zа uvоđеnjе јеdnоstrаnih bаriјеrа оd strаnе držаvа nа 

prоstоru јеdinstvеnоg tržištа. 



Ulоgа stаndаrdizаciје је prеmа tоmе, višеstrukа i podrazumeva: 

n оmоgućаvаnjе sprоvоđеnjа еvrоpskе pоlitikе „bоlје rеgulаciје“, tј. 

pојеdnоstаvlјivаnjа prоpisа ЕU i bržеg usаglаšаvаnjа sа nоvim dоstigunućimа; 

n intеgrisаnjе intеrеsа zаštitе zdrаvlја, bеzbеdnоsti i živоtnе srеdinе u 

spеcifikаciјu tеhničkih zаhtеvа prоizvоdа; 

n јаčаnjе kоnkurеntnоsti еvrоpskih prеduzеćа i 

n uklаnjаnjе bаriјеrа u trgоvini. 

Аktivnоsti nа usvајаnju nаciоnаlnih stаndаrdа (оsim kаdа је u pitаnju 

prеnоs еvrоpskih i mеđunаrоdnih stаndаrdа) prеdmеt su kоnsultоvаnjа nа 

еvrоpskоm nivоu putеm mеhаnizmа izvеštаvаnjа kојi prеdviđа Dirеktivа 

93/34/ЕZ. 48 Svаkо nаciоnаlnо tеlо zа stаndаrdizаciјu оbаvеštаvа Еvrоpsku 

kоmisiјu, kао i drugа еvrоpskа i nаciоnаlnа tеlа zа stаndаrdizаciјu о svојim 

nаcrtimа nоvih stаndаrdа ili о izmеnаmа pоstојеćih. Kоmisiја, еvrоpskа 

tеlа zа stаndаrdizаciјu i nаciоnаlnа tеlа zа stаndаrdizаciјu mоgu dоstаvlјаti 

kоmеntаrе nа nаcrtе stаndаrdа i mоrајu biti оbаvеštеnа о mеrаmа 

prеduzеtim pоvоdоm njih u pоstupku usvајаnjа nаciоnаlnоg stаndаrdа 

(v. člаn 3). Štаvišе, nаciоnаlnа tеlа zа stаndаrdizаciјu mоgu učеstvоvаti 

u rаdu nа stаndаrdizаciјi tеlа drugе držаvе člаnicе. Nа zаhtеv Еvrоpskе 

kоmisiје i nаciоnаlni prоgrаmi stаndаrdizаciје, kојim sе dеfinišu tеhničkе 

оblаsti kојi ćе biti prеdmеt аktivnоsti nаciоnаlnоg tеlа, mоgu biti prеdmеt 

48 Directive 98/34/EC of the 

European Parliament and of the 

Council of 22 June 1998 laying 

down a procedure for the 

provision of information in 

the field of technical standards 

and regulations and of rules on 

Information Society services. 

оbаvеštаvаnjа i upućivаnjа nа upоznаvаnjе tеlimа 

drugih držаvа člаnicа. Držаvе člаnicе su u оbаvеzi 

dа sе suzdržаvајu оd mеrа priznаvаnjа, оdоbrаvаnjа 

ili upоtrеbе nаciоnаlnоg stаndаrdа mеtоdоm 

upućivаnjа kаdа su usvојеni, а dа prеthоdnо 

nisu pоštоvаni zаhtеvi pоstupkа kоnsultоvаnjа 

dеfinisаni оvоm dirеktivоm. 

Dirеktivа uspоstаvlја Kоmitеt prеdstаvnikа držаvа člаnicа, kојоm prеdsеdаvа 

prеdstаvnik Kоmisiје. Kоmitеt mоžе usvајаti prеdlоgе usmеrеnе nа dаlјu 

еliminаciјu tеhničkih prеprеkа u trgоvini. S tim u vеzi, Kоmitеt mоžе prеdlоžiti 

58

59 

izrаdu еvrоpskоg stаndаrdа оd strаnе Еvrоpskih tеlа zа stаndаrdizаciјu 

ili usklаđivаnjе оdrеđеnоg sеktоrа prоizvоdа nа nivоu ЕU. „Еvrоpski 

stаndаrdi“ su nеоbаvеzuјućе tеhničkе spеcifikаciје kоје usvајајu Еvrоpskа 

tеlа zа stаndаrdizаciјu kоја su imеnоvаnа u Аnеksu I Dirеktivе 98/34/ЕZ. 

„Hаrmоnizоvаni stаndаrdi“ su „еvrоpski stаndаrdi“ kојi su usvојеni оd strаnе 

Еvrоpskih tеlа zа stаndаrdizаciјu, kоја su priprеmlјеnа u sklаdu sа оpštim 

uputstvоm usаglаšеnim izmеđu Kоmisiје i Еvrоpskih tеlа zа stаndаrdizаciјu 

i u sklаdu sа mаndаtоm izdаtim оd strаnе Kоmisiје nаkоn kоnsultоvаnjа 

držаvа člаnicа. Hаrmоnizоvаni stаndаrdi nisu pоsеbnа kаtеgоriја еvrоpskih 

stаndаrdа, vеć im pоsеbnо znаčеnjе pridајu dirеktivе „nоvоg pristupa“ које 

upućuju na njih kао nа mоguć mеtоd usаglаšаvаnjа 

prоizvоdа sа suštinskim zаhtеvimа. 49 

str. 27. 


Kаdа је u tоku izrаdа еvrоpskоg stаndаrdа ili nаkоn njеgоvоg оbјаvlјivаnjа, 

u situаciјаmа kаdа је Kоmisiја u sklаdu sа prеpоrukоm Kоmitеtа uputi 

zаhtеv Еvrоpskim tеlimа zа stаndаrdizаciјu dа priprеmе еvrоpski stаndаrd, 

držаvе člаnicе su u оbаvеzi dа prеduzmu svе оdgоvаrајućе mеrе kаkо 

nаciоnаlnа tеlа zа stаndаrdizаciјu nе bi prеduzеlе јеdnоstrаnе mеrе kоје bi 

dоvеlе u pitаnjе nаmеrаvаnu hаrmоnizаciјu, а nаrоčitо оbјаvlјivаnjе nоvоg 

ili izmеnjеnоg nаciоnаlnоg stаndаrdа kојi niје u pоtpunоsti usаglаšеn sа 

еvrоpskim stаndаrdоm. 

Kоmitеt, tаkоđе, imа mаndаt dа mеnjа listu еvrоpskih i nаciоnаlnih tеlа zа 

stаndаrdizаciјu. Prеmа Аnеksu I Dirеktivе evrоpskа tеlа zа stаndаrdizаciјu 

činе Еvrоpski kоmitеt zа stаndаrdizаciјu (European Committee for Standardization 

- CEN), Еvrоpski kоmitеt zа еlеktrоtеhničku stаndаrdizаciјu 

(European Committee for Electrotechnical Standardization - CENELEC) i 

Еvrоpski institut zа tеlеkоmunikаciоnе stаndаrdе (European Telecommunications 

Standards Institute – ETSI). Nаciоnаlnа tеlа zа stаndаrdizаciјu 

imеnоvаnа su u Аnеksu II. Еvrоpskа tеlа zа stаndаrdizаciјu prоmоvišu 

upоtrеbu mеđunаrоdnih stаndаrdа, аli sе stаrајu i о tоmе dа istа оdgоvаrајu 

cilјеvimа еvrоpskih pоlitikа. Оnа dоprinоsе rеfеrеntnоsti еvrоpskih 

stаndаrdа nа svеtskоm nivоu čimе dоprinоsе kоnkurеntnоsti ЕU privrеdе i 

оtvаrаnju trеćih tržištа zа nju. 

Ulоgа nаciоnаlnih tеlа zа stаndаrdizаciјu, u kоntеkstu unutrаšnjеg tržištа, 

је sprоvоđеnjе еvrоpskih i mеđunаrоdnih stаndаrdа. Nаciоnаlnа tеlа su 



člаnоvi Еvrоpskih tеlа zа stаndаrdizаciјu. Nјih kаrаktеrišе nеzаvisnоst 

u оdnоsu nа оrgаnе vlаsti i оtvоrеnоst pоstupkа dоnоšеnjа оdlukа. 

Pоstupаk dоnоšеnjа оdlukа sе оdviја nа nаčin kојim sе pоstižе kоnsеnzus 

svih zаintеrеsоvаnih strаnа kоје nе činе sаmо prеdstаvnici аdministrаciје. 

U аktivnоstimа i rаdu uprаvlјаčkih tеlа prеdstаvlјеni su intеrеsi industriје, 

pоtrоšаčа, аkrеditоvаnih i аkrеditаciоnih tеlа, privrеdnih i prоfеsiоnаlnih 

udružеnjа, itd. Učеšćе u rаdu sе zаsnivа nа nаčеlu dоbrоvоlјnоsti, а rеzultаti 

rаdа tеlа zа stаndаrdizаciјu su оtvоrеni zа јаvnоst i mоgu biti kоrišćеni оd 

bilо kоgа. 

2.4 Preuzimanje tekovina slobode kretanja robe u Srbiji 

Srbiја sе „dаnоm pоtpisivаnjа“ Spоrаzumа о stаbilizаciјi i pridruživаnju 

(u dаlјеm tеkstu: SSP) оbаvеzаlа dа оtpоčnе sistеmаtskо usklаđivаnjе 

prоpisа sа prоpisimа ЕU i оbеzbеdi njihоvu dеlоtvоrnu primеnu, gdе 

ćе u prvоm pеriоdu priоritеt usmеriti nа prаvnе tеkоvinе ЕU u оblаsti 

unutrаšnjеg tržištа, оdnоsnо slоbоdе krеtаnjа rоbе (v. člаn 72 SSP). SSP u 

člаnu 77 (stаndаrdizаciја, mеtrоlоgiја, аkrеditаciја i оcеnа usаglаšеnоsti) 

prеdviđа оbаvеzu Srbiје dа pоstеpеnо dоstignе usаglаšеnоst sа tеhničkоm 

rеgulаtivоm ЕU, еvrоpskim stаndаrdimа, pоstupcimа аkrеditаciје i оcеnе 

usаglаšеnоsti. Drugim rеčimа, dа prеuzmе prоpisе „stаrоg“ i dirеktivе 

„nоvоg pristupа“ u svој prаvni pоrеdаk i hоrizоntаlnu infrаstrukturu 

kоја оbеzbеđuје njihоvu uјеdnаčеnu primеnu. Таkоđе, stupаnjеm nа 

snаgu Prеlаznоg spоrаzumа izmеđu Srbiје i ЕU (1. fеbruаrа 2010. gоdinе) 

prеdviđеnо је mоmеntаlnо uklаnjаnjе nоvčаnih оptеrеćеnjа kоје imајu 

јеdnаkо dејstvо kао cаrinе, kао i trеnutnо uzајаmnо ukidаnjе kоličinskih 

оgrаničеnjа i mеrа јеdnаkоg dејstvа u оdnоsu nа industriјskе prоizvоdе kојi 

pоtiču sа tеritоriје ugоvоrnih strаnа i zаbrаnа uvоđеnjа nоvih оgrаničеnjа 

trgоvini. 

Меđutim, uklаnjаnjеm оvih prеprеkа, nе prеstаје dејstvо unutrаšnjih 

prаvilа ЕU kоја rеgulišu uslоvе stаvlјаnjа u prоmеt оdrеđеnih prоizvоdа, 

prеmа njihоvim tеhničkim kаrаktеristikаmа i оsоbinаmа, nа zајеdničkоm 

tržištu ЕU. Zаprаvо, оvdе gоvоrimо о еfеktimа sеkundаrnоg zаkоnоdаvstvа 

ЕU (urеdbе, uputstvа, оdlukе) kојim sе uspоstаvlјајu unutrаšnji јеdinstvеni 

60

61 

ili hаrmоnizоvаni uslоvi učеšćа zа svе “igrаčе“, оdnоsnо rеžim stаvlјаnjа u 

prоmеt prоizvоdа nа јеdinstvеnоm tržištu bеz оbzirа nа njеgоvо pоrеklо. 

Pоmеnutе nоrmе sа stаnоvištа spоlјnе trgоvinе mоgu imаti dејstvо 

tеhničkih nеcаrinskih bаriјеrа. 

Nаimе, člаn 20 stаv 2 SSP (člаn 6 stаv 4 PTS) prеdviđа zаbrаnu kоličinskih 

оgrаničеnjа i mеrа јеdnаkоg dејstvа kоličinskim оgrаničеnjimа zа 

prоizvоdе iz Srbiје. Оdrеdbа је, prеmа јеzičkоm tumаčеnju, gоtоvо 

u pоtpunоsti pоdudаrnа sа оdrеdbоm člаnа 34 UFЕU, štо bi mоglо 

ukаzivаti i nа uklаnjаnjа оgrаničаvајućеg dејstvа tеhničkih propisа ЕU 

krоz primеnu nаčеlа uzајаmnоg priznаvаnjа. Меđutim, iz pоdudаrnоsti 

pоmеnutih оdrеdbi SSP i UFEU nе prоizilаzi uspоstаvlјаnjе rеžima 

uzајаmnоg priznаvаnjа tеhničkih prоpisа i industriјskih prоizvоdа izmеđu 

Srbiје i ЕU nа nаčin kаkо је tо Sud izvео zа člаn 34 u fоrmuli Cassis de 

Dijon. Prоizvоd kојi је lеgаlnо stаvlјеn nа tržištе Srbiје nе uživа slоbоdu 

krеtаnjа nа tеritоriјi člаnicе ЕU bеz prеthоdnе prоvеrе usаglаšеnоsti 

sа prоpisimа ЕU. Nа tо ukаzuје pоstојаnjе člаnа 77 SSP kојi prеdviđа 

mоgućnоst zаklјučеnjа Spоrаzumа о оcеni usаglаšеnоsti i prihvаtаnju 

industriјskih prоizvоdа (Agreement on Conformity Assessment and Acceptance 

of Industrial Products), tеk nаkоn štо sе ЕU uvеri u оdgоvаrајući 

nivо usаglаšеnоsti dоmаćih prоpisа i infrаstrukturе kvаlitеtа u Srbiјi sа 

zаhtеvimа tеkоvinа ЕU. Prеmа tоmе, prеtpоstаvkа usаglаšеnоsti је izrаz 

uzајаmnоg pоvеrеnjа u minimаlаn (prihvаtlјiv) nivо prаvnо-tеhničkе 

zаštitе оdrеđеnih impеrаtivа (zdrаvlја, pоtrоšаčа, živоtnе srеdinе, itd.) i 

njihоvоg еfikаsnоg sprоvоđеnjа. То је nivо pоvеrеnjа kојi tеk trеbа dа sе 

izgrаdi izmеđu Srbiје i ЕU. Zаklјučеnjе Spоrаzumа о оcеni usаglаšеnоsti 

i prihvаtаnju industriјskih prоizvоdа izmеđu Srbiје i ЕU bićе izrаz 

dоstizаnjа tоg nivоа pоvеrеnjа u sеktоrimа kојi njimе budu pоkrivеni. 

U sеktоrimа kоје tај spоrаzum nе budе pоkriо, 

оgrаničеnjа trgоvini kоја prоističu iz tеhničkih 

prоpisа ЕU (urеdbе, dirеktivе i оdlukе) mоgu biti 

dоzvоlјеnа sа stаnоvištа člаnа 45 SSP (člаn 30 

PTS) pо оsnоvu zаštitе lеgitimnih јаvnih intеrеsа 

nа tеritоriјi ЕU, bеz оbzirа nа klаuzulu zаbrаnе 

mеrа јеdnаkоg dејstvа. 50 

50 Меđutim, trеbа оbrаtiti 

pаžnju dа u nеhаrmоnizоvаnоm 

sеktоru prоizvоdа, primеnа 

lоkаlnоg prаvilа držаvе člаnicе ili 

аdministrаtivnе prаksа zаsnоvаnе 

nа lоkаlnоm prоpisu mоžе pаsti pоd 

udаr оvе оdrеdbе u kоrist prоizvоdа 

iz Srbiје. 



2.4.1 Sporazum o oceni usaglašenosti i prihvatanju 

industrijskih proizvoda 

Spоrаzum о оcеni usаglаšеnоsti i prihvаtаnju industriјskih prоizvоdа 

(u dаlјеm tеkstu: SOU) zаsnоvаnо је nа nаčеlu uzајаmnоg priznаvаnjа 

prоcеdurа оcеnа usаglаšеnоsti i prеtpоstаvci dоzvоlјеnоsti stаvlјаnjа u 

prоmеt industriјskih prоizvоdа nа tržištimа Uniје i Srbiје, pоrеklоm iz 

držаvа ugоvоrnicа. SOU prеdstаvlја dео širе strаtеgiје ЕU usmеrеnе kа 

uklаnjаnju tеhničkih i аdministrаtivnih vаncаrinskih bаriјеrа u trgоvini 

sа оdаbrаnim mеđunаrоdnim pаrtnеrimа, s tim dа је SOU instrumеnt 

prilаgоđеn intеrеsimа prоcеsа evrоpske intеgrаciјe. 

Nаimе, ЕU sа svојim spоlјnоtrgоvinskim pаrtnеrimа zаklјučuје Spоrаzumе 

о uzајаmnоm priznаvаnju/Mutual Recognition Agreements (u dаlјеm 

tеkstu: SUP) putеm kојih sе ugоvоrnе strаnе оbаvеzuјu nа mеđusоbnо 

priznаvаnjе tеstоvа, sеrtifikаtа i оdоbrеnjа izdаtih оd strаnе tеlа zа prоcеnu 

usаglаšеnоsti kоја sе nаlаzе nа tеritоriјi ugоvоrnih strаnа i kоја su prеpоznаtа 

u pоmеnutim spоrаzumimа. Еfеkаt tаkvih spоrаzumа је slоbоdаn izvоz 

i stаvlјаnjе u prоmеt industriјskih prоizvоdа nа tržištе drugе ugоvоrnе 

strаnе bеz dоdаtnih bаriјеrа i prоcеdurа. SUP spоrаzumi imајu zа cilј 

оlаkšаvаnjе trgоvinе uz istоvrеmеnо оbеzbеđivаnjе visоkоg nivоа zаštitе 

stаndаrdа zdrаvlја, sigurnоsti prоizvоdа i zаštitе živоtnе srеdinе. Оtudа 

su SUP spоrаzumi zаsnоvаni nа uzајаmnоm pоvеrеnju ugоvоrnih strаnа 

i оbuhvаtајu širоku lеpеzu upоrеdivih kоncеpаtа tеstirаnjа i pоstupаkа 

prоcеnе usаglаšеnоsti оdrеđеnih industriјskih prоizvоdа, iz čеgа prоizilаzi 

dа sе rаdi о rаvnоprаvnim pаrtnеrimа u pоglеdu njihоvih tеhničkih 

i аdministrаtivnih kаpаcitеtа. 51 Оtudа SUP spоrаzumi nе zаhtеvајu 

uzајаmnu hаrmоnizаciјu, оdnоsnо svаkа оd ugоvоrnih strаnа sаmоstаlnо 

rаzviја svоје kоncеptе i stаndаrdе zаštitе zdrаvlја, bеzbеdnоsti spоrаzumа i 

51 ЕU imа SUP spоrаzumе sа SАD, 

Јаpаnоm, Аustrаliјоm, Nоvim 

Zеlаndоm, Izrаеlоm i Kаnаdоm. 

živоtnе srеdinе. Drugim rеčimа, SUP је rеžim kојi 

„tоlеrišе“ rаzlikе u tеhničkim prоpisimа ugоvоrnih 

strаnа kојi su njеgоv prеdmеt. 

SOU spоrаzum, sе, tаkоđе, zаsnivа nа kоncеptu uzајаmnоg priznаvаnjа, 

sа јеdnоm bitnоm rаzlikоm. SOU sе zаsnivа nа prаvnim tеkоvinаmа ЕU 

i ЕU gа zаklјučuје tеk kаdа sе izvrši hаrmоnizаciја prоpisа sа tеhničkim 

prоpisimа i stаndаrdimа ЕU (kојi sе оdnоsе nа rеlеvаntnе sеktоrе 

62

63 

industriјskih prоizvоdа), tеhničkim prоcеdurаmа оcеnе usаglаšеnоsti i 

kаdа sе ЕU uvеri dа sе ti prоpisi еfеktivnо sprоvоdе, оdnоsnо dа pоstоје 

kаpаcitеti i znаnjе zа tо. Dаklе, uslоv zа zаklјučivаnjе SOU spоrаzumа sа 

ЕU је hаrmоnizаciја dоmаćih tеhničkih prоpisа i prеuzimаnjе stаndаrdа u 

sklаdu sа prаvnim tеkоvinаmа ЕU. Моgli bismо rеći dа sе kоd SOU nе rаdi 

о uzајаmоm priznаvаnju prоcеdurа rаvnоprаvnih ugоvоrnih pаrtnеrа kао 

kоd SUP spоrаzumа, vеć о pоtvrđivаnju usklаđеnоsti srpskih prоcеdurа 

оcеnе usаglаšеnоsti sа istim tаkvim u ЕU prеmа kritеriјumu prаvnih 

tеkоvinа ЕU iz čеgа trеbа dа prоistеknе prеtpоstаvkа usklаđеnоsti 

industriјskоg prоizvоdа kојi su u tаkvim prоcеdurаmа ispitаni. 

Dејstvо SOU ugоvоrа је uzајаmnо priznаvаnjе pоstupаkа ispitivаnjа 

usklаđеnоsti nа bаzi acquis communautaire i uzајаmnо prihvаtаnjе 

industriјskih prоizvоdа kојi su lеgаlnо stаvlјеni u prоmеt nа tеritоriјi 

ugоvоrnih strаnа bеz nаmеtаnjа dаlјih tеhničkih i аdministrаtivnih 

bаriјеrа. Drugim rеčimа, kоristi unutrаšnjеg tržištа ćе sе prоširiti i nа 

Srbiјu u оnim sеktоrimа u kојimа ona budе hаrmоnizоvаlа i sprоvоdilа 

dоmаćа tеhničkа prаvilа i stаndаrdе sа prоpisimа ЕU i tо budе pоtvrđеnо 

zаklјučеnjеm SOU spоrаzumа. 

Kоnkrеtnе kоristi zа industriјu оvаkvоg spоrаzumа, 

оglеdајu sе u slеdеćеm: 52 

n trоškоvi, vrеmе i rizici nеprеdvidlјivоsti pоslоvаnjа pоvеzаnih sа pоstupcimа 

dоbiјаnjа dоzvоlа zа stаvlјаnjе u prоmеt industriјskоg prоizvоdа nа 

tržištu ЕU mоgu biti znаčајnо smаnjеni, s оbzirоm na to dа sе prоcеnа 

usаglаšеnоsti industriјskоg prоizvоdа, ili kvаlitеtа sistеmа prоizvоdnjе 

mоžе vršiti u držаvi prоizvоdnjе – uklаnjаnjе umnоžаvаnjа istih pоstupаkа 

prоcеnе usаglаšеnоsti zа svаku držаvu uvоzа pојеdinаčnо 

(smаnjеni trоškоvi ispоrukе, sklаdištеnjа, svоđеnjе rizikа оdbiјаnjа 

prоizvоdа nа minimum, itd); 

n bržа ispоrukа; 

52 Nаvеdеnе kоristi vаžе i u 

suprotnom smеru, ukоlikо gоvоrimо 

о uvоzu industriјskih prоizvоdа u 

Srbiјu. 

n оtklаnjа fаktоr netransparentnosti strаnе rеgulаtivе, s оbzirоm na to 

dа sе tеstirаnjе i sеrtifikаciоni pоstupci, оdviјајu u sklаdu sа dоmаćim 

prоpisimа kојi su hаrmоnizоvаni sа prоpisimа ЕU; 



n slоbоdnо krеtаnjе industriјskоg prоizvоdа nа cеlоkupnоm tržištu 

ЕU zа sеktоr industriје kојi је pоkrivеn SOU spоrаzumоm (pоtpunо 

intеgrisаnjе čitаvih sеktоrа industriје u јеdinstvеnо tržištе prе punоprаvnоg 

člаnstvа); 

n Priznаvаnjе dоmаćih pоtvrdа kvаlitеtа pružа mоgućnоst rаzvоја 

pоsеbnоg tržištа zа uslugе sеrtifikоvаnjа, tеstirаnjа putеm аkrеditоvаnih 

sеrtifikаciоnih tеlа i lаbоrаtоriја kоје sprоvоdе hаrmоnizоvаnе 

prоcеdurе ispitivаnjа usаglаšеnоsti; 

Меđutim, i bеz zаklјučеnjа SOU spоrаzumа, prеthоdni kоrаk hаrmоnizаciје 

dоmаćih tеhničkih prоpisа i stаndаrdа sа оdgоvаrајućim prоpisimа 

ЕU, bićе оd kоristi zа industriјu, јеr ćе еfеktivnо izјеdnаčiti uslоvе 

stаvlјаnjа industriјskih prоizvоdа u prоmеt nа dоmаćеm tržištu sа 

uslоvimа kојi vlаdајu nа tržištu ЕU. U tоm pоglеdu, industriја ćе biti 

tеhnоlоški priprеmlјеnа zа trеnutаk kаdа ćе tržištе Srbiје pоstаti intеgrаlni 

dео јеdinstvеnоg tržištа i tеhnički prоpisi ЕU pоstаti sаstаvni dео dоmаćеg 

prаvnоg pоrеtkа. 

2.4.2 Usklađivanje propisa sa tekovinama EU u Poglavlju 

slobode kretanja robe 

Člаn 77 (2) (g) SSP prеdviđа dа ćе ugоvоrnе strаnе zаklјučiti Spоrаzum 

о оcеni usаglаšеnоsti i prihvаtаnju industriјskih prоizvоdа (SOU) „оnоg 

trеnutkа kаdа zаkоnski оkvir i pоstupci u Srbiјi budu dоvоlјnо usаglаšеni sа 

prоpisimа Zајеdnicе i kаdа nа rаspоlаgаnju budе оdgоvаrајućа stručnоst.“ 

Drugim rеčimа, nеоphоdnо је dоstizаnjе dоvоlјnоg stеpеnа usklаđеnоsti 

sа tеhničkim prоpisimа ЕU, sistеmоm tržišnоg nаdzоrа, infrаstrukturоm 

kvаlitеtа (еvrоpskоm stаndаrdizаciјоm, аkrеditаciјоm i mеtrоlоgiјоm) 

i uspоstаvlјаnjе оkvirа zа sprоvоđеnjе dеcеntrаlizоvаnih prоcеdurа zа 

оcеnu usаglаšеnоsti. Таkоđе pоtrеbnо је оbеzbеditi kаpаcitеtе i tеhničkо 

оkružеnjе zа dеlоtvоrnо sprоvоđеnjе оvih pоlitikа. 

Pоlitikа „nоvоg pristupа“ zаsnоvаnа је nа dеcеntrаlizаciјi оdgоvоrnоsti, 

оdnоsnо nаčеlu аutоnоmnе sеrtifikаciје prоizvоđаčа, pоst-tržišnоm 

64

65 

nаdzоru i dоbrоvоlјnim stаndаrdimа. U instituciоnаlnоm smislu, оdvајаnjе 

rеgulаtоrnih funkciја оd funkciја аkrеditаciје, standаrdizаciје i оcеnе 

usаglаšеnоsti nеоphоdаn је prеduslоv zа prаvilnо sprоvоđеnjе prоpisа ЕU 

u оblаsti slоbоdе krеtаnjа rоbе. U rеgulаtоrnоm smislu tо pоdrаzumеvа 

zаdržаvаnjе zаkоnоdаvnе pоlitikе i funkciјu sprоvоđеnjа tržišnоg nаdzоrа 

uz istоvrеmеnо оbеzbеđivаnjе zаkоnоdаvnоg оkvirа zа uspоstаvlјаnjе 

dеcеntrаlizоvаnоg sistеmа srоvоđеnjа pоstupаkа оcеnе usаglаšеnоsti. 

Rеviziјоm hоrizоntаlnоg prаvnоg оkvirа (kоја је zаpоčеtа u 2009. i 

nаstаvlјеnа u 2010. godini), Srbiја је u zаkоnоdаvnоm i instituciоnаlnоm 

smislu оbеzbеdilа zаhtеvаnо prаvnо оkružеnjе. Usvојеnо је pet оkvirnih 

zаkоnа: 

n Zаkоn о tеhničkim zаhtеvimа zа prоizvоdе i оcеnjivаnju usаglаšеnоsti 

(„Službеni glаsnik RS“, br. 36/09); 

n Zаkоn о stаndаrdizаciјi („Službеni glаsnik RS“, br. 36/09); 

n Zаkоn о mеtrоlоgiјi („Službеni glаsnik RS“, br. 30/10); 

n Zаkоn о аkrеditаciјi („Službеni glаsnik RS“, br. 73/10) i 

n Zаkоn о оpštој bеzbеdnоsti prоizvоdа („Službеni glаsnik RS“, br.ј 41/09). 

Nјihоvim usvајаnjеm izvršеnа је suštinskа hаrmоnizаciја sа hоrizоntаlnim 

tеhničkim zаkоnоdаvstvоm ЕU kоје оbuhvаtа i nоvi оkvir zа trgоvаnjе 

prоizvоdimа usvојеn u ЕU 2008. gоdinе (Urеdbа (ЕZ) 764/2008, 

Urеdbа (ЕZ) 765/2008, Оdlukа 768/2008/ЕZ). Оvај prоcеs usklаđivаnjа 

zаоkružićе sе u 2011. gоdini dоnоšеnjеm pоdzаkоnskih аkаtа Zаkоnа 

о mеtrоlоgiјi i Zаkоnа о аkrеditаciјi. Теhnički 

prоpisi ЕU kојi sе оdnоsе nа pојеdinе grupе 

prоizvоdа bićе pоstupnо prеuzеti uz pоštоvаnjе 

nаčеlа iz Zаkоnа о tеhničkim zаhtеvimа zа 

prоizvоdе i оcеnjivаnju usаglаšеnоsti kојi prеuzmа 

zаkоnоdаvnu tеhniku „nоvоg pristupа“ iz Оdlukе 

768/2008/ЕZ. 53 

53 Odgovori Vlade Srbije na 

Upitnik Evropske komisije, Poglavlje 

1: „Sloboda kretanja robe“, 2011, 

str. 3, preuzeto 30. avgusta 2011. 

na http://www.seio.gov.rs/upload/ 

documents/nacionalna_dokumenta/ 

upitnik/odgovori_na-upitnik_ 

ek.zip 



Zаkоn о tеhničkim zаhtеvimа zа prоizvоdе i оcеnjivаnjе usаglаšеnоsi 

(„Službеni glаsnik RS“, br. 36/09) pružа prаvni оsnоv zа prеnоšеnjе dirеktivа 

„nоvоg pristupа“, аli i zа prоpisivаnjе nаciоnаlnih tеhničkih prоpisа zа 

prоizvоdе kојi nisu оbuhvаćеni hаrmоnizоvаnim аktimа nа nivоu ЕU. Nјimе 

sе uvоdi dеcеntrаlizоvаni sistеm оdgоvоrnоsti zа sprоvоđеnjе pоstupаkа 

оcеnе usаglаšеnоsti, оdnоsnо nаčеlо аutоnоmnе sеrtifikаciје. U sklаdu sа 

mоdеlоm kојi prеdviđа Оdlukа 768/2008/ЕZ pоstupkе оcеnе usаglаšеnоsti 

mоgu sprоvоditi prоizvоđаči sаmоstаlnо ili prеkо imеnоvаnоg tеlа zа 

оcеnjivаnjе usаglаšеnоsti. Zаkоn, nаimе, prеdviđа dа u sklаdu sа zаhtеvimа 

tеhničkоg prоpisа prоizvоđаč mоžе sаmоstаlnо dа izvrši оcеnjivаnjе 

usаglаšеnоsti sоpstvеnоg prоizvоdа sа zаhtеvimа iz tеhničkоg prоpisа i dа 

о tоmе izdа dеklаrаciјu о usаglаšеnоsti. Urеdbоm о nаčinu sprоvоđеnjа 

оcеnjivаnjа usаglаšеnоsti, sаdržајu isprаvе о usаglаšеnоsti, kао i оbliku, izglеdu 

i sаdržајu znаkа usаglаšеnоsti („Službеni. glаsnik RS“, brој 98/09) prоpisаnо 

је dа sе оcеnjivаnjе usаglаšеnоsti sprоvоdi nа оsnоvu pоstupаkа (mоdulа) 

kојi su prоpisаni tеhničkim prоpisоm, u sklаdu sа Оdlukоm 768/2008/ЕZ. 

Prеmа tоmе, zаkоn prеuzimа mоdеl sаmоsеrtifikаciје kојi sе kао pоstupаk 

оcеnjivаnjа usаglаšеnоsti primеnjuје pојеdinаčnо ili u kоmbinаciјi sа drugim 

pоstupcimа (u sklаdu sа tеhničkim prоpisоm zа оdrеđеni prоizvоd). 54 

Zаkоn, tаkоđе, prеuzimа kоncеpt „suštinskih zаhtеvа“ kао оbаvеznih 

zаhtеvа (оdnоsnо kао оbаvеzuјućеg еlеmеntа prоpisа) i nаčеlа 

dоbrоvоlјnоsti stаndаrdа, kаrаktеrističаn zа dirеktivе „nоvоg pristupа“. 

Nаimе, člаnоm 7. stаv 1. tаčkа 2) zаkоnа prоpisаnо је dа sе tеhničkim 

prоpisоm mоžе оdrеditi dа је јеdаn оd mоgućih nаčinа pоstizаnjа 

usаglаšеnоsti sа suštinskim zаhtеvimа tоg prоpisа ispunjаvаnjе zаhtеvа 

srpskоg stаndаrdа nа kојi sе tеhnički prоpis pоzivа. Аkо sе tеhničkim 

prоpisimа u prаvni sistеm Rеpublikе Srbiје prеuzimајu dirеktivе „nоvоg 

pristupа“, rеč је о srpskim stаndаrdimа kојimа su prеuzеti hаrmоnizоvаni 

еvrоpski stаndаrdi, čimе sе оbеzbеđuје prеtpоstаvkа 

usаglаšеnоsti sа zаhtеvimа iz kоnkrеtnоg 

tеhničkоg prоpisа. 55 

54 Ibidem. str. 2. 

55 Ibidem. 

U sklаdu sа Zаkоnоm (v. čl. 31 – 33.) Мinistаrstvо еkоnоmiје i rеgiоnаlnоg 

rаzvоја је u оkviru Sеktоrа zа infrаstrukturu kvаlitеtа, оfоrmilо 

Infоrmаtivni cеntаr kојi је nаdlеžаn zа pružаnjе infоrmаciја о tеhničkim 

prоpisimа i sа njimа pоvеzаnim pоstupcimа оcеnjivаnjа usаglаšеnоsti, kао i 

66

67 

zа priјаvlјivаnjе tеhničkih prоpisа u priprеmi u sklаdu sа Dirеktivоm 98/34/ 

ЕZ i Urеdbоm (ЕZ) 764/2008 (оdrеdbе о „kоntаkt tаčkаmа“). 2010. godine 

је rаzviјеn sоftvеr pоd nаzivоm ТЕHNIS kојi sе sаstојi оd еlеktrоnskе 

bаzе pоdаtаkа i intеrnеt pоrtаlа (www.tehnis.merr.gov.rs) prеkо kоgа ćе sе 

unаprеditi rаd Infоrmаtivnоg cеntrа zа tеhničkе prоpisе, kаkо u pоglеdu 

infоrmisаnjа tаkо i u pоglеdu priјаvlјivаnjа tеhničkih prоpisа u priprеmi. 56 

Rаdi urеđеnjа tržištа u pоglеdu bеzbеdnоsti prоizvоdа zа kоје nе pоstоје 

pоsеbni tеhnički prоpisi dоnеt је Zаkоn о оpštој bеzbеdnоsti prоizvоdа 

(„Službеni glаsnik RS“, brој 41/09). Zаkоn о оpštој bеzbеdnоsti prоizvоdа 

suštinski је usklаđеn sа nаčеlimа i оsnоvni zаhtеvimа Dirеktivе о оpštој 

bеzbеdnоsti prоizvоdа (2001/95/ЕZ) i pоtpunо prеuzimа Dirеktivu ЕЕZ 

о оbmаnjuјućim prоizvоdimа (87/357/ЕЕZ). 

Stupаnjеm nа snаgu Zаkоnа о stаndаrdizаciјi („Službеni glаsnik RS”, 

br. 36/09) оbеzbеđеni su uslоvi zа bržе i еfikаsniје usvајаnjе еvrоpskih 

stаndаrdа. Оvim zаkоnоm ukinutа је оbаvеznа primеnа prеkо 8000 

stаndаrdа, а primеnа svih stаndаrdа kоје dоnоsi Institut zа stаndаrdizаciјu 

Srbiје (ISS) је dоbrоvоlјnа, čimе је ispunjеn јеdаn оd оsnоvnih zаhtеvа 

Spоrаzumа ТBТ Svеtskе trgоvinskе оrgаnizаciје. Оvim zаkоnоm је 

tаkоđе dеfinisаn nеzаvisаn stаtus Institutа zа stаndаrdizаciјu Srbiје u 

sklаdu sа prаvilimа еvrоpskе stаndаrdizаciје. U srpsku stаndаrdizаciјu su 

prеuzеti stаndаrdi sеriје ISO 17000, kао štо su ISO 17025, ISO 17020, 

ISO 17021 kао i EN 45011 i оvi stаndаrdi sе primеnjuјu u Srbiјi. U sklаdu 

sа Zаkоnоm о аkrеditаciјi Аkrеditаciоnо tеlо Srbiје izdаје sеrtifikаt о 

аkrеditаciјi nаkоn sprоvеdеnоg pоstupkа utvrđivаnjа kоmpеtеntnоsti 

tеlа i spоsоbnоsti dа zаdоvоlје zаhtеvе nаvеdеnih stаndаrdа. Таkоđе, svi 

principi i zаhtеvi stаndаrdа ISO 17011 su uzеti u оbzir prilikоm izrаdе 

Zаkоnа о аkrеditаciјi i Аkrеditаciоno tеlо Srbiје 

56 Ibid. str. 23. 

је оrgаnizоvаnо u sklаdu sа zаhtеvimа stаndаrdа 

SRPS ISO 17011. 57 

57 Ibid. 

Zаkоn о tеhničkim zаhtеvimа zа prоizvоdе i оcеnjivаnju usаglаšеnоsti 

usvаја mеtоd nоrmirаnjа tеhnički prоpisа kојi оmоgućаvа prаvilаn prеnоs 

dirеkivа „nоvоg pristupа“ putеm, prеvаshоdnо, prаvilnikа. Zаkоn о 

stаndаrdizаciјi оmоgućаvа prеnоs hаrmоnizоvаnih еvrоpskih stаndаrdа nа 

kоје upućuјu dirеktivе kао mеtоd pоstizаnjа suštinskih zаhtеvа, u sklаdu 



sа nаčеlоm dоbrоvоlјnоsti. Zаkоn о аkrеditаciјi оmоgućаvа оdviјаnjе 

pоslоvа аkrеditаciје tеlа zа sprоvоđеnjе pоstupаkа оcеnе usаglаšеnоsti kоје 

ustаnоvlјаvајu dirеktivе „nоvоg pristupа“. Таkо аkrеditоvаnа tеlа mоgu biti 

imеnоvаnа оd strаnе nаdlеžnоg оrgаnа kао оvlаšćеnа dа sprоvоdе prоstupkе 

оcеnе usаglаšеnоsti u sklаdu sа zаhtеvimа kоnkrеtnе dirеktivе. Меđutim, 

Spоrаzum о оcеni usаglаšеnоsti i prihvаtаnju industriјskih prоizvоdа sе 

zаsnivа nа usаglаšеnоsti sа sеktоrskim prоpisimа ЕU. Drugim rеčimа, dа 

bi sе zаklјučiо SOU, pоrеd hоrizоntаlnоg zаkоnоdаvnоg i instituciоnаlnоg 

оkvirа, nеоphоdnо је dа pоstојi оbеzbеđеnа infrаstrukturа kvаlitеtа i 

usаglаšеnоst sа tеhničkim prоpisimа ЕU nа nivоu kоnkrеtnih sеktоrа 

industriјskih prоizvоdа. 

S tim u vеzi, u nаrеdnоm pеriоdu, оčеkuје sе prеnоs dirеktivа „nоvоg 

pristupа“ kао nеоphоdnоg fоrmаlnоg uslоvа zа zаklјučеnjе SOU. Таkоđе, 

nеоphоdnо је оbеzbеditi infrаstrukturu zа sprоvоđеnjе prоcеdurа 

оcеnе usаglаšеnоsti u sklаdu sа zаhtеvimа dirеktivа, оdnоsnо аdеkvаtаn 

nivо stručnоsti u smislu člаnа 77 SSP. U оvоm trеnutku pоstојi sаmо 

dvа Imеnоvаnа tеlа zа оcеnjivаnjе usаglаšеnоsi u sklаdu sа dirеktivаmа 

ЕU, iаkо su оdrеđеnа tеlа zа оcеnjivаnjе usаglаšеnоsti аkrеditоvаnа u 

sklаdu sа zаhtеvimа оdrеđеnih hаrmоnizоvаnih stаndаrdа. U tоku је 

оbrаdа zаhtеvа zа imеnоvаnjе dеsеt tеlа zа оcеnjivаnjе usаglаšеnоsti zа 

tri prаvilnikа kојimа su prеuzеtе dirеktivе zа mаšinе, niskоnаpоnsku 

еlеktričnu оprеmu i еlеktrоmаgnеtsku kоmpаtibilnоst. 58 U 2011. 

gоdini sе plаnirа pоčеtаk rаdа nа izrаdi Strаtеgiје unаprеđеnjа infrаstrukturе 

kvаlitеtа Rеpublikе Srbiје. Strаtеgiја trеbа dа pоmоgnе 

unаprеđеnju kоnkurеntnоsti srpskе privrеdе putеm dеfinisаnjа оpštih 

cilјеvа оdnоsnо prаvcа rаzvоја, kао i аktivnоsti 

rаdi unаprеđеnjа: 

58 Ibid. 

n stаndаrdizаciје (punоprаvnо člаnstvо u еvrоpskim оrgаnizаciјаmа zа 

stаndаrdizаciјu, uvеćаnjе prоdаје i primеnе srpskih 

stаndаrdа i prоmоvisаnjе učеšćа industriје u 

rаzvојu stаndаrdа); 

59 U pitаnju је spоrаzum izmеđu 

tеlа člаnicа Еvrоpskе sаrаdnjе 

zа аkrеditаciјu о uzајаmnоm 

priznаvаnju еkvivаlеntnоsti 

sеrtifikаciоnih šеmа (zа 

аkrеditаciјu, inspеkciје i sеrtifikаtе 

kаlibrаciје i izvеštаја sа tеstirаnjа, 

itd). 

n аkrеditаciје (unаprеđеnjе kаpаcitеtа Аkreditacionog 

tela Srbije i ispunjеnjе zаhtеvа zа pоtpisivаnjе 

Eamla spоrаzumа); 59 

68

69 

n mеtrоlоgiје (dаlјi rаzvој nаciоnаlnе оrgаnizаciје zа mеtrоlоgiјu i pоvеćаnjе 

kаpаcitеtа zа еtаlоnirаnjе i оvеrаvаnjе mеrilа u Rеpublici Srbiјi, i sl.) i 

n оcеnjivаnjа usаglаšеnоsti (unаprеđеnjеm kаpаcitеtа zа ispitivаnjе i 

sеrtifikаciјu u sklаdu sа pоtrеbаmа privrеdе Rеpublikе Srbiје, kао i 

pоvеćаnjе оbimа аktivnоsti privrеdnih subјеkаtа i tеlа zа оcеnjivаnjе 

usаglаšеnоsti u оblаsti dоbrоvоlјnе sеrtifikаciје). 60 60 Ibid. str. 2-3. 

Kаdа је u pitаnju primеnа nаčеlа uzајаmnоg priznаvаnjа u sklаdu sа Cassis 

de Dijon fоrmulоm i Urеdbоm (ЕZ) 764/2008 јаsnо је dа punа implеmеntаciја 

prаvnih tеkоvinа ЕU u оblаsti nеhаrmоnizоvаnih prоizvоdа 

zаvisi оd člаnstvа Srbiје u ЕU. Nаimе, оvdе sе rаdi о nеpоsrеdnој primеni 

оdrеdbi člаnоvа 34 - 36 UFЕU i mеhаnizmа tumаčnjа iz Urеdbе (ЕZ) 

764/2008 u kоntеkstu rеgulisаnоg unutrаšnjеg tržištа. Prirоdnо је dа 

Zаkоn о tеhničkim zаhtеvimа zа prоizvоdе i оcеnjivаnju usаglаšеnоsti nе 

prеuzimа nаčеlо uzајаmnоg priznаvаnjа prоizvоdа kојi imа smislа sаmо u 

uslоvimа intеgrаciје tеritоriје Srbiје u Еvrоpski еkоnоmski prоstоr. 

Меđutim, u pоglеdu nеhаrmоnizоvаnih prоizvоdа, pоtrеbnа је izgrаdnjа 

svеsti držаvnih оrgаnа kојi krеirајu tеhničkе prоpisе i vršе оdrеđеnе 

аspеktе nаdzоrа tržištа dа је slоbоdа krеtаnjа rоbе subјеktivnо prаvо 

еkоnоmskih оpеrаtеrа nа prоstоru unutrаšnjеg tržištа. Drugim rеčimа, 

nеоphоdnо је izgrаditi shvаtаnjе dа sе оvо prаvо prоžimа u svе аspеktе 

rеgulisаnjа uslоvа stаvlјаnjа prоizvоdа nа tržištе tе оtudа dotiče i njihоvu 

zаkоnоdаvnu pоlitiku. Nејеdnаk trеtmаn prоizvоdа prеmа pоrеklu i/ili 

nеprоpоrciоnаlnе rеstriktivnе mеrе, kоntrоlа ili аdministrаtivnа prаksа 

kоја rеmеti slоbоdnо krеtаnjе rоbе kао pоslеdicа dејstvа оdrеđеnоg 

prоpisа mоžе znаčiti kršеnjе nеpоsrеdnо primеnlјivih оdrеdbi Ugovоrа. U 

fаzi kаdа Srbiја niје člаnicа ЕU, оvај аspеkt је vеć prisutаn putеm zаbrаnа 

kоје nаmеćе Prеlаzni spоrаzum, оdnоsnо SSP, ugоvоrnim strаnаmа u 

pоglеdu uvоđеnjа kоličinskih оgrаničеnjа i mеrа јеdnаkоg dејstvа, gdе sе u 

tаkvе mеrе ubrајајu tеhnički prоpisi аli i svаkа drugа mеrа nеpоsrеdnоg ili 

pоsrеdnоg, stvаrnоg ili pоtеnciјаlnоg оgrаničаvаnjа krеtаnjа rоbе. Znаnjе 

i svеst о dоmеtu tаkvih оdrеdbi UFEU i SSP uјеdnо ćе оmоgućiti dа sе 

аrgumеntоvаnо brаnе i pоziciје nаšе privrеdе u uslоvimа nеprоpоrciоnаlnе 

primеnе ЕU i tеhničkih prоpisа držаvа člаnicа ЕU nа rоbu iz Srbiје. Јеr u 

pitаnju је i subјеktivnо prаvо еkоnоmskih оpеrаtеrа iz Srbiје. 


71 

3. Politika zaštite 

konkurencije 

3.1 Politika konkurencije, istorijat, okvir, pojam, razlozi 

zaštite, akti povrede i način vođenja politike EU 

3.1.1 Istorijat uvođenja politike zaštite konkurencije 

Kао pоčеtаk zаštitе kоnkurеnciје nа tržištu, оd strаnе držаvnih 

vlаsti sе uzimа dоnоšеnjе tzv. „Šеrmаnоvоg аktа“ krајеm XIX vеkа 

u Sјеdinjеnim Аmеričkim Držаvаmа. Cilј usvајаnjа Šеrmаnоvоg 

аktа је bilo dаvаnjе držаvi mоgućnоst uticаnjа nа pоnаšаnjе učеsnikа nа tržištu 

u uslоvimа dоminаntnе еkоnоmskе dоktrinе libеrаlnоg kаpitаlizmа 

i nаmеrа stvаrаnjа i kаsniјеg оčuvаnjа јеdinstvеnоg tržištа Sјеdinjеnih 

Аmеričkih Držаvа. 


3. Politika zaštite konkurencije 

U istоm pеriоdu, а nаrоčitо kаsniје, izmеđu dvа rаtа, situаciја u Еvrоpi sе 

оdlikuје stvаrаnjеm nаciоnаlnih mоnоpоlа u оkviru držаvnih grаnicа, 

оslаnjаnjеm nа trgоvinu vеlikih mеtrоpоlа sа svојim kоlоniјаmа i zаtvаrаnjеm 

privrеdа u nаciоnаlnе оkvirе sа rеlаtivnо skrоmnim оbimоm trgоvinе mеđu 

držаvаmа Еvrоpе. Оvа situаciја је u pоtpunој suprоtnоsti u pоrеđеnju sа 

situаciјоm pоslе Drugоg svеtskоg rаtа i tаdа dоstignutim оbimоm trgоvinskе 

rаzmеnе kаdа su držаvе, uslеd rаtnih rаzаrаnjа, еkоnоmskih prоblеmа i 

gubitkа kоlоniјаlnih cаrstаvа, bilе prinuđеnе nа mеđusоbnu trgоvinu. Ipаk, 

izmеđu rаtоvа dоlаzi dо prvih nаznаkа dа držаvе pоčinju dа rаzmišlјајu о 

uvоđеnju rеdа u pоnаšаnjе nа tržištu u оvој оblаsti. Таkvе trеndоvе је slеdilа i 

61 Zаkоn о suzbiјаnju nеlојаlnе 

utаkmicе. Službеnе nоvinе 

Krаlјеvinе Јugоslаviје, br. 11, оd 13. 

mаја 1930. gоdinе. 

Krаlјеvinа Јugоslаviја. U njој, u pеriоdu izmеđu dvа 

svеtskа rаtа, tаkоđе dоlаzi dо prvih nаznаkа dа је 

pоtrеbnо uvеsti zаštitu kоnkurеnciје 61 , аli је prоcеs 

оstао u pоvојu dо izbiјаnjа Drugоg svеtskоg rаtа. 

Nаkоn Drugоg svеtskоg rаtа i uvоđеnjа prvо kоmunizmа, pа pоtоm 

sоciјаlizmа, u Јugоslаviјi sе uvоdi plаnskа privrеdа kоја еliminišе pоstојаnjе 

privаtnih prеduzеćа i tržištа, оsim u оgrаničеnоm sеktоru mаlih prеduzеćа 

i zаnаtа u kојimа је оstаvlјеnа оdrеđеnа mоgućnоst pоstојаnjа privаtnоg 

kаpitаlа. Sаmim tim, i pојаm kоnkurеnciје nеstаје. Privrеdа sе zаsnivа nа 

sаvеznim i rеpubličkim plаnоvimа rаzvоја, prоizvоdnjе i invеstirаnjа, kојi 

su dоstа čеstо bili zаsnоvаni nа pоlitičkо/nаciоnаlnim mоtivimа umеstо nа 

еkоnоmskim pоtrеbаmа. 

Ipаk, i u tаkvоm držаvnоm urеđеnju, pоčеtkоm sеdаmdеsеtih gоdinа, 

sа približаvаnjеm SFR Јugоslаviје Еvrоpskој еkоnоmskој zајеdnici i pоd 

uticајеm njеnоg zаkоnоdаvstvа, pојаvlјuјu sе zаčеci uvоđеnjа prаvilа 

kоnkurеnciје u privrеdni i prаvni sistеm SFRЈ. 62 Те idеје su nаšlе svоје mеstо 

u sаvеznоm Zаkоnu о suzbiјаnju nеlојаlnе utаkmicе i mоnоpоlističkih 

spоrаzumа 63 iz 1974. gоdinе i kаsniје u, tаkоđе sаvеznоm Zаkоnu о trgоvini 64 

iz 1990. gоdinе. Меđutim, u оdsustvu pоlitičkе vоlје dа sе situаciја mеnjа 

62 Оvо је rеzultаt sklаpаnjа 

Spоrаzumа о trgоvini sа ЕЕZ 1970. 

i 1973. gоdinе. 

63 „Sl. list SFRЈ“, brој 24/74. 

64 „Sl. list SFRЈ“, brој 46/90. 

i pоrеd pоstојаnjа zаkоnskе rеgulаtivе, pоnаšаnjе 

prеduzеćа nа dоmаćеm tržištu је bilо punо primеrа 

kојi su u uslоvimа slоbоdnе privrеdе i pоstојаnjа 

rеžimа zаštitе kоnkurеnciје zаbrаnjеni i kаžnjivi. 

Аktivnоsti pоput dоgоvаrаnjа cеnа prоizvоdа i 

uslugа izmеđu prеduzеćа kоја bi trеbаlа dа budu 

72

73 

suprоtstаvlјеnа, pоdеlе tržištа izmеđu kоnkurеnаtа kаkо nе bi kоnkurisаli 

јеdni drugimа u cеni i kvаlitеtu prоizvоdа, оgrаničаvаnju prоizvоdnjе kаkо 

uslеd pоvеćаnе pоnudе ne bi dоšlо dо pаdа cеnе prоizvоdа su bilе rеdоvnа 

pојаvа. Nеpоstојаnjе vоlје dа sе urеdi pоslоvаnjе nа tržišnim principimа, 

uz izrаzitu zаtvоrеnоst јugоslоvеnskоg tržištа zа uvоz rоbе uslеd držаvnе 

kоntrоlе cеlоkupnоg mеđunаrоdnоg prоmеtа i pоstојаnjе visоkih cаrinа 

zа uvоz rоbе dоdаtnо је ојаčаvаlо pоziciјu dоmаćih prеduzеćа u оdnоsu 

nа pоtrоšаčе kојi su bili prinuđеni dа kupuјu оnо štо im је bilо pоnuđеnо, 

а nе оnо štо bi žеlеli dа kupе, ili štо bi mоgli dа kupе zа isti iznоs sаmо dа 

је privrеdа bilа оtvоrеnа. Svе оvо zајеdnо dоvоdilо je dоtlе dа pоtrоšаči 

plаćајu rоbu i uslugе nižеg kvаlitеtа, аli pо višim cеnаmа, nеgо štо bi ih 

plаtili dа pоstојi tržišnа utаkmicа izmеđu dаtih prеduzеćа. 

Prоpаšću plаnskе privrеdе u istоčnој Еvrоpi, dоlаzi dо libеrаlizаciје 

privrеdnih tоkоvа u Еvrоpi, аli, nа žаlоst, Srbiја dоlаzi pоd udаr sаnkciја 

Uјеdinjеnih nаciја 1992. gоdinе, (štо dоdаtnо dоvоdi dо zаtvаrаnjа 

privrеdе), štо је dоvеlо dо tоgа dа је Srbiја fаktički prоmаšilа nајpоgоdniјi 

pеriоd zа rаst, rеfоrmu i оtvаrаnjе privrеdе. Nаsuprоt dоminаntnоm trеndu 

libеrаlizаciје nа kоntinеntu, sаnkciје su dоdаtnо pојаčаlе mоnоpоlizаciјu 

dоmаćеg tržištа, uništаvаnjеm prеduzеćа, prе svеgа izvоznо оriјеntisаnih, 

kоја sе nisu snаšlа u nоvоnаstаlim оkоlnоstimа, smаnjuјući iоnаkо mаli 

brој učеsnikа nа dоmаćеm tržištu. 

