Miroslav Samardžić Tranzicija i manjine u Vojvodini Autonomna ...

jezika mržnje i nacionalne netolerancije, što ne znači da se on ne može uočiti u programima
nekih privatnih medija u Vojvodini i Srbiji (TV Most u Novom Sadu, na primer). Nacionalistički
ispadi rezervisani su, po pravilu, za pristalice stranaka starog režima, ali i ovo pravilo ima
neslavne izuzetke. U vreme dok je još slovio kao kandidat za predsednika Republike,
predsednik Nove Srbije i predsednik opštine ^ačak Velja Ilić o jednom od protivkandidata
izjavio je i sledeće: ″Treba ga pitati ko je, šta je, i koje je njegovo poreklo. To je kao kad bih ja
sada otišao u Kinu i hteo da budem predsednik Kine. U Kini nema nijedan Ilić, a ja hoću da
budem čelni čovek zemlje!″ 13
Nacionalna mržnja u Vojvodini najčešće se iskazuje ispisivanjem grafita koji se mogu
naći u gotovo svim vojvođanskim gradovima. Lokalne vlasti ponegde reaguju na ovakve pojave,
ali, po pravilu, reakcije nisu adekvatne. Valja istaći postupanje gradonačelnika Novog Sada
Borislava Novakovića koji je povodom ispisivanja antijevrejskih i antimađarskih parola u Novom
Sadu izjavio: ″Tačno je da to nije ni dominantno razmišljanje ni raspoloženje u Novom Sadu,
već ekstremizam, ali ako ne reagujete na takav ekstremizam, onda mu dajete pravo građanstva,
legalizujete, na svoj način i podstičete″. 14 Novaković je jednom prilikom javno prekrečio grafit sa
uvredljivim sadržajem.
Jedan od najtežih incidenata u poslednje vreme dogodio se septembra 2002. u Novom
Sadu prilikom otvaranja izložbe fotografija Rona Haviva ″Krv i med″. Prema pisanju lista Danas,
grupa od dvadesetak mladića ometala je govornike, među kojima je bio i predsednik Skupštine
AP Vojvodine Nenad ^anak. Izgrednici su nosili majice sa likom Radovana Karadčića, a, između
ostalog, pored fotografija su pisali ; ″Ubij ustašu″, ″Ubij baliju″, ″Ubij Mađara″. U štampi do
sredine oktobra nije bilo napisa o reakcijama javnog tužilaštva. Kao i obično, parole su bile
ispisane ćirilicom, ali pogrešno, ćirilično ″i″ je napisano kao latinično ″n″. 15 Krajem septembra
2002. u Elemiru, kraj Zrenjanina, demolirana je pekara Hakije Demirovića. Prema pisanju
Građanskog lista, incident se dogodio u ranim jutarnjim satima. Desetak pijanih huligana
polupali su stakla na pekari, provalili unutra i maltretirali prisutne, demolirali pekaru i potom
pobegli. 16 Demirovićeva pekara bila je napadnuta i 1999. tokom bombardovanja kada je, prema
navodima samog Demirovića, grupa napadača upala u pekaru sa repetiranim skorpionima, pa
je on s porodicom ilegalno pobegao u Rumuniju, jer nije imao pasoš. Za sada se o ovom
događaju tužilaštvo nije oglašavalo. Inače, tokom bombardovanja Jugoslavije od strane NATO
pakta 1999. gotovo sve pekare u Zrenjaninu i okolini, a i u nekim drugim sredinama, bile su
demolirane a njihovi vlasnici proterani. Ovi napadi na Albance najteži su slučajevi ugrožavanja
pripadnika manjina od sredine devedesetih. U najvećem broju slučajