Miroslav Samardžić Tranzicija i manjine u Vojvodini Autonomna ...
Miroslav Samardžić Tranzicija i manjine u Vojvodini Autonomna ... Miroslav Samardžić Tranzicija i manjine u Vojvodini Autonomna ...
Organi škole u kojoj se nastava izvodi samo na manjinskom jeziku rade na tom jeziku. ^lan školskog odbora, nadzornog odbora i sekretar u ovakvoj školi može biti samo lice koje zna dotični jezik. Direktor, pedagog i psiholog moraju ispunjavati uslove koji važe za nastavnike u ovakvim školama, a taj uslov mora ispunjavati i prosvetni savetnik koji vrši pedagoški nadzor. I u dvojezičnim školama direktor i sekretar mogu biti samo lica koja poznaju jezik nacionalne manjine, a u školama sa izdvojenim odeljenjima sa nastavom na manjinskom jeziku postavlja se pomoćnik sa ovlašćenjima direktora za odeljenja van sedišta. U dvojezičnim školama organizuje se posebno nastavničko veće za nastavu na manjinskom jeziku, a školski pedagog i psiholog moraju poznavati oba nastavna jezika. Ako takve ne može da obezbedi, škola angažuje psihologa i pedagoga za svaki nastavni jezik posebno. Za brojnije vojvođanske manjine osnivaju se više škole i fakulteti za obrazovanje vaspitača, nastavnika razredne nastave i nastavnika predmetne nastave na manjinskom jeziku. U sastavu ovakvih ustanova je i studentski dom. Za pripadnike malobrojnijih manjina ovakvo obrazovanje vrši se na postojećim višim školama i fakultetima, na manjinskim jezicima ili dvojezično. Viša škola i fakultet mogu za izvođenje nastave na manjinskom jeziku da angažuju i profesore iz inostranstva za jednu školsku godinu, a troškove u tom slučaju snosi pokrajinski budžet. Na drugim višim školama i fakultetima nastava se na manjinskim jezicima obezbeđuje ako se za to izjasni najmanje dvadeset studenata iste godine istog usmerenja, a i za manje ukoliko takvu potrebu utvrdi pokrajinski sekretar. Prijemni ispit, na zahtev kandidata, može se polagati na manjinskom jeziku. Skupština Vojvodine obrazuje Prosvetni savet Vojvodine koji radi i donosi odluke u komisijama obrazovanim za svaku nacionalnu manjinu. ^lanove ovih komisija predlažu stručna i naučna udruženja nacionalnih manjina. Savet donosi osnove programa za rad sa decom predškolskog uzrasta, nastavne planove i programe za predmete maternji jezik i jezik nacionalne manjine sa elementima nacionalne kulture, kao i program za nastavu nacionalne istorije i muzičke i likovne umetnosti. Nacionalna istorija kao i nacionalne umetnosti obuhvataju najmanje polovinu godišnjeg fonda časova ovih predmeta. Savet propisuje obavezan spisak knjiga za školske biblioteke i obrazovno-nastavna sredstva za rad na jezicima nacionalnih manjina, odobrava udžbenike i priručnike. Nastavu na manjinskom jeziku može izvoditi nastavnik koji je stekao osnovno obrazovanje ili neki od viših stepena obrazovanja na jeziku nacionalne manjine ili čije je znanje jezika provereno od strane odgovarajućih ustanova. Nastavu od I do IV razreda osnovne škole može izvoditi nastavnik koji je stekao više ili visoko obrazovanje na jeziku nacionalne manjine ili koji na učiteljskom fakultetu položi ispit iz jezika nacionalne manjine sa metodikom. Nastavnik ima pravo da stručni ispit polaže na manjinskom jeziku, a stručna usavršavanja se, po pravilu, ostvaruju na tom jeziku. Skupština AP Vojvodine donosi plan za školovanje nastavnika i saradnika