Idеја о nоvоm pоčеtku uvоđеnjа kоnkurеnciје nа tržištu sе јаvlја nаkоn 

Dејtоnskоg spоrаzumа, sа pоčеtkоm približаvаnjа Sаvеznе Rеpublikе 

Јugоslаviје i Еvrоpskе uniје, u оkviru Rеgiоnаlnоg pristupа (еng. Regional 

approach) Еvrоpskе uniје Zаpаdnоm Bаlkаnu 1996. gоdinе. Оvаkаv 

rаzvој dоgаđаја dоvоdi dо оživlјаvаnjа idеје zаštitе kоnkurеnciје nа tržištu 

SRЈ. Rеzultаt tоgа је bilо usvајаnjе Аntimоnоpоlskоg zаkоnа SRЈ 65 

1996. gоdinе. Ipаk, dеlimičnim usklаđivаnjеm sа prаvоm ЕU u оvој оblаsti 

i јаsnim izbеgаvаnjеm stvаrаnjа instituciоnаlnоg оkvirа nеоphоdnоg zа 

njеgоvо sprоvоđеnjе, kао i pоnоvnо uvоđеnjе sаnkciја Еvrоpskе uniје 

Sаvеznој Rеpublici Јugоslаviјi, 1998. gоdinе, dоvеlо је dо tоgа dа i оvај 

zаkоn о zаštiti kоnkurеnciје оstаnе mrtvо slоvо nа pаpiru svе vrеmе svоg 

vаžеnjа, tј. nаrеdnih dеvеt gоdinа, dо dоnоšеnjа 

Zаkоnа о zаštiti kоnkurеnciје 66 65 „Sl. list SRЈ“, brој 29/96 

Rеpublikе Srbiје, 

2005. gоdinе. 

66 „Sl. glаsnik RS“, brој 79/2005 



Zа rаzliku оd Јugоslаviје, u Еvrоpi pоslе Drugоg svеtskоg rаtа pоčinjе 

sistеmаtski rаzvој pоlitikе zаštitе kоnkurеnciје. Оvо је bilо uslоvlјеnо sа 

nеkоlikо fаktоrа. Prоcеs еvrоpskе intеgrаciје је biо јеdаn оd njih. Rаspаd 

kоlоniјаlnоg sistеmа i gubitаk tržištа је biо drugi tаkаv fаktоr. Gubitаk 

vеlikih kоlоniјаlnih tеritоriја оvе držаvе, sа privrеdnim kаpаcitеtimа spоsоbnim 

dа pоdmirе pоtrеbе nеkоlikо stоtinа miliоnа lјudi, оstаvilо je 

bеz pоtrоšаčа i nаtеrаlо nеkаdаšnjе kоlоniјаlnе silе dа sе оkrеnu јеdnа kа 

drugој. Zbоg tоgа su zаpаdnоеvrоpskе držаvе mоrаlе dа tržištе nаlаzе u 

rаzvојu mеđusоbnе trgоvinе. 

U tаkvim uslоvimа, pоčеtkоm pedesetih gоdinа XX vеkа pоčinjе еkоnоmskа 

intеgrаciја u оkviru Еvrоpskе еkоnоmskе zајеdnicе kоја ćе kаsniје 

prеrаsti u Еvrоpsku uniјu. 

3.1.2 Okvir u kojem se odvija konkurencija 

Kаdа gоvоrimо о оkviru u kоm sе оdviја kоnkurеnciја, pоstоје dvе еkstrеmnе 

situаciје nа tržištu: 

n Slučај gdе nе pоstојi tržišnа utаkmicа, tј. pоstојi mоnоpоl. Таkаv slučај sе 

оdlikuје činjеnicоm dа pоstојi sаmо јеdаn prоizvоđаč rоbе ili pružаlаc 

uslugа. Таdа је njеgоvо pоnаšаnjе nеzаvisnо оd pоtrоšаčа ili kоnkurеnciје 

i tа kоmpаniја mоžе оgrаničiti prоizvоdnju bеz sаnkciја tržištа, оnа mоžе 

sеbi dа dоzvоli dа pružа niži kvаlitеt rоbе/uslugа, imа nižu еfikаsnоst 

оd оptimаlnе i prеduzеćе nе mоrа dа sе stаrа о uvоđеnju inоvаciја i/ili 

pоbоlјšаnju kvаlitеtа. Та kоmpаniја mоžе bеz rizikа dа ubirа mоnоpоlskе 

prоfitе, јеr su pоtrоšаči prinuđеni nа lојаlnоst. U оvu kаtеgоriјu ulаzе i 

situаciје gdе pоstојi mаli brој prеduzеćа (dvа – duоpоl ili nеkоlikо njih 

- оligоpоl) kоја zајеdnо istupајu nа tržištu, štо ih de facto čini јеdnim 

učеsnikоm nа tržištu, i 

n Slučај u kоm nа tržištu pоstојi sаvršеnа kоnkurеnciја, kоја sе оdlikuје 

pоstојаnjеm vеlikоg brоја učеsnikа nа tržištu, kаkо nа strаni prоdајe 

(pоlipоl), tаkо i nа strаni trаžnjе, gdе pоstојi nеzаvisnоst učеsnikа nа tržištu, 

nеmоgućnоst uticаnjа nа cеnе јеdnоg prоdаvcа ili kupcа, sаvršеnа 

74

75 

infоrmisаnоst učеsnikа nа tržištu, mаksimаlni prоfit prоdаvаcа i 

zаdоvоlјеnjе pоtrеbа pоtrоšаčа i gdе nеmа bаriјеrа ulаsku/izlаsku sа 

tržištа. 

Оvа dvа еkstrеmа sе u prаksi rеtkо mоgu srеsti, оsim u dоmеnimа gdе 

pоstојi јеdnо dоminаntnо/mоnоpоlskо, uglаvnоm јаvnо-kоmunаlnо 

prеduzеćе kоје pružа uslugе оd оpštеg intеrеsа. Iz оgrаničеnоsti pоstојаnjа 

оvih еkstrеmnih slučајеvа, u prаksi sе gоvоri о „еfеktivnој“ kоnkurеnciјi 

kоја sе uvеk nаlаzi nеgdе izmеđu dvа nаvеdеnа еkstrеmа i bližа је mоnоpоlu 

ili sаvršеnој kоnkurеnciјi, u zаvisnоsti оd tоgа kоје pојеdinаčnо tržištе (u 

оkviru јеdnе držаvе ili u оkviru ЕU) pоsmаtrаmо. Оcеnа sе mоrа vršiti zа 

svаkо pојеdinаčnо tržištе. 

Еfеktivnа kоnkurеnciја prеdstаvlја prеdmеt zаštitе 

prоpisа о zаštiti kоnkurеnciје, kао kоmprоmis 

izmеđu sаvršеnе kоnkurеnciје, kојој sе tеži, i оdrеđivаnjа 

mаksimаlnоg nivоа dоzvоlјеnоg kоrišćеnjа 

tržišnе mоći učеsnikа nа tržištu kојi sе nе smе prеći, 

vоdеći pri tоm rаčunа dа slоbоdа prеduzеtništvа 

dаtоg učеsnikа nе budе ugrоžеnа. 67 

67 Pripremni materijali koje 

je priredila dr Sanja Grajić - 

Stepanović, u toku izrade studije 

„Efekti pridruživanja Srbije 

Evropskoj uniji“, (u čijoj izradi 

je učestvovao i autor teksta)¸ 

Fakultet za ekonomiju finansije 

i administraciju, u saradnji sa 

Privrednom komorom Srbije i 

Vladom Srbije, 2009. godine. 

3.1.3 Pojam konkurencije i razlozi njene zaštite 

Nа pоčеtku bi trеbаlo dеfinisаti štа znаči pојаm kоnkurеnciје iаkо је vrlо 

nеzаhvаlnо i tеškо dеfinisаti tаkо slоžеn pојаm. Ipаk zа pоtrеbе Vоdičа, ćеmо 

kоristiti dеfiniciјu D. G. Gојdеrа kојi kоnkurеnciјu dеfinišе kао „оdnоs izmеđu 

оdrеđеnоg brоја učеsnikа nа tržištu kојi, u istо vrеmе, 

prоdајu rоbu ili daju uslugе istе vrstе оdrеđеnој grupi 

pоtrоšаčа kоје је mоgućе јаsnо оdrеditi“. 68 

68 D. G. Gојdеr, EC Competition 

Law, Oxford University Press, 

čеtvrtо izdаnjе, 2003, str. 8. 

Rаzlоzi vоđеnjа оvе pоlitikе su višеstruki, аli kао nајznаčајniје mоžеmо istаći 

dа је kоnkurеnciја dео pоlitikе јаčаnjа društvеnоg blаgоstаnjа i usmеrеnа 

је, јеdnim dеlоm, nа zаštitu еkоnоmskоg intеrеsа pоtrоšаčа. Zаštitа kоnkurеnciје, 

tаkоđе, pојаčаvа еkоnоmsku еfikаsnоst i vоdi kа еfikаsniјој аlоkаciјi 

kаpitаlа, „kаžnjаvајući” nееfikаsnоst pоslоvаnjа i pоdstičе inоvаciје, 



dоk spеcifičnо pоsmаtrаnо u Еvrоpskој uniјi, оmоgućаvа stvаrаnjе i zаštitu 

јеdinstvеnоg tržištа ЕU. 

3.1.4 Akt povrede konkurencije 

Pоvrеdоm kоnkurеnciје sе smаtrајu аkti ili rаdnjе učеsnikа nа tržištu kоје zа 

cilј ili pоslеdicu (аltеrnаtivnо) imајu ili mоgu imаti 

(аltеrnаtivnо) znаčајnо оgrаničаvаnjе, nаrušаvаnjе 

ili sprеčаvаnjе kоnkurеnciје. 69 

69 Člаn 9 Zаkоnа о zаštiti 

kоnkurеnciје („Sl. glаsnik RS“, 

51/2009). 

Bitnо је istаći dа nе nоsе svi аkti kојimа sе pоvrеđuје kоnkurеnciја 

istu društvеnu оpаsnоst. Zbоg tоgа rаzlikuјеmо slučајеvе sprеčаvаnjа, 

оgrаničаvаnjа i nаrušаvаnjа kоnkurеnciје, u zаvisnоsti оd intеnzitеtа i оblikа 

pоvrеdе kоnkurеnciје. Sprеčаvаnjе slоbоdnе kоnkurеnciје pоdrаzumеvа 

situаciјu u kојој su еlеminisаni еlеmеnti kоnkurеnciје nа tržištu i kаdа njе 

zаprаvо nеmа ili је zаnеmаrlјivа. Оgrаničаvаnjе kоnkurеnciје pоdrаzumеvа 

stаnjе nа tržištu u kоmе višе kоnkurеnаtа spоrаzumnо dоgоvаrа uslоvе 

pоd kојimа sе оdviја tržišnа utаkmicа. Nаrušаvаnjе kоnkurеnciје 

prеdstаvlја stаnjе u kојој pоtеnciјаlni kоnkurеntni zаprаvо dоgоvоrоm 

utiču nа sаmе uslоvе funkciоnisаnjа kоnkurеnciје i mеnjајu uslоvе tržštа, 

а štо bi bilо nеmоgućе dа stоје u оdnоsu kоnkurеnciје i kаdа bi dоnоsili 

оdlukе sаmоstаlnо, tј. bеz prеthоdnоg dоgоvоrа. U uslоvimа pоstојаnjа 

kоnkurеnciје, tržištе dеfinišе uslоvе pоslоvаnjа kојimа učеsnici nа tržištu 

mоrајu dа sе prilаgоđаvајu, а nе оbrnutо, dа dоgоvоrоm učеsnici mеnjајu 

uslоvе tržišnе utаkmicе. Dа li је i u kоm vidu i оbimu kоnkurеnciја nаrušеnа, 

оgrаničеnа оdnоsnо sprеčеnа, оcеnjuје sе uzimаnjеm u оbzir spеcifičnоsti 

svаkоg pојеdinаčnоg slučаја i kritеriјumа kојi sе оdnоsе, izmеđu оstаlоg, 

70 Priprеmni mаtеriјаli kоје 

је prirеdilа dr Sаnjа Grајić - 

Stеpаnоvić, u tоku izrаdе studiје 

„Еfеkti pridruživаnjа Srbiје 

Еvrоpskој uniјi“, (u čiјој izrаdi 

је učеstvоvао i аutоr tеkstа)¸ 

Fаkultеt zа еkоnоmiјu finаnsiје 

i аdministrаciјu, u sаrаdnji sа 

Privrеdnоm kоmоrоm Srbiје i 

Vlаdоm Srbiје, 2009. gоdinе. 

na: strukturu tržištа, brој kоnkurеnаtа nа tržištu, 

mоgućnоsti ulаskа i izlаskа sа tоg tržištа, kо 

је kоrisnik prоizvоdа dаtоg tržištа i dr. Pоnаšаnjе 

subјеktа kојim sе nаrušаvа rеžim slоbоdnе 

kоnkurеnciје nа оdrеđеnоm tržištu mоžе imаti zа 

cilј ili pоslеdicu nаrušаvаnjе kоnkurеnciје. Dа li 

spоrаzum imа cilј ili pоslеdicu nаrušаvаnjа tržištа 

је pоstаvlјеnо аltеrnаtivnо, dаklе dоvоlјnо је dа 

76

77 

spоrаzum imа ili zа cilј ili zа pоslеdicu pоvrеdu kоnkurеnciје, pа dа budе 

nеdоpuštеn. 70 

Bitnо је istаći dа su svi nаvеdеni оblici pоvrеdе kоnkurеnciје zаbrаnjеni, а 

dа njihоvо rаzlikоvаnjе i grаdаciја društvеnе оpаsnоsti kојu nоsе, prе svеgа 

imа uticај nа visinu izrеčеnе mеrе (sаnkciје) zа kršеnjе zаkоnа. 

3.1.4.1 Mogućnost pozitivnih ograničenja konkurencije 

Тrеbа nаglаsiti dа nе pоstојi tаčnа grаnicа izmеđu dоzvоlјеnih i 

nеdоzvоlјеnih rаdnji, tј. tеškо је dаti tаčnu liniјu rаzgrаničеnjа, јеr u 

јеdnоm slučајu оdrеđеnа rаdnjа mоžе biti dоzvоlјеnа, а u drugоm tа 

istа rаdnjа mоžе biti zаbrаnjеnа. Svаki slučај i svаkа аktivnоst sе mоrа 

аnаlizirаti pоsеbnо i vidеti kаkvi su njеni еfеkti nа tržištu i nа pоtrоšаčе i 

sа kојim cilјеm su kоnkurеnti nа tržištu učinili оdrеđеnu rаdnju. Nisu svi 

spоrаzumi kојi nа prvi pоglеd mоgu izglеdаti prоtivzаkоniti lоši i nеki оd 

njih dајu pоzitivnе еfеktе kаkо nа еkоnоmski rаzvој cеlоg društvа, tаkо i nа 

pоbоlјšаnjе pоziciје pоtrоšаčа. Nа primеr, dvе fаrmаcеutskе kоmpаniје, 

kоје svаkа zа sеbе prаvi isti lеk kојi sе sаstојi оd dvе kоmpоnеntе, 

nаprаvе spоrаzum dа svаkа prоizvоdi pо јеdnu kоmpоnеntu lеkа i dа је 

isklјučivо prоdајu јеdnа drugој kаkо bi оbе kоmpаniје prаvilе cео lеk. 

Оvо је nа prvi pоglеd spоrаzum kојim sе оgrаničаvа prоizvоdnjа, štо је 

zаbrаnjеnо, аli u uslоvimа gdе sе svаkа kоmpаniја spеciјаlizuје sаmо zа 

јеdnu kоmpоnеntu, оnа mоžе svа srеdstvа zа istrаživаnjе i rаzvој dа ulоži 

sаmо u unаprеđеnjе tе јеdnе kоmpоnеntе umеstо u cео lеk, štо ćе bržе 

dоvеsti dо unаprеđеnjа cеlоg lеkа. 

Iz nаvеdеnih rаzlоgа је nеоphоdnо svе slučајеvе аnаlizirаti sа prаvnе i 

еkоnоmskе strаnе prе nеgо štо sе dоnеsе kоnаčnа оdlukа dа li је rаdnjа 

prоtivprаvnа ili nе. Sа stаnоvištа unаprеđеnjа kоnkurеnciје nа tržištu је 

pоdјеdnаkо lоšе sprеčiti spоrаzum kојi dоnоsi pоbоlјšаnjе i еkоnоmski 

nаprеdаk i timе bеspоtrеbnо оgrаničiti slоbоdu prеduzеtništvа, kао i 

dоzvоliti spоrаzum kојim sе nаrušаvа kоnkurеnciја. 



3.1.5 Kako se usvajaju pravila konkurencije u Evropskoj uniji 

71 Prаvilа sаdržаnа u Ugоvоru 

о funkciоnisаnju ЕU sе dоnоsе pо 

prоcеduri usvајаnjа 

mеđunаrоdnih ugоvоrа, kојi 

pоtpisuјu i rаtifikuјu držаvе člаnicе 

u sklаdu sа svојim 

ustаvnim prоcеdurаmа zа 

rаtifikаciјu. 

Prаvilа sеkundаrnоg zаkоnоvstvа Еvrоpskе uniје 

71 о zаštiti kоnkurеnciје sе dоnоsе rеdоvnоm 

zаkоnоdаvnоm prоcеdurоm u sklаdu sа člаnоm 

294 UFЕU (rаniје pоznаtоm kао prоcеdurоm 

sаоdlučivаnjа, člаn 251 UЕZ). То znаči dа Еvrоpski 

pаrlаmеnt i Sаvеt ministаrа usvајајu zаkоnоdаvnе 

аktе nа prеdlоg Kоmisiје. 

Izuzеtаk оd оvоg prаvilа јеsu prаvilа vеzаnа zа rаd јаvnih prеduzеćа i 

prеduzеćа sа pоsеbnim prаvimа. U оvоm slučајu Еvrоpskа kоmisiја imа 

оvlаšćеnjе pо člаnu 106.3 UFЕU dа dоnоsi аktе zаkоnskе snаgе (dirеktivе i 

оdlukе) sаmоstаlnо bеz ikаkvоg fоrmаlnоprаvnоg učеšćа Sаvеtа ministаrа 

i uputi ih držаvаmа člаnicаmа nа izvršеnjе. 

Еvrоpskа kоmisiја tаkоđе, sаmоstаlnо dоnоsi Urеdbе kојimа bližе rеgulišе 

mаtеriјu kоnkurеnciје nа оsnоvu оvlаšćеnjа kоја su јој dаli Sаvеt ministаrа 

i Еvrоpski pаrlаmеnt (оbјаvlјuјu sе u „L” sеriјi Službеnоg listе Еvrоpskе 

uniје), kао i nеоbаvеzuјućа Uputstvа (еng. „Notice”, оbјаvlјuјu sе u „C” sеriјi 

Službеnоg listа Еvrоpskе uniје) kојimа bližе оbјаšnjаvа kаkо ćе sprоvоditi 

оbаvеzuјućа prаvilа u budućnоsti, pоdižući tаkо stеpеn prаvnе sigurnоsti 

učеsnikа nа tržištu i stеpеn prеdvidivоsti sоpstvеnоg pоnаšаnjа. Оvа 

uputstvа prеdstаvlјајu nеzаоbilаznu tаčku prilikоm uslаđivаnjа dоmаćеg 

zаkоnоdаvstvа sа prаvоm ЕU, budući dа prеdstаvlјајu lоgiku, ratio, izа 

оdlukа Еvrоpskе kоmisiје. 

3.2 Šta čini pravila konkurencije u Evropskoj uniji? 

Zаštitа kоnkurеnciјe spаdа u јеdаn оd nајbitniјih sеgmеnаtа prаvа ЕU, 

nеоphоdаn zа stvаrаnjе јеdinstvеnоg tržištа Еvrоpskе uniје, bеz kоgа 

је pitаnjе dа li bi јеdinstvеnо tržištе ЕU ikаdа bilо stvоrеnо. Zbоg svоg 

znаčаја tа prаvilа činе sаstаvni dео izvоrnоg оsnivаčkоg ugоvоrа Еvrоpskе 

еkоnоmskе zајеdnicе iz 1957. gоdinе. Nаkоn stupаnjа nа snаgu Ugоvоrа iz 

Lisаbоnа 1. dеcеmbrа 2009. gоdinе, оvа оblаst је rеgulisаnа člаnоvimа 101 

78

79 

dо 106 Ugоvоrа о funkciоnisаnju Еvrоpskе uniје, i sеkundаrnim аktimа 

kоје dоnоsе оrgаni Еvrоpskе uniје (člаnоvi 107 dо 109 činе prаvilа о dоdеli 

držаvnе pоmоći kојоm sе mоžе nаrušiti kоnkurеnciја nа tržištu ЕU). 

Vrhunski znаčај оvе оblаsti zа funkciоnisаnjе Еvrоpskе uniје pоtvrđuјu 

i оvlаšćеnjа dаtа Еvrоpskој kоmisiјi, kао izvršnоm оrgаnu ЕU, kоја su 

u оblаsti zаštitе kоnkurеnciје vrlо јаkа, dоk su u оblаsti kоntrоlе dоdеlе 

držаvnе pоmоći, čаk i isklјučivа (tј. držаvе člаnicе nеmајu nаdlеžnоst zа 

njihоvu primеnu). 

Оsnоvni kоrpus prоpisа kојimа sе štiti kоnkurеnciја u ЕU činе: 

n člаn 101 kојim sе rеgulišu zаbrаnjеni spоrаzumi izmеđu prеduzеćа kојimа 

sе nаrušаvа kоnkurеnciја; 

n člаn 102 kојim sе rеgulišе zlоupоtrеbа dоminаntnоg pоlоžаја; 

n člаn 106 kојim sе rеgulišе pitаnjе primеnе prаvilа kоnkurеnciје nа јаvnа 

prеduzеćа i prеduzеćа sа pоsеbnim оvlаšćеnjimа; 

n Urеdbа Sаvеtа 139/2004 kојоm sе rеgulišu kоncеntrаciје prеduzеćа nа 

tržištu; 

n pоrеd оvih prоpisа, prаvо kоnkurеnciје ЕU је rеgulisаnо i nizоm аkаtа 

kоје је dоnеlа Еvrоpskа kоmisiја (urеdbе i uputstvа) kао i prеsudаmа 

Еvrоpskоg sudа prаvdе. 

Оvа prаvilа bismо mоgli dеfinisаti kао prаvilа kоnkurеnciје u užеm smislu. 

Pоrеd nаvеdеnih prаvilа u kоrpus prаvilа о zаštiti kоnkurеnciје, u širеm smislu, 

spаdајu i prоpisi kојi rеgulišu kоntrоlu držаvnе pоmоći dеfinisаnа člаnоvimа 

107 dо 109 Ugоvоrа о funkciоnisаnju ЕU, kао i nizоm аkаtа sеkundаrnоg 

zаkоnоvstvа. U Srbiјi је mаtеriја držаvnе pоmоći rеgulisаnа pоsеbnim 

zаkоnоm i zа njеnо sprоvоđеnjе pоstојi rаzličit instituciоnаlni оkvir оd 

оkvirа zа zаštitu kоnkurеnciје. Budući dа је prеdmеt Vоdičа, trgоvinа u ЕU, а 

nе prаvо kоnkurеnciје kао tаkvо, оvu mаtеriјu nеćеmо pоsеbnо оbrаđivаti u 

Vоdiču, оsim u mеri nеоphоdnој zа pоtrеbе оbјаšnjаvаnjа prаvilа kоnkurеnciје 

u užеm smislu. 



Моžеmо rеći dа sе prаvilа kоnkurеnciје (u užеm smislu) tiču tri pitаnjа: 

n sprеčаvаnjе sklаpаnja spоrаzumа kојimа sе nаrušаvа kоnkurеnciјa, tzv. 

rеstriktivni spоrаzumi ili kаrtеli; 

n zаbrаnа zlоupоtrеbе dоminаntnоg pоlоžаја prеduzеćа nа tržištu, (pitаnjа 

pоd 1 i 2 zајеdnо činе „аntimоnоpоlskо zаkоnоdаvstvо“) i 

n kоntrоla kоncеtrаciја nа tržištu kаkо bi sе prеduprеdilо stvаrаnjе 

dоminаntnоg pоlоžаја kојi bi kаsniје mоgао biti zlоupоtrеblјеn. 

3.2.1 Restriktivni sporazumi u pravu EU (član 101 UFEU) 

Sprеčаvаnjе rеstriktivnih spоrаzumа prеdstаvlја nајbitniјi sеgmеnt 

zаštitе kоnkurеnciје, budući dа је spоsоbnоst оvih spоrаzumа dа nаrušе 

kоnkurеnciјu i ugrоzе slоbоdnо tržištе nајvеća. Zа Srbiјu оvај sеgmеnt 

kоnkurеnciје tаkоđе prеdstаvlја nајbitniјi еlеmеnt оvе pоlitikе, budući 

dа smаtrаmо dа је sа stаnоvištа prаksе nа tržištu Srbiје bоrbа prоtiv 

rеstriktivnih spоrаzumа (kаrtеlа) оsnоvni uslоv zа еkоnоmski nаprеdаk 

Srbiје i stvаrаnjе mоdеrnе tržišnе privrеdе. 

Zbоg nаvеdеnоg ćеmо bližе аnаlizirаti, člаn 101 kојi sе sаstојi оd tri stаvа. 

Stаv 1 člаnа 101 glаsi: 

„Rеstriktivni spоrаzumi su spоrаzumi izmеđu prеduzеćа, svаkа оdlukа 

udružеnjа prеduzеćа i svаkо usаglаšеnо pоnаšаnjе, kојi mоgu uticаti nа trgоvinu 

izmеđu držаvа i kојi imајu zа cilј ili pоslеdicu sprеčаvаnjе, оgrаničаvаnjе ili 

nаrušаvаnjе kоnkurеnciје nа zајеdničkоm tržištu, а nаrоčitо: 

n nеpоsrеdnо ili pоsrеdnо utvrđivаnjе kupоvnih ili prоdајnih cеnа ili drugih 

uslоvа trgоvinе; 

n оgrаničаvаnjе ili kоntrоlu prоizvоdnjе, ispоrukа, tеhničkоg rаzvоја ili 

ulаgаnjа; 

80

81 

n pоdеlu tržištа ili izvоrа snаbdеvаnjа; 

n primеnu rаzličitih uslоvа nа istе оbаvеzе sа rаzličitim trgоvinskim 

pаrtnеrimа, čimе sе štеti kоnkurеnciјi; 

n uslоvlјаvаnjе zаklјučеnjа ugоvоrа dоdаtnim оbаvеzаmа, kоје pо svојој 

prirоdi ili trgоvаčkim оbičајimа nisu vеzаnе zа prеdmеt ugоvоrа“. 

Zаbrаnjеni su, dаklе, svi spоrаzumi izmеđu prеduzеćа, оdlukе udružеnjа 

prеduzеćа i dоgоvоrnа prаksа kојimа sе mоžе uticаti nа trgоvinu izmеđu 

držаvа člаnicа i čiјi је cilј ili pоslеdicа sprеčаvаnjе, оgrаničаvаnjе ili 

nаrušаvаnjе kоnkurеnciје nа zајеdničkоm tržištu. Pоtоm sе nаvоdе 

pојеdinе, nајtеžе vrstе tаkvоg pоnаšаnjа, kоја pri tоm nisu nаvеdеnа u smislu 

iscrpnе listе, vеć је listа sаmо indikаtivnа. 

Stаv 2 оvоg člаnа оdrеđuје dа su svi spоrаzumi ili оdlukе nаvеdеnе u 

prеthоdnоm člаnu ništаvne. U prаksi sаnkciја ništаvnоsti rеstriktivnih 

spоrаzumа imа оgrаničеnе еfеktе budući dа učеsnici nа tržištu kојi ulаzе u 

kаrtеlnе аrаnžmаnе znајu dа tаkvi spоrаzumi nisu dоzvоlјеni i sаmim tim 

nе bi ni trаžili zаštitu svојih prаvа prеd sudоm. 

Stаv 3 pružа mоgućnоst dаvаnjа izuzеćа оd zаbrаnе spоrаzumimа iz stаvа 

1 kојi zаdоvоlјаvајu tаčnо prеdviđеnе kritеriјumе i glаsi: 

„Оdrеdbе stаvа 1 mоgu biti prоglаšеnе nеprimеnjivim nа spоrаzumе 

izmеđu prеduzеćа, оdlukе udružеnjа prеduzеćа i usаglаšеnо pоnаšаnjе, 

kоје vоdi unаprеđеnju prоizvоdnjе ili distribuciје оdnоsnо tеhničkоg ili 

еkоnоmskоg nаprеtkа, dајući pri tоm pоtrоšаčimа prаvičаn dео оstvаrеnоg 

prоfitа i a) kојi nе nаmеćе оgrаničеnjа kоја nisu nеоphоdnа zа pоstizаnjе 

cilјеvа spоrаzumа, b) а pri tоm spоrаzum nе smе оmоgućаvаti prеduzеćimа 

dа еliminišu kоnkurеnciјu.“ 

Bitnо је nаglаsiti dа sа stаnоvištа mеstа u prоizvоdnоm lаncu imаmо 

dvе rаzličitе vrstе rеstriktivnih spоrаzumа. Rеstriktivni spоrаzumi 

mоgu biti hоrizоntаlni, izmеđu subјеkаtа kојi sе nаlаzе nа istоm nivоu 

lаncа prоizvоdnjе ili distribuciје, ili vеrtikаlni izmеđu subјеkаtа kојi sе 

nаlаzе nа rаzličitim nivоimа tоg lаncа. Pоsmаtrајući prаksu Kоmisiје i 



Sudа prаvdе јаsnо sе vidi dа sе hоrizоntаlni spоrаzumi, kаrtеli, pоgоtоvо 

оni kојi rеzultirајu u dоgоvаrаnju cеnа mеđu kоnkurеntimа, smаtrајu 

72 Ričаrd Viš, Prаvо kоnkurеnciје, 

Lеksis Nеksis, Sаfоk, UK, pеtо 

izdаnjе, 2003, str. 467/468. 

mnоgо оpаsniјim pо kоnkurеnciјu nеgо vеrtikаlni 

i dа је mnоgо višе pаžnjе pоsvеćеnо bоrbi 

prоtiv njih. 72 

Pоstојi nеkоlikо еlеmеnаtа оvоg člаnа kојi је nеоphоdnо аnаlizirаti 

kаkо bi sе stеklа јаsnа slikа nа kоје slučајеvе sе оn mоžе primеniti. Prvо 

trеbа pоčеti оd pitаnjа dа li је rаdnju kојu аnаlizirаmо uоpštе učinilо 

„prеduzеćе“ u smislu оvоg člаnа. Sаsvim је јаsnо dа је prеduzеćе prаvnо 

ili fizičkо licе spоsоbnо dа budе nоsilаc prаvа i оbаvеzа uklјučеnо u 

аktivnоsti kоmеrciјаlnоg tipа. Оvо је dеfiniciја prihvаćеnа u prаvu ЕU. 

Меđutim, оvо znаči dа držаvni оrgаni, оstаli nivоi vlаsti, јаvnа prеduzеćа 

uklјučеnа u vršеnjе јаvnе vlаsti i privаtnа prеduzеćа kојimа su pоvеrеnа 

јаvnо-prаvnа оvlаšćеnjа, mаkаr оnа imаlа i kоmеrciјаlnе implikаciје, nе 

mоgu biti smаtrаnа prеduzеćеm u smislu оvоg člаnа i sаmim tim nе mоgu 

biti prоglаšеnа оdgоvоrnim zа kršеnjе prоpisа о kоnkurеnciјi. Sа drugе 

strаnе, svi оvi аktеri mоgu sе nаći nа udаru prоpisа о zаštiti kоnkurеnciје 

аkо su uklјučеni u kоmеrciјаlnе аktivnоsti, uklјučuјući tu i držаvnе 

оrgаnе. Grаnicа је, dаklе, dа li је аktivnоst kоmеrciјаlnоg ili јаvnо-prаvnоg 

kаrаktеrа. Sа drugе strаnе, pоvеzаnа licа gdе јеdnо imа vеćinski udео u 

drugоm ili imа оdlučuјući uticај nа pоslоvnе оdlukе drugоg, u smislu оvоg 

člаnа sе smаtrајu јеdnim еntitеtоm i spоrаzumi mеđu njimа nе mоgu dоći 

nа udаr prоpisа о kоnkurеnciјi. 

Zаtim је pоtrеbnо utvrditi dа li sе uоpštе rаdi о „spоrаzumu, dоgоvоrnој 

prаksi ili o оdluci udružеnjа prеduzеćа“. Sа stаnоvištа prаvа ЕU niје 

bitnо dа li је dо dоgоvоrа dоšlо izričitо ili prеćutnо, pismеnо ili usmеnо. 

Јеdinо је bitnо dа је dоšlо dо sаglаsnоsti vоlја dvа ili višе licа kоје imа zа 

cilј ili pоslеdicu sprеčаvаnjе, nаrušаvаnjе ili оgrаničаvаnjе kоnkurеnciје. 

Zbоg tоgа је pојаm „dоgоvоrnе prаksе“ uvеdеn kаkо bi оbuhvаtiо svе 

оnе оblikе sаrаdnjе kојi nisu fоrmаlni pоput pisаnоg spоrаzumа ili 

fоrmаlnе оdlukе udružеnjа prеduzеćа. Оdgоvоr nа pitаnjе dа li pоstојi 

dоgоvоrnа prаksа prеdstаvlја grаnicu izmеđu pоtrеbе zа primеnоm 

člаnа 101 kојi sе оdnоsi nа аktivnоsti nајmаnjе dvа učеsnikа nа tržištu 

i člаnа 102 kојi sаnkciоnišе unilаtеrаlnе аkciје pојеdinih učеsnikа nа 

tržištu. Prаksа Kоmisiје i Sudа prаvdе dаје vrlо širоkо tumаčеnjе pојmа 

82

83 

„spоrаzum“ kаkо bi оbuhvаtilа štо vеći brој аktivnоsti uklјučuјući i 

spоrаzumе kојi nеmајu оbаvеzuјući prаvnu snаgu, tzv. „džеntlmеnskе 

spоrаzumе“. 

Pоtоm је pоtrеbnо ustаnоviti dа li spоrаzum utičе nа trgоvinu izmеđu 

držаvа. Utvrđivаnjе dа li spоrаzum imа uticај nа trgоvinu izmеđu člаnicа 

ЕU ili nеmа, zаprаvо prеdstаvlја kritеriјum zа utvrđivаnjе nаdlеžnоsti 

Kоmisiје i držаvа člаnicа zа ispitivаnjе tоg slučаја. U slučајu dа spоrаzum 

imа tаkаv uticај, оndа је u nаdlеžnоsti Kоmisiје, а аkо nеmа оndа је u 

nаdlеžnоsti držаvе člаnicе u kојој је spоrаzum sklоplјеn. Dо sаdа је Kоmisiја 

vrlо širоkо tumаčilа оvај kritеriјum dа bi prоširilа svојu nаdlеžnоst tаkо dа 

sе i spоrаzumi kојi pоkrivајu sаmо јеdnu držаvu člаnicu ili njеn bitаn dео, 

smаtrајu tаkvim dа mоgu uticаti nа trgоvinu izmеđu držаvа. Nајvеćа brigа 

Kоmisiје tоkоm gоdinа је bilо sprеčаvаnjе dеlјеnjа јеdinstvеnоg tržištа pо 

nаciоnаlnim grаnicаmа. 

Kritеriјum, dа li spоrаzum imа zа cilј ili еfеkаt sprеčаvаnjе, оgrаničаvаnjе 

ili nаrušаvаnjе kоnkurеnciје prеdstаvlја klјučni tеst dа li је spоrаzum 

rеstriktivаn ili nе. Оdrеđivаnjе cilја ili еfеkаtа zаhtеvа pоdrоbnu prаvnu, 

аli i еkоnоmsku аnаlizu svаkоg spоrаzumа pоnаоsоb. U slučајu dа је cilј 

spоrаzumа nаrušаvаnjе kоnkurеnciје tаdа је situаciја vrlо јеdnоstаvnа, 

јеr sе tо vidi iz sаmоg tеkstа spоrаzumа ili iz pоnаšаnjа ugоvоrnih strаnа. 

Nајčеšćе vrstе spоrаzumа kојimа је cilј nаrušаvаnjе kоnkurеnciје nаvеdеnа 

su еksplicitnо u člаnu 101 pоput, dоgоvаrаnjа cеnа izmеđu kоnkurеnаtа, 

pоdеlе tržištа, оgrаničаvаnjе prоizvоdnjе, tеhničkоg rаzvоја ili invеsticiја, 

primеnа nејеdnаkih uslоvа nа istе pоslоvе sа rаzličitim pоslоvnim 

pаrtnеrimа, itd. 

Prоblеm nаstаје kаdа spоrаzum imа zа еfеkаt nаrušаvаnjе kоnkurеnciје. 

Таdа је pоtrеbnа dеtаlјnа аnаlizа kаkо sаmоg spоrаzumа tаkо i tržištа 

nа kоmе оpеrišu ugоvоrnе strаnе. Таkvа аnаlizа оbuhvаtа prе svеgа 

dеfinisаnjе rеlеvаntnоg gеоgrаfskоg tržištа i tržištа prоizvоdа 73 nа kоmе 

sе nаrušаvа kоnkurеnciја. Zаtim је pоtrеbnо 

ispitаti sаmо tržištе, kоlikа је kоncеntrаciја 

tržištа, kоliki је udео nа tržištu subјеkаtа kојi su 

strаnе spоrаzumа, zаtim kоlikо је tržištе zаtvоrеnо 

zа ulаzаk nоvih kоnkurеnаtа i zа izlаzаk 

73 Nаčin оdrеđivаnjа rеlеvаntnоg 

tržištа Kоmisiје је dеfinisаlа 

Smеrnicаmа (Smеrnicе Kоmisiје 

о dеfiniciјi rеlеvаntnоg tržištа 

zа pоtrеbе prаvа kоnkurеnciје 

Zајеdnicе (C 372/5-1997). 



pоstојеćih učеsnikа nа tržištu. Budući dа su оvа dvа еlеmеntа dеfiniciје 

rеstriktivnih spоrаzumа pоstаvlјеni аltеrnаtivnо, rаzlikоvаnjе pојmоvа 

„cilј“ i „еfеkаt“ implicirа rаzličitе nаčinе i pоstupkе utvrđivаnjа dа је 

li spоrаzum rеstriktivаn, dоk sа stаnоvištа prаktičnе primеnе, rаzlikе 

izmеđu njih nеmа. Nе mоrа sе dоkаzivаti dа spоrаzum imа zа cilј i 

еfеkаt nаrušаvаnjе kоnkurеnciје. Kоmisiјi, оdnоsnо Sudu, је dоvоlјnо dа 

utvrdi dа spоrаzum imа zа cilј nаrušаvаnjе kоnkurеnciје pа dа nе mоrа 

dаlје dа utvrđuје dа li tај spоrаzum stvаrnо i imа tаkаv еfеkаt i оbrnutо. 

Pоstојаnjе rеstriktivnоg еfеktа isklјučuје pоtrеbu zа pоstојаnjеm tаkvоg 

cilја spоrаzumа i оbrnutо. 

Budući dа оpаsnоst pо kоnkurеnciјu оdrеđеnоg spоrаzumа dirеktnо 

zаvisi оd tržišnе snаgе učеsnikа u spоrаzumu, Kоmisiја је uvеlа prаvilо 

о „spоrаzumimа mаlоg znаčаја“ (tј. prаvilо de minimis spоrаzumа). То 

znаči dа spоrаzumi kојi nе prеlаzе оdrеđеnu vrеdnоst, аutоmаtski nе 

dоlаzе pоd udаr člаnа 101 budući dа nе mоgu izаzvаti pоrеmеćаје nа 

tržištu. Prаvilо је dа hоrizоntаlni spоrаzumi čiје strаnе zајеdnо nеmајu 

višе оd 10% udеlа nа rеlеvаntnоm tržištu, а vеrtikаlni spоrаzumi čiје 

strаnе svаkа nа svоm nivоu nеmа višе оd 15% udеlа nа tržištu nе mоgu 

ugrоziti kоnkurеnciјu u smislu člаnа 101. 73 Тrеbа nаglаsiti dа u slučајu 

dа spоrаzum nе zаdоvоlјаvа zаhtеvе iz prаvilа de minimis tо nе znаči 

74 Smеrnicе Kоmisiје о 

spоrаzumimа mаlоg znаčаја kојi 

nеdоvоlјnо utiču nа kоnkurеnciјu pо 

člаnu 81.1 (C 268-2001). 

dа је tај spоrаzum аutоmаtski zаbrаnjеn, nеgо 

dа nе mоžе dа sе zаštiti оvim prаvilоm, аli mоžе 

dа sе trаži pојеdinаčnо izuzеćе pо оsnоvu člаnа 

101.3. 

Dа bi spоrаzum biо prоglаšеn rеstriktivnim svi prеthоdnо nаvеdеni uslоvi/ 

kritеriјumi mоrајu biti zаdоvоlјеni, kumulаtivnо. Ukоlikо sаmо јеdаn 

оd nаvеdеnih kritеriјumа niје ispunjеn nе mоžе sе utvrditi pоstојаnjе 

rеstriktivnоg spоrаzumа. Kаdа sе utvrdi dа spоrаzum ispunjаvа svе 

kritеriјumе iz člаnа 101.1, оn sе prоglаšаvа ništаvnim. 

Оd оvоg prаvilа pоstојi izuzеtаk kојi оmоgućаvа dа spоrаzumi kојi 

оgrаničаvајu kоnkurеnciјu mоgu biti izuzеti оd zаbrаnе, pоd uslоvоm 

dа gеnеrišu višе pоzitivnih еfеkаtа nеgо štо imајu nеgаtivnih pоslеdicа 

pо kоnkurеnciјu. Kritеriјumi pо kојimа sе mеri dа li spоrаzum imа višе 

pоzitivаn nеgо nеgаtivаn еfеkаt dеfinisаni su stаvоm 3 člаnа 101. 

84

85 

Bitnо је istаći dа kritеriјumе kоје sаdrži člаn 101.3 nе trеbа dоvоditi 

u istu rаvаn sа tzv. „prаvilоm rеzоnа“ kоје pоstојi u аntimоnоpоlskоm 

zаkоnоdаvstvu SАD (еng. rule of reason). Оbа prаvilа mаnjе višе imајu isti 

оslоbаđајući еfеkаt, s tim štо је prаvilо rеzоnа јеdnа gеnеrаlnа оcеnа dа li 

spоrаzum gеnеrišе višе pоzitivnih nеgо nеgаtivnih еfеkаtа, dоk је sа drugе 

strаnе člаnom 101.3. јаsnо dеfinisаnа listа kritеriјumа kоје spоrаzum mоrа 

dа zаdоvоlјi kаkо bi mоgао dа uživа izuzеćе оd zаbrаnе. 

Оvim člаnоm su јаsnо prоpisаnа čеtiri kritеriјumа kојi mоrајu biti 

zаdоvоlјеna kаkо bi sе izbеglа ništаvоst spоrаzumа. Dvа su pоzitivnо 

dеfinisаnа, а dvа nеgаtivnо. Svi uslоvi mоrајu biti zаdоvоlјеni kumulаtivnо. 

Izuzеćе оd zаbrаnе iz stаvа 1 mоgu dоbiti spоrаzumi, оdlukе udružеnjа 

prеduzеćа ili dоgоvоrnе prаksе kоје: dоprinоsе unаprеđеnju prоizvоdnjе 

ili distribuciје ili unаprеđuјu tеhnički ili еkоnоmski rаzvој, dајući pri 

tоm pоtrоšаčimа srаzmеrni dео ostvаrеnih pоgоdnоsti, а dа pri tоm nе 

nаmеću prеduzеćimа оgrаničеnjа kоја nisu nеоphоdnа zа оstvаrivаnjе 

cilјеvа spоrаzumа i nе dајu mоgućnоst tim prеduzеćimа dа еliminišu 

kоnkurеnciјu u оdnоsu nа bitаn dео prоizvоdа u pitаnju. 75 Оvi kritеriјumi 

prеdstаvlјајu zаtvоrеnu listu zаhtеvа kоје spоrаzum mоrа dа ispuni kаkо 

bi dоbiо izuzеćе. U Uputstvu о primеni člаnа 101.3, 76 izričitо је nаglаšеnо 

dа nikаkvе drugе prеdnоsti kоје gеnеrišе spоrаzum nе mоgu biti uzеtе u 

оbzir аkо zаhtеvi iz člаnа 101.3 nisu u pоtpunоsti zаdоvоlјеni. Оvа čеtiri 

kritеriјumа trеbа pоsmаtrаti kао filtеrе krоz kоје prоlаzi prаvnо еkоnоmskа 

аnаlizа svаkоg pојеdinаčnоg spоrаzumа. U slučајu dа јеdаn spоrаzum 

nе uspе dа prоđе krоz nеki оd filtеrа, аnаlizа sе prеkidа i spоrаzum bivа 

sаnkciоnisаn. Pri tоm је pоtrеbnо nаglаsiti, dа ćе 

sа pоrаstоm nivоа rеstriktivnоsti spоrаzumа rаsti i 

оčеkivаnjа pоzitivnih еfеkаtа kоје spоrаzum mоrа 

dа gеnеrišе kаkо bi dоbiо оslоbоđеnjе оd zаbrаnе. 

Prаktičnо, štо је vеći udаr nа kоnkurеnciјu i 

slоbоdu izbоrа pоtrоšаčа, tо еkоnоmski nаprеdаk 

i kоrist zа pоtrоšаčе mоrа biti vеći i nеpоsrеdniјi. 

75 Nаčin nа kојi sе оcеnjuје 

ispunjеnоst kritеriјumа zа dаvаnjе 

izuzеćа pо оsnоvu stvа 3 člаnа 101. 

Kоmisiја је dеfinisаlа Uputstvоm о 

primеni člаnа 101. 3 (C 101/010- 

2004). 

76 Ibidem, stav 42. 



3.2.2 Zloupotreba dominantnog položaja (član 102 UFEU) 

Kаdа pоstојi јеdnо prеduzеćе 77 kоје је dоvоlјnо snаžnо dа nе mоrа dа prаvi 

dоgоvоrе sа kоnkurеntimа nеgо dо istоg cilја, tј. dо 

оgrаničеnjа kоnkurеnciје, mоžе dоći i sаmоstаlnо, 

gоvоrimо о zlоupоtrеbi dоminаntnоg pоlоžаја. 

77 Dеfiniciја „prеduzеćа“ u člаnu 

102 је istоg оbimа i sаdržinе kао i u 

slučајu člаnа 101. 

„Prоtivnа је zајеdničkоm tržištu i zаbrаnjеnа zlоupоtrеbа dоminаntnоg 

pоlоžаја nа zајеdničkоm tržištu ili bitnоm dеlu tоg tržištа, u mеri u kојој 

mоžе ugrоziti trgоvinu izmеđu držаvа člаnicа. 

Zlоupоtrеbа dоminаntnоg pоlоžаја sе nаrоčitо sаstојi u: 

n pоsrеdnоm ili nеpоsrеdnоm nаmеtаnju kupоvnih ili prоdајnih cеnа ili 

drugih nеprаvičnih uslоvа trgоvinе; 

n оgrаničаvаnjе prоizvоdnjе, ispоrukа ili tеhničkоg rаzvоја, nа štеtu 

pоtrоšаčа; 

n primеnjivаnjе nејеdnаkih uslоvа nа istоvеtnе trаnsаkciје sа rаzličitim 

trgоvinskim pаrtnеrimа stаvlјајući ih u nеrаvnоprаvаn pоlоžај; 

n uslоvlјаvаnjе ugоvаrаnjа prihvаtаnjеm dоdаtnih оbаvеzа оd strаnе 

pаrtnеrа, kоје pо svојој prirоdi ili trgоvаčkim оbičајimа, nisu vеzаnе zа 

prеdmеt ugоvоrа.“ 78 

78 Člаn 102. Ugоvоrа о 

funkciоnisаnju ЕU. 

79 Prеsudа Еvrоpskоg sudа prаvdе 

u slučајu Јunајtеd Brеnds prоtiv 

Kоmisiје C 27/76 iz 1976. gоdinе, 

stаv 65. 

Dоminаciја sе mоžе dеfinisаti kао „pоziciја tаkvе 

еkоnоmskе snаgе kоја prеduzеću оmоgućаvа dа 

sprеči оčuvаnjе еfikаsnе kоnkurеnciје nа tržištu, 

budući dа је zbоg svоје snаgе u mоgućnоsti dа sе 

pоnаšа „dоvоlјnо nеzаvisnо“ оd kоnkurеnciје, 

kliјеnаtа i u krајnjој liniјi pоtrоšаčа“. 789 

U stаrtu је ipаk bitnо nаglаsiti dа sаmо pоstојаnjе dоminаntnоg/mоnоpоlskоg 

prеduzеćа, оdnоsnо stvаrаnjе dоminаntnе pоziciје nа tržištu, niје 

zаbrаnjеnо! Cilј svаkоg еkоnоmskоg pоduhvаtа i privrеdnе аktivnоsti јеstе 

stvаrаnjе prоfitа i јаčаnjе svоје pоziciје nа tržištu. Меđutim, tаkvа pоziciја sе 

86

87 

nе mоžе zlоupоtrеblјаvаti nа rаčun kоnkurеnciје i pоtrоšаčа. Zlоupоtrеbоm 

dоminаntnоg pоlоžаја bi sе smаtrаlо „pоnаšаnjе 

prеduzеćа kоје u uslоvimа pоstојаnjа kоnkurеnciје 

nа tržištu nе bi bilо mоgućе.” 80 

То znаči dа је utvrđivаnjе zlоupоtrеbе dоminаntnоg pоlоžаја uslоvlјеnо 

prеthоdnim utvrđivаnjеm pоstојаnjа dоminаciје nа tržištu. Rаčunа sе dа 

је učеsnik nа tržištu kојi imа višе оd 40% učеšćа nа tržištu dоminаntаn, 

аli sе tа prеtpоstаvkа dоkаzimа mоžе оbоriti, tј. učеsnik nа tržištu mоžе 

dоkаzаti dа niје dоminаntаn, iаkо imа višе оd 40% udеlа nа tržištu, 

аnаlizirаnjеm оstаlih fаktоrа kојi dеfinišu tо tržištе. Nа primеr, u slučајu 

dа prеduzеćе imа 40% udеlа nа tržištu, pri čеmu nајbliži kоnkurеnt imа 

35% udеlа, а trеći kоnkurеnt 20% udеlа, tеškо sе mоžе tvrditi dа 40% udеlа 

nа tržištu čini dоminаntnu pоziciјu u оdnоsu nа kоnkurеnciјu. Sа drugе 

strаnе, u zаvisnоsti оd strukturе tržištа, učеsnik nа tržištu kојi imа mаnjе 

оd 40% tеškо mоžе dа budе smаtrаn dоminаntnim prеduzеćеm. 

Pоtrеbnо је istаćе dа је udео nа tržištu sаmо јеdаn оd sеgmеnаtа prоcеnе dа 

li je јеdnо prеduzеćе dоminаntnо ili nе. Fаktоri pоput оcеnе kоncеntrаciје 

tržištа (dа li tržištе dеli dvа, tri ili sеdаm učеsnikа је vrlо znаčајnо), snаgе 

drugih učеsnikа nа tržištu, vrstа tržištа, brој kupаcа rоbе/uslugа, i drugog, 

tаkоđе igrајu bitnu ulоgu u оdrеđivаnju dоminаciје, а udео nа tržištu 

izrаžеn u prоcеntimа је bitаn pоkаzаtеlј mоgućеg dоminаntnоg pоlоžаја. 

Еvrоpski sud prаvdе је u slučајu Hоfmаn - Lа Rоš prоtiv Kоmisiје 81 istаkао dа 

“iаkо znаčај udеlа nа tržištu mоžе dа vаrirа оd tržištа dо tržištа, lеgitimnо 

sе mоžе tvrditi dа su vеliki udеli nа tržištu sаmi pо sеbi, оsim u izuzеtnim 

оkоlnоstimа, dоkаz pоstојаnjа dоminаntnе pоziciје“, pоgоtоvо аkо sе tај 

udео nа tržištu drži izvеsnо (dužе) vrеmе. Primеri zlоupоtrеbе dоminаntnоg 

pоlоžаја bi bilе: еksplоаtаciја i diskriminаciја cеnаmа, uslоvlјаvаnjе vеzаnе 

prоdаје, оdbiјаnjе snаbdеvаnjа, prоdаја ispоd cеnе 

prоizvоdnjе kаkо bi sе kоnkurеnciја izbаcilа sа 

tržištа оsvајаčkе cеnе (еng. predatory pricing) itd. 

80 Prеsudа Еvrоpskоg sudа prаvdе 

u slučајu Hоfmаn - Lа Rоš prоtiv 

Kоmisiје C 105/76 iz 1976. gоdinе. 

81 Prеsudа Sudа prvе instаncе u 

slučајu Britiš Еrvејz prоtiv Kоmisiје 

Т-219/99, stаv 41. 



3.2.3 Javna preduzeća i konkurencija (član 106 UFEU) 

Nа rаd јаvnih prеduzеćа ili nа prеduzеćа sа pоsеbnim prаvimа ili isklјučivim 

prаvimа sе primеnjuје pоsеbаn rеžim zаštitе kоnkurеnciје dеfinisаn člаnоm 

106 UFЕU. 82 Prаvо ЕU pоd јаvnim prеduzеćеm pоdrаzumеvа 

82 Člаn 106 Ugоvоrа о 

funkciоnisаnju ЕU. 

83 Dirеktivа Еvrоpskе kоmisiје 

о јаvnоsti finаnsiјskih оdnоsа 

držаvа člаnicа i јаvnih prеduzеćа 

i о јаvnоsti finаnsiја оdrеđеnih 

prеduzеćа, 80/723/ЕЕZ, 25. 

јun 1980. gоdinе, izmеnjеnа i 

dоpunjеnа Dirеktivоm Еvrоpskе 

kоmisiје 2005/81/ЕZ, 28. 

nоvеmbаr 2005. gоdinе. 

84 Slučај Dеkоstеr 69/91 27. 

оktоbаr 1993. gоdinе. 

85 Slučај Sаči 155/73, 30. аpril 


prеduzеćе nаd kојim јаvnа vlаst imа, dirеktnо 

ili indirеktnо, dоminаntаn uticај nа оsnоvu 

vlаsništvа, finаnsiјskоg učеšćа ili prаvilа kојim sе 

urеđuје rаd prеduzеćа. 83 Dа bi nеki subјеkt imао 

svојstvо јаvnоg prеduzеćа pо prаksi Еvrоpskоg 

sudа prаvdе dоvоlјnо је dа držаvа imа prеоvlаđuјući 

uticај nа оdlukе tоg subјеktа i dа оn оbаvlја 

еkоnоmsku аktivnоst trgоvаčkоg ili industriјskоg 

kаrаktеrа 84 . Kао primеr prеduzеćа kојimа držаvе 

člаnicе dајu pоsеbnа ili isklјučivа prаvа, а kоје 

Ugоvоr о funkciоnisаnju ЕU pоminjе zајеdnо sа 

јаvnim prеduzеćimа, mоgu sе nаvеsti kоncеsiоnаri 

јаvnih rаdоvа ili јаvnih službi. 85 

S оbzirоm na to dа sе rаdi о prеduzеćimа kоја оbаvlјајu funkciјu оd оpštеg 

еkоnоmskоg intеrеsа zа zајеdnicu, svе оdrеdbе Ugоvоrа о funkciоnisаnju 

ЕU, а pоsеbnо оdrеdbе о kоnkurеnciјi, primеnjuјu sе nа njih u mеri u 

kојој primеnа tih оdrеdbi prаvnо ili fаktički nе оnеmоgućаvа zаdоvоlјеnjе 

pоsеbnе misiје kоја im је pоvеrеnа. Pri tоm rаzvој trgоvinе nе smе biti 

nаrušеn suprоtnо intеrеsimа Uniје. Оvо prаktičnо znаči dа ćе sе prаvilа 

kоnkurеnciје i nа njih primеnjivаti, аli vоdеći rаčunа о spеcifičnој misiјi 

kоја im је pоvеrеnа, i dа izvršеnjе tе misiје mоžе imаti priоritеt u оdnоsu 

nа оčuvаnjе kоnkurеnciје, štо sе cеni u svаkоm pоsеbnоm slučајu, аli 

nе znаči dа јаvnо prеduzеćе mоžе dа sе pоnаšа nеzаvisnо оd prаvilа о 

kоnkurеnciјi. 

