prilozi istoriji arhiva karlova^kog magistrata - karlovackilist.co.rs

Dragi prijateqi! 

Ako je ta~no da nikada nije kasno da napravimo pravu stvar, onda je minuli mesec jedan od onih 

u kojem se o pravim stvarima govori u mnoìni. 

Partnerstvo Srpskog Siona i srpske prestonice daleko je od formalnog protokola, ve} 

obostrani interes koji }e se iz godine u godinu sve vi{e potvr|ivati. A potvr|ene su i vi{egodi{we 

veze Sremskih Karlovaca i gradova u Ruskoj Fereraciji, Batajska i Novo~erkaska. Veli~ina gradova 

i broj stanovnika ni u ovom slu~aju nije va`na, jer ono {to predstavqa neraskidivu vezu ruskih i 

srpskih gradova i naroda ne meri se brojevima! 

Takvi primeri su najboqi dokaz da ne treba vreme tro{iti na ono {to nemamo i {to }emo, 

kako sada stavri stoje, ~ekati jo{ godinama, ve} je potrebno razmi{qati o tome {ta moèmo da 

u~inimo boqim sa onim {to imamo. Jer, bezbroj puta je dokazano da je puno malih stvari koje su 

vredne po{tovawa, ali je malo velikih koje su vredne divqewa. 

Samo jo{ da prona|emo izgubqenu hrabrost, pa da to priznamo... 

Va{, 

Va{, 

Branislav San~anin 

IZDVAJAMO: 

Protokol o saradwi 

Beograda i Sremskih 

Karlovaca 

PARTNERSTVOM DO 

ZAJEDNI^KIH 

CIQEVA 

strana 3 

Od nove {kolske 

godine u novo 

zabavi{te 

VRTI] 

POD KROVOM 

strana 5 

Marija ]ur~in 

Predsednik 

Skup{tine op{tine 

boravio u Rusiji 

OSNA@ENE VEZE 

BRATSKIH GRADOVA 

strana 6 

Akcija 

“Sport u {kole” 

NEAKTIVNOST 

KOBNA PO 

ZDRAVQE DECE 

strana 2 

strana 16 Specijalni 

dodatak: 

Prilozi istoriji Arhiva 

Karlova~kog magistrata 

Naslovna strana - fotografija: Atila Bezdan

PROTOKOL O SARADWI BEOGRADA I SREMSKIH KARLOVACA 

PARTNERSTVOM DO ZAJEDNIÎH CIQEVA 

P 

redsednik Op{tine Sremski Karlovci 

Milenko Filipovi} i gradona~elnik 

Beograda Dragan \ilas potpisali su 14. 

maja Protokol o saradwi, kojim su predvi|eni planirawe i 

realizacija zajedni~kih razvojnih programa i projekata u 

oblasti kulture, obrazovawa, turizma i sporta. Protokol 

koji je potpisan u zgradi Magistrata, sedi{tu Op{tine 

Sremski Karlovci, podrazumeva zajedni~ki nastup prema 

doma}im i me|unarodnim organizacijama i fondovima. 

Predsednik Op{tine Sremski Karlovci, Milenko 

Filipovi}, je istakao da je ovo prva zvani~na poseta 

gradona~elnika Beograda Sremskim Karovcima u posledwih 

pola veka, te da postoje brojni razlozi za 

uspostavqawe ~vr{}e saradwe. 

- Prema broju stanovnika, komunalnim problemima 

i svemu onom {to ima jedna metropola, 

Sremski Karlovci se ne mogu porediti sa Beogradom. S 

druge strane, najstarija gimnazija u Srba nalazi se 

upravo u Karlovcima, Bogoslovija je samo dve godine 

mla|a od kijevske, a ovde je zakqu~en i svetski 

mirovni sporazum. Zato Karlovci mogu da stanu rame uz 

rame s Beogradom. To su vrednosti kojima treba da se 

ponose svi narodi koji ìve na ovim prostorima, cela 

Srbija, pa i ~itav region. Dragan \ilas je kao 

gradona~elnik prepoznao na{u èqu i inicijativu da 

uspostavimo ovakav vid saradwe jer smatramo da se u 

nizu manifestacija koje se odràvaju u Beogradu uvek 

moè na}i mesta da se i mi pojavimo. Na taj na~in i mi 

bismo doprineli da se Beograd predstavi u jo{ boqem 

svetlu svima onima koji iz celog sveta dolaze u glavni 

grad, a kojih je svake godine sve vi{e i vi{e - naveo 

je Milenko Filipovi}. 

Gradona~elnik Beograda Dragan \ilas je 

rekao da je sre}an {to moè da pomogne Sremskim 

Karlovcima, mestu sa brojnim istorijskim objektima 

koji svedo~e o pro{losti srpskog naroda, ali i o 

multieti~nosti ovog kraja. 

- Divno je ~itati istoriju Sremskih 

Karlovca, gde je pre 165 godina tada{wi patrijarh 

srpski Josif Raja~i} obnarodovo osnivawe srpskog 

vojvodstva iz kojeg je nastala Vojvodina. Naravno, 

Vojvodina danas ne pripada samo srpskom narodu, 

nego i predstavnicima ma|arskog, slova~kog, rusinskog 

i svih drugih naroda koji ovde zajedno ìve. Ne 

razumem strah bilo koga da se po{tuje autonomija 

Vojvodine, koja je garantovana Ustavom, i strah od 

tog da se qudi koji je danas vode i koji }e je i daqe 

voditi, zalaù za po{tovawe Ustava i zakona 

Republike Srbije. U dràvi u kojoj zajedno ìvimo, 

ideja je da svakom pojedincu, ali i svakom regionu, 

omogu}imo da se razvija najboqe i najbrè. Razvijaju}i 

Vojvodinu, razvijamo i ~itavu Srbiju. Ako Vojvodna 

uspe da podigne svoj doma}i proizvod za deset odsto, 

time je Srbija podigla svoj za dva i po procenta. Nama 

i treba da bude ciq da se takve stvari de{avaju jer je 

ova regija, zahvaquju}i Bojanu Pajti}u i wegovom timu, 

uspela da postane ~etvrta regija u Evropi po odnosu 

prema investitorima i po prijem~ivosti investicija, 

kao i da bude regija u kojoj i u vreme najve}e krize nije 

smawen broj zaposlenih. Ne razumem strah bilo koga da 

se to ne nastavi - rekao je \ilas. 

Nakon potpisivawa protokola o saradwi, 

gradona~elnik Beograda prisustvovao je i sve~anoj 

akademiji povodom „Majske skup{tine“ - sabora Srba koji je 

odràn 1848. godine u Sremskim Karlovcima. 

Istorijske, politi~ke, kulturne i ekonomske veze 

Sremskih Karlovaca i Beograda traju vekovima. 

Pripremaju}i Srbiju za ustanak protiv Turaka 1804. godine, 

jedan od srpskih ~elnika, Petar I~ko, obratio se za pomo} mitropolitu 

karlova~kom Stefanu Stratimirovi}u, {to je rezultiralo materijalnom 

i diplomatskom podr{kom. 

Kada je Kara|or|e postavio Petra I~ka za prvog gradona~elnika 

slobodnog Beograda, veze sa Karlov~anima postale su ~vr{}e, a kontakti 

~e{}i. I u Beogradu i u Sremskim Karlovcima pro{lost se 

izuzetno uvaàva i na wu se oslawaju u planirawu budu}nost. Sremski 

Karlovci imaju potencijala da izrastawem u grad savremenih muzeja 

u~vrste poziciju lidera kontinentalnog turizma jugoisto~ne Evrope, gde 

}e se istorija srpskog naroda u~iti brzo i lako. Ovakav plan je te{ko 

ostvariti bez pomo}i glavnog grada, pre svega bez stru~ne podr{ke kulturnih 

i obrazovnih institucija ~iji je osniva~ Beograd, kao i institucija 

~ije je sedi{te u prestonici: Srpske akademije nauka i umetnosti, 

Univerziteta, Narodne biblioteke, Narodnog muzeja... 

strana 3

U 

Sremskim Karlovcima je obeleèna 165. 

godi{wica odràvawa Majske skup{tine, 

kada je progla{ena Srpska Vojvodina, 

odnosno srpsko vojvodstvo u Habsbur{koj monarhiji. 

Sve~anost je odràna na Fakultetu za menaxment, a brojnim 

gostima su se obratili gradona~elnik Sremskih Karlovaca 

Milenko Filipovi}, predsednik Skup{tine Vojvodine 

I{tvan Pastor i predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajti}. 

U ime grada doma}ina, grada tradicije i kulture, 

zvanice je pozdravio gradona~elnik Sremskih Karlovaca 

Milenko Filipovi}: 

- Karlovci su grad inspirativne pro{losti, ali i 

grad obavezuju}e budu}nosti i zbog toga smo du`ni da uvek 

vodimo ra~una o svakom potezu - naglasio je Filipovi} i podsetio 

da je jo{ 1848. godine patrijarh Josif Raja~i} 

vizionarski zagovarao potrebu da se u ovom gradu otvaraju 

visoke {kole i da se Karlovci moraju razvijati kao obrazovni 

centar. Posle vi{e od 16 vekova dobili smo jednu 

visoko{kolsku ustanovu, Fakultet za menaxment, {to je 

garancija da }e se mladi i daqe okupqati oko Karlovaca, tu 

se edukovati i grad nositi u svojim srcima. 

strana 4 

OBELE@ENA 165. GODI[WICA MAJSKE SKUP[TINE 

JUBILEJ SRPSKOG VOJVODSTVA 

SREMSKI KARLOVCI 

PRESTONICA SRPSKE VOJVODINE 

M 

ajska skup{tna bila je sabor Srba odràn 1. i 3. maja 1848. 

godine u Sremskim Karlovcima, na kojem su Srbiji sastavili 

zahteve o autonomiji koje su podneli vrhovnoj vlasti 

u Be~u. Mitropolitu Josifu Raja~i}u, koji je sazvao narodni zbor, „vra}eno“ je dostojansto 

patrijarha koje je nosio Arsenije ârnojevi}. \or|e Stratimirovi} 

izabran je za vo`da, a pukovnik Stevan [upqikac za vojvodu. Srem s granicom, 

Barawa, Ba~ka sa be~ejskim distrihtom i [ajka{kim bataqonom i Banat sa granicom 

i kikindskim distrihtom se ujediwuju u „Srbsku vojvodinu“, koja je odmah u{la 

u politi~ki savez sa „Trojednicm“ (Hrvatskom-Slavonijom-Dalmacijom). Izjavqeno 

je prijateqstvo sa Rumunima i predloèn dogovor oko sporova. 

Zahtve nije priznao ni car, ni ma|arska vlada, a odbili su ih i predstavnici 

Rumuna iz Ugarske. Jedini koji je ovo prihvatio bio je hrvatski sabor, u 

kome je carski oficir Josip Jela~i} izabran za bana, a postavio ga je Raja~i}. 

Predsednik Pokrajinske skup{tine I{tvan Pastor 

je rekao da Vojvodina ima nekoliko vekova tradicije zahteva 

za autonomijom. On je ukazao na to da je kqu~no pitawe 

majskih doga|aja 1848. godine bilo poimawe slobode, kao 

principa na kojem po~iva politi~ki sistem: moè li se utemeqiti 

demokratska dràva uz ustavom garantovanu, mawinsku 

personalnu i demokratsku, politi~ki - teritorijalnu 

autonomiju? 

- Ne treba zaboraviti da su zahtevi za autonomijom 

te 1848. godine imali tradiciju duù od 150 godina, jo{ od 

ârnojvi}a. Ti su zahtevi uvek bili personalna i teritorijalna 

autonomija. I to samo autonomija, ne i dràva. 

Vojvodina je uvek negovala svoju tradiciju autonomnosti - 

rekao je Pastor i podsetio da je tada donet i predlog liberalnog 

Ustava Vojvodine, koji je bio u duhu federalizma i koji 

je be~ka Vlada do~ekala s negodovawem, vide}i u wemu separatisti~ke 

te`we. 

- Sve {to se de{avalo i pre 165 godina i 

pre sto godina, ~ini nam se poznato. Evidentno je 

ponavqawe istovetnih matrica politi~kog 

pona{awa i mi{qewa. Ali, Vojvodina je nastala i 

branila se kroz deprovincijalizaciju, kroz izgradwu 

institucija, u kojima su uzimali u~e{}e predstavnici 

svih nacionalnih zajednica koji ìve 

ovde. Svaka politika koja je bila suprotna tome, 

vodila je provincijalizaciji i iscrpqivawu 

vojvo|anskih resursa - kazao je predsednih 

vojvo|anske Skup{tine. 