za rad na jezicima nacionalnih manjina, a u budžetu pokrajine obezbeđuju se sredstva za njegovo ostvarivanje, kao i za obezbeđivanje stipendija i kredita. Zbog dugotrajne diskriminacije Roma Nacrt CMK predviđa posebne afirmativne uslove za ostvarivanje njihovog prava na obrazovanje. U predškolskim ustanovama i osnovnim školama u kojima se školuju Romi obezbeđuje se saradnik za romski jezik koji sarađuje sa vaspitačem ili nastavnikom radi uspešnog savladavanja nastavnog programa. Vaspitači i nastavnici su dužni da izlažu sadržaje koji podstiču toleranciju prema Romima. Predviđene su takođe posebne mere čiji je cilj poboljšavanje socijalnog položaja učenika i studenata romske nacionalnosti, a predviđaju se i upisne kvote za Rome u srednjim i višim školama i na fakultetima. U Nacrtu CMK zadržava se nominalno jedinstveni obrazovni sistem, ali se po gotovo svim njegovim odredbama vidi da bi on bio gotovo u celosti fragmentiran. Radi se o tipično etnocentričnoj koncepciji obrazovnog sistema po kojoj je njegova svrha razvoj nacionalne svesti i očuvanje etničke samosvojnosti, koja se pak smatra odlučujućom i nepromenljivom karakteristikom pojedinca i grupe. Stvaranje patuljastih škola za svaku etničku grupu posebno nije praktično ni izvodljivo. Izvesno je da bi kvalitet nastave u njima bio niži nego što je danas. Verovatna namera je da se postigne što je moguće doslednije etničko izdvajanje tako da bi učenici, pogotovu u osnovnim školama, bili potpuno zatvoreni u svoju etničku grupu sa nastavnicima iste nacionalnosti i etnocentričnim programima. Pola ukupnog fonda časova istorije i muzičke i likovne umetnosti bili bi posvećeni nacionalnim sadržajima. Vojvođanske etničke grupe imaju u svojoj prošlosti i dugu tradiciju sukobljavanja koja je šira od sadašnjih većinsko-manjinskih odnosa. Postojali su istorijski sukobi i među narodima koji su danas u Vojvodini u manjinkom položaju (hrvatsko-mađarski istorijski sukob, rumunsko mađarski spor 38
oko Transilvanije itd.). Usmerenost nastave istorije na nacionalne sadržaje u našim uslovima pre će voditi ka pretvaranju istorijskih sukoba u aktuelne nego ka usvajanju kritičkog znanja o prošlosti. Uostalom, kako primećuje Imanuel Volerstin, istorija nije produkt prošlosti, nego odgovara na zahteve sadašnjosti, a tako nešto kao "objektivni" udžbenik istorije ne postoji. 66 U ovakvim zamislima obično se radi o nastojanjima političke i intelektualne manjinske elite da ovlada obrazovnim sistemom kao jednom od ključnih podloga moći preko koje bi kontrolisala svoje sunarodnike. Ovako organizovan obrazovni sistem u Vojvodini pojačavao bi etničku različitost, učvršćivao etničke granice, udaljavao jednu zajednicu od ostalih, destimulisao interkulturalnu komunikaciju, stvorio bi pogodno tle za etničke sukobe. Po ovoj koncepciji, za pojedinca je bitnije očuvanje kulturnog identiteta nego popravljanje socijalnog statusa. Kad seljački sin završi školu i postane profesor ili lekar, on menja identitet. Kulturni identitet nije jednom za svagda fiksiran, već stečen i promenljiv. ″Moramo početi da primećujemo″, piše Volerstin, ″da etnički identitet nije nešto što važi zauvek. To je identitet koji je afirmisan u okviru državne strukture, strukture savremene države. To je identitet koji se stalno nanovo formira, kako u očima grupe koja tvrdi da mu pripada, tako