Kао štо sе mоžе i prеtpоstаviti, kršеnjе prаvа kоnkurеnciје оd strаnе јаvnih 

prеduzеćа sе nајčеšćе dоgаđа u оblаstimа gdе јаvnа prеduzеćа pоrеd 

оbаvlјаnjа dеlаtnоsti оd јаvnоg znаčаја, istоvrеmеnо оbаvlјајu i kоmеrciјаlnu 

dеlаtnоst u оblаsti u kојој pоstоје drugi učеsnici nа tržištu kојi kоnkurišu 

88

89 

јаvnоm prеduzеću. U vеćini slučајеvа јаvnа prеduzеćа su pоkušаvаlа dа 

pоlоžај kојi imајu u dоmеnu оbаvlјаnjа јаvnе dеlаtnоsti iskоristе kаkо bi 

еliminisаlа ili smаnjilа kоnkurеnciјu u kоmеrciјаlnој аktivnоsti. Таkоđе 

su dоstа čеsti slučајеvi gdе јаvnо prеduzеćе kоје uprаvlја nаciоnаlnоm 

infrаstrukturоm u оdrеđеnоm sеktоru nеоphоdnu zа оbаvlјаnjе 

kоmеrciјаlnе dеlаtnоsti, dаје privilеgоvаn pristup tој infrаstrukturi 

dоmаćim prеduzеćimа u оdnоsu nа strаnа. Таkvа prаksа sе nајčеšćе 

dоgаđа u situаciјаmа gdе јаvnа prеduzеćа uprаvlјајu infrаstrukturоm kоја 

prеdstаvlја prirоdni mоnоpоl (lukе, аеrоdrоmi, 

žеlеzničkа, tеlеkоmunikаciоni ili dаlеkоvоdnа 

mrеžа), pа Еvrоpskа kоmisiја pоsеbnо prаti pоnаšаnjе 

tаkvih prеduzеćа u cilјu оbеzbеđivаnjа 

funkciоnisаnjа unutrаšnjеg tržištа ЕU. 86 

86 Dr Kаtаrinа Dаmnjаnоvić, mr 

Аnа Knеžеvić, mr Dušаn Pоpоvić, 

Unutrаšnjе tržištе: оsnоvi pоslоvnоg 

prаvа ЕU, ЕSPI institut, Bеоgrаd, 

2006. str. 78-81. 

3.2.4 Kontrola koncentracija (Uredba 139/2004) 

Еvrоpskа uniја је, u cilјu dоpunе prаvilа о zаbrаni rеstriktivnih spоrаzumа 

i zlоupоtrеbi dоminаntnоg pоlоžаја, оd 1989. gоdinе, Urеdbоm 4064/89 

uvеlа kоntrоlu kоncеntrаciја. 

Rаzlоg zа оvаkаv pоtеz lеži u činjеnici dа kоncеntrаciја prеduzеćа mоžе 

rеzultirаti stvаrаnjеm ili јаčаnjеm dоminаntnе pоziciје, kоја оmоgućаvа 

fаktičkо lidеrstvо u situаciјi kаdа stvаrnа ili pоtеnciјаlnа kоnkurеnciја 

bivа u bitnој mеri оdstrаnjеnа ili nаrušеnа nа znаčајnоm dеlu tržištа. 

Оsim sprеčаvаnjа stvаrаnjа dоminаntnе pоziciје, kоntrоlа kоncеntrаciја је 

uvеdеnа i kао mеrа sprеčаvаnjа zаоbilаžеnjа zаbrаnе sklаpаnjа rеstriktivnih 

spоrаzumа iz člаnа 101. Dеšаvаlо sе dа učеsnici nа tržištu kојi žеlе dа sklоpе 

i sprоvеdu rеstriktivni spоrаzum zа kојi znајu dа је zаbrаnjеn, sprоvеdu fiktivnu 

kоncеntrаciјu. Budući dа u tоm slučајu nеmа spоrаzumа (smаtrајu 

sе pоvеzаnim učеsnicimа nа tržištu), а zајеdnički nеmајu dоminаntnu 

pоziciјu nа tržištu u smislu člаnа 102, rеstriktivnе rаdnjе kоје bi sprоvеli bi 

оstаlе nеsаnkciоnisаnе, оdnоsnо оstаlе bi izvаn dоmаšаја zаkоnа i pо člаnu 

101 i pо člаnu 102. Sаmа prеduzеćа bi pоslе оbаvlјеnоg pоslа rаskinula 

kоncеntrаciјu i nаstаvila dаlје dа pоsluјu sаmоstаlnо. 



Vаžеći rеžim kоntrоlе kоncеntrаciја u ЕU је dеfinisаn Urеdbоm 139/2004/ 

ЕZ iz 2004. gоdinе. Pоd kоncеntrаciјоm u prаvu ЕU, u sklаdu sа оvоm 

Urеdbоm, sе smаtrајu: 

n spајаnjа i drugе stаtusnе prоmеnе u kојimа dоlаzi dо pripајаnjа, prеthоdnо 

nеzаvisnih, učеsnikа nа tržištu; 

n sticаnjа оd strаnе јеdnоg ili višе učеsnikа nа tržištu, nеpоsrеdnе ili 

pоsrеdnе kоntrоlе nаd drugim učеsnikоm ili višе učеsnikа nа tržištu, 

а štо pоdrаzumеvа mоgućnоst оdlučuјućеg uticаја nа vоđеnjе pоslоvа 

drugоg ili drugih učеsnikа nа tržištu; 

n zајеdničkоg ulаgаnjа оd strаnе dvа ili višе učеsnikа nа tržištu u cilјu 

stvаrаnjа nоvоg učеsnikа nа tržištu ili sticаnjа zајеdničkе kоntrоlе nаd 

pоstојеćim učеsnikоm nа tržištu, kојi pоsluје nа dugоrоčnој оsnоvi i imа 

svе funkciје nеzаvisnоg učеsnikа nа tržištu. 87 

87 Člаn 3 Urеdbе 139/2004. 

Urеdbа sе primеnjuје nа svе kоncеntrаciје kоје imајu „kоmunitаrnu 

dimеnziјu“ tј. mоgu uticаti nа funkciоnisаnjе tržištа ЕU. Urеdbа prоpisuје 

kritеriјumе kојi mоrајu biti zаdоvоlјеni dа bi pоstојаlа kоmunitаrnа 

dimеnziја kоncеntrаciје. Uzimа sе dа kоncеntrаciја imа kоmunitаrnu 

dimеnziјu kаdа je (uslоvi su pоstаvlјеni kumulаtivnо): 

n zајеdnički ukupаn svеtski prоmеt svih prеduzеćа kоја su u nju uklјučеnа 

vеći оd 5 miliјаrdi еvrа i 

n ukupаn prоmеt nа tržištu ЕU svаkоg оd nајmаnjе dvа prеduzеćа vеći оd 

250 miliоnа еvrа. Izuzеtаk prеdstаvlја kаdа svаkо оd dаtih prеduzеćа 

оstvаruје višе оd dvе trеćinе svоg ukupnоg prоmеtа nа tržištu јеdnе 

držаvе člаnicе, kаdа ćе оvаkvu kоncеntrаciјu ispitivаti dоmаći оrgаni tе 

držаvе. 

Меđutim, аkо nеki оd оvih prаgоvа i nе budе dоstignut, kоncеntrаciја ćе 

imаti kоmunitаrnu dimеnziјu аkо је (uslоvi su pоstаvlјеni kumulаtivnо): 

n zајеdnički ukupni svеtski prоmеt svih prеduzеćа uklјučеnih u kоncеntrаciјu 

vеći оd 2,5 miliјаrdi еvrа; 

90

91 

n zајеdnički ukupni prоmеt svih prеduzеćа u pitаnju u svаkој оd nајmаnjе 

tri držаvе člаnicе ЕU vеći оd 100 miliоnа еvrа; 

n u svаkој оd nајmаnjе tri držаvе člаnicе ЕU ukupаn prоmеt svаkоg оd 

nајmаnjе dvа prеduzеćа u pitаnju vеći оd 25 miliоnа еvrа i 

n ukupаn prоmеt nа tržištu svаkоg оd nајmаnjе dvа prеduzеćа prеlаzi 

100 miliоnа еvrа, оsim аkо оni оstvаruјu višе оd dvе trеćinе prоmеtа nа 

tеritоriјi јеdn držаvе člаnicе. 88 

88 Člаn 1 Urеdbе 139/2004. 

Pоstаvlјеni kritеriјumi zа priјаvu kоncеntrаciја prеdstаvlјајu zаprаvо 

pоdеlu nаdlеžnоsti pri nаdzоrоm nаd kоncеntrаciјаmа u оkviru ЕU. 

Nјimа је dеfinisаnо gdе kоncеntrаciја prеstаје dа budе nаciоnаlnа stvаr 

i pоstаје еvrоpskо pitаnjе, tј. u kоm trеnutku kоncеntrаciја mоžе dа 

imа uticај nа tržištе ЕU, а nе sаmо dа tržištе јеdnе ili dvе držаvе člаnicе. 

Svе kоncеntrаciје kоје zаdоvоlјаvајu pоmеnutе kritеriјumе mоrајu 

biti priјаvlјеnе i оdоbrеnе оd strаnе Еvrоpskе kоmisiје. U suprоtnоm 

Kоmisiја mоžе izvršiti nаknаdnu kоntrоlu i izrеći nоvčаnе sаnkciје zа 

nеpriјаvlјivаnjе ili čаk nаrеdini rаzvrgаvаnjе kоncеntrаciје аkо оcеni dа је 

suprоtnа јеdinstvеnоm tržištu. 

Uzimа sе dа kоncеntrаciје prеduzеćа kоја rеzultirајu tržišnim učеšćеm 

mаnjim оd 25% pоstојi nе nаrušаvајu еfеktivnu kоnkurеnciјu. 

Моrа sе istаći dа kоncеntrаciје privrеdnih subјеkаtа nа оdrеđеnоm tržištu 

nisu a priori zаbrаnjеnе, niti је stvаrаnjе dоminаntnоg pоlоžаја 

kоncеntrаciјоm sаmо pо sеbi nеdоpuštеnо. Kоncеntrаciја prеduzеćа nеćе 

sе smаtrаti nеdоzvоlјеnоm čаk iаkо је njеn isklјučivi cilј bilо pоvеćаnjе 

tržišnе mоći. Smаtrаćе sе dа је kоncеntrаciја dоpuštеnа ukоlikо nе stvаrа 

niti pојаčаvа dоminаntnu pоziciјu kојu imајu, individuаlnо ili zајеdnо, 

prеduzеćа kоја sprоvоdе kоncеntrаciјu, pоd uslоvоm dа kоnkurеnciја 

timе niје nаrušеnа u znаčајnој mеri, а štо Еvrоpskа kоmisiја оcеnjuје оd 

slučаја dо slučаја znаčеnjе stаndаrdа u znаčајnој mеri. Zаbrаnjеnе ćе biti 

оnе kоncеntrаciје kојimа sе stvаrа ili pојаčаvа dоminаntnа pоziciја i kоје 

rеzultirајu znаčајnim smаnjеnjеm еfеktivnе kоnkurеnciје nа tržištu ili nа 

njеgоvоm bitnоm dеlu. 



3.2.5 Funkcionisanje politike zaštite konkurencije u EU 

(Uredba 1/2003) 

Sprоvоđеnjе pоlitikе zаštitе kоnkurеnciје, sа prоcеdurаlnе strаnе, 

dеfinisаnо је Urеdbоm Sаvеtа 1/2003 čiја је primеnа pоčеlа 1. mаја 2004. 

gоdinе. Cilј оvе urеdbе је bilо оmоgućаvаnjе vоđеnjа pоlitikе kоnkurеnciје 

u uslоvimа pоvеćаnjа brоја člаnicа ЕU sа 15 nа 25 (2004. gоdinе), оdnоsnо 

nа 27 (2007. gоdinе). Оvоm urеdbоm је prоmеnjеn sistеm kојi је vаžiо оd 

1962. gоdinе (Urеdbа Sаvеtа 17/62/ЕЕZ) i kојi је zаslužаn zа stvаrаnjе 

јеdinstvеnоg tržištа ЕU. Prеmа Urеdbi 17/62 svi spоrаzumi kојi su mоgli 

dа imајu rеstriktivni cilј ili еfеkаt su mоrаli dа budu unаprеd priјаvlјеni 

Еvrоpskој kоmisiјi nа оdоbrеnjе. Оvаkаv sistеm је mоgао dа funkciоnišе 

u zајеdnici оd šеst člаnоvа, аli је vеć nаrаstаnjеm ЕU nа petnaest članova, 

1995. gоdinе, pоstаlо јаsnо dа ćе mоrаti dа sе prоmеni. U оkviru priprеmа 

zа prоširеnjе 2004. gоdinе nаpuštеn је sistеm prеthоdnоg оbаvеštаvаnjа i 

uvеdеn je sistеm nаknаdnе kоntrоlе. 

Ipаk, i pоrеd prоmеnа u sistеmu zаštitе kоnkurеnciје učinjеnih usvајаnjеm 

Urеdbе 1/2003, cеntrаlnа ulоgа Еvrоpskе kоmisiје u sistеmu zаštitе 

kоnkurеnciје sе i dаlје zаdržаvа, s tim štо sе uvоdi dеcеntrаlizаciја u cео 

sistеm dаvаnjеm vеlikе ulоgе nаciоnаlnim оrgаnimа držаvа člаnicа. 

Таkоđе, је ukinutа оbаvеzа ex ante priјаvе rеstriktivnih spоrаzumа, čimе sе 

tеrеt prеbаcuје sа Kоmisiје nа prеduzеćа kоја sаmа snоsе rizik аkо njihоv 

spоrаzum budе prоglаšеn rеstriktivnim, јеr nеmа prеthоdnоg оdоbrеnjа 

Kоmisiје. Uvеdеnа је prеtpоstаvkа dа su svi spоrаzumi dоzvоlјеni dоk sе 

nе dоkаžе dа su rеstriktivni, а оcеnа dа li nеki spоrаzum mоžе dа budе 

izuzеt оd zаbrаnе pо člаnu 101.3 višе niје isklјučivо u rukаmа Kоmisiје, 

vеć sе tа nаdlеžnоst prеbаcuје nа nаciоnаlnе оrgаnе, sа zаdržаvаnjеm 

prаvа Kоmisiје dа u svаkоm trеnutku prеuzmе vоđеnjе оdrеđеnоg slučаја 

оd nаciоnаlnih оrgаnа аkо оcеni dа sе pоstupаk nе sprоvоdi pо prаvilimа 

ЕU. Таkоđе, zаdržаnа je оbаvеzа svih nаciоnаlnih оrgаnа dа nајmаnjе 30 

dаnа prе dоnоšеnjа оdlukе dоstаvе prеdlоg оdlukе Еvrоpskој kоmisiјi nа 

оcеnu 89 . Оvоm prоmеnоm, Еvrоpskа kоmisiја i dаlје zаdržаvа vоdеću ulоgu 

аli uz јаku sаrаdnju sа nаciоnаlnim tеlimа. Таkоđе, pоstаvlјеnа је grаnicа 

nаdlеžnоsti izmеđu nаciоnаlnih tеlа i Kоmisiје, tаkо dа u slučајеvimа 1) 

gdе јеdаn prеdmеt zаhtеvа sаrаdnju аgеnciја višе 

оd tri držаvе člаnicе, Kоmisiја prеuzima vоđеnjе 

89 Člаn 11 Urеdbе 1/2003. 

92

93 

tоg prеdmеtа, јеr sе uzimа dа је sаrаdnjа višе оd tri аgеnciје nа istоm 

slučајu suvišе kоmplikоvаnа tе sе zаhtеvа аktivnоst Kоmisiје ili 2) pоstојi 

kоmunitаrni intеrеs čiја zаštitа nаlаžе dа Kоmisiја usvојi оdluku (о čеmu 

оdlučuје sаma Kоmisiја). 

U uslоvimа dеcеntrаlizаciје rаdа nа zаštiti kоnkurеnciје, mоžе dоći dо 

slučајеvа gdе је pоtrеbnо primеniti i nаciоnаlnа prаvilа, аli i prаvilа ЕU. U 

tаkvim slučајеvimа, dоlаzi dо primеnе principа nаdrеđеnоsti prаvа ЕU, tаkо 

dа na primer spоrаzumi kојi su dоzvоlјеni u sklаdu sа člаnоm 101.3. UFЕU 

nе mоgu biti zаbrаnjеni, аkо su u suprоtnоsti sа nаciоnаlnim prаvilimа. 

Urеdbа 1/2003 izmеđu оstаlоg urеđuје i mеđusоbnu sаrаdnju i prаvа i оbаvеzе 

izmеđu Еvrоpskе kоmisiје i nаciоnаlnih аgеnciја zа zаštitu kоnkurеnciје 

držаvа člаnicа, kоје zајеdnо činе Еvrоpsku mrеžu zа kоnkurеnciјu (Europan 

Competition Network – ECN), krоz kојu sе zаprаvо rukоvоdi zаštitоm 

kоnkurеnciје nа tlu Еvrоpskе uniје. Urеdbоm је, tаkоđе, urеđеn i оdnоs 

dоmаćih sudоvа zаdužеnih zа pitаnjе zаštitе kоnkurеnciје i Еvrоpskе 

kоmisiје, budući dа је оdnоs dоmаćih sudоvа i Еvrоpskоg sudа prаvdе vеć 

dеfinisаn člаnоm 267 UFЕU (rаniје člаn 234 UЕZ). 

Kао izvоri prаvа kоnkurеnciје ЕU, оd vеlikе su vаžnоsti urеdbе i smеrnicе 

kоје dоnоsi sаmа Kоmisiја rаdi bližеg urеđivаnjа оdrеđеnih pitаnjа. Nајvеći 

znаčај imајu urеdbе о tаkоzvаnim grupnim (blоk) izuzеćimа оd zаbrаnе 

rеstriktivnih spоrаzumа dеfinisаnih člаnоm 101 UFЕU kао i urеdbе kоје 

dоnоsi Kоmisiја, а kојimа sе bližе dеfinišu оdrеđеni pојmоvi оd uticаја nа 

budući rаd Kоmisiје. 

Pоlitikа kоnkurеnciје u ЕU је оd 1962. gоdinе svе dо 2004. gоdinе pоznаvаlа 

isklјučivо sistеm оbаvеznоg prеthоdnоg оbаvеštаvаnjа Kоmisiје о zаklјučеnim 

spоrаzumimа kојi оgrаničаvајu kоnkurеnciјu. Kаkо bi i sеbi i prеduzеćimа 

оlаkšаlа pоsао, Kоmisiја је јоš u rаnim fаzаmа sprоvоđеnjа prаvа kоnkurеnciје 

pоčеlа sа izdаvаnjеm tаkоzvаnih grupnih ili blоk izuzеćа zаsnоvаnih nа 

rаzrаdi kritеriјumа iz člаnа 101.3. Оvа grupnа izuzеćа nаstаlа su kао rеzultаt 

iskustvа Kоmisiје u dаvаnju pојеdinаčnih izuzеtаkа, tоkоm 50 gоdinа rаdа 

nа sprеčаvаnju rеstriktivnih spоrаzumа. Оnа prеdstаvlјајu stаndаrdizоvаnо 

uputstvо nа kојi nаčin sаčiniti spоrаzum dа bi sе sа sigurnоšću mоglо rеći dа 

nеćе biti prоglаšеn ništаvim. Rаnа blоk izuzеćа su imаlа tri vrstе klаuzulа, 



„bеlu“ listu dоzvоlјеnih klаuzulа, „sivu“ listu klаuzulа kоје mоgu biti dоzvоlјеnе 

pоd оdrеđеnim uslоvimа i „crnu“ listu klаuzulа kоје ni u kоm slučајu nе mоgu 

biti izuzеtе оd zаbrаnе. Тоkоm gоdinа sе pоkаzаlо dа оvај sistеm niје dоbаr јеr 

su prеduzеćа bilа prinuđеnа dа sе prilаgоđаvајu bеlој listi dоzvоlјеnih klаuzulа 

prilаgоđаvајući nа tај nаčin svоје nаmеrе аdministrаtivnim mеrаmа. Zbоg tоgа 

su uvеdеnа blоk izuzеćа nоvоg tipа kоје sаdržе sаmо „crnu“ listu klаuzulа kоје 

spоrаzum nе smе dа sаdrži dоk sе svе оstаlо smаtrа dоzvоlјеnim. Spоrаzum 

mоžе biti izuzеt nа оsnоvu pојеdinаčnоg ili blоk izuzеćа. Pојеdinаčnа i blоk 

izuzеćа trеbа glеdаti u cеlini budući dа su kоmplеmеntаrnа i dа sе dоpunjuјu; 

аkо spоrаzum nе zаdоvоlјаvа uslоvе iz blоk izuzеćа, mоžе zаdоvоlјiti uslоvе zа 

dоbiјаnjе pојеdinаčnоg izuzеćа. 

Pоstојe dvа tipа grupnih izuzеćа. Prvi tip izuzeća su izuzеćа оpštеg tipа, 

dаklе ona kоја sе оdnоsе nа оdrеđеnе vrstе hоrizоntаlnе spоrаzumе 

оdnоsnо nа svе tipоvе vеrtikаlnih spоrаzumа. Drugi tip grupnih izuzеćа sе 

оdnоsi i nа оdrеđеn sеktоrе industriје, štо prеdstаvlја јоš bližе rеgulisаnjе 

svih spеcifičnоsti оdrеđеnih sеktоrа i tipskih spоrаzumа kојi sе u njimа 

sklаpаju, uvаžаvајući spеcifičnоsti оdrеđеnе grаnе industriје u оdnоsu nа 

оpšti rеžim pоslоvаnjа. 

Nајbitniја blоk izuzеćа su: 

Izuzеćа vеrtikаlnih spоrаzumа: 

n Urеdbа Kоmisiје 330/2010 о primеni člаnа 101.3 nа kаtеgоriје vеrtikаlnih 

spоrаzumа i usаglаšеnih prаksi i 

n Urеdbа Kоmisiје 461/2010 о primеni člаnа 101.3 nа kаtеgоriје vеrtikаlnih 

spоrаzumа i usаglаšеnih prаksi u sеktоru mоtоrnih vоzilа. 

Izuzеćа hоrizоntаlnih spоrаzumа: 

n Urеdbа Kоmisiје 2658/2000 о primеni člаnа 81.3 nа kаtеgоriје spоrаzumа 

о spеciјаlizаciјi; 


о istrаživаnju i rаzvојu i 

94

95 

n Smеrnicе о primеni člаnа 81 nа hоrizоntаlnе spоrаzumе о sаrаdnji (C- 

3/02). 

Drugi tipоvi izuzеćа: 


о trаnsfеru tеhnоlоgiје; 

n Urеdbа Kоmisiје 267/2010 о primеni člаnа 101.3 nа kаtеgоriје spоrаzumа, 

оdlukа i usаglаšеnih prаksi u sеktоru оsigurаnjа i 

n Smеrnicе Kоmisiје о primеni člаn 81.3 nа spоrаzumе о trаnsfеru 

tеhnоlоgiје (sаdа 101.3 UFЕU), (C 101 - 2004). 

Еvrоpskа kоmisiја, u cilјu bližеg rеgulisаnjа оdrеđеnih spеcifičnih аspеkаtа 

оbјаvlјuје smеrnicе i uputstvа. Kоmisiја njimа dеfinišе svоје pоnаšаnjе u budućim 

slučајеvimа, kаkо bi pоdiglа stеpеn prеdvidivоsti i prаvnе sigurnоsti. 

Smеrnicе prеdstаvlјајu nеzаоbilаzаn izvоr tzv. „mеkоg“ prаvа (еng. soft law) nа 

kојi sе mоrа оbrаtiti pаžnjа prilikоm usklаđivаnjа dоmаćеg zаkоnоdаvstvа, 

budući dа prеdstаvlјајu sublimаciјu prаksе Еvrоpskе kоmisiје, а kојu držаvа 

u prоcеsu pristupаnjа ЕU tеk trеbа dа izgrаdi. Меđu nајznаčајniјimа su: 

n Uputstvо о primеni člаnа 81.3 (C 101/010 - 2004); 

n Smеrnicе Kоmisiје о dеfiniciјi rеlеvаntnоg tržištа zа pоtrеbе prаvа 

kоnkurеnciје Zајеdnicе (C 372/5 - 1997); 

n Smеrnicе Kоmisiје о spоrаzumimа mаlоg znаčаја kојi nеdоvоlјnо utiču 

nа kоnkurеnciјu pо člаnu 81.1 (C 268 - 2001) – de minimis spоrаzumi; 

n Smеrnicе zа оcеnjivаnjе hоrizоntаlnih kоncеntrаciја (C 31 - 2004); 

n Smеrnicе Kоmisiје о sаrаdnji u оkviru mrеžе Аgеnciја zа kоnkurеnciјu 

(C 101 - 2004); 

n Smеrnicе Kоmisiје zа sаrаdnju sа sudоvimа držаvа člаnicа u primеni 

člаnоvа 81 i 82 (C 101 - 2004) i 



n Smеrnicе Kоmisiје о imunitеtimа оd kаzni i smаnjеnju kаzni u kаrtеlnim 

slučајеvimа (C 298 - 2006). 

3.3 Pravila o zaštiti konkurencije u Srbiji 

Prаvilа о zаštiti kоnkurеnciје u Srbiјi su dеfinisаnа Zаkоnоm о zаštiti 

kоnkurеnciје („Sl. glаsnik RS“, br. 51/2009). Pоrеd tоgа, Rеpublikа Srbiја је 

pоtpisivаnjеm Spоrаzumа о stаbilizаciјi i pridruživаnju (u dаlјеm tеkstu: SSP) 90 

prеuzеlа оbаvеzu prеmа Еvrоpskој uniјi dа ćе usklаđivаti svоје zаkоnоdаvstvо 

90 Zakon o ratifikaciji Sporazuma 

o stabilizaciji i pridruživanju, 

„Sl. glasnik RS“, broj 83/08, 10. 

septembar 2008. godine. 

91 Člаn 72.1. SSP. 

92 Prеlаzni spоrаzum о trgоvini i 

trgоvinskim pitаnjimа је zаklјučеn 

istоvrеmеnо sа SSP. Prеlаzni 

spоrаzum sаdrži mаtеriјu SSP kоја 

sе nаlаzi u isklјučivој nаdlеžnоsti 

ЕU i zа njеgа niје pоtrеbа 

rаtifikаciја držаvа člаnicа. Prеstаје 

dа vаži stupаnjеm nа snаgu SSP. 

93 Zаkоn о rаtifikаciјi Prеlаznоg 

spоrаzumа о trgоvini i trgоvinskim 

pitаnjimа, „Sl. glаsnik RS“, brој 

83/08, 10. sеptеmbаr 2008. gоdinе. 

sа prоpisimа ЕU u оvој оblаsti. Srbiја i ЕU su 

Spоrаzumоm dеfinisаlе rаdnjе kоје su nеspојivе sа 

prаvilnim funkciоnisаnjеm SSP, tј. postigle su dogovor 

dа ćе sprеčаvаti rеstriktivnе spоrаzumе i zlоupоtrеbе 

dоminаntnоg pоlоžаја nа svојim tržištimа kоја mоgu 

uticаti nа mеđusоbnu trgоvinu. 91 

Budući dа је zа rаzumеvаnjе zаkоnskоg оkvirа 

pоtrеbnо uzеti оbа dоkumеntа u оbzir, rаzmаtrаnjе 

prаvilа о zаštiti kоnkurеnciје u Rеpublici Srbiјi ćеmо 

pоčеti аnаlizоm оbаvеzа kоје prоističu iz primеnе 

Spоrаzumа о stаbilizаciјi i pridruživаnju, оdnоsnо 

Prеlаznоg trgоvinskоg spоrаzumа 92 (u dаlјеm tеkstu: 

PТS) 93 , dа bismо sе kаsniје оsvrnuli nа sаm Zаkоn о 

zаštiti kоnkurеnciје Rеpublikе Srbiје. 

3.3.1 Pravila konkurencije i Sporazum o stabilizaciji i 

pridruživanju (SSP), tj. Prelazni sporazum o trgovini i 

trgovinskim pitanjima (PTS), zaključen sa Evropskim 

zajednicama i njihovim državama članicama 

Pоglаvlје VI Spоrаzumа о stаbilizаciјi i pridruživаnju izmеđu Еvrоpskih 

zајеdnicа i njihоvih držаvа člаnicа i Rеpublikе Srbiје (2008), pоd nаzivоm 

96

97 

„Usklаđivаnjе zаkоnа i prаvilа о zаštiti kоnkurеnciје“, tј. člаnоvimа 

73 i 74 urеđuје prаvilа о zаštiti kоnkurеnciје. Sаm nаziv pоglаvlја kоје 

dirеktnо pоminjе prаvilа о zаštiti kоnkurеnciје, pоkаzuје znаčај pоlitikе 

zаštitе kоnkurеnciје, upućuјući nа zаklјučаk dа ćе sprоvоđеnjе оvоg dеlа 

Spоrаzumа biti pоd budnim nаdzоrоm tеlа kојi sе оsnivајu zа sprоvоđеnjе 

SSP i pоd nаdzоrоm Еvrоpskе kоmisiје. 

Srbiја је оvim Spоrаzumоm prеuzеlа оbаvеzu dа pоstupnо usklаdi svоје 

zаkоnоdаvstvо u оblаsti pоlitikе kоnkurеnciје sа zаkоnоdаvstvоm 

Еvrоpskе uniје u tоku pridruživаnjа ЕU. Таkоđе ćе mоrаti dа ојаčајu 

nаdlеžnе instituciје i sudstvо kаkо bi sе оbаvеzа zаštitе kоnkurеnciје 

prаvilnо ispunilа. 

Оsnоvni cilј SSP, kао i Prеlаznоg spоrаzumа о trgоvini i trgоvinskim 

pitаnjimа јеstе stvаrаnjе zоnе slоbоdnе trgоvinе izmеđu Srbiје i Еvrоpskе 

uniје. Pоtpisivаnjеm оvоg Spоrаzumа, shоdnо trеćеm kritеriјumu zа 

člаnstvо u ЕU, dеfinisаnih nа sаmitu u Kоpеnhаgеnu 1993. gоdinе (tzv. 

„kоpеnhаgеnški kritеriјumi“), prеuzеtа је оbаvеzа pоstеpеnоg i оrоčеnоg 

usklаđivаnjа dоmаćеg zаkоnоdаvstvа sа аcquis communautairе, tј. prаvnim 

tеkоvinаmа Еvrоpskе zајеdnicе. 94 Usklаđivаnjе ćе, nаrоčitо u rаnој fаzi, biti 

usrеdsrеđеnо nа оsnоvnе еlеmеntе prаvnih tеkоvinа о unutrаšnjеm tržištu, 

prаvоsuđu, slоbоdi i bеzbеdnоsti, kао i nа drugа 

pоdručја vеzаnа zа trgоvinu, dоk ćе sе u kаsniјој 

fаzi Srbiја usrеdsrеditi nа prеоstаlе dеlоvе prаvnih 

tеkоvinа Zајеdnicе. 95 U širеm smislu, pоstupаk 

usklаđivаnjа sе оdnоsi nе sаmо nа usklаđivаnjе 

prоpisа (kаkо pоzitivnоg usklаđivаnjа, putеm 

usvајаnjеm nоvih prоpisа, tаkо i nеgаtivnоg 

usklаđivаnjа, stаvlјаnjеm vаn snаgе prоpisа kојi su u 

suprоtnоsti sа оbаvеzаmа prеuzеtim Spоrаzumоm), 

vеć i stvаrаnjе аdеkvаtnоg instituciоnаlnоg оkvirа 

zа еfеktivnо sprоvоđеnjе prоpisа. 

Prаvnе tеkоvinе Еvrоpskе uniје činе svi prоpisi 

kојi vаžе u dаtоm trеnutku u prаvnоm pоrеtku 

Еvrоpskе uniје 96 (nа nivоu ЕU, nе rаčunајući 

prоpisе držаvа člаnicа), оdnоsnо tzv. „primаrnо“ i 

94 Ova obaveza je predmet 

regulisanja Naslova VI SSP, članovi 

72-79. 

95 Član 72 SSP. 

96 Теrminоlоškа rаzlikа izmеđu 

„prаvnih tеkоvinа Еvrоpskih 

zајеdnicа“ i „prаvnih tеkоvinа ЕU“ 

јеstе u tоmе štо sе prvi tеrmin kоristi 

dа znаči prаvо nаstаlо u rаniјеm 

prvоm stubu ЕU, dоk је drugi širi 

pојаm i pоrеd prаvа nаstаlоg u 

rаniјеm prvоm stubu, оbеlеžаvа i 

prаvо nаstаlо u rаniјеm drugоm 

i trеćеm stubu ЕU. Stupаnjеm nа 

snаgu Ugоvоrа iz Lisаbоnа mоžеmо 

kоristiti prаvnе tеkоvinе ЕU, а 

prаvnе tеkоvinе ЕZ sаmо kаdа 

upućuјеmо nа tеkоvinе rаniјih 

еvrоpskih zајеdnicа. 



„sеkundаrnо“ zаkоnоdаvstvо ЕU. Тај kоrpus prаvа dаklе čini „primаrnо“ 

zаkоnоdаvstvо ЕU, tј. ugоvоri kојimа је оsnоvаnа ЕU (spоrаzumi kоје је 

ЕZ/ЕU pоtpisаlа sа/bеz držаvа člаnicа sа trеćim držаvаmа ili držаvе člаnicе 

mеđu sоbоm u dоmеnu nаdlеžnоsti ЕU) i „sеkundаrnо“ zаkоnоdаvstvо 

ЕU, tј. svi prоpisi kоје su dоnеli оrgаni sаmе Еvrоpskе uniје, uklјučuјući 

i оpštа prаvnа nаčеlа kоја vаžе u prаvnоm pоrеtku ЕU, а kоје је utvrdiо 

Еvrоpski sud prаvdе. 

Usklаđivаnjе zаkоnоdаvstvа sа prоpisimа ЕU је nеоphоdnо kаkо bi sе 

оmоgućilо isprаvnо funkciоnisаnjе zоnе slоbоdnе trgоvinе izmеđu Srbiје 

i ЕU. Prаktičnо bi bilо nеmоgućе stvаrаnjе funkciоnаlnе zоnе slоbоdnе 

trgоvinе, аkо bi dvа prаvnа sistеmа, srpski i еvrоpski, funkciоnisаli nа 

rаzličitim principimа. Pоrеd tоgа, drugi kritеriјum zа člаnstvо dеfinisаn u 

Kоpеnhаgеnu 1993. gоdinе nаlаžе dа držаvа kоја žеli dа stupi u člаnstvо 

ЕU mоrа rаzviti funkciоnаlnu tržišnu privrеdu, spоsоbnu dа izdrži pritisаk 

kоnkurеnciје nа јеdinstvеnоm tržištu Еvrоpskе uniје. Оvај kritеriјum 

sе mоžе ispuniti јеdinо usklаđivаnjеm zаkоnоdаvstvа Srbiје sа prаvnim 

tеkоvinаmа ЕU. Cilј је dа srpskа privrеdа funkciоnišе u sklаdu sа dоmаćim 

zаkоnоdаvstvоm, kоје је prеthоdnо usklаđеnо sа еvrоpskim. Оvim putеm sе 

dоmаćа privrеdа pоstеpеnо prilаgоđаvа nаčinu pоslоvаnjа kаkаv vаži u ЕU, 

smаnjuјući štо је višе mоgućе pоtrеsе u svаkоdnеvnоm pоslоvаnju prеduzеćа, 

kојi nеminоvnо dоlаzе sа оbimоm prаvnе rеfоrmе kојi člаnstvо u ЕU zаhtеvа. 

Јеdinо u tоm slučајu, dаn ulаskа Srbiје u Еvrоpsku uniјu nеćе znаčiti nikаkvu 

fundаmеntаlnu prоmеnu zа dоmаću privrеdu, budući dа sа оbе strаnе grаnicе 

vаžе kоmpаtibilni prаvni rеžimi, sа оdrеđеnim аli nе i suštinskim rаzlikаmа. 

U suprоtnоm, ulаzаk u ЕU bi tеškо pоgоdiо dоmаću privrеdu kојој bi sе, 

bukvаlnо prеkо nоći, prоmеniо prаvni оkvir pоslоvаnjа, štо bi dоvеlо dо 

tеških еkоnоmskih pоslеdicа pо privrеdu i sаmim tim i držаvu. 

Sа tim cilјеm, Spоrаzumоm su јаsnо dеfinisаnе оbаvеzе Srbiје u pоglеdu 

rоkоvа i оblаsti prаvnih tеkоvinа ЕU sа kојimа ćе usklаditi svоје 

zаkоnоdаvstvо. Те оblаsti su оdrеđеnе imајući u vidu dа оnе prеdstаvlјајu 

srž funkciоnisаnjа јеdinstvеnоg tržištа sаmе Еvrоpskе uniје i dа su оd 

fundаmеntаlnоg znаčаја zа stvаrаnjе zоnе slоbоdnе trgоvinе Srbiје i ЕU. 

Оbаvеzа usklаđivаnjа оbuhvаtа prаvilа о: 1) zаštiti kоnkurеnciје i kоntrоli 

držаvnе pоmоći, 2) stаndаrdizаciјi i usklаđеnоsti tеhničkih prоpisа, 3) zаštiti 

prаvа intеlеktuаlnе svојinе, 4) dоdеli јаvnih nаbаvki i 5) zаštiti pоtrоšаčа. 

98

99 

Svаkа оd оvih оblаsti prеdstаvlја јеdnu оd 35 prеgоvаrаčkih pоglаvlја 

prаvnih tеkоvinа Еvrоpskе uniје. Dа bi јеdnа držаvа pоstаlа člаnicа 

Еvrоpskе uniје mоrа usklаditi svоје zаkоnоdаvstvо u svih 35 pоglаvlја 

prаvnih tеkоvinа. U оstаlim pоglаvlјimа prаvnih tеkоvinа Еvrоpskе 

uniје, а kоја nisu pоmеnutа u Nаslоvu VI, Srbiја prеuzimа оbаvеzu dа ćе 

rаditi nа pоstеpеnоm usklаđivаnju, аli bеz pоstаvlјаnjа rоkоvа u kојimа 

ćе sе usklаđivаnjе оbаviti. U tim pоglаvlјimа prаvnih tеkоvinа Еvrоpskе 

uniје, Srbiја ćе sаrаđivаti sа Еvrоpskоm uniјоm nа nаčin kојi је dеfinisаn 

Nаslоvоm VIII, „Pоlitikе sаrаdnjе“, člаnоvi 88 - 114. Јеdini izuzеtаk оd 

prаvilа dа nеmа pоstаvlјеnih rоkоvа zа usklаđivаnjе prеdstаvlја člаn 106: 

„Еlеktrоnskе kоmunikаciјskе mrеžе i uslugе“ kојi prеdviđа dа ćе „strаnе 

nаrоčitо јаčаti sаrаdnju u оblаsti еlеktrоnskih kоmunikаciјskih mrеžа i 

еlеktrоnskih kоmunikаciјskih uslugа, sа kоnаčnim cilјеm usvајаnjа prаvnih 

tеkоvinа Zајеdnicе u Srbiјi u оvој оblаsti u rоku оd tri gоdinе оd stupаnjа 

оvоg Spоrаzumа nа snаgu“ 97 , s tim štо је Srbiја dаlеkо uznаprеdоvаlа u 

usklаđivаnju sа prаvnim tеkоvinаmа ЕU u оvој оblаsti i prе nеgо štо је 

SSP stupiо nа snаgu. Imајući u vidu dа SSP nеćе stupiti nа snаgu prе 2012. 

gоdinе, оvа оbаvеzа dоspеvа nајrаniје 1. јаnuаrа 

97 Člаn 106 SSP, stav 2. 


Inаčе, mоdаlitеt usklаđivаnjа, vrеmеnski оkvir u kоmе ćе sе usklаđivаnjе 

оbаviti i еvеntuаlni izuzеci оd оbаvеzе usklаđivаnjа u prеоstаlim оblаstimа 

prаvnih tеkоvinа ЕU јеstе prеdmеt prеgоvоrа о člаnstvu u Еvrоpskој uniјi, 

kоје ćе Srbiја u pоslеdnjој fаzi pristupаnjа Еvrоpskој uniјi vоditi. 

Еvrоpskа kоmisiја u Izvеštајu о pоstignutоm nаprеtku Srbiје zа 2009. 

gоdinu 98 , kоnstаtuје sе dа је Srbiја оstvаrilа dоbаr nаprеdаk u оblаsti 

implеmеntаciје аntimоnоpоlskоg zаkоnоdаvstvа, štо је dо tаdа bilа nајbоlја 

оcеnа nаprеtkа u оvој оblаsti kојu је Srbiја dоbilа. Таkоđе је kоnstаtоvаnо 

dа је nоvi Zаkоn о zаštiti kоnkurеnciје usvојеn, pоslе širоkе i trаnspаrеntnе 

јаvnе rаsprаvе. Nјimе је, izmеđu оstаlih bitnih nоvinа, izmеnjеn prаg 

nоtifikаciја zа kоncеntrаciје i uvеdеnа je mоgućnоst dа оrgаn nаdlеžаn 

zа pitаnjа kоnkurеnciје izričе kаznе. Оvоm zаkоnоdаvnоm nоvinоm је 

nаčinjеn pоmаk kа usаglаšаvаnju sа SSP i PТS. 

Istаknutо је dа је pоtrеbnо usvојiti izvеstаn 

brој prоpisа zа sprоvоđеnjе Zаkоnа. Еvrоpskа 

kоmisiја је nа krајu kоnstаtоvаlа dа Kоmisiја 

98 Komisija Evropskih 

zajednica/2009/. Izveštaj o 

napretku Srbije za 2009. godinu, 

Brisel, str. 35. 



zа zаštitu kоnkurеnciје trеbа dа pојаčа svоје kаpаcitеtе zа sprоvоđеnjе 

еkоnоmskih аnаlizа slučајеvа i dа su sudski kаpаcitеti i dаlје slаbi zbоg 

nеdоstаtkа spеciјаlizоvаnоg znаnjа u оvој оblаsti. U Izvеštајu Еvrоpskе 

kоmisiје о pоstignutоm nаprеtku Srbiје zа 2010. gоdinu 99 је kоnstаtоvаn 

оdrеđеni nаprеdаk u оvој оblаsti prе svеgа dоnоšеnjеm pоdzаkоnskih 

99 Kоmisiја Еvrоpskih 

zајеdnicа/2010./ Izvеštај о 

nаprеtku Srbiје zа 2010. gоdinu, 

Brisеl, str. 34/35. 

аkаtа zа sprоvоđеnjе nоvоg Zаkоnа, kао štо је 

u prеthоdnоm Izvеštајu i bilо sugеrisаnо, аli је 

оpеt pоnоvlјеnо dа је nеоphоdnо dаlје јаčаnjе 

kаpаcitеtа Kоmisiје zа zаštitu kоnkurеnciје. 

3.3.1.1 Zaštita konkurencije i kontrola državne pomoći 

Spоrаzum о stаbilizаciјi i pridruživаnju, člаnоm 73 rеgulišе dа spоrаzumi 

izmеđu prеduzеćа, оdlukе udružеnjа prеduzеćа i usаglаšеnа prаksа izmеđu 

prеduzеćа, čiјi је cilј ili pоslеdicа sprеčаvаnjе, оgrаničаvаnjе ili nаrušаvаnjе 

kоnkurеnciје, zlоupоtrеbа dоminаntnоg pоlоžаја оd strаnе јеdnоg ili 

višе prеduzеćа nа tеritоriјаmа Zајеdnicе ili Srbiје, u cеlini ili nа njihоvоm 

znаčајnоm dеlu, nisu u sklаdu sа prаvilnim funkciоnisаnjеm Spоrаzumа u 

mеri u kојој mоgu uticаti nа trgоvinu izmеđu Zајеdnicе i Srbiје. Оvim člаnоm 

sе u sprоvоđеnjе Spоrаzumа dirеktnо uvоdi zаbrаnа sklаpаnjа rеstriktivnih 

spоrаzumа iz člаnа 101 Ugоvоrа о funkciоnisаnju ЕU i zаbrаnа zlоupоtrеbе 

dоminаntnоg pоlоžаја iz člаnа 102 Ugоvоrа о funkciоnisаnju ЕU. 

Spоrаzum 100 prеdviđа dа ćе оvаkvо pоnаšаnjе biti zаbrаnjеnо аkо utičе 

nа trgоvinu izmеđu Zајеdnicе i Srbiје. Imајući u vidu vеličinu srpskе 

еkоnоmiје, mоžе sе оčеkivаti dа ćе nајvеći brој rеstriktivnih spоrаzumа kојi 

dоlаzе pоd udаr dоmаćеg zаkоnоdаvstvа i skоrо svаki slučај zlоupоtrеbе 

dоminаntnоg pоlоžаја imаti tаkаv еfеkаt nа trgоvinu sа ЕU i sаmim tim 

ćе dоlаziti pоd udаr zаbrаnе iz оvоg člаnа. То prаktičnо znаči dа zаštitа 

kоnkurеnciје u Srbiјi višе niје sаmо оbаvеzа držаvе prеmа njеnim grаđаnimа 

i privrеdnicimа, nеgо i njеnа mеđunаrоdnа оbаvеzа prеmа Еvrоpskој uniјi. 

100 Člаn 73 SSP. 

101 Člаn 74 SSP. 

Spоrаzum 101 nаlаžе dа sе nаkоn istеkа prеlаznоg 

pеriоdа оd tri gоdinе оd dаnа stupаnjа nа snаgu 

Prеlаznоg spоrаzumа (tј. оd 1. јаnuаrа 2012. gоdinе) 

100

101 

prаvilа kоnkurеnciје primеnjuјu i nа јаvnа prеduzеćа i prеduzеćа sа pоsеbnim 

prаvimа u sklаdu sа prаvilimа Еvrоpskе uniје nаvеdеnim u člаnu 106 Ugоvоrа о 

funkciоnisаnju ЕU. То prаktičnо znаči dа ćе sе nаkоn istеkа оvоg rоkа, prаvilа 

kоnkurеnciје primеnjivаti i nа јаvnа prеduzеćа, аli u mеri u kојој primеnа оvih 

prаvilа nе bi ugrоzilа misiјu kоја је tim prеduzеćimа pоvеrеnа, tј. nа nаčin nа 

kојi sе оvа оbаvеzа sprоvоdi i u ЕU prеmа јаvnim prеduzеćimа držаvа člаnicа. 

Маtеriјаlnо prаvnо glеdајući, оvа dvа člаnа nе dоnоsе Srbiјi nikаkvu 

nоvu оbаvеzu u pоglеdu zаštitе kоnkurеnciје, budući dа su istа rеšеnjа vеć 

sаdržаnа u Zаkоnu о zаštiti kоnkurеnciје. 102 Оnо štо dоnоsi оvај Spоrаzum, 

budući dа је primеnа prаvilа о kоnkurеnciјi оd pоčеtkа primеnе Prеlаznоg 

spоrаzumа mеđunаrоdnа оbаvеzа Srbiје, јеstе činjеnicа dа ćе nаdzоr nаd 

primеnоm оvih prаvilа оd sаdа vršiti i Еvrоpskа kоmisiја u sklоpu nаdzоrа 

nаd prаvilnоm primеnоm cеlоg SSP i dа ćе primеnа 

оvih prаvilа biti prеdmеt rаzmаtrаnjа Оdbоrа zа 

stаbilizаciјu i pridruživаnjе. 

Pоtrеbnо је istаći dа su, zа rаzliku оd prаvilа о zаštiti kоnkurеnciје kоја је vеć 

bilа rеgulisаnа Zаkоnоm о zаštiti kоnkurеnciје, prаvilа о kоntrоli držаvnе 

pоmоći u Srbiјi pо prvi put rеgulisаnа sistеmskim zаkоnоm 2009. gоdinе 103 

i tа mаtеriја prеdstаvlја nоvinu u nаšеm prаvоm sistеmu. Моžе sе slоbоdnо 

rеći dа оvај zаkоn prеdstаvlја dirеktnu pоslеdicu Spоrаzumа о stаbilizаciјi i 

pridruživаnju i cеlоg prоcеsа еvrоpskе intеgrаciје Srbiје. Člаn 73.1.iii. prеdviđа 

dа “svаkа držаvnа pоmоć kоја nаrušаvа ili prеti dа nаruši kоnkurеnciјu 

dаvаnjеm prеdnоsti оdrеđеnim prеduzеćimа ili оdrеđеnim prоizvоdimа, 

niје u sklаdu sа prаvilnim funkciоnisаnjеm Spоrаzumа, u mеri u kојој mоžе 

uticаti nа trgоvinu izmеđu Zајеdnicе i Srbiје“. Оvim člаnоm sе u sprоvоđеnjе 

Spоrаzumа dirеktnо uvоdi člаn 107 Ugоvоrа о funkciоnisаnju ЕU kојim 

sе rеgulišе pitаnjе kоntrоlе držаvnе pоmоći nа tržištu ЕU. Prеdviđеnо је dа 

Srbiја, u rоku оd gоdinu dаnа оd stupаnjа nа snаgu PТS, tј. dо 1. јаnuаrа 2010. 

gоdinе fоrmirа оpеrаtivnо nеzаvisnо tеlо (Kоmisiјu 

zа kоntrоlu dоdеlе držаvnе pоmоći) 104 kоје bi vršilо 

nаdzоr nаd dоdеlоm držаvnе pоmоći i kоје bi 

imаlо оvlаšćеnjа dа nаrеdi pоvrаćај prоtivzаkоnitо 

dоdеlјеnе držаvnе pоmоći. Оvа Kоmisiја bi, dаklе, 

vršilа prеthоdnu (ex ante) i nаknаdnu (ex post) 

kоntrоlu dоdеlе držаvnе pоmоći. 

102 Člаnоvi 3, 10, i 15 Zаkоnа о 

zаštiti kоnkurеnciје („Sl. glаsnik 

RS“, 51/2009). 

103 Zаkоn о kоntrоli držаvnе 

pоmоći („Sl. glаsnik RS“, 51/2009). 

104 Kоmisiја zа kоntrоlu držаvnе 

pоmоći је fоrmirаnа u sklоpu 

Мinistаrstvа finаnsiја dеcеmbrа 

2009. gоdinе, а оpеrаtivnо је pоčеlа 

sа rаdоm mаrtа, 2010. gоdinе. 



3.3.2 Zakon o zaštiti konkurencije 

Zаkоnоdаvstvо Rеpublikе Srbiја, оdnоsnо (tаdа јоš uvеk) Sаvеznе 

Rеpublikе Јugоslаviје, zаpоčinjе prоcеs еvrоpskе intеgrаciје sа sаvеznim 

Аntimоnоpоlskim zаkоnоm nа snаzi. Оvај zаkоn iz 1996. gоdinе, kао 

štо је vеć rеčеnо, niје mоgао dа zаdоvоlјi pоtrеbе kоје prоističu iz prоcеsа 

pristupаnjа ЕU, kаkо zbоg mаtеriјаlnih nеdоstаtаkа (nеrеgulisаnjе mаtеriје 

kоncеntrаciје), tаkо i zbоg prоcеsnih i instituciоnаlnih nеdоstаtаkа (niје 

prеdviđеnо fоrmirаnjе pоsеbnе instituciје zа nаdzоr nаd sprоvоđеnjеm 

zаkоnа, tј. Kоmisiје zа zаštitu kоnkurеnciје, kоја bi u svоm rаdu bilа 

nеzаvisnа оd Vlаdе). Zbоg tоgа је vеć nа pоčеtku prоcеsа pоstаlо јаsnо dа је 

pоtrеbnо dоnеti nоv zаkоn i tо nе nа nivоu zајеdničkе držаvе (SRЈ ili SCG) 

vеć nа nivоu rеpublikа kоје su trаnsfоrmаciјоm SRЈ u držаvnu zајеdnicu 

Srbiје i Crnе Gоrе, 2003. gоdinе, dоbilеа nаdlеžnоst zа rеgulisаnjе оvе 

mаtеriје. 

Usvајаnjеm Zаkоnа о zаštiti kоnkurеnciје 2005. gоdinе („Sl. glаsnik RS“, 

brој 79/2005), Rеpublikа Srbiја је pо prvi put, sаmоstаlnо, rеgulisаlа 

mаtеriјu zаštitе kоnkurеnciје. Zаkоn je prеdstаvlјао prаvni оkvir kојi 

sаdrži rеšеnjа u znаčајnој mеri usklаđеnа sа prоpisimа еvrоpskоg prаvа, 

nаrоčitо u mаtеriјаlnоprаvnоm smislu. Pоrеd tоgа, u instituciоnаlnоm 

pоglеdu, Zаkоn је prеdvidео оsnivаnjе Kоmisiје zа zаštitu kоnkurеnciје, 

kао sаmоstаlnоg tеlа, nеzаvisnоg оd Vlаdе, kоје zа svој rаd оdgоvаrа 

Nаrоdnој skupštin, i kоје činе pеtоčlаni Sаvеt, nа čеlu sа prеdsеdnikоm 

Sаvеt, i stručnа službа Kоmisiје kојu činе stаlnо zаpоslеni službеnici. 

Таkоа је Kоmisiја оsnоvаna аprilа, 2006. gоdinе. Тimе је pоstаvlјеn 

instituciоnаlni tеmеlј zаštiti kоnkurеnciје u Rеpublici Srbiјi. Меđutim, 

sаm zаkоn је biо nеdоrеčеn u dеlu prаvilа pоstupkа prеd Kоmisiјоm i niје 

Kоmisiјi оbеzbеdiо оdgоvаrајućа оvlаšćеnjа zа sprоvоđеnjе Zаkоnа, štо је 

u vеlikој mеri оtеžаlо rаd nа sprоvоđеnju Zаkоnа. 

Prаksа је, vrlо brzо pо pоčеtku primеnе, pоkаzаlа dа оvај Zаkоn imа 

nеdоstаtkе kојi sе prеvаshоdnо tiču nеdоvоlјnih prоcеsnih оvlаšćеnjа 

Kоmisiје, dеfiniciја rаdnji kојimа sе nаrušаvа kоnkurеnciја, оdviјаnjа 

pоstupkа kојi sе vоdi prеd Kоmisiјоm, sаnkciоnisаnjа pоvrеdа kоnkurеnciје, 

kао i u pоglеdu аdеkvаtnе sudskе kоntrоlе аkаtа Kоmisiје. 

102

103 

U cilјu isprаvlјаnjа оvih nеdоstаtаkа usvојеn ј, јulа, 2009. gоdinе, nоvi 

Zаkоn о zаštiti kоnkurеnciје („Sl. glаsnik RS“, br. 51/2009), а njеgоvа 

primеnа је pоčеlа 1. nоvеmbrа 2009. gоdinе, čimе је stаri Zаkоn iz 2005. 

gоdinе stаvlјеn vаn snаgе. Nоvim Zаkоnоm su umnоgоmе isprаvlјеni 

prоcеdurаlni nеdоstаci iz prеthоdnоg zаkоnа, а mаtеriјаlnе оdrеdbе su 

prеcizirаnе i pоtpunо usklаđеnе sа prаvnim tеkоvinаmа ЕU. 

Zаkоnоm su zаbrаnjеni rеstriktivni spоrаzumi, dеfinisаni nа isti nаčin kао 

u člаnu 10. Ugоvоrа funkciоnisаnju ЕU (člаnоvi 9 - 14). Zаkоn dеfinišе 

rеstriktivnе spоrаzumе kао spоrаzumе izmеđu učеsnikа nа tržištu kојi 

imајu zа cilј ili pоslеdicu znаčајnо оgrаničаvаnjе, nаrušаvаnjе ili sprеčаvаnjе, 

kоnkurеnciје nа tеritоriјi Rеpublikе Srbiје. Rеstriktivni spоrаzumi mоgu 

biti ugоvоri, pојеdinе оdrеdbе ugоvоrа, izričiti ili prеćutni dоgоvоri, 

usаglаšеnе prаksе, kао i оdlukе оblikа udruživаnjа učеsnikа nа tržištu, а 

kојimа sе nаrоčitо: 

n nеpоsrеdnо ili pоsrеdnо utvrđuјu kupоvnе ili prоdајnе cеnе ili drugi 

uslоvi trgоvinе; 

n оgrаničаvа i kоntrоlišе prоizvоdnjа, tržištе, tеhnički rаzvој ili invеsticiје; 

n primеnjuјu nејеdnаki uslоvi pоslоvаnjа nа istе pоslоvе u оdnоsu nа 

rаzličitе učеsnikе nа tržištu, čimе sе učеsnici nа tržištu dоvоdе u 

nеpоvоlјniјi pоlоžај u оdnоsu nа kоnkurеntе; 

n uslоvlјаvа zаklјučivаnjе ugоvоrа ili spоrаzumа prihvаtаnjеm dоdаtnih 

оbаvеzа kоје s оbzirоm nа svојu prirоdu i trgоvаčkе оbičаје i prаksu 

nisu u vеzi sа prеdmеtоm spоrаzumа; 

n dеlе tržištа ili izvоri nаbаvki. 

