Miroslav Samardžić Tranzicija i manjine u Vojvodini Autonomna ...
Miroslav Samardžić Tranzicija i manjine u Vojvodini Autonomna ... Miroslav Samardžić Tranzicija i manjine u Vojvodini Autonomna ...
Autor teksta navodi da postoji sumnja u pouzdanost ovih podataka, jer su se, navodno, neki pripadnici nemačke narodnosti iz raznih razloga, posebno ekonomskih i političkih, deklarisali kao Slovaci, Mađari, Hrvati, Srbi, te da na takvim temeljima pojedini nemački autori zasnivaju tvrdnju da je uoči rata u Jugoslaviji živelo 600.000, pa čak 700 ’ 750.000 foksdojčera, ali da se u ovdašnjim istoričarskim krugovima ovakve procene, najblaže rečeno smatraju tendencioznim. 36 U Jugoslaviji je, prema popisu od 1948, registrovano 55.337 pripadnika nemačke narodnosti, da bi u popisu 1981. taj broj pao na svega 8.712. 1991 bilo ih je u SR Jugoslaviji 5.387, najviše u Vojvodini 3.873 (0,19% stanovništva pokrajine). Na istom popisu u Srbiji je 4.275 lica navelo da im je nemački maternji jezik, od toga su njih 3002 po nacionalnosti Nemci. 37 Prema Glasu javnosti, pošto se osvrnuo na odluku Predsedništva Avnoja od 21. novembra 1944, po kojoj je u državnu svojinu prešla sva imovina (pokretna i nepokretna) Nemačkog rajha i njegovih državljana koja se nalazi na teritoriji Jugoslavije; sva imovina osoba nemačke narodnosti, osim Nemaca koji su se borili u redovima NOV i POJ ’a; sva imovina ratnih zločinaca i njihovih pomagača, bez obzira na državljanstvo, Rudolf Vajs kaže: ″Postoje prilično pouzdani podaci o svoj oduzetoj zemlji, pokretnoj i nepokretnoj imovini, umetničkim dragocenostima, kao i o sredstvima u bankama Nemaca koji su bili državljani Kraljevine Jugoslavije. ^ekamo da nadležni organi, odbori ili komisije države, takođe urade određenu računicu. Međutim, ako uzmemo samo ono što su jugoslovenski istoričari obradili, kada je oduzeta imovina Nemaca u pitanju, dobija se takva suma da se od nje zavrti u glavi, a to je tek vrh ledenog brega″. U članku se navode podaci prema kojima je, na osnovu pomenute odluke Avnoja, u Jugoslaviji bilo konfiskovano 97.490 nemačkih zemljišnih poseda sa ukupno 637.939 hektara, od toga u Vojvodini 68.035 poseda sa 389.265 hektara. Pošto su kuće i zemlja folksdojčera uglavnom dodeljene kolonistima iz dugih krajeva Jugoslavije, postavlja se pitanje šta će biti s njima ukoliko se imovimna vrati bivšim vlasnicima. Vajs na to odgovara: ″Niko neće bitri izbačen na ulicu od onih ljudi koji stanuju u nemačkim kućama. Država im je to dala i država treba da obešteti prave vlasnike. Kolonisti ne snose nikakvu krivicu za nepravdu učinjenu Nemcima, jer su oni isto protiv svoje volje naseljeni ovde u Vojvodini. Ne želimo stare nepravde ispravljati tako što ćemo učiniti novu nepravdu. 38 Prema izveštaju u listu Danas, na tribini Nemačkog narodnog saveta u Subotici, govoreći o oduzetoj nemačkoj imovini, Rudolf Vajs je, između ostalog, istakao: ″Mi smo svesni u kojoj situaciji se nalazi naša država, svesni smo da je tek nekoliko meseci prošlo od demokratskih promena i zato znamo da je iluzorno očekivati da sve odmah bude isplaćeno oštećenim licima. Međutim, naša je želja da država prizna istorijsku činjenicu kao gest distanciranja od nekadašnje politike i od te avnojevske odluke o oduzetoj imovini Nemcima samo zato što su pripadali jednom narodu. To bi bila velika moralna satisfakcija i možda mnogi od tih ljudi kojima je tada sve oduzeto odnosno njihovi potomci ne bi ni tražili da se to vrati nazad ″. 