Prema wegovim re~ima, ne postoje izolovane 

istorije i kulture, kao i da se kod nas u 

Vojvodini, na{i identiteti, tradicija i se}awa 

oblikuju kroz mno{tvo zajedni~kih vrednosti. 

Predsednik Vlade Vojvodine, Bojan Pajti}, 

je ukazao da je Majska skup{tina u Sremskim 

Karlovcima istorijski iskaz srpske nacionalne svesti, 

ponosa i hrabrosti. Prema wegovom uverewu, Srbija odnos 

prema samoj sebi pokazuje i odnosom prema Sremskim 

Karlovcima. 

- Evo nas u gradu koji treba da bude srpski Oksford. 

Ako ne bude, nismo ga ni zasluìli. Zato Srbija danas treba 

da posveti ceo jedan vredan projekat Sremskim Karlovcima. 

Da Karlovce preporodimo bar onoliko koliko su Karlovci 

preporodili nas. Da ovde stvorimo kulturni, nau~ni i turisti~ki 

centar kojim }emo se ponositi onoliko koliko se 

ponosimo sobom - poru~io je pokrajinski premijer.

O 

bjekat novog vrti}a u Sremskim Karlovcima, 

~ija je izgradwa zapo~eta u julu pro{le godine, 

bi}e zavr{en do po~etka ovogodi{we {kolske 

godine. Za izgradwu objekta pred{kolske ustanove Fond za kapitalna 

ulagawa Vojvodine izdvojio je 100 miliona dinara, a 

Op{tina Sremski Karlovci 12 miliona dinara, ali }e lokalna 

samouprava morati da se izbori i za dodatna sredstva za infrastrukturno 

opremawe parcele. Procewuje se da je za vodovodnu 

mreù od rezervoara na êratu do vrti}a, sanaciju vododerine i 

atmosfersku kanalizaciju, zatim za javnu rasvetu i elektroradove, 

za gasnu instalaciju, kao i za saobra}ajnicu dugu oko 300 metara i 

novi parking prostor, neophodno obzbediti jo{ oko 62 miliona 

dinara. 

Predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajti} i 

gradona~elnik Sremskih Karlovaca Milenka Filipovi}a, u 

pratwi v.d. direktora Fonda za kapitalna ulgawa Neboj{e Malenkovi}a, obi{li su objekat budu}eg vrti}a u Sremskim 

Karlovcima, 32. koje se gradi uz podr{ku Pokrajine. 

- Do sada smo izgradili 31 pred{kolsku ustanovu i uloìli 1,5 milijardi dinara. U izgradwu novog zabavi{ta u 

Sremskim Karlovcima, Pokrajina je uloìla oko milion evra, ono je prostorno i lepo i gradi se u skladu sa najvi{im evropskim 

standardima - izjavio je nakon obilaska novog objekta, predsednik vojvo|anske Vlade dr Bojan Pajti} i dodao da ne vrede ulagawa 

u komunalnu infrastrukturu, privredu, poqoprivredu..., 

ukoliko nema onog ko }e nastaviti to daqe da razvija i 

nema onog ko }e da nasledi ovu zemqu. Zbog toga je, prema 

wegovim re~ima, va`no da na{oj deci omogu}imo da 

odrastaju na zdrav na~in. 

Novi vrti} u Sremskim Karlovcima zna~i}e i 

definitivno ukidawe lita ~ekawa za decu. Itekako je 

va`no napomenuti i to da }e mali{ani imati na raspolagawu 

i veliko dvori{te za igru, kad god im to vremenski 

uslovi dozvole, {to minulih tridesetak godina, u 

sada{wem privremeno-monta`nom objektu, nije bilo 

mogu}e. 

- U Sremskim Karlovcima nije postojala podobna 

de~ija ustanova, koja bi osigurala dovoqan broj mesta 

za sve mali{ane pred{kolskog uzrasta. Zbog toga je novi 

vrti} izuzetno vaàn za na{u op{tinu, s obzirom na to da 

je sada{wem monta`nom objektu istekao rok upotrebe - 

naglasio je gradona~elnik Filipovi} i ukazao da je 

sada{wi vrti} sme{ten na parceli na kojoj, zbog 

sku~enosti, deca ne mogu da se igraju u dvori{tu. On je poru~io da veruje da }emo do jeseni imati to zadovoqstvo da ovaj objekat 

opremimo i otvorimo. 

Izgradwa novog vrti}a u Sremskim Karlovcima poverena je firmi „Slovan progres“ iz Selen~e. 

P 

otpredsednik Vlade Vojvodine i pokrajinski 

sekretar za kulturu i javno 

informisawe Slavi{a Gruji} i zamenik 

direktora Pokrajinskog zavoda za za{titu spomenika kulture 

Sava Stra`me{terov posetili su 10. maja Gorwu crkvu u 

Sremskim Karlovcima, u kojoj su u toku radovi na rekonstrukciji 

kripte, kao i konzervaciji i obnovi ikonostasa. 

Prema re~ima paroha Gorwe crkve oca Jovana, 

vekovi postojawa ovog svetog zdawa u~inili su vidne tragove 

na celom objektu, tako da je vlaga po~ela da se podiè u kripti, 

a i ikonostas je morao da bude konzerviran, kako bi 

po~eli radovi na uvo|ewu podnog grejawa. 

Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno 

informisawe obezbedio je sredstva za sanaciju vlage u kripti, 

a deo novca za obnovu ikonostasa dao je Pokrajinski 

sekretarijat za obrazovawe, upravu i nacionalne zajednice, 

kao i iz sopstvenih sredstava. 

Potpredsednik Gruji} je istakao „da je va`no da 

radovi budu zavr{eni {to pre, s obzirom na to da }e u novembru 

ove godine biti obeleèn vek od smrti patrijarha Bogdanovi}a, 

OD NOVE [KOLSKE GODINU U NOVO ZABAVI[TE 

VRTI] POD KROVOM 

SLAVI[A GRUJI] POSETIO GORWU CRKVU 

POKRAJINA POMA@E OBNOVU 

{to je bio jedan od razloga da Sekretarijat izdvoji sredstva za 

obnovu kripte. 

Osim toga, Pokrajinski zavod za za{titu spomenik kulture 

zavr{i}e radove na sre|ivawu ikonostasa, a do tog vremena 

moraju da budu okon~ani i poslovi na uvo|ewu podnog grejawa. 

strana 5

P 

redsednik Skup{tine op{tine Sremski 

Karlovci Rajko Marinkovi} boravio je 

od 18. do 20. maja u Rusiji, gde je osim susreta 

u sa ~elnicima gradskih administracija Novo~erkaska i 

Batjska, obi{ao i zna~ajne verske i kulturno-istorijske znamenitosti. 

Predsednik sremskokarlova~kog parlamenta se u 

Batajsku, u pratwi @ane Rejn, rukovodiocem Gradskog 

akademskog hora Novo~erkaska i predstavnicima administracije 

Novo~erkaska, susreo sa stare{inom Hrama „Svete 

trojice“ Sergejom Nalivajkom. 

S 

remski Karlovci su sredinom maja ove godine, u beogradskom Sava centru, za vreme odràvawa regionalne 

konferencije „Turisti~ko trì{te Jugoisto~ne Evrope - Nove razvojne mogu}nosti“ i zvani~no promovisani 

za lidera kontinentalnog turizma, pre svega, 

zbog toga {to su uspeli da kroz jedinstvenu i prepoznatqivu 

turisti~ku ponudu o~uvaju svoj istorijski imix, ali i zbog 

~iwenice da je izgra|ena nova slika grada, uvaàvaju}i 

svetske trendove. 

Presti`nu nagradu, koja grad svrstava me|u lidere 

kontinentalnog turizma, primio j pomo}nik gradona~elnika mr 

Petar Jovanovi}, koji je u~esnicima konferencije govorio o 

Gradu kao multifunkcionalnoj destinaciji. 

Turisti~ki poslenici isti~u da je bilo o~ekivano da 

nagrada ”Brand leader award” stigne u Sremske Karlovce, s 

obzirom na to da je efikasan menaxment lokalne samouprave, 

prate}i svetske trendove, uspeo da primeni bri`qivo birane 

inovativne i razvojne strategije, {to je Grad u~inilo atraktivnim, 

trì{no interesantnim i prepoznatqivim mestom. 

strana 6 

PREDSEDNIK SKUP[TINE OP[TINE BORAVIO U RUSIJI 

OSNA@ENE VEZE BRATSKIH GRADOVA 

Bila je 

to, izme|u ostalog, 

i prilika da se 

podseti da su upravo 

duhovne i kulturne 

spone bile 

presudne u povezivawu 

bratskih 

gradova u Rusiji i 

Srbiji. Naime, u 

oktobru 2007. 

godine, zahvaquju}i 

inicijativi i 

pomo}i stare{ine 

Svetotrojickog hrama, protojereja Sergeja, i uz podr{ku 

gradona~elnika Valerija Vasiqevi~a Putilina, u Hramu 

„Sv. trojice“ nastupao je hor Eparhije sremske, pod upravom 

dirigenta Georgija Maksimovi}a. U martu 2010. godine Hram 

je posetio i gradona~elnik Sremskih Karlovaca Milenko 

Filipovi}. 

Poseta Batajsku po~ela je obilaskom Hrama „Svete 

trojice“, a protojerej Sergej, pokazao je velelepno zdawe 

Hrama i svetiwe koje su tu ~uvaju. U hramu je goste sa~ekalo i 

nesvakida{we iznena|ewe: hor pod upravom Ane 

Aleksandrovwe Klimenko izveo je nekoliko duhovnih 

pesama, kao i, posebno za ovu priliku, kompoziciju „Tamo 

daleko“ na srpskom jeziku. 

Nakon obilaska Hrama, protojerej Sergej poklonio je 

predsednku Marinkovi}u prigodne poklone - suvenire u znak 

se}awa na posetu Batajsku i Hramu „Svete trojice“. 

Uru~uju}i ikonu Spasiteqa, stare{ina Hrama u 

Batajsku je primetio da ruski i srpski narod povezuje jedna 

vera, da se koristi crkveni-staroslovenski jezik, kao i da 

na{e dràve veè bogata pro{lost. 

S druge strane, Rajko Marinkovi} je stare{ini 

Hrama „Svete trojice“ darivao reqef Saborne crkve „Sv. oca 

Nikolaja“ u Sremskim Karlovcima. 

Predsednika Skup{tine op{tine Sremski Karlovci 

u Batajsku primili su i ~elnici ovog grada: Igor Jurjevi~ 

Qb~enko - predsednik Skup{tine grada, Valerij 

Aleksejevi~ Simonenko - zamenik predsednika gradske 

Skup{tine i Natalija Vasiqevna Kuzmenko - zamenica 

gradona~elnika za socijalna pitawa. Tokom srda~nog razgovora 

bilo je re~i o funkcionisawu lokalnih administracija, 

kao i o na~inu rada zakonodavne vlasti. 

SREMSKI KARLOVCI - TURISTI^KI SIMBOL SRBIJE 

BRAND LEADER AWARD

TRAJNO RE[EWE ZA VI[EDECENIJSKI PROBLEM 

REKULTIVIZACIJA DEPONIJE „DOKA“ 

S 

anirawe deponije u neposrednoj 

blizini naseqa Doka bi}e 

zavr{eno do kraja ovog meseca. 

Nepovoqni vremenski uslovi uticali su na to da 

se planirani poslovi odloè, ali je dobra strana 

odlagawa u tome {to se raskva{en teren stabilizovao. 

Povoqniji vremenski uslovi omogu}ili su 

nastavak nasipawa zemqe, koja se dovozi sa 

lokacije na Dudari gde se gradi novi vrti}. 

Procewuje se da }e na prostoru nekada{we deponije 

na Doki biti nasuto oko 1.400 kubika ~iste 

zemqe. 

- Va`no je napomenuti i to da nekada{wi 

prostor divqe deponije ne}e biti ogra|en ìcom, 

kao {to je prvobitno bilo planirano, jer za takvim 

tro{kovima nema potrebe. Sredstva }e biti preusmerena za izgradwu sportskog terena i betonirawe podloga kod ko{a, a 

najavqena je i izgradwa terena za bo}awe - isti~e resorna na~elnica Du{anka Jawu{i}. 

De~ije igrali{te bi}e izme{teno prema êratu, tako da ga mogu jednako koristiti stanovnici Doke i êrata. Novi 

sadràji pruì}e {ansu svima da se bave sportom i rekreacijom, ali i da uìvaju u zelenilu i ~istom okruèwu. 

U me|uvremenu je po~ela sadwa sibirskog bresta, a najve}i deo ozelewavawa ostavqen je za jesen. Odluka da se 

na ovom potesu sadi Sibirski brest je o~ekivana jer se pokazao gotovo idealan za na{e klimatsko podru~je, brzo raste, 

ima razgrantu kro{wu i ne izaziva alergijske reakcije. 