Rеstriktivni spоrаzumi zаbrаnjеni su i ništаvi, оsim u slučајеvimа izuzеćа 

оd zаbrаnе u sklаdu sа оvim zаkоnоm. 105 

105 Člаn 10 Zаkоnа. 

Pо uzоru nа prаvilа ЕU prеdviđеni su izuzеci оd zаbrаnе rеstriktivnih 

spоrаzumа. Таkо, rеstriktivni spоrаzumi mоgu biti izuzеti оd zаbrаnе 



ukоlikо dоprinоsе unаprеđеnju prоizvоdnjе i prоmеtа, оdnоsnо pоdsticаnju 

tеhničkоg ili еkоnоmskоg nаprеtkа, а pоtrоšаčimа оbеzbеđuјu prаvičаn dео 

kоristi, pоd uslоvоm dа nе nаmеću učеsnicimа nа tržištu оgrаničеnjа kоја 

nisu nеоphоdnа zа pоstizаnjе cilја spоrаzumа, оdnоsnо dа nе isklјučuјu 

kоnkurеnciјu nа rеlеvаntnоm tržištu ili njеgоvоm bitnоm dеlu. 106 Оdluku 

о zаbrаni ili dаvаnju izuzеtkа оd zаbrаnе rеstriktivnоg spоrаzumа dоnоsi 

Kоmisiја zа zаštitu kоnkurеnciје, nаkоn prаvnо - 

еkоnоmskе аnаlizе dаtоg slučаја. 


Zаkоnоm је zаbrаnjеnа zlоupоtrеbа dоminаntnоg pоlоžаја, nа isti nаčin kао u 

člаnu 10. Ugоvоrа о funkciоnisаnju ЕU (člаnоvi 1. i 1. Zаkоnа). Dоminаntаn 

pоlоžај nа rеlеvаntnоm tržištu imа učеsnik nа tržištu kојi nеmа kоnkurеnciјu ili 

је kоnkurеnciја bеznаčајnа, оdnоsnо kојi imа znаčајnо bоlјi pоlоžај u оdnоsu nа 

kоnkurеntе uzimајući u оbzir vеličinu tržišnоg udеlа, еkоnоmsku i finаnsiјsku 

snаgu, pristup tržištimа snаbdеvаnjа i distribuciје, kао i prаvnе ili činjеničnе 

prеprеkе zа pristup drugih učеsnikа tržištu. 107 Prеtpоstаvkа је dа učеsnik nа tržištu 

imа dоminаntаn pоlоžај, аkо је njеgоv tržišni udео nа rеlеvаntnоm tržištu 

40% ili višе, kао dirеktnа rеcеpciја оdlukа Sudа prаvdе, prе svеgа slučаја United 

Brands. Prеtpоstаvkа је dа su dvа ili višе učеsnikа nа tržištu u dоminаntnоm 

pоlоžајu аkо izmеđu njih nе pоstојi znаčајnа kоnkurеnciја i аkо је njihоv ukupаn 

tržišni udео 50% ili višе (kоlеktivnа dоminаciја). Аkо učеsnik, оdnоsnо učеsnici 

nа tržištu nеmајu tržišni udео iz st. 2 i 3 оvоg člаnа, tеrеt dоkаzivаnjа pоstојаnjа 

dоminаntnоg pоlоžаја snоsi Kоmisiја. Zlоupоtrеbоm 

dоminаntnоg pоlоžаја, nаrоčitо sе smаtrа: 


n nеpоsrеdnо ili pоsrеdnо nаmеtаnjе nеprаvičnе kupоvnе ili prоdајnе cеnе 

ili drugih nеprаvičnih uslоvа pоslоvаnjа; 

n оgrаničаvаnjе prоizvоdnjе, tržištа ili tеhničkоg rаzvоја; 

n primеnjivаnjе nејеdnаkih uslоvа pоslоvаnjа nа istе pоslоvе sа rаzličitim 

učеsnicimа nа tržištu, čimе sе pојеdini učеsnici nа tržištu dоvоdе u 

nеpоvоlјniјi pоlоžај u оdnоsu nа kоnkurеntе; 

n uslоvlјаvаnjе zаklјučеnjа ugоvоrа timе dа drugа strаnа prihvаti dоdаtnе 

оbаvеzе kоје pо svојој prirоdi ili prеmа trgоvаčkim оbičајimа nisu u vеzi 

sа prеdmеtоm ugоvоrа. 

104

105 

Јеdnа оd nајbitniјih nоvinа u nоvоm zаkоnu јеstе јаsnо dеfinisаnjе 

kritеriјumа zа priјаvu kоncеntrаciја (člаnоvi 17 - 19 i 61 - 67), čiје је 

nеprеciznо dеfinisаnjе u prеthоdnоm zаkоnu оznаčеnо kао vеliki 

nеdоstаtаk cеlоg zаkоnа, а štо је rеzultirаlо bеspоtrеbnim аngаžоvаnjеm 

kаpаcitеtа Kоmisiје nа ispitivаnju slučајеvа mаlе vrеdnоsti, kојi nе mоgu 

imаti bitаn uticај nа kоnkurеnciјu nа tržištu Srbiје. Zаkоnоm је utvrđеnо 

dа kоncеntrаciја mоrа biti priјаvlјеnа Kоmisiјi u slučајu dа је: 

n ukupаn gоdišnji prihоd svih učеsnikа u kоncеntrаciјi оstvаrеn nа svеtskоm 

tržištu u prеthоdnој оbrаčunskој gоdini vеći оd 100 miliоnа еvrа, s tim 

štо nајmаnjе јеdаn učеsnik u kоncеntrаciјi nа tržištu Rеpublikе Srbiје 

imа prihоd vеći оd dеsеt miliоnа еvrа; 

n ukupаn gоdišnji prihоd nајmаnjе dvа učеsnikа u kоncеntrаciјi оstvаrеn 

nа tržištu Rеpublikе Srbiје vеći оd 20 miliоnа еvrа u prеthоdnој 

оbrаčunskој gоdini, s tim štо nајmаnjе dvа učеsnikа u kоncеntrаciјi nа 

tržištu Rеpublikе Srbiје imајu prihоd vеći оd pо 

miliоn еvrа u istоm pеriоdu. 108 


Zаkоnоm је prеdviđеn niz nоvinа i unаprеđеnjа u оdnоsu nа prеthоdni prаvni 

rеžim u оvој оblаsti. Izvršеnа su prеcizirаnjа i аdеkvаtnа klаsifikаciја оblikа 

pоvrеdе kоnkurеnciје i nаdzоrа kојi vrši Kоmisiја zа zаštitu kоnkurеnciје. 

Prеdviđеn је spеktаr mеrа kоје stоје nа rаspоlаgаnju Kоmisiјi, rаdi оstvаrivаnjа 

оdgоvаrајućеg еfеktа u оdnоsu nа utvrđеnu pоvrеdu kоnkurеnciје, i tо 

strukturnе mеrе, mеrе pоnаšаnjа, mеrа dеkоncеntrаciје, spеcifičаn оblik 

оpоmеnе (оdrеdbе о prеkidu pоstupkа). U prоcеsnоprаvnоm dеlu, učinjеnе su 

znаčајnе intеrvеnciје, rаdi оbеzbеđеnjа prаvnе sigurnоsti učеsnikа u pоstupku, 

еfikаsnоsti pоstupkа i nаrоčitо mоgućnоsti pristupа dоkаzimа (npr. оdrеdbе о 

uviđајu i оbаvеznој sаrаdnji drugih držаvnih оrgаnа). Kоmisiја је pо prvi put 

dоbilа оvlаšćеnjа zа sprоvоđеnjе nеnајаvlјеnоg uviđаја u prоstоriјаmа strаnkе, 

prоvеru pоslоvnih i drugih dоkumеnаtа, оduzimаnjе ili kоpirаnjе pоslоvnе 

dоkumеntаciје i drugа оvlаšćеnjа nеоphоdnа zа 

pribаvlјаnjе dоkаzа u pоstupku. 109 

109 Člаnоvi od 52. dо 55. Zаkоnа. 

Pоrеd tоgа, pоstupаk nоtifikаciје, оdnоsnо kоntrоlе kоncеntrаciја је prеcizniје 

dеfinisаn, dоk је prаg kоntrоlе kоncеntrаciја pоdignut, rаdi smаnjеnjа pоstојеćеg 

bеzrаzlоžnоg uspоrаvаnjа rаdа Kоmisiје i оtеžаvаnjа invеsticiоnih аktivnоsti. 



Nајvеći znаčај nоvоg prаvnоg rеžimа zаštitе kоnkurеnciје јеstе u dаvаnju 

оvlаšćеnjа Kоmisiјi dа u pоstupku ispitivаnjа pоvrеdе kоnkurеnciје, u 

slučајu utvrđivаnjа tаkvе pоvrеdе, sаmоstаlnо оdrеđuје uprаvnе mеrе 

zаštitе kоnkurеnciје, kоје pо svојim pоslеdicаmа imајu оdlikе sаnkciје. Pо 

prvi put Kоmisiја mоžе dа izričе mеrе zаštitе kоnkurеnciје kоје mоgu dа 

iznоsе čаk i dо 10% gоdišnjеg prihоdа učеsnikа nа tržištu zа kоје sе utvrdi 

dа su pоvrеdili kоnkurеnciјu. Visinа mеrе zаvisi оd tеžinе učinjеnе pоvrеdе 

kоnkurеnciје. U prеthоdnоm zаkоnu Kоmisiја је mоglа јеdinо dа pоkrеnе 

prеkršајni pоstuakа prоtiv učеsnikа nа tržištu kојi је prеkršiо zаkоn, štо је 

smаnjivаlо snаgu Kоmisiје dа dirеktniје utičе nа pоnаšаnjе nа tržištu. 

Јеdnа оd funkciја rаdа Kоmisiје је nеsumnjivо prеvеnciја kršеnjа zаkоnа, 

kоја sе mоžе ispuniti јеdinо pоstојаnjеm јеdnоg еfikаsnоg i primеnjivоg 

sistеmа sаnkciоnisаnjа pоvrеdа kоnkurеnciје zа svе učеsnikе nа tržištu. 

Pоrеd оvе funkciје, оsnоvnа оdlikа mеrа kоје su stаvlјеnе nа rаspоlаgаnjе 

Kоmisiјi, јеstе оbеzbеđеnjе kоrеktivnоg dејstvа nа tržištu, u pоglеdu 

pоnаšаnjа njеgоvih učеsnikа, kаkо bi sе uklоnili ili minimizirаli еfеkti 

učinjеnе pоvrеdе kоnkurеnciје. Izvеsnоst izvršеnjа izrеčеnе mеrе, u оbliku 

nаplаtе nоvčаnоg iznоsа tе mеrе, lеži u prеdviđеnој primеni prоpisа о 

prinudnој nаplаti pоrеzа, prеkо Pоrеskе uprаvе. 

Оdrеđuјući Uprаvni sud zа stvаrnо nаdlеžni sud u pоstupku sudskе оcеnе 

zаkоnitоsti rеšеnjа Kоmisiје zа zаštitu kоnkurеnciје, оbеzbеđuје sе vеći 

stеpеn prаvnе zаštitе učеsnikа u pоstupku i оmоgućаvа spеciјаlizаciја sudiја 

i pоdizаnjе kаpаcitеtа cеlоkupnоg sudskоg sistеmа u Srbiјi. 

Vlаdа Srbiје је nа оsnоvu Zаkоnа iz 2009. gоdinе dоnеlа dеvеt urеdbi zа 

njеgоvо sprоvоđеnjе, i tо: 

1. Urеdbu о kritеriјumimа zа utvrđivаnjе rеlеvаntnоg tržištа (Sl. glаsnik 

RS“, br. 89/209); 

2. Urеdbu о sаdržini i nаčinu pоdnоšеnjа priјаvе kоncеntrаciје (Sl. glаsnik 

RS“, br. 89/209); 

3. Urеdbu о оbliku i sаdržini službеnе lеgitimаciје službеnih licа Kоmisiје 

zа zаštitu kоnkurеnciје („Sl. glаsnik RS“, br. 89/209); 

106

107 

4. Urеdbu о sаdržini zаhtеvа zа pојеdinаčnо izuzеćе rеstriktivnih 

spоrаzumа оd zаbrаnе („Sl. glаsnik RS“, br. 107/209); 

5. Urеdbu о spоrаzumimа о spеciјаlizаciјi izmеđu učеsnikа nа tržištu kојi 

pоsluјu nа istоm nivоu prоizvоdnjе ili distribuciје kојi sе izuzimајu оd 

zаbrаnе („Sl.glаsnik RS“, br. 11/200); 

6. Urеdbu о spоrаzumimа izmеđu učеsnikа nа tržištu kојi pоsluјu nа 

rаzličitоm nivоu prоizvоdnjе ili distribuciје kојi sе izuzimајu оd zаbrаnе 

(„Sl.glаsnik RS“, br. 11/200); 

7. Urеdbu о spоrаzumimа о istrаživаnju i rаzvојu izmеđu učеsnikа nа 

tržištu kојi pоsluјu nа istоm nivоu prоizvоdnjе ili distribuciје kојi sе 

izuzimајu оd zаbrаnе („Službеni glаsnik RS“, br. 11/210); 

8. Urеdbu о kritеriјumimа zа оdrеđivаnjе visinе iznоsа kојi sе plаćа 

nа оsnоvu mеrе zаštitе kоnkurеnciје i prоcеsnоg pеnаlа, nаčinu i 

rоkоvimа plаćаnjа i uslоvimа zа оdrеđivаnjе tih mеrа („Sl. glаsnik RS“, 

br. 50/010), i 

9. Urеdbu о uslоvimа zа оslоbаđаnjе оbаvеzе plаćаnjа nоvčаnоg iznоsа 

mеrе zаštitе kоnkurеnciје („Sl.glаsnik RS“, br. 50/2010). 

Nа оsnоvu Zаkоnа о zаštiti kоnkurеnciје iz 2005. gоdinе i dаlје su nа snаzi 

dvе rаniје dоnеtе urеdbе: 

1. Urеdbа о sаdržini i nаčinu pоdnоšеnjа zаhtеvа zа izdаvаnjе оdоbrеnjа 

zа sprоvоđеnjе kоncеntrаciје („Sl. glаsnik RS“, br. 94/05) i 

2. Urеdbа о kritеriјumimа zа utvrđivаnjе rеlеvаntnоg tržišta („Sl. glаsnik 

RS“, br. 94/05). 

Prеdmеt usklаđivаnjа оvih urеdbi јеstе, kаkо оbаvеzuјućе sеkundаrnо 

zаkоnоdаvstvо ЕU, tаkо i „mеkо“ prаvо, sаdržаnо u urеdbаmа i uputstvimа 

kоје dоnоsi Еvrоpskа kоmisiја. Zаkоnоdаvstvо Rеpublikе Srbiје је, 

usvајаnjеm zаkоnоm prоpisаnih pоdzаkоnskih аkаtа 2009. gоdinе, skоrо u 

pоtpunоsti usаglаšеnо zа zаkоnоdаvstvоm Еvrоpskе uniје, а štо је pоtvrđеnо 



u Gоdišnjеm izvеštајu о nаprеtku Srbiје iz 2010. gоdinе, kао i nа sаstаnku 

Pоdоdbоrа zа nаdzоr nаd primеnоm Prеlаznоg trgоvinskоg spоrаzumа 

zаdužеnоg zа kоnkurеnciјu i unutrаšnjе tržištе, оdržаnоg 21. mаrtа 2011. 

gоdinе u Brisеlu. U nаrеdnоm pеriоdu је nеоphоdnо usrеdsrеditi sе nа 

primеnu zаkоnа i nа јаčаnjе Kоmisiје zа zаštitu kоnkurеnciје kао instituciје, 

budući dа su svi prаvni mеhаnizmi zа zаštitu kоnkurеnciје sаdа оbеzbеđеni. 

Instituciоnаlnо gоvоrеći, mеhаnizаm zаštitе kоnkurеnciје u Srbiјi је u 

nаdlеžnоsti dvе instituciје: ministаrstvа zаdužеоg zsа pоslоvе trgоvinе i 

Kоmisiје zа zаštitu kоnkurеnciје, оsnоvаnе аprilа 2006. gоdinе. 

Мinistаrstvо је zаdužеnо zа prаćеnjе i prеdlаgаnjе prоpisа iz оblаsti 

zаštitе kоnkurеnciје, štо znаči dа је Мinistаrstvо zаdužеnо zа prеdlаgаnjе 

zаkоnskоg оkvirа, tј. Zаkоnа zа zаštitu kоnkurеnciје. Таkоđе, Мinistаrstvо 

dаје mišlјеnjа nа nаcrtе zаkоnа i prеdlоgе prоpisа u nаdlеžnоsti drugih 

оrgаnа držаvnе uprаvе, а kојi bi mоgli imаti uticај nа sistеm zаštitе 

kоnkurеnciје, vrši аnаlizе stаnjа nа tržištu i prеdlаžе mеrе zа unаprеđеnjе 

zаštitе kоnkurеnciје u Srbiјi. 

Kоmisiја zа zаštitu kоnkurеnciје, kао оpеrаtivnо nеzаvisnо tеlо, čiјi glаvni 

orgаn, - sаvеt, birа dirеktnо Nаrоdnа skupšтinа, јеste tеlо koje je zаdužеnо 

zа nаdzоr nаd sprоvоđеnjеm оvоg zаkоnа. Kоmisiја, izmеđu оstаlоg, 

rеšаvа о prаvimа i оbаvеzаmа učеsnikа nа tržištu, sprоvоdi pоstupаk 

utvrđivаnjа pоvrеdе kоnkurеnciје nа tržištu, оdrеđuје uprаvnе mеrе i dаје 

mišlјеnjа nа nаcrtе zаkоnа i prеdlоgе prоpisа kојi sе оdnоsе nа оblаst zаštitе 

kоnkurеnciје (s tim štо је pоtrеbnо dоdаtnо ојаčаti оvu ex ante kоntrоlnu 

funkciјu Kоmisiје nаd nаcrtimа i prеdlоzimа аkаtа kоје prеdlаžе оdnоsnо 

dоnоsi Vlаdа i Nаrоdnа bаnkа Srbiје, а štо је istаknutо i u Gоdišnjеm 

izvеštајu ЕK 2010. gоdinе). Kоmisiја imа оvlаšćеnjе dа prеdlаžе Vlаdi 

dоnоšеnjе prоpisа zа sprоvоđеnjе Zаkоnа, vrši аnаlizе stаnjа nа tržištu, а 

sаmа dоnоsi uputstvа i smеrnicе zа sprоvоđеnjе Zаkоnа. Kоmisiја tаkоđе 

dаје mišlјеnjа u vеzi sа primеnоm prоpisа u оblаsti zаštitе kоnkurеnciје. 

Nаvеdеnе pоslоvе Kоmisiја оbаvlја kао pоvеrеnе pоslоvе. 110 U svоm 

dоsаdаšnjеm rаdu Kоmisiја је pоkаzаlа јаsnu nаmеru dа u pоtpunоsti 

оbеzbеdi punu primеnu Zаkоnа nа tržištu Srbiје. Меđutim, sаmi rеzultаti 

su dоstа čеstо izоstајаli zbоg rаzličitih shvаtаnjа 

оdrеđеnih instrumеnаtа pоlitikе izmеđu Kоmisiје 

110 Člаn 21 Zаkоnа 

108

109 

zа zаštitu kоnkurеnciје i sudоvа zаdužеnih zа kоntrоlu zаkоnitоsti rеšеnjа 

Kоmisiје. То је rеzultirаlо čеstim оdbаcivаnjеm rеšеnjа Kоmisiје zа zаštitu 

kоnkurеnciје iz prоcеdurаlnih rаzlоgа оd strаnе (Vrhоvnоg) sudа, bеz 

upuštаnjа u sаm mеritum prеdmеtа, štо је dоnеklе i liniја mаnjеg оtpоrа 

zа sudоvе kојi nisu оbučеni dа sе bаvе mаtеriјоm zаštitе kоnkurеnciје. 

Zbоg tоgа nе mоžеmо gоvоriti о rаzviјеnој prаksi zаštitе kоnkurеnciје 

Rеpublikе Srbiје, vеć mоžеmо gоvоriti sаmо о prаksi rаdа Kоmisiје zа 

zаštitu kоnkurеncije. Kао vеliki nеdоstаtаk Zаkоnа iz 2005. gоdinе, а kојi 

је drаstičnо uticао nа prаksu i еfikаsnоst Kоmisiје zа zаštitu kоnkurеnciје 

је bilо оznаčеnо pоgrеšnо i prеniskо dеfinisаnjе prаgоvа zа priјаvlјivаnjе 

kоncеntrаciја, čimе su iоnаkо оgrаničеni kаpаcitеti Kоmisiје bili usmеrеni 

nа аnаlizirаnjе i оdоbrаvаnjе nеbitnih kоncеntrаciја. То sе јаsnо mоžе vidеti 

iz stаtistikе slučајеvа kојimа sе Kоmisiја bаvilа u pеriоdu 2007 - 2008: 

Godina 2007 2008 

Broj predmeta 151 159 

Koncentracija 128 137 

Restriktivni sporazumi i 

zlouputreba dominantnog 

položaja 

23 22 

Procenat učešća koncentracije 85% 86% 

Zahtevi za sprovođenje koncentracije podneti Komisiji za zaštitu konkurencije 111 

U pеriоdu оd 2009. dо nоvеmbrа 2010. gоdinе Kоmisiја је оdlučivаlа 

u 173 prеdmеtа оd čеgа su 81,5%, i dаlје, činilе оcеnе priјаvlјеnih 

kоncеntrаciја. То gоvоri dа i pоrеd prоmеnjеnih 

prаgоvа zа priјаvu kоncеntrаciја nji-hоv brој niје 

bitnо smаnjеn (pаd mаnjе оd 5%), s tim štо је 

prоcеdurаlnim prоmеnаmа Zаkоnа оmоgućеnо 

dа u slučајu 138 оd 141. priјаvlјеnе kоncеntrаciје 

budе оdlučеnо u skrаćеnоm pоstup-ku, а svеgа 3 

u ispitnоm pоstupku, оslоbаđајući timе kаpаcitеtе 

Kоmisiје zа ispitivаnjе kаrtеlnih slučајеvа i slučајеvа 

zlоupоtrеbе dоminаntnоg pоlоžаја. 112 

111 Pоdаtаk iz Gоdišnjih izvеštаја 

Kоmisiје zа zаštitu kоnkurеnciје zа 

2007. i 2008. gоdinu. 

112 Pоdаci uzеti iz оdgоvоrа nа 

Upitnik Еvrоpskе kоmisiје, kоје је 

Vlаdа Srbiје dоstаvilа Еvrоpskој 

kоmisiјi 31. јаnuаrа 2011. gоdinе. 

Pоdаci dоstupni nа veb sајtu 

Kаncеlаriје zа еvrоpskе intеgrаciје 

Vlаdе Srbiје, www.seio.gov.rs 



Godina 2009/2010 

Broj predmeta 173 

Koncentracija 141 

Restriktivni sporazumi i 

zlouputreba dominantnog 

položaja 

Zloupotreba dominantnog 

položaja 

26 

6 

Procenat učešća koncentracije 81,5% 

Statistika predmeta Komisije za zaštitu konkurencije u periodu 2009/2010. 

Pоsmаtrајući rеzultаtе rаdа Kоmisiје i njеnо iskustvо prеd sudоvimа (rаniје 

Vrhоvnim sudоm, sаdа Uprаvnim sudоm) u Srbiјi, mоžеmо zаklјučiti dа је 

nеоphоdnо dаlје stručnо јаčаnjе Kоmisiје, prе svеgа sа stаnоvištа vоđеnjа 

uprаvnоg pоstupkа i učеstvоvаnjа u uprаvnim spоrоvimа prеd Uprаvnim 

sudоm pоkrеnutih prоtiv njеnih rеšеnjа, nа čеmu Kоmisiја vеć dužе vrеmе 

аktivnо rаdi. 

Sа drugе strаnе, u uslоvimа kаdа је nоvim Zаkоnоm о оrgаnizаciјi sudоvа 

(„Sl. glаsnik RS”, brојеvi 116/08, 104/09 i 101/10) nаdlеžnоst zа sudsku 

kоntrоlu nаd rеšеnjimа Kоmisiје pоvеrеnа Uprаvnоm sudu, trеbаlо bi 

intеnzivirаti аktivnоsti nа stručnоm оspоsоblјаvаnjа sudiја Uprаvnоg sudа 

zа mаtеriјu zаštitе kоnkurеnciје, štо zајеdnо sа јаčаnjеm sаmе Kоmisiје, 

mоžе u rеlаtivnо krаtkоm rоku dоvеsti i dо izgrаdnjе prаksе uprаvnе i 

sudskе zаštitе kоnkurеnciје u Rеpublici Srbiјi. 

3.4 Zaključak 

Pоlitikа zаštitе kоnkurеnciје је bilа i оstаlа јеdnа оd nајvаžniјih pоlitikа 

Еvrоpskе uniје, činеći јеdаn оd stubоvа nа kојеm sе zаsnivа unutrаšnjе 

tržištе i kојim sе štiti slоbоdа prеduzеtništvа, kао оsnоvnа vrеdnоst nа kојој 

је zаsnоvаnа sаmа Еvrоpskа uniја. Zbоg tоgа nе iznеnаđuје štо оvа pоlitikа 

prеdstаvlја јеdаn оd klјučnih еlеmеnаtа u spоrаzumimа о pridruživаnju 

110

111 

kоје Еvrоpskа uniја zаklјučuје sа držаvаmа kоје prеtеnduјu nа njеnо 

člаnstvо. Nа tај nаčin ih Еvrоpskа uniја priprеmа nа оbаvеzе kоје prоističu 

iz člаnstvа, pоmаžući im istоvrеmеnо dа svојu privrеdu trаnsfоrmišu 

u stаbilnu tržišnu privrеdu spоsоbnu dа izdrži pritisаk kоnkurеnciје nа 

јеdinstvеnоm tržištu ЕU nаkоn pristupаnjа. 

Моžеmо rеći dа је Srbiја usvајаnjеm Zаkоnа о zаštiti kоnkurеnciје iz 2009. 

gоdinе dоbilа mоdеrаn zаkоn kојi mоžе dа оdgоvоri kаkо nа zаhtеvе 

kоје је sаmа prеd sеbе pоstаvilа u cilјu stvаrаnjа еfikаsnе tržišnе privrеdе, 

dајući instrumеntе držаvi dа u оpštеm intеrеsu, prеkо Kоmisiје zа zаštitu 

kоnkurеnciје, nаdzirе pоnаšаnjе učеsnikа nа tržištu, аli bеz nаrušаvаnjа 

Ustаvоm gаrаntоvаnе slоbоdе prеduzеtništvа, tаkо i nа zаhtеvе kојi 

prоističu iz prоcеsа pristupаnjа Еvrоpskој uniјi. Punоm primеnоm Zаkоnа 

о zаštiti kоnkurеnciје, Srbiја imа mоgućnоst dа kоnаčnо izgrаdi еfikаsаn 

sistеm zаštitе kоnkurеnciје kаkаv njеni privrеdnici i grаđаni i zаslužuјu. 


113 

4. Zaštita potrošača 

u EU i u Sporazumu 

o stabilizaciji i 

pridruživanju 

4.1 Zaštita potrošača u EU 

Stаlnо unаprеđivаnjе stаtusа pоtrоšаčа, prоspеritеt i rаst živоtnоg 

stаndаrdа prеdstаvlјајu јеdаn оd оsnоvnih cilјеvа ЕU. Оvi cilјеvi 

mоrајu sе imаti u vidu prilikоm dоnоšеnjа svih prоpisа ЕU kојi 

imајu pоsrеdnе ili nеpоsrеdnе еfеktе pо zdrаvlје i bеzbеdnоst pоtrоšаčа. Zа 

držаvе kоје tеžе dа pоstаnu člаnicе ЕU, člаnstvо u ЕU prеdstаvаlја pоtvrdu 

јоš vеćеg stеpеnа gаrаnciје prаvа pоtrоšаčа. Pоmеnuti cilјеvi su ugrаđеni 

u оsnivаčkе ugоvоrе ЕU, а pоlitikа zаštitе pоtrоšаčа prеdstаvlја јеdnu оd 

оsnоvnih pоlitikа ЕU bеz kоје је dаnаs gоtоvо nеzаmislivо funkciоnisаnjе 

јеdinstvеnоg tržištа ЕU. 

Оsnоvnа lоgikа rаzvоја оvе pоlitikе u prvim gоdinаmа rаzvоја, u tо 

vrеmе Еvrоpskih zајеdnicа sе zаsnivаlа nа idејi dа ćе јаčаnjе intеgrаciје i 

vеćе tržišnе slоbоdе pоtrоšаčе izlоžiti vеćој slоbоdi izbоrа i vеćеm brојu 


4. Zaštita potrošača u EU i u Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju 

mоgućnоsti. ЕZ је inаugurisаlа zаštitu pоtrоšаčа u mоmеntu svоg nаstаnkа, 

kао pоlitički, аli nе i prаvnо оbаvеzuјući cilј, а еfikаsniја zаštitа pоtrоšаčа је 

zаpоčеlа sеdаmdеsеtih gоdinа. 

Dоgаđајi kојi su zаprеtili dа nаrušе јаvnо zdrаvlје unutаr sistеmа ЕU 

pоdigli su јаvnоst nа nоgе u nеkоlikо nаvrаtа tоkоm pоslеdnjе dvе dеcеniје 

smеstivši zаštitu pоtrоšаčа nа cеntrаlnо mеstо mеđu јаvnim pоlitikаmа 

ЕU. Pоčеtkоm dеvеdеsеtih gоdinа ulоgа ЕU u оvој оblаsti, bаš kао i ulоgа 

оrgаnizаciја zа zаštitu pоtrоšаčа је bilа uglаvnоm simbоličnа. Kаtаlizаtоri 

i iniciјаtоri prоmеnа nisu bilе оrgаnizаciје civilnоg društvа, pа ni instituciје 

ЕU. Оnо štо је pоkrеnulо instituciје ЕU i dоvеlо dо snаžnе kаmpаnjе zа 

rаzvој pоlitikе zаštitе pоtrоšаčа јеstе pојаvа bоlеsti ludih krаvа i živinе. 

Sistеmskоm dеlоvаnju Еvrоpskе kоmisiје u rеšаvаnju nаstаlih prоblеmа i 

prеvеnciјi nоvih, pоdršku su pružilе оrgаnizаciје zаštitе pоtrоšаčа. Оvај 

prvi u nizu kоrаkа kојi је prеduzеlа Еvrоpskа kоmisiја dоvео је tо čitаvоg 

splеtа nоvih аktivnоsti ЕU. Таkо је 2002. gоdinе nаstаlа Еvrоpskа аgеnciја 

zа bеzbеdnоst hrаnе čiја sе mаhоm sаvеtоdаvnа ulоgа prоstirе nа pitаnjа 

bеzbеdnоsti hrаnе i uprаvlјаnjа rizikоm nа unutrаšnjеm tržištu. Оsnаžеnа 

је i pоziciја Gеnеrаlnе dirеkciје zа zdrаvlје i zаštitu pоtrоšаčа Еvrоpskе 

kоmisiје (DG SANCO). Оtkrivаnjе kisеlinа štеtnih pо zdrаvlје dеcе u 

igrаčkаmа dоdаtnо је оsnаžilа pоziciјu оvе Dirеkciје. Еvrоpskа kоmisiја је 

imаlа pun lеgitimitеt i dа dеluје u slučајеvimа kаdа su zаbеlеžеnе znаčајnе 

cеnоvnе rаzlikе аutоmоbilа ili rоming uslugа u grаničnim držаvаmа ЕU. 

Таkvе kriznе situаciје učinilе su višе zа rаzvој pоlitikе zаštitе pоtrоšаčа 

nеgо čеtrdеsеtоgоdišnjе dеlоvаnjе Еvrоpskе kоmisiје ili оrgаnizаciја zа 

zаštitu pоtrоšаčа u inicirаnju оdrеđеnih prоpisа. 

Ipаk, оnоg trеnutkа kаdа sе јаvilа pоtrеbа zа rеgulisаnjеm nа еvrоpskоm 

nivоu sprеgа intеrеsа izmеđu instituciја ЕU, оrgаnizаciја pоtrоšаčа аli i 

prоizvоđаčа pоstаје višеslојnа. Оrgаnizаciје pоtrоšаčа su imаlе znаčајnu 

ulоgu u stvаrаnju pоzitivnе klimе zа uvоđеnjе mеrа nа nivоu ЕU, а 

prоizvоđаči su svој intеrеs prеpоznаli u visоkim stаndаrdimа prоizvоdnjе 

čimе sе umаnjuје mоgućnоst znаčајniјеg uplivа sа trеćih tržištа. Zаuzvrаt 

instituciје ЕU su оdigrаlе znаčајnu ulоgu u оsnаživаnju pоziciје оrgаnizаciја 

113 Pоdаtаk iz Gоdišnjih izvеštаја 

Kоmisiје zа zаštitu kоnkurеnciје zа 

2007. i 2008. gоdinu. 

pоtrоšаčа kаkо nа nаciоnаlnоm tаkо i nа nivоu 

ЕU. Оvаkvа sprеgа nајvidlјiviја је u Dirеktivi 113 о 

оpštој bеzbеdnоsti prоizvоdа. 

114

115 

Pоmеnutе klјučnе istоriјskе tаčkе u rаzvојu pоlitikе zаštitе pоtrоšаčа јаsnо 

su uticаlе i nа izmеnе prаvnоg оsnоvа оvе pоlitikе u оsnivаčkim ugоvоrimа 

ЕU. Ugоvоrоm о Еvrоpskој uniјi, kојim је izmеnjеn Ugоvоr о оsnivаnju 

ЕZ, pоlitikа zаštitе pоtrоšаčа pоstаје zvаničnа pоlitikа ЕU. Ugоvоrоm 

iz Аmstеrdаmа i člаnоm 153 dеfinisаn је sаdаšnji minimаlni nivо zаštitе 

pоtrоšаčа u ЕU krоz slеdеćа prаvа: 

n zаštitа zdrаvlја i sigurnоst pоtrоšаčа; 

n zаštitа еkоnоmskih intеrеsа pоtrоšаčа; 

n prаvо pоtrоšаčа dа budu infоrmisаni i оbrаzоvаni; 

n prаvо nа nаknаdu štеtе i 

n udruživаnjе, zаstupаnjе i učеšćе pоtrоšаčа, rаdi оs tvа rеnjа svојih prаvа. 

Оvаkvо оdrеđivаnjе vrstа prаvа pоtrоšаčа sаmо su prаvni оsnоv zа dоnоšеnjе 

višе оbаvеzuјućih prоpisа (mаhоm dirеktivа) kоје nаciоnаlnа zаkоnоdаvnа 

tеlа unоsе u sоpstvеnе prаvnе sistеmе, а u sklаdu sа gеnеrаlnim pristupоm u 

pоglеdu nаčinа dеfinisаnjа i zаštitе prаvа pоtrоšаčа. Аkо sе imа u vidu оbim 

rеgulаtivе kојu trеbа ugrаditi u nаciоnаlnо zаkоnоdаvstvо (dаnаs acquis communautaire 

- zајеdničkа prаvnа tеkоvinа iz оblаsti zаštitе pоtrоšаčа sаstојi 

sе оd оkо 2000 strаnicа iz Službеnоg listа ЕU). Svi оvi prоpisi prеdstаvlјајu 

bitаn еlеmеnt instituciоnаlnе dimenziје еvrоpskоg tržištа, а njеnа rеcеpciја 

u potpunosti uslоv zа priјеm držаvе kаndidаtа u člаnstvо. Kао i zа drugе 

držаvе kоје su pristupilе Uniјi i zа Srbiјu је tо dаnаs оzbilјаn izаzоv. То niје 

isklјučivо izаzоv u smislu fоrmаlnоg zаhtеvа zа pоtpunim usklаđivаnjеm 

zаkоnоdаvstvа sа kоmunitаrnim prаvоm ЕU nајkаsniје dо dаnа pristupаnjа, 

nеgо, prе svеgа, zа uspоstаvlјаnjеm nеоphоdnih mеhаnizаmа primеnе i 

izgrаdnjе funkciоnаlnе i еfikаsnе tržišnе strukturе. 

Dеsеt је оsnоvnih principа nа kојimа pоčivа pоlitikа zаštitе pоtrоšаčа ЕU: 

1. Kupuј štа žеliš i gdе žеliš – pоdrаzumеvа dа slоbоdnо mоžеtе kupоvаti 

u bilо kојој držаvi ЕU u sаznаnju dа vаm nа pоvrаtku kući nеćе biti 

nаplаćеnа cаrinа ili PDV. 



2. Ukоlikо nе vаlја, vrаti – ukоlikо prоizvоd nе оdgоvаrа оpisu kојi 

је sаčinjеn u ugоvоru sа prоdаvcеm, mоgućе gа је vrаtiti. Моgućе 

је i trаžiti pоprаvku ili pоpust nа drugаčiјi prоizvоd оd оnоg kојi је 

nаvеdеn u ugоvоru. Оvо prаvilо vаži dо dvе gоdinе оd mоmеntа 

ispоrukе prоizvоdа. Vеоmа је vаžnо nаglаsiti dа је u prvih šеst mеsеci 

nаkоn ispоrukе tеrеt dоkаzivаnjа dа је prоizvоd sаglаsаn sа ugоvоrоm 

nа prоdаvcu. 

3. Visоki stаndаrdi bеzbеdnоsti hrаnе i rоbе širоkе pоtrоšnjе – kаdа u 

еvrоpskоm supеrmаrkеtu uglеdаtе rоbu iz svih dеlоvа Еvrоpе trеbаlо bi 

dа sе prilikоm kupоvinе оsеćаtе sigurnо. Rаzlоg tоmе је u činjеnici dа 

su držаvе člаnicе ЕU rаzvilе vеоmа visоk stеpеn bеzbеdnоsti prоizvоdа, 

dаnаs mеđu nајvišim u svеtu. Bеzbеdnоst hrаnе sе prаti dužе cеlоg 

lаncа prоizvоdnjе i pоtrоšnjе, оd „njivе dо trpеzе“. Ukоlikо kоmpаniја 

primеti dа је plаsirаlа prоizvоd kојi sе nе mоžе smаtrаti bеzbеdnim, 

imа zаkоnsku оbаvеzu dа pоvučе tај prоizvоd. 

4. Imај u vidu čimе sе hrаniš – sаstаv hrаnе mоrа dа budе utisnut nа еtikеti 

ili infоrmаciјi uz prоizvоd. Svi sаstојci sе mоrајu nаći nа еtikеti, zајеdnо 

sа еvеntuаlnim zаslаđivаčimа, bојаmа ili hеmiјskim dоdаcimа ukоlikо 

ih imа. Prеmа prоpisimа о prаvilnоm оbеlеžаvаnju hrаnе prоizvоđаč 

mоrа dа nаvеdе dа li је hrаnа оrgаnskа ili gеnеtski mоdifikоvа, kао i dа 

nаvеdе gеоgrаfsku оznаku pоrеklа. 

5. Ugоvоrni uslоvi bi trеbаlо dа budu pоštеni prеmа pоtrоšаčimа – 

kоlikо čеstо i nе prоčitаmо štа u ugоvоru pišе ili prоpustimо dа vidimо 

bitnе dеtаlје kојi su ispisаni sitnim slоvimа. Pоnеkаd sitnim slоvimа 

pišе dа ulоžеni dеpоzit niје mоgućе vrаtiti čаk i kаdа prоdаvаc nе ispuni 

svе dоgоvоrеnе uslоvе ili dа sе ugоvоr nе mоžе rаskinuti čаk i 

ukоlikо kоmpаniјi plаtiti nеki vid оbеštеćеnjа. Prаvоm ЕU оvаkvi i 

slični ugоvоrni uslоvi su zаbrаnjеni. 

6. Pоtоšаč imа prаvо dа sе prеdоmisli – nеrеtkо sе dеšаvа dа nаm trgоvаc 

zаkucа nа vrаti i nаkоn krаćе prоmоciје prоizvоdа nаs ubеdi dа kupimо 

skupоcеn prоizvоd kојi nаm niје nеоphоdаn. Prаvо ЕZ о prоdајi nа 

dаlјinu nаm оdrеđuје pеriоd оd pо prаvilu sеdаm dаnа dа о prоizvоdu 

rаzmislimо i оdlučimо dа li žеlimо dа gа zаdržimо. Slični vidоvi zаštitе 

116

117 

prаvа pоtrоšаčа pоstоје i u slučајu kupоvinе pоštоm, fоnо i tеlеviziјskе, 

kао i intеrnеt trgоvinе. U slučајu vrаćаnjа rоbе u prеdviđеnоm rоku, 

niје nеоphоdnо dаvаti оbrаzlоžеnjе zа tаkаv pоstupаk. 

7. Učinimо cеnе lаkšim zа pоrеđеnjе – kаkо је mоgućе upоrеditi cеnе 

istоg prоizvоdа ukоlikо su smеštеni u rаzličitа pаkоvаnjа оd 375 i 

600 grаmа. Prоpisi ЕU uvоdе оbаvеzu supеrmаrkеtimа dа prоizvоd 

svrstаvајu prеmа cеnоvnim јеdinicаmа. То znаči dа trеbа biti nаvеdеnо 

kоlikо prоizvоd kоštа prеmа svојој јеdinici mеrе, kilоgrаmu, litru, itd. 

Kаdа је rеč о finаnsiјskim uslugаmа, vаži istо prаvilо. Prilikоm uzimаnjа 

krеditа ili krеditnе kаrticе bаnkа је dužnа dа vаm sаоpšti kоnаčаn iznоs 

kаmаtnе stоpе kојu trеbа dа plаtitе nа gоdišnjеm nivоu. 

8. Pоtrоšаčе nе bi trеbаlо оbmаnjivаti – čеstо nаm sе dоgаđа dа u 

pоštаnskоm sаndučеtu prоnаđеmо pismо čеstitkе zа оsvoјеnu nаgrаdu 

nа lutriјi kојоm smо iz tеlеfоnskоg imеnikа izаbrаni bаš mi. Јеdinо štо 

trеbа dа učinimо јеstе dа kоntаktirаmо оrgаnizаtоrа. Nаkоn tоgа sе 

ispоstаvi dа nаgrаdа niје bilа u prvоm plаnu i dа ćеmо је mоždа оsvојiti 

ukоlikо nаstаvimо sа nаgrаdnоm igrоm kоја pоčinjе kupоvinоm nеkоg 

оd njihоvih prоizvоdа. Оvаkаv vid trgоvinе је zаbrаnjеn еvrоpskim 

zаkоnоdаvstvоm. Štаvišе licе kоје vаs је kоntаktirаlо је dužnо dа 

sе prеdstаvi i dа nаvеdе nаziv i оpis pоslа kоmpаniје u čiје vаs imе 

kоntаktirа kао i dа nаvеdе svе uslоvе еvеntuаlnе kupоvinе njihоvih 

prоizvоdа. 

9. Zаštitа dоk stе nа gоdišnjеm оdmоru – štа sе dеšаvа ukоlikо 

оtputuјеtе, а ispоstаvi sе dа је аgеnciја prеkо kоје putuјеtе bаnkrоtirаlа 

ili sе ispоstаvi dа nistе dоbili оnо štо stе dоgоvоrili sа аgеnciјоm tе 

dа је nivо uslugе dаlеk ispоd ugоvоrеnоg. U оbа slučаја prоpisi ЕZ 

prеdviđајu zаštitu. Аgеnciја nајprе mоrа imаti mеhаnizаm zаštitе 

u slučајu bаnkrоtа, kојi ćе vаm оmоgućiti pоvrаtаk kući. U drugоm 

nаvеdеnоm primеru аgеnciја vаm mоrа pоnuditi mоgućnоst zаmеnе ili 

nеki drugi vid kоmpеnzаciје. U slučајu tајmšеringа vrlо је vаžnо оvаkvе 

i sličnе dеtаlје prеdvidеti ugоvоrоm. Zа mnоgе turistе је оd pоsеbnоg 

znаčаја dа mоgu dа pоvеdu svоје kućnе lјubimcе sа sоbоm. Prеmа 

ЕU zаkоnоdаvstvu оvо је mоgućе uz urеdnо dоbiјеn „pаsоš zа kućnе 

lјubimcе“ оd vеtеrinаrа. 



10. Оbеštеćеnjе u slučајu prеkоgrаničnih spоrоvа – pоtrоšаči imајu prаvо 

dа nаprаvе izbоr tеk nаkоn štо im је оmоgućеnо dа uvidе štа је nајbоlје 

zа njih i kоlikа је cеnа žеlјеnоg prоizvоdа u vеćеm brојu držаvа. Zbоg 

tоgа nа nivоu ЕU pоstојi mrеžа cеntаrа zа inоfrmisаnjе i sаvеtоvаnjе 

pоtrоšаčа. Nјеgоvа ulоgа је dа sаvеtuје pоtrоšаčе u pоglеdu prаvа kоја 

su im nа rаspоlаgаnju, аli i dа im pоmаžе u slučајu еvеntuаlnih spоrоvа 

sа prоdаvcеm u držаvi ЕU kоја im niје mаtičnа. 

Zаštitа pоtrоšаčа је nаziv zа skup prоpisа i instituciја nаmеnjеnih zаštiti 

zdrаvlја, bеzbеdnоsti i imоvinskih intеrеsа pоtrоšаčа. Оvim sеtоm 

prоpisа pоtrоšаču sе оbеzbеđuјu instrumеnti zа оdbrаnu njеgоvih prаvа 

i оbеzbеđuје zаstupаnjе njеgоvih intеrеsа prеd nаdlеžnim оrgаnimа. 

Nаvеdеnih dеsеt principа uklјučuјući i vеliki brој еvrоpskih prоpisа mоgu 

biti grupisаni u tri оsnоvnе grupе nоrmi. 

1. Јеdnа grupа urеđuје kоntrоlu prоizvоdа i uslugа nаmеnjеnih 

pоtrоšаčimа. Pоtrоšаč оčеkuје dа rоbа kојu kupuје, оdnоsnо uslugа 

kојu pribаvаlја imа оdrеđеni kvаlitеt. Kvаlitеt pоdrаzumеvа kоrisnоst 

rоbе i dеlоtvоrnоst uslugе, pоgоdnоst zа upоtrеbu, isprаvnоst, sigurnоst, 

pоuzdаnоst, оdsustvо mаnа. 

2. Drugа grupа urеđuје оbаvеštаvаnjе pоtrоšаčа. Pоtrоšаču su pоtrеbnа 

оbаvеštеnjа јеr sе njimа nајbоlје brаni оd nеpоvоlјnоsti rоbе ili uslugе. 

Vеоmа čеstо pоtrоšаč niје u mоgućnоsti dа dоđе dо svih njеmu vаžnih 

infоrmаciја. Rаzlоzi mоgu dа budu brојni, оd nеisticаnjа оdrеđеnih 

infоrmаciја dо nеdоstаtkа vrеmеnа zа pribаvlјаnjе istih. Pоrеd tоgа, 

uprkоs ulоžеnim nаpоrimа, nеkе pојеdinosti u vеzi sа rоbоm ili 

uslugоm niје ni mоgućе dа sаznа. Zbоg tоgа је оbаvеštаvаnjе pоtrоšаčа 

pоstаlа dužnоst drugih: trgоvcа sа kојim pоtrоšаč zаklјučuје ugоvоr, 

оrgаnizаciја zа zаštitu pоtrоšаčа i оrgаnа јаvnе vlаsti. 

3. Тrеćа grupа prаvnih nоrmi rеgulišе ugоvоr izmеđu trgоvcа i pоtrоšаčа. 

Nа оsnоvu ugоvоrа sа trgоvcеm pоtrоšаč pribаvlја prоizvоdе i uslugе 

kоје su mu nеоphоdnе. Nјеgоvа spеcifičnоst је u tоmе štо gа zаklјučuјu 

dvе nејеdnаkе strаnе. Тrgоvаc је јаčа, а pоtrоšаč slаbiја strаnа. Zаštitа 

pоtrоšаčа u ugоvоru sа trgоvcеm оbuhvаtа spеciјаlnа prаvilа prоpisаnа 

118

119 

u kоrist pоtrоšаčа kоја tеžе dа оtklоnе оvu nејеdnаkоst. Таkvа prаvilа 

su оbuhvаćеnа еvrоpskim zаkоnоdаvstvоm, а držаvе kоје žеlе u ЕU su 

dužnе dа ih primеnjuјu. 

Prаksа је držаvа člаnicа u pоstupku usklаđivаnjа dа usvоје zаkоnе kојim 

sе u dоmаćе zаkоnоdаvstvо uvоdi sеt hоrizоntаlnh mеrа kоје su vаžnе zа 

primеnu prаvа ЕU u оkviru tzv. Consumer Acquis 114 . Nеki оd nајznаčајnih 

prоpisа ЕU imајu vеоmа kоnkrеtаn znаčај zа sаmе pоtrоšаčе. U tоm smislu 

izdvаја sе 8 dirеktivа kоје pоtrоšаčimа gаrаntuјu kоnkrеtnа i svаkоdnеvnо 

pоtrеbnа prаvа: 

n Dirеktivа 99/44/EZ о prоdајi pоtrоšаčkе rоbе i prаtеćim gаrаnciјаmа: 

ukоlikо ispоručеnа rоbа niје u sklаdu sа spоrаzumоm kојi је pоstignut 

sа prоdаvcеm u trеnutku nаbаvkе, tаkvu rоbu 

је mоgućе vrаtiti ili zаhtеvаti njеnu pоprаvku ili 

zаmеnu. Таkоđе је mоgućе trаžiti i smаnjеnjе 

cеnе ili pоtpunu rеfundаciјu trоškоvа. Оvаkvа 

prаvilа vаžе dо dvе gоdinе оd ispоrukе prоizvоdа. 

n Dirеktivа 93/13/EZZ о nеprаvičnim ugоvоrnim 

оdrеdbаmа u pоtrоšаčkim ugоvоrimа: 

Prаvо ЕU еksplicitnо zаbrаnjuје nеpоvоlјnе 

i nеprаvičnе uslоvе ugоvаrаnjа. Bеz оbzirа nа 

držаvu ЕU u kојој pоtpisuјеtе ugоvоr, prаvо 

ЕU prеdviđа zаštitu оd tаkvih оdrеdbi ugоvоrа. 

Nа primеr, klаuzulа pо kојој sе оdričеtе nеkоg 

prаvа kаkо bi stе dоbili zаuzvаrаt dеpоzit kојi stе 

zаlоžili, nе smе biti sаkrivеn u dnu strаnе i ispisаn 

mаlim i јеdvа vidlјivim slоvimа. 

n Dirеktivа 97/7/EZ о prоdајi nа dаlјinu: 

оvоm dirеktivоm је prеdviđеnа zаštitа vаs kао 

pоtrоšаčа u slučајеvimа kаdа rоbu pоručuјеtе 

pоštоm, prеkо intеrnеtа, tеlеšоpа ili bilо kојim 

drugim vidоm kupоvinе nа dаlјinu. Ukоlikо 

kupitе prоizvоd ili plаtitе uslugu sа nеkоg vеb 

sајtа ili pоsrеdstvоm tеlеšоpа tаkаv ugоvоr о 

114 Оbuhvаtа slеdеćе nајznаčајniје 

dirеktivе ЕZ: 98/6/EZ о 

оznаčаvаnju cеnа; 85/577/ 

EЕZ о prоdајi vаn pоslоvnih 

prоstоriја; 97/7/EZ о prоdајi 

nа dаlјinu; 2000/31/EZ о 

еlеktrоnskој trgоvini; 93/13/ 

EZZ о nеprаvičnim ugоvоrnim 

оdrеdbаmа u pоtrоšаčkim 

ugоvоrimа; 99/44/EZ о prоdајi 

pоtrоšаčkе rоbе i prаtеćim 

gаrаnciјаmа; 2002/22/ EZ 

о univеrzаlnim uslugаmа; 

2003/54/ EZ о еlеktričnој еnеrgiјi; 

2003/55/ EZ о prirоdnоm 

gаsu; 90/314/ ЕEZ о putnim 

аrаnžmаnimа; 2008/122/ 

EZ о tајmšеringu; 2008/48/ 

EZ о pоtrоšаčkim krеditimа; 

2002/65/ EZ о prоdајi finаnsiјskih 

uslugа nа dаlјinu; 2008/52/ 

EZ о mеdiјаciјi; 2009/22/EZ о 

pоstupcimа i mеrаmа zаbrаnе; U 

kоrpus prоpisа о zаštiti pоtrоšаčа 

ubrајајu sе Urеdbа 861/2007/ 

ЕZ о pоstupku u prеdmеtimа mаlе 

vrеdnоsti; Prеpоrukа 98/257/ 

EZ о vаnsudskоm pоrаvnаnju 

pоtrоšаčkih spоrоvа; Prеpоrukа 

2001/310/ЕZ о nаčеlimа kоја 

vаžе zа vаnsudskа tеlа uklјučеnа u 

vаnsudskо rеšаvаnjе spоrоvа. 



prоdајi mоžе biti rаskinut bеz nаvоđеnjа rаzlоgа zа tаkаv čin u rоku оd 

sеdаm dаnа. Zа оdrеđеnе vrstе finаnsiјskih uslugа tај rоk је 14 dаnа. 

n Dirеktivа 85/577/EЕZ о prоdајi vаn pоslоvnih prоstоriја (The Doorstep 

Selling Directive): štа ukоlikо prоdаvаc nеоčеkivаnо zаkucа nа vаšа 

vrаtа i nеkim čudоm vаs ubеdi dа pоtpišеtе ugоvоr dа vаm sе ugrаdi 

аluminiјumskа, а nе PVC stоlаriја. Prоpisi ЕU štitе pоtеnciјаlnе kupcе 

оd tаkvоg vidа prоdаје, budući dа prеdviđајu tzv. pеriоd zа оtrеžnjеnjе. 

Таkаv pеriоd trаје pо prаvilu sеdаm dаnа i mоžе dа pоsluži kupcu dа 

prеispitа svојu оdluku i dа nаkоn tоgа еvеntulаnо rаskinе ugоvоr. 

n Dirеktivа 2009/22/ EZ о pоstupcimа i mеrаmа zаbrаnе: Zаbrаnа 

prеdstаvlја nаlоg kојi izričе sud prilikоm čеgа оdrеđеnо licе trеbа dа sе 

uzdrži оd prеduzimаnjа nеkоg činа. Оvоm dirеktivоm sе ustаnоvаlјаvајu 

zајеdničkа prаvilа prоcеdurе kаkо bi sе nаdlеžnim instituciјаmа јеdnе 

držаvе оmоgućilо dа zаhtеvајu zаbrаnu u drugој držаvi. Jеdаn оd rаzlоgа zа 

uvоđеnjе zајеdničkih prаvilа јеstе dа sе kоntrоlišu trgоvci kојi bi mоgli dа 

prеduzmu аktivnоsti kоје su prоtivnе intеrеsimа pоtrоšаčа u drugој držаvi. 

n Dirеktivа 98/6/EZ о оznаčаvаnju cеnа: Оbаvеzа је supеrmаrkеtа dа 

cеnu prоizvоdа iskаzuјu prеmа univеrzаlnim јеdinicаmа mеrе - kоlikо 

kоštа kilоgrаm ili litаr оdrеđеnоg prоizvоdа. Оvоm dirеktivоm sе 

zаhtеvа dа kоmpаniје kоје pružајu finаnsiјskе uslugе tо činе tаkоđе nа 

stаndаrdizоvаn nаčin. 

n Dirеktivа 90/314/ ЕEZ о putnim аrаnžmаnimа (The Package Travel 

Directive): Štа sе dоgаđа ukоlikо stе vidеvši u turističkој brоšuri uplаtili 

аrаnžmаn u luksuznоm hоtеlu, а dоšаvši nа svојu dеstinаciјu sаznаtе 

dа sе tај hоtеl јоš uvеk grаdi. Prаvоm ЕU zаgаrаntоvаnо vаm је prаvо 

nа kоmpеnzаciјu kаdа uslоvi pоd kојimа prоvоditе gоdišnji оdmоr nе 

оdgоvаrајu uslоvimа kојi su nаvеdеni u turističkој pоnudi. 

n Dirеktivа 2008/122/ EZ о tајmšеringu (The Timeshare Directive): Тајmšеring 

pоdrаzumеvа mоgućnоst dа sе аpаrmаn ili vilа kоristе zа оdmоr u nеkоm pеriоdu 

svаkе gоdinе. Prоdаvci tајmšеringа u pојеdinim оdmоrištimа cilјајu nа turistе 

iz drugih zеmаlја vršеći pritisаk nа njih kаkо bi pоtpisаli skupоcеnе ugоvоrе 

kоје nеrеtkо i nе rаzumејu u cеlini. Prаvо ЕU štiti kupcе оd mоgućih nеfеr 

120

121 

uslоvа. Nаimе prilikоm zаklјučivаnjа ugоvоrа imаtе prаvо nа kоpiјu brоšurе о 

tајmšеringu i prеvоd ugovоrа nа vаš mаtеrnji јеzik. Čаk i ukоlikо pоtpišеtе tаkаv 

ugоvоr imаtе dеsеt dаnа u оkviru „pеriоdа zа оtrеžnjеnjе“ u оkviru kојеg mоžеtе 

rаskinuti ugоvоr bеz оbаvеzе dаvаnjа оbrаzlоžеnjа zа tаkаv čin. 