39 U Nemačkom narodnom savezu oduzetu imovinu od Nemaca državljana Kraljevine Jugoslavije procenjuju na oko 25 milijardi maraka. Na godišnjoj skupštini Nemačkog udruženja ″Donau″, prema listu Danas, predsednik Udruženja Andreas Birgermajer zamerio je što predlog zakona o zaštiti nacionalnih manjina u Jugoslaviji ne tretira Nemce na adekvatan način i upozorio da će ovo uskoro bita država Srba. ″Izgledalo je da će novi predlog zakona o zaštiti nacionalnih manjina u Jugoslaviji biti dobar, ali poslednja verzija pokazuje da ne postoji ni minimalna dobra volja da se zaštite nacionalne manjine i akceptira stvarno stanje, već je uopštavanjem izbegnuto prikazivanje nacionalnih manjina. Zakon o nacionalnim manjinama mora u jednom delu demokratski da reguliše odnos nacionalne manijne sa matičnom zemljom i da im ostavi punu slobodu, tj. da obuhvati i status dvojnog državljanstva″, rekao je Birgermajer. 40 Prema pisanju ovog lista, Udruženje ″Donau″ od novog zakona očekuje da se status nacionalnih manjina i etničkih grupa ne veže za brojnost ili procenat stanovništva, da se isključi 36 Prema Bogoljubu Kočoviću u Kraljevini SHS bilo je 1921. 496.000 Nemaca (4,1%), a u Kraljevini Jugoslaviji 1931. 490.000 (3,5%), a 1948 u FNRJ 55.000 (0,3%). U Vojvodini je 1921. bilo 331.000 Nemaca (21,5%) a 1931. 324.000 (20%). Brojevi su zaokruženi na prvu hiljadu (B. Kočović, navedeno delo, knj.II, str. 322,323). 37 Podaci za 1991. navedeni su prema Popisu stanovništva iz te godine. 38 ″Krivi što su Nemci″,Glas javnosti, 4.2.2001 39 ″Pljačka ostaje pljačka i posle pedest godina″, Danas, 12.3.2001 40 ″Kritika zakona o nacionalnim manjinama″, Danas, 24.12.2001 22
mogućnost brojčanog ograničenja, da se poimence navedu nacionalne manjine i etničke grupe, prizna nemačka nacionalna manjina, omogući pravo na dvojno državljanstvo, pravo na školovanje, korišćenje jezika i pisma u javnom životu, obezbedi pravo na zastupljenost u skupštinama, bez obzira na brojnost, predvidi paragraf koji zabranjuje da se u školskom sistemu, preko nastavnih sadržaja, nacionalne manjine i etničke grupe omalovažavaju i prikazuju kao stalni neprijatelji srpskog naroda. A.Birgermajer u izjavi za Novosti kaže da se o istoriji mora pisati i učiti na drugačiji način nego što je to činjeno minulih decenija, posle Drugog svetskog rata, da đaci više ne smeju učiti da su Nemci fašisti. ″Celog života sam učio da sam fašista i neprijatelj ove zemlje, u kojoj sam rođen. Nove generacije treba da uče samo činjenice″. On se zalaže da se zabrane udžbenici iz prethodnoh režima kako bi ustupili mesto novim, pisanim jezikom tolerancije prema svim narodima i narodnostima. 41 Na godišnjoj skupštini Nemačkog narodnog saveta, kako izveštava Građanski list, Rudolf Vajs je, pored ostalog, istakao da u Udruženju očekuju popis stanovništva i da će nakon toga odlučiti da li ima smisla oformiti i nacionalno veće. 42 Dnevnik u broju od 12.5.2002. izveštava da su Nenad ^anak, predsednik Skupštine Vojvodine, i [andor Egereši, potpredsednik, primili delegaciju Saveta Udruženja podunavskih Nemaca. Tom prilikom je, prema Dnevniku, predstavnik podunavskih Nemaca iz Austrije Rudolf Rajman rekao da podunavski Nemci, pre svega, traže moralnu i kulturnu, pa tek onda materijalnu satisfakciju za nepravde koje su im učinjene nakon Drugog svetskog rata. Nenad Čanak ih je upoznao da se u Skupštini Vojvodine o tim nepravdama raspravljalo, da je Skupština osnovala anketni odbor za ispitivanje događaja od 1941. do 1945. godine, te da je vojvođanski parlament jednoglsano podržao inicijativu za mortorijum na prodaju nacionalizovane imovine 43 U izjavi za Politiku, Rudolf Rajman, potpredsednik Svetskog saveza podunavsjih Nemaca, kaže da je Predsedništvo Saveza, na sednici održanoj u Subotici, donelo rezoluciju u kojoj se traži ukidanje diskriminatorskih odluka Avnoja iz 1944. U tekstu rezolucije, koju su jednoglasno prihvatili predstavnici Saveza podunavskih Nemaca iz Sjedinjenih Američkih Država, Kanade, Nemačke, Austrije, Hrvatske, Mađarske, Rumunije i Jugoslavije, traži se pravna i moralna satisfakcija i ukidanje odluka koje su osnov za genocid i iseljavanje podunavskh [vaba. ″Odluka o ispravljanju nepravede nanete nemačkoj manjini u periodu od 1944. do 1948.god. povlači za sobom i pitanje povratka oduzete imovine, odnosno restitucije. Pri tom želim da naglasim ’ rešavanje obeštećenja i restitucije ne sme da proizvede novu nepravdu″, izjavio je Rajman. Rajman je tom prilikom izrazio želju da se sva stratišta obeleže, kako on kaže, ″pre svega postavljanjem krstova kao mesta za komemoraciju. To bismo uradili u saradnji sa vladajućim strukturama i uz našu finansijsku podršku″. Rajman se pohvalno izrazio o Zakonu o nacionalnim manjinama: ″Sa velikim zadovoljstvom primili smo vaš zakon o nacionalnim manjinama, pregledali smo ga zajedno sa nadležnim ministrastvom u Austriji i zajedno zaključili da je taj zakon pravi primer kako treba da izgleda zakonodavstvo u ovoj oblasti. To je izuzetno važno u Evropi, zaštita manjina predstavlja veoma bitan faktor ukluljučivanja u zajednicu″. On dalje navodi da podunavski Nemci, kad je reč o vraćanju imovine, traže isti status kakav imaju lica sa državljanstvom zemlje u kojoj su nekad i oni živeli. 44 U međuvremenu u štampi su objavljena i reagovanja na zahtev predstavnika podunavskih Nemaca. Na pomenutu rezoluciju, usvojenu na sednici Predsedništva Svetskog saveza podunavskih Nemaca u Subotici, reagovao je književnik Radomir Smiljanić u autorskom tekstu objavljenom kao pismo predsedniku Vlade Srbije Zoranu \inđiću, u kome je osporio pravo ″nemačkoj gospodi″da odluke Avnoja nazivaju ″genocidnim″, pa kaže: ″Ta gospoda, nazvana od svoga firera Adolfa Hitlera svojevremeno peta kolona, folksdojčeri hiljadugodišnjeg Hitlerovog Nemačkog rajha, prvi u svetu osnovaše Kulturbund. Prilikom neobjavljenog ratnog napada hitlerovaca u roku od tri dana oformiše zloglasnu Princ Eugen SS diviziju, kao državljani Kraljevine Jugoslavije, a u ratu izvršiše masovno ono što se baš njihovim nemačkim zove frahnen’fluhst (veleizdaja, bekstvo od zastave...), a to pravno’zakonski podrazumeva kaznu u ratu i po ratu preki sud, konfiskacija cele imovine!″ Smiljanić dalje nabraja zlodela koja su folksdojčeri počinili u zemlji čiji su bili državljani: oko milion pobijenih Srba, opljačkane banke, 41 ″Menjati udžbenike istorije″, Novosti, 22.4.2002 42 ″Čekaju popis stanovništva″, Građanski list, 4.3.2002 43 ″Isterivanje neprvdi prošlosti″, Dnevnik, 12.5.2002 44 ″Cilj nije iznošenje bogatstva već pravde″, Politika, 12.5.2002 23