Nakon sanirawa i rekultivizacije divqe deponije na Doki, o~ekuje se i da }e ovaj potes znatno intenzivnije 

pose}ivati inspekcijske slu`be, posebno komunalna i ekolo{ka. Ipak, U Odeqewu za komunalne poslove isti~u da }e 

o~uvawe sportskih terena i zelenila najvi{e zavisiti od gra|ana i wihove svesti o potrebi da imaju zdravo i bezbedno 

okruèwe. 

Podsetimo, sanacija divqe deponije na Doki poverena je preduze}u „Graditeq NS“, koje je postavilo pregrade od 

kamena na dnu jaruge i trnove za odvod gasa iz dubqih slojeva vi{e decednija nagomilavanog, a zatim i zapaqenog sme}a. 

VOLONTERSKA AKCIJA „OBRADUJMO NAJMLA\E“ 

URE\ENA DEÎJA IGRALI[TA 

T 

radicionalna volonterska akcija, koju organizuje 

Erste banka zajedno sa aktivistima Pokreta gorana 

Vojvodine, radnicima Op{tine i JKP „Belilo“, 

odràna je 1. juna na desetak lokacija u Sremskim Karovcima. 

Pod motom „Obradujmo najmla|e“ volonteri su farbali de~ija 

igrali{ta, koja su dan ranije radnici komunalnog preduze}a rekonstruisali. 

Osim toga, ofarban je i novi 

mobilijar na izleti{tu Straìlovo, 

kao i u prvom Eko-kampu u na{oj 

zemqi, koji se nalazi na Straìlovu. 

Istovremeno sa akcijom 

ure|ewa igrali{ta i mobilijara, 

volonteri Erste banke su sa ~lanovima 

Novosadskog humanitarnog centra organizovali kreativne radionice za socijalno 

ugroènu decu iz marginalizovanih grupa iz novosadskih naseqa Adice i [angaj. 

- Ovom akcijom smo èleli da damo doprinos zajednici i razvitku ideje o 

volonterizmu, kroz li~ni primer, 

svojom dobrom voqom i zalagawem - 

isti~e potpredsednik Pokret gorana 

Vojvodine Aleksa Jefti}. 

Ovo je peta akcija koju organizuje 

Erste banka sa volonterima 

Pokreta gorana Vojvodine, Op{tinom 

Sremski Karlovci i Novosadskim 

humanitarnim centrom. Do sada su na ovakav na~in ure|ivli Dvorsku ba{tu, 

izleti{te na Straìlovu, amfiteatar i plato oko groba Branka 

Radi~evi}a, a sada su zablistala i de~ija igrali{ta. 

Iz Erste banke obe}avaju da }e zajedno sa svojim saradnicima nastaviti 

da sprovode volonterske akcije koje imaju za ciq da podstaknu 

zaposlene, ali i ostale gra|ane na razmi{qawe o poboq{awu kvaliteta 

ìvota u sredinama u kojim ìve i rade. 

strana 7

U 

Karlova~koj gimnaziji su, u okviru akcije „Traìmo zaga|iv~a godine i za{titnike ìvotne sredine“, 17. 

maja dodeqene nagrade Crni i Zeleni list, za najve}eg zaga|iva~a, onosno za{titnike ìvotne sredine. 

U akciji su u~estvovli gra|ani sa podru~ja Srbije, koji su predlagali pojedince, udruèwa, kompanije i 

institucije za Zeleni ili Crni list, na osnovu projekata ili akcija ostvarenih u 2012. godini, kojima je dat zna~ajan 

doprinos o~uvawu ili naru{avawu 

ìvotne sredine. 

Dobitnici Zelenog lista za 

2012. godinu gimnazija u Sjenici i 

profesor fizike Hikmet Zekovi} - 

za akciju ~i{}ewa i o~uvawa 

ìvotne sredine i prirodnih predela 

u Sjenici i okolini, Jovan 

Memedovi}, autor dokumentarnih 

televizijskih ekolo{kih emisja i 

serijala – za izuzetan doprinos 

borbi za lep{u i ~istiju planetu 

putem televizijskog dokumentarnog 

stvarla{tva, Koordinacioni odbor 

za za{tutu reke Lim – za akcije 

odbrane reke Lim od izgradwe 

brana, Nevenka Kqaji}, autorka i 

urednica TV serijala „Zeleni sat“, 

Osnovna {kola „Du{an Popovi}“ u 

Belu{i}ima (op{tina Rekovac) - za dugogodi{wi uspe{an rad na sprovo|ewu akcije 

ure|ewa {kolske sredine, Petar Lalovi}, autor filmova posve}enih ekologiji – za izuzetan 

doprinos borbi za lep{u i ~istiju planetu putem filmskog dokumentarnog 

stvarala{tva, Beogradska Fondacija za reciklaù limenki „Riken“ 

- za rezultate u ekolo{koj edukaciji gra|ana, posebno najmla|ih i akciji za reciklaù aluminijuma, 

MUP-u Srbije, Sektoru za vanredne situacije - za uloène napore u vanrednim 

situacijama, poàrima i poplavama, Sweàna Mitrovi}, Udruèwe „TERRAS“ – za promovisawe 

organske hrane i uvo|ewa organskog obroka u vrti}e, {kole i Gerontolo{ki centar 

u Subotici i Filip Vuk{a, student iz Beograda – za gra|anski aktivizam i doprinos 

za{titi ìvotne sredine. 

Zbog zaga|ewa vazduha i zemqi{ta olovom i ugroàvawa zdravqa dece, kao 

najosetqivije populacije, Crni list za 2012. godinu dodeqen je zaje~arskom Koncernu 

„Farmakom MB“. 

Akciji, koju ve} tri decenije organizuje Ekolo{ki magzin „êkaju}i vetar“ Radio 

Beograda, pre ~etiri godine pridruìo se Pokret gorana Vojvodine, a od ove godine i 

Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i za{titu ìvotne sredine. 

Zavr{na manifestacija i dodela Crnog i Zelenih listova 2014. godine bi}e ponovo odràna u Sremskim 

Karlovcima, kao ekolo{ki ~istoj ìvotnoj sredini, bogatoj priorodnim vrednostima. 

P 

okret gorana Novog Sada i ovog leta organizuje goranske 

eko-kampove u Sremskim Karlovcima, u Ekolo{kom centru 

„Radulova~ki”, za u~enike tre}ih i petih razreda osnovnih 

{kola. Ciq je da najmla|i, kroz terenski rad, u~e{}e u kreativnim 

ekolo{kim radionicama, druèwe i rekreaciju, steknu {to vi{e znawa o 

osnovnim prirodnim vrednostima 

Nacionalnog parka 

„Fru{ka gora” i Specijalnom 

rezervatu prirode 

„Koviqsko-petrovaradinski 

rit”. 

Goranski eko-kamp „Leto 

u Karlovcima” za |ake 

tre}ih razreda bi}e odràn 

od 13. do 19. juna, dok }e ekokamp 

„GEK 2012” za u~enike 

petih razreda biti realizovan 

u dva termina: od 12. do 

19. i od 19. do 26. jula. 

strana 8 

ZELENI I CRNI LISTOVI 

DODEQENE EKOLO[KE NAGRADE 

EKOLO[KI CENTAR “RADULOVA^KI” 

GORANSKI EKO-KAMPOVI 

SVAKI TRE]I UZORAK VODE 

ZDRAVSTVENO NEISPRAVAN 

FEKALNO ZAGA\EWE 

BUNARA 

U 

zorci 

vode iz Varadinske 

~esme i arte{kog bunara u 

Ulici mitropolita Stratimirovi}a 

134 zdravstveno su neispravni i 

voda se ne preporu~uje za upotrebu, 

potvr|eno je u Institutu za javno zdravqe 

Vojvodine. 

Voda iz ovih javnih bunara sadrì 

mikroorganizme pokazateqe fekalnog 

zaga|ewa i predstavqa opasnost po 

zdravqe qudi. 

Mikrobiolo{ka analiza uzoraka 

iz arte{kog bunara ispred ku}e u 

Beogradskoj ulici br. 2, Bta}e dejanovi} 5, u 

dvori{tu Muzeja i na @elezni~koj stanici 

odgovaraju normama vaè}eg Pravilnika o 

higijenskoj ispravnosti vode za pi}e.

IZBEGLI^KO NASEQE „DR JOVAN RA[KOVI]“ 

NA KORAK DO VLASNI[TVA 

R 

epubli~ki Komesarijat za izbeglice i migracije zakqu~io 

je ugovore o zakupu 21 stana u nasequ Doka, a uskoro se 

o~ekuje da }e ugovori biti potpisani i sa preostale dve 

izbegli~ke porodice. Ukupno 23 stana u ulicama Doka i Bukova~ka dati su u 

zakup na odre|eno vreme od {est meseci, a 30 dan pre isteka perioda na 

koji je zakqu~en ugovor, zakupci treba da podnesu zahtev za produèwe 

ugovora o zakupu na jo{ pola godine ili da zakqu~e ugovor o kupoprodaji. 

- Va`no je da navedeni rokovi budu ispo{tovani, jer ukoliko 

zakupac do isteka roka vaèwa potpisanih ugovora ne podnese pisani 

zahtev za produèwe ugovora na odre|eno vreme ili ne zakqu~i ugovor o 

zakupu, Komesarijat za izbeglice nema obavezu da produì ugovor o 

zakupu, niti da zakqu~i kupoprodajni ugovor - obja{wava poverenica za 

izbeglice Nada Ostoji} Agbaba. 

Ugovorom o zakupu precizirano je da }e zakupci stanove, 

povr{ine od 32 do 38 metara kvdratnih, koristiti iskqu~ivo za 

stanovawe sa ~lanovima porodi~nog doma}instva, pri ~emu }e se 

pona{ati „s pa`wom dobrog doma}ina“, {to podrazumeva redovno 

odràvawe stana i pla}awe komunalnih tro{kova. 

Za kori{}ewe stanova u narednih pola godine, zakupci }e 

pla}ati zakupninu izme|u 1.400 i 1.600 dinara mese~no, najkasnije do 15. 

u mesecu za prethodni. 

U slu~aju smrti zakupca, ~lanovima porodi~nog doma}instva 

bi}e omogu}eno da ostanu u stanu, a novi ugovor sa supru`nikom ili decom, 

odnosno drugim ~lanom doma}instva bi}e zakqu~en u roku od 30 dana. 

Pet zgrada u izbegli~kom nasequ „Dr Jovan Ra{kovi}“ u nasequ 

Doka igra|eno je 2001. godine, a prilikom dodele kqu~eva 70 odsto 

stanova nameweno je za izbeglice koje su od 1995. godine bile 

sme{tene u kolektivnom centru „Sokolski dom“, a u preostale stanove uselili su se oni koji su ìveli u Sremskim 

Karlovcima kao podstanari. Stanovi za izbeglice izgra|eni su zahvaquju}i sredstvima i podr{ci Komesarijata za 

izbeglice, UNHCR-a, [vajcarske organizacije za pomo} u katastrofama i Op{tine Sremski Karlovci. 

URUÊNE ODLUKE O DODELI POMO]I 

KRAJ IZBEGLI^KIM MUKAMA 

P 

et izbegli~kih porodica sa podru~ja op{tine 

Sremski Karlovci i definitivno je re{ilo 

jedan od najva`nijih ìvotnih problema. 

Naime, wima su nedavno uru~ene odluke o dodeli pomo}i za 

re{avawe stambenih potreba kupovinom seoskih ku}a sa 

oku}nicom i u bliskoj budu}nosti treba o~ekivati useqewe, sada 

i zvani~no, u wihove ku}e. 

Pomo} Republi~kog komesarijata za izbeglice za kupovinu 

seoskih ku}a sa oku}nicom dobili su Bojan Qubi{i}, Dragiwa 

Babi}, Jovica Mandi}, Krsta Prekodravac i Stanko Ivatovi}. 

I ~lanovi op{tinske Komisije za izbor korisnika za 

dodelu pomo}i za re{avawe stambenih potreba kupovinom 

seoskih ku}a bili su zadovoqni, istovremeno najavquju}i nastavak 

podr{ke izbegli~kim porodicama. 

U op{tinskom Povereni{tvu za izbeglice u Sremskim 

Karlovcima uskoro }e po~eti i podela humanitarnih paketa hrane. Podela }e biti organizovana u Magistratu, a detaqnije 

informacije se mogu dobiti pozivom na broj telefona 685-3075. 