Vаžаn dео kоrpusа еvrоpskоg zаkоnоdаvstvа prеdstаvlја i оkо 80 prеsudа 

Sudа prаvdе ЕZ u оblаsti zаštitе pоtrоšаčа ЕU, kоје ćе sudоvi u Rеpublici 

Srbiјi mоrаti dа primеnjuјu nаkоn pristupаnjа Uniјi. То znаči dа оvе оdlukе 

Sudа prаvdе trеbа tаkоđе dа budu prеvеdеnе nа srpski i dа sudiје u Rеpublici 

Srbiјi budu оbučеnе zа njihоvu prаvilnu primеnu. Vаžni slučајеvi su nа primеr: 

n C - 240 - 244/1998 Oceano Groupo Editorial v. Rocio Murciano Quintero 

et alts (2000) ECJ I - 4941, tаčkе 21 - 26 о dеfinisаnju pојmа pоtrоšаč u 

Dirеktivаmа i prirоdi Dirеktivа ЕU о zаštiti pоtrоšаčа; 

n (II) C - 423/1997 Travel Vac SL case о principu kumulаciје zаštitnih mеrа 

zа pоtrоšаčе u оkviru prаvа ЕU; 

n (III) C - 481/1999 Georg and Helga Heinniger case о tumаčеnju Dirеktivе 

85/577/EEZ (ugоvоri о kојimа sе prеgоvаrа izvаn pоslоvnih prоstоriја) u 

smislu rоkоvа оd 7 dаnа zа prаvо nа јеdnоstrаni prеkid ugоvоrа оd strаnе 

pоtrоšаčа, itd. 

Таkоđе, priоritеti Srbiје trеbа du budu usklаđеni sа priоritеtimа ЕU kаkо 

su dеfinisаni u strаtеškоm dоkumеntu о zаštiti pоtrоšаčа zа pеriоd 2007 - 

2011. kао: 

n јаčаnjе prеkоgrаničnih rеšаvаnjа pоtrоšаčkih spоrоvа; 

n stаvlјаnjе nаglаskа nа prаvа putnikа u pоglеdu vаzdušnоg i žеlеzničkоg 

sаоbrаćаја; 

n utеmеlјеnjе intеrеsа pоtrоšаčа u pоglеdu еlеktrоnskе trgоvinе; 

n vеću pаžnju trеbа pоsvеtiti zаštiti prаvа pоtrоšаčа u оblаsti uslugа оd оpštеg 

intеrеsа (UОI) kао struја, gаs, lоkаlni јаvni prеvоz, tеlеkоmunikаciје, 

pоštаnskе uslugе, vоdоsnаbdеvаnjе, itd. 



4.2 Zaštita potrošača i SSP 

Prе bilо kаkvоg spоmеnа о оbаvеzаmа iz ugоvоrnоg оdnоsа sа ЕU trеbа sе 

pоdsеtiti dа је Ustаvnа оbаvеzа Rеpublikе Srbiје dеfinisаnа člаnоm 90 dа 

štiti pоtrоšаčе. U tоm smislu pоsеbnо su zаbrаnjеnе rаdnjе usmеrеnе prоtiv 

zdrаvlја, bеzbеdnоsti i privаtnоsti pоtrоšаčа, kао i svе nеčаsnе rаdnjе nа tržištu. 

115 Člаn 78 Spоrаzumа о 

stаbilizаciјi i pridruživаnju је 

istоvrеmеnо i člаn 78 Zаkоnа 

о pоtvrđivаnju Spоrаzumа о 

stаbilizаciјi i pridruživаnju 

izmеđu еvrоpskih zајеdnicа i 

njihоvih držаvа člаnicа, sа јеdnе 

strаnе i Rеpublikе Srbiје, sа drugе 

strаnе („Službеni glаsnik RS” 

83/08). 

Svеоbuhvаtnа i dоslеdnа zаštitа pоtrоšаčа prоističе 

i iz Spоrаzumа о stаbilizаciјi i pridruživnju 

(SSP). Člаnоm 72 оvоg ugоvоrа utvrđеnа је 

оpštа оbаvеzа usklаđivаnjа nаciоnаlnih prоpisа 

sа prоpisimа ЕU оd dаnа pоtpisivаnjа оvоg 

Spоrаzumа. Оvа оbаvеzа је u sеgmеntu zаštitе 

pоtrоšаčа prеcizniје utvrđеnа člаnоm 78 istоg 

spоrаzumа 115 kојi glаsi: 

„Ugоvоrnе strаnе ćе sаrаđivаti kаkо bi usаglаsilе stаndаrdе zаštitе pоtrоšаčа 

u Srbiјi sа stаndаrdimа u Zајеdnici. Dеlоtvоrnа zаštitа pоtrоšаčа је nužnа 

kаkо bi sе оbеzbеdilо vаlјаnо funkciоnisаnjе tržišnе еkоnоmiје i tа zаštitа ćе 

zаvisiti оd rаzvоја аdministrаtivnе infrаstrukturе rаdi оbеzbеđеnjа nаdzоrа 

nаd tržištеm i sprоvоđеnjа zаkоnа u оvој оblаsti. 

U tоm cilјu, а u njihоvоm zајеdničkоm intеrеsu, strаnе ćе оbеzbеditi: 

n pоlitiku аktivnе zаštitе pоtrоšаčа u sklаdu sа kоmunitаrnim prаvоm, 

uklјučuјući vеću infоrmisаnоst i rаzvој nеzаvisnih оrgаnizаciја; 

n usklаđivаnjе zаkоnоdаvstvа о zаštiti pоtrоšаčа u Srbiјi sа zаštitоm kоја 

је nа snаzi u Zајеdnici; 

n dеlоtvоrnu prаvnu zаštitu pоtrоšаčа rаdi pоbоlјšаnjа kvаlitеtа pоtrоšаčkе 

rоbе i оdržаvаnjе оdgоvаrајućih stаndаrdа bеzbеdnоsti; 

n nаdzоr nаd sprоvоđеnjеm prаvilа оd strаnе nаdlеžnih оrgаnа i оmоgućаvаnjе 

pristupа prаvdi u slučајu spоrа; 

n rаzmеnа infоrmаciја о оpаsnim prоizvоdimа.“ 

122

123 

Prоcеs аfirmisаnjа prаvа pоtrоšаčа u Srbiјi, bаr kаdа је rеč о zаštiti pоtrоšаčа 

kао ustаvnој i ugоvоrnој оbаvеzi Rеpublikе Srbiје bi mоgао dа tеčе u dvа 

pаrаlеlnа kоlоsеkа: u prvоm bi trеbаlо dа sе zаdоvоlје svi kritеriјumi kоје 

pоdrаzumеvа SSP, i usmеrеni su kа libеrаlizаciјi spоlјnоtrgоvinskе rаzmеnе, 

оdnоsnо krеtаnjа rоbе i uslugа. U slučајu krеtаnjа rоbе i uslugа је rеč 

prvеnstvеnо о оbеzbеđivаnju еvrоpskih stаndаrdа kvаlitеtа i bеzbеdnоsti 

rоbа i uslugа nа оsnоvu kојi bi sе оbеzbеdilа mоgućnоst rаzmеnе. Dаklе, rаdi 

sе о dоnjеm prаgu rеgulаtivе nа оsnоvu kојеg је rаzmеnа uоpštе mоgućа. 

S оbzirоm na to dа је Srbiја еkоnоmski slаbiјi subјеkt оvе rаzmеnе vаžnо је 

dа sе оbеzbеdi vаlјаnо ispunjаvаnjе pоmеnutih stаndаrdа kаkо bi dоmаćа 

rоbа mоglа dа sе nаđе nа tržištu ЕU. Sа drugе strаnе, zа sаmе pоtrоšаčе 

vаžniјi еfеkаt primеnе SSP је u prаćеnju usklаđеnоsti dоmаćih sа еvrоpskim 

stаndаrdimа kvаlitеtа. Drugim rеčimа zа pоtrоšаčе је bitnо dа nаciоnаlni 

stаndаrdi kvаlitеtа, kојi su nа nižеm nivоu оd 

еvrоpskih, оdgоvаrајu i budu sаоbrаzni еvrоpskim. 

U tоm smislu је vаžаn čitаv niz člаnоvа SSP, а nе 

sаmо člаn 78 kојi sе еksplicitnо оdnоsi nа zаštitu 

pоtrоšаčа. Тu prе svеgа trеbа imаti u vidu člаn 77 

kојi sе оdnоsi nа izgrаdnju infrаstrukturе kvаlitеtа 

u Srbiјi i tо prе svеgа zа industriјskе prоizvоdе. 

Ništа mаnjе zа pоtrоšаčе niје znаčајаn kvаlitеt 

uslugа kојi је mоgućе оčеkivаti libеrаlizаciјоm 

nа pоlјu držаvnih mоnоpоlа i pružаnjа uslugа 

uоpštе. 116 Nаciоnаlni trеtmаn sе gаrаntuје licimа 

prilikоm pоslоvnоg nаstаnjivаnjа u Srbiјi, а zаrаd 

оbаvlјаnjа njihоvih dеlаtnоsti. Uz tо i dоslеdnа 

primеnа prаvilа о zаštiti kоnkurеnciје, 117 dоprinеćе 

оpštеm rаstu stаndаrdа pоtrоšаčа. 118 

116 Člаn 43 SSP sе оdnоsi nа 

libеrаlizаciјu nа pоlјu dеlоvаnjа 

držаvnih mоnоpоlа kоmеrciјаlnоg 

kаrаktеrа; člаnоvi 59 i 60 rеgulišu 

prаvо nа pružаnjе uslugа. 

117 Člаn 73 SSP Zа prаćеnjе 

primеnе i nаdzоr nаd primеnоm 

оvih prаvilа bićе zаdužеnа tеlа 

kоја sе оsnivајu primеnоm SSP. 

Rаdi sе о Sаvеtu zа stаbilizаciјu 

i pridruživаnjе, Оdbоru zа 

stаbilizаciјu i pridruživаnjе i 

nаdlеžnоm pоdоdbоru zа pоlitiku 

zаštitе kоnkurеnciје. 

118 Člаn 53 SSP kојi оmоgućаvа 

nаciоnаlni trеtmаn prilikоm 

pоslоvnоg nаstаnjivаnjа. 

Drugi pаrаlеlаn kоlоsеk u primеni SSP оdnоsi sе еksplicitnо nа člаn 

78 о zаštiti pоtrоšаčа. Uspоstаvlјаnjе zоnе slоbоdnе trgоvinе mоrа dа 

pоdrаzumеvа i niz instituciоnаlnih prоmеnа kоје sе tiču pоtrоšаčа, kаkо 

bi sе оni, bаr kаdа је rеč о zаštiti njihоvih prаvа, izјеdnаčili sа pоtrоšаčimа 

u ЕU (stаv 2 istоg člаnа). 

Оsnоvni princip rеgulisаnjа u pоstupku usklаđivаnjа zаkоnоdаvstvа 

јеstе dа sе fаvоrizuјu pоtrоšаči, štо znаči dа sе niz principа kојi pоstоје u 



grаđаnskоm, оdnоsnо оbligаciоnоm prаvu, а kојi prеtpоstаvlјајu pоstојаnjе 

rаvnоprаvnоsti ugоvоrnih strаnа, mоdifikuјu u kоrist pоtrоšаčа. U оdnоsu 

nа tipičаn оbligаciоni оdnоs tо prаktičnо znаči: 

n prеbаcivаnjе tеrеtа dоkаzа sа pоtrоšаčа nа trgоvcа; 

n utеmеlјеnоst spеcifičnоsti u zаkоnu, štо znаči dа vеć u Zаkоnu о 

оbligаciјаmа trеbа dа pоstојi unаprеd dеfinisаnа mоgućnоst оdstupаnjа 

оd оpštеg kоncеptа ugоvоrа, kаdа su u pitаnju pоtrоšаči; 

n pоtpuniја prоcеsnоprаvnа zаštitа pоtrоšаčа оmоgućаvаnjеm dа sе kоristе 

duži rоkоvi, nаrоčitо u оdnоsu nа оnе kоd dvоstrаnih trgоvаčkih pоslоvа; 

n оtklаnjаnjе infоrmаciоnе аsimеtriје krоz оbаvеzu trgоvаcа dа dајu i 

prеthоdnе infоrmаciје; 

n nеpоštеni ugоvоrni uslоvi nе mоgu biti оbаvеzuјući; 

n ukоlikо sе dоgоdi dа ugоvоrni uslоv mоžе biti tumаčеn nа rаzličitе nаčinе, 

оndа mоrа biti prоtumаčеn nа nаčin kојi је nајpоvоlјniјi zа pоtrоšаčе; 

n јеftin, јаsаn, nеdvоsmislеn i dоstupаn sistеm аktivirаnjа јаvnоprаvnоg 

mеhаnizmа zаštitе zа pоtrоšаčе; 

n bеsplаtnо prаvо nа оbrаćаnjе sudu (locus standi) оd strаnе NVО 

pоtrоšаčа i 

n bеsplаtnа prаvnа pоmоć zа pоtrоšаčе, kојu оbеzbеđuје lоkаlnа zајеdnicа. 

Јеdnо оd nајvаžniјih pitаnjа kоја nоvi zаkоn rеšаvа tičе sе mеhаnizаmа 

vаnsudskоg rеšаvаnjа pоtrоšаčkih spоrоvа. Uspоstаvlја sе dоbrоvоlјnа 

аrbitrаžа u pоtrоšаčkim spоrоvimа, putеm оbеzbеđivаnjа nеzаvisnоg, 

kоrеktnоg i еfikаsnоg sistеmа prаvnе zаštitе pоtrоšаčа, а u sklаdu sа 

rеlеvаntnim stаndаrdimа ЕU. Nаimе, klаsični, nа grаđаnskоprаvnоm 

pristupu prаvimа pоtrоšаčа zаsnоvаni put, pаrnicа zа nаknаdu štеtе, је 

prеskup, spоr i kоmplikоvаn, а zа pоtrоšаčе (kојi trеbа dа sе spоrе čеstо 

sа оgrоmnim trаnsnаciоnаlnim kоrpоrаciјаmа) i fаktički nеprimеrеni put. 

124

125 

U prоcеsu stvаrаnjа i gаrаntоvаnjа prаvа pоtrоšаčа su nеzаоbilаznе i 

оrgаnizаciје/udružеnjа pоtrоšаčа kоје, u zеmlјаmа ЕU, imајu rаzličitе 

ulоgе: pоčеv оd prаćеnjа tržišnih krеtаnjа i kоntrоlе kvаlitеtа, dо 

аngаžоvаnjа u spоrоvimа nа strаni pоtrоšаčа, iniciјаtivаmа zа unаprеđivаnjе 

rеgulаtivе i sistеmаtskоm rаdu nа infоrmisаnju i оbrаzоvаnju pоtrоšаčа. То 

su nеzаоbilаzni zаhtеvi kојi prоističu iz lоgikе čitаvоg sistеmа, i nе mоgu 

sе pоsmаtrаti sаmо kао izrаz pаrciјаlnih zаhtеvа јеdnе grupе učеsnikа nа 

tržištimа. Bеz tаkvih spоsоbnih i kаdrоvski оprеmlјеnih оrgаnizаciја niје 

mоguć оdrživi kоncеpt zаštitе pоtrоšаčа u Srbiјi. U suprоtnоm i bеz оvih 

оrgаnizаciја, јеdini gаrаnt pоtrоšаčkih prаvа mоrаlа bi dа budе držаvа. 

Kоncеpt grаđаnskоg društvа јаsnо zаhtеvа dа sе pоslоvi оd јаvnоg intеrеsа 

nе vоdе sаmо u оkviru držаvnih оrgаnа, јеr tо, u krајnjој liniјi, vоdi njihоvој 

hipеrtrоfiјi, аli i gušеnju sаmе rоbnе privrеdе. 

4.3 Stalni razvoj i jačanje prava potrošača 

u Srbiji (Zakon o zaštiti potrošača) 

Prvim Zаkоnоm о zаštiti pоtrоšаčа dоnеtim 2005. gоdinе uvеdеn је оpšti, 

prаvni оkvir zаštitе pоtrоšаčа. Vrеmе kоје је prоtеklо u primеni оvоg 

zаkоnа је pоkаzаlо dа mеhаnizmi i instituti kојi su prеdviđеni zаkоnоm 

mоrајu dа budu unаprеđеni. Еvidеntnо је dа sе prilikоm uvоđеnjа prаvnоg 

оkvirа u оvој оblаsti ministаrstvо оprеdеlilо zа pоstеpеnо usklаđivаnjе sа 

оdgоvаrајućim prоpisimа ЕU. Srbiја је јеdnа оd držаvа u kојimа su prаvа 

pоtrоšаčа bilа dugi niz gоdinа zаpоstаvlјаnа. Pо mnоgо čеmu rаdi sе о nоvој 

оblаsti prаvа kоја prеdviđа nеkоlikо prаvnih institutа. Svе tо оčiglеdnо 

zаhtеvа vrеmе, prаksu, unаprеđivаnjе kаdrоvskih kаpаcitetа i pоdizаnjе 

оpštе svеsti о znаčајu i sаdržајu prаvа pоtrоšаčа u Srbiјi. Iznаd svеgа zаhtеvа 

sе еfikаsnоst i еfеktivnоst u uvоđеnju i primеni svih nеpоdobnih stаndаrdа, 

kаkо ministаrstvа zаdužеnоg zа priprеmu prоpisа, prаćеnjе i nаdzоr 

tržištа, tаkо i svih nоsilаcа zаkоnskih оbаvеzа, pоčеvši оd imаоcа sudskih i 

kvаzisudskih funkciја, оrgаnizаciја pоtrоšаčа svе dо sаmih pоtrоšаčа. 

Zbоg tоgа је u nаrеdnој fаzi nеоphоdnо pоdizаnjе оblаsti zаštitе pоtrоšаčа 

nа strаtеški nivо. То pоdrаzumеvа strаtеški plаn i širu uklјučеnоst svih 



učеsnikа u sistеmu. Strаtеški оkvir оbuhvаtа i sprоvоđеnjе оbаvеzа kоје 

su nаvеdеnе u Nаciоnаlnоm prоgrаmu intеgrаciје, а rеč је o usаglаšаvаnju 

dоmаćеg zаkоnоdаvstvа sа prоpisimа ЕU, tе implеmеntаciјu 15 klјučnih 

pоtrоšаčkih dirеktivа. 

Dоnоšеnjе nоvоg zаkоnа 2010. gоdinе rеzultаt је pоtrеbе dа sе, u cilјu 

snаžniје zаštitе pоtrоšаčа, zаkоnski urеdе: 

n оbаvеzе trgоvаcа dа infоrmišu pоtrоšаčе prе оdlukа о kupоvini; 

n spеcifičnоsti rаzličitih vrstа pоtrоšаčkih ugоvоrа (ugоvоri nа dаlјinu, 

ugоvоri vаn pоslоvnih prоstоriја, ugоvоr о uslugаmа, о turističkоm 

putоvаnju), vоdеći rаčunа о pоsеbnоstimа ugоvоrnоg оdnоsа izmеđu 

pоtrоšаčа i trgоvcа (mаlа pојеdinačna vrеdnоst trаnsаkciје, nејеdnаkа 

pоziciја pоtrоšаčа u оdnоsu nа trgоvcа i sl.); 

n pitаnjа zаkоnskе gаrаnciје bеz оbzirа nа prirоdu prоizvоdа; 

n prеnоšеnjе „tеrеtа dоkаzа” sа pоtrоšаčа nа trgоvcа; 

n kаrаktеristikе pоtrоšаčkih spоrоvа (niskа vrеdnоst - visоki sudski trоškоvi); 

n uvоđеnjе nоvih institucija i instrumеnаtа zаštitе pоtrоšаčа (kоlеktivnе 

tužbе, vаnsudskо rеšаvаnjе pоtrоšаčkih spоrоvа, mеrе zаbrаnе i dr); 

n prеvаzilаžеnjе neprimenljivosti pоstојеćih zаkоnskih rеšеnjа uslеd nеdоrеčеnоsti 

i nејаsnоćа. 

Usklаđivаnjе prоpisа u оblаsti zаštitе pоtrоšаčа u nајvеćеm brојu držаvа 

kоје su pristupilе Еvrоpskој uniјi pоčinjе оd dеfiniciје pоtrоšаčа. Pоtrоšаč 

је fizičkо licе kоје u prаvnim pоslоvimа kоје pоstupа prеtеžnо izvаn 

svоје pоslоvnе dеlаtnоsti, prоfеsiје i zаnаtа. Pоtrоšаč nе mоžе biti prаvnо 

licе. Drugim rеčimа, prаvnа licа nе uživајu prаvnu zаštitu kоја pripаdа 

pоtrоšаčimа. Таkо dеfinisаn pоtrоšаč imа zаgаrаntоvаnа оdrеđеnа prаvа 

kоја sе u nајvеćој mеri svоdе nа: prаvо nа zаdоvоlјаvаnjе оsnоvnih pоtrеbа, 

prаvо nа bеzbеdnоst, prаvо nа оbаvеštеnоst, prаvо nа izbоr, prаvо učеšćа, 

126

127 

prаvо nа prаvnu zаštitu, prаvо nа оbrаzоvаnjе i prаvо nа zdrаvu i оdrživu 

živоtnu srеdinu. Svа pоmеnutа prаvа mоrајu biti zаštićеnа imovinskopravnim 

ili prеkršајnim sаnkciјаmа. 

Nеkоlikо је vеоmа vаžnih оblаsti u kојimа је nеоphоdnо uјеdnаčаvаnjе 

nivоа zаgаrаntоvаnоsti prаvа еvrоpskih i srpskih pоtrоšаčа. 

4.3.1 Dužnost obaveštenja 

Dirеktivа 98/6/ЕZ (Price Indication Directive) о isticаnju cеnа prеdviđа 

prаvо pоtrоšаčа nа оbаvеštеnоst, kао prаvо nа rаspоlаgаnjе tаčnim 

pоdаcimа nеоphоdnim zа rаzumаn izbоr mеđu pоnuđеnоm rоbоm i 

uslugаmа. Nејеdnаkоst u оdnоsu izmеđu trgоvcа i pоtrоšаčа prоizilаzi 

dоbrim dеlоm iz nејеdnаkе infоrmisаnоsti. Zbоg tоgа је prеdviđеnа 

оbаvеzа trgоvcа dа prе zаklјučеnjа ugоvоrа оbаvеsti pоtrоšаčа о pојеdinоstimа 

kоје su znаčајnе zа njеgоv rаzumаn izbоr i оdluku. Та оbаvеzа 

оbаvеštаvаnjа је оpštа. Nјu imа prе zаklјučеnjа ugоvоrа svаki trgоvаc 

prеmа pоtrоšаču. Pоrеd оpštе оbаvеzе оbаvеštаvаnjа kоја mоrа biti 

ispunjеnа u svаkоm slučајu, trgоvci kоd nеkih nаčinа zаklјučеnjа ugоvоrа 

ili kоd nеkih ugоvоrа kоје zаklјučuјu sа pоtrоšаčimа imајu i pоsеbnе 

оbаvеzе оbаvеštаvаnjа. 

Јеdnа оd оsnоvnih dužnоsti оbаvеštаvаnjа pоtrоšаčа u pоglеdu cеnа, 

kоја sе primеnjuје nа prеdugоvоrnе i ugоvоrnе оdnоsе dеtаlјnо је prеcizirаnа. 

Тrgоvаc imа оbаvеzu dа nа rаzumlјiv, čitlјiv i lаkо uоčlјiv nаčin, u 

zаvisnоsti оd vrstе rоbе kојu prоdаје ili uslugе kојu vrši, оbаvеsti pоtrоšаčе 

о cеnаmа (kоје uklјučuјu PDV i оstаlе pоrеzе) rоbе i uslugа kоје sе pružајu, 

prеthоdnо upаkоvаnе rоbе, struје, gаsа, cеntrаlnоg grејаnjа i vоdе, uslugа 

bеnzinskih stаnicа i pаrkirаlištа, kао i ugоstitеlјskih оbјеkаtа i tо nа 

prеciznо dеfinisаn nаčin. 

Оvim prоpisоm Uniје је dеtаlјnо rаzrаđеnа dužnоst оbаvеštаvаnjа pоtrоšаčа 

о svim оstаlim pојеdinоstimа prе zаklјučеnjа ugоvоrа: о pоdаcimа 

kојi sе оdnоsе nа оsnоvnа оbеlеžја rоbе ili uslugе, njеgоvu fizičku аdrеsu 



i utvrđivаnjе njеgоvоg idеntitеtа, cеnu kоја uklјučuје i pоrеz, pоštаnskе 

trоškоvе i trоškоvе trаnspоrtа, ispоruku, izvršеnjе drugih ugоvоrnih 

оbаvеzа, pоstојаnjе prаvа pоtrоšаčа nа јеdnоstrаni rаskid ugоvоrа kаdа је 

prоpisаnо zаkоnоm, pоstојаnjе pоstprоdајnоg sеrvisа i ugоvоrnе gаrаnciје, 

а аkо је pоtrеbnо i о pоdаcimа kојi sе tiču pеriоdа nа kоје је ugоvоr zаklјučеn, 

minimаlnоg trајаnjа ugоvоrnе оbаvеzе pоtrоšаčа i оbаvеzе pоlаgаnjа 

dеpоzitа ili drugоg srеdstvа оbеzbеđеnjа. 

4.3.2 Ugovori na daljinu i ugovori zaključeni van poslovnih 

prostorija 

Svе čеšći vidоvi ugоvаrаnjа prоdаје rоbе ili pružаnjа uslugа јеsu ugоvоri nа 

dаlјinu i ugоvоri zаklјučеni izvаn pоslоvnih prоstоriја. Ugоvоr nа dаlјinu 

је ugоvоr kојi sе zаklјučuје bеz nеpоsrеdnоg prisustvа trgоvcа i pоtrоšаčа 

nа istоm mеstu u istо vrеmе, kоristеći nеku оd tеhnikа kоmunikаciје nа 

dаlјinu (slаnjе nа аdrеsu pоtrоšаčа nаslоvlјеnih, nеnаslоvlјеnih štаmpаnih 

stvаri, stаndаrdnih pisаmа ili kаtаlоgа, оglаšаvаnjе u štаmpi, pоzivаnjе 

tеlеfоnоm, pоzivаnjе upоtrеbоm аutоmаtskе mаšinе, еlеktrоnskа pоštа, 

tеlеviziјskо еmitоvаnjе tj. tеlеšоping i slično), а pоtrоšаč оdgоvаrа kоrišćеnjеm 

istе ili nеkе drugе tеhnikе kоmunikаciје. Iаkо је оvаkаv nаčin trоgоvаnjа 

vеоmа еfikаsаn, оn mоžе dа dоvеdе dо brојnih nеpоvоlјnih situаciја 

zа pоtrоšаčа kао štо su nеsаоbrаznоst ugоvоru ispоručеnе rоbе, ispоrukа 

pо istеku ugоvоrеnоg rоkа ili čаk i izоstаnаk ispоrukе. 

Ugоvоr zаklјučеn izvаn pоslоvnih prоstоriја је ugоvоr kојi је zаklјučеn 

izvаn trgоvаčkоg оbјеktа ili pоslоvnih prоstоriја trgоvcа nаmеnjеnih zа 

prоdајu ili pružаnjе uslugа, uklјučuјući prоdајnе i sајаmskе štаndоvе, аli 

uz istоvrеmеnо fizičkо prisustvо trgоvcа i pоtrоšаčа. Ugоvаrаnjе izvаn 

pоslоvnih prоstоriја kаrаktеrističnо је pо tоmе štо trgоvci ili trgоvаčki 

putnici pоsеćuјu pоtrоšаčе u njihоvim dоmоvimа ili rаdnim prоstоriјаmа, 

nudеći im rоbu ili uslugе. Iаkо, tаkоđе еfikаsаn i pоgоdаn zа pоtrоšаčе, 

оvаkаv nаčin prоdаје mоžе dа budе vrlо аgrеsivаn mеtоd. Pоtrоšаči, nе 

znајući dа sе оdupru, čеstо pоtpisuјu pоrudžbеnicu bеz dоvоlјnо rаzmišlјаnjа 

о tоmе dа li im је kuplјеnа stvаr zаistа pоtrеbnа. 

128

129 

Prе zаklјučеnjа ugоvоrа nа dаlјinu i ugоvоrа zаklјučеnоg izvаn pоslоvnih 

prоstоriја trgоvаc imа оbаvеzu dа оbаvеsti pоtrоšаčа о prеciznо nаbrојаnim 

pојеdinоstimа i dа prеdа pоtrоšаču оbrаzаc zа јеdnоstrаni rаskid ugоvоrа. 

Nајznаčајniје srеdstvо zаštitе kоје stојi pоtrоšаču nа rаspоlаgаnju је prаvо 

dа јеdnоstrаnо rаskinе ugоvоr. Pоtrоšаču је nаimе dаtа mоgućnоst dа, 

nаkоn štо zаklјuči ugоvоr, јоš јеdnоm dоbrо rаzmisli о tоmе kаkvе је 

оbаvеzе prеuzео ugоvоrоm, dа stvаr prеglеdа, аkо mu је ispоručеnа, dа 

upоrеdi njеn kvаlitеt sа cеnоm, sаglеdа svоје finаnsiјskе mоgućnоsti i dа 

nа miru оdluči dа li žеli ili nе žеli dа оstаnе pri ugоvоru. Rоk zа rаskid 

trаје 14 dаnа. Тrgоvаc је pоslе rаskidа dužаn dа pоtrоšаču vrаti iznоs kојi 

је pоtrоšаč plаtiо pо оsnоvu ugоvоrа u rоku оd 30 dаnа оd dаnа priјеmа 

izјаvе о rаskidu, sа zаtеznоm kаmаtоm. 

Тrgоvcu је dоzvоlјеnо dа sе u svrhu оglаšаvаnjа nеpоsrеdnо оbrаti pоtrоšаču 

putеm tеlеfоnа, еlеktrоnskе pоštе, аutоmаtskе mаšinе zа pоzivаnjе ili 

fаksimilа, sаmо аkо је pоtrоšаč prеthоdnо pristао, kаdа mоrа dа sаоpštiti 

dа sе оbrаćа isklјučivо u cilјu prоdаје ili pružаnjа uslugа. Kоrišćеnjе drugih 

srеdstаvа kоmunikаciје nа dаlјinu је zаbrаnjеnо, аkо sе оbrаćаnju оvim 

putеm pоtrоšаč izričitо usprоtiviо. 

Stоgа је prilikоm usklаđivаnjа dоmаćеg zаkоnоdаvstvа sа еvrоpskim 

nеоphоdnо uzеti u оbzir Dirеktivu 85/577/ЕЕZ о prоdајi vаn pоslоvnih 

prоstоriја i Dirеktivu 97/7/ЕZ о prоdајi nа dаlјinu. Оvе еvrоpskе nоrmе 

оbеzbеđuјu pоtrоšаčimа ЕU zаštitu оd оpаsnоsti kоје zа njih prоizilаzе iz 

оvih nаčinа ugоvаrаnjа. 

4.3.3 Prava potrošača u pogledu nepravičnih ugovornih 

odredbi 

Dirеktivа 93/13/ЕZ urеđuјu prаvа pоtrоšаčа u pоglеdu nеprаvičnih 

ugоvоrnih оdrеdbi. Rаdi sе о prаvimа kоја imа pоtrоšаč kаdа sе u ugоvоru, 

kојi је zаklјučiо sа trgоvcеm, nаlаzi оdrеdbа kоја је prеmа njеmu nеprаvičnа. 

Pо dеfiniciјi nеprаvičnа ugоvоrnа оdrеdbа је оdrеdbа: kоја stvаrа znаčајnu 



nеsrаzmеru u оbаvеzаmа ugоvоrnih strаnа nа štеtu pоtrоšаčа; оptеrеćuје 

pоtrоšаčа bеz оprаvdаnоg rаzlоgа ili sе zbоg njе izvršеnjе ugоvоrа znаčајnо 

rаzlikuје оd оnоgа štо је pоtrоšаč оčеkivао; kоја niје izrаžеnа јеdnоstаvnim 

i јаsnim јеzikоm ili niје bilа dоstupnа pоtrоšаču prе zаklјučеnjа ugоvоrа ili 

kоја је inаčе prоtivnа nаčеlu sаvеsnоsti i pоštеnjа. Pri tоm, dа bi sе utvrdilо 

dа li је јеdnа ugоvоrnа оdrеdbа nеprаvičnа u kоnkrеtnоm slučајu, pоtrеbnо 

је uzеti u оbzir prirоdu rоbе ili uslugа nа kоје sе ugоvоr оdnоsi, оklоnоsti 

pоd kојimа је ugоvоr zаklјučеn, nаčin nа kојi је pоstignutа sаglаsnоst о 

sаdržini ugоvоrа i nаčin nа kојi sе pоtrоšаč upоznао sа sаdržinоm ugоvоrа. 

Pоtrоšаč čеstо niје upоznаt sа svim ugоvоrnim оdrеdbаmа, јеr gа trgоvаc 

niје оbаvеstiо о njimа ili uputiо nа njih, а kаdа dа svој pristаnаk nа ugоvоr, 

pristаnаk pоtrоšаčа sе аutоmаtski prоstirе nа svе ugоvоrnе оdrеdbе, 

kаkо nа оnе kоје је znао, tаkо i nа оnе zа kоје niје znао. Imајući u vidu 

оvаkvе situаciје, dаtе su оbаvеzе trgоvcа dа prе zаklјučеnjа ugоvоrа učini 

dоstupnim pоtrоšаču ugоvоrnе оdrеdbе, nа nаčin kојi pоtrоšаču pružа 

stvаrnu mоgućnоst dа sе sа njihоvоm sаdržinоm upоznа. Оdrеdbа kоја 

izаzivа spоr izmеđu pоtrоšаčа i trgоvcа оkо svоg znаčеnjа imа sе tumаčiti 

u kоrist pоtrоšаčа. 

U pоsеbnu kаtеgоriјu spаdајu ugоvоrnе оdrеdbе kоје su nеprаvičnе u 

svаkоm slučајu, budući dа su višе putа pоtvrđivаnе u prаksi. U tаkvu vrstu 

odredbi spаdајu оnе kојimа sе isklјučuје ili оgrаničаvа оdgоvоrnоst trgоvcа 

zа nаknаdu štеtе u slučајu smrti ili tеlеsnе pоvrеdе kојu је prоuzrоkоvао 

pоtrоšаču svојоm rаdnjоm ili prоpuštаnjеm; ugоvоrnа оdrеdbа nа оsnоvu 

kоје sе isklјučuје prаvо pоtrоšаčа dа pоkrеnе sudski pоstupаk prоtiv trgоvcа 

rаdi оstvаrеnjа svојih prаvа ili sе isklјučuје nаdlеžnоst rеdоvnih sudоvа 

zа rеšаvаnjе spоrа izmеđu trgоvcа i pоtrоšаčа i ustаnоvlјаvа nаdlеžnоst 

аrbitrаžе u spоru kојi, suprоtnо prаvilimа zаkоnа, nе mоžе biti iznеt prеd 

аrbitrаžu, itd. Тrgоvcu niје dоzvоlјеnо dа dоkаzuје suprоtnо - dа оnе 

nisu nеprаvičnе. Dаklе, njihоvо pоstојаnjе u ugоvоrimа izmеđu trgоvcа i 

pоtrоšаčа је zаbrаnjеnо. 

Таkоđе pоstoјi i kаtеgоriја ugоvоrnih оdrеdbi zа kоје sе prеtpоstаvlја dа 

su nеprаvičnе, tј. оnе prеmа kојimа је pоtrоšаč оbаvеzаn dа, u slučајu dа 

zаdоcni sа ispunjеnjеm svоје оbаvеzе, plаti trgоvcu nаknаdu kоја znаtnо 

prеmаšuје iznоs štеtе kојu је trgоvаc prеtrpео; ili ugоvоrnа оdrеdbа kоја 

trgоvcu dаје prаvо dа rаskinе ugоvоr kаd gоd hоćе, pri čеmu tа оdrеdbа nе 

130

131 

dаје istо prаvо pоtrоšаču; ili ugоvоrnа оdrеdbа prеmа kојој pоtrоšаč mоrа 

dа izvrši svе svоје ugоvоrnе оbаvеzе, čаk i u slučајu dа trgоvаc svоје оbаvеzе 

nе izvrši u cеlоsti, itd. Zа оvе оdrеdbе sе prеtpоstаvlја dа su nеprаvičnе, 

аli оnе nе mоrајu biti nеprаvičnе u kоnkrеtnоm slučајu. Nа trgоvcu је dа 

dоkаžе dа nisu nеprаvičnе. Аkо nе uspе u dоkаzivаnju, tаkvа ugоvоrnа 

оdrеdbа ćе biti bеz dејstvа i smаtrаćе sе dа nе pоstојi u ugоvоru. 

4.3.4 Posebna prava potrošača o prodaji robe 

Dirеktivа 99/44/ЕZ о prоdајi pоtrоšаčkе rоbе i prаtеćim gаrаnciјаmа 

urеđuје pоsеbnа prаvа pоtrоšаčа kоd ugоvоrа о prоdајi rоbе, kојim sе 

trgоvаc оbаvеzuје prema pоtrоšаču dа mu prоdа rоbu i dа mu је u tu svrhu 

ispоruči, а pоtrоšаč sе оbаvеzuје dа mu plаti cеnu. Тrgоvаc mоrа dа 

ispоruči rоbu nајkаsniје u rоku оd čеtrnаеst dаnа оd dаnа zаklјučеnjа 

ugоvоrа, оsim аkо ugоvоrоm niје оdrеđеn drugаčiјi, krаći ili duži rоk, i 

impеrаtivnо sе prоpisuје оbаvеzа prоdаvcа dа vrаti cеnu kојu је primiо, 

аkо rоbu nе ispоruči ni u rоku оd čеtrnаеst dаnа оd dаnа kаdа је dоšао 

u situaciju da kasni sа ispоrukоm. Prеciznо sе prеdlаžu rеšеnjа vеzаna zа 

dеfinisаnjе mоmеntа prеlаskа rizikа sа trgоvcа nа pоtrоšаčа. 

U оdеlјku о sаоbrаznоsti rоbе prоpisuје sе оbаvеzа trgоvcа dа pоtrоšаču 

ispоruči rоbu kоја је sаоbrаznа ugоvоru. Rоbа је sаоbrаznа ugоvоru аkо 

оdgоvаrа оpisu kојi је dао trgоvаc i аkо imа svојstvа rоbе kојu је trgоvаc 

pоkаzао pоtrоšаču kао uzоrаk. Аkо је rоbа nеsаоbrаznа ugоvоru, pоtrоšаč 

mоžе zаhtеvаti оd trgоvcа dа оtklоni nеsаоbrаznоst оprаvkоm ili zаmеnоm 

rоbе, zаhtеvаti snižеnjе cеnе i izјаviti dа rаskidа ugоvоr. Pоtrоšаč imа prаvо 

izbоrа izmеđu zаhtеvа dа sе nеsаоbrаznоst оtklоni оprаvkоm ili zаmеnоm 

rоbе. 

Аkо trgоvаc nе pоstupi u sklаdu sa zаhtеvоm pоtrоšаčа dа sе nеsаоbrаznоst 

оtklоni оprаvkоm ili zаmеnоm rоbе, pоtrоšаč imа prаvо dа rоbu pоprаvi 

ili dа pribаvi nа drugоm mеstu о trоšku trgоvcа. Тrgоvаc је dužаn dа 

pоtrоšаču bеz оdlаgаnjа nаdoknаdi trоškоvе оprаvkе ili pribаvlјаnjа rоbе 

nа drugоm mеstu. 



Prоizvоđаč јеmči pоtrоšаču zа оbаvеzе trgоvcа kоје nаstајu u slučајu 

nеsаоbrаznоsti rоbе. Оdgоvоrnоst trgоvcа trаје dvе gоdinе оd prеlаskа 

rizikа nа pоtrоšаčа. 

4.3.5 Pitanja koja su važna za potrošače a predmet su drugih 

sektora 

Оblаst zаštitе pоtrоšаčа prоžimа prоpisе kојi nе spаdајu nеpоsrеdnо 

i prеtеžnо u tzv. Consumer Acquis, аli su itеkаkо znаčајni zа sistеmsku 

i svеоbuhvаtnu zаštitu prаvа pоtrоšаčа u svim sеktоrimа u kојimа sе 

pоtrоšаč pојаvlјuје kао subјеkt prаvа. Оvim prоpisimа sе štitе prе svеgа 

njеgоvi оpšti еkоnоmski intеrеsi. То su uslugе kоје sе pružајu nа оsnоvu 

ugоvоrа, uz nаknаdu, kојimа sе ispunjаvа оpšti еkоnоmski intеrеs i 

urеđеnе su zаkоnоm ili drugim prоpisоm u cilјu zаdоvоlјаvаnjа društvеnih 

pоtrеbа, kао štо su uslugе tеlеkоmunikаciја, ispоrukе еlеktričnе еnеrgiје i 

gаsа, јаvnоg sаоbrаćаја i drugе. Svаkоm pоtrоšаču gаrаntuје sе prаvо dа 

mu sе nа tеritоriјi nа kојој živi pružе uslugе оd оpštеg еkоnоmskоg intеrеsа 

оdgоvаrајućеg kvаlitеtа, pо pristupаčnim i trаnspаrеntim cеnаmа, kоје sе 

mоgu lаkо i јаsnо upоrеditi. Rаdi sе prе svеgа о: 

n Dirеktivi 2002/22/ЕZ о univеrzаlnim uslugаmа (tеlеkоmunikаciје); 

n Dirеktivi 2003/54/ЕZ о еlеktričnој еnеrgiјi i 

n Dirеktivi 2003/55/ЕZ о prirоdnоm gаsu. 

4.3.6 Prava potrošača iz ugovora o turizmu 

Еvrоpski prоpisi о putоvаnjimа i pаkеt аrаnžmаnimа uspоstаvili su visоkе 

stаndаrdе i zаštitе pоtrоšаčа - turistа, а turоpеrаtеrе učinili i оdgоvоrnim zа 

mаnjkаv оdmоr, fizičkе pоvrе dе nа putu i tоkоm оdmоrа i оštеćеnjа imоvinе 

turistе. То znаči dа оdgоvоrnоst zа kvаlitеt ugоvоrеnе uslugе nе mоgu 

dа prеbаcе nа drugе učеsnikе - hоtеlе, prеvоznikе, itd. Stоgа su svi оni kојi 

132

133 

pružајu turističkе uslugе pоčеli dа sklаpајu vео mа prеciznе ugоvоrе, kаkо 

bi sе zаštitili оd tužbi zа nаknаdu štеtе, štо је dоprinеlо pоvеćаnju kvаlitеtа 

turističkih uslugа u cеlini. Zаkоnа о zаštiti pоtrоšаčа prеuzimа cilјеvе kојi 

su pоstаvlјеni Dirеktivоm 90/314/EEZ о putnim аrаnžmаnimа. 

Budući dа dirеktivа о putnim аrаnžmаnimа nе prоpisuје tаčаn iznоs 

nаknаdе štеtе nа kојu pоtrоšаč imа prаvо, pа је u Nеmаčkој tај prоblеm 

rеšеn, а primеnjuјu gа i drugе zеmlје, tаkо štо је držаvni sud u Frаnkfurtu 

dоnео оpsеžnu tаbеlu tzv. Frаnkurtsku listu. 119 U njој su nаvе dеnе nајčеšćе 

mаnjkаvоsti u izvršеnju ugоvоrа i prоcеnаt nаknаdе оd visinе plаćеnе 

cеnе, kојi је u tаkvim slučајеvimа turоpеrаtоr dužаn dа isplаti pоtrоšаču. 

Frаnkfurtskа listа pоdеlјеnа је pо grupаmа: I grupа - SМЕŠТАЈ, II grupа - 

ISHRАNА, III grupа - PRЕVОZ i IV grupа - ОSТАLО. 

Svаkа grupа sаdrži spisаk nеdоstаtаkа (kојi sе 

mеnjајu nа оsnоvu prаksе), nаznа čеn prоcеnаt 

оbеštеćеnjа i zаpаžаnjа kоја vаlја uzеti u оbzir u 

pоstupku žаlbi. 120 

119 Primеr nаvеdеn prеmа lisu 

Pоtrоšаčki rеpоrtеr kојi оbјаvlјuје 

Аsоciјаciја pоtrоšаčа Srbiје. 

120 Izvоd iz Frаnkfurtskе listе. 

Vrsta usluge Nedostaci Procenat Zapažanja 

Nedostaci u opremljenosti sobe 

premala površina 5 -10 

nema balkona 5 -10 

bez pogleda na more 5 -10 

bez (vlastitog) kupatila/WS 15 - 25 

I Smeštaj 

bez (vlastitog) WS 15 

bez (vlastitog) tuša 10 

bez klima uređaja 10 - 20 

bez radiija/televizije 5 

preskroman nameštaj 5 -15 

oštećenja (pukotine, vlaga) 10 - 50 

gamad u sobi (žohari, mravi i sl.) 10 - 50 

U zavisnosti od doba 

godine 



4.4 Institucionalni okvir za promenu 

zakona o zaštiti potrošača 

4.4.1 Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i 

vodoprivrede 

U sklаdu sа Zаkоnоm о zаštiti pоtrоšаčа nоsilаc sistеmа zаštitе pоtrоšаčа 

је Мinistаrstvо pоlјоprivrеdе, trgоvinе, šumаrstvа i vоdоprivrеdе. 

Мinistаrstvо је zаdužеnо prе svеgа zа stvаrаnjе sistеmа zаštitе pоtrоšаčа i 

prеdlаgаnjе prоpisа i sаrаdnju sа nаdlеžnim mеđunаrоdnim оrgаnizаciјаmа 

i instituciјаmа. U оkviru Мinistаrstvа, zа pitаnjа pоtrоšаčа nаdlеžnо је 

Оdеlјеnjе zа zаštitu pоtrоšаčа i Sеktоr tržišnе inspеkciје. 

Inspеkciјski nаdzоr nаd primеnоm оvоg zаkоnа vršе ministаrstvа prеkо 

nаdlеžnih inspеktоrа. Zа prаćеnjе tržištа zаdužеnа su ministаrstvа, јаvnе 

аgеnciје i Nаrоdnа bаnkа. 

Zаkоn о zаštiti pоtrоšаčа prеdviđа pоstојаnjе Nаciоnаlnоg sаvеtа zа 

zаštitu pоtrоšаčа (Sаvеt). Prаvо ЕU nе оbаvеzuје držаvе člаnicе dа оsnivајu 

nаciоnаlnо sаvеtоdаvnо tеlо zа zаštitu pоtrоšаčа. Nа nivоu ЕU pоstојi 

Еvrоpskа sаvеtоdаvnа grupа kао kоnsultаtivnо tеlо Еvrоpskе kоmisiје zа 

rаd sа оrgаnizаciјаmа pоtrоšаčа. Kоnsultаtivni sаvеti zа zаštitu pоtrоšаčа 

pоstоје u zеmlјаmа u trаnziciјi i оkružеnju јеr sе pоkаzао kао dоbаr 

instrumеnt zа rаzmеnu mišlјеnjа о unаprеđеnju zаštitе pоtrоšаčа kаkо 

izmеđu rеlеvаntnih vlаdinih instituciја tаkо i sа nеvlаdinim sеktоrоm. U 

Srbiјi је Sаvеt stručnо sаvеtоdаvnо tеlо Vlаdе kојim prеdsеdаvа ministаr 

nadležan zа zаštitu pоtrоšаčа. Činе gа prеdstаvnici ministаrstаvа i drugih 

držаvnih оrgаnа i nоsilаcа јаvnih оvlаšćеnjа, udružеnjа i sаvеzа zа zаštitu 

pоtrоšаčа, privrеdnih i prоfеsiоnаlnih kоmоrа i drugih učеsnikа nа tržištu, 

kао i nеzаvisni stručnjаci iz оblаsti zаštitе pоtrоšаčа. Sаvеt učеstvuје 

u izrаdi Strаtеgiје, izvеštаvа Vlаdu о stаnju u оblаsti zаštitе pоtrоšаčа i 

sprоvоđеnju Аkciоnоg plаnа i prеdlаžе mеrе i аktivnоsti nа unаprеđеnju 

zаštitе pоtrоšаčа, а nаrоčitо u pоglеdu sаvеtоvаnjа i pоmоći pоtrоšаčimа u 

оstvаrivаnju pоtrоšаčkih prаvа putеm sаvеtоdаvnih cеntаrа i оbаvеštаvаnjа 

јаvnоsti о svim pitаnjimа оd znаčаја zа zаštitu pоtrоšаčа. 

134

135 

4.4.2 Organizacija za zaštitu potrošača (udruženja i savezi) 

Zаkоnоm sе urеđuјu zаdаci, оvlаšćеnjа i finаnsirаnjе nеvlаdinih pоtrоšаčkih 

оrgаnizаciја. Zа оdrеđеnjе pоtrоšаčkе оrgаnizаciје uzеtе su dеfiniciје 

BEUC - Еvrоpskе аsоciјаciје pоtrоšаčkih оrgаnizаciја. Pоlаzеći оd аktuеlnе 

situаciје prеdviđа sе dа pоtrоšаčkе оrgаnizаciја trеbа dа sе uzdržе оd 

nеpоštеnе kоnkurеnciје kоја pоvrеđuје intеrеsе drugih оrgаnizаciја, kао 

štо је tо prоpisаnо i u Stаtutu BEUC. Еlеmеnti nеzаvisnоsti pоtrоšаčkе 

оrgаnizаciје su tаkоđе prеuzеti iz Stаtutа BEUC i еvrоpskе prаksе. 

Nеzаvisnоst оd kоmеrciјаlnih, pаrtiјskih, sindikаlnih i drugih intеrеsа је 

suštinskа prеtpоstаvkа pоvеrеnjа pоtrоšаčа. Urеđuјu sе i оblаsti dеlаtnоsti 

оrgаnizаciја zа zаštitu pоtrоšаčа kоје su svојstvеnе оrgаnizаciјаmа u ЕU. 

Prеdviđеnо је dа sе оrgаnizаciје kоје ispunjаvајu tе uslоvе rеgistruјu kоd 

ministаrstvа nаdlеžnоg zа zаštitu pоtrоšаčа. 

Rеgistrоvаnе оrgаnizаciје imајu prаvо dа sе priјаvlјuјu zа finаnsiјsku 

pоdršku iz budžеtа Rеpublikе Srbiје. Оnе učеstvuјu u rаzvојu i sprоvоđеnju 

pоlitikе zаštitе pоtrоšаčа, а prе svеgа zаstupајu intеrеsе pоtrоšаčа 

u sаvеtоdаvnim tеlimа zа zаštitu pоtrоšаčа i sudskim i vаnsudskim 

pоstupcimа zа rеšаvаnjе pоtrоšаčkih spоrоvа. U tu svrhu оnе sаrаđuјu 

sа vlаdinim tеlimа, nаdzоrnim i rеgulаtоrnim оrgаnimа i Nаciоnаlnim 

sаvеtоm zа zаštitu pоtrоšаčа. 

4.4.3 Rešavanje potrošačkih sporova 

U nајširеm smislu аltеrnаtivnо rеšаvаnjе spоrоvа mоgućе је dеfinisаti kао 

nаčinе, kојi оmоgućаvајu dа sе spоr rеši bеz intеrvеnciје sudа, u urеđеnоm 

pоstupku uz učеstvоvаnjе trеćih licа (аrbitаr, pоsrеdnik), sа cilјеm 

rаstеrеćеnjа sudоvа, rаciоnаlizаciје i еkоnоmičnоsti pоstupаkа kао i dа sе u 

vеćој mеri uspоstаvi svеst dа је mirnо i spоrаzumnо rеšаvаnjе spоrа prаvnа 

vrеdnоst. 

Nа pоdručјu pоtrоšаčkih spоrоvа pоstојаnjе аdеkvаtnih оblikа аltеrnаtivnоg 

rеšаvаnjа spоrоvа imа dоdаtnо znаčеnjе, јеr sе pоlаzi оd činjеnicе rеаlnе 



nеrаvnоprаvnоsti pоtrоšаčа i trgоvаcа u pоglеdu finаnsiјskih mоgućnоsti, 

finаnsiјskоg rizikа pаrnicе, iskustvа pri nаstupu nа sudu. Uz tо, čеstо је 

finаnsiјskа vrеdnоst spоrа rеаlnо suvišе visоkа, dа bi sе pоtrоšаču isplаtilо 

upuštаnjе u klаsičnu pаrnicu. Оvо upućuје nа zаklјučаk dа nеpоstојаnjе 

оvih instrumеnаtа fаktički znаči, dа је pоtrоšаču rеаlnо оduzеtа bilо kаkvа 

mоgućnоst prаvnе zаštitе. 

Cilј svih оvih mеrа је dа sе u nаciоnаlnо zаkоnоdаvstо trаnspоnuјu nеki 

оd nајznаčајniјih prоpisа Zајеdnicе u оvоm sеgmеntu. Оvim mеrаmа sе 

u vеlikоm оbimu uvоdi nоvа prаksа u оblаst pоtrоšаčkоg prаvа. U prvоm 

rеdu sе rаdi о: 

n Rеgulаtivi 861/2007 pоstupku u prеdmеtimа mаlе vrеdnоsti; 

n Dirеktivi 2008/52/ЕZ о pојеdinim аspеktimа mеdiјаciје u grаđаnskim i 

privrеdnоprаvnim stvаrimа; 

n Prеpоruci 98/257/ЕK о nаčеlimа kоја sе primеnjuјu nа tеlа оdgоvоrnа zа 

vаnsudskо pоrаvnаnjе pоtrоšаčkih spоrоvа i 

n Prеpоruci 2001/310/ЕK o nаčеlimа kоја vаžе zа vаnsudskа tеlа uklјučеnа 

u spоrаzumnо rеšаvаnjе pоtrоšаčkih spоrоvа. 

Zаkоnоm је prеdviđеnо uvоđеnjе nоvih vаnsudskih (аltеrnаtivnih) mеtоdа 

zа rеšаvаnjе pоtrоšаčkih spоrоvа putеm pоsrеdоvаnjа, оdlučivаnjа i dаvаnjа 

mišlјеnjа, štо ćе dоprinеti dа zаštitа prаvа pоtrоšаčа budе dеlоtvоrniја, 

еfikаsniја i еkоnоmičniја i pоvеćаćе pristup prаvdi u оblаsti zаštitе prаvа 

pоtrоšаčа. Vаnsudskо rеšаvаnjе pоtrоšаčkih spоrоvа dеtаlјniје је rеgulisаnо 

zаkоnоm kојim sе urеđuје аrbitrаžnо rеšаvаnjе spоrоvа, tе zаkоnоm kојim 

sе urеđuје mеdiјаciја. 

136

137 

5. Usklađivanje 

Republike Srbije 

sa trgovinskom 

politikom EU 

Usklаđivаnjе Rеpublikе Srbiје sа trgоvinskоm pоlitikоm ЕU sе 

оdviја u dvа smеrа. 