- Page 1 and 2: Miroslav Samardžić Tranzicija i m
- Page 3 and 4: stanovništva) da bi taj porast bio
- Page 5 and 6: zadržanu visoku stopu nataliteta,
- Page 7 and 8: Tokom devedesetih u Vojvodinu su pe
- Page 9 and 10: Beloj Crkvi (30,6%) i Plandištu (3
- Page 11 and 12: Pavle Nikolić, Leon Koen, Kosta Č
- Page 13 and 14: izborima 2000. došlo do povećanja
- Page 15 and 16: U poslednje vreme ističu se u vojv
- Page 17 and 18: Hrvatskoj), negde ćirilica (u Srbi
- Page 19 and 20: Kikinde da Kikindske novine ne šta
- Page 21: ćirilice ponekad iznose skrivenije
- Page 25 and 26: većinsko-manjnske odnose treba def
- Page 27 and 28: tradicionalnih manjinskih toponima
- Page 29 and 30: manjine (čl. 24 st. 2). Elektori m
- Page 31 and 32: zajednica prethodno dostavi na miš
- Page 33 and 34: i Zakon o lokalnoj samoupravi. Prem
- Page 35 and 36: Nastava na nekom od ovih jezika org
- Page 37 and 38: ukupno 239 nastavnika i saradnika 7
- Page 39 and 40: oko Transilvanije itd.). Usmerenost
- Page 41 and 42: decembra 1992. izabrana su u Vojvod
- Page 43 and 44: oja) 12 ih je u opštinama sa slova
- Page 45 and 46: Sedam Hrvata i Bunjevaca su sudije
- Page 47: važili do Miloševićevog dolaska
Autor teksta navodi da postoji sumnja u pouzdanost ovih podataka, jer su se, navodno,<br />
neki pripadnici nemačke narodnosti iz raznih razloga, posebno ekonomskih i političkih,<br />
deklarisali kao Slovaci, Mađari, Hrvati, Srbi, te da na takvim temeljima pojedini nemački autori<br />
zasnivaju tvrdnju da je uoči rata u Jugoslaviji živelo 600.000, pa čak 700 ’ 750.000 foksdojčera,<br />
ali da se u ovdašnjim istoričarskim krugovima ovakve procene, najblaže rečeno smatraju<br />
tendencioznim. 36<br />
U Jugoslaviji je, prema popisu od 1948, registrovano 55.337 pripadnika nemačke<br />
narodnosti, da bi u popisu 1981. taj broj pao na svega 8.712. 1991 bilo ih je u SR Jugoslaviji<br />
5.387, najviše u <strong>Vojvodini</strong> 3.873 (0,19% stanovništva pokrajine). Na istom popisu u Srbiji je<br />
4.275 lica navelo da im je nemački maternji jezik, od toga su njih 3002 po nacionalnosti<br />
Nemci. 37<br />
Prema Glasu javnosti, pošto se osvrnuo na odluku Predsedništva Avnoja od 21.<br />
novembra 1944, po kojoj je u državnu svojinu prešla sva imovina (pokretna i nepokretna)<br />
Nemačkog rajha i njegovih državljana koja se nalazi na teritoriji Jugoslavije; sva imovina osoba<br />
nemačke narodnosti, osim Nemaca koji su se borili u redovima NOV i POJ ’a; sva imovina<br />
ratnih zločinaca i njihovih pomagača, bez obzira na državljanstvo, Rudolf Vajs kaže: ″Postoje<br />
prilično pouzdani podaci o svoj oduzetoj zemlji, pokretnoj i nepokretnoj imovini, umetničkim<br />
dragocenostima, kao i o sredstvima u bankama Nemaca koji su bili državljani Kraljevine<br />
Jugoslavije. ^ekamo da nadležni organi, odbori ili komisije države, takođe urade određenu<br />
računicu. Međutim, ako uzmemo samo ono što su jugoslovenski istoričari obradili, kada je<br />
oduzeta imovina Nemaca u pitanju, dobija se takva suma da se od nje zavrti u glavi, a to je tek<br />
vrh ledenog brega″. U članku se navode podaci prema kojima je, na osnovu pomenute odluke<br />
Avnoja, u Jugoslaviji bilo konfiskovano 97.490 nemačkih zemljišnih poseda sa ukupno 637.939<br />