POMO] KOMESARIJATA ZA IZBEGLICE I OP[TINE 

NABAVKA GRA\EVINSKOG MATERIJALA 

I 

zbeglice, kao i izbegli~ka doma}instva nastawena na teritoriji op{tine Sremski Karlovci koja su taj 

status ranije imala, uskoro }e dobiti jo{ jednu zna~ajnu pomo} za nabavku gra|evinskog materijala, kako 

bi poboq{ali uslove stanovawa. Namawa pojedina~na vrednost paketa gra|evinskog materijala iznosi 

150.000 dinara, a maksimalna 440.000 dinara. Za ovaj vid podr{ke obzbe|eno je ukupno 4,6 miliona dinara, od ~ega je 

Republi~ki komesarijat za izbeglice i migracije obezbedio 3.960.000 dinara, a ostalo lokalna samouprava. 

Vrednova}e se, izme|u ostalog, broj ~lanova porodi~nog doma}instva, broj maloletne dece, porodice ~iji je ~lan 

nastradao u sukobima na prostorima biv{e Jugoslavije, zatim doma}instva sa detetom sa invaliditetom ili smetwama u 

razvoju, stambena situacija i wihov materijalni poloàj, smetwe ili gubitak radne sposobnosti, bolesti, a ceni}e se i 

povr{ina nepokretnosti. 

strana 9

Policija: 881-722 

Vatrogasci: 881-628 

Ambulanta: 881-724 

Turisti~ka organizacija: 883-855 

@elezni~ka stanica: 881-625 

Muzej: 881-637 

Muzej p~elarstva: 881-071 

Arhiv SANU: 881-757 

Kulturni centar: 881-075 

OKUD Brankovo kolo: 883-722 

Brankovo kolo 881-028 

Osnovna {kola: 881-639 

Karlova~ka gimnazija: 881-777 

Bogoslovija: 882-366 

Biblioteka: 883-843 

Crveni krst: 882-515 

Erste banka: 881-351 

Intesa banka: 882-229 

NIS - benzinska pumpa : 881-980 

Fond za penzijsko i invalidsko osigurawe 884-301 

JKP “Belilo” 685-3025 

Hotel “Premier Prezident” 884-111 

Hotel “Dunav” 881-666 

strana 10 

va@niji telefoni u 

sremskim karlovcima 

IZBOR LEKARA NIJE USLOV 

ZA OVERU KWI@ICA 

VA@NA UPLATA DOPRINOSA 

O 

vera zdravstvnih kwiìca ponovo je mogu}a i 

bez izbora izabranog lekara. Procedura za 

overu zdravstvene kwiìce je ista kao {to je 

bila i pre godinu i po dana, kada nije bilo uslova o izabranom 

doktoru. Sada se samo insistira na uplati obveznog 

doprinosa za zdravstveno osigurawe, bez provere da li je 

neko potpisao ugovor sa izabranim lekarom. 

Koncept izabranog lekara, koji se primewuje u 

velikom broju zemaqa u Evropi, bi}e zadràn i kod nas. 

NOVOSADSKA TELEVIZIJA 

EMISIJA 

“Sremski Karlovci - od subote do subote” 

SUBOTA, 18.30 

NEDEQA, 10.30 (repriza) 

UTORAK, 11.30 (repriza) 

OBUKA ZA VOZAÊ 

IZ PRVE POMO]I 

Zbog predstoje}eg letweg raspusta i o~ekivanog 

ve}eg interesovawa za obuku za voza~e, 

a time i ve}eg angaòvawa u vezi sa 

obaveznom obukom iz prve pomo}i, u Crvenom krstu Sremskih 

Karlovaca }e, prema potrebi, biti odràno i vi{e od jedne 

obuke mese~no, kao {to je to do sada bila praksa. 

Obuka traje dva dana po ~etiri ~asa, a ispit se 

sastoji iz dva dela: teorijskog i prakti~nog. 

Kabinet za izvo|ewe obuke i polagawe ispita iz 

prve pomo}i nalazi se u zgradu Crvenog krsta Sremskih 

Karovaca, Pupinova br. 16, a detaqnije informacije s 

emogu dobiti svakog radnog dana na telefon 882-515. 

op[tina 

sremski karlovci 

Op{tina: 685-3001 

Prijemna kancelarija: 685-3073 

Mati~ar: 685-3074 

Odeqewe za urbanizam i komun. delatnosti: 685-3062 

Odeqewe za inspekciju: 685-3010 

Odeqewe za buxet i privredu: 685-3009 

Odeqewe za dru{tvene delatnosti: 685-3007 

Slu`ba za socijalnu za{titu i izbeglice: 685-3075 

Kancelarija za mlade: 685-3039 

*** 

Uprava prihoda: 881-020 

Op{tinska poreska administracija: 685-3070 

Geoplan: 685-3049 

www.karlovackilist.co.rs 

www.facebook.com/karlovacki.list 

VOZNI RED VO@WE 

@elezni~ka stanica Sremski Karlovci 

vaì do 14. 12. 2013. godine 

vrsta voza broj voza polazak relacija dolazak 

PUTNI^KI 3408 00:37 Novi Sad 00:52 

PUTNI^KI 3451 04:25 In|ija 05:02 


PUTNI^KI 3401 06:15 Beograd 07:47 



PUTNI^KI 2400 09:55 Subotica 12:56 




PUTNI^KI 2402 14:26 Subotica 18:05 

PUTNI^KI 4200 15:37 Sremska Mitrovica 17:21 


PUTNI^KI 3420 17:59 

PUTNI^KI 2405 18:20 

Novi Sad 

Beograd 

18:21 

19:46 





PUTNI^KI 3409 22:50 Beograd 00:22

Red vo`we GSP "Novi Sad" 

(primewuje se od 1. aprila 2013. godine) 

Iz Novog Sada 

61 SREMSKI KARLOVCI - M. STRATIMIROVI]A 

RADNI DAN SUBOTA NEDEQA 

05 20 , 06 10 , 06 45 , 06 55ck ,07 50 , 

08 10 , 09 10 , 09 30 ,10 30 , 11 30 , 

12 05 , 12 45 ,12 55 , 13 30 , 14 10 , 

14 25 , 15 10 , 16 10 , 16 30 ,17 15 , 

17 50 , 18 15 , 18 55 ,19 40, 20 35 , 

21 40 , 01 40 05 25 ,06 05 ,07 20 , 

07 55 ,09 15 ,10 35 , 

11 55 ,13 20 ,14 30 , 

15 30 ,16 30 ,17 30 

19 10 ,20 10 ,21 30 , 

01 40 05 25 ,06 00 , 07 20 , 07 55 , 

09 15 , 10 35 , 11 55 ,13 20 , 

14 30 ,15 30 ,16 30 ,17 30 

19 10 , 20 10 , 21 30 , 01 40 

, 

62 SREMSKI KARLOVCI - DUDARA 

04 45 ,05 30 ,06 05 ,06 50 ,07 30 ,08 50 04 10 ,04 45 ,06 40 , 04 10 ,04 45 ,06 

18 25 , 19 15, 20 15 , 21 00 , 22 45 18 50 ,20 30 ,22 45 18 50 ,20 30 ,22 45 

10 10 , 10 50 , 11 50 ,12 15| , 12 40 , 

13 20 , 14 05 , 14 15 , 14 40 , 15 15 , 

15 30 , 15 45 , 16 35 , 17 30 , 17 55 , 

08 40 ,10 00 ,11 15 , 

12 30 ,14 10 ,15 10 , 

16 00 ,17 10 ,17 50 , 

08 40 ,10 00 ,11 15 , 

12 30 ,14 10 ,15 10 , 

16 00 ,17 10 ,17 50 , 

novi 

PRAVOSLAVNE SVETKOVINE - JUN 

stari 

2013. 

S 1 19 Sveti sve{tenomu~enik Patrikije 

N 2 20 Sveti mu~enik Talalej; prepodobni Stefan Piperski 

P 3 21 Sveti car konstantin i carica Jelena; prepodobna Jelena De~anska 

U 4 22 Sveti mu~enik Jovan Vladimir, Knez srpski 

S 5 23 Prepodobni Mihailo Ispovednik (Odanije Prepolovqewa) 

^ 6 24 Prepodobni Simeon Divnogorac 

P 7 25 Tre}e obretewe glave svetog Jovana Krstiteqa 

S 8 26 Sveti apostoli Karp i Alfej 

N 9 27 Sveti sve{tenomu~enik Terapont 

P 10 28 Prepodobni Nikita Ispovednik 

U 11 29 Prepodobnomu~enica Teodosija Tirska 

S 12 30 Prepodobni Isakije Dalmatinski (Odanije Pashe) 

^ 13 31 Vaznesewe Gospodwe - Spasovdan 

JUN- Sv.mu~.Justin Filosof; prep. justin ]elijski; 

P 14 1 

Pe}ka ikona Presv. Bogorodice 

S 15 2 Sveti Nikofor; sve{tenomu~enik Erazmo Ohridski 

N 16 3 Sveti mu~enik Lukilijan i drugi s wim 

P 17 

Mironosice Marta i Marija; sv. Joanikije Crnogorski; 

4 

sve{. mu~. \or|e (Bogi}) 

Iz Sremskih Karlovaca 

U 18 5 Sveti sve{tenomu~enik Dorotej; prepodobni Petar Kori{ki 

S 19 6 Prepodobni Visarion; prepodobni Ilarion Novi 

61 SREMSKI KARLOVCI - M. STRATIMIROVI]A ^ 20 7 Sveti sv{tenomu~enik Teodot Ankirski 

04 05oc , 05 30 , 05 55ckr , 06 20 , 04 05 ,06 05 ,06 40 , 04 05 ,06 05 ,06 40 P 21 8 

, 

Sveti velikomu~enik Teodor Stratilat (Odanije Vaznesewa) 

06 30| , 06 50 , 07 25 , 07 30oc , 08 00 ,08 35 ,09 55 , 08 00 ,08 35 ,09 55 S 22 9 Sveti Kirilo Aleksandrijski - Zadu{nice 

, 

08 30 , 08 50 , 09 50 , 10 10, 11 10 , 11 15 ,12 35 ,14 00 , 11 15 ,12 35 ,14 00 N 23 10 Silazak Svetog Duha na apostole - Duhovi - Trojice 

, 

Duhovski ponedeqak; sv.apostoli Vartolomej i 

12 10 , 12 50 , 13 30 , 13 35 ,14 10 , 15 10 ,16 10 ,17 10 , 15 10 ,16 10 ,17 10 P 24 11 

, 

varnava 

14 55 , 15 10 , 15 55 ,16 55 , 17 15 , 18 10 ,19 50 ,20 50 , 18 10 ,19 50 ,20 50 , U 25 12 Duhovski utorak 

17 55 , 18 30 , 18 55 , 19 35 ,20 20 , 22 10 , 23 35 22 10 ,23 35 S 26 13 Sveta mu~enica Akilina; sveti Trifilije Levkusijski 

, 

21 15 , 22 15 , 23 35 ^ 27 14 Sveti prorok Jelisej; sveti Metodije Carigradski 

Sv. Amos; sv. mu~enik Knez Lazar i sveti 

P 28 15 

62 SREMSKI KARLOVCI - DUDARA 

Srpski mu~enici - Vidovdan 

04 45 ,05 20 ,06 10 ,06 50 ,07 30 ,08 10 , 04 45 ,05 20 ,07 15 , 04 45 ,05 20 ,07 15 S 29 16 Sveti Tihon Amatunski ûdotvorac 

, 

09 30 , 10 50 , 11 30 , 12 25 , 12 55| , 09 20 ,10 40 , 11 55 , 09 20 ,10 40 ,11 55 Sveti apomu~enici Manuil, Savel i Ismailstol 

, N 30 17 (Petrovske poklade) 

21 40 , 23 25 N 2 9. kr. god. Marcelin i Petar, Eugen 

18 40 , 19 05 , 19 35| , 19 55 , 20 55 , 19 30 ,21 10 , 23 25 19 30 ,21 10 ,23 25 S 1 Justin, Mladen, Teofil, Radovan 

13 20 , 14 05 , 14 45 , 15 00 , 15 30 , 

16 00 , 16 10 , 16 30 , 17 20 , 18 10 , 

13 10 ,14 50 ,15 50 , 

16 40 ,17 50 ,18 30 , 

13 10 ,14 50 ,15 50 , 

16 40 ,17 50 ,18 30 , 

KATOLI^KI KALENDAR 

P 3 Karlo Lwanga i drugovi 

Iz Novog Sada - 60 BELILO II 

U 4 Sv. Kvirin Sisa~ki, Predrag, Optat 

08 30 , 13 05 , 16 50 , 18 43 

S 5 Bonifacije, Valerija, Darinka 

^ 6 Norbert, Neda, Berto, Paulina 

Iz Sremskih Karlovaca - 60 BELILO II 

P 7 PRESVETO SRCE ISUSOVO, Robert 

S 8 BEZGRE[NO SRCE MARIJINO 

06 45 , 09 15 , 13 50 , 17 35 ,19 40 

N 

P 

9 

10 

10. kr. god. Efrem, Ranko 

Margareta, Greta, Biserka 

PROSE^NA ZARADA MAWA OD 300 EVRA 

U 

S 

11 

12 

Barnabe ap., Borna, Jolanda 

Ivan Fakundo, Bosiljko, Ninko 

^ 13 Sv. ANTUN PADOVANSKI, Ante 

BESPARICA TERA NA [TEDWU 

P 14 Rufin, Elizej 

P 

S 15 Sv. Vid, Modest i Krescencija 

rose~na zarada ispla}ena u aprilu 2013. godine u N 16 11. kr. god. Franjo Regis, Gvido 

Srbiji iznosila je 46.530 dinara i u odnosu na martovsku 

zaradu nominalno je ve}a za 11,6 odsto, a U 18 Marko i Marcelijan, Ljubomir 

P 17 Adolf, Laura, Bratoljub 

realno za 10.7 procenata. 