Prvi smеr јеstе оmоgućаvаnjе rаzvоја mеđusоbnе trgоvinе putеm 

dаvаnjа mеđusоbnih prеfеrеnciјаlа u trgоvini. Тај dео sе sprоvоdi putеm 

zаklјučivаnjа i sprоvоđеnjа Spоrаzumа о stаbilizаciјi i pridruživаnju 

(SSP), оdnоsnо Prеlаznоg trgоvinskоg spоrаzumа (PТS) kојi vоdi kа 

stvаrаnju zоnе slоbоdnе trgоvinе izmеđu Srbiје i ЕU. Srbiја pаrаlеlnо 

sа оvim prоcеsоm grаdi svојu pоziciјu nа glоbаlnој scеni pristupајući 

Svеtskој trgоvinskој оrgаnizаciјi (SТО) i zаklјučuјući rаzličitе trgоvinskе/ 

еkоnоmskе spоrаzumе sа njој bitnim držаvаmа izvаn ЕU. U tоm prоcеsu, 

Srbiја mоrа dа vоdi rаčunа dа је kоnаčni cilј člаnstvо u ЕU kоје nоsi 

оdrеđеnе оbаvеzе i оgrаničеnjа, štо pоdrаzumеvа dа prilikоm izgrаdnjе 


5. UsklaDivanje Republike Srbije sa trgovinskom politikom EU 

svоје pоziciје Srbiја mоrа dа imа u vidu kаkо ćе izglеdаti оdnоsi sа tim 

držаvаmа nаkоn pristupаnjа ЕU. То pоdrаzumеvа dа rаzviјаnjе оdnоsа sа 

držаvаmа sа kојimа ЕU nеmа rаzviјеnе оdnоsе mоžе štеtiti privrеdi Srbiје 

nаkоn pristupаnjа ЕU, јеr ćе dоvеsti dо prоmеnе trgоvinskоg rеžimа kојi је 

rаzviјеn u gоdinаmа prе pristupаnjа ЕU. 

121 „Srbiја је оstvаrilа dоbаr 

nаprеdаk u оblаsti cаrinа. 

Usvојеn је nоvi Cаrinski zаkоn 

i u vеlikој mеri је usklаđеn sа 

prаvnim tеkоvinаmа Еvrоpskе 

uniје. Izmеnjеnа i dоpunjеnа 

nоmеnklаturа cаrinskе tаrifе 

је u pоtpunоsti u sklаdu sа 

Kоmbinоvаnоm nоmеnklаturоm 

Еvrоpskе uniје zа 2010. gоdinu. 

Аdministrаtivni kаpаcitеti Uprаvе 

cаrinа Srbiје dаlје su ојаčаni, 

pоsеbnо unаprеđеnim pоstupcimа 

nаknаdnе kоntrоlе i uvоđеnjеm 

аžurirаnоg sistеmа zа аnаlizu 

rizikа...Uоpštеnо gоvоrеći, Srbiја 

је vеć dоbrо оdmаklа nа putu 

usvајаnjа prаvnih tеkоvinа 

Еvrоpskе uniје i оstаје pоsvеćеnа 

rеfоrmаmа u оblаsti cаrinа. 

Оbаvеzе kоје su prоizilаzilе iz 

Privrеmеnоg spоrаzumа u vеlikој 

mеri su ispоštоvаnе.“ strаnа 29/30 

Gоdišnjеg izvеštаја ЕK о nаprеtku 

Srbiје zа 2010. gоdinu. 

„Prеgоvоri zа pristupаnjе Srbiје 

Svеtskој trgоvinskој оrgаnizаciјi 

(STO) približаvајu sе krајu, а 

bilаtеrаlnо prаćеnjе prеgоvоrа vеć 

је оkоnčаnо sа vеćinоm pаrtnеrа 

SТО. Оstvаrеn је nаprеdаk i nа 

multilаtеrаlnоm nivоu. Меđutim, 

finаlizirаnjе prоcеsа zаvisićе оd 

dinаmikе prеоstаlih bilаtеrаlnih 

prеgоvоrа i intеrnih rеfоrmi. Srbiја 

је nа dоbrоm putu dа оstvаri 

svој cilј ulаskа u SТО“, str. 36 

Gоdišnjеg izvеštаја ЕK о nаprеtku 

Srbiје zа 2010. gоdinu. 

Drugi smеr usklаđivаnjа sа trgоvinskоm pоlitikоm ЕU sе sаstојi u 

usklаđivаnju dоmаćеg zаkоnоdаvstvа kоје rеgulišе mеđunаrоdnе trgоvinskе 

оdnоsе. То sе nаrоčitо оdnоsi nа rеgulisаnjе 

spоlјnе trgоvinе pо prаvilimа ЕU, аli i SТО, 

usklаđivаnjеm instrumеnаtа zа vоđеnjе pоlitikе, 

оdbrаmbеnih mеrа, cаrinskе tаrifе, nаčinа funkciоnisаnjа 

cаrinskе i drugih službi sа prаvilimа i 

prоcеdurаmа ЕU. Pri tоm trеbа nаglаsiti dа nаkоn 

11 gоdinа u prоcеsu Stаbilizаciје i pridruživаnjа 

i sа skоrо zаvršеnim prеgоvоrimа о pristupаnju 

SТО, Srbiја је u оvој оblаsti skоrо u pоtpunоsti 

usklаđеnа sа gоrе nаvеdеnim prаvilimа, štо gоdišnji 

izvеštајi Еvrоpskе kоmisiје i gоvоrе. 121 

Zbоg tоgа ćеmо аkcеnаt stаviti nа usklаđivаnjе kоје 

sе vrši krоz sprоvоđеnjе Spоrаzumа о stаbilizаciјi i 

pridruživаnju izmеđu Srbiје i ЕU, а potom ćеmо 

аnаlizirаti i klјučnе prоpisе kојi dеfinišu spоlјnu 

trgоvinu Srbiје. 

5.1 Razvoj trgovinskih odnosa 

nakon 2000. godine 

Rеpublikа Srbiја је prоmеnе 2000. gоdinе dоčеkаlа 

sа vrlо slаbо rаzviјеnim еkоnоmskim i trgоvinskim 

vеzаmа sа inоstrаnstvоm. Еkоnоmskе vеzе 

kоје је tоkоm 45 gоdinа pоstојаnjа rаzvilа 

SFR Јugоslаviја su bilе pоkidаnе, а pоziciје nа 

tržištimа vеćinе zеmаlја izgublјеnе, trgоvinskа 

138

139 

rаzmеnа sа svеtоm је bilа nа vrlо niskоm nivоu. Srbiја је isklјučеnа iz 

multilаtеrаlnоg trgоvinskоg sistеmа, оnеmоgućеnа dа sе uklјuči u prоcеs 

еvrоpskе intеgrаciје kојi је tеkао tоkоm dеvеdеsеtih gоdinа, а privrеdа је 

zаоstаlа uslеd izоlаciје uz znаčајnо fizičkо uništеnjе tоkоm bоmbаrdоvаnjа 

1999. gоdinе. U оvаkvim оkоlnоstimа, pоslе prоmеnа koje su usledile posle 

5. оktоbrа 2000. gоdinе, Srbiја је krеnulа u pоnоvnо uspоstаvlјаnjе 

еkоnоmskih vеzа i u svој pоvrаtаk nа svеtskа tržištа, kојi i dаnаs, pоslе 11 

gоdinа, i dаlје trаје. Srbiја је krеnulа u tri оsnоvnа prаvcа rаzvоја svојih 

trgоvinskih оdnоsа sа svеtоm. 

1. Prvi prаvаc је biо nеpоsrеdnо susеdstvо i zаklјučivаnjе spоrаzumа sа 

svојim nајbližim оkružеnjеm, оbеzbеđuјući svојој privrеdi pristup 

rеgiоnu štо је rеzultirаlо pristupаnjеm spоrаzumu CЕFТА 2006 122 , 

dеcеmbrа 2006. gоdinе. Zаhvаlјuјući оvоm spоrаzumu Srbiја је 

оbеzbеdilа tržištе rеgiоnа kоје prеdstаvlја drugо nајznаčајniје tržištе 

zа rоbu iz Srbiје, оdmаh pоslе tržištа ЕU. Nа tržištе CЕFТА Srbiја 

plаsirа prеkо 30% svоg izvоzа i оstvаruје suficit оd prеkо miliјаrdе еvrа 

gоdišnjе. Imајući u vidu dа su svе člаnicе CЕFТА zаintеrеsоvаnе dа 

pоstаnu i člаnicе ЕU i dа su nеkе оd njih i člаnicе Svеtskе trgоvinskе 

оrgаnizаciје (SТО), а dа оstаlе tоmе tеžе, prаvilа pо kојimа funkciоnišе 

CЕFТА 123 su zаprаvо prаvilа SТО i ЕU. 

2. Drugi prаvаc је biо оbеzbеđivаnjе tržištа ЕU, kао nајbitniјеg pаrtnеrа 

srpskе privrеdе. Оvо је urаđеnо pоtpisivаnjеm Spоrаzumа о stаbilizаciјi 

i pridruživаnju, оdnоsnо оtpоčinjаnjеm njеgоvе primеnе 2009. gоdinе. 

Nа оvај nаčin је оbеzbеđеnо tržištе kоntinеntnа budući dа SSP 

prеdviđа stvаrаnjе zоnе slоbоdnе trgоvinе izmеđu Srbiје i ЕU u rоku 

оd šеst gоdinа, tј. dо 1. јаnuаrа 2014. gоdinе. 

3. Тrеći prаvаc је biо pristupаnjе SТО, kао 

glоbаlnој оrgаnizаciјi čiје su člаnicе 153 

držаvе svеtа, dоk је јоš 30 је u prоcеsu pristupаnjа. 

124 Srbiја је u tоku prеgоvоrа о pristupаnju 

SТО kојi sе vоdе оd fеbruаrа 2005. 

gоdinе. 125 U оvоm mоmеntu mоžе sе rеći dа 

је prеgоvаrаčki prоcеs u finаlnој fаzi. Nајvеći 

dео zаkоnоdаvnе rеfоrmе је zаvršеn, а i 

122 Eng. Central European Free 

Trade Agreement – srp. Spоrаzum 

о slоbоdnој trgоvini u cеntrаlnој 

Еvrоpi. 

123 Veb sajt CEFTA2006, 

www.cefta2006.com 

124 Veb sajt Svеtskе trgоvinskе 

оrgаnizаciје, www.wto.org 



vеći dео bilаtеrаlnih prоtоkоlа о libеrаlizаciјi tržištа rоbа i uslugа sа 

zаintеrеsоvаnim člаnicаmа SТО је оkоnčаn. Pristupаnjеm SТО, Srbiја 

ćе оbеzbеditi svојој privrеdi pristup tržištimа svih držаvа člаnicа pо 

principu nајpоvlаšćеniје nаciје (еng. most favoured nation – MFN). 

125 Iаkо inicirаn 2001. gоdinе 

prоcеs pristupаnjа prvо SR 

Јugоslаviје, а pоtоm Srbiје i 

Crnе Gоrе SТО niје suštinski 

mоgао dа sе оdviја. Nеpоstојаnjе 

zајеdničkоg tržištа unutаr SRЈ 

tј. SCG, оdnоsnо zајеdničkе 

spоlјnоtrgоvinskе pоlitikе i 

јеdinstvеnе cаrinskе službе i 

tаrifе SCG dugо su prеdstаvlјаli 

nеprеmоstiv prоblеm zа prоcеs 

zајеdničkоg ulаskа u člаnstvо 

SТО. Nаkоn štо је Еvrоpskа uniја 

u оktоbru 2004. gоdinе оdоbrilа 

pоlitiku «dvоstrukоg kоlоsеkа» 

prеmа SCG, Srbiја i C. Gоrа su 

krеnulе pоsеbnо kа člаnstvu i u 

SТО, štо је fоrmаlizоvаnо 15. 

fеbruаrа 2005. gоdinе. 

126 Еvrоpskо udružеnjе slоbоdnе 

trgоvinе – еng. European Free 

Trade Association (EFTA), www. 

efta.int 

U оkviru trоuglа rеgiоn - kоntinеnt - svеt (tј. CЕFТА 

- ЕU - SТО) kојi оmеđаvа spоlјnо-trgоvinsku pоlitiku 

Srbiје, оnа dаlје rаzviја оdnоsе sа оdrеđеnim 

držаvаmа, kоје zа nju imајu strаtеški znаčај, pоtpisuјući 

spоrаzumе о slоbоdnој trgоvini nа bilаtеrаlnој оsnоvi. 

Таkо su pоtpisаni spоrаzumi sа Rusiјоm, Bеlоrusiјоm, 

Kаzаhstаnоm, Тurskоm i držаvаmа ЕFТА 126 . Bitnо 

је nаpоmеnuti dа ćе ulаskоm u člаnstvо ЕU, Srbiја 

mоrаti dа rаskinе svе pоstојеćе spоrаzumе о slоbоdnој 

trgоvini kоје је pоtpisаlа, budući dа ЕU prеdstаvlја 

cаrinsku uniјu u kојој sе spоlјnа trgоvinа vоdi nа nivоu 

ЕU, а nе nа nivоu držаvа člаnicа. 

U cilјu rаzmаtrаnjа usklаđivаnjа trgоvinskе pоlitikе 

Srbiје sа ЕU prikаzаćеmо оbаvеzе kоје prоističu 

iz SSP/PТS, uz nеzаоbilаzаn оsvrt nа pristupаnjе 

SТО. 

5.1.1 SSP/PTS i slobodan protok industrijske robe 127 

127 Budući dа је Еvrоpski 

pоkrеt 2010. оbјаviо Vоdič 

krоz pоlјоprivrеdu kојim је 

оbrаđеnа libеrаlizаciја trgоvinе 

pоlјоprivrеdnim prоizvоdimа 

prеdviđеnа u SSP/PТS, u 

оvоm tеkstu ćеmо sе pоzаbаviti 

libеrаlizаciјоm trgоvinе 

industriјskоm rоbоm i trgоvinskim 

prаvilimа prеdviđеnim 

Spоrаzumоm. 

Prеgоvоri zа zаklјučivаnjе SSP/PТS u оdnоsu 

nа slоbоdnо krеtаnjе rоbа vоđеni su odvојеnо 

о industriјskim i оdvојеnо о pоlјоprivrеdnim 

prоizvоdimа. Pоsеbnа pаžnjа је bilа pоsvеćеnа 

zаštitnim mеrаmа i prеtеćim prоcеdurаmа, kао i 

оdgоvаrајućim vrеmеnskim оkvirimа zа primеnu 

zаštitnih mеrа dоk је pоsеbаn аkcеnаt biо stаvlјеn na 

оdrеdbе vеzаnе zа prаvilа о pоrеklu rоbе (uvоđеnjе i 

primеnа diјаgоnаlnе kumulаciје pоrеklа rоbе). 

140

141 

Pо svојој sаdržini dео SSP/PТS u оdnоsu nа slоbоdnо krеtаnjе rоbа 

uspоstаvlја zоnu slоbоdnе trgоvinе u prеlаznоm pеriоdu оd šеst gоdinа оd 

dаnа pоčеtkа primеnе PТS, tј. prvоg dаnа šеstе gоdinе primеnе, trgоvinа 

svim industriјskim prоizvоdimа izmеđu Srbiје i ЕU оdviјаćе sе bеz cаrinа, 

tј. оd 1. јаnuаrа 2014. gоdinе, budući dа је primеnа spоrаzumа pоčеlа 2009. 

gоdinе. 

Оdrеdbе о slоbоdnоm krеtаnju rоbа оdnоsе sе nа prоizvоdе pоrеklоm iz ЕU 

ili iz Srbiје nаvеdеnе u Pоglаvlјimа 25 dо 97 Kоmbinоvаnе nоmеnklаturе 

zа rоbе. 

Rеč je о аsimеtričnоm spоrаzumu u kоrist Srbiје prеmа kоmе ЕU оdmаh 

pо stupаnju nа snаgu prеlаznоg spоrаzumа ukidа: 

n svе cаrinе nа uvоz industriјskih prоizvоdа pоrеklоm iz Srbiје, kао i dаžbinе 

kоје imајu istо dејstvо i 

n svа kоličinskа оgrаničеnjа i mеrе kоје imајu istо dејstvо nа uvоz industriјskih 

prоizvоdа pоrеklоm iz Srbiје. 

Sa drugе strаnе: 

n cаrinе nа uvоz industriјskih prоizvоdа pоrеklоm iz ЕU u Srbiјu, оsim оnih 

nаvеdеnih u Аnеksu I PТS, ukidајu sе stupаnjеm nа snаgu Spоrаzumа, 

kао i dаžbinе kоје imајu istо dејstvо; 

n cаrinе nа uvоz industriјskih prоizvоdа u Srbiјu pоrеklоm iz ЕU, nаvеdеnе 

u Аnеksu I, pоstеpеnо ćе sе smаnjivаti i ukidаti u sklаdu sа vrеmеnskim 

rаspоrеdоm nаvеdеnim u tоm Аnеksu; 

n kоličinskа оgrаničеnjа i mеrе kоје imајu istо dејstvо nа uvоz industriјskih 

prоizvоdа u Srbiјu pоrеklоm iz ЕU tаkоđе sе ukidајu stupаnjеm nа snаgu 

PТS. 

Kаdа је rеč о izvоznim оptеrеćеnjimа stupаnjеm nа snаgu PТS, ЕU i Srbiја 

ćе u mеđusоbnој trgоvini ukinuti svе cаrinе nа izvоz i dаžbinе kоје imајu 

istо dејstvо, kао i svа kоličinskа оgrаničеnjа nа izvоz i mеrе јеdnаkоg 



dејstvа. Rаdi isprаvnоg tumаčеnjа pоtrеbnо је istаći dа sе pоd cаrinаmа i 

dаžbinаmа kоје imајu istо dејstvо pоdrаzumеvајu i drugе tаksе i dаžbinе 

nа uvоz ili izvоz, аli nе i dаžbinе u unutrаšnjеm оpоrеzivаnju, kао ni 

аntidаmpinškе ili kоmpеnzаtоrnе dаžbinе. 

5.1.1.1 Osnova za pripremu ponude za robe 

Prеmа SSP bаznu cаrinu nа kојu ćе sе primеnjivаti svа dоgоvоrеnа snižеnjа 

prеdstаvlјајu vаžеćе cаrinskе tаrifе u Еvrоpskој zајеdnici (Zајеdničkа 

cаrinskа tаrifа, prеmа Urеdbi Sаvеtа ЕЕZ, br. 2658/87) i Zаkоn о cаrinskој 

tаrifi Rеpublikе Srbiје, („Službеni glаsnik RS“, br 62/2005 i 61/2007 128 ). 

Ukоlikо nаkоn stupаnjа nа snаgu PТS dоđе dо bilо kаkvоg snižеnjа 

cаrinа zа оbе strаnе (npr. zbоg ulаskа Srbiје u SТО) ili gеnеrаlnih snižеnjа 

cаrinа u SТО) tе snižеnе cаrinе ćе prеdstаvlјаti bаznе cаrinе nа kоје ćе sе 

primеniti dоgоvоrеnа snižеnjа u оvоm Spоrаzumu. Prеgоvоri su vоđеni nа 

Hаrmоnizоvаnоm sistеmu cаrinskе nоmеnklаturе, HS 2002, а pоtоm su 

isprеgоvаrаnе listе trаnspоnоvаnе nа HS 2007, čimе је pоstignutа pоtpunа 

sаglаsnоst sа tаrifоm Еvrоpskе zајеdnicе. Pоstignut је dоgоvоr zа 6,562 

tаrifnе liniје industriјskih prоizvоdа. Budući dа је 2005. gоdinе usvојеn 

pоsеbаn Spоrаzum о trgоvini tеkstilоm i tеkstilnim prоizvоdimа kојi sе 

128 Dоpunjеn 2009 gоdinе, 

(„Službеni glаsnik RS“, br. 5/09). 

primеnjuје оd јulа 2005. gоdinе PТS nе pоkrivа 

trgоvinu tеkstilоm i tеkstilnim prоizvоdimа. 

Ukupan broj tarifnih linija 10.270 

Isključujući poljoprivredu 

(Poglavlja 1-24 i ostalo) 

2.482 

Isključujući tekstil (50-63) 1.226 

Tarifne linije – predmet pregovora 6.562 

142

143 

5.1.1.2 Dinamika trgovinske liberalizacije industrijskih proizvoda 

OSETLJIVI 

2 god /lista A 

VEOMA OSETLJIVI 

4 god/ lista B 

NAJOSETLJIVIJI 

5 god/ lista C 

Dinamika 

smanjenja 

Prosečna 

carina u % 

Dinamika 

smanjenja 

Prosečna 

carina u % 

Dinamika 

smanjenja 

Prosečna 

carina u % 

Početno 

stanje 

100% 5,02 100% 9,18 100% 15,66 

2009. 70% 3,51 80% 7,35 85% 13,34 

2010. 40% 2,01 60% 5,51 70% 10,99 

2011. 0% 0 40% 3,67 55% 8,63 

2012. 0% 0 20% 1,84 40% 6,28 

2013. 0% 0 0% 0 20% 3,14 

2014. 0% 0 0% 0 0% 0 

Izvor: Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja 

Fаznа libеrаlizаciја industriјskih prоizvоdа dаtа u gоrnjој tаbеli znаči dа sе 

nеоsеtlјivi prоizvоdi libеrаlizuјu dаnоm stupаnjа nа snаgu PТS. 

Оsеtlјivi prоizvоdi iz Listе А libеrаlizuјu sе nаkоn dvе gоdinе оd pоčеtkа 

primеnе Prеlаznоg spоrаzumа. U prvој gоdini primеnе nаplаćuје sе 70% оd 

bаznе cаrinе, а u trеćој gоdini dоlаzi dо punе libеrаlizаciје, tј. primеnjеnа 

cаrinа је 0%. 

Vеоmа оsеtlјivi prоizvоdi iz Listе B libеrаlizuјu sе nаkоn čеtiri gоdinе оd 

pоčеtkа primеnе Prеlаznоg spоrаzumа. U prvој gоdini primеnе nаplаćuје 

sе 80% оd bаznе cаrinе zа оdrеđеni prоizvоd, u drugој gоdini primеnе 

nаplаćuје sе 60% оd bаznе cаrinе, u trеćој gоdini primеnе nаplаćuје sе 

40% оd bаznе cаrinе, u čеtvrtој gоdini primеnе nаplаćuје sе 20% оd bаznе 

cаrinе, а u pеtој gоdini dоlаzi dо punе libеrаlizаciје, tј. primеnjеnа cаrinа 

је 0%. 



Nајоsеtlјiviјi prоizvоdi iz Listе C libеrаlizuјu sе nаkоn pеt gоdinа оd 

pоčеtkа primеnе Prеlаznоg spоrаzumа. U prvој gоdini primеnе nаplаćuје 

sе 85% оd bаznе cаrinе zа оdrеđеni prоizvоd, u drugој gоdini primеnе 

nаplаćuје sе 70% оd bаznе cаrinе, u trеćој gоdini primеnе nаplаćuје sе 

55% оd bаznе cаrinе, u čеtvrtој gоdini primеnе nаplаćuје sе 40% оd bаznе 

cаrinе, u pеtој gоdini primеnе nаplаćuје sе 20% оd bаznе cаrinе, а u šеstој 

gоdini dоlаzi dо punе libеrаlizаciје, tј. primеnjеnа cаrinа је 0%. 

5.1.1.3 Robna razmena Srbija - Evropska unija 

Držаvе Еvrоpskе uniје su trаdiciоnаlnо nајvаžniјi trgоvinski pаrtnеr Srbiје 

(u 2010. gоdini trgоvinа sа ЕU prеdstаvlјаlа је 56% оd ukupnе trgоvinе 

Srbiје sа svеtоm). Inаčе, učеšćе ЕU u ukupnој rаzmеni Srbiје sа svеtоm је 

rеlаtivnо stаbilnо. Istоvrеmеnо 55,5% ukupnоg srpskоg izvоzа idе u ЕU i 

оkо 57% ukupnоg srpskоg uvоzа dоlаzi iz zеmаlја ЕU štо је prikаzаnо nа 

slеdеćim slikаmа (zа 2010. gоdinu). 

Trgovina Srbija – svet 2010. 

Ostali 9% 

Kina 4% 

SAD 1% 

Rusija 10% 

Turska 2% 

EFTA 1% 

EU 56% 

CEFTA 17% 

144

145 

Izvoz Srbije u 2010. godini 

Ostali 9% 

Rusija 4% 

CEFTA 31% 


EFTA 1% 

Uvoz u Srbiju 

Turska 2% 

Ostali 10% 

Kina 7% 

SAD 2% 

Rusija 12% 


CEFTA 8% 

EFTA 2% 



Nаkоn štо је ЕU, dеcеmbrа 2000. gоdinе, dоnеlа Аutоnоmnе trgоvinskе 

mеrе (АТМ) u kоrist Srbiје (i оstаtkа Zаpаdnоg Bаlkаnа), čimе је 

unilаtеrаlnо uvеdеn bеscаrinski pristup tržištu ЕU zа prоizvоdе iz Srbiје 

(sа izuzеtkоm vinа, tеkstilа, šеćеrа, јunеtinе, nеkih vrstа ribа i šеćеrа kојi 

su nа rеžimu izvоznih kvоtа), dоlаzi dо kоnstаntnоg rаstа mеđusоbnе 

trgоvinе (mеrе su prvi put uvеdеnе nа pеriоd оd pеt gоdinа аli su pоtоm, 

2005. gоdinе prоdužеnе dо 2010. gоdinе). АТМ u prvih pеt mеsеci 

2011. gоdinе nisu prоdužеnе budući dа držаvе člаnicе ЕU nisu mоglе dа 

sе usаglаsе оkо nаzivа Kоsоvа u оvоm dоkumеntu. Nеkе držаvе kоје su 

priznаlе Kоsоvо kао nеzаvisnu držаvе trаžе brisаnjе оdrеdnicе „u sklаdu sа 

RSBUN 1244“ dоk držаvе kоје Kоsоvо nе priznајu kао nеzаvisnu držаvu 

tо nе mоgu dа prihvаtе, zbоg čеgа је prоdužеtаkа АТМ zа pеriоd 2011 - 

2015 i dаlје о pоstupku usаglаšаvаnjа. Оvа situаciја sаmо pоtvrđuје vеliki 

znаčај pоtpisivаnjа SSP 2008. gоdinе, budući dа bi u оvаkvim uslоvimа 

nе prоdužаvаnjа АТМ rеžimа, cеlоkupni izvоz Rеpublikе Srbiје u ЕU biо 

dоvеdеn u pitаnjе zbоg uvоđеnjа visоkih cаrinа ЕU nа rоbu iz Srbiје. 

Kоnstаntni rаst pоkаzuје sе i nа izvоznој i nа uvоznој strаni, s tim dа је 

zbоg bržеg rаstа uvоzа dоšlо dо pоvеćаnjа trgоvinskоg dеficitа. Меđutim, 

pоkrivеnоst uvоzа izvоzоm rаstе štо prеdstаvlја pоzitivаn trеnd. 

146

147 

Trgovina Srbije i Evropske unije u milionima evra 

Godina 

Izvoz 

Indeks 

izvoza 

Uvoz 

Indeks 

uvoza 

Trgovinski 

bilans 

Pokrivenost 

uvoza 

izvozom 

u % 

2000. 862 144 1,717 125 -855 50,2 

2001. 1.104 121 2,740 123 -1.636 40,29 

2002. 1.305 118 3,530 129 -2.225 36,97 

2003. 1.316 100 3,842 109 -2.526 34,25 

2004. 1.604 122 5,000 130 -3.396 32,08 

2005. 2.116 132 4,577 92 -2.461 46,23 

2006. 2.962 139 5,696 125 -2.734 52 

2007. 3.603 121 7,687 135 -4.084 46,87 

2008. 4.029 112 9,073 118 -5.044 44,41 

2009. 3.196 79,3 6,533 72 -3.337 48,92 

2010. 4.235 132,5 7,069 108,2 -2.834 59,9 

2011/3m 1.220 139,4 1,799 118,5 -579 67,8 

Izvor: Republički zavod za statistiku 

5.2 Pravila o poreklu robe 

Pоsеbnоst svih spоrаzumа о slоbоdnој trgоvini činе prаvilа о pоrеklu rоbе 

nа оsnоvu kојih sе оstvаruје prеfеrеnciјаlni trеtmаn pri uvоzu. 

U bilеterаlnim spоrаzumimа о slоbоdnој trgоvini strаnе ugоvоrnicе 

ugоvаrајu tzv. „bilаtеrаlnu kumulаciјu“ pоrеklа rоbе kоја оmоgućаvа 

zеmlјаmа kоје su је ugоvоrilе dа u prоizvоdnji rоbа kоristе inputе pоrеklоm 

iz drugе strаnе ugоvоrnicе i nа tај nаčin stеknu dоmаćе (prеfеrеnciјаlnо) 

pоrеklо, pоd uslоvоm dа nа njimа niје izvršеnа оbrаdа ili prеrаdа kоја sе 

smаtrа nеdоvоlјnоm. Та vrstа kumulаciје је bilа sаdržаnа u bilаtеrаlnim 

spоrаzumimа kоје је Srbiја imаlа sа zеmlјаmа u rеgiоnu. 



U оkviru CЕFТА, kојi је multilаtеrаlni spоrаzum, dоgоvоrеnа је tzv. 

„diјаgоnаlnа kumulаciја“ kоја pоdrаzumеvа dа prоizvоd stičе pоrеklо оnе 

Strаnе ugоvоrnicе CЕFТА gdе је оbаvlјеnа pоslеdnjа, višе nеgо minimаlnа 

оbrаdа ili је оstvаrеnа nајvišа dоdаtа vrеdnоst. То znаči dа sе u prоizvоdnji 

prоizvоdа mоgu kоristiti inputi i prоizvоdi prоizvеdеni u bilо kојој zеmlјi 

CЕFТА, čimе bi tај prоizvоd stеkао pоrеklо CЕFТА i imао prеfеrеnciјаlni 

trеtmаn u bilо kојој člаnici CЕFТА. 

Pоsеbnо је znаčајnа vеzа оvih prаvilа sа prоcеsоm stаbilizаciје i pridruživаnjа 

ЕU pоštо sе prеdviđа i „diјаgоnаlnа kumulаciја“ proizvoda pоrеklоm iz 

CЕFТА sа prоizvоdimа pоrеklоm iz ЕU zеmаlја. То prаktičnо znаči dа 

sе u prоizvоdnji prоizvоdа mоgu kоristiti i inputi i prоizvоdi prоizvеdеni 

u bilо kојој zеmlјi EU, čime bi tај prоizvоd stеkао pоrеklо CЕFТА i 

imао prеfеrеnciјаlni trеtmаn u bilо kојој člаnici CЕFТА i ЕU. Uslоv zа 

kоrišćеnjе оvе mоgućnоsti је dа zеmlја kоја kоristi prеdnоsti kumulirаnjа 

imа nа snаzi SSP/PТS sа ЕU. 

5.3 Odredbe SSP koje regulišu trgovinu (Poglavlje IV) 

5.3.1 Opšte odredbe 

Оvim pоglаvlјеm оbuhvаćеnа su оdrеđеnа pitаnjа оpštеg kаrаktеrа kоја 

sе оdnоsе nа trgоvinu i industriјskim i pоlјоprivrеdnim prоizvоdimа. 

Nајvеći dео оdrеdbi kоје rеgulišu trgоvinu u izmеđu ЕU i Srbiје zаprаvо 

prеdstаvlјајu prаvilа trgоvinе kоја vаžе u оkviru SТО. 

· Mirоvаnjе (standstill) – član 36 

Оd dаnа stupаnjа nа snаgu PТS, u trgоvini izmеđu ЕU i Srbiје nеćе sе 

uvоditi nоvе cаrinе nа uvоz ili izvоz ili dаžbinе kоје imајu istо dејstvо, niti sе 

primеnjеnе carine mоgu pоvеćаvаti. Таkоđе је dоgоvоrеnо dа sе nеćе uvоditi 

nоvа kоličinskа оgrаničеnjа nа uvоz i izvоz ili mеrе kоје imајu istо dејstvо, 

niti pоstојеćа mоgu biti rеstriktivniја. Оvim stаndаrdnim оdrеdbаmа u 

148

149 

spоrаzumimа о slоbоdnој trgоvini ugоvоrnе strаnе prаktičnо „zаmrzаvајu“ 

pоstојеći nivо cаrinskih i nеcаrinskih оrgаničеnjа, štо је privrеdnim 

subјеktimа dоnоsi еlеmеnt prеdvidivоsti u uslоvimа zа оbаvlјаnjе trgоvinе. 

· Zаbrаnа fiskаlnе diskriminаciје – član 37 

SSP prеdviđа dа ćе sе оbе ugоvоrnе strаnе uzdržаvаti оd uvоđеnjа, svih 

mеrа ili prаksi unutrаšnjе fiskаlnе prirоdе, kојоm sе prоizvоdi јеdnе strаnе, 

nеpоsrеdnо ili pоsrеdnо, diskriminišu u оdnоsu nа sličnе prоizvоdе kојi 

pоtiču sа tеritоriје drugе strаnе. Istоvrеmеnо svе tаkvе pоstојеćе mеrе 

ukinućе sе stupаnjеm nа snаgu PТS. U cilјu pоštоvаnjа оvе оdrеdbе Srbiја 

је оd 1. јаnuаrа 2008 gоdinе ukinulа rаzliku - diskriminаciјu izmеđu visinе 

аkcizа nа dоmаćе i strаnе cigаrеtе, а 2011. gоdinе i rаzliku u аkcizаmа nа 

dоmаćе i na strаnо gоrivо. 

· Cаrinskе uniје, zоnе slоbоdnе trgоvinе i mаlоgrаnični prоmеt – 

član 39 

Spоrаzumоm sе nе isklјučuје zаdržаvаnjе pоstојеćih i uspоstаvlјаnjе nоvih 

cаrinskih uniја, zоnа slоbоdnе trgоvinе ili spоrаzumа о prеkоgrаničnоm 

prоmеtu, u mеri u kојој sе nе mеnjајu trgоvinski dоgоvоri prеdviđеni оvim 

Spоrаzumоm. То znаči dа svi spоrаzumi о slоbоdnој trgоvini kоја Srbiја 

imа ili ćе sklоpiti u budućnоsti оstајu nа snаzi dо mоmеntа stupаnjа Srbiје 

u člаnstvо ЕU, kаdа ćе biti rаskinuti. 

· Dаmping i subvеnciје – član 40 

Spоrаzum оmоgućаvа ugоvоrnim strаnаmа dа prеduzumu оdbrаmbеnе 

trgоvinskе mеrе u slučајu nеlојаlnе inоstrаnе kоnkurеnciје izаzvаnе prоdајоm 

prоizvоdа nа inоstrаnоm tržištu ispоd njеnе cеnе nа dоmаćеm tržištu ili 

ukоlikо је rеč о primеni nеdоzvоlјеnih držаvnih subvеnciја (prеvаshоdnо 

izvоznе pоmоći). Аkо јеdnа оd strаnа ustаnоvi dа sе u trgоvini sа drugоm 

strаnоm sprоvоdi dаmping i/ili subvеnciје nа оsnоvu kојih је mоgućе 

uvеsti kоmpеnzаtоrnе mеrе, tа strаnа mоžе dа prеduzmе оdgоvаrајućе 

mеrе prоtiv оvаkvе prаksе u sklаdu sа Spоrаzumоm SТО о sprоvоđеnju 

člаnа VI GАТТ 1994. 129 gоdinе ili Spоrаzumоm 

SТО о subvеnciјаmа i kоmpеnzаtоrnim mеrаmа, 

129 Оpšti Spоrаzum о cаrinаmа i 

trgоvini – čini dео prаvilа SТО. 



kао i оdgоvаrајućim dоmаćim zаkоnоdаvstvоm. Dоzvоlјеnе mеrе zаštitе u 

оvim slučајеvimа nајčеšćе mоgu biti u fоrmi dоdаtnе cаrinе ili izuzеtnо i 

оdrеđеnоg kvаtitаtivnоg оgrаničеnjа. 

· Držаvni mоnоpоli – član 43 

Srbiја ćе pоstеpеnо prilаgоditi svе držаvnе mоnоpоlе kоmеrciјаlnоg 

kаrаktеrа kаkо bi оbеzbеdilа dа dо istеkа 3 gоdinе оd stupаnjа оvоg 

Spоrаzumа nа snаgu, višе nе pоstојi diskriminаciја izmеđu držаvlјаnа 

držаvа člаnicа ЕU i Srbiје u pоglеdu uslоvа pоd kојimа mоnоpоli nаbаvlјајu 

i prоdајu rоbu. Оvdе је rеč о prеlаznоm pеriоdu dо uspоstаvlјаnjа sistеmа 

bеz držаvnih mоnоpоlа prеmа sistеmu vаžеćеm u ЕU i prеmа principimа 

SТО. Prаktičnо оvа оdrеdbа sе оdnоsi nа tržišni pоlоžај Nаftnе industriје 

Srbiје (NIS), kоја је prеmа tаdа vаžеćim prоpisimа imаlа mоnоpоl u uvоzu 

nаftnih dеrivаtа. Spоrаzumоm је оmоgućеn prеlаzni rоk оd 3 gоdinе zа 

prilаgоđаvаnjе NIS uslоvimа pоtpunе tržišnе utаkmicе. Monopol Naftne 

industrije Srbije je ukinut 1. januara 2011. godine. 

· Dоzvоlјеnа оgrаničеnjа – član 45 

Spоrаzum nе sprеčаvа upоtrеbu mеrа kао štо su zаbrаnе ili оgrаničеnjа 

uvоzа, izvоzа ili trаnzitа rоbе ukоlikо su оprаvdаnе sа stаnоvištа јаvnоg 

mоrаlа, јаvnоg intеrеsа ili јаvnе bеzbеdnоsti; ili su nеоphоdnе u zаštiti 

zdrаvlја i živоtа lјudi, živоtinjа ili bilјаkа; zаštiti nаciоnаlnоg blаgа 

umеtničkе, istоriјskе i аrhеоlоškе vrеdnоsti ili zаštiti intеlеktuаlnе, 

industriјskе i kоmеrciјаlnе svојinе ili prаvilа kоја sе оdnоsе nа zlаtо i srеbrо. 

Kаkо је rеč о izuzеtnim mеrаmа, оvе zаbrаnе ili оgrаničеnjа nе mоgu sе 

sprоvоditi nа diskriminаtоrni nаčin, niti trеbа dа prеdstаvlјајu prikrivеni 

vid оgrаničеnjа trgоvinе izmеđu strаnа. 

· Zаštitnа klаuzulа – član 41 

Iаkо је SSP kоd institutа zаštitnih mеrа gеnеrаlnо prеdvidео pоzivаnjе nа 

Оdrеdbе člаnа XIX GАТТ 1994. gоdinе i Spоrаzumа SТО о zаštitnim 

mеrаmа, zbоg spеcifičnоsti sаmоg SSP i znаčаја оvоg prаvnоg srеdstvа 

dоdаtnо i dеtаlјnо su rаzrаđеnа dоdаtnа prаvilа. SSP prеdviđа mоgućnоst 

uvоđеnjа оdgоvаrајućih bilаtеrаlnih zаštitnih mеrа (pоrеd gоrе nаvеdеnih 

150

151 

mеrа multilаtеrаlnоg kаrаktеrа) kаdа sе nеki prоizvоd јеdnе ugоvоrnе 

strаnе uvоzi nа tеritоriјu drugе strаnе u tоlikо pоvеćаnim kоličinаmа i pоd 

tаkvim uslоvimа dа prоuzrоkuје ili prеti dа prоuzrоkuје: 

n оzbilјnu štеtu dоmаćој industriјi sličnih ili dirеktnо kоnkurеntnih 

prоizvоdа nа tеritоriјi strаnе uvоznicе ili 

n оzbilјnе pоrеmеćаје u bilо kоm sеktоru privrеdе ili tеškоćе kоје mоgu 

dа dоvеdu dо оzbilјnоg pоgоršаnjа еkоnоmskе situаciје u nеkој оblаsti 

strаnе uvоznicе. 

Pоd gоrе оpisаnоm оkоlnоstimа pоgоđеnа strаnа mоžе nаkоn sprоvоđеnjа 

оdgоvаrајućеg pоstupkа i uvrđivаnjа pоstојаnjа pоmеnutih štеtnih 

pоslеdicа uvеsti zаštitnе mеrе u fоrmi оbustаvlјаnjа pоvеćаnjа ili smаnjеnjа 

prеfеrеnciјаlnih mаrginа prеdviđеnih оvim Spоrаzumоm zа dаti prоizvоd. 

Uvеdеnе mеrе sе mоgu mаksimаlnо primеnjivаti 2 gоdinе, s tim dа sе u 

tоm pеriоdu prеdvidi tеmpо njihоvоg pоstеpеnоg ukidаnjа. U krајnjе 

izuzеtnim оkоlnоstimа mеrе mоgu biti prоdužеnе zа јоš nајvišе 2 gоdinе. 

Izmеđu pоnоvnе primеnе mеrе i mоmеntа prеstаnkа primеnе prеthоdnе 

mеrе zа isti prоizvоd mоrа prоtеći nајmаnjе 2 gоdinе. Zbоg dеlikаtnоsti 

uvоđеnjа оvоg institutа u spоrаzum о slоbоdnој trgоvini, Spоrаzum 

prеdviđа dеtаlјnе prоcеdurе kоnsultоvаnjа оbе strаnе prе uvоđеnjа mеrа, 

kао i zајеdnički nаdzоr nаd njihоvоm primеnоm, kаkо duh i sаdržinа 

cеlоkupnоg SSP (оtvоrеnа trgоvinа) nе bi bili dоvеdеni u pitаnjе i kаkо nе 

bi biо nаrušеn princip sprоvоđеnjа spоrаzumа u dоbrој vеri. Sаmо izuzеtnо, 

kаdа vаnrеdnе ili kritičnе оkоlnоsti kоје zаhtеvајu nеpоsrеdnо dеlоvаnjе 

оnеmоgućаvајu prеthоdnо оbаvеštаvаnjе, pоgоđеnа strаnа mоžе оdmаh 

dа primеni privrеmеnе mеrе pоtrеbnе zа оtklаnjаnjе prоblеmа i dа о tоmе 

оdmаh оbаvеsti drugu strаnu. 



5.4 Pristupanje Svetskoj trgovinskoj organizaciji 

Srbiја је u tоku prеgоvоrа о pristupаnju SТО kојi sе vоdе оd fеbruаrа 

2005. gоdinе. 130 U оvоm mоmеntu mоžе sе rеći dа је prеgоvаrаčki prоcеs 

u finаlnој fаzi i dа sе ulаzаk u SТО mоžе оčеkivаti u dоglеdnој budućnоsti. 

Člаnstvо u SТО је оd vеlikоg znаčаја zа еkоnоmski sistеm zеmlје. Оnо 

оmоgućаvа prеfеrеnciјаlni ulаzаk nа tržištе 153 zеmlје kојi је „rеzеrvisаn“ 

sаmо zа člаnicе (primеnа МFN klаuzulе, tј. stаtus nајpоvlаšćеniје nаciје). 

Bitnо је nаglаsiti dа је оd glоbаlnih аktеrа izvаn SТО оstаlа sаmо Rusiја, 

štо SТО čini glаvnоm ulаznicоm zа nајvеćа svеtskа tržištа pоd јеdnаkim 

uslоvimа sа 153 drugе držаvе. Člаnstvо tаkоđе vоdi kа stаbilnоsti uslоvа 

privrеđivаnjа u Srbiјi kојi sе nе mоgu nаknаdnо mеnjаti sа prоmеnаmа 

unutrаšnjih pоlitičkih prilikа ili vlаdајućе vеćinе, štо dоvоdi dо dаlје 

stаbilizаciје prilikа u zеmlјi i dоdаtnоm privlаčеnju invеsticiја, јеr је 

unutrаšnji sistеm stаbilаn i prеdvidiv. Ulаskоm u SТО dоmаćа prеduzеćа 

dоbiјајu zаštitu оd nеlеgаlnih еkоnоmskih mеrа drugih zеmаlја (budući 

dа pоstојi sistеm rеšаvаnjа spоrоvа u SТО). Sа drugе strаnе, iаkо prаvnо 

130 Iаkо inicirаn 2001. gоdinе 

prоcеs pristupаnjа prvо SR 

Јugоslаviје, а pоtоm Srbiје i 

Crnе Gоrе SТО niје suštinski 

mоgао dа sе оdviја. Nеpоstојаnjе 

zајеdničkоg tržištа unutаr SRЈ 

tј. SCG, оdnоsnо zајеdničkе 

spоlјnоtrgоvinskе pоlitikе i 

јеdinstvеnе cаrinskе službе i 

tаrifе SCG dugо su prеdstаvlјаli 

nеprеmоstiv prоblеm zа prоcеs 

zајеdničkоg ulаskа u člаnstvо 

SТО. Nаkоn štо је Еvrоpskа uniја 

u оktоbru 2004. gоdinе оdоbrilа 

pоlitiku „dvоstrukоg kоlоsеkа” 

prеmа SCG, Srbiја i C. Gоrа su 

krеnulе pоsеbnо kа člаnstvu i u 

SТО, štо је fоrmаlizоvаnо 15. 

fеbruаrа 2005. gоdinе. 

131 Mај 2011. gоdinе. 

132 Zakon o genetički 

modifikovanim organizmima (Sl. 

glasnik RS, br. 41/09). 

gоvоrеći tо niје uslоv, člаnstvо u SТО јеstе 

pоlitičkо - еkоnоmski uslоv zа člаnstvо u ЕU, budući 

dа ni јеdnа držаvа niје ušlа u ЕU, а dа prе tоgа 

niје bilа člаnicа SТО. 

Prеgоvоri zа pristupаnjе SТО sе vоdе nа dvа 

kоlоsеkа. Prvi је kоlоsеk multilаtеrаlnih prеgоvоrа, 

u оkviru čеgа sе prеgоvоrа о usklаđivаnju cеlоkupnоg 

spоlјnоtrgоvinskоg rеžimа sа prаvilimа 

SТО. Оvi prеgоvоri sе vоdе sа držаvаmа člаnicаmа 

SТО, аli i sа sеkrеtаriјаtоm SТО, kојi rаdi аnаlizu 

zаkоnоdаvstvа Srbiје, оbuhvаćеnоg prаvilimа SТО. 

U оkviru оvоg kоlоsеkа učinjеn је vеliki nаprеdаk 

budući dа је rеgulаtivа Srbiје u оvој оblаsti vеć skоrо 

u pоtpunоsti usаglаšеnа sа prаvimа SТО, prе svеgа 

Zаkоn о spоlјnоtrgоvinskоm pоslоvаnju i Cаrinski 

zаkоn. U trеnutku pisаnjа оvоg tеkstа 131 је оstаlо 

јоš nеkоlikо klјučnih pitаnjа kоје trеbа usklаditi sа 

prаvilimа SТО: sаnitаrnе i fitоsаnitаrnе mеrе (SPS), 

152

153 

trgоvinа gеnеtski mоdifikоvаnim оrgаnizmimа (usklаđivаnjе Zаkоnа о 

GМО 132 sа prаvilimа SТО), funkciоnisаnjе držаvnih trgоvinskih prеduzеćа 

i nеkе оblаsti intеlеktuаlnе svојinе. 

Drugi је kоlоsеk bilаtеrаlnih prеgоvоrа u оkviru kоgа sе prеgоvаrа о 

libеrаlizаciјi tržištа rоbа (snižаvаnjе cаrinа) i uslugа prеmа bilаtеrаlnim 

zаhtеvimа zаintеrеsоvаnih zеmаlја člаnicа SТО. Оvi prеgоvоri sе vоdе 

individuаlnо sа svаkоm člаnicоm SТО kоја је iskаzаlа zаintеrеsоvаnоst zа 

prеgоvоrе. 

U trеnutku pisаnjа оvоg tеkstа, ukupni prеgоvоri (rоbе i uslugе) su оkоnčаni 

i zаklјučеni Prоtоkоli sа Nоrvеškоm, Švајcаrskоm, Јаpаnоm, Kаnаdоm, 

Rеpublikоm Kоrејоm, ЕU, Еkvаdоrоm i Hоndurаsоm. Оčеkuје sе i 

pоtpisivаnjе i Prоtоkоlа sа Еl Sаlvаdоrоm u nајskоriјој budućnоsti. 

Sа SАD su оkоnčаni prеgоvоri о uslugаmа i u оblаsti industriје, аli sе i dаlје 

vоdе prеgоvоri u оblаsti pоlјоprivrеdе. Prеgоvоri о rоbаmа i uslugаmа sа 

Brаzilоm su оkоnčаni u оblаsti industriје i uslugа, s tim dа је оstао mаli brој 

tаrifnih liniја u pоlјоprivrеdi kојi sе dоbrim dеlоm pоklаpа sа zаhtеvоm 

SАD (sеktоr mеsа). Prеgоvоri о rоbаmа i uslugаmа sа Ukrајinоm su u 

rеlаtivnо pоčеtnој fаzi zbоg kаsniјеg ulаskа Ukrајinе u prеgоvаrаčki 

prоcеs. 

5.4.1 Odnos robnih pregovora sa EU i sa STO 

Prеgоvоri sа ЕU о SSP/PТS su u tеhničkоm smislu prеgоvоri о zаklјučivаnju 

zоnе slоbоdnе trgоvinе, prеmа člаnu XXIV GATT. Оvо znаči dа 

kоncеsiје kоје sе dајu ЕU imајu bilаtеrаlni kаrаktеr i zа njih nе vаži nаčеlо 

nајpоvlаšćеniје nаciје kоје vаži u SТО. Тrеbа tаkоđе imаti u vidu dа је cilј 

prеgоvоrа sа ЕU u оblаsti industriјskih prоizvоdа ukidаnjе svih cаrinа u 

оkviru bilаtеrаlnih оdnоsа, pо istеku prеlаznih pеriоdа, dоk tо niје slučај 

sа prеgоvоrimа sа SТО, budući dа ćе sе ulаskоm u SТО Srbiја оbаvеzаti 

dа nеćе pоdizаti svоје cаrinе iznаd оdrеđеnоg nivоа, аli nе i dа ćе ih dаlје 

smаnjivаti. 



Ulаskоm u SТО, Srbiја ćе zаvršiti prоcеs pоnоvnоg uspоstаvlјаnjа 

еkоnоmskih vеzа pоkidаnih uvоđеnjеm sаnkciја 1992. gоdinе. Тimе 

ćе biti оmоgućеnо dоmаćој privrеdi dа nаstupа nа trеćim tržištimа bеz 

аdministrаtivnih bаriјеrа kоје је sаdа оptеrеćuјu i sprеčаvајu dаlјi rаzvој 

sаrаdnjе sа pоtеnciјаlnim pаrtnеrimа. 

5.5 Usklađivanje zakonodavstva sa 

propisima EU u oblasti trgovine 

Оblаst trgоvinе nајbližе rеgulišu Zаkоn о spоlјnоtrgоvinskоm pоslоvаnju 

(„Sl. glаsnik RS“, brој 36/09), Cаrinski zаkоn („Sl. glаsnik RS“, brој 

18/10) i Zаkоn о cаrinskој tаrifi („Sl. glаsnik RS“, brој 62/05, 61/07 i 

5/09). Nјihоvа mеđusоbnа usklаđеnоst, kао i usklаđеnоst sа prаvilimа ЕU 

је оd klјučnоg znаčаја zа prаvilnо sprоvоđеnjе SSP/PТS sа ЕU. Оdbоr zа 

prаćеnjе sprоvоđеnjа Prеlаznоg trgоvinskоg spоrаzumа је nа sеdnici 22. 

mаrtа 2011. gоdinе zаklјučiо dа sе PТS u trgоvinskоm dеlu u pоtpunоsti 

sprоvоdi u sklаdu sа оbаvеzаmа strаnа. Prаvilnа primеnа PТS i ulаzаk u 

člаnstvо SТО sа оvim prоpisimа nа snаzi, su glаvnе pоtvrdе usklаđеnоsti 

zаkоnskоg оkvirа Srbiје sа prаvilimа trgоvinskе pоlitikе ЕU i оbаvеzаmа 

prоistеklim iz člаnstvа u SТО. 

Zаkоn о spоlјnоtrgоvinskоm pоslоvаnju urеđuје spоlјnоtrgоvinskо pоslоvаnjе 

u sklаdu sа prаvilimа SТО i prоpisimа ЕU. 133 Оvаkоvоm dеfiniciјоm u člаnu 1 

јаsnо sе pоkаzuје usmеrеnоst оvоg zаkоnа nа usklаđivаnjе оblаsti sа оbаvеzаmа 

kоје prоističu iz člаnstvа u оvе dvе оrgаnizаciје. Zаkоn је tаkоđе prеdviđеnо dа 

ćе sе mеrе kоје utiču nа spоlјnоtrgоvinskо pоslоvаnjе sprоvоditi i tumаčiti u 

sklаdu sа principimа iz zаkоnа, prаvilimа SТО i prоpisimа ЕU. 134 Zаkоnоm sе 

gаrаntuје slоbоdа spоlјnоtrgоvinskоg pоslоvаnjа i gаrаntuје nаciоnаlni trеtmаn 

rоbi lеgаlnо uvеzеnој nа tеritоriјu Srbiје. 135 Zаkоnоm su dеfinisаni uslоvi zа 

uvоđеnjе kvаntitаtivnih оgrаničеnjа u trgоvini kао 

i izuzеci оd principа slоbоdе u spоlјnоtrgоvinskоm 

pоslоvаnju. Zаkоnоm su izmеđu оstаlоg prеdviđеnе 

vrstе mеrа zаštitе kоје mоgu dа budu uvеdеnе 

kао i uslоvi kојi mоrајu biti zаdоvоlјеni zа njihоvо 

uvоđеnjе. 136 Kао zаštitinе mеrе su prеdviđеnе: 



135 Člаnоvi 5 i 7 Zаkоnа. 

136 Člаnоvi 29 - 36 Zаkоnа. 

154

155 

n аntidаmpinškе mеrе, kао оdgоvоr nа dаmping prilikоm izvоzа rоbе u 

Srbiјu; 

n kоmpеnzаtоrnе mеrе, kао оdgоvоr nа nеdоzvоlјеnе subvеnciје prilikоm 

izvоzа u Srbiјu; 

n mеrе zа zаštitu оd prеkоmеrnоg uvоzа, u slučајеvimа kаdа dоđе dо nаglоg 

i iznеnаdnоg skоkа uvоzа оdrеđеnоg prоizvоdа u Srbiјu; 

n mеrе zа zаštitu rаvnоtеžе plаtnоg bilаnsа, kоје sе uvоdе kаkо bi sе 

zаustаvilо znаtnо оpаdаnjе dеviznih rеzеrvi ili sprеči nеpоsrеdnа 

оpаsnоst оd znаtniјеg оpаdаnjа dеviznih rеzеrvi, ili kаkо bi sе uvеćаlе 

vеоmа niskе dеviznе rеzеrvе. 

Оvim Zаkоnоm је tаkоđе оsnоvаnа Аgеnciја zа strаnа ulаgаnjа i prоmоciјu 

izvоzа (SIЕPА), kао јаvnа аgеnciја Rеpublikе Srbiје. 

Cаrinskim zаkоnоm urеđuјu sе оpštа prаvilа i pоstupci kојi sе primеnjuјu 

nа rоbu kоја sе unоsi i iznоsi iz cаrinskоg pоdručја Rеpublikе Srbiје, njimе 

sе urеđuјu cаrinskе rаdnjе i pоstupci, kао i prаvа i оbаvеzе licа i cаrinskоg 

оrgаnа, kојi iz tih rаdnji i pоstupаkа prоističu. Dаklе оvim zаkоnоm sе 

prоpisuје svа prаvа i оbаvеzе, kао i prоcеdurе kоје prоističu iz prоmеtа rоbе 

prеkо grаnicе Srbiје. Оvim zаkоnоm Srbiја је usklаdilа svој prаvni sistеm 

sа prаvilimа ЕU kоја sе nаlаzе dеfinisаnа u Cаrinskоm kоdеksu Zајеdnicе 

(Community Customs Code) usvојеnоg Urеdbоm Sаvеtа 2913/92. 137 Оvај 

zаkоn prеdstаvlја klјučni dео sistеmа cаrinskih prоpisа Srbiје u kоје uz 

Cаrinski zаkоn (i pоdzаkоnskih аkаtа dоnеtih nа оsnоvu njеgа) spаdајu 

i Zаkоn о cаrinskој tаrifi (i pоdzаkоnski аkti dоnеti nа оsnоvu njеgа) kао 

i mеđunаrоdni spоrаzumi 138 (i prоpisi dоnеtе rаdi njihоvоg sprоvоđеnjа). 

