Miroslav Samardžić Tranzicija i manjine u Vojvodini Autonomna ...
Miroslav Samardžić Tranzicija i manjine u Vojvodini Autonomna ... Miroslav Samardžić Tranzicija i manjine u Vojvodini Autonomna ...
znatno su redukovani standardi koji su važili u SAP Vojvodini do Miloševićevog dolaska na vlast, ali ni Miloševićevi pravni propisi nisu bitno zaostajali za važećim međunarodnim u ovoj oblasti. Nevolja je bila što zakonske odredbe veoma često nisu poštovane. Iako krajnje agresivan, Miloševićev režim nije u potpunosti razorio potencijale za etničku toleranciju u Vojvodini, u kojoj i dalje postoje procesi etničkog povezivanja. Prilikom donošenja novih propisa, pored zaštite nacionalnih zajednica i njihovih pripadnika, valja voditi računa i o potrebi transetničkih formi društvene integracije. Demografske, kulturne i političke prilike u Vojvodini ne zahtevaju drastična rešenja po kojima je etničko razdvajanje jedini način za etničku koegzistenciju. Nacionalne zajednice u Vojvodini pokazuju dovoljno otvorenosti i trpeljivosti, pa bi, po našem mišljenju, bilo prerano, pa i opasno, odbaciti zajedničke institucije kao navodno nepodesne za ostvarivanje manjinskih prava. Naravno, nužno je da one budu organizovane tako da svakoj zajednici i pojedincu omoguće u najvećoj mogućoj meri priznavanje posebnosti. Institucije bi trebalo organizovati polazeći od principa etničke pripadnosti kao ličnog izbora tako da svaki pojedinac može slobodno da bira da li će ispoljavati svoju etničku posebnost ili neće, da li će koristiti zajedničke ustanove ili zasebne, etničke. Ne smeju se građani prisiljavati putem institucionalnih aranžmana da preko svoje volje prihvataju neki etno-kulturni identitet. Pravo prisilnog nametanja identiteta nema ni većinska ni manjinska zajednica. Pored ravnopravnosti pripadnika manjina i ostvarivanja njihovih prava, neophodno je ohrabrivati i podsticati i interkulturalnu komunikaciju. Zaštita manjina ne sme ići nauštrb postizanja drugih društvenih ciljeva, a prilikom usvajanja novih rešenja valja voditi računa da institucionalni aranžmani odgovaraju stvarnim potrebama manjisnkih zajednica a ne interesima etničkih oligarhija, koje često užegrupne interese nameću kao opšte. Osim toga, mnoge delatnosti nemaju u Vojvodini etničku dimenzijuj pa se i ne mogu rešavati posebno, po etničkim grupama. Liberalnija atmosfera posle Miloševićevog pada dovela je i do slobodnijeg ispoljavanja manjinskih nacionalizama. Ovi nacionalizmi od dominantnog srpskog ne razlikuju se bitno u osnovnoj postavci da pojedinac treba da bude podređen zajednici kaja se reprodukuje nametanjem tradicionalnih vrednosti i narodne kulture. Ovakav konzervativni multikulturalizam veoma je uticajan u Vojvodini i u značajnoj meri odgovaran je za neka rešenja u oblasti zaštite manjina. Na etničke odnose u Vojvodini utiču i postupci tzv. matičnih država, a mađarski statusni zakon u tom pogledu najizrazitiji je primer. Posledica primene ovog zakona je jačanje mađarskg nacionalizma u Vojvodini. 