Miroslav Samardžić Tranzicija i manjine u Vojvodini Autonomna ...
Miroslav Samardžić Tranzicija i manjine u Vojvodini Autonomna ... Miroslav Samardžić Tranzicija i manjine u Vojvodini Autonomna ...
u Srbiji već u Grčkoj). U broju od 8.6.2002. , u tekstu ″Ugroženo nacionalno pismo″ Dnevnik izveštava o okruglom stolu ″]irilica u srpskom jeziku - danas i sutra″. U raspravi je ocenjeno da je primarno srpsko pismo, staro deset vekova, ugroženije danas više nego ikad i da su za to najviše krive vlasti, koje ne insistiraju na sprovođenju zakona. ^ak je, navodi se, i srpska verzija Saveznog zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina i etničkih zajednica objavljena na latiničkom pismu. Grupa saveznih poslanika koju čine prof. dr Ljiljana ^olić, dr Radoje Prica i prof. dr Rista Trajković predstavila je, kako izveštava Politika, na konferenciji za štampu u Saveznoj skupštini Predlog deklaracije o zaštiti ćirilice, koji će se ove jeseni naći u skupštinskoj proceduri. U ovom predlogu, između ostalog, stoji: ″U Saveznoj Republici Jugoslaviji, kao i u republikama Srbiji i Crnoj Gori, sve više se zapostavlja ćiriličko pismo kako u zvaničnoj tako i u svakodnevnoj upotrebi.″ 34 . U deklaraciji se zatim, prema Politici, naglašava destovekovna upotreba ćirilice kojom su ispisivani dokumenta i spomenici, najznačajniji istorijski spisi, najvažnija književna dela i sve drugo što predstavlja suštinski element nacionalnog identiteta Srba i Crnogoraca, kao i to da se danas ćiriličko pismo sve ređe koristi. Predlagači deklaracije smatraju da je, odricanje od sopstvenog pisma znak odsustva svesti o potrebi negovanja sopstvenih kulturnih vrednosti, čuvanja nacionalnog identiteta i njegovih obeležja te da ″takođe ukazuje na kompleks niže vrednosti i pogršno shvatanje da će nas udaljavanje od sebe samih približiti drugima″. Pošto je naveo kako je većina firmi po Beogradu ispisana na stranim jezicima ili samo latinicom, dr Prica je zamerio značajnim institucijama - Srpskoj akademiji nauka, Matici srpskoj i Vukovoj zadužbini što ne pokazuju dovoljno interesovanja za ovu temu. ″Ako tradicija, jezik i pismo odvajaju jedan narod od drugog naroda, vreme je da se zapitamo gde se mi to nalazimo kada zapostavljamao našu tradiciju u ime drugih ciljeva, kada u jezik ulazi sve više tuđica, a sada i naša ćirilica sve više iščezava. Time nestaje i nacija kojoj pripadamao″, naglasio je prof. Rista Trajković. Dr Ljiljana ^olić je naglasila da će ova inicijativa pružiti šansu poslanicima da pokažu nacionalni konsenzus, pa objasnila da ″deklaracija nije pravna norma, ona je apel za očuvanje ćirilice. Direktne sankcije za njeno neprimenjivanje ne postoje, ali je moguće primeniti niz propisa i zakonskih odredaba da se ona poštuje. Mi jednostavno želimo da delujemo na svest ljudi. Jer slovo jeste simbol, ali i monogo više od toga.