S 19 Romuald, Rajka, Bogdan 

Prose~na neto zarada na nivou Vojvodine je iznosila 47.484 ^ 20 Naum Ohridski, Silverije, Margareta 

dinara. 

P 21 Alojzije Gonzaga, Vjekoslav, Slavko 

Najve}e plate na podru~ju Ju`noba~kog okruga za april ispla}ene 

S 22 Ivan Fisher, Toma M., Paulin Noi. 

su u Novom Sadu - 60.708 dinara, a najmawe zarade imaju zaposleni na teritoriji 

op{tine Ba~ - 31.128, odnosno Sremski Karlovci - 31.757 dinara. 

Prose~na aprilska plata sa porezom i doprinosima ispla}ena 

u Srbiji iznosi 64.249 dinara. Vojvo|anski bruto prosek za plate 

ispla}ene u aprilu je 65.245 dinara, dok je prose~na zarada na nivou 

svih op{tina Ju`noba~kog okruga 75.447 dinara. Bruto zarada na teritoriji 

Sremskih Karlovca bila je 43.459 dinara i nominalno je mawa u 

N 

P 

U 

S 

^ 

P 

23 

24 

25 

26 

27 

28 

12. kr. god. Josip Cafasso, Sidonija 

RO\ENJE IVANA KRSTITELJA 

Vilim, Henrik, Adalbert 

Ivan i Pavo, Vigilije, Zoran 

]iril Aleksandrijski, Ladislav, Vlatko 

Irenej, Mirko, Smiljan, Lucija 

odnosu na prethodnu isplatu za 1,9 odsto. 

S 29 SV. PETAR I PAVAO, Kre{imir, Kre{o 

Najdebqe platne koverte u Srbiji imaju zaposleni u beogradkim 

op{tinama Stari grad i Sur~in. 

N 30 13. kr. god. Rimski prvomu~enici, Kajo 

strana 11

U 

~enici sedmih rzreda Osnovne {kole „23. 

oktobar“ u Sremskim Karlovcima polagali 

su sredinom minulog meseca probni test 

male mature iz pet predmeta. Re~ je o tzv. kompozitnom testu 

od 20 pitawa: po ~etiri iz fizike, hemije, biologije, 

geografije i istorije 

Oni su prva generacija koja }e 2014. godine na 

zavr{nom ispitu, osim pitawa iz srpskog i matematike, 

imati i kombinovani test iz pet predmeta, a novina je i to 

da }e na testu biti potpuno nepoznati zadaci. 

Sada{wa generacija svr{enih osnovaca polaga}e 

zavr{ni ispit ili malu maturu 17. i 18. juna, a do~eka}e ih 

75 odsto potpuno nepoznatih zadataka, i 25 odsto delimi~no 

poznatih. Prvog dana se polaè test iz srpskog jezika, a 

narednog test iz matematike. Preliminarni rezultati bi}e 

objavqeni 21. juna, a |aci }e „liste èqa“ za upis predavati 26. i 27. juna. Prvi upisni krug bi}e odràn 8. i 9. jula. 

Ostali osnovci na raspust }e 12. juna, a sredwo{kolci 19. juna. 

strana 12 

P 

otpredsednik 

SEDMACI POLAGALI „KOMPOZITNI„ TEST 

PROBNA MATURA SA PET PREDMETA 

FAKULTET ZA MENAXMENT U SREMSKIM KARLOVCIMA 

KONKURS ZA UPIS STUDENATA 

F 

akultet za menaxment u Sremskim 

Karlovcima objavio je konkurs za upis 

studenata u prvu godinu osnovnih 

akademskih studija u {kolskoj 2013/14. godini. Za studije 

operativnog menaxmenta i menaxment u medijima 

predvi|eno je da bude upisano po 100 studenata, dok 50 

indeksa ~eka budu}e vlasnika na studijama informatike. 

Pravo da konkuri{u imaju kandidati koji su 

zavr{ili ~etvorogodi{wu sredwu {kolu. Uz prijavu se 

prilaè svedo~anstva o zavr{enoj svakoj godini sredwe 

{kole, diploma o zavr{enoj sredwoj {koli, izvod iz 

mati~ne kwige ro|enih i dve fotografije (3,5 h 4 cm). 

Podno{ewe prijava na konkurs je do 28. juna, a objavqivawe 

redosleda prijvqenih kandidata je 29. juna. 

Polagawe ispita za proveru sklonosti i sposobnosti 

je 1. jula u 12 ~asova, a rang lista }e biti objavqena 

4. jula. Upis studenata je od 9. do 12. jula od 9 do 15 ~asova. 

FAM je raspisao i konkurs za upis studenata na master akademske studije na akreditovnom smeru za Strategijski 

menaxment. Mesta ima za 50 studenata, koji su prethodno stekli visoko obrazovawe, odnosno ostvarili minimalno 180 ili 

240 bodova. 

POMO] POKRAJINSKE VLADE 

REGRESIRAWE PREVOZA STUDENATA 

Vlade AP Vojvodine i pokrajinski sekretar za nauku i tehnolo{ki razvoj prof. dr 

Dragoslav Petrovi} i na~elnica Odeqewa za dru{tvene delatnosti Op{tine Sremski Karlovci 

Sawa Mandi} potpisali su nedavno ugovor o regresirawu prevoza studenata u 2013. godini. Za ovu 

namenu u pokrajinskom buxetu obezbe|eno je 404.000 dinara. 

Osim Op{tine Sremski Karlovci, ugovore o regresirawu 

tro{kova prevoza studenata potpisali su i predstavnici 

jo{ 31 vojvo|anske lokalne samouprave. 

Ovu povlasticu mogu da koriste studenti koji se 

{koluju na teret buxeta i koji su prvi put upisali godinu. 

Bila je ovo i prilika da se najavi akcija 

„ofanzivnij’“ izgradwe novih studentskih domova i 

otvarawe odeqewa fakulteta u op{tinama koje izraze 

takve potrebe. 

- Disperzija visokog obrazovawa imala bi veliku 

korist za razvoj tih sredina – naglasio je prof. dr 

Dragoslav Petrovi} i dodao da je to u interesu lokalnih 

samouprava, ukupnog razvoja, racionalnijeg tro{ewa sredstava, 

ali i u interesu roditeqa i samih mladih qudi koji 

kre}u u kreirawe svoje budu}nosti.

HIPPO - ME\UNARODNO TAKMIÊWE IZ ENGLESKOG JEZIKA 

KARLOVA^KE GIMNAZIJALKE NAJBOQE 

U 

~enice Karlova~ke gimnazije, Ma{a 

Be{lin i Lana Arsenijevi}, osvojile 

su prvo mesto, svaka u svojoj kategoriji, 

na Prvom me|unarodnom takmi~ewu iz engleskog jezika, 

koje je odràno 11. i 12. maja u Lidu di Jesolu (Italija). 

Svi u~esnici takmi~ewa polagali su me|unarodno 

priznate EDI-LCCI JETSET ispite, uskla|ene sa 

Zajedni~kim evropskim okvirom za jezike, a test je obuhvatao 

slu{awe, ~itawe, pisawe i usmenu komunikaciju. 

Ma{a Be{lin, u~enica druge godine 

filolo{ke gimnazije u Sremskim Karlovcima, zauzela 

je prvo mesto na B2, dok je Lana Arsenijvi}, u~enica 

tre}eg razreda, bila najboqa na C1 nivou. Pobednice su 

dobile zlatne medaqe, a o~ekuju ih i me|unarodno 

priznati sertifikati i dve nedeqe na Univerzitetu 

Hal u Velikoj Britaniji. 

Ovo me|unarodno takmi~ewe, u kojem su imali 

priliku da u~estvuju |aci iz Bosne i Hercegovine, 

Bugarske, Hrvatske, Makedonije, Crne Gore, Srbije, 

Slovenije i Italije, organizovali su Global input – LCCI 

IQ - predstavnici za Sloveniju i Balkan. 

Takmi~ewe se organizuje na lokalnom i 

me|unarodnom nivou. Na lokalnom takmi~ewu, koje je odràno 16. marta ove godine, u~estvovalo je vi{e od 1.200 

u~enika iz Srbije. U~enice Karlova~ke gimnazije Ma{a Be{lin i Lana Arsenijevi} plasirale su se me|u prvih 10, {to 

im je, prema propozicijama, osiguralo put na me|unarodno takmi~ewe iz engleskog jezika. Glavni sponzor takmi~ewa je 

EDI-LCCI, me|unarodno priznat odbor sa sedi{tem u Koventriju (Engleska). 

U SKAMIJAMA MESTA ZA 144 \AKA 

UPIS U KARLOVA^KU GIMNAZIJU 

Z 

ainteresovani |aci za upis u Karlova~ku gimnaziju 

podnosili su od 25. do 28. maja prijave i 

neophodnu dokumentaciju. Kao i prethodnih 

godina, u prvi razred ove filolo{ke gimnazije bi}e upisano 144 

u~enika, a novina je 

bilingvalna nastava 

na nema~kom jeziku, 

uz bilingvalnu nastavu 

na francuskom, 

koja je uvedena minule 

{kolske godine. 

U~enici 

koji se odlu~e za 

Slavica [okica 

nalazi se i {est |aka zavr{nog razreda O[ “23. oktobar” iz Sremskih Karlovca. 

Karlova~ka gimnazija je za sve zainteresovane osmake, od po~etka 

drugog polugodi{ta, organizovala pripremnu nastavu za polagawe prijemnog 

ispita. Nastava je bila organizovana vikendom, a ~asove je poha|alo 

oko 90 polaznika - kaè direktorka Slavica [okica. 

Kandidati upisuju filolo{ku gimnaziju prema redosledu koji se 

utvr|uje na osnovu uspeha na prijemnom ispitu, uspeha na maloj maturi i 

uspeha u prethodnom {kolovawu, odnosno op{teg uspeha u {estom, sedmom i 

osmom razredu. Kada ve}i broj kandidata od broja predvi|enog za upis ostvari 

isti broj bodova, prednost }e, ali samo do broja predvi|enog za upis, 

imati nosioci diplome „Vuk Karaxi}“, zatim kadidati koji su osvojili ve}i 

broj bodova na republi~kim i me|unarodnim takmi~ewima, kandidati oji su 

imali ve}i ukupan broj bodova na prijemnom ispitu i kandidati koji imaju 

ve}i ukupan broj bodova na zavr{nom ispitu. 

Za poloèn prijemni ispit potrebno je prikupiti najmawe po 60 

bodova iz svakog dela prijemnog ispita, a maksimalan broj bodova je 240. 

Lana Arsenijevi}, prof. Danijela Pop-Jovanov i 

Ma{a Be{lin 

KWI@EVNA OLIMPIJADA 

K 

arlova~ka gimnazija je 11. i 12. maja bila 

doma}in Prvoj kwièvnoj olimpijadi, odnosno 

republi~kom takmi~ewu sredwo{kolaca 

i |aka sedmih i osmih razreda osnovnih {kola iz Srbije. Oko 

600 u~enika pokazalo je zavidno znawe re{avaju}i 20 test 

pitawa, od teorije kwièvnosti do kwièvne kritike. 

U~enice Karlova~ke gimnazije Aleksandra Prpa i 

Marina ]aki} (mentor: prof. Qiqana Maletin Vojvodi}) 

osvojile su prvu nagradu, dok je Katarini Daki} (mentor: 

prof. Vera Giki}) pripalo tre}e mesto. 

novi smer, odnosno za upis u bilingvalno odeqewe slu{a}e na francuskom jeziku pet 

predmeta: kwièvnost, likovnu umetnost, muzi~ku umetnost, informatiku i fizi~ko 

vaspitawe. Osim toga, u toku ~etvorogodi{weg {kolovawa ima}e pet ~asova francuskog 

jezika sedmi~no i dodatna dva ~asa koja }e dràti lektor iz Francuske. 

