Miroslav Samardžić Tranzicija i manjine u Vojvodini Autonomna ...
Miroslav Samardžić Tranzicija i manjine u Vojvodini Autonomna ...
Miroslav Samardžić Tranzicija i manjine u Vojvodini Autonomna ...
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
u Srbiji već u Grčkoj). U broju od 8.6.2002. , u tekstu ″Ugroženo nacionalno pismo″ Dnevnik<br />
izveštava o okruglom stolu ″]irilica u srpskom jeziku - danas i sutra″. U raspravi je ocenjeno da<br />
je primarno srpsko pismo, staro deset vekova, ugroženije danas više nego ikad i da su za to<br />
najviše krive vlasti, koje ne insistiraju na sprovođenju zakona. ^ak je, navodi se, i srpska verzija<br />
Saveznog zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina i etničkih zajednica objavljena<br />
na latiničkom pismu.<br />
Grupa saveznih poslanika koju čine prof. dr Ljiljana ^olić, dr Radoje Prica i prof. dr Rista<br />
Trajković predstavila je, kako izveštava Politika, na konferenciji za štampu u Saveznoj skupštini<br />
Predlog deklaracije o zaštiti ćirilice, koji će se ove jeseni naći u skupštinskoj proceduri. U ovom<br />
predlogu, između ostalog, stoji: ″U Saveznoj Republici Jugoslaviji, kao i u republikama Srbiji i<br />
Crnoj Gori, sve više se zapostavlja ćiriličko pismo kako u zvaničnoj tako i u svakodnevnoj<br />
upotrebi.″ 34 . U deklaraciji se zatim, prema Politici, naglašava destovekovna upotreba ćirilice<br />
kojom su ispisivani dokumenta i spomenici, najznačajniji istorijski spisi, najvažnija književna<br />
dela i sve drugo što predstavlja suštinski element nacionalnog identiteta Srba i Crnogoraca, kao<br />
i to da se danas ćiriličko pismo sve ređe koristi. Predlagači deklaracije smatraju da je, odricanje<br />
od sopstvenog pisma znak odsustva svesti o potrebi negovanja sopstvenih kulturnih vrednosti,<br />
čuvanja nacionalnog identiteta i njegovih obeležja te da ″takođe ukazuje na kompleks niže<br />
vrednosti i pogršno shvatanje da će nas udaljavanje od sebe samih približiti drugima″.<br />
Pošto je naveo kako je većina firmi po Beogradu ispisana na stranim jezicima ili samo<br />
latinicom, dr Prica je zamerio značajnim institucijama - Srpskoj akademiji nauka, Matici srpskoj i<br />
Vukovoj zadužbini što ne pokazuju dovoljno interesovanja za ovu temu.<br />
″Ako tradicija, jezik i pismo odvajaju jedan narod od drugog naroda, vreme je da se<br />
zapitamo gde se mi to nalazimo kada zapostavljamao našu tradiciju u ime drugih ciljeva, kada u<br />
jezik ulazi sve više tuđica, a sada i naša ćirilica sve više iščezava. Time nestaje i nacija kojoj<br />
pripadamao″, naglasio je prof. Rista Trajković.<br />
Dr Ljiljana ^olić je naglasila da će ova inicijativa pružiti šansu poslanicima da pokažu<br />
nacionalni konsenzus, pa objasnila da ″deklaracija nije pravna norma, ona je apel za očuvanje<br />
ćirilice. Direktne sankcije za njeno neprimenjivanje ne postoje, ali je moguće primeniti niz<br />
propisa i zakonskih odredaba da se ona poštuje. Mi jednostavno želimo da delujemo na svest<br />
ljudi. Jer slovo jeste simbol, ali i monogo više od toga.″<br />
Aktivisti za zaštitu ćirilice ovo pismo predstavljaju kao temeljnu nacionalnu dinstinktnu<br />
karakteristiku po kojoj narod jeste. Potiskivanje ćirilice prikazuje se kao deo zavere čiji je cilj<br />
uništavanje srpskog naroda i države. ]irilica je ″duša″ naroda pa ako je ona ugrožena, doveden<br />
je u pitanje i njegov opstanak. Ovakvo vulgarno herderijanstvo u stvari je strategija za vršenje<br />
nacinalno- političke mobilizacije. Posle katastrofalnih političkih i vojnih poraza devedesetih,<br />
srpski nacionalizam napušta ofanzivnu ideologiju i povalači se na rezervni, kulturni teren, od<br />
″zaštite″ teritorija ka ″zaštiti″ ekskluzivnih kulturnih vrednosti. Latinica je predmet napada budući<br />
da njena upotreba otvara mogućnost saradnje i povezivanja sa drugim jugoslovenskim<br />
narodima.<br />
U tiradama o zaštiti ćirilice potpuno se prenebregavaju činjenice o sociolingvističkim<br />
prilikama u Srbiji i <strong>Vojvodini</strong>. Kao i drugim jugoslovenskim zemljama, i u Srbiji je došlo do<br />
etničke homogenizacije stanovništva, pre svega zbog političkih događaja devedesetih. Ne samo<br />
da u <strong>Vojvodini</strong> srpski jezik danas nije ugrožen nego on dominira kao nikad u istoriji. Srbi su bili<br />
trećina stanovništva Vojvodine kad je stvorena Kraljevina SHS posle Prvog svetskog rata, nešto<br />
preko polovine 1948 (50,6%), dok danas verovatno čine dve trećine stanovništva. U <strong>Vojvodini</strong><br />
se manjinski jezici povlače pred srpskim gotovo u svim oblastima upotrebe jezika, a posebno<br />
kad se radi o obrazovanju, štampi, elektronskim medijima, javnim natpisima. Dakle, ne samo da<br />
srpski jezik u <strong>Vojvodini</strong> nije ugrožen nego se njegova dominacija povećava na štetu manjinskih<br />
jezika. Zaštitnici ćirilice ovakve činjenice u potpunosti ignorišu, a pažnju usredsređuju na<br />
ćirilično pismo, koje se verovatno povlači pred latinicom, ali zaključci o nacionalnoj katastrofi,<br />
koja otuda navodno proizlazi, neisinit su. Radi se, dakle, o ksenofobnoj ideologiji, čiji<br />
protagonisti iskazuju paničan strah od svega što ljude povezuje i od svake društvene aktivnosti<br />
koja prelazi etničke granice. Neskrivene političke ambicije zaštitnika ćirilice otvoreno iznosi dr<br />
Ljiljana ^olić koja u već citiranom govoru u Novom Sadu juna 2002 izražava žaljenje što<br />
politička moć nije u rukama onih koji hoće da ožive ćirilicu. Navodno oživljavanje ćirilice u stvari<br />
je nastojanje da se stekne politička moć, to je konzervativna, nacionalno isključiva ideologija a<br />
ne ideološki i politički nezavisna kulturna delatnost. Svoje političke stavove aktivisti za zaštitu<br />
34 ″Slovo kao simbol″, Politika, 28.8.2002<br />
20
Change language