″ Aktivisti za zaštitu ćirilice ovo pismo predstavljaju kao temeljnu nacionalnu dinstinktnu karakteristiku po kojoj narod jeste. Potiskivanje ćirilice prikazuje se kao deo zavere čiji je cilj uništavanje srpskog naroda i države. ]irilica je ″duša″ naroda pa ako je ona ugrožena, doveden je u pitanje i njegov opstanak. Ovakvo vulgarno herderijanstvo u stvari je strategija za vršenje nacinalno- političke mobilizacije. Posle katastrofalnih političkih i vojnih poraza devedesetih, srpski nacionalizam napušta ofanzivnu ideologiju i povalači se na rezervni, kulturni teren, od ″zaštite″ teritorija ka ″zaštiti″ ekskluzivnih kulturnih vrednosti. Latinica je predmet napada budući da njena upotreba otvara mogućnost saradnje i povezivanja sa drugim jugoslovenskim narodima. U tiradama o zaštiti ćirilice potpuno se prenebregavaju činjenice o sociolingvističkim prilikama u Srbiji i Vojvodini. Kao i drugim jugoslovenskim zemljama, i u Srbiji je došlo do etničke homogenizacije stanovništva, pre svega zbog političkih događaja devedesetih. Ne samo da u Vojvodini srpski jezik danas nije ugrožen nego on dominira kao nikad u istoriji. Srbi su bili trećina stanovništva Vojvodine kad je stvorena Kraljevina SHS posle Prvog svetskog rata, nešto preko polovine 1948 (50,6%), dok danas verovatno čine dve trećine stanovništva. U Vojvodini se manjinski jezici povlače pred srpskim gotovo u svim oblastima upotrebe jezika, a posebno kad se radi o obrazovanju, štampi, elektronskim medijima, javnim natpisima. Dakle, ne samo da srpski jezik u Vojvodini nije ugrožen nego se njegova dominacija povećava na štetu manjinskih jezika. Zaštitnici ćirilice ovakve činjenice u potpunosti ignorišu, a pažnju usredsređuju na ćirilično pismo, koje se verovatno povlači pred latinicom, ali zaključci o nacionalnoj katastrofi, koja otuda navodno proizlazi, neisinit su. Radi se, dakle, o ksenofobnoj ideologiji, čiji protagonisti iskazuju paničan strah od svega što ljude povezuje i od svake društvene aktivnosti koja prelazi etničke granice. Neskrivene političke ambicije zaštitnika ćirilice otvoreno iznosi dr Ljiljana ^olić koja u već citiranom govoru u Novom Sadu juna 2002 izražava žaljenje što politička moć nije u rukama onih koji hoće da ožive ćirilicu. Navodno oživljavanje ćirilice u stvari je nastojanje da se stekne politička moć, to je konzervativna, nacionalno isključiva ideologija a ne ideološki i politički nezavisna kulturna delatnost. Svoje političke stavove aktivisti za zaštitu 34 ″Slovo kao simbol″, Politika, 28.8.2002 20
ćirilice ponekad iznose skrivenije ali ipak uočljivo. Tako Turlakov u već citiranom stavu kritikuje ministarstva koja ne ″opšte s podređenim im narodom ćirilicom″. Autor očigledno prihvata autoritarne stavove po kojima je narod podređen vlastima a jedini problem je na kom se pismu izdaju naređenja. Prema Zbiljiću, ćirilica je ″državno pitanje″, dakle političko, pri čemu, očigledno, autor misli da je pismo osnovno državno i političko pitanje. Navedeni stavovi često počivaju na iskrivljavanju ili falsifikaovanju notorninh istorijskih činjenica. Pored toga, uočljivo je nastojanje da se identifikuju crkvena i nacionalna prošlost. Sve što se u istoriji dešavalo na određenoj teritoriji proglašava se za ekskluzivnu nacionalnu baštinu. Ovakva uprošćavanja i projekcija sadšnjosti u prošlost deo je agresivne kampanje za klerikalizaciju javnog života (nacija=crkva), koja se jasno iskazuje i u nekim postupcima vlasti ( uvođenje veronauke u škole, proglašavanje crkvenih za državne praznike i sl.). Najzad, u rasprave o ugroženoj ćirilici uključili su se i političari. Njihova namera verovatno je da skrenu pažnju javnosti sa ključnih društvenih i državnih problema na trivijalnosti i tako stvore utisak kako je najvažniji zadatak vlasti da čuva i obnavlja ugroženu tradiciju, čime se oslobađaju odgovornosti za loše stanje u ekonomiji i socijanom položaju većine stanovništva. 