Polagawe prijemnog ispita iz srpskog jezika i kwièvnosti, odnosno stranog jezika 

je 8 i 9. juna od 11 do 13 ~asova, a rezultati }e biti poznati 11. juna do podne. Upis 

primqenih |aka bi}e 25. juna od 8 do 14 sati. Me|u kandidatima koji su predali prijavu za upis 

MILICA FILIPOVI] 

NAJBOQI ZNALAC 

LATINSKOG 

U 

~enica 

~etvrtog razreda Karova~ke 

gimnazije Milica Filipovi} osvojila 

je prvo mesto na presti`nom 

me|unarodnom takmi~ewu iz latinskog jezika i kulturne 

istorije, koje je odràno pod patronatom UNES- 

KA „Ciceroconcordia“. 

Ceremonija dodele nagrada na ovogodi{wem 

takmi~ewu, za promovisawe sloge u Evropi i svim 

delovima sveta, prire|ena je 24. maja u Parizu. 

strana 13

S 

vetski dan Crvenog krsta 8. maj i Nedeqa Crvenog 

krsta, od 8. do 15. maja, obeleèni su u Sremskim 

Karlovcima brojnim aktivnostima, me|u kojima je i 

u~e{}e aktivista u manifestaciji „Raid Cross“ u Vr{cu, koja kroz 

razli~ite poligone i igrawe uloga isti~e zna~aj humanitarnog delovawa 

i pona{awa. 

Na smotri su u~estvovale aktivistkiwe Crvenog krsta 

Sremskih Karovaca Marija ]ur~in, Ksenija [erbexija i Ana 

Kukobat. 

Ova igrovna aktivnost bazirana je na savremnom i kreativnom 

pristupu koriste}i „Roll Play“ (igrawe uloga) koja usmerava volontere 

kroz dobro osmi{qene radne ta~ke i direktno ih uvodi u konkrentne 

situacije koje im obezbe|uju da steknu novo iskustvo i osete problematiku 

o~uvawa me|unarodnog humanitarnog prava za vreme 

oruànih sukoba. U~esnici su igrali uloge zatvorenika, civila, vojnika 

i humanitarnih radnika, ~ime su iz razli~itih uglova otkrili koje su ìvotne te{ko}e mogu}e za vreme oruànih sukoba, 

kao i pravila koja se primewuju u takvim, ekstremnim situacijma. 

Ciq smotre je bio i da se mladi volonteri Crvenog krsta druè i razmene iskustva. 

O 

p{tina Ruma bila je ove godine, posledweg vikenda u maju, doma}in Pokrajinskog takmi~ewa u pruàwu prve 

pomo}i i realisti~nom prikazu povreda, oboqewa i stawa, koje tradicionalno organizuje Crveni krst 

Vojvodine. 

Na kvalifikacionom nastupu za pokrajinsko takmi~ewe, Crveni krst Sremskih Karlovca nastupio je 25. maja sa 

ekipom podmlatka, koju su ~inili Marija ]ur~in, Milica Vu~i}evi}, Ivana Pepi}, Pe|a Zvekan, \or|e Markovi} i 

Sr|an Juri{i}. 

Na{i takmi~ari nisu izneverili o~ekivawa i za prikazan nastup i plasman na sedmo mesto od ukupno 12 ekipa, 

zasluùju ~estitke, pre svega zbog toga {to su veliki deo svog slobodnog vremena i energije uloìli u sticawe znawa i 

ve{tina koje su od op{teg zna~aja za zajednicu, ali i pojedince koji se mogu na}i u kriti~nim situacijama 

Volonteri Crvenog krsta Sremskih Karlovaca, koji su ukqu~eni u program prve pomo}i, nastavqaju sa planiranim 

treninzima i radom na popularizaciji prve pomo}i u preduze}ima i organizacijma i ve} tradicionalno u~e{}em na javnim 

skupovima, kako bi slede}e godine poku{ali da izbore jo{ boqi plasman. 

Iz sremskokarlov~kog Crvenog krsta poru~uju da su vrata ove humanitarne organizacije, za sve zaintresovane koji 

èle da steknu nova znawa i ve{tine u pruàwu prve pomo}i, {irom otvorena. 

strana 14 

„RAID CROSS“ ZA PRAKTIÂRE HUMANITARNOG PRAVA 

OBELE@ENA NEDEQA CRVENOG KRSTA 

POKRAJINSKO TAKMIÊWE U PRU@AWU PRVE POMO]I 

ZLATNA SREDINA ZA KARLOVÂNE 

KANCELARIJA ZA MLADE 

[ARENO LETO 

K 

ancelarija za mlade u Sremskim Karlovcima organizova}e tokom predstoje}ih letwih meseci veliki broj 

aktivnosti, kako bi deca i mladi letwi raspust mogli da provedu u kreativnim radionicama i druèwu 

sa vr{wacima. 

Re~ je o projektu „[areno leto“, a wegova realizacija }e osim u Sremskim Karlovcima biti i u op{tini Stara Pazova. 

Od sadràja treba ista}i zajedni~ku aktivnost dve op{tine „Dan sporta 2013“, a najve}i deo programa bi}e realizovan 

u Dvorskoj ba{ti. Nakon defilea, bi}e odigrana prijateqska utakmica u uli~nom basketu izme|u op{tinskih ekipa. 

Centralni gradski trg u Sremsim Karlovcima bi}e mesto promocije mladih i neafirmisanih muzi~kih grupa, ~ime }e 

se na neposredan na~n pruìti podr{ka wihovom radu. 

Radionica fotografije zauze}e istaknuto mesto u okviru 

predstoje}ih letwih aktivnosti pod motom „Mladi su umetnost“. 

Planirano je da uskoro bude raspisan konkurs za najlep{u fotogrfiju 

Sremskih Karlovaca, a nakon selekcije, od najboqih }e biti 

prire|ena putuju}a izlo`ba. Postavka odabranih fotografija bi}e 

podeqena sa posetiocima Magistrata, a zatim se seli u Karlova~ku 

gimnaziju. 

Mladi Karlov~ani }e, izme|u ostalog, dobiti {ansu da tokom 

leta nau~e osnovne re~i ma|arskog jezika i fraze koje se svakodnevno 

koriste u tom jeziku. 

Vikend na Glavnom trgu bi}e ispuwen filmovima neafirmisanih 

stvaralaca. 

Svi zainteresovni mogu da se jave do kraja juna koordinatoru 

Kancelarije za mlade Nemawi Tewovi}u, u zgradi Magistrata, Tatjani Latkovi}, u Tka~koj radionici, Mitropolita 

Stratimirovi}a 3 i Suzani Sgeti, u Biblioteci „Branko Radi~evi}“, Karlova~kih |aka 3.

RASPODEQENO 1.250.000 DINARA 

PODR[KA PROJEKTIMA U OBLASTI KULTURE 

O 

p{tinsko ve}e Sremskih Karlovaca podrà}e 

16 projekata u oblasti kulture u 2013. godini. 

Za raspodelu 1.250.000 dinara konkurisalo je 

30 projekata, a podnosioci predloga garantovali su da }e 

obezbediti najmawe 15 odsto vlastitih sredstava. 

Konkursom, koji je okon~an sredinom aprila, predvi|eno 

je sufinansirawe muzi~kog, likovnog i literarnog 

stvarala{tva, kao i organizovawe festivala, takmi~ewa i 

smotri, odnosno u~e{}e na manifestacijama po pozivu. 

Deset projekata podràno je sa po 86.000 dinara, dok 

je najmawi iznos sufinansirawa 50.000 dinara. 

Na buxetsku podr{ku za realizaciju projektnih 

aktivnosti iz oblasti kulture mogu da ra~unaju Dru{tvo za 

negovawe tradicija i razvoj Sremskih Karlovaca - „Letwa 

{kola crkvenog pojawa“, Pokret gorana Vojvodine - „Ritmo de la 

noche“, Regionalni centar za talente - Takmi~ewe talenata, 

Udruèwe filmskih i televizijskih radnika Vojvodine - 

„Filmsko bdewe du{e“, Biblioteka „Branko Radi~evi}“ - 

„Znamenite li~nosti i ustanove Sremskih Karlovaca“, Hor 

Eparhije sremske - „Muzi~ka razglednica“, „Brankovo kolo“ - 

Pesni~ko stvarala{tvo, Nema~ko udruèwe „Karlovic“ - 

„Festival kuglofa“, Dru{tvo za izdava~ku delatnost 

„Bistrica“ iz Petrovaradina - „Srce p~ele“, pesme Nikole 

Strajni}a, Udruèwe gra|ana „Ister“ – „Dnevnik snova - 

Santamaria della salute“, Izdava~ko preduze}e „Kairos“ – kwiga 

„Anegdote karlova~ke“, âsopis za nauku, kulturu i umetnost 

„Krovovi“ - izdavawe ~etvorobroja, Kulturni centar 

„Karlova~ka umetni~ka radionica“ - „Podunavska likovna 

kolonija“, kao i @arko Dimi} i \or|e Bo{kovi} - 

Istraìvawe „Knezovi, predsednici i gradona~elnici 

Sremskih Karlovaca od 1555 do 2012“, OKUD „Brankovo kolo“ 

– „Smotra folklora“ i Kreativni klub „EDUKO“ - „Letwi 

obrazovni kamp“. 

FESTIVAL KRATKIH KWI@EVNIH FORMI „AVA 2013“ 

MINIMAKS POÂSNI VITEZ SRPSKOG HUMORA 

U 

Sremskim Karlovcima je zavr{en prvi festival kratkih kwièvnih formi „AVA 2013“, koji je bio posve}en 

aforizmu, vicu i anegdoti. Organizacioni odbor Festivala, proglasio je preminulog Milovana Ili}a 

Minimaksa „po~asnim vitezom srpskog humora“, naveli su organizatori na ~elu sa Dimitrijem Panfilovim. 

Panfilov je rekao da je Ili}u priznawe dodeqeno na desetogodi{wicu smrti, iako mu ono nije potrebno, ali jeste onima 

koji su po{tovali wegov rad, posebno emisije „Maksovizija“, „Od glave do pete“ i „Tup-tup“. 

Panfilov je pozvao u~esnike festivala da se sete 

„vatrometa Minimaksove duhovitosti, muwa wegovog uma, britke 

dosetke, qudske topline i skromne, prijateqske du{e“. Na Festivalu 

„AVA 2013“ u~estvovali su aforisti~ari Aleksandar Baqak, 

Dragutin Mini} Karlo, Aleksandar ôtri} i Milan Todorov. 

U okviru Festivala, za u~enike Karlova~ke gimnazije prethodno 

je odràn „âs savremene srpske satire“ i predstavqena je Antologija srpskog 

aforizma za decu i mlade „Razdeqak“, koju je priredio Aleksandar 

ôtri}, a objavio Zavod za uxbenike. 

Inicijativu za odràvawe festivala pokrenula je profesorka 

kwièvnosti Sawa Panfilov, koja je istakla da je èqa wenog supruga 

Dimitrija i we bila da se na ovakav na~in bar malo oduè divnoj 

varo{ici Sremskim Karlovcima, koja ih je primila u svoje naru~je. 

IZLO@BA DEÎJIH SLIKARSKIH RADOVA 

STAZAMA PRVE SRPSKE CRTA^KE [KOLE 

U 

Galeriji Kulturnog centra „Karlova~ka umetni~ka radionica“ 23. maja otvorena je izlo`ba de~ijih 

radova, u~enika od petog do osmog razreda Osnovne {kole „23. oktobar“. Izlo`bu kreativnog stvarala{tva, 

uz podse}awe na 

~iwenicu da je upravo u Sremskim Karlovcima 

1809. godine osnovana prva srpska Crta~ka 

{kola, kao i na zna~aj koji danas ima likovno 

vaspitawe, otvorio je akademski vajar \or|e 

Lazi} ]ap{a. 

Ovaj kulturni doga|aj plod je jednogodi{weg 

rada sremskokarova~kih osnovaca i profesorice 

likovne kulture Olge Maravi}, koja je 

na najboqi na~in i prakti~no pokazala da je 

likovno vaspitawe predmet koji nudi najve}u 

slobodu i raznovrsnost, kako u oblasti didakti~kih 

re{ewa, tako i u pogledu programirawa 

nastave, maksimalo po{tuju}i kreativni potencijal 

svakog |aka. 

Zamisao je da na ovakav na~in i ubudu}e 

veliki broj mladih i talentovanih |aka dobije 

priliku da kroz umetni~ko istraìvawe i 

stvarawe, pokaè svoje slikarske sposobnosti na izlo`bi krajem {kolske godine. Bi}e to, svakako, i lepa prilika da 

se na{im sugra|anima pokaè da i kod nas postoje mladi i talentovani umetnici koji zasluùju {iroku podr{ku. 

strana 15

SPORT 

strana 16 

DVA MILIONA ZA SPORT 

PRAVILNIK O FINANSIRAWU KLUBOVA 

O 

p{tinsko ve}e Sremskih Karlovaca usvojilo je Pravilnik o finansirawu sportskih klubova, kojim se 

reguli{e na~in finansirawa i visina sredstava, uvaàvaju}i, pre svega, masovnost i razvoj {kolskog 

sporta. 