i kroz priznavanje takvog identiteta od strane drugih. Sama imena imaju istorijske živote. Ona dele, spajaju, a često i jednostavno nestaju... Pokušaji da se rekonstruišu nekadašnji sukobi kao objašnjenje za one sadašnje je potpuno irelevantan. Takve rekonstrukcije su mnogo češće elementi u procesu etničke mobilizacije i stvaranja mitova, nego što su oblik akademske ili političke analize. Etnički identiteti, u njihovom akutnom borbenom obliku, najpre i prevashodno su vidovi političke akcije, i postaju akutni i borbeni upravo kada postojeće državne strukture postanu nelegitimne zato što su nesposobne da garantuju minimalni nivo fer-pleja, i kada druge linije-pretpostavimo ideološki mnogo prihvatljivije političke lnije razdvajanja - počinju da bivaju politički irelevantne.″ Fragmentiranim i etniciziranim obrazovanjem razaraju se temelji političke zajednice, a društvo deli po etničkim linijama tako da se stvara neka vrsta etnofederacije sa pojedincima u potpunosti zatvorenim u svoju kulurnu grupu. Rezultat je, kako piše Dž. [eflin ″...odsustvo zajedničkih kodova neformalne komunikacije...″ 68 ″Proizvod je savršeno logičan... postojanje paralelnih društava koja imaju minimum međusobnog preklapanja i angažovana su na produkciji i reprodukciji njihovih vlastitih svetonazora i načina mišljenja bez poklanjanja mnogo pažnje na ostale zajednice.″ 69 Bivša Jugoslavija primer je kako obrazovni sistem može doprineti izbijanju nacionalnih sukoba. Obrazovanje je bilo pod potpunom kontrolom republika, preko školskih programa, naročito u nastavi istorije, književnosti i društvenih nauka, više je razvijana lojalnost prema naciji/republici nego prema široj političkoj zajednici-Jugoslaviji. Ne treba takođe gubiti iz vida koliko je obrazovni sistem na Kosovu doprineo izbijanju najtežeg etničkog konflikta u Evropi danas. Da bi jedna višenacionalna zajednica opstala, nužno je da njeni pripadnici u društvenoj komunikaciji i delatnosti prelaze etničke granice te da ne razvijaju lojalnost samo prema svojoj kulturnoj grupi nego i prema zajednici kao celini. "Multikulturni ili ne, ljudi moraju imati nešto zajedničko ukoliko žele da čine društvo", piše T. Eriksen. 70 8. Zastupljenost pripadnika manjina u organima vlasti Neravnopravna zastupljenost u organima vlasti obično onemogućava pripadnike manjinskih zajednica da utiču na donošenje odluka , što ih lišava mogućnosti da ostvare svoje interese. Prema čl. 15 Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina, države su obavezne da stvore neophodne uslove za ″... efikasno učešće pripadnika nacionalnih manjina u kuturnom, socijalnom i ekonomskom životu i javnim poslovima, naročito onim koji se njih tiču...″ Prema Komentarima pridodatim Konvenciji, države bi mogle da preduzimaju sledeće mere: konsultacije 66 Wallerstein Immanuel, Unthinking Social Science, Cambrigde: Polity, 1991, navedeno po: Thomas Hylland Eriksen, Modernity and Ethnic Identity, http://folk:uio.no/geirthe/Fragmentation.html 67 Imanuel Volerstin, Utopistika ili Istorijski izbori dvadeset prvog veka, Republika, Beograd, 2000, str. 50 68 Džordž Šeflin, Liberalni pluralizam i postkomunizam, Vil Kimlika, Magda Opalski (ur), Može li se izvoziti liberalni pluralizam, Beografski centar za ljudska prava, Beograd 2002, str.122 69 Isto, str.122 70 Thomas Hylland Eriksen, Multiculturalism, Enlightenment and Lessons from Mauritius, In: Richard Wilson, ed. , Human Rights Culture and Context, London, Pluto 1997, elektrosnka verzija: http://fok.uio.no/geirthe/multiculturalisam.html 67 39