5. Prevladavanje prošlosti: pitanje vojvođanskih Nemaca Reinterpretacije istorijskih sukoba i prošlosti često se koriste kao način da se otvori neki novi sukob ili kao sredstvo da se ostvare neki interesi. Prevladavanje prošlosti jedan je od najtežih zadataka pred kojim se nalaze etnički složena društva, naročito kada su u procesu tranzicije. Posle Miloševićevog pada osnažile su ovakve polemike u Vojvodini, naročito u vezi sa stradanjem vojvođanskih Nemaca i Mađara pred kraj Drugog svetskog rata. U ovom delu pokušaću da, na osnovu novinskih članaka, prikažem osnovne stavove nemačkih organizacija u Vojvodini u vezi sa sudbinom vojvođanskih Nemaca 1944. i 1945. godine. 35 Kako se u poslednje vreme sve više raspravlja o denacionalizaciji imovine, iskrslo je, u vezi s tim, kao aktuelno i pitanje vraćanje imovine koja je posle Drugog svetskog rata oduzeta Nemcima u Jugoslaviji (folksdojčerima). To je česta tema na sastancima nemačkih udruženja u našoj zemlji, kojih je, prema pisanju lista Danas u broju od 7.5.2001, do tog datuma osnovano pet ( Nemački narodni savez u Subotici, Udruženje Nemaca ″Donau″ u Novom Sadau, Nemačko udruženje ″Adam Berenc″ u Apatinu, Udruženje ″Karlovac″ u Sremskim Karlovcima i Udruženje Nemaca u opštini Odžaci), kao i u javnim nastupima na tribinama i u razgovorima s novinarima. U štampi se pojavilo mnoštvo članaka u kojima su prezentovani stavovi predstavnika pomenutih udruženja i drugih zainteresovanih lica, kao i reagovanja na te stavove. Glas javnosti u broju od 4.2.2001.god. donosi opširan tekst, u kome se, na početku, citiraju reči Rudolfa Vajsa, predsednika Nemačkog narodnog saveta u Jugoslaviji, koji kaže da je ″nad Nemcima primenjen princip kolektivne krivice i u ime toga oni su beskrupulozno opljačkani i proterani, uz desetine hiljada žena i dece, koje su ubili komunistički diktatori. Učinjena je nepravda. Razbojništvo ostaje razbojništvo i posle pedeste šest godina. Neotuđivost privatne svojine jedan je od temelja civilizacije. Znači, dovoljno je pravnih, ljudskih i moralnih razloga da se pristupi ispravljanju ove nepravde. Naravno, to pitanje želimo rešiti u dijalogu s nadležnim u ovoj državi. Pri tome nam je strana svaka pomisao o maksimalističkim zahtevima ili licitiranju brojem žrtava, kao što ni u kom slučaju ne mislimo zastupati interese onih koji su počinili zločine i koji su sudski kažnjeni kao ratni zločinci.″ Vajs dalje kaže da je Nemački narodni savez u SRJ nedavno obnovio inicijativu da jugoslovenski Nemci dobiju status nacionalne manjine. ″Ovaj zahtev″ nastavio je Vajs ″znači, pre svega, priznanje jedne nepobitne činjenioce da ovde Nemci žive već tri veka, da su pridoneli privrednom, kulturnom i civilizacijskom razvoju ovih krajeva, i da jedna narodna grupa, koja je pre pola veka ovde brojala više od pola miliona ljudi, sada ne može biti vođena pod rubrikom ostali″. U tekstu se dalje navodi da je, prema popisu stanovništva iz 1921.god., u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca nemački kao maternji jezik govorilo 505.790 stanivnika; deset godina kasnije, po tom kriterijumu, bilo je upisano 499.969 stanovnika, od čega je u Banatu nemački govorilo 120.450 lica ( od toga 1.874 Jevreja), u Bačkoj 173.058 (3.282 Jevreja), u Sremu 49.345 (539 Jevreja). 35 O prevladavanju prošlosti v: dr Vladimir Ilić, Prevladavanje prošlosti u Vojvodini, Zrenjanin, 2002 21