U op{tinskom buxetu je u ovoj godini za sport nameweno 2.000.000 dinara, a sredstva za aktivnost klubova }e biti 

raspore|ivana kvartalno. 

Klubovi su obavezni da Op{tinskom ve}u i Sportskom savezu, koji je zaduèn za raspodelu novca, dostave predlog 

tro{ewa sredstava, po{tuju}i vaè}u zakonsku regulativu, kao i uputstva Odeqewa za buxet. 

Ovaj Pravilnik }e se primewivati do 31. decembra 2013. godine. 

AKCIJA „SPORT U [KOLI“ 

NEAKTIVNOST KOBNA PO ZDRAVQE DECE 

U 

sali Osnovne {kole „23. oktobar“ u Sremskim 

Karlovcima nedavno je po~ela realizacija 

besplatnog programa „Sport u {koli“, koji treba 

da raznovrsnim motori~kim aktivnostima doprinese razvoju 

dece, zadovoqewu potreba za kretawem, kao i da da zna~ajan 

doprinos razvoju zdravstvene kulture. 

Programski sadràji su usmereni ka razvijawu fizi~kih 

sposobnosti kod dece i to prvenstveno koordinacije, preciznosti, 

pokretqivosti i izdr`qivosti, a zna~ajno je i to {to je program 

koncipiran tako da kod najmla|ih razvija ose}aj i potrebu za 

druèwem i zajedni{tvom. Negovawe takmi~arskog duha kod dece 

je va`na komponenta ukupnog razvoja li~nosti, a posebno je va`no 

da oni kroz takmi~ewe nau~e da prihvate i poraz i pobedu i svoje 

pozicionirawe u grupi u periodu odrastawa. 

U Sremskim Karlovcima su u ovaj program ukqu~ena deca drugog, tre}eg i ~etvrtog razreda, a grupe broje po 25 

mali{ana. 

Program „Sport u {koli“ sprovodi se dva puta nedeqno po dva ~asa do kraja {kolske godine. Za vreme letweg raspusta 

predvi|ena je pauza, a nastavak programa se o~ekuje u septembru. 

Za sprovo|ewe vannastavnog {kolskog programa, angaòvan je profesor fizi~kog vaspitawa Nenad Milenkovi}. 

- Drago mi je {to je odziv dece dobar i {to }emo na ovaj na~in skrenuti pa`wu na zna~aj bavqewa fizi~kim 

aktivnostima i bitnu ulogu sporta u razvoju mladih - isti~e prof. Nenad Milenkovi}, podse}aju}i da deca na taj na~in 

ja~aju duh i telo i razvijaju svoje sposobnosti. 

Prema wegovim re~ima, primenom sredstava fizi~kog vaspitawa i treninga, otvara se mogu}nost za sticawe 

novih znawa, ve{tina i navika neophodnih za usvajawe motori~kih aktivnosti. 

KLUB PENZIONERA „BRATSTVO-JEDINSTVO“ 

MAJSKI SPORTSKI SUSRETI PENZIONERA 

K 

lub penzionera i starijih gra|ana 

„Bratstvo-jedinstvo“ 

u 

sremskokarlova~kom nasequ Dudara 

organizovao je nedavno desete Majske sportske susrete 

penzionera. 

U sportskom nadmetawu u ~etiri discipline 

u~estvovali su prijateqi iz klubova iz Novog Sada, 

Futoga i [apca. 

Jubilarnu sportsku manifestaciju otvorio je 

~lan Op{tinskog ve}a Stojan Ruì}, a dobrodo{licu i 

puno uspeha na sportskim terenima gostima je poèleo i 

predsednik Kluba Steva Beqan. 

Prvo mesto u ekipnoj konkurenciji u disciplini 

„pikado“ pripalo je veteranima iz [apca, dok su najboqi u 

„plo~icama“ i „vise}oj kugli“ bili doma}i takmi~ari. 

^lanovi novosadskog kluba imali su najvi{e uspeha u 

{ahu. 

U pojedna~noj konkurenciji u „plo~icama“ prvo mesto je osvojio doma}i takmi~ar Jovo Pilipovi}, a prvo mesto je 

pripalo i Iliji Maji}u u „vise}oj kugli“. Bosa Bala} bila je najboqa u pikadu, dok su u borbi na 64 crno-bela poqa 

najvi{e pokazali ~lanovi ekipe „Boqi ìvot“ iz Novog Sada Ferenc Olah, Ramo Mujagi} i Qubi{a Kozmanovi}. 

Doma}in takmi~ewa obezbedio je pehare za osvaja~e prvih mesta, dok su takmi~arima za osvojena prva tri mesta 

u svim disciplinama uru~ene diplome.

SPORT 

FUDBALSKI KLUB „STRA@ILOVO” 

VRATILA SE BUBAMARA 

F 

udbalski klub „Sraìlovo“ dobio je nedavno 

novu {ansu za ìvot. Sabor kluba imenovao je 

novu Skup{tinu, koju ~ini 21 ~lan, a za 

predsednika je izabran Vladimir Pono}ko. Imenovana je i 

peto~lana komisija ~iji je zadatak da u narednom periodu istraì 

sve mogu}nosti kako bi se ovaj sportski kolektiv, s tradicijom 

dugom 95 godina, postavio na zdrave noge. 

Novoformiranu komisiju, koja bi trebalo da zakaè 

Skup{tinu kluba na kojoj }e, izme|u ostalog, biti izabran Upravni 

odbor, ~ine Ivana Mecing, Nikola Kneèvi}, Branislav 

Smiqani}, Vlada Radakovi} i Nikola Veselinovi}. 

Za sada je izvesno da }e pri klubu po~eti da radi {kola 

fudbala, i da je za reaktivirawe kluba obezbe|ena zna~ajna 

podr{ka Sportskog saveza Sremskih Karlovaca. 

U Fudbalskom klubu ~vrsto veruju da su na pravom putu da, 

uz pomo} op{tine i sponzora, obezbede uslove za rad i da ponovo vrate, pre svega najmla|e, na fudbalski teren. Onima koji su ovaj 

klub, pre svega zbog imovine, gledali kao plen ovde, kako isti~u, nema mesta. 

Podsetimo, Fudbalski klub „Straìlovo“ izborio je titulu prvaka Novosadske lige u sezoni 2010/2011., ali je ve} 

naredne godine u vi{em rangu takmi~ewa, u Podru~noj ligi Novog Sada, doìveo rezultatski i organizacioni brodolom, koji je za 

posledicu imao i odustajawe od taqeg takmi~ewa. 

KARATE KLUB „IMPULS“ 

TAWA @UNI] I PETAR BAJI] OSVAJAÎ KUPA 

N 

ajuspe{niji sremskokarlova~ki karatisti u kadetskoj, 

juniorskoj i konkurenciji mla|ih seniora opravdali su 

o~ekivawa na finalnom Kupu Srbije odrànom 19. maja u 

Novom Sadu. Tawa @uni} (juniorke, +58) osvojila je prvo mesto i na ubedqiv 

na~in nastavila da potvr|uje svoj reprezentativni kvalitet i u juniorskoj 

konkurenciji. Titula najusp{nijeg (juniori, -70) pripala je i Petru Baji}u, 

dok su tre}eplasirani bili Aleksandar Tintor (junior, -70) i Stefan 

[olevi} (mla|i seniori, -78). 

Sjajan nastup 19. maja imao je i Mihajlo Popovi} na Kupu podunavskih 

zemaqa - „Novi Sad Open“. 

I najmla|i ~lanovi ovog sportskog kolektiva imali su nastup vredan 

pa`we. Na kupu mladosti, odrànom 18. maja u Zemunu. Prva mesta osvojili su 

Milica Mirkov (kate, devoj~ice 2007, ùti pojas) i Jelena @eravi} (kate, 

devoj~ice 2003, oran`/crveni pojas), dok su bronzana odli~ja pripala Anastasiji 

Mirkov (kate, devoj~ice 2001, oran`/crveni pojas), Nikoli Macakawi (kate, 

de~aci 2003, oran`/crveni pojas) i Ivani Malba{i (borbe, devoj~ice 2001, +45). 

PLANINSKI BICIKLIZAM 

NA TRONU SAMO KARLOVÂNI 

N 

ajboqi srpski voza~ u planinskom biciklizmu, Bojan \ur|i} 

iz Sremskih Karlovaca, koji vozi za kragujeva~ki „Radni~ki“, 

pobedio je u tre}oj ovogodi{woj trci za MTB ligu u [idu, na 

izleti{tu Lipova~a. 

\ur|i} je po veoma te{kim uslovima za vo`wu, u konkurenciji najboqih 

srpskih bajkera i gostiju iz Bosne i Hrvatske, pretekao sugra|anina Marka 

Popovi}a, koji vozi za BK „Novi Sad“, i koji je ujedno bio i najboqi voza~ do 23 

godine. 

Ovo je, nakon trijumfa u prvoj trci u Ribarskoj bawi, druga pobeda u 

sezoni Bojana \ur|i}a. I u Ribarskoj bawi drugo mesto pripalo je na{em najboqem 

mladom voza~u Marku Popovi}u. 

Marko Popovi} je sjajnom vo`wom trijumfovao u drugoj trci Lige Srbije 

koja je voèna na Avali. Popovi}, koji je sveukupni pr{logodi{wi pobednik Lige 

Srbije i dràvni prvak u kategoriji do 23 godine, na Avali je pobedio ispred 

Bojana \ur|i}a. 

Sedmostruki {ampion Srbije u planinskom biciklizmu Bojan \ur|i} 

pobedio je i na tradicionalnom, 21. Fru{kogorskom MTB maratonu. Stazu dugu 81 

km, sa ukupno 3.000 m visinske razlike, pre{ao je za tri sata i 57 minuta popraviv{i 

rekord staze za dva minuta. Drugo mesto pripalo je Marku Popovi}u. 

Marko Popovi} 

strana 17

CRNA 

HRONIKA 

SPASOJE I. OBOGATIO DOSIJE 

POKU[AO DA OTME AUTOMOBIL 

S 

remskokarlova~ka policija odredila je meru zadràvawa Spasoju I. (1980) iz Sremskih Karlovaca zbog 

osnovane sumwe da je po~inio krivi~no delo razbojni{tva u nasequ Kara{. Osnovano se sumwa da je on, uz 

pretwu noèm, 18. maja oduzeo kqu~eve automobila i saobra}ajnu dozvolu me{taninu Atili T. (1961). Kada 

je poku{ao da odveze ukradeni automobil, policajci su ga u tome spre~ili, ali ih je osumwi~eni pritom vre|ao i pruò im 

otpor. 

Osumwi~eni S.I. je uz krivi~nu prijavu doveden istra`nom sudiji Osnovnog suda u Novom Sadu na saslu{awe. 

KRIVI^NA PRIJAVA MALOLETNIKA 

UKRAO MOBILNE TELEFONE 

P 

olicija u Sremskim Karovcima podnela 

je krivi~nu prijavu protiv 

me{tanina A. [. (1996) zbog osnovane 

sumwe da je po~inio krivi~no delo kra|e. On se tereti 

da je 29. maja u dvori{tu Osnovne {kole „23. oktobar“, 

izme|u 13.30 i 14 ~asova, otu|io iz |a~ki torbi dva 

mobilna telefona od u~enika osmog razreda. 

Telefoni su vra}eni vlasnicima, a policija je 

protiv A. [. podnela krivi~nu prijavu u redovnom postupku 

zbog kra|e. 

KOMOTNIJE DO LI^NE KARTE I PASO[A 

VERBALNI SUKOB PRERASTAO U FIZI^KI 

KRIVI^NA PRIJAVA 

ZA TE[KU POVREDU 

Z 

bog 

osnovane sumwe da je 29. maja oko 15.20 

~asova naneo te{ke telesne povrede u~eniku 

Karlova~ke gimnazije N.B. (1986) iz Novog 

Sada, sremskokarlova~ka policija podnela je krivi~nu prijavu 

protiv Nemawe L. (1989) iz Sremskih Karlovaca. 

Osumwi~eni se tereti da je nakon verbalnog a zatim 

i fizi~kog obra~una, primenom sile, naneo te{ku telesnu 

povredu maloletnom. Osim toga, protiv Nemawe L., podneta je 

i prekr{ajna prijava zbog vo`we automobila trotoarom, {to 

Zakon o bezbednosti saobra}aja ne poznaje. 