- Page 1 and 2: Miroslav Samardžić Tranzicija i m
- Page 3 and 4: stanovništva) da bi taj porast bio
- Page 5 and 6: zadržanu visoku stopu nataliteta,
- Page 7 and 8: Tokom devedesetih u Vojvodinu su pe
- Page 9 and 10: Beloj Crkvi (30,6%) i Plandištu (3
- Page 11 and 12: Pavle Nikolić, Leon Koen, Kosta Č
- Page 13 and 14: izborima 2000. došlo do povećanja
- Page 15 and 16: U poslednje vreme ističu se u vojv
- Page 17 and 18: Hrvatskoj), negde ćirilica (u Srbi
- Page 19 and 20: Kikinde da Kikindske novine ne šta
- Page 21 and 22: ćirilice ponekad iznose skrivenije
- Page 23 and 24: mogućnost brojčanog ograničenja,
- Page 25 and 26: većinsko-manjnske odnose treba def
- Page 27 and 28: tradicionalnih manjinskih toponima
- Page 29 and 30: manjine (čl. 24 st. 2). Elektori m
- Page 31 and 32: zajednica prethodno dostavi na miš
- Page 33 and 34: i Zakon o lokalnoj samoupravi. Prem
- Page 35 and 36: Nastava na nekom od ovih jezika org
- Page 37: ukupno 239 nastavnika i saradnika 7
- Page 41 and 42: decembra 1992. izabrana su u Vojvod
- Page 43 and 44: oja) 12 ih je u opštinama sa slova
- Page 45 and 46: Sedam Hrvata i Bunjevaca su sudije
- Page 47: važili do Miloševićevog dolaska
oko Transilvanije itd.). Usmerenost nastave istorije na nacionalne sadržaje u našim uslovima<br />
pre će voditi ka pretvaranju istorijskih sukoba u aktuelne nego ka usvajanju kritičkog znanja o<br />
prošlosti. Uostalom, kako primećuje Imanuel Volerstin, istorija nije produkt prošlosti, nego<br />
odgovara na zahteve sadašnjosti, a tako nešto kao "objektivni" udžbenik istorije ne postoji. 66 U<br />
ovakvim zamislima obično se radi o nastojanjima političke i intelektualne manjinske elite da<br />
ovlada obrazovnim sistemom kao jednom od ključnih podloga moći preko koje bi kontrolisala<br />
svoje sunarodnike. Ovako organizovan obrazovni sistem u <strong>Vojvodini</strong> pojačavao bi etničku<br />
različitost, učvršćivao etničke granice, udaljavao jednu zajednicu od ostalih, destimulisao<br />
interkulturalnu komunikaciju, stvorio bi pogodno tle za etničke sukobe. Po ovoj koncepciji, za<br />
pojedinca je bitnije očuvanje kulturnog identiteta nego popravljanje socijalnog statusa. Kad<br />
seljački sin završi školu i postane profesor ili lekar, on menja identitet. Kulturni identitet nije<br />
jednom za svagda fiksiran, već stečen i promenljiv. ″Moramo početi da primećujemo″, piše<br />
Volerstin, ″da etnički identitet nije nešto što važi zauvek. To je identitet koji je afirmisan u okviru<br />
državne strukture, strukture savremene države. To je identitet koji se stalno nanovo formira,<br />
kako u očima grupe koja tvrdi da mu pripada, tako i kroz priznavanje takvog identiteta od strane<br />
drugih. Sama imena imaju istorijske živote. Ona dele, spajaju, a često i jednostavno nestaju...<br />
Pokušaji da se rekonstruišu nekadašnji sukobi kao objašnjenje za one sadašnje je potpuno<br />
irelevantan. Takve rekonstrukcije su mnogo češće elementi u procesu etničke mobilizacije i<br />
stvaranja mitova, nego što su oblik akademske ili političke analize. Etnički identiteti, u njihovom<br />