- Page 1 and 2: Miroslav Samardžić Tranzicija i m
- Page 3 and 4: stanovništva) da bi taj porast bio
- Page 5 and 6: zadržanu visoku stopu nataliteta,
- Page 7 and 8: Tokom devedesetih u Vojvodinu su pe
- Page 9 and 10: Beloj Crkvi (30,6%) i Plandištu (3
- Page 11 and 12: Pavle Nikolić, Leon Koen, Kosta Č
- Page 13 and 14: izborima 2000. došlo do povećanja
- Page 15 and 16: U poslednje vreme ističu se u vojv
- Page 17 and 18: Hrvatskoj), negde ćirilica (u Srbi
- Page 19: Kikinde da Kikindske novine ne šta
- Page 23 and 24: mogućnost brojčanog ograničenja,
- Page 25 and 26: većinsko-manjnske odnose treba def
- Page 27 and 28: tradicionalnih manjinskih toponima
- Page 29 and 30: manjine (čl. 24 st. 2). Elektori m
- Page 31 and 32: zajednica prethodno dostavi na miš
- Page 33 and 34: i Zakon o lokalnoj samoupravi. Prem
- Page 35 and 36: Nastava na nekom od ovih jezika org
- Page 37 and 38: ukupno 239 nastavnika i saradnika 7
- Page 39 and 40: oko Transilvanije itd.). Usmerenost
- Page 41 and 42: decembra 1992. izabrana su u Vojvod
- Page 43 and 44: oja) 12 ih je u opštinama sa slova
- Page 45 and 46: Sedam Hrvata i Bunjevaca su sudije
- Page 47: važili do Miloševićevog dolaska
ćirilice ponekad iznose skrivenije ali ipak uočljivo. Tako Turlakov u već citiranom stavu kritikuje<br />
ministarstva koja ne ″opšte s podređenim im narodom ćirilicom″. Autor očigledno prihvata<br />
autoritarne stavove po kojima je narod podređen vlastima a jedini problem je na kom se pismu<br />
izdaju naređenja.<br />
Prema Zbiljiću, ćirilica je ″državno pitanje″, dakle političko, pri čemu, očigledno, autor<br />
misli da je pismo osnovno državno i političko pitanje.<br />
Navedeni stavovi često počivaju na iskrivljavanju ili falsifikaovanju notorninh istorijskih<br />
činjenica. Pored toga, uočljivo je nastojanje da se identifikuju crkvena i nacionalna prošlost. Sve<br />
što se u istoriji dešavalo na određenoj teritoriji proglašava se za ekskluzivnu nacionalnu<br />
baštinu. Ovakva uprošćavanja i projekcija sadšnjosti u prošlost deo je agresivne kampanje za<br />
klerikalizaciju javnog života (nacija=crkva), koja se jasno iskazuje i u nekim postupcima vlasti (<br />
uvođenje veronauke u škole, proglašavanje crkvenih za državne praznike i sl.). Najzad, u<br />
rasprave o ugroženoj ćirilici uključili su se i političari. Njihova namera verovatno je da skrenu<br />
pažnju javnosti sa ključnih društvenih i državnih problema na trivijalnosti i tako stvore utisak<br />
kako je najvažniji zadatak vlasti da čuva i obnavlja ugroženu tradiciju, čime se oslobađaju<br />
odgovornosti za loše stanje u ekonomiji i socijanom položaju većine stanovništva.<br />
5. Prevladavanje prošlosti: pitanje vojvođanskih Nemaca<br />
Reinterpretacije istorijskih sukoba i prošlosti često se koriste kao način da se otvori neki<br />
novi sukob ili kao sredstvo da se ostvare neki interesi. Prevladavanje prošlosti jedan je od<br />
najtežih zadataka pred kojim se nalaze etnički složena društva, naročito kada su u procesu<br />