BEZ NEPOTREBNOG ADMINISTRIRAWA 

G 

ra|ani Srbije vi{e ne}e morati organima dràvne uprave da prilaù izvod iz mati~ne kwige ro|enih, potvrdu 

o dràvqanstvu i druga dokumenta ukoliko èle da izvade li~nu kartu ili paso{, jer }e sva potrebna dokumenta 

pribavqati ~inovnici. 

Nacrt Zakona o op{tem upravnom postupku predvi|a obavezu radnika organa uprave da sami pribave podatke koji se 

vode u slu`benim evidencijama i javne isprave koje se na osnovu wih izdaju. Time se gra|ani osloba|aju nepotrebnog administrirawa, 

gubqewa vremena i novca. Gra|anima }e biti omogu}ena i pravna za{tita ukoliko oni koji pruàju javne usluge to 

ne ~ine na uredan i kvalitetan na~in. 

PLUS 

MINUS 

ZAMENA DOTRAJALIH BANDERA 

(Kara|or|eva ulica: pouzdano i bezbedno) 

strana 18 

PULS 

GRADA 

ZABORAVNI MAJSTORI RU@E OKOLINU 

(Naseqe bra}e Dejanovi})

R o | e n i 

Iz mati~arske bele`nice 

D E V O J ^ I C E: 

Nikolina Vu~enov - Milica i Igor 

(7. maj 2013.) 

Lucia Vrban - Luka i Sandra 

(15. maj 2013.) 

Marina Ma - Xiange Chun Xia i Ma Qunyong 

(16. maj 2013.) 

Nikolina Qepoja - Qiqana i Gojko 

(16. maj 2013.) 

Helena Pani} - Mirjana i Branislav 

(31. maj 2013.) 

Nikolina 

Vu~enov 

Sweàna Prica i 

Vuka{in Trbojevi} 

V e n ~ a n i 

Jelena Tegeltija i Branimir Nosal 

(4. maj 2013.) 

Danica Keki} i Darko Nedi} 

(11. maj 2013.) 

Jovana Radusin i Aleksandar Lazi~i} 

(11. maj 2013.) 

Zagorka Ili~i} i David Mili~i} 

(12. maj 2013.) 

Jelena Baluban i Lazar Milovi} 

(18. maj 2013.) 

Stana Vrli} i Vladimir Vrli} 

(18. maj 2013.) 

Sowa Gomer~i} i Nikola [arac 

(18. maj 2013.) 

UMRLI u Sremskim Karlovcima: 

Sofija Brki} (9.4.1939 - 7.5.2013.) 

Bra}e An|eli}a 79 

Miloica âlama} (10.6.1962 - 28.4.2013.) 

êratska 26 

Mirko Vi{ekruna (1.11.1927 - 9.5.2013.) 

Milo{a Crwanskog 30 

Stanko Periz (17.5.1938 - 21.5.2013.) 

Ivana Filipovi}a 72 

Sawa Bara{evi} i Nemawa Skakavac 

(25. maj 2013.) 

Sweàna Prica i Vuka{in Trbojevi} 

(25. maj 2013.) 

Ana Naumovi} i Stevan Ogwenovi} 

(25. maj 2013.) 

Milica Cvetkovi} i Ivan Sto{i} 

(26. maj 2013.) 

Marija Tomi} i Nikola Vojnovi} 

(26. maj 2013.) 

VIII-3 

1973. 

O[ “ 23.oktobar” 

Sremski Karlovci 

Gorwi red: Borislav Radowi}, Dinko Koska, Mirjana Da~i}, Jadranka @dero+, Ruìca âki}, Vesna Zavarko, Nikola 

Teskera, Rosa Bosni}, Nevenko Bubuq, Miroslav Vidovi}, Boìca Renduli}, Marjan â~i}, Mirjana Kraguq, Boìca 

[entaler, Zoran Cvetkovi}, Katica Raketi}, Ruìca Bart 

Dowi red: Novo @dero, Slavica [ebaq+, Jela Mi{i}, Vladislava Setler, Qubica Savi}, Jelena Pejak - razredni 

stre{ina (nastavnik geografije), Luca Sabqi}, Qiqana Popovi}, Anica Bo{wak, Zdenka Galambo{, @arko Rankovi} 

strana 19

PRILOZI ISTORIJI ARHIVA 

KARLOVA^KOG 

A^KOG MAGISTRATA 

autor: 

@arko Dimi}

PRILOZI ISTORIJI ARHIVA 

KARLOVA^KOG 

A^KOG MAGISTRATA 

N 

akon osnivawa Arhiva Istorijskog instituta Srpske akademije nauka Sremski 

Karlovci, svega nekoliko godina posle zavr{etka Drugog svetskog rata, na 

inicijativu organa NR Srbije i Srpske akademije nauka, do{lo je do sporazuma 

izme|u Svetog arhijerejskog sinoda Srpske pravoslavne crkve i Srpske akademije nauka, 

kojim je Sinod, odlukom od 21. juna 1949. godine, predao Akademiji „na ~uvawe i definitivno 

ure|ewe arhive Mitropolije i Konzistorije Sremsko-karlova~ke“, zadràvaju}i pravo vlasni{tva 

nad wima. To je bilo 

su{tinsko i spasonosno re{ewe 

dve zna~ajne srpske institucije, s 

obzirom na to da su arhiv, ali i 

mnoga umetni~ka, crkvena, kulturna 

i druga materijalna dobra, strahovito 

stradala od usta{kofa{isti~ke 

vlasti na prostorima 

NDH, a time i Srema, te je postojala 

opasnost da se ova necivilizacijska 

tendencija „razvla~ewa“ i 

uni{tavawa nastavi i nakon 

zavr{etka rata. To je ovim sporazumom 

spre~eno i Arhiv je i zvani~no 

po~eo da radi ve} 1. decembra 1949. 

godine. Osim brige za arhivsku 

gra|u od neprocewive vrednosti, 

wene obrade i za{tite, gra|a je 

ure|ena, a time je postala dostupna i mnogobrojnim istraìva~ima iz zemqe i inostranstva. 

Nedugo zatim, uz saglasnost i pismene odluke nadle`nih organa u Sremskim Karlovcima, 

1950/51. godine Arhivu su predati na ~uvawe i kori{}ewe preostali sa~uvani spisi 

Karlova~ke gimnazije, wenog patronata i starateqstva, ali i Karlova~kog magistrata i 

Gradskog poglavarstva. Tako|e, preuzet je i deo arhivskog fonda Narodnog odbora Op{tine 

Sremski Karlovci, dok je ostatak gra|e preuzet 1976. godine. 

Posle reorganizacije Akademije, Arhiv je dobio dana{wi naziv Arhiv Srpske 

akademije nauka i umetnosti u Sremskim Karlovcima. 

Arhiv Karlova~kog magistrata vodi se pod odrednicom Uprava i javne slu`be. 

Arhivska gra|a podeqena je hronolo{ki: 

Karlova~ki magistrat Sremski Karlovci (ne kasnije od 1713-1918), 1713, 1722, 1738, 

1745/1772, 1734/1775, 1784/1792, 1796, 1798/1799, 1801-1918; Regesta 1713-1892, 1801-1808; 

Gradsko poglavarstvo Sremski Karlovci (1918-1944), 1941-1944; 

Narodni odbor op{tine Sremski Karlovci (1944-1962), 1944-1962. 

Gra|a je sme{tena u ukupno 1039 arhivskih kutija. 

U svojoj pro{losti Arhiv Karlova~kog magistrata stradavao je u direktnim ratnim operacijama 

(Austro - Turski rat 1716-1718) delom u procesu sklawawa, tj. izme{tawa, u 

poàrima u nekoliko mahova (1788-1798). Arhiv je sklawan nakon napada Hrabovskog na 

Karlovce 1. juna 1848. Gra|a je tako|e „pro~e{qana“ i uni{tavana 1914-1918 i 1941-1945 

godine, deo gra|e je uni{tavan i nebrigom, nestru~nim rukovawem arhivskim materijalom, 

ali i lo{im sme{tajnim uslovima.

U tom smislu interesantna su i dva arhivska dokumenta, koja se odnose na inventar i 

popis najzna~ajnijih dokumenata za Karlova~ki magistrat i Karlova~ki vojni komunitet. O 

ovim dokumentima, a to su inventari carskih za{titnih pisama, privilegija, potvrda, 

donacija, dekreti, originalne poveqe, granice poseda karlova~ke op{tine, nagodbe, reambulacije, 

urbarijumi, i sl., zatim popis o prisutnim aktima, protokolima, ra~unima, registri, 

prepisi i dr. Dakle, popis spisa koji se nalaze u pravnom, politi~ko - ekonomskom i odeqewu 

{tampanih i litografskih 

dokumenata gde se nalaze Kwiga 

zabrana, Kwiga paso{a, Kwiga 

ènidbenih dozvola i sl. 

Kao {to }emo videti iz dokumenata 

koja su u originalu pisani 

na nema~kom jeziku po nare|ewu 

oberinspektora majora Tadije fon 

Esterajhera iz 1781. godine i 

vrhovnog austrijskog inspektora 

svih vojnih komuniteta u 

Kraqevini Slavoniji i 

Vojvodstvu Srem. 

Dakle, prema odluci sa 

najvi{eg mesta morali su svi vojni 

komuniteti, pa sa wima i karlova~ki, 

urediti svoje arhive, popisati dokumenta i ista ~uvati. S vremena na vreme je stawe, 

wihov broj i uslovi u kojima su ~uvani proveravan od strane inspektora ili inspekcija 

Vojnih komuniteta. Takva jedna inspekcija pregledala je 8. maja 1848. godine Arhiv 

Karlova~kog vojnog komuniteta koja se nalazila u Karlova~kom magistratu i o tome je 

sa~inila precizan zapisnik. Sigurno je da su ovakvi popisi sa~iwavani i prilikom primopredaje 

du`nosti u Komunitetu. 

Zanimqivo je da je inventar i 

popis arhivalija sa~iwen 8. maja 

1848. godine, kada je u Karlovcima 

nakon odràne Majske skup{tine 

vrilo kao u ko{nici. Karlovci su 

bili prepuni naroda i naoruànih 

grani~ara, progla{ena je Srpska 

Vojvodina, ali to, kao {to vidimo, 

nije ometalo zvani~ne vlasti da 

rade svoj redovan posao. Ovaj 

popis bio je od izuzetnog zna~aja 

uo~i po~etka ratnih operacija, 

kada su dokumenta iz popisa 

inventara sigurno morala biti 

spakovana, sklowena i za{ti}ena. 

Nemamo podataka da li su i ova 

dokumenta Karlova~kog magistrata bila slata sa arhivom Mitropolijsko-patrijar{ijskog 

arhiva za Beograd. 

Interesantno je prikazati {ta se sa nekim od ovih dokumenata iz popisa arhiva 

Karlova~kog magistrata de{avalo u periodu nakon, a mo`da i pre Drugog svetskog rata. Neka 

dokumenta, kao {to je Registar pisama Pravoslavnog ob{}estva karlova~kog od 1720-1790, 

br. 1-13 zati~emo u Gimnazijskom arhivu. Zatim, „Salva quardija“, za{titno pismo, koje izdaje 

car Karlo VI 19. jula 1720. godine Karlova~koj op{tini, nalazi se u Gradskom muzeju u 

Sremskim Karlovcima.

Dok Registar pisama Karlova~ke op{tine br. 1. od 28. septembra 1720. godine nalazimo 

u Gimnazijskom arhivu. Zatim poveqa cara Karla VI izdana Karlov~anima 1721. godine ~uva 

se (~uvala se) u Gradskom muzeju u 

Sremskim Karlovcima. Svakako da bi bilo 

preko potrebno ova i druga dokumenta, koja 

su nedostaju}a prikqu~iti Arhivu 

Karlova~kog magistrata. U tom smislu ovi 

popisi su nama danas dragoceni. 

S druge strane, imamo pregled na~ina 

ure|ewa tada{wih Arhiva vojnih komuniteta 

u Kraqevini Slavoniji i 

Vojvodstvu Srem, tj. u vojnoj granici. Pred 

nama je svakako i jedan organizovan i 

dobro ure|en pristup vo|ewa vlasti u 

tada{wem slobodnom vojnom komunitetu 

Karlovci. 

Prvi dokument je Inventar zna~ajnih dokumenata vezanih za status i pro{lost varo{i, a 

drugi je iskaz ili popis od 1720. do 1847. godine. Sa~iweni su istog dana, 8. maja 1848. godine. 

Prvi dokument (inventar) nema svoj broj, ve} se nalayio hronolo{ki u Arhivu Karlova~kog 

mgistrata za 1848. godinu. Drugi dokument ima svoj delovodni broj.

prilozi istoriji arhiva karlova^kog magistrata - karlovackilist.co.rs

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?