Miroslav Samardžić Tranzicija i manjine u Vojvodini Autonomna ...
Miroslav Samardžić Tranzicija i manjine u Vojvodini Autonomna ...
Miroslav Samardžić Tranzicija i manjine u Vojvodini Autonomna ...
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Tokom devedesetih u Vojvodinu su permanentno stizale izbeglice iz bivših<br />
jugoslovenskih republika. Najveći talas dogodio se avgusta 1995. posle pada Kninske krajine.<br />
Izbeglice su u dva maha popisivane, 1996. i 2001. Donosimo uporedo rezultate ovih popisa.<br />
SRBIJA<br />
Izbeglice Druga ratom ugrožena lica Ukupno<br />
1996. 537.937 79.791 617.728<br />
2001. 377.731 74.249 451.980<br />
VOJVODINA<br />
Izbeglice Druga ratom ugrožena lica Ukupno<br />
1996. 229.811 29.908 259.719<br />
2001. 183.721<br />
Dakle, od ukupnog broja lica sa izbegličkim statusom 54,4% boravi u <strong>Vojvodini</strong>.<br />
Izbeglicama treba dodati i druga lica ugrožena ratom (to su lica ugrožena ratom koja nemaju<br />
status izbeglica). U podacima Komesarijata za izbeglice njihov broj za Vojvodinu nije posebno<br />
iskazan. Takođe, prema podacima UNHCR-a, u <strong>Vojvodini</strong> se nalazi 10.910 raseljenih lica sa<br />
Kosova. Broj izbeglih je 2001. nešto manji nego 1996, ali razlika je znatno manja ukoliko se<br />
dodaju raseljena lica sa Kosova. Treba imatu u vidu činjenicu da je ogroman deo lica pobeglih<br />
sa Kosova smešten na teritoriji centralne Srbije-176.219-94,2%.<br />
1.2. Etnički mešoviti brakovi u <strong>Vojvodini</strong><br />
Jedan od najpoznatijih istraživača etničkih odnosa u bivšoj Jugoslaviji Ruža Petrović<br />
ukazivala je svojevremeno da je Vojvodina ne samo etnički najheterogenija oblast u Jugoslaviji<br />
već istovremeno "oblast u kojoj se najintenzivnije odvijaju etnogenetski procesi povezivanja<br />
različitih grupa". 2 Ista autorka tvrdi da je Vojvodina bila na prvom mestu po učestalosti etnički<br />
mešovitih brakova, ne samo u bivšoj Jugoslaviji nego i u Evropi. Ruža Petrović uočavala je da je<br />
i relativni obim alterofonije (nepoklapanje nacionalnosti i maternjeg jezika) u <strong>Vojvodini</strong> bio u<br />
vreme popisa 1981. znatno veći nego u ostalim delovima zemlje: Vojvodina 5,6%, Jugoslavija<br />
3,3%, Srbija bez pokrajina 2,8%, Kosovo 1,8%. 3 Ovome treba dodati da je prema popisu 1981.<br />
udeo Jugoslovena u <strong>Vojvodini</strong> bio 8,2%, što je, uz Hrvatsku , bilo najviše u Jugoslaviji (Hrvatska<br />
8,2%, BiH 7,9%). Obično se udeo mešovitih brakova u nekom etnički heterogenom društvu<br />
uzima kao jedan od glavnih indikatora etničkih odnosa. Donald Horovic navodi da je nivo<br />
egzogamije u ozbiljno podeljenim društvima obično ispod 10% a i niže ukoliko se posmatraju<br />
brakovi između pripadnika najkonfliktnijih grupa. Horovic navodi da je u celoj [ri Lanki 1949. bilo<br />
samo 167 brakova između supružnika Sinhaleza i Tamila. 4 Prema istraživanjima Ruže Petrović,<br />
udeo etnički mešovitih brakova u 1981. u bivšoj Jugoslaviji i po republikama izgledao je ovako:<br />
Jugoslavija 13,0%<br />
BiH 12,0%<br />
Crna Gora 13,8%<br />
Hrvatska 17,0%<br />
Makedonija 8,2%<br />
Slovenija 10,9%<br />
Srbija 13,0%<br />
Srbija bez pokr. 9,7%<br />
SAP Vojvodina 27,3%<br />
SAP Kosovo 6,1%<br />
Izvor: Ruža Petrović, Etnički mešoviti brakovi u Jugoslaviji, Beograd, 1987, str. 60<br />
2 Ruža Petrović - Etnički procesi u <strong>Vojvodini</strong> danas, Savremenost 7-8/1989<br />
3 Petrović, isto<br />
4 Donald. L. Horowitc, Ethnic Groups in Conflict, University of California Press, Berkley, Los<br />
Angeles, London 1985. p.62<br />
7
Change language