tranzicije. Posle Miloševićevog pada osnažile su ovakve polemike u <strong>Vojvodini</strong>, naročito u vezi<br />
sa stradanjem vojvođanskih Nemaca i Mađara pred kraj Drugog svetskog rata. U ovom delu<br />
pokušaću da, na osnovu novinskih članaka, prikažem osnovne stavove nemačkih organizacija u<br />
<strong>Vojvodini</strong> u vezi sa sudbinom vojvođanskih Nemaca 1944. i 1945. godine. 35<br />
Kako se u poslednje vreme sve više raspravlja o denacionalizaciji imovine, iskrslo je, u<br />
vezi s tim, kao aktuelno i pitanje vraćanje imovine koja je posle Drugog svetskog rata oduzeta<br />
Nemcima u Jugoslaviji (folksdojčerima). To je česta tema na sastancima nemačkih udruženja u<br />
našoj zemlji, kojih je, prema pisanju lista Danas u broju od 7.5.2001, do tog datuma osnovano<br />
pet ( Nemački narodni savez u Subotici, Udruženje Nemaca ″Donau″ u Novom Sadau,<br />
Nemačko udruženje ″Adam Berenc″ u Apatinu, Udruženje ″Karlovac″ u Sremskim Karlovcima i<br />
Udruženje Nemaca u opštini Odžaci), kao i u javnim nastupima na tribinama i u razgovorima s<br />
novinarima. U štampi se pojavilo mnoštvo članaka u kojima su prezentovani stavovi<br />
predstavnika pomenutih udruženja i drugih zainteresovanih lica, kao i reagovanja na te stavove.<br />
Glas javnosti u broju od 4.2.2001.god. donosi opširan tekst, u kome se, na početku,<br />
citiraju reči Rudolfa Vajsa, predsednika Nemačkog narodnog saveta u Jugoslaviji, koji kaže da<br />
je ″nad Nemcima primenjen princip kolektivne krivice i u ime toga oni su beskrupulozno<br />
opljačkani i proterani, uz desetine hiljada žena i dece, koje su ubili komunistički diktatori.<br />
Učinjena je nepravda. Razbojništvo ostaje razbojništvo i posle pedeste šest godina. Neotuđivost<br />
privatne svojine jedan je od temelja civilizacije. Znači, dovoljno je pravnih, ljudskih i moralnih<br />
razloga da se pristupi ispravljanju ove nepravde. Naravno, to pitanje želimo rešiti u dijalogu s<br />
nadležnim u ovoj državi. Pri tome nam je strana svaka pomisao o maksimalističkim zahtevima ili<br />
licitiranju brojem žrtava, kao što ni u kom slučaju ne mislimo zastupati interese onih koji su<br />
počinili zločine i koji su sudski kažnjeni kao ratni zločinci.″<br />
Vajs dalje kaže da je Nemački narodni savez u SRJ nedavno obnovio inicijativu da<br />
jugoslovenski Nemci dobiju status nacionalne <strong>manjine</strong>. ″Ovaj zahtev″ nastavio je Vajs ″znači,<br />
pre svega, priznanje jedne nepobitne činjenioce da ovde Nemci žive već tri veka, da su pridoneli<br />
privrednom, kulturnom i civilizacijskom razvoju ovih krajeva, i da jedna narodna grupa, koja je<br />
pre pola veka ovde brojala više od pola miliona ljudi, sada ne može biti vođena pod rubrikom<br />
ostali″.<br />
U tekstu se dalje navodi da je, prema popisu stanovništva iz 1921.god., u Kraljevini<br />
Srba, Hrvata i Slovenaca nemački kao maternji jezik govorilo 505.790 stanivnika; deset godina<br />
kasnije, po tom kriterijumu, bilo je upisano 499.969 stanovnika, od čega je u Banatu nemački<br />
govorilo 120.450 lica ( od toga 1.874 Jevreja), u Bačkoj 173.058 (3.282 Jevreja), u Sremu<br />
49.345 (539 Jevreja).<br />
35 O prevladavanju prošlosti v: dr Vladimir Ilić, Prevladavanje prošlosti u <strong>Vojvodini</strong>, Zrenjanin, 2002<br />
21
Change language