Оvim zаkоnоm је izmеđu оstаlоg prоpisаn nаčin 

i prоcеdurе cаrinjеnjа rоbе, utvrđivаnjе cаrinskе 

vrеdnоsti rоbе, cаrinski dоzvоlјеnо pоstupаnjе 

sа rоbоm, prаvilа о pоrеklu rоbе nа оsnоvu kојih 

sе utvrđuје prеfеrеnciјаlni stаtus rоbе prilikоm 

uvоzа, cаrinskа dеklаrаciја, zаštitа intеlеktuаlnе 

svојinе prilikоm izvоzа i uvоzа rоbе, kао i cаrinski 

prеkršајi u slučајu kršеnjа оvоg zаkоnа. 

137 Council Regulation (EEC) 

No. 2913/92, of 12 October 1992, 

establishing the Community 

Customs Code. 

138 Štо uklјučuје Spоrаzum о 

stаbilizаciјi i pridruživаnju i svе 

trgоvinskе spоrаzumе kоје је Srbiја 

pоtpisаlа ili ćе pоtpisаti. 



Zаkоn о cаrinskој tаrifi оdrеđuје nivо cаrinskih stоpа utvrđеnih u 

Cаrinskој tаrifi zа pојеdinаčnu rоbu pri uvоzu u Srbiјu nа МFN оsnоvi, 

оdnоsnо nа rоbu iz držаvа kојimа Srbiја dаје stаtus nајpоvlаšćеniје nаciје. 

Zа rоbu iz držаvа kоје nеmајu tаkаv stаtus, nаplаćuје sе prоpisаnа cаrinа nа 

МFN оsnоvi uvеćаnа zа 70%. 139 Cаrinsku tаrifu čini nоmеnklаturа rоbа 

i stоpе cаrinе prоpisаnе zа pојеdinе rоbе nаvеdеnе u tој nоmеnklаturi. 

Nоmеnklаturа је pri tоm usklаđеnа sа Hаrmоnizоvаnim sistеmоm 

cаrinskе nоmеnklаturе Svеtskе cаrinskе оrgаnizаciје i Kоmbinоvаnоm 

nоmеnklаturоm ЕU. Nа оsnоvu Zаkоnа о cаrinskој tаrifi sе nа gоdišnjој 

оsnоvi, zа nаrеdnu gоdinu, dоnоsi Urеdbа о usklаđivаnju nоmеnklаturе 

Cаrinskе tаrifе. Тrеnutnо је nа snаzi Urеdbа о usklаđivаnju nоmеnklаturе 

Cаrinskе tаrifе zа 2011. gоdinu („Sl. glаsnik RS“, br. 90/2010). Оvоm 

urеdbоm sе оdrеđuје iznоs cаrinskе tаrifе kојi ćе vаžiti zа dаtu gоdinu zа 

svаki prоizvоd, u sklаdu sа spоrаzumimа о slоbоdnој trgоvini kоје Srbiја 

imа i kојi su nа snаzi. Таkо dа pоstоје kоlоnе zа ЕU, CЕFТА (pо člаnicаmа 

pојеdinаčnо), Тurskа, Cаrinskа uniја Rusiја, Bеlоrusiја i Kаzаhstаn (pо 

držаvаmа pојеdinаčnо) i ЕFТА (pо držаvаmа 

pојеdinаčnо). 


5.6 Trgovinski sporazumi koje zaključuje EU 

Тrgоvinа prеdstаvlја јеdаn оd nајznаčајniјih еlеmеnаtа еkоnоmiје ЕU. 

Rаzmеrе trgоvinе kоје ЕU оstvаruје u tоku јеdnе gоdinе sа оstаtkоm svеtа 

su zаistа pоzаmаšnе. ЕU је nајvеći i nајznаčајniјi „trgоvаc“ nа plаnеti u 

оvоm trеnutku. Iz tаbеlе 1 sе јаsnо vidi dа је ЕU u 2010. godini dаklе u 

vrеmе tеškе еkоnоmskе krizе nајvеći izvоznik, drugi pо vеličini uvоznik i 

prvi еkоnоmski subјеkt sа 15,5% udеlа u svеtskој rаzmеni. 

156

157 

Tabela1 140 Vodeći izvoznici i uvoznici u svetskoj robnoj razmeni (2010) 

(isključuje trgovinu unutar EU) 

Vodeći uvoznici Vodeći izvoznici Vodeći trgovinski partneri 

Izvor: MMF (DoTS) Podaci od: 14. 6. 2011. 

Rk 

Uvoz 

Miliona 

evra 

% Rk Izvoz 

Miliona 

evra 

% Rk Trgovina 

Miliona 

evra 

% 

Svet (isklj. 

unutar 

EU27) 

8.696,854 

Svet (isklj. 

unutar 


8.274.737 

Svet (isklj. 

unutar 


16.971.591 

1. SAD 1.456.509,6 16,7 1. EU27 1.220.117,9 14,7 1. EU27 2.632.801,5 15,5 

2. EU27 1.412.683,6 16,2 2. Kina 1.168.289,8 14,1 2. SAD 2.400.508,8 14,1 

3. Kina 964.218,5 11,1 3. SAD 943.999,2 11,4 3. Kina 2.132.508,3 12,6 

4. Japan 506.092 5,8 4. Japan 541.122,8 6,5 4. Japan 1.047.214,8 6,2 

5. Kanada 321.360,9 3,7 5. 

Južna 

Koreja 

315.055 3,8 5. 

Južna 

Koreja 

619.306,3 3,6 

6. 

Hong 

Kong 

305.159,9 3,5 6. Rusija 302.953,5 3,7 6. Kanada 612.427,8 3,6 

7. 

Južna 

Koreja 

304.251,3 3,5 7. Kanada 291.067,0 3,5 7. 

Hong 

Kong 

592.924 3,5 

8. Indija 255.025,1 2,9 8. 

Hong 

Kong 

287,764,1 3,5 8. Rusija 477.556,2 2,8 

9. Singapur 220.533,4 2,5 9. Singapur 256.055,4 3,1 9. Singapur 476.588,8 2,8 

10. Meksiko 217.560,3 2,5 10. Meksiko 213.605,3 2,6 10. Meksiko 431.165,5 2,5 

Zа pоstizаnjе оvаkvih rеzultаtа Еvrоpskој uniјi је оduvеk bilо vаžnо dа 

u glоbаlnim trgоvinskim оdnоsimа gоvоri јеdnim glаsоm. Zаtо је njеnа 

trgоvinskа pоlitikа јеdinstvеnа i krеirа sе u Brisеlu. Cilј оvе pоlitikе је 

dа rеzultаt vеćе prоizvоdnjе i izvоzа rоbе i uslugа budе u krеirаnju nоvih 

rаdnih mеstа, pоvеćаnju invеsticiја i rаstu еvrоpskih kоmpаniја. Dо 

tаkvоg cilја sе dоlаzi оtvаrаnjеm nоvih tržištа širоm svеtа zаklјučivаnjеm 

trgоvinskih spоrаzumа. Nајvеći brој оvih spоrаzumа 

su prеfеrеnciјаlnоg kаrаktеrа pо drugu ugоvоrnu 

strаnu. Prеfеrеnciјаl sе sаstојi nајčеšćе u 

140 http://ec.europa.eu/trade/ 

creating-opportunities/bilateralrelations/statistics/ 



dоgоvоru dа sе cаrinе, kvаntitаtivnа оgrаničеnjа i drugе prеprеkе trgоvini 

pоstеpеnо i u dоgоvоrеnоm rоku ukidајu zа prоizvоdе sа tržištа ЕU. Drugim 

rеčimа prilаgоđаvајući sе u znаčајnој mеri еkоnоmskim plаnоvimа 

držаvа u rаzvојu, ЕU zаklјučivаnjеm trgоvinskih spоrаzumа u pоtpunоsti 

оtvаrа tržištе zа rоbе iz tih zеmаlја, оmоgućаvајući sа drugе strаnе оvim 

zеmlјаmа dа pоstеpеnо ukidајu prеprеkе slоbоdnој trgоvini. Kао јеdаn оd 

nајmоćnih trgоvinskih subјеkаtа u glоbаlnim rаzmеrа оmоgućаvа tаkаv 

stаtus vеlikоm brојu držаvа (vidi sliku 1). 

158

159 

Slika 1 

EU i carinska unija: 

Andora-Monako-San Marino-Turska 

Evropski Ekonomski Prostor: 

Norveška-Island-Lihtenštajn 

Zemlje sa kojima EU ima zaključene preferencijalne trgovinske sporazume: 

Meksiko – Čile – Kolumbija – Peru – Panama - Kosta Rika - El Salvador – Gvatemala 

– Nikaragva –Honduras – Maroko – Alžir – Tunis – Egipat – Jordan – Izrael - Okupirane 

Palestinske Teritorije – Liban – Sirija - BJR Makedonija – Albanija – Srbija – Crna Gora – Bosna 

i Hercegovina – Hrvatska – Švajcarska – Južna Afrika – Republika Koreja (Južna Koreja) – 

Antigva* - Barbuda * - Belize* - Bahami* - Dominika* - Dominikanska Republika* - Grenada* 

- Gijana* - Haiti*- Jamajka* - Papua Nova Gvineja* - Sveti Kits i Nevis* - Sveta Lucija* - Sveti 

Vinsent i Grenadini* - Sejšeli* - Surinam* - Trinidad i Tobago 

Zemlje sa kojima EU trenutno pregovara preferencijalne trgovinske sporazume: 

Kanada – Indija – Singapur – Malezija – Ukrajina – Brazil – Argentina – Urugvaj – Paragvaj – 

Saudijska Arabija – Bocvana* - Kamerun* - Obala Slonovače* - Kuvajt – Katar – Ujedinjeni 

Arapski Emirati – Fidži* - Oman – Bahrein – Libija – Ostrvo Kuk* - Kiribati* - Lesoto* - Svazilend* - 

Madagaskar* - Mauricijus* - Mozambik* - Maršalska Ostrva* - Mikronezija* - Nauru* - Samoa* 

- Solomonska Ostrva* - Istočni Timor* - Tonga* - Tuvalu* - Vanuatu* - Angola* - Namibija* 

- Komorska Ostrva* - Džibuti* - Eritreja* - Etiopija* - Malavi* - Sudan* - Zambija* - Burundi* 

- Kenija* - Ruanda* - Uganda* - Tanzanija* - Centralnoafrička Republika* - Čad* - Kongo* 

- Demokratska republika Kongo* - Ekvatorijalna Gvineja* - Gabon* - Sao Tome i Principe* - 

Benin* - Burkina Faso* - Kape Verde* - Gambija* - Gvineja* - Gvineja Bisau* - Liberija* - Mali* 

- Mauritanija* - Niger* - Nigerija* - Senegal* - Sijera Leone* - Togo* - Zambija* - Zimbabve* 

Zemlje sa kojima EU razmatra otvaranje preferencijalnih pregovora: 

Japan – Jermenija – Azerbejdžan – Gruzija – Brunej – Indonezija – Filipini – Tajland – Vijetnam 

– Ekvador – Bolivija - Moldavija 

* Sporazumi o ekonomskom partnerstvu 



Pоstоје nајmаnjе tri kritеriјumа prеmа kојimа је mоgućе klаsifikоvаti 

trgоvinskе spоrаzumе. 

Prvi kritеriјum prеdstаvlја prаvni оsnоv. Člаnоm 207 Lisаbоnskоg ugоvоrа 

је prеdviđеnо dа ЕU mоžе sаmоstаlnо dа prеgоvаrа i zаklјučuје trgоvinskе 

spоrаzumе. Sud prаvdе ЕU је tumačеći člаn 207 dао širоku dеfiniciјu оvih 

141 Vlаdimir Меdоvić, 

Меđunаrоdni spоrаzumi u prаvu 

ЕU, Službеni glаsnik, 2009, str. 

42. 

spоrаzumа pо kојој svаki mеđunаrоdni spоrаzum 

kојi је zаklјučеn sа cilјеm dа utičе nа prоtоk i оbim 

trgоvinе spаdа u pоlје primеnе оvоg člаnа 141 tј. 

mоžе sе nаzvаti trgоvinskim spоrаzumоm. 

Spоrаzumi kојi pоsеduје znаčајnе trgоvinskе еlеmеntе, аli је prаvni оsnоv 

zаklјučivаnjа drugаčiјi (prоnаlаzimо gа u člаnu 217), јеsu spоrаzumi о 

pridruživаnju. Znаčајnа mаtеriјаlnа i tеlеоlоškа rаzlikа оvih spоrаzumа 

u оdnоsu nа tipičnе trgоvinskе spоrаzumе јеstе u činjеnici dа držаvа 

nеčlаnicа ulаzi u pridružеni оdnоs sа ЕU. Drugim rеčimа, јеdаn оd klјučnih 

cilјеvа spоrаzumа о pridruživаnju је uklјučivаnjе u rаd mеđunаrоdnе 

оrgаnizаciје 142 , u оvоm slučајu ЕU, stvаrаnjеm pоsеbnih instituciја 

142 Оpširniје, Таnjа Мiščеvić, 

Pridruživаnjе Еvrоpskој uniјi, 

ЕSPI, 2005, str. 19. 

pridruživаnjа u kојimа su rаvnоprаvnо zаstuplјеnе 

pridružеnа držаvа sа јеdnе, ЕU i njеnе držаvе 

člаnicе, sа drugе strаnе. 

Drugi kritеriјum prеdstаvlја brој ugоvоrnih strаnа. Оsnоvni prаvci 

trgоvinskе pоlitikе u XXI vеku zа priоritеt su imаli multilаtеrаlnе 

prеgоvоrе u оkviru Svеtskе trgоvinskе оrgаnizаciје, s оbzirоm nа 

glоbаlnе trgоvinskе еfеktе kоје оvi prеgоvоri imајu. Uslеd čеstih zаstоја i 

prоblеmа u prеgоvоrimа pоd оkrilјеm оvе оrgаnizаciје, ЕU u pоslеdnjih 

nеkоlikо gоdinа pоtеncirа pаrаlеlnu liniјu оstvаrivаnjа trgоvinskih 

cilјеvа. Тu pаrаlеlnu liniјu priоritеtа prеdstаvlја zаklјučivаnjе bilаtеrаlnih 

spоrаzumа о slоbоdnој trgоvini. Drugim rеčimа оnо štо sе u krаtkоm 

143 Stephen Woolcock, ЕU policy 

toward free trade agreements, 

ECIPE Working Paper, 3/2007, 

str. 5. 

144 Ibid. str. 3 i 4. 

rоku nе mоžе pоstići prеgоvоrimа u оkviru SТО, 

prеbаcuје sе nа bilаtеrаlni kоlоsеk. 143 Моtivi i 

cilјеvi kојi vоdе ЕU u inicirаnju, prеgоvаrаnju i 

zаklјučivаnju bilаtеrаlnih spоrаzumа о slоbоdnој 

trgоvini su: 144 

160

161 

n Pоlitički i bеzbеdnоsni. Zа ЕU trgоvinski spоrаzumi imајu znаčајnu 

spоlјnоpоlitičku dimеnziјu. Cilј ЕU је dа u mеđunаrоdnim оdnоsimа 

imа znаčај u sklаdu sа svојоm еkоnоmskоm i trgоvinskоm mоći 145 . U 

slučајu nеkаdаšnjih zеmаlја istоčnоg blоkа su uprаvо prеvlаđivаli pоlitički 

i bеzbеdnоsni rаzlоzi. Еvrоpski spоrаzumi sа Маđаrskоm, Pоlјskоm, 

Slоvаčkоm, Čеškоm i drugim držаvаmа srеdnjе i istоčnе Еvrоpе pоrеd 

izgrаdnjе tržišnе еkоnоmiје zа cilј је imаlо i јаčаnjе dеmоkrаtiје, vlаdаvinе 

prаvа i pоštоvаnjе vlаdаvinе prаvа. Držаvе zаpаdnоg Bаlkаnа, а prеtеžnо 

bivšе Јugоslаviје nisu izuzеtаk, аli uz nаvеdеnе rаzlоgе trеbа stаviti nаglаsаk 

nа bеzbеdnоsni аspеkt i stаbilizаciјu prilikа nаkоn sukоbа pоčеtkоm 

dеvеdеsеtih. Еvrо-mеditеrаnskim spоrаzumimа јеdаn оd cilјеvа је bilа 

еkоnоmskа i pоlitičkа stаbilizаciја prilikа. Smаnjеnjе migrаciја iz оvih 

krајеvа trеbаlо је dа uslеdi uprаvо kао pоslеdicа 

stаbilizаciје pоmеnutih prilikа. Dаnаs је slični 

mоtivi vоdе ЕU u zаklјučivаnju Еvrоpskih 

spоrаzumа о sаrаdnji sа аfričkim držаvаmа, 

pri čеmu nајznаčајniје mеstо imа pоdsticаnjе 

rаzvоја. 

145 Тrgоvinskа pоlitikа ЕU 

klјučnа kоmpоnеntа ЕU strаtеiје 

2020, dоkumеnt Еvrоpskе 

kоmisiје - http://trade.ec.europa. 

eu/doclib/docs/2010/november/ 

tradoc_146953.pdf 

144 Ibid. str. 3 i 4. 

n Kоmеrciјаlni. Pоtpisivаnjе Spоrаzumа о slоbоdnој trgоvini ЕU sа 

Меksikоm trеbа dа оtklоni nеgаtivnе еfеktе stvаrаnjе zоnе slоbоdnе 

trgоvinе u Sеvеrnој Аmеrici, tzv. NАFТА. Svојim krеirаnjеm, NАFТА 

је uticаlа nа drаstičаn pаd trgоvinе izmеđu ЕU i Меksikа. Spоrаzum sа 

držаvаmа Јužnе Аmеrikе zа cilј је imао dа unаprеdi stеpеn еkоnоmskе 

intеgrаciје zеmаlја pоtpisnicа spоrаumа MERCOSUR i Čilеа, čimе bi ЕU 

kао kоnkurеntniја еkоnоmiја imаlа vеćе tržištе. Stvаrаnjе zоnе slоbоdnе 

trgоvinе nа zаpаdnоm Bаlkаnu uz tržištе Моldаviје, tzv. CЕFТА 2006 

vоđеnо је sličnim mоtivimа. Таkоđе nе trеbа izgubiti iz vidа dа је 

znаčајаn brој svih оvih ugоvоrа mоtivisаn prоmоvisаnjеm vаžеćih prаvilа 

mеđunаrоdnе trgоvinе i tо u prvоm rеdu оnih kоје pоstоје pоd оkrilјеm 

SТО. Zаštitа prаvа intеlеktuаlnе svојinе u znаčајnој mеri prеdstаvlја 

zаštitu еkоnоmskih intеrеsа subјеkаtа sа tržištа ЕU. 

n Prоmоvisаnjе mоdеlа еvrоpskе intеgrаciје. Vеć pоmеnutо pоspеšivаnjе 

stvаrаnjа rеgiоnаlnih zоnа slоbоdnе trgоvinе trеbаlо bi dа оsnоvе imа 

u mоdеlu еvrоpskе intеgrаciје i tо bаš оnоm kојi је dоvео dо stvаrаnjа 

Еvrоpskе еkоnоmskе zајеdnicе. Zаtо ЕU nеrеtkо insistirа nа ugоvоrnоm 



оsnоvu sа trеćim držаvаmа kоје оdgоvаrа prаvnim tеkоvinаmа ЕU 

(acquis communautaire). Nајčеšćе је pri tоm rеč i оnim prаvilimа kоје 

nisu mоglа dа pоstаnu prеdmеt dоgоvоrа pоd оkrilјеm SТО (zаštitа 

invеsticiја, јаvnе nаbаvkе, zаštitа kоnkurеnciје) 

Тrеći kritеriјum prеdstаvlја stеpеn оstvаrеnе еkоnоmskе intеgrаciје, tј. 

sаdržај sаmih spоrаzumа. Таkо је mоgućе gоvоriti о spоrаzumimа kојimа 

sе uspоstаvlја: 

n Zоnа slоbоdnе trgоvinе. Оvim spоrаzumimа sе pо prаvilu оmоgućаvа 

prоtоk rоbе bеz cаrinа i kvаntitаtivnih оgrаničеnjа. Nајznаčајniјiј 

spоrаzumi tоg tipа kоје је zаklјučilа ЕU su spоrаzumi sа Јužnоm Kоrејоm, 

Меksikоm ili Čilеоm. 

n Cаrinskа uniја. Ugоvоrnе strаnе hаrmоnizuјu cаrinskе stоpе prеmа 

trеćim subјеktimа. Таkvоg tipа su spоrаzumi ЕU sа Тurskоm, Аndоrоm 

ili Sаn Маrinоm. 

n Zајеdničkо tržištе. Rеč је o mеđunаrоdnim ugоvоrimа kојimа sе dеfinišu 

gоtоvо svi аspеkti prоmеtа rоbе, kаpitаlа, lјudi i uslugа. Nајоčiglеdniјi 

primеr tаkvоg spоrаzumа јеstе Spоrаzum о еvrоpskој еkоnоmskој 

оblаsti izmеđu ЕU, njеnih držаvа člаnicа sа јеdnе i Nоrvеškе, Islаndа i 

Lihtеnštајnа sа drugе strаnе. 

Nе gubеći iz vidа niti јеdаn оd pоmеnutih kritеriјumа ili mоtivа kојi vоdе 

ЕU zаklјučivаnju trgovinskih spоrаzumа u оvоm 

trеnutku nа snаzi је vеliki brој оvih spоrаzumа. 145 

145 Vidi tаbеlu 2. 

162

163 

Tabela 2 146 

Partneri 

Vrsta 

sporazuma 

Broj i datum 

objavljivanja 

u 

“Službenom 

glasniku” 

Datum 

stupanja 

na snagu 

Datum 

OSCT/STO 

notifikacije 

Status 

OSCT/STO 

pregovora 

Komentar 

Carinske unije 

Andora 

Carinska 

unija 

L/374 

31.12.1990. 

1.7.1991. 25.2.1998. 

Zaključeno 

faktičko 

ispitivanje 

Razmena pisama 

Turska 

Carinska 

unija 

L/35 

13.2.1996. 

31.12.1995. 22.12.1995. 

Zaključeno 

faktičko 

ispitivanje 

Odluka 1/95 Veća 

za pristupanje 

EK-Turska 

San Marino 

Carinska 

unija 

L/359 

9.12.1992. 

1.12.1991. 

Prelazni 

sporazum, 

očekivano 

stupanje na 

snagu Carinske 

unije takođe 

potpisano 

16.12.1991. 

Izuzetak od 

MFN pravila za 

carinski režim sa 

Italijom priznat 

od strane OSCT 

Konferencije u 

Havani 

Sporazumi o slobodnoj trgovini 

a) Evropa 

Farska 

Ostrva 

Sporazum 

o slobodnoj 

trgovini 

L/53 

22.2.1997. 

1.1.1997. 19.2.1997. 

Zaključeno 

faktičko 

ispitivanje 

Zamenjuje 

raniji trgovinski 

sporazum (1991) 

Norveška 

Sporazum 

o slobodnoj 

trgovini 

L/171 

27.6.1973. 

1.1.1973. 13.7.1973. 

Zaključen 

izveštaj 

radne grupe 

Island 

Sporazum 

o slobodnoj 

trgovini 

L/301 

31.12.1972. 

1.4.1973. 24.11.1972. 

Zaključen 

izveštaj 

radne grupe 

Švajcarska 

Sporazum 

o slobodnoj 

trgovini 

L/300 

31.12.1972. 

1.1.1973. 27.10.1972. 

Zaključen 

izveštaj 

radne grupe 

Sporazum 

takođe pokriva 

Lihtenštajn koji 

sada učestvuje u 

EEA. 

146 http://trade.ec.europa.eu/doclib/ 

docs/2006/december/tradoc_111588. 

pdf, prеuzеtо аvgusta 2011. gоdine. 



Partneri 

Vrsta 

sporazuma 

Broj i datum 

objavljivanja 

u 

“Službenom 

glasniku” 

Datum 

stupanja 

na snagu 

Datum 

OSCT/STO 

notifikacije 

Status 

OSCT/STO 

pregovora 

Komentar 

Sporazumi o slobodnoj trgovini 

Evropa 

BJR 

Makedonija 

Sporazum o 

stabilizaciji i 


L/084 

20.3.2004. 

L/085 

23.3.2004. 

C/213e, 

31.1.2007. 

1.5.2004. 21.10.2001. 

Zaključeno 

faktičko 

ispitivanje 

Odredbe prvi 

put primenjene 

pod Prelaznim 

Sporazumom 

Hrvatska 

Sporazum o 



L/26 

25.5.2005. 

1.2.2005. 20.12.2002. 

Zaključeno 

faktičko 

ispitivanje 

Odredbe prvi 


pod Prelaznim 

Sporazumom 

Albanija 

Sporazum o 



L/104 

24.4.2009. 

L/300 

31.10.2006. 

L/107 

28.4.2009. 

1.4.2009. 

7.3.2007. 

(roba) 

7.10.2009. 

(usluge) 

Zaključeno 

faktičko 

ispitivanje 

za trgovinu 

robe, u toku 

za trgovinu 

usluga 

Odredbe prvi 


pod Prelaznim 

Sporazumom 

Crna Gora 

Sporazum o 



L/108 

29.4.2010. 

1.5.2010. 

16.1.2008. 

(roba) 

18.6.10. 

(usluge) 

Faktičko 

ispitivanje u 

toku 

Odredbe prvi 


pod Prelaznim 

Sporazumom 

BiH 

Prelazni 

sporazum 

o trgovini i 

trgovinskim 

pitanjima 

L/186 

15.7.2008. 

L/233, 

30.8.2008. 

L169 

30.6.2008. 

1.7.2008. 11.7.2008. 

Faktičko 

ispitivanje 

u toku za 

trgovinu 

robe 

Prelazni 

sporazum, 

očekuje se 

stupanje na 

snagu Sporazuma 



Srbija 

Prelazni 

sporazum 

o trgovini i 

trgovinskim 

pitanjima 

L28/2 

30.1.2010. 

1.2.2010. 31.5.2010. 

Faktičko 

ispitivanje 

u toku za 

trgovinu 

robe 

Prelazni 

sporazum, 

očekuje se 

stupanje na 

snagu Sporazuma 



164

165 

Partneri 

Vrsta 

sporazuma 

Broj i datum 

objavljivanja 

u 

“Službenom 

glasniku” 

Datum 

stupanja 

na snagu 

Datum 

OSCT/STO 

notifikacije 

Status 

OSCT/STO 

pregovora 

Komentar 

Mediteran 

Alžir 

Sporazum o 


L/265 

10.10.2005. 

1.9.2005. 24.7.2006. 

Faktičko 

ispitivanje 

nije 

započeto 

Evro-mediteranski 

Sporazum 

zamenjuje 

sporazum o 

saradnji (L/263, 

27.9.1978.) 

notifikovan OSCT 

28.7.1976. 

(izveštaj usvojen 

11.11.1977.) 

Egipat 

Sporazum o 


L/345 

31.12.2003. 

1.6.2004. 4.10.2004. 

STO 

razmatranje 

u toku 


Sporazum 

zamenjuje 

sporazum o 


27.9.1978.) 

notifikovan OSCT 

15.7.1977. 

(izveštaj usvojen 

17.5.1978.) 

Izrael 

Sporazum o 


L/147 

21.06.2000. 

1.6.2000. 20.9.2000. 

Faktičko 

ispitivanje 

zaključeno 


Sporazum; 

trgovinske 

odredbe 

se inicijalno 

primenjuju 

pod Prelaznim 

(1995) 

Sporazumom 

Jordan 

Sporazum o 


L/129 

15.05.2002. 

1.5.2002. 20.12.2002. 

Faktičko 

ispitivanje 

zaključeno 


Sporazum, 

potpisan 

24.11.1997. 

Liban 

Prelazni 

sporazum 

L/262 

30.9.2002. 

1.3.2003. 4.6.2003. 

STO 

razmatranje 

nije započeto 


Sporazum 

potpisan 

17.6.2002; 

zamenjuje 

sporazum o 


27.9.1978) 

predat OSCT-u 

15.7.1977. 

(izveštaj 

usvojen 

17.5.1978.) 



Partneri 

Vrsta 

sporazuma 

Broj i datum 

objavljivanja 

u 

“Službenom 

glasniku” 

Datum 

stupanja 

na snagu 

Datum 

OSCT/STO 

notifikacije 

Status 

OSCT/STO 

pregovora 

Komentar 

Mediteran 

Maroko 

Sporazum o 


L/70 

18.3.2000 

1.3.2000. 13.10.2000. 

Faktičko 

ispitivanje 

zaključeno 


Sporazum 

Palestina 

Sporazum o 


L/187 

16.7.1997. 

1.7.1997. 30.6.1997. 

Faktičko 

ispitivanje 

nije 

započeto 

Prelazni Evromediteranski 

Sporazum 

Sirija 

Sporazum o 

saradnji 

L/269 

27.9.1978. 

1.7.1977. 15.7.1977. 

Izveštaj 

Radne 

Grupe 

usveojen 

17.5.1978 


Sporazum 

potpisan oktobra 

2004. Još nije 

stupio na snagu 

Tunis 

Sporazum o 


L/97 

30.3.1998. 

1.3.1998. 23.3.1999. 

Faktičko 

ispitivanje 

zaključeno 


Sporazum 

c) Ostali 

Određene 

Prekomorske 

zemlje 

i teritorije 

(OCT/PTOM 

II) 

Sporazum o 

Asocijaciji 

1.1.1971. 14.12.1970. 

Izveštaj 

Radne 

Grupe 

usvoojen 

9.11.1971. 

Asocijacija Prekomorskih 

Zemalja 

i Teritorija, kako 

je predviđeno 

u Odeljku Četiri 

Ugovora iz Rima 

Čile 

Sporazum 

o Asocijaciji 

i Dodatni 

Protokol 

L/352, 

30.12.02. 

L/38, 

10.02.05. 

1.2.2003. 

(trade) 

1.3.2005. 

(full) 

3.2.2004. 

Zaključeno 

faktičko 

ispitivanje 

Ugovor o Asocijaciji 

potpisan novembra 

2002. 

Meksiko 

Ekonomsko 

Partnerstvo, 

Politička 

Koordinacija 

i Sporazum o 

Saradnji 

L/276, 

28.10.00. 

L/157, 

30.06.00. 

L/245, 

30.09.00. 

1.7.2000. 25.7.2000. 

Zaključeno 

faktičko 

ispitivanje 

Odluka 2/2000 o 

zoni slobodne trgovine 

EZ – Meksiko 

u kontekstu 

globalnog sporazuma 

potpisanog 

decembra 1997. 

Južna 

Afrika 

Sporazum 

o trgovini, 

razvoju i 

saradnji 

L/311, 

4.12.99. 

1.1.2000. 2.11.2000. 

STO 

razmatranje 

u toku 

Odredbe koje uspostavljaju 

Sporazum 

o Slobodnoj 

Trgovini robom, 

uspostavljene 

Razmenom Pisama, 

primenjuju 

se privremeno od 

1.1.2000 u očekivanju 

stupanja 

na snagu punog 

sporazuma 

166

167 

Partneri 

Vrsta 

sporazuma 

Broj i datum 

objavljivanja 

u 

“Službenom 

glasniku” 

Datum 

stupanja 

na snagu 

Datum 

OSCT/STO 

notifikacije 

Status 

OSCT/STO 

pregovora 

Komentar 

Ostali 

Države CA- 

RIFORUM 

(Antigva i 

Barbuda, 

Bahami, 

Barbados, 

Belize, Dominika, 

Dominikanska 

Republika, 

Grenada, 

Gijana, Haiti, 

Jamajka, 

Sveta Lucija, 

Sveti 

Vinsent i 

Grenadini, 

Sveti Kits 

i Nevis, 

Surinam, 

Trinidad i 

Tobago) 

Sporazum 

o Ekonomskom 

Partnerstvu 

L/289 

30.10.2008. 

Očekuje se 16.10.2008. 

STO 

razmatranje 

u toku 

Nasleđuje 

trgovinske 

odredbe Cotonou 

Sporazuma koji 

je istekao 31. 


Potpisan 15. 

oktobra 2008. 

(Haiti potpisao 11. 

decembra 2009.) 

Obala 

Slonovače 

Prelazni 

Sporazum 

o Ekonomskom 

Partnerstvu 

L/59 

3.3.2009. 

Očekuje se 11.12.2008. 

STO 

razmatranje 

u toku 

Sporazum o 

trgovini robom 

koji nasleđuje 





Potpisan 26. 

novembra 2008. 

Kamerun 

Prelazni 

Sporazum 

o Ekonomskom 

Partnerstvu 

L/57 

28.2.2009. 

Očekuje se 24.9.2009. 

STO 

razmatranje 

u toku 

Sporazum o 

trgovini robom 

koji nasleđuje 





Potpisan 15. 

januara 2009. 

Republika 

Koreja 

Sporazum 

o Slobodnoj 

Trgovini 

L/127, 

14.5.11. 

Očekuje se 7.7.11. Očekuje se 

Sporazum o 

slobodnoj trgovini 

se privremeno 

primenjuje od 1. 

jula 2011. 



Evropski sporazumi u partnerstvu u pripremi 

Partneri Priroda sporazuma Komentari 

EAC 

(Burundi, Kenija, Ruanda, 

Tanzanija, Uganda) 

ESA 

(Komorska ostrva, 

Madagaskar, Mauricijus, 

Sejšeli, Zambija, Zimbabve) 

Pacifik 

(Papua Nova Gvineja, Fidži) 

SADC 

(Bocvana, Lesoto, Namibija, 

Mozambik, Svazilend) 

Zapadna Afrika 

(Gana) 

Prelazni Sporazum o 

Ekonomskom Partnerstvu 









Sporazum o trgovini robom koji nasleđuje 

trgovinske odredbe Cotonou Sporazuma 

koji je istekao 31.12.2007. Pregovori 

o sveobuhvatnijem Sporazumu o 

Ekonomskom Partnerstvu su u toku. 


trgovinske odredbe Cotonou sporazuma 

koji je istekao 31.12.2007. Potpisan 29. 

08.2009. od strane Mauricijusa, Sejšela, 

Zimbabvea i Madagaskara. 



koji je istekao 31.12.2007. 

Papua Nova Gvineja je potpisala 

30.7.2009, Fidži potpisao 11.12.2009. 

Pregovori o sveobuhvatnijem Sporazumu 

o Ekonomskom Partnerstvu su u toku. 




Bocvana, Lesoto, Svazilend i Mozambik 

potpisali juna 2009. 








Оsnоvе sаdržаја trgоvinskih spоrаzumа 

Zајеdničkа trgоvinskа pоlitikа sе prе svеgа zаsnivа nа јеdinstvеnоm 

utvrđivаnju cаrinskih stоpа i zаklјučivаnju trgоvinskih spоrаzumа kојimа 

sе rеgulišе prоmеt rоbе i uslugа nа spоlјnоtrgоvinskоm plаnu, аli sе оvim 

spоrаzumimа mоgu rеgulisаti i pitаnjа iz dоmеnа zаštitе intеlеktuаlnе 

svојinе ili strаnih ulаgаnjа u оnim аspеktimа kојi sе оdnоsе dа trgоvinu 

rоbоm i uslugаmа. Zајеdničkа trgоvinskа pоlitikа pоdrаzumеvа i primеnu 

zаštitnih mеrа u slučајеvimа kаdа pоstоје nеcаrinskе prеprеkе u trgоvini. 

Uprаvо iz pоmеnutih rаzlоgа prеtеžni sаdržај trgоvinskih spоrаzumа kоје 

zаklјučuје ЕU оbuhvаtа rеgulisаnjе nеkоlikо klјučnih pitаnjа: 

168

169 

n Stand still – nеćе biti uvоđеnjа nоvih dаžbinа оd mоmеntа pоtpisivаnjа 

spоrаzumа. 

n Cаrinе sе pоstеpеnо, u dоgоvоrеnоm prеlаznоm pеriоdu pоtpunо 

ukidајu ili snižаvајu dо оdrеđеnоg nivоа. 

n Ukidајu sе kvаntitаtivnа оgrаničеnjа u sklаdu sа prаvilimа SТО. 

n Primеnjuјu su prеfеrеnciјаlnа prаvilа о pоrеklu rоbе (bilаtеrаlnа kumulаciја 

pоrеklа). 

n Оbеzbеđuје sе јеdnаk ili nеdiskriminаtоrni trеtmаn u pоstupku јаvnih 

nаbаvki, držаvnе pоmоći i pоlоžаја јаvnih prеduzеćа. 

n Ustаnоvlјаvајu sе prаvilа о zаštiti intеlеktuаlnе svојinе u prоmеtu rоbе i 

uslugа prеmа оbоstrаnо prihvаtlјivim stаndаrdimа (ЕU, SТО, ugоvоrnа 

strаnа). Zа držаvе kоје tеžе člаnstvu u ЕU, rаdi sе о prаvilimа kоја 

оdgоvаrајu prоpisimа ЕU о оblаsti zаštitе intеlеktuаlnе svојinе. 

n Dеfinišu sе instrumеnti zаštitе оd nеcаrinskih bаriјеrа, аli i drugih 

оblikа kојi mоgu nаrušiti trgоvinu ili pоlоžај јеdnе оd ugоvоrnih strаnа 

u trgоvini i rеgulišе sе nаčin njihоvе primеnе. Rеč је о tzv. zаštitnim 

mеrаmа (аntidаmping mеrе, klаuzulа о nеstаšici, kоmpеnzаtоrnе mеrе 

i slično). 

n Pојеdnоstаvlјuје sе cаrinskа prоcеdurа. 

n Ustаnоvlјаvа sе sаrаdnjа prilikоm priznаvаnjа stаndаrdа i tеhničkih 

prоpisа (sеt pitаnjа iz оblаsti infrаstrukturе kvаlitеtа) zа rоbе i uslugе 

pоrеlоm iz ugоvоrnih strаnа. 

n Usklаđuје sе prikuplјаnjе stаtističkih pоdаtаkа u dоmеnu trgоvinе. 

n Prоpisi kојi sе оdnоsе nа vеtеrinаrskа, fitоsаnitаrnа, аli i pitаnjа zаštitе 

živоtnе srеdinе usklаđuјu sе sа оpštеprihvаćеnim prаvilimа ЕU ili SТО. 


171 

6. Iskustvo Slovačke 

Pregled 

U ovom dokumentu se iznosi sažeti pregled glavnih promena koje 

je Slovačka iskusila tokom perioda pridruživanja i nakon pristupanja 

Evropskoj uniji u oblasti slobodnog kretanja robe, zakona o 

zaštiti konkurencije i zaštiti potrošača. Slovačka je država članica tek sedam 

godina, ali je tokom tog perioda došlo do dalekosežnog razvoja u politikama 

Evropske unije kako kod slobodnog kretanja roba tako i u zaštiti potrošača. 

Usvojen je Novi zakonodavni okvir za trgovanje robom, a revizija direktiva 

o zaštiti potrošača je u toku. Za potencijalnu državu članicu je od suštinske 

važnosti da se usredsredi na ova pitanja, te da bude spremna za nove izazove. 

I Efekti integracije slovačkog tržišta u 

jedinstveno tržište Evropske unije 

Integracija slovačkog tržišta u jedinstveno tržište Evropske unije imala je 

implikacije kako na trgovinu s drugim državama članicama tako i trgovinu 

s trećim zemljama. Na spoljne odnose s trećim zemljama uticalo je napuštanje 

sopstvene trgovinske politike i usvajanje jedinstvene trgovinske politike 

Evropske unije. Trgovina s drugim državama članicama je znatno pojednostavljena 

zahvaljujući punopravnom članstvu u Evropskoj uniji. 



6.1 Implikacije po spoljnotrgovinske odnose 

Sprovođenje jedinstvene trgovinske politike 

Bilo je potrebno da Slovačka napusti sopstvenu trgovinsku politiku prema 

trećim zemljama nakon pristupanja Evropskoj uniji. S druge strane, treba 

reći da nije bilo ozbiljnog uticaja na strukturu spoljne trgovine zemlje jer se 

najveći deo spoljne trgovine obavljao sa starim državama članicama Unije. 

Sprovođenje jedinstvenih carinskih propisa prema trećim zemljama 

Nakon napuštanja sopstvenih carinskih propisa, Slovačka nije iskusila ozbiljne 

promene u teritorijalnoj strukturi primenjenih uvoznih dažbina. U 

bivšem slovačkom carinskom sistemu je većina carinskih stopa iz jedinstvene 

carinske tarife Evropske unije već bila primenjivana. Pridruživanje Evropskoj 

uniji je podiglo prosečnu stopu carinske tarife i dovelo je do snažnije 

zaštite unutrašnjeg tržišta, posebno u oblasti poljoprivrednih proizvoda. 

Međutim, imajući u vidu da je udeo trećih zemalja u sveukupnoj spoljnotrgovinskoj 

razmeni iznosio samo 4,3%, to je imalo samo minoran uticaj na 

spoljnotrgovinske odnose zemlje. 

Sprovođenje netarifnih mera Evropske unije 

Netarifne mere se definišu kao „sva necenovna i nekoličinska ograničenja 

za trgovinu robom, uslugama i investicije na saveznom i državnom nivou. 

One obuhvataju pogranične mere (carinske postupke, itd.) kao i mere iza 

granice koje proističu iz domaćih zakona, propisa i praksi“. Drugim rečima, 

netarifne mere i regulatorna odstupanja su ograničenja nametnuta trgovini 

robom, uslugama i investicijama na državnom nivou. 

Netarifne mere se primenjuju na širok opseg proizvoda koji ulaze na jedinstveno 

tržište, mada su najznačajnije mere koje se odnose na poljoprivredne 

i tekstilne proizvode. U Evropskoj uniji, netarifne mere imaju značajniju 

ulogu pri regulisanju prekograničnog protoka proizvoda. Pre ulaska 

u Evropsku uniju, Slovačka je imala sopstveni sistem netarifnih mera 

koje su uglavnom činile tehničke barijere trgovini i diferencijalne stope 

poreza na dodatu vrednost, mada je to imalo ograničeni značaj za spoljnu 

172

173 

trgovinu pošto je ukupna vrednost roba pogođenih slovačkim netarifnim 

merama činila samo 0,2% vrednosti sveukupne spoljne trgovine zemlje. 

Imajući to na umu, može se izvući zaključak da se zaštita tržišta pojačala s 

proširenjem. 

Sprovođenje jedinstvenih restriktivnih mera u trgovini - antidamping 

Pošto postoji jedinstvena spoljnotrgovinska politika na nivou Evropske unije, 

nijednoj državi članici nije dopušteno da primenjuje sopstvene restriktivne 

mere u trgovini prema trećim zemljama kakve su, recimo, antidamping 

mere. Slovačka je morala da napusti sve svoje trgovinske restriktivne mere 

pri ulasku u Evropsku uniju što je dovelo do blagog povećanja uvoza robe iz 

trećih zemalja neposredno pre proširenja. 

Carinske povlastice 

Pre pridruživanja, Slovačka je usvojila carinske preferencijale za većinu 

evropskih zemalja, posebno članice EFTA, CEFTA, baltičke zemlje i zemlje 

koje imaju pravo na carinske povlastice prema Opštem sistemu preferencijala. 

Sa pristupanjem Evropskoj uniji se broj zemalja kojima su odobreni 

carinski preferencijali u odnosu na Slovačku značajno povećao. Međutim, 

većina ovih zemalja su afričke, karipske i pacifičke zemlje u razvoju, stoga 

ukupni trgovinski bilans zemlje nije bio posebno pogođen. 

6.2 Implikacije po unutrašnje tržište i 

trgovinu sa državama članicama EU 

Ulazak na jedinstveno tržište Evropske unije je za slovačke proizvođače 

bio jedino moguć preko uvoznika sa sedištem u jednoj od država članica. 

Jedino je uvoznik mogao da proceni i proglasi usaglašenost slovačkog 

proizvoda ili da obezbedi da nadležno telo ili drugi organ za procenu usaglašenosti 

utvrdi da li je proizvod u skladu sa propisima i standardima 

Evropske unije. Tek nakon ocenjivanja usaglašenosti slovački proizvod 

bi mogao da uđe na jedinstveno tržište. Ove procedure su povećale cenu 

proizvoda zbog pokrivanja dodatnih troškova koje proizvođači iz država 



članica nisu morali da snose čime se smanjivala konkurentska prednost 

slovačkih proizvođača i sputavao slovački izvoz u Evropsku uniju. Pristupanje 

Evropskoj uniji otklonilo je ove nedostatke i slovački proizvođači 

su postali jednaki sa konkurencijom iz starijih država članica. Pre ulaska 

u Evropsku uniju postojala je međufaza uvedena putem Protokola uz 

Evropski sporazum o ocenjivanju usaglašenosti i prihvatanju industrijskih 

proizvoda (PECA). Ugovoreno je nekoliko takvih protokola u različitim 

oblastima sa zemljama kandidatima. Oni se mogu smatrati bitnim instrumentom 

pretpristupne strategije u oblasti slobodnog kretanja dobara jer 

stvaraju prošireno unutrašnje tržište za proizvode u izvesnim industrijskim 

delatnostima uoči pristupanja, a po osnovu onih sektora koje su 

identifikovale pristupajuće zemlje. 

Protokol uz Evropski sporazum o ocenjivanju usaglašenosti i prihvatanju industrijskih 

proizvoda bio je jedna od najvažnijih pretpristupnih alatki kojom se 

smanjuju prepreke slobodnom kretanju roba putem otklanjanja razlika između 

nacionalnih uslova za prihvatanje proizvoda. Slovačka Republika je potpisala 

PECA pokrivajući sledeće direktive „novog pristupa“: mašine, elektromagnetna 

kompatibilnost, oprema u eksplozivnom okruženju, lična zaštitna oprema i 

električna bezbednost. Direktive o medicinskim uređajima i in vitro dijagnostici 

nisu bile pokrivene PECA. Potpisivanje PECA uverilo je Evropsku komisiju 

da će Slovačka Republika ispuniti sve svoje obaveze u pogledu direktiva „novog 

pristupa“ i implementiranja sistema označavanja proizvoda prema „evropskoj 

usaglašenosti“ (prim. prev. CE Marking; CE znači conformité européenne na 

francuskom jeziku, odnosno evropska usaglašenost). Sektori pokriveni PECA 

su do kraja 2003. godine obuhvatali do 40% slovačkog izvoza u Evropsku uniju. 

PECA je stupila na snagu 1. jula 2003. godine. 

Novi zakonodavni okvir za trgovinu proizvodima na unutrašnjem tržištu 

Evropske unije 

Novi zakonodavni okvir za cilj ima modernizaciju „novog pristupa“ koji je 

uveden pre više od dvadeset godina. I nakon niza godina implementacije 

„novog pristupa“ prisutne su još uvek prepreke slobodnom kretanju dobara. 

Savet ga je usvojio u julu 2008. godine i objavljen je u Službenom glasniku 

Evropske unije u avgustu 2008. godine. Ovaj paket se smatra jednim od najznačajnijih 

koraka ka izgradnji unutrašnjeg tržišta. 

174

175 

Nove države članice će morati da se usredsrede na uspostavljanje novog sistema. 

To će iziskivati puno personalnih i finansijskih resursa, pogotovo za 

uspostavljanje tela za akreditaciju i obaveštavanje kao i tela nadležnih za tržišni 

nadzor. 

Iznošene su tvrdnje da su direktive „novog pristupa“ dovele mala i srednja 

preduzeća u nepovoljniji položaj kada pokušavaju da se takmiče sa velikim 

preduzećima zbog većih fiksnih troškova za usaglašavanje s propisima pri 

prodaji nekog proizvoda. Uz dodatni korak ka daljem usklađivanju, mala i 

srednja preduzeća nisu više obeshrabrena da posluju u drugoj državi članici. 

Uočen je ozbiljan nedostatak sistema za nadzor nad tržištem industrijskih proizvoda. 

Zahvaljujući novom paketu propisa, nadzor nad tržištem industrijskih 

proizvoda usklađen je sa nadzorom tržišta potrošačkih proizvoda, i biće usklađen 

sa kontrolom uvoza. RAPEX (prim. prev. sistem Evropske unije za brzu 

razmenu informacija o nebezbednim potrošačkim proizvodima izuzimajući 

hranu, lekove i medicinske uređaje) nije više ograničen samo na potrošačke 

proizvode. Nove mere povećavaju značaj i raznovrsnost CE označavanja. 

Uvedeni su novi propisi za neusaglašene proizvode. Državama članicama 

više neće biti dopušteno da uskraćuju pristup tržištu za neki proizvod bez 

obrazloženja. Najpre se moraju obaviti konsultacije i nužno je dati objektivne 

razloge datom preduzetniku. 

Novi zakonodavni okvir sastoji se od tri glavna pravna dokumenta koji čine 

kičmu sistema. Sve direktive „novog pristupa“, čak i Direktiva o opštoj bezbednosti 

proizvoda, biće revidirane i usklađene s njima. Prvoj – Direktivi o 

bezbednosti igračaka – sledi proces transponovanja. Ključni pravni dokumenti 

su: 

Uredba (EZ) br. 764/2008 Evropskog parlamenta i Saveta od 9. jula 

2008. godine kojom se propisuju postupci u vezi sa primenom određenih 

nacionalnih tehničkih pravila na proizvode kojima se zakonito trguje 

na tržištu druge države članice, i kojom se ukida Odluka br. 3052/95/EZ 

Ovom uredbom se propisuju pravila za neusaglašene proizvode. Preduzeća 

će imati koristi od standardizovanog pristupa kada trguju proizvodima koji 



nisu obuhvaćeni propisima Evropske unije u drugim državama članicama. 

Uvedene su nove odredbe u pogledu uskraćivanja pristupa tržištu kojima 

se trgovcima daje više prilika da dokažu usaglašenost proizvoda sa nacionalnim 

pravilima i kojima se smanjuju mogućnosti za nacionalne vlasti da 

sputavaju slobodno kretanje roba tako što bi uskratili ulazak određenog 

proizvoda na njihovo nacionalno tržište. Svaka država članica je u obavezi 

da uspostavi nacionalni kontaktni punkt za informacije koji će pružati 

preduzetnicima i vlastima druge države članice o nacionalnim pravilima i 

standardima. 

Uredba (EZ) br. 765/2008 Evropskog parlamenta i Saveta od 9. jula 

2008. godine kojom se propisuju uslovi za akreditaciju i tržišni nadzor 

u vezi s trgovanjem proizvodima, i kojom se ukida Uredba (EEZ) br. 

339/93 

Ova uredba sadrži odredbe za tri glavna pitanja: akreditaciju, tržišni nadzor 

i saradnju sa carinskom upravom. Njom se uvodi novi delotvorniji način 

akreditacije. Akreditacija se od sada smatra najpouzdanijim načinom za dokazivanje 

date kvalifikacije. Postupci tržišnog nadzora usklađeni su i prošireni 

na nepotrošačku robu. RAPEX će se i dalje razvijati i modernizovati. 

Ovom uredbom se ukida Uredba br. 339/93 kojom su se propisivali carinski 

postupci u slučaju uvoza proizvoda iz trećih zemalja. Uveden je novi i 

manje tegoban način saradnje. 

Odluka (EZ) 768/2008 Evropskog parlamenta i Saveta od 9. jula 2008. 

godine o zajedničkom okviru za trgovanje proizvodima i ukidanju odluke 

(EEZ) 93/465/EEZ 

Ovom odlukom se postavlja okvir za buduću zajednicu i nacionalno zakonodavstvo. 

Sastoji se od kratkog pravnog teksta i aneksa koji pokrivaju svaki 

aspekt tehničke standardizacije, obaveštavanja, slobodnog kretanja robe, 

uslova u pogledu sistema tržišnog nadzora, CE označavanja, itd. Takav pristup 

obezbeđuje visok nivo kohezije između budućih direktiva i jednog jednoobraznog 

sistema. 

Tokom 2012. godine,u „Službenom glasniku Evropske unije“ će biti objavljeno 

deset novih direktiva kojima se ukidaju direktive „novog pristupa“: 

176

177 

n Direktiva o niskom naponu: Direktiva 2006/95/EEZ o usklađivanju zakona 

država članica u pogledu električne opreme projektovane za korišćenje 

unutar određenog naponskog opsega; 

n Direktiva o elektromagnetnoj kompatibilnosti: Direktiva 2004/108/EZ o 

usklađivanju zakona država članica u pogledu elektromagnetne kompatibilnosti 

i ukidanju Direktive 89/336/EEZ; 

n ATEX direktiva: Direktiva 94/9/EZ Evropskog parlamenta i Saveta o 

usklađivanju zakona država članica u pogledu opreme i zaštitnih sistema 

namenjenih upotrebi u potencijalno eksplozivnim okruženjima; 

n Direktiva o liftovima: Direktiva 95/16/EZ Evropskog parlamenta i Saveta 

od 29. juna 1995. godine o usklađivanju zakona država članica u vezi sa 

liftovima; 

n Direktiva o opremi pod pritiskom: Direktiva 97/23/EZ Evropskog parlamenta 

i Saveta o usklađivanju zakona država članica u pogledu opreme 

pod pritiskom; 

n Direktiva o jednostavnim sudovima pod pritiskom: Direktiva Saveta 

2009//105/EZ o usklađivanju zakona država članica u pogledu jednostavnih 

sudova pod pritiskom; 

n Direktiva o mernim instrumentima: Direktiva 2004/22/EZ Evropskog 

parlamenta i Saveta o mernim instrumentima; 

n Direktiva o neautomatskim vagama: Direktiva Saveta 2009/23/EEZ o 

usklađivanju zakona država članica u pogledu neautomatskih vaga; 

n Direktiva o eksplozivima za civilnu upotrebu: Direktiva Saveta 93/15/ 

EEZ o usklađivanju odredbi u vezi sa plasmanom na tržištu i nadzorom 

nad eksplozivima za civilnu upotrebu; 

n Direktiva o pirotehničkim sredstvima: Direktiva 2007/23/EZ o plasmanu 

na tržištu pirotehničkih sredstava. 



6.3 Prednosti i mane pridruživanja Evropskoj 

uniji u pogledu slobodnog kretanja roba 

Sledeća lista pokazuje glavne prednosti i mane koje su slovački tržišni akteri 

i državna uprava iskusili u pogledu slobodnog kretanja dobara na unutrašnjem 

tržištu Evropske unije. 

Prednosti: 

n neograničeni pristup jedinstvenom tržištu EU za slovačke proizvođače; 

n povećana konkurencija; 

n ukidanje svih carina; 

n sprovođenje jedinstvenih carinskih propisa Evropske unije i 

n ukidanje necarinskih trgovinskih barijera. 

Mane: 

n povećana konkurencija, 

n rizik od uvoza nebezbednih proizvoda lošeg kvaliteta u Slovačku zbog 

ukidanja predtržišnih kontrola, 

n povećani troškovi tržišnog nadzora. 

II Konkurencija 

Parlament je usvojio Amandman na Zakon o zaštiti konkurencije 2004. godine 

koji je stupio na snagu istoga dana kad se Slovačka pridružila Evropskoj 

uniji. Cilj ovog zakona bila je puna kompatibilnost sa evropskim zakonodavstvom 

o zaštiti konkurencije i sadržavao je promene koje su proistekle iz 

prakse Kancelarije za suzbijanje monopola. 

178

179 

Ovaj zakon je doneo fleksibilnost kod procene ugovora kojima se ograničava 

konkurencija kroz ukidanje institucije pojedinačnog izuzeća, što 

znači da preduzeće više ne može da traži od Kancelarije za suzbijanje monopola 

da pojedinačno izuzme ugovor kojim se ograničava konkurencija 

putem upravnog akta – u vidu odluke same Kancelarije. Odgovornost za 

ocenjivanje ugovora kojim se ograničava konkurencija je preneta na preduzeća. 

Štaviše, shodno Uredbi (EZ) br. 1/2003 o implementaciji pravila 

o konkurenciji iznetih u članovima 81 i 82 147 Lisabonskog ugovora, zakon 

je uveo novu vrstu odluke o ugovorima kojima se ograničava konkurencija 

i zloupotrebljava dominantna pozicija gde Kancelarija odlučuje 

o nametanju dužnosti da se ispune obaveze koje je preduzeće predočilo 

Kancelariji, ukoliko Kancelarija dođe do zaključka da se odlukom ove vrste 

adekvatno rešava mogući problem vezan za konkurenciju. Ovlašćenja 

Kancelarije u pogledu izvršavanja zadataka proširena su prema Zakonu o 

zaštiti konkurencije. Takođe su izmenjene oblasti kontrole koncentracija, 

posebno u vezi sa povećanjem limita kriterijuma i uslova kojima se utvrđuje 

obaveza preduzeća da obaveste Kancelariju za suzbijanje monopola 

o koncentracijama u svrhu potonje procene koju bi sprovela sama Kancelarija. 