76 Zaštita manjina efikasnije se ostvaruje u uslovima kada se stimuliše tolerancija i integracija nego kada se razvijaju nacionalni barjaci, dele nacionalne legitimacije i podstiče podela društva po etničkim linijama. U periodu od početka sedamdesetih do dolaska Miloševića na vlast u Vojvodini je nacionalna ravnopravnost bila na zavidnom nivou. Iako je u rečenom periodu autonomaški režim bio autoritaran, u ideološkom pogledu konzervativan i prilično netrpeljiv prema individualnim ljudskim pravima, u oblasti etničkih odnosa postignuti su značajni rezultati. Raspadom Jugoslavije posle pola veka etničkog mira nastupila je decenija krvavih obračuna. Iako je Vojvodina bila pošteđena najgorih etničkih sukoba, raspadom Jugoslavije definitivno je izmenjen društveni i politički kontekst u kome se uobličavaju etnički odnosi. Velika nadnacionalna država SFRJ bila je neuporedivo povoljniji prostor za praktikovanje etničke tolerancije od malih, siromašnih država bez značajnih privrednih potencijala i kapaciteta za šire evropske integracije. Postojanje nadnacionalne države omogućavalo je građanima da ispoljavaju svoj nacionalni identitet ili da se opredele kao Jugosloveni, tj. da stiču novi koji nije utemeljen u pripadnosti etničkoj grupi, već aktuelnoj političkoj zajednici. I za pripadnike manjina to je bio povoljniji kontekst jer optiranje za etničku manjinu ili većinu nije bila jedina mogućnost. Sekulić, Massey i Hodson ukazuju da su osobe manjinske nacionalne pripadnosti mogle da prihvate jugoslovenski identitet i tako se odbrane od pritisaka većine da se asimiluju u lokalni nacionalni identitet, ali i da izbegnu nametanje manjinske pozicije. 77 Ovakvih mogućnosti ″trećeg puta″ više nema; vladavina radikalnijih ili umerenijih nacionalističkih režima izvesna je barem u bliskoj budućnosti u svim državama u okruženju. Otuda se ne treba nadati da će se etnička koegzistencija u Vojvodini vratiti na standarde koji su 76 O sadržaju ovog zakona vidi u tekstu Tatijane Pavlović Križanić u ovoj knjizi. 77 V: Dusko Sekulic, Gorth Massey, Randy Hodson, Who were the Yugoslavs? Faild Sorces of a Common Identity in the Former Yugoslavia, American Sociological Review, Vol.59,No1, February 1994 46
važili do Miloševićevog dolaska na vlast, ali ne treba gubiti iz vida da su kapaciteti za etničku toleranciju u Vojvodini još uvek značajniji nego u drugim regionima u Srbiji ili drugim državama u regionu. Zrenjanin, oktobra 2002 47
- Page 1 and 2: Miroslav Samardžić Tranzicija i m
- Page 3 and 4: stanovništva) da bi taj porast bio
- Page 5 and 6: zadržanu visoku stopu nataliteta,
- Page 7 and 8: Tokom devedesetih u Vojvodinu su pe
- Page 9 and 10: Beloj Crkvi (30,6%) i Plandištu (3
- Page 11 and 12: Pavle Nikolić, Leon Koen, Kosta Č
- Page 13 and 14: izborima 2000. došlo do povećanja
- Page 15 and 16: U poslednje vreme ističu se u vojv
- Page 17 and 18: Hrvatskoj), negde ćirilica (u Srbi
- Page 19 and 20: Kikinde da Kikindske novine ne šta
- Page 21 and 22: ćirilice ponekad iznose skrivenije
- Page 23 and 24: mogućnost brojčanog ograničenja,
- Page 25 and 26: većinsko-manjnske odnose treba def
- Page 27 and 28: tradicionalnih manjinskih toponima
- Page 29 and 30: manjine (čl. 24 st. 2). Elektori m
- Page 31 and 32: zajednica prethodno dostavi na miš
- Page 33 and 34: i Zakon o lokalnoj samoupravi. Prem
- Page 35 and 36: Nastava na nekom od ovih jezika org
- Page 37 and 38: ukupno 239 nastavnika i saradnika 7
- Page 39 and 40: oko Transilvanije itd.). Usmerenost
- Page 41 and 42: decembra 1992. izabrana su u Vojvod
- Page 43 and 44: oja) 12 ih je u opštinama sa slova
- Page 45: Sedam Hrvata i Bunjevaca su sudije
važili do Miloševićevog dolaska na vlast, ali ne treba gubiti iz vida da su kapaciteti za etničku<br />
toleranciju u <strong>Vojvodini</strong> još uvek značajniji nego u drugim regionima u Srbiji ili drugim državama u<br />
regionu.<br />
Zrenjanin, oktobra 2002<br />
47
Change language