akutnom borbenom obliku, najpre i prevashodno su vidovi političke akcije, i postaju akutni i<br />
borbeni upravo kada postojeće državne strukture postanu nelegitimne zato što su nesposobne<br />
da garantuju minimalni nivo fer-pleja, i kada druge linije-pretpostavimo ideološki mnogo<br />
prihvatljivije političke lnije razdvajanja - počinju da bivaju politički irelevantne.″<br />
Fragmentiranim i etniciziranim obrazovanjem razaraju se temelji političke zajednice, a društvo<br />
deli po etničkim linijama tako da se stvara neka vrsta etnofederacije sa pojedincima u<br />
potpunosti zatvorenim u svoju kulurnu grupu. Rezultat je, kako piše Dž. [eflin ″...odsustvo<br />
zajedničkih kodova neformalne komunikacije...″ 68 ″Proizvod je savršeno logičan... postojanje<br />
paralelnih društava koja imaju minimum međusobnog preklapanja i angažovana su na produkciji<br />
i reprodukciji njihovih vlastitih svetonazora i načina mišljenja bez poklanjanja mnogo pažnje na<br />
ostale zajednice.″ 69<br />
Bivša Jugoslavija primer je kako obrazovni sistem može doprineti izbijanju nacionalnih<br />
sukoba. Obrazovanje je bilo pod potpunom kontrolom republika, preko školskih programa,<br />
naročito u nastavi istorije, književnosti i društvenih nauka, više je razvijana lojalnost prema<br />
naciji/republici nego prema široj političkoj zajednici-Jugoslaviji. Ne treba takođe gubiti iz vida<br />
koliko je obrazovni sistem na Kosovu doprineo izbijanju najtežeg etničkog konflikta u Evropi<br />
danas. Da bi jedna višenacionalna zajednica opstala, nužno je da njeni pripadnici u društvenoj<br />
komunikaciji i delatnosti prelaze etničke granice te da ne razvijaju lojalnost samo prema svojoj<br />
kulturnoj grupi nego i prema zajednici kao celini. "Multikulturni ili ne, ljudi moraju imati nešto<br />
zajedničko ukoliko žele da čine društvo", piše T. Eriksen. 70<br />
8. Zastupljenost pripadnika manjina u organima vlasti<br />
Neravnopravna zastupljenost u organima vlasti obično onemogućava pripadnike<br />
manjinskih zajednica da utiču na donošenje odluka , što ih lišava mogućnosti da ostvare svoje<br />
interese. Prema čl. 15 Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina, države su obavezne<br />
da stvore neophodne uslove za ″... efikasno učešće pripadnika nacionalnih manjina u kuturnom,<br />
socijalnom i ekonomskom životu i javnim poslovima, naročito onim koji se njih tiču...″ Prema<br />
Komentarima pridodatim Konvenciji, države bi mogle da preduzimaju sledeće mere: konsultacije<br />
66 Wallerstein Immanuel, Unthinking Social Science, Cambrigde: Polity, 1991, navedeno po: Thomas<br />
Hylland Eriksen, Modernity and Ethnic Identity, http://folk:uio.no/geirthe/Fragmentation.html<br />
67 Imanuel Volerstin, Utopistika ili Istorijski izbori dvadeset prvog veka, Republika, Beograd, 2000, str. 50<br />
68 Džordž Šeflin, Liberalni pluralizam i postkomunizam, Vil Kimlika, Magda Opalski (ur), Može li se izvoziti<br />
liberalni pluralizam, Beografski centar za ljudska prava, Beograd 2002, str.122<br />
69 Isto, str.122<br />
70 Thomas Hylland Eriksen, Multiculturalism, Enlightenment and Lessons from Mauritius, In: Richard<br />
Wilson, ed. , Human Rights Culture and Context, London, Pluto 1997, elektrosnka verzija:<br />
http://fok.uio.no/geirthe/multiculturalisam.html<br />
67<br />
39
Change language