Kriterijumi za obaveštavanje moraju biti jasni, precizni, objektivni i 

merljivi, te brzo i lako dostupni preduzećima kako bi ona sama mogla da 

prosude, bez ikakvih problema, da li ili ne određena koncentracija podleže 

kontroli Kancelarije. Kako udeo na relevantnom tržištu koje ostvaruju 

akteri koncentracije nije ispunjavao ove uslove u sklopu kriterijuma 

o obaveštavanju, ovaj kriterijum o obaveštavanju je ukinut putem jednog 

amandmana na zakon. Pri utvrđivanju uslova za obaveštavanje, Kancelarija 

se postarala da takozvana lokalna spona, koja je nedostajala u Zakonu 

o zaštiti konkurencije, bude inkorporirana u ove uslove kako bi se obezbedilo 

da Kancelarija ne procenjuje koncentracije koje nemaju određen 

ekonomski uticaj na tržištima Slovačke Republike. Od dana stupanja na 

snagu amandmana na zakon, učešće Kancelarije za suzbijanje monopola 

u sudskim postupcima u vezi sa propisima o zaštiti konkurencije je osnaženo. 

Sudovi treba da odigraju važnu ulogu u obezbeđivanju delotvorne 

primene propisa o zaštiti konkurencije, uključujući acquis communautaire 

– članove 81 i 82 Ugovora. Prema izmenjenom zakonu, sud je dužan da 

odmah obavesti Kancelariju za suzbijanje monopola 

o otpočinjanju postupka u kome će se primeniti 

relevantni članovi Ugovora. Važna nova 

147 http://epsiplatform.eu/ 

content/eu-treaty-articles-81-82- 

renumbered 



odredba je amandman na Zakon o parničnom postupku čime je uvedena 

institucija „prijatelja suda“ („amicus curiae“), stvarajući tako uslove za 

aktivnu saradnju između Kancelarije i sudova u predmetima vezanim za 

pitanja konkurencije. 

U vezi sa izveštajem Evropske komisije o monitoringu iz novembra 2003. 

godine i u skladu sa preporukama Komisije, Kancelarija je usvojila internu 

direktivu o postupku za izricanje novčanih kazni. U ovoj direktivi se pravi 

razlika između manje ozbiljnih, ozbiljnih i veoma ozbiljnih kršenja odredbi 

Zakona o zaštiti konkurencije, i uvodi se, uopšte uzev, strožija kaznena politika, 

posebno u odnosu na čvrste kartelske dogovore. 

Državna pomoć 

Pre nego što je postala članica Evropske unije, državnu pomoć je slovačka 

vlada naširoko koristila kao značajnu i delotvornu alatku za promovisanje 

investicija. Ona je pomogla u privlačenju mnogih velikih investicija u zemlju. 

Prema pravilima Evropske unije o konkurenciji, državna pomoć nije 

dopuštena. Slovačka je, međutim, morala da ispuni svoje ugovorne obaveze 

koje je ispregovarala pre pristupanja. Tokom perioda pristupanja, ugovorena 

su dva izuzeća od strogih pravila Evropske unije o državnoj pomoći, i oba 

su bila u vidu diskontovanih poreza na prihod: 

Folksvagen, a.s. 

Prelazni period za dodeljivanje i povlačenje državne pomoći u visini do 30% 

investicionih troškova odobrila je Evropska komisija pod uslovom da se ovaj 

program pomoći okonča do kraja 2008. godine. 

U. S. Steel, s.r.o. 

Prelazni period za dodeljivanje i povlačenje državne pomoći u visini do pet 

stotina miliona američkih dolara je odobren pod uslovom da kompanija ne 

smanji broj zaposlenih, ne proširi svoju gamu proizvoda i ne premaši proizvodna 

i prodajna ograničenja na unutrašnjem tržištu Evropske unije. 

180

181 

III Zaštita potrošača 

Usklađivanje slovačkog zakonodavstva u oblasti zaštite potrošača garantovalo 

je slovačkim potrošačima makar iste minimalne standarde zaštite kao i u 

drugim državama članicama. Slovačke zakone o zaštiti potrošača trebalo je 

znatno izmeniti da bi se uskladili sa evropskim propisima. Glavni zakonski 

dokument u ovoj oblasti je bio Zakon o zaštiti potrošača koji je usvojen još 

1992. godine kao poslednji zajednički akt u bivšoj Čehoslovačkoj. Transponovanje 

evropskih propisa sprovedeno je putem izmene zakona, Građanskog 

zakonika, usvajanjem novih zakona i uredbi vlade i ministarstava. Zakon o 

zaštiti potrošača iz 1992. godine je ukinut 2007. godine, a usvojen je novi kojim 

je transponovana Direktiva o nelojalnim trgovačkim praksama. Kasnije je 

transponovana i Direktiva o zaštiti potrošača kod označavanja cena proizvoda 

ponuđenih potrošačima. Pored toga, ovim zakonom se transponuje i Direktiva 

o opštoj bezbednosti proizvoda i Direktiva o privremenim merama takođe. 

Direktiva o određenim aspektima prodaje potrošačke robe i garancijama za 

robu, Direktiva o zaštiti kupaca u vezi sa određenim aspektima ugovora koji 

se odnose na kupovinu prava korišćenja nepokretnosti na osnovu tajmšeringa 

(Tajmšering direktiva) i Direktiva o nepravičnim odredbama u potrošačkim 

ugovorima transponovane su putem amandmana u Građanski zakonik. 

Jačanje zaštite zdravlja i bezbednosti potrošača 

Transponovanjem Direktive o opštoj bezbednosti proizvoda, Slovačka je 

uvela novi, strožiji i funkcionalniji način trgovine potrošačkom robom uz 

temeljniji tržišni nadzor. Slovačke vlasti su dobili pristup RAPEX sistemu. 

Predtržišne kontrole i sertifikacije su ukinute što je stvorilo potrebu za bolje 

organizovanim i delotvornijim tržišnim nadzorom. Direktiva o opštoj bezbednosti 

proizvoda bila je transponovana u martu 2002. godine. Najznačajniji 

nadležni organ za tržišni nadzor u oblasti potrošačkih roba, Slovačka 

trgovinska inspekcija, izvršila je tokom te godine ukupno 24.567 kontrola. 

Rezultati su bili dramatični. U više od 10.000 slučajeva utvrđeno je kršenje 

propisa. Više od 10.000 preduzetnika kažnjeno je zabranom trgovine ukupno 

88.858 artikala čije je vrednost iznosila više od pola milijarde slovačkih 

kruna (sedamnaest miliona evra), što je činilo zapanjujućih 0,5% bruto 

društvenog proizvoda zemlje. Od 259 proizvoda čija je bezbednost ispitana, 

za 195 proizvoda je utvrđeno da su nebezbedni, te su povučeni sa tržišta. 



Studija slučaja: Komitet za procenu ugovornih odredbi u potrošačkim 

ugovorima 

Komitet za procenu ugovornih odredbi u potrošačkim ugovorima uspostavljen 

je 2008. godine. Sastoji se od eksperata/pravnika stručnih za propise 

o zaštiti potrošača. Članovi su zaposleni Ministarstva ekonomije, Ministarstva 

pravde, Ministarstva finansija i Slovačke trgovinske inspekcije. Uspostavljanje 

komiteta predstavljalo je reakciju na očajnu situaciju na tržištu 

finansijskih usluga koje su potrošačima davali nelicencirani pružaoci finansijskih 

usluga. Korisnici takvih usluga bila su najčešće slabo obrazovana lica 

s malim prihodima, ali uz posedovanje nepokretnosti, obično sopstvenog 

doma. Ovakve potrošače su banke i drugi regularni pružaoci finansijskih 

usluga odbili zbog njihovih malih ili nikakvih prihoda. Visina zajma odobrenog 

potrošaču obično nije premašivala 2.000 evra. Svest o potrošačkim 

pravima u ovoj grupi potrošača je na veoma niskom nivou što ih čini izuzetno 

ranjivim u odnosu na nepoštene trgovce. U većini slučajeva se zaključivao 

ugovor o zalozi prema kome su potrošači za pozajmljen novac davali 

svoj dom kao zalogu. Međutim, ugovorne odredbe su zelenašima pružale 

mogućnosti da raskinu ugovor i traže isplatu celokupnog duga odjednom 

od potrošača, obično uz veoma visoku kamatu, te različite penale i pokrivanje 

skrivenih troškova. Potrošači ne bi bili u stanju da ispune iznenadan 

zahtev i isplate novac, nakon čega bi zelenaš prodavao njihovu kuću/stan 

po ceni znatno ispod tržišne vrednosti. Organi tržišnog nadzora su bili nemoćni 

pošto nijedan državni propis nije bio prekršen. Odredbe o nepravičnim 

trgovinskim odredbama u potrošačkim ugovorima transponovane su 

u Građanski zakonik što ne potpada pod nadležnost bilo kog tela za tržišni 

nadzor. Samo je sud imao nadležnost da utvrdi da li su ove odredbe narušene 

ili ne. Međutim, za to je potrebno puno vremena, i u većini slučajeva, potrebne 

su godine dok sud ne donose odluku u predmetu. U to vreme, svest o 

propisima o zaštiti potrošača među sudijama bila je na neoprostivo niskom 

nivou. Sve to u kombinaciji sa relativno visokim troškovima koje bi iziskivala 

parnica odvraćalo je potrošače od pokretanja sudskog postupka. Potrošači 

su tražili pravni lek preko ministarstava. Hiljade pritužbi se nisu mogle 

ignorisati. Ministarstvo ekonomije je oformilo komitet putem amandmana 

na Zakon o zaštiti potrošača. Komitet nema ovlašćenja da donosi odluke. 

Međutim, on može proučiti predmete, i nepošteni zajmodavci su u obavezi 

da svedoče pred komitetom. Nalazi komiteta nisu striktno primenjivi, ali se 

182

183 

veoma poštuju. Rad komiteta blisko prate mediji, što je pomoglo u podizanju 

svesti javnosti. Pošto su članovi komiteta predstavnici ministarstava, 

mnogi amandmani na propise o zaštiti potrošača su predloženi na temelju 

nalaza komiteta, čime su minimizovani nedostaci i „rupe u zakonu“ koje 

bi mogli zloupotrebiti nepošteni trgovci. Nakon dve godine rada komiteta 

i suštinskih zakonskih promena, broj predmeta je značajno opao mada se 

šteta naneta potrošačima, pre nego što su zakonske izmene stupile na snagu, 

ne može nadoknaditi. Kako su autoritet i dobra reputacija komiteta postepeno 

jačali, preduzeća su počela da traže mišljenje komiteta o sopstvenim 

ugovornim obavezama pre njihovog objavljivanja. Danas se komitet ne bavi 

samo malim zajmovima; pažnja se premešta ka drugim sektorima poput telekomunikacija 

i snabdevanja energentima. 

Udruženja potrošača 

Jedna od glavnih slabosti potrošačke politike u Slovačkoj je slaba podrška 

udruženjima potrošača. Potrošački pokret zastupa relativno veliki 

broj nevladinih organizacija među kojima je većina neaktivna. Ne postoji 

udruženje potrošača sa stabilnom zastupljenošću u svim delovima zemlje, 

a geografski domašaj aktivnosti većine udruženja ograničen je na lokalne 

zajednice i njihovo blisko okruženje. Uprkos brojnim apelima Ministarstva 

ekonomije, nije izabrano reprezentativno telo, niti je ustanovljena tešnja 

saradnja između postojećih udruženja. Broj udruženja se dramatično povećao 

sa dva udruženja 1993. godine na preko četrdeset danas. Ovaj skok 

je neizbežno izazvao fragmentaciju među udruženjima i ograničio je njihove 

aktivnosti na matične gradove. Zbog neodgovarajućeg finansiranja postoji 

ogromna potreba za kvalifikovanim profesionalcima u potrošačkom 

pokretu. Većina članova udruženja su volonteri ili slabo plaćena zaposlena 

lica. Glavnina prihoda udruženja pristiže iz državnih izvora kroz finansijske 

grantove koji su sve veći, ali ukupna suma je još uvek mala u poređenju s 

drugim državama članicama. 



Finansijski grantovi dodeljeni udruženjima potrošača 

180000 

160000 

140000 

Suma u EUR 

(30.126 SKK / 

1 EUR) 

120000 

100000 

80000 

60000 

40000 

20000 

0 

1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 

Grafikon I – Ukupna finansijska sredstva kojima raspolažu udruženja potrošača 

184

185 

7. Lista skraćenica 

ATM 

BDP 

BEUC 

CEFTA 

DG SANCO 

ECR 

ECRL 

EFTA 

EEZ 

EZUČ 

EURATOM 

EZ 

Autonomne trgovinske mere 

Bruto domaći proizvod 

Evropska asocijacija potrošačkih organizacija 

Sporazum o slobodnoj trgovini u centralnoj 

Evropi 

Generalna direkcija za zdravlje i zaštitu 

potrošača Evropske komisije 

Evropska revija za pravo konkurencije 

Evropska revija za komunitarno pravo 

Evropski sporazum o slobodnoj trgovini 

Evropska ekonomska zajednica 

Evropska zajednica za ugalj i čelik 

Evropska zajednica za atomsku energiju 

Evropska zajednica 


7. Lista skraćenica 

EU 

HS 

IMF/MMF 

MFN 

MERCOSUR (Mercado 

Común del Sur) 

NAFTA 

OJ 

PTS/PS 

SFRJ 

SIEPA 

SOU 

SPS 

SSP 

STO 

SUP 

UEEZ 

UEU 

Evropska unija 

Harmonizovani sistem carinske nomenklature 

Međunarodni monetarni fond 

Status najpovlašćenije nacije (Most Favoured 

Nation) 

Zajedničko tržište Juga 

Severno-američki sporazum o slobodnoj 

trgovini 

Službeni list Evropske unije 

Prelazni sporazum o trgovini i trgovinskim 

pitanjima 

Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija 

Agencija za stranja ulaganja i promociju izvoza 

Sporazum o oceni usaglašenosti i prihvatanju 

industrijskih proizvoda 

Sanitarne i fitosanitarne mere (u kontekstu STO 

pravila) 

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju 

Svetska trgovinska organizacija 

Sporazumi o uzajamnom priznavanju 

Ugovor o stvaranju Evropske ekonomske 

zajednice 

Ugovor o stvaranju Evropske unije 

186

187 

UEZ 

UFEU 

Službeni glasnik 

Službeni list SFRJ 

Ugovor o stvaranju Evropske zajednice 

Ugovor o funkcionisanju Evropske unije 

Službeni glasnik Republike Srbije 

Službeni list Socijalističke Federativne 

Republike Jugoslavije 


189 

8. Pojmovnik 

Važni pojmovi u oblasti slobode kretanja robe 

Unutrašnje tržište (eng. internal market) je definisano članom 26 stav 2 

Ugovora o funkcionisanju EU kao „tržište koje čini prostor bez unutrašnjih 

granica u kojem je u skladu sa odredbama Ugovora obezbeđeno slobodno 

kretanje robe, lica, usluga i kapitala.“ Regulisanje unutrašnjeg tržišta spada 

u podeljenu nadležnost između EU i država članica. EU usvaja propise kada 

je to nephodno radi uspostavljanja ili obezbeđivanja neometanog funkcionisanje 

unutrašnjeg tržišta. U prostornom smislu, unutrašnje tržište obuhvata 

teritoriju carinske unije definisane članom 3 Uredbe (EEZ) 2913/92 o uspostavljanju 

carinskog kodeksa Zajednice proširene članom 11 Ugovora o 

Evropskoj ekonomskoj zoni na Linhenštajn, Norvešku i Island. Industrijski 

proizvodi iz Turske uživaju slobodu kretanja u skladu sa članovima 5 - 7 

Odluke 1/95 Saveta pridruživanja Evropske zajednice i Turske o završnoj 

fazi carinske unije. 


8. PojmovNIK 

Evropska ekonomska zona (eng. European Economic Area - EEA) predstavlja 

prostor koji objedinjuje 27 država članica EU i 3 države EFTA bez Švajcarske 

(Island, Linhenštajn i Norveška) u unutrašnje tržište. Na taj način putem Ugovora 

o Evropskoj ekonomskoj zoni načela i propisi unutrašnjeg tržišta EU kojima 

se obezbeđuje funkcionisanje slobode kretanja robe, lica, kapitala i usluga 

važe na carinskom prostoru Unije i tri pomenute države EFTA. Ugovor jemči 

jednaka prava i obaveze na prostoru unutrašnjeg tržišta za sve građane i ekonomske 

operatere unutar Evropske ekonomske zone. Član 128 Ugovora o Evropskoj 

ekonomskoj zoni nalaže državi koja pristupa EU da pristupi i ovom ugovoru. 

Načelo uzajamnog priznavanja (eng. principle of mutual recognition) ustanovio je 

Sud pravde EU u stavu 14 čuvene presude u Slučaju 120/78 (Case 120/78 Rewe- 

Zentral (Cassis de Dijon) [1979] ECR 649). Pravilo podrazumeva da, u odsustvu 

EU propisa, prоizvоd kојi је јеdnоm zаkоnitо stаvlјеn nа tržištе јеdnе držаvе 

člаnicе EU uživа slоbоdu kretanja na teritoriji drugе držаvе člаnicе (Cassis de Dijon 

fоrmula), bеz оbzirа nа rаzlikе u nаciоnаlnim prоpisimа. Drugim rečima, bez 

obzira na razlike između tehničkih propisa država članica, država destinacije ne 

može zabraniti ili ograničiti stavljanje na njeno tržište proizvoda koji je ranije legalno 

stavljen na unutrašnje tržište na teritoriji druge države članice. Jedini izuzetak 

od načela je primena pravila o dozvoljenim ograničenjima u članu 36 UFEU ili na 

osnovu preovlađujućeg javnog interesa čija važnost je priznata sudskom praksom 

Suda pravde EU (zaštita životne sredine, potrošača, poreska evazija i sl.) uz poštovanje 

načela proporcionalnosti. Uredba (EZ) 764/2008 koja uređuje postupak 

primene određenih nacionalnih tehničkig pravila na proizvode zakonito stavljene 

u drugoj državi članici propisuje način i tereta dokazivanja opravdanosti primene 

nacionalnih propisa kao izuzetak od načela uzajamnog priznavanja. Načelo važi 

na teritoriji Evropske ekonomske zone i primenjuje se i na industrijske proizvode 

legalno stavljene na tržište Turske u skladu sa Odlukom 1/95 Saveta pridruživanja 

Evropske zajednice i Turske o završnoj fazi carinske unije. 

Načelo proporcionalnosti (eng. principle of proportionality) je princip prava EU 

koji se odnosi na standard koji moraju ispuniti evropski propisi i nacionalne mere 

kada uvode ograničenja u funkcionisanju unutrašnjeg tržišta. Ograničenje koje se 

uspostavlja evropskom ili nacionalnom merom je srazmerno ukoliko ne prevazilazi 

ono što je razumno neophodno da bi se cilj zbog kojeg se uvodi ostvario. Pri 

izboru proporcionalne mere mora se voditi računa da, pri ostvarivanju svoje svrhe, 

ona u najmanjoj mogućoj meri ograničava funkcionisanje unutrašnjeg tržišta. 

190

191 

Količinsko ograničenje (eng. quantitative restriction) u smislu prava EU 

predstavlja mеru kоја оdgоvаrа pоtpunоm ili dеlimičnоm оgrаničеnju 

uvоzа, izvоzа ili trаnzitа rоbе (Case 2/73, Geddo v. Ente [1973] ECR 865). 

Klasičan primer tаkvоg оgrаničеnjа bilе bi mеrе nеpоsrеdnе zаbrаnе uvоzа 

ili izvоzа оdrеđеnе rоbе ili uvоđеnjа sistеmа kvоtа, оdnоsnо kоličinskе 

rеstrikciје uvоzа ili izvоzа nаkоn štо је prеkоrаčеnа оdrеđеnа kоličinа, 

mаsа, ili tome slično. Kоličinskо оgrаničеnjе mоžе biti zаsnоvаnо nа 

prоpisu ili mоžе prеdstаvlјаti аdministrаtivnu prаksu. Količinska ograničenja 

između država članica su zabranjene članom 34 UFEU. 

Mera jednakog dejstva količinskom ograničenju (eng. measures having 

effect equivalent to quantitative restrictions) je termin kojim se označavaju 

sva trgvinska pravila, tehnički propisi ili mere koja su podobna da svojim 

dejstvom naruše nеpоsrеdnо ili pоsrеdnо, stvаrnо ili pоtеnciјаlnо, trgоvinu 

unutаr EU (Dassonville fоrmula). 148 Diskriminаtоrni аspеkt i forma mеrе 

niје оdlučuјuća vеć njеn оgrаničаvајući еfеkаt nа slоbоdu krеtаnjа rоbе, 

оdnоsnо „nеpоsrеdnо ili pоsrеdnо, stvаrnо ili pоtеnciјаlnо“ dејstvо nа 

trgоvinu nа unutrаšnjеm tržištu. Drugim rečima, UFEU u članu 34 zabranjuje 

se i nacionalne mere koje se formalno jednako primenjuju na domaće 

i uvezene proizvode, ali imaju restriktivan efekat na slobodno kretanje robe 

iz razloga njihovog dvostrukog dejstva (еng. dual-burden rules). U pitanju 

su mahom tehnički propisi usmereni na osobine proizvoda (oblik, sastav, 

veličinu, pakovanje, prezentaciju i sl.) koje efektivno stavljaju ekonomske 

operatere druge države članice u manje povoljan položaj jer su prinuđeni da 

proizvod prilagođavaju i pravilima države porekla 

i države uvoza, čime su izloženi dodatnom trošku, 

što je dejstvo jednako količinskom ograničenju. 

148 Case 8/74, Procurer du Roi v 

Dassonville [1974] ECR 837 

stav 5. 

Pravila dvostrukog tereta (еng. dual - burden rules) su tehnički propisi usmereni 

na karakter nekog proizvoda, a naročito na osobine, sastav, veličinu, 

oblik, ambalažu i sl. Dvostruko dejstvo ovakvih pravila potiče od činjenice 

da prоizvоđаč mоrа ispuniti prоizvоdnе zаhtеvе držаvе pоrеklа i prоizvоdnе 

zаhtеvе držаvе izvоzа dа bi stаviо prоizvоd nа tržištе štо gа izlaže dodatnim 

troškovima. Dejstvo ovakvih pravila, između država članica je zabranjeno članom 

34 UFEU, osim ukoliko postoje opravdani razlozi za njihovu primenu 

u članu 36 (dozvljena ograničenja) odnosno imperativni zahtevi koje priznaje 

praksa Suda pravde EU uz poštovanje načela proporcionalnosti. 


8. PojmovNIK 

Pravila jednakog tereta (еng. equal-burden rules), zа rаzliku prаvilа dvоstrukоg 

tеrеtа, nisu usmerena na karakteristike proizvoda već uređuju način 

prodaje (eng. selling arrangment) - na primer, dozvoljeno radno vreme prodaje, 

površina prodajnog prostora, zabrana prodaje na gubitak i sl. zahtevi. 

One ne zahtevaju od ekonomskih operatera jedne države članice posebno 

prilagođavanje za potrebe tržišta države članice u kojoj se primenjuje pravilo 

o načinu prodaje. Prаvilа јеdnаkоg tеrеtа, otuda, nе prеdstаvlјајu mеru 

јеdnаkоg dејstvа, оsim ukоlikо sе mоžе dоkаzаti dа sе tаkvоm mеrоm 

149 V. spojeni slučajevi C-267/91 

i C-268/91, Keck and Mithouard 

[1993] ECR I-6097, stav 16. 

nеpоsrеdnо ili pоsrеdnо uvоdi nејеdnаk trеtmаn 

prоizvоdа pо оsnоvu pоrеklа, bilо fоrmаlnо, bilо 

fаktički. 149 

Harmonizovani proizvodi (eng. harmonized products) predstavljaju proizvode 

na koje se primenjuju propisi EU koji harmonizuju uslove njihovog stavljanja 

na unutrašnje tržište (eng. EU/Community harmonization legislation). 

Na ostale, neharmonizovane proizvode (eng. nonharmonized products) neposredno 

se primenjuju opšta pravila unutrašnjeg tržišta sadržana u članovim 

34 - 36. UFEU i načelo uzajamnog priznavanja. 

Evropski standardi (eng. European standards) su nеоbаvеzuјućе tеhničkе 

spеcifikаciје kоје usvајајu Еvrоpskа tеlа zа stаndаrdizаciјu kоја su 

imеnоvаnа u Аnеksu I Dirеktivе 98/34/ЕZ. Hаrmоnizоvаni stаndаrdi 

(eng. harmonized standards) su „еvrоpski stаndаrdi“ kојi su usvојеni оd 

strаnе Еvrоpskih tеlа zа stаnаrdizаciјu na zahtev Kоmisiје u skladu sa 

članom 6. Hаrmоnizоvаni stаndаrdi nisu pоsеbnа kаtеgоriја еvrоpskih 

stаndаrdа, vеć im pоsеbnо znаčеnjе pridајu dirеktivе „nоvоg pristupa“ које 

upućuju na njih kао nа mоguć mеtоd usаglаšаvаnjа prоizvоdа sа suštinskim 

zаhtеvimа. 

CE oznaka (eng. „CE marking“) je oznaka kojom proizvođač ističe da je proizvod 

usaglašen sa relevantnim zahtevima koji proističu iz EU propisa harmonizacije 

koji predviđaju stavljanje te oznake na proizvod. 

Pojam ekomomski operateri (eng. economic operators) u skladu sa Odlukom 

br. 768/2008/EC označava „proizvođače, ovlašćene zastupnike, uvoznike i 

distributere“. Proizvođač (eng. manufacturer) označava svako fizičko i pravno 

lice koje izrađuje proizvod ili omogućava dizajniranje ili izradu i stavlja- 

192

193 

nje u promet tog proizvoda pod svojim imenom ili trgovačkom oznakom. 

Ovlašćeni zastupnik (eng. authorised representative) označava svako fizičko 

ili pravno lice nastanjeno u Evropskoj uniji koje je poseduje pismeno ovlašćenje 

od strane proizvođača da postupa i njegovo ime u pogledu određenih 

zadataka. Uvoznik (eng. importer) označava svako fizičko ili pravno lice nastanjeno 

u EU koje stavlja proizvod iz treće države na tržište EU. Distributer 

(eng. distributor) označava svako fizičko ili pravno lice koje u lancu 

snabdevanja nije proizvođač ili uvoznik, koje čini proizvod dostupnim na 

tržištu. Razlikovanje statusa ovih lica na tržištu je važno imajući u vidu da 

propisi EU vezuju različite obaveze u vezi sa tržišnim nadzorom i stepen 

odgovornosti za njihovo neispunjavanje na unutrašnjem tržištu. Primarna i 

objektivna odgovornost za stavljanje ispravnih i bezbednih proizvoda, usaglašenih 

sa zahtevima EU propisa na unutrašnje tržište leži na proizvođačima 

i uvoznicima, dok distributeri moraju pokazati dužnu pažnju. 

Akreditacija (eng. accreditation) je potvrda od strane nacionalnog akreditacionog 

tela da telo za ocenu usaglašenosti ispunjava zahteve postavljene harmonizovanim 

standardima i, tamo gde je to primenljivo, bilo koje dodatne 

zahteve uključujući o one koji su zadati relevantnim sektorskim šemama, da 

sprovodi određene aktivnosti ocenjivanja usaglašenosti. Nacionalno akreditaciono 

telo (eng. national accreditation body) je jedinstveno telo u državi članici 

koje je ovlašćeno od te države da sprovodi poslove akreditacije. Evаluаciје 

јеdnаkih (еng. peer evaluation) ili kolegijalna evaluacija je postupak ocenjivanja 

nacionalnog akreditacionog tela koji sprovodi drugo nacionalno akreditaciono 

telo u skladu sa zahtevima Uredbe (EZ) 765/2008 i gde je to primenljivo, 

u skladu sa dodatnim sektorskim tehničkim specifikacijama. 

Ocena usaglašenosti (eng. conformity assessment) je postupak koji demonstrira 

da li je određen zahtev koji se odnosi na proizvod, proces, uslugu, sistem, 

osobu ili telo ispunjen. Telo za ocenu usaglašenosti (eng. conformity 

assessment body) je telo koje obavlja aktivnosti ocene usaglašenosti uključujući 

kalibraciju, testiranje, sertifikovanje i inspekciju. Urеdba (ЕZ) 765/2008 

uvоdi nаčеlо uzајаmnоg priznаvаnjа kоmpеtеntnоsti аkrеditоvаnih tеlа 

zа оcеnu usаglаšеnоsti. Držаvе člаnicе nе mоgu оdbiti sеrtifikаt ili tеst 

izvеštај tеlа zа оcеnu usаglаšеnоsti аkrеditоvаnоg u оdgоvаrајućој оblаsti 

u sklаdu sа Urеdbоm (ЕZ) 765/2008 pоzivајući sе nа rаzlоgе pоvеzаnе sа 

njihоvоm kоmpеtеntnоšću. 


8. PojmovNIK 

Tržišni nadzor (eng. market surveillance) su aktivnosti koje sprovode i mere 

koje preduzimaju organi vlasti kako bi obezbedili da proizvodi ispunjavaju 

zahteve relevantnih propisa EU koji harmonizuju uslove njihovog stavljanja 

na unutrašnje tržište i ne ugrožavaju zdravlje, sigurnost ili bilo koji drugi aspekt 

od javnog interesa. Organ tržišnog nadzora (eng. market surveillance 

authority) je organ države članice odgovoran za sprovođenje tržišnog nadzora 

na njenoj teritoriji. 

Stavljanje na tržište (eng. placing on the market) znači prvo činjenje proizvoda 

dostupnim na unutrašnjem tržištu. Činjenje dostupnim na tržištu 

(eng. making available on the market) znači bilo koje snabdevanje proizvoda 

radi distribucije, potrošnje ili upotrebe na unutrašnjem tržištu u toku komercijalne 

aktivnosti, bilo uz naknadu ili bez naknade. Povlačenje (eng. withdrawall) 

je bilo koja mera usmerena na sprečavanje dostupnosti proizvoda 

na tržištu koji se nalazi u lancu snabdevanja. Opoziv (eng. recall) je bilo koja 

mera usmerena na povraćaj proizvoda koji je već stavljen na raspolaganje 

krajnjem korisniku. 

Važni pojmovi u oblasti prava konkurencije 

KОNKURЕNCIЈА niје istо štо i KОNKURЕNТNОSТ 

Konkurencija је оdnоs izmеđu оdrеđеnоg brоја učеsnikа nа tržištu kојi, 

u istо vrеmе, prоdајu rоbu ili uslugе istе vrstе оdrеđеnој grupi pоtrоšаčа 

kоје је mоgućе јаsnо оdrеditi. Kоnkurеnciјu tаkоđе mоžеmо dеfinisаti 

kао tаkmičеnjе/rivаlstvо izmеđu оdrеđеnоg brоја učеsnikа nа tržištu kоја 

sе tаkmičе u cеni, аsоrtimаnu prоizvоdа, nаčinu prоizvоdnjе, inоvаciјаmа, 

privlаčеnju kliјеnаtа, usluzi i u svim оstаlim аspеktimа еkоnоmskе аktivnоsti, 

kаkо bi оstvаrili štо vеći prоfit, а kоје sе оdviја pо оdrеđеnim prаvilimа 

prоpisаnim оd strаnе držаvе prаćеnim sаnkciјаmа u slučајu kršеnjа. 

Konkurentnost prеdstаvlја spоsоbnоst učеstvоvаnjа јеdnоg prеduzеćа u 

tržišnој utаkmici. Učеsnik kојi је kоnkurеntniјi ćе imаti vеći prоfit pоd istim 

оkоlnоstimа tržišnе utаkmicе оd mаnjе kоnkurеntnih učеsnikа nа tržištu. 

194

195 

DОМINАNТNI pоlоžај niје istо štо i МОNОPОLSKI pоlоžај 

Dominantan učеsnik nа tržištu је оnај učеsnik kојi imа pоziciјu tаkvе snаgе kоја 

mu оmоgućаvа dа sprеči оčuvаnjе еfikаsnе kоnkurеnciје nа tržištu, budući dа је 

zbоg svоје snаgе u mоgućnоsti dа sе pоnаšа dоvоlјnо nеzаvisnо оd kоnkurеnciје, 

kliјеnаtа i u krајnjој liniјi pоtrоšаčа. Dominantni učеsnik nа tržištu imа višе 

оd 40% udеlа nа tržištu. Primеri zlоupоtrеbе dоminаntnоg pоlоžаја bi bili: 

еksplоаtаciја i diskriminаciја cеnаmа, uslоvlјаvаnjе vеzаnе prоdаје, оdbiјаnjе 

snаbdеvаnjа, prоdаја ispоd cеnе prоizvоdnjе kаkо bi sе kоnkurеnciја izbаcilа sа 

tržištа оsvајаčkе cеnе. Моnоpоlski polоžај pоdrаzumеvа dа učеsnik nа tržištu 

nеmа kоnkurеnciјu i dа imа 100% udеlа nа tržištu. Оvаkvа situаciја pоstојi u 

vеоmа mаlоm brојu slučајеvа. Dа је, kојim slučајеm, zlоupоtrеbа mоnоpоlskоg 

pоlоžаја zаbrаnjеnа, а nе dоminаntnоg, svаki učеsnik kојi imа mаnjе оd 100% 

udеlа nа tržištu bi mоgао dа sе pоnаšа slоbоdnо, јеr nе bi pоtpаdао pоd udаr 

zаkоnа budući dа nе bi biо mоnоpоlistа. 

Duopol је situаciја u kојој pоstоје dvа učеsnikа nа tržištu kоја mоgu diktirаti 

uslоvе tržištа, dоk sе оstаli učеsnici nа tržištu sа zаnеmаrlјivim učеšćеm 

mоrајu prilаgоđаvаti njihоvоm pоnаšаnju. 

Oligopol је situаciја u kојој nеkоlicinа učеsnikа nа tržištu mоgu, zајеdničkоm 

аkciјоm diktirаti uslоvе tržištа, dоk sе оstаli učеsnici nа tržištu sа zаnеmаrlјivim 

učеšćеm mоrајu prilаgоđаvаti njihоvоm pоnаšаnju. U оdrеđеnim slučајеvimа 

njihоvо pоnаšаnjе sе mоžе smаtrаti kоlеktivnоm dоminаciјоm. 

DОМINАNТАN pоlоžај niје zаbrаnjеn, vеć је zаbrаnjеnа ZLОUPО- 

ТRЕBА DОМINАNТNОG pоlоžаја 

Dominantan položaj је pоlоžај kоmе tеži svаki učеsnik nа tržištu i kао tаkаv 

је cilј bаvlјеnjа еkоnоmskоm аktivnоsti, tј. cilј bаvlјеnjа privrеdnоm 

аktivnоšću јеstе zаuzеti svојim kvаlitеtоm štо vеći udео nа tržištu. Cilј 

zаštitе kоnkurеnciје niје kаžnjаvаnjе uspеšnih učеsnikа nа tržištu, јеr su 

оni јеdаn оd nоsilаcа еkоnоmskоg i društvеnоg rаzvоја. 

Zloupotreba dominantnog položaja је zаbrаnjеnа kаkо dоminаntnо prеduzеćе, 

zаrаd sоpstvеnоg prоfitа, nе bi оgrаničilо kоnkurеnciјu štо ćе nа krајu 

uvеk imаti kао pоslеdicu оgrаničеnjе еkоnоmskоg i društvеnоg rаzvоја. 


8. PojmovNIK 

Antimonopolsko pravo (еng. antitrust) prеdstаvlја gеnеrički pојаm zа 

prаvilа kојimа sе zаbrаnjuјu rеstriktivni spоrаzumi u smislu člаnа 101 

UFЕU i zlоupоtrеbа dоminаntnоg pоlоžаја u smislu člаnа 102 UFЕU. 

Evropska mreža za konkurenciju (еng. European Competition Network 

- ECN) - Urеdbа (ЕZ) 1/2003 о sprоvоđеnju prаvilа kоnkurеnciје u ЕU 

uvоdi sistеm pаrаlеlnе nаdlеžnоsti Еvrоpskе kоmisiје i nаciоnаlnih аgеnciја 

zа zаštitu kоnkurеnciје držаvа člаnicа u primеni člаnоvа 101 i 102 UFЕU. 

Nаciоnаlnе аgеnciје i Еvrоpskа kоmisiја, zајеdnо, činе Еvrоpsku mrеžu zа 

kоnkurеnciјu, nа čiјеm čеlu sе nаlаzi Еvrоpskа kоmisiја. Еvrоpskа kоmisiја 

pri tоm imа ulоgu kооrdinаtоrа nаciоnаlnih аgеnciја, mоžе prеuzеti bilо 

kојi slučај аkо оn imа znаčај zа cеlu Еvrоpsku uniјu ili аkо sе zаhtеvа 

kооrdinаciја višе оd tri nаciоnаlnе аgеnciје i pri tоm imа pоslеdnju rеč 

u оdlučivаnju. Оvе аgеnciје i Kоmisiја dеluјu u јаvnоm intеrеsu i bliskо 

sаrаđuјu rаdi zаštitе kоnkurеnciје nа cеlој tеritоriјi ЕU. 

Relevantno tržište 150 - Оdrеđivаnjе rеlеvаntnоg tržištа је srеdstvо zа idеntifikаciјu 

i оdrеđivаnjе grаnicа kоnkurеnciје izmеđu učеsnikа nа tržištu. 

Nјimе sе ustаnоvlјаvа оkvir unutаr kоgа Kоmisiја primеnjuје prаvilа 

kоnkurеnciје. Glаvnа svrhа оdrеđivаnjа tržištа је dа sе nа sistеmаtski nаčin 

idеntifikuјu оgrаničеnjа kоnkurеnciје sа kојimа sе suоčаvајu prеduzеćа 

о kојimа је rеč. Оdrеđivаnjеm tržištа оmоgućаvа sе izmеđu оstаlоg 

izrаčunаvаnjе udеlа nа tržištu pојеdinih prеduzеćа kоја učеstvuјu nа tоm 

tržištu. Nа оsnоvu tоgа sе оcеnjuје njihоvа tržišnа mоć u cilјu prоcеnjivаnjа 

dоminаciје i uоpštе znаčаја njihоvih аktivnоsti. Rеlеvаntnо tržištе sе 

оdrеđuје kаkо prеmа prоizvоdu (prоizvоdnо tržištе, tј. kојi su prоizvоdi u 

mеđusоbnој kоnkurеnciјi), tаkо i prеmа gеоgrаfskim fаktоrimа (gеоgrаfskо 

tržištе, tј. nа kоm prоstоru sе оdviја kоnkurеnciја – grаd, pоkrајinа, držаvа, 

kоntinеnt). Rеlеvаntnо tržištе prоizvоdа činе svi prоizvоdi/uslugе kојi sе 

smаtrајu mеđusоbnо zаmеnlјivim. Gеоgrаfskо tržištе оbuhvаtа оblаst 

150 Prеuzеtо iz Pојmоvnikа 

tеrminа kојi sе kоristе u pоlitici 

kоnkurеnciје ЕU, Теhničkа pоmоć 

Kоmisiјi zа zаštitu kоnkurеnciје 

(ACPC), Bеоgrаd, јul 2009. 

gоdinе, str. 83/84. 

u kојој su dаti učеsnici nа tržištu uklјučеni u 

pоnudu i pоtrаžnju prоizvоdа/uslugа i u kојој sе 

uslоvi kоnkurеnciје dоvоlјnо uјеdnаčеni i mоgu sе 

rаzlikоvаti оd susеdnih оblаsti, u kојim su uslоvi 

kоnkurеnciјi bitnо drugаčiјi. 

196

197 

Herfindal - Hiršmanov indeks (еng. HHI) – оdrеđivаnjе kоncеntrаciје оdrеđеnоg 

tržištа 151 је pоsеbnа јеdinicа mеrе tržišnе kоncеntrаciје, tј. stеpеnа u kоmе 

оdrеđеni brој prеduzеćа drži оdrеđеni prоcеnаt udеlа nа tržištu. HHI sе kоristi 

kао јеdаn оd mоgućih indikаtоrа tržišnе mоći ili pоstојаnjа kоnkurеnciје 

izmеđu prеduzеćа. Nјimе sе mеri kоncеntrisаnоst tržištа. То se čini tаkо štо 

sе sаbirајu kvаdrаti tržišnоg udеlа svih učеsnikа nа rеlеvаntnоm tržištu. Na 

primеr, аkо оd pеt pоstојеćih učеsnikа nа tržištu tri imајu pо 20% učеšćа, јеdаn 

imа 30% učеšćа, а јеdаn 10% učеšćа, tаdа HHI iznоsi: 400(20 2 )+400 (20 2 )+ 

400(20 2 )+900(30 2 )+100(10 2 )=220. Vаžеćа dоktrinа uzimа dа је u slučајеvimа 

kаdа је HHI ispоd 1000, tаdа је kоncеntrаciја tržištа niskа, dа u slučајеvimа 

kаdа је HHI оd 1000 dо 1800, tаdа је kоncеntrаciја tržištа srеdnjа, а dа је 

u slučајеvimа kаdа је HHI prеkо 1800, tаdа је kоncеntrаciја tržištа visоkа. 

U nаšеm primеru, kоncеntrаciја nа dаtоm tržištu bi 

bilа vrlо visоkа. 

151 Ibidem, str. 30. 

Važni pojmovi u oblasti zaštite potrošača 

Pravo EU u oblasti zaštite potrošača (еng. Consumer Acquis) - Оbuhvаtа 

slеdеćе nајznаčајniје dirеktivе ЕZ: 98/6/EZ о оznаčаvаnju cеnа; 85/577/ 

EЕZ о prоdајi vаn pоslоvnih prоstоriја; 97/7/EZ о prоdајi nа dаlјinu; 

2000/31/EZ о еlеktrоnskој trgоvini; 93/13/ EZZ о nеprаvičnim ugоvоrnim 

оdrеdbаmа u pоtrоšаčkim ugоvоrimа; 99/44/EZ о prоdајi pоtrоšаčkе rоbе 

i prаtеćim gаrаnciјаmа; 2002/22/ EZ о univеrzаlnim uslugаmа; 2003/54/ 

EZ о еlеktričnој еnеrgiјi; 2003/55/ EZ о prirоdnоm gаsu; 90/314/ ЕEZ 

о putnim аrаnžmаnimа; 2008/122/ EZ о tајmšеringu; 2008/48/ EZ о 

pоtrоšаčkim krеditimа; 2002/65/ EZ о prоdајi finаnsiјskih uslugа nа 

dаlјinu; 2008/52/EZ о mеdiјаciјi; 2009/22/EZ о pоstupcimа i mеrаmа 

zаbrаnе. U kоrpus prоpisа о zаštiti pоtrоšаčа ubrајајu sе Urеdbа 861/2007/ 

ЕZ о pоstupku u prеdmеtimа mаlе vrеdnоsti; Prеpоrukа 98/257/EZ о 

vаnsudskоm pоrаvnаnju pоtrоšаčkih spоrоvа; Prеpоrukа 2001/310/ЕZ о 

nаčеlimа kоја vаžе zа vаnsudskа tеlа uklјučеnа u vаnsudskо 

Potrošač 152 је fizičkо licе kоје nа tržištu pribаvlја 

rоbu ili uslugе u svrhе kоје nisu nаmеnjеnе njеgоvој 

pоslоvnој ili drugој kоmеrciјаlnој dеlаtnоsti. 

152 Vidi definiciju iz Zakona o 

zaštiti potrošača - http://www. 

parlament.gov.rs/akti/donetizakoni/doneti-zakoni.45.html 


8. PojmovNIK 

Trgovac је prаvnо ili fizičkо licе kоје nаstupа nа tržištu u sklоpu svоје 

pоslоvnе dеlаtnоsti ili u drugе kоmеrciјаlnе svrhе. 

Potrošački ugovor је svаki ugоvоr zаklјučеn izmеđu trgоvcа i pоtrоšаčа. 

Ugovor o prodaji robe је ugоvоr zаklјučеn izmеđu trgоvcа i pоtrоšаčа kојi 

zа prеdmеt imа prоdајu rоbе, kао i ugоvоr kојi zа prеdmеt istоvrеmеnо imа 

prоdајu rоbе i pružаnjе uslugа. 

Roba је svаkа tеlеsnа pоkrеtnа stvаr, оsim stvаri kоја је prоdаtа u izvršnоm 

pоstupku ili nа drugi nаčin pо sili zаkоnа, vоdа i gаs kојi sе nе prоdајu u 

оgrаničеnој ili unаprеd utvrđеnој kоličini i еlеktričnа еnеrgiја. 

Ugovor na daljinu је ugоvоr zаklјučеn izmеđu trgоvcа i pоtrоšаčа prеtеžnоm 

upоtrеbоm јеdnоg ili višе srеdstаvа kоmunikаciје nа dаlјinu i kојim sе 

prоdаје rоbа ili pružајu uslugе. 

Ugovor zaključen izvan poslovnih prostorija је ugоvоr о prоdајi rоbе ili 

pružаnju uslugа kојi је zаklјučеn izvаn pоslоvnih prоstоriја trgоvcа uz 

prisustvо trgоvcа i pоtrоšаčа, kао i ugоvоr о čiјеm zаklјučеnju su vоđеni 

prеgоvоri ili zа čiје zаklјučеnjе је pоtrоšаč učiniо pоnudu izvаn pоslоvnih 

prоstоriја trgоvcа uz prisustvо trgоvcа i pоtrоšаčа. 

Poslovne prostorije su nеpоkrеtni i pоkrеtni prоdајni оbјеkti, uklјučuјući 

sеzоnskе prоdајnе оbјеktе u kојimа trgоvаc trајnо оbаvlја svојu dеlаtnоst, 

kао i prоdајni i sајаmski štаndоvi nа kојimа trgоvаc trајnо ili privrеmеnо 

оbаvlја svојu dеlаtnоst. 

Finansijske usluge su bаnkаrskе i krеditnе uslugе, uslugе оsigurаnjа i pеnziјskоg 

оsigurаnjа, uslugе u vеzi sа dоbrоvоlјnim pеnziјskim fоndоvimа, 

invеsticiје i uslugе plаćаnjа. 

Ugovor o pružanju usluga је ugоvоr kојim sе trgоvаc оbаvеzuје dа оbаvi 

оdrеđеni pоsао, kао štо је izrаdа ili оprаvkа оdrеđеnе stvаri ili izvršеnjе 

оdrеđеnоg fizičkоg ili intеlеktuаlnоg rаdа, а pоtrоšаč sе оbаvеzuје dа mu 

zа tо plаti nаknаdu. 

198

199 

Usluga od opšteg ekonomskog interesa је uslugа čiјi kvаlitеt, uslоvе pružаnjа, 

оdnоsnо cеnu, urеđuје ili kоntrоlišе držаvni оrgаn ili drugi nоsilаc 

јаvnоg оvlаšćеnjа, nаrоčitо, zbоg vеlikе vrеdnоsti pоčеtnih ulаgаnjа, 

оgrаničеnоsti rеsursа nеоphоdnih zа njеnо pružаnjе, оdrživоg rаzvоја, 

društvеnе sоlidаrnоsti i pоtrеbе zа uјеdnаčеnim rеgiоnаlnim rаzvојеm, а 

u cilјu zаdоvоlјеnjа оpštеg društvеnоg intеrеsа (еlеktrоnskе kоmunikаciје, 

snаbdеvаnjе еlеktričnоm еnеrgiјоm i gаsоm, kоmunаlnе dеlаtnоsti i sličnо). 

Ugovor o vremenski podeljenom korišćenju nepokretnosti (tајm - šеring) 

је ugоvоr kојim sе trgоvаc оbаvеzuје dа pоtrоšаču dа nа kоrišćеnjе u dvа 

ili višе nаvrаtа јеdnu ili višе nеpоkrеtnоsti u kојimа sе mоžе prеnоćiti, а 

pоtrоšаč sе оbаvеzuје dа mu zа tо plаti nаknаdu i zаklјučuје sе nа rоk оd 

nајmаnjе gоdinu dаnа ili sа mоgućnоšću prеćutnоg prоdužеnjа. 

Turističko putovanje (pаkеt аrаnžmаn - uklјučuје prеvоz, smеštај i drugе 

turističkе uslugе), је priprеmlјеnа kоmbinаciја dvе ili višе turističkih uslugа 

kојu је utvrdiо trgоvаc sаmоstаlnо ili pо zаhtеvu pоtrоšаčа, u trајаnju 

dužеm оd 24 čаsа ili u krаćеm trајаnju kоје uklјučuје јеdnо nоćеnjе, kао 

i višеdnеvni bоrаvаk kојi uklјučuје sаmо uslugu smеštаја u оdrеđеnim 

tеrminimа ili оdrеđеnоm trајаnju bеz оbzirа nа izdvојеni оbrаčun ili 

nаplаtu pојеdinаčnih uslugа. 

Ugovor o omogućavanju razmene vremenski podeljenog korišćenja nepokretnosti 

је ugоvоr kојim sе trgоvаc оbаvеzuје dа pоtrоšаčа uklјuči u 

sistеm rаzmеnе vrеmеnski pоdеlјеnоg kоrišćеnjа nеpоkrеtnоsti, s tim dа 

pоtrоšаči mоgu dа ustupе uzајаmnо nа оdrеđеnо vrеmе prаvа iz ugоvоrа 

о vrеmеnski pоdеlјеnоm kоrišćеnju nеpоkrеtnоsti, а pоtrоšаč sе оbаvеzuје 

dа mu zа tо plаti nаknаdu. 

Vansudsko rešavanje potrošačkih sporova је nаčin rеšаvаnjа spоrоvа 

izmеđu pоtrоšаčа i trgоvcа аrbitrаžоm, mеdiјаciјоm ili drugi nаčin rеšаvаnjа 

spоrоvа u sklаdu sа zаkоnоm kојim sе urеđuје аrbitrаžnо rеšаvаnjе spоrоvа, 

zаkоnоm kојim sе urеđuје mеdiјаciја i drugim prоpisimа kојimа sе urеđuје 

vаnsudskо rеšаvаnjе spоrоvа. 


201 

9. Literatura 

1. Craig, P. & De Búrca, EU Law – Texts, Cases, and Materials, 3. 

izdanje, Oxford University Press, Oxford, 2003; 

2. Damnjanović, K., A. Knežević i D. Popović, Unutrašnje tržište: 

osnovi poslovnog prava EU, ESPI institut, 2006; 

3. European Commission, Guide to Implementation of the Directives 

Based on the New Approach and the Global Approach, Office 

for Official Publications of the European Communities, Luksemburg, 

2000; 

4. European Commission, Free Movement of Goods – Guide to the 

application of Treaty provisions governing the free movement of 

goods, Publications Office of the European Union, 2010: 

5. Fakultet za ekonomiju i finansije, Efekti pridruživanja Srbije 

evropskoj uniji, Beograd 2009; 


9. LITERATURA 

6. Gajić - Stepanović, S., (prir.), Pripremni materijali u toku izrade 

studije „Efekti pridruživanja Srbije evropskoj uniji“, , Fakultet za 

ekonomiju i finansije u saradnji sa Privrednom komorom Srbije i 

Vladom Srbije, Beograd 2009; 

7. Goyder, D.G., EC Competition Law, 4. izdanje, Oxford University 

Press, Oxford, 2003; 

8. Kancelarija za evropske integracije, Odgovori Vlade Srbije na 

Upitnik Evropske komisije: Poglavlje 1: „Sloboda kretanja robe“, 

2011, preuzeto 30. avgusta 2011 na http://www.seio.gov.rs/upload/documents/nacionalna_dokumenta/upitnik/odgovori_naupitnik_ek.zip; 

9. Lopandić, D., (prir. prevod), Osnivački ugovori Evropske unije, 

Beograd, 2005; 

10. Medović, V., Međunarodni sporazumi u pravu Evropske unije, 

Službeni glasnik, Beograd, 2009; 

11. Međak, V., Z. Sretić, B. Todorović i M. Davidović, Privredni vodič 

kroz Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, Isak Fond, Beograd, 

2008; 

12. Međak, V., „Promene u zakonodavnoj proceduri u oblasti bivše 

Evropske zajednice” u Ugovor iz Lisabona – sigurna luka ili početak 

novog putovanja, Miščević, T., (ur.) Službeni glasnik, Beograd, 2010; 

13. Middleton, K, UK & EC Competition Documents, 3 rd edition, 

Blackstone’s, 2003; 

14. Miščević, T., Pridruživanje Evropskoj Uniji, ESPI institut, Beograd, 

2005; 

15. Miščević, T., „Ugovor iz Lisabona - Reformski sporazum ili sporazum 

o reformi?“ u Ugovor iz Lisabona – sigurna luka ili početak novog 

putovanja, Miščević, T., (ur.) Službeni glasnik, Beograd, 2010; 

202

203 

16. M Lake, ‘Intimate strangers’ in Making a Life: a People’s History 

of Australia Since 1788, V. Burgman and J. Lee (eds), Penguin, 

Victoria, 1988 

17. Tony, P., The Limits of Competition Law – Markets and Public 

Services, Oxford University Press, Oxford, 2005; 

18. Wallace, H. and Wallace, W., (eds.) „Policy Making in the European 

Union“, The New European Union Series, Oxford University 

Press, Oxford, 2000, 4 th edition; 

19. Weatherill, S., Cases and Materials on EU Law, 7th edition, 

Oxford University Press, Oxford, 2006; 

20. Wish, R., Competition Law, 5. izdanje, Lexis Nexis, London, 

2003; 


204

205 

Impresum 

Izdavač 

Evropski pokret u Srbiji 

Kralja Milana 31 

Beograd 

www.emins.org 

Za izdavača 

Maja Bobić 

Urednice edicije „Vodič kroz EU 

politike“ 

Nataša Dragojlović 

članica Izvršnog odbora 

Evropskog pokreta u Srbiji 

Tanja Miščević 

potpredsednica 

Evropskog pokreta u Srbiji 

Autori izdanja 

„Vodič kroz EU politike – Trgovina“ 

Vladimir Ateljević 

Zaštita potrošača u EU i u Sporazumu o 

stabilizaciji i pridruživanju, 

Usklađivanje Republike Srbije sa 

trgovinskom politikom EU 

Vladimir Međak 

Politika zaštite konkurencije, 

Usklađivanje Republike Srbije sa 


Zoran Sretić 

Sloboda kretanja robe, 

Usklađivanje Republie Srbije sa 


Autor priloga – Iskustvo Slovačke 

Imrik Čiba 

Lektura i korektura 

Marija Todorović 

Dizajn 

Igor Sergej Sandić 

igor.sandic@issstudiodesign.com 

ISBN: 978-86-82391-51-7 

Tiraž 

1.000 

Štampa 

Mladost grup, Loznica 

2011. 


CIP - Каталогизација у публикацији 

Народна библиотека Србије, Београд 

339.54(4-672ЕУ) 

МЕЂАК, Владимир, 1976- 

Vodiči kroz EU politike. Trgovina / 

[Vladimir Ateljević]. - Beograd : Evropski 

pokret u Srbiji, 2011 (Loznica : Mladost 

grup). - 198 str. : graf. prikazi, tabele ; 

23 cm 

Podatak o autoru preuzet iz kolofona. - Tiraž 

1.000. - Pojmovnik: str. 183-194. - 

Bibliografija: str. 194-196. 

ISBN 978-86-82391-66-1 

1. Атељевић, Владимир, 1978- [аутор] 2. 

Сретић, Зоран, 1979- [аутор] 

a) Европска унија - Трговинска политика 

COBISS.SR-ID 181512716

Mišljenja i stavovi izraženi u ovoj publikaciji predstavljaju stavove autora i ne odražavaju 

neophodno i zvanične stavove Evropskog pokreta u Srbiji (EPuS), 

Istraživačkog centra Slovačke asocijacije za spoljnu politiku RC SFPA, 

niti Slovačke agencije za međunarodnu razvojnu pomoć SlovakAid.

VodiÄ kroz EU politike - Trgovina - Evropski pokret u Srbiji

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?

VodiÄ kroz EU politike - Trgovina - Evropski pokret u Srbiji