hektara, od toga u <strong>Vojvodini</strong> 68.035 poseda sa 389.265 hektara. Pošto su kuće i zemlja<br />
folksdojčera uglavnom dodeljene kolonistima iz dugih krajeva Jugoslavije, postavlja se pitanje<br />
šta će biti s njima ukoliko se imovimna vrati bivšim vlasnicima. Vajs na to odgovara: ″Niko neće<br />
bitri izbačen na ulicu od onih ljudi koji stanuju u nemačkim kućama. Država im je to dala i<br />
država treba da obešteti prave vlasnike. Kolonisti ne snose nikakvu krivicu za nepravdu<br />
učinjenu Nemcima, jer su oni isto protiv svoje volje naseljeni ovde u <strong>Vojvodini</strong>. Ne želimo stare<br />
nepravde ispravljati tako što ćemo učiniti novu nepravdu. 38<br />
Prema izveštaju u listu Danas, na tribini Nemačkog narodnog saveta u Subotici,<br />
govoreći o oduzetoj nemačkoj imovini, Rudolf Vajs je, između ostalog, istakao: ″Mi smo svesni u<br />
kojoj situaciji se nalazi naša država, svesni smo da je tek nekoliko meseci prošlo od<br />
demokratskih promena i zato znamo da je iluzorno očekivati da sve odmah bude isplaćeno<br />
oštećenim licima. Međutim, naša je želja da država prizna istorijsku činjenicu kao gest<br />
distanciranja od nekadašnje politike i od te avnojevske odluke o oduzetoj imovini Nemcima<br />
samo zato što su pripadali jednom narodu. To bi bila velika moralna satisfakcija i možda mnogi<br />
od tih ljudi kojima je tada sve oduzeto odnosno njihovi potomci ne bi ni tražili da se to vrati<br />
nazad ″. 39 U Nemačkom narodnom savezu oduzetu imovinu od Nemaca državljana Kraljevine<br />
Jugoslavije procenjuju na oko 25 milijardi maraka.<br />
Na godišnjoj skupštini Nemačkog udruženja ″Donau″, prema listu Danas, predsednik<br />
Udruženja Andreas Birgermajer zamerio je što predlog zakona o zaštiti nacionalnih manjina u<br />
Jugoslaviji ne tretira Nemce na adekvatan način i upozorio da će ovo uskoro bita država Srba.<br />
″Izgledalo je da će novi predlog zakona o zaštiti nacionalnih manjina u Jugoslaviji biti dobar, ali<br />
poslednja verzija pokazuje da ne postoji ni minimalna dobra volja da se zaštite nacionalne<br />
<strong>manjine</strong> i akceptira stvarno stanje, već je uopštavanjem izbegnuto prikazivanje nacionalnih<br />
manjina. Zakon o nacionalnim manjinama mora u jednom delu demokratski da reguliše odnos<br />
nacionalne manijne sa matičnom zemljom i da im ostavi punu slobodu, tj. da obuhvati i status<br />
dvojnog državljanstva″, rekao je Birgermajer. 40<br />
Prema pisanju ovog lista, Udruženje ″Donau″ od novog zakona očekuje da se status<br />
nacionalnih manjina i etničkih grupa ne veže za brojnost ili procenat stanovništva, da se isključi<br />
36<br />
Prema Bogoljubu Kočoviću u Kraljevini SHS bilo je 1921. 496.000 Nemaca (4,1%), a u Kraljevini<br />
Jugoslaviji 1931. 490.000 (3,5%), a 1948 u FNRJ 55.000 (0,3%). U <strong>Vojvodini</strong> je 1921. bilo 331.000<br />
Nemaca (21,5%) a 1931. 324.000 (20%). Brojevi su zaokruženi na prvu hiljadu (B. Kočović, navedeno<br />
delo, knj.II, str. 322,323).<br />
37<br />
Podaci za 1991. navedeni su prema Popisu stanovništva iz te godine.<br />
38<br />
″Krivi što su Nemci″,Glas javnosti, 4.2.2001<br />
39<br />
″Pljačka ostaje pljačka i posle pedest godina″, Danas, 12.3.2001<br />
40<br />
″Kritika zakona o nacionalnim manjinama″, Danas, 24.12.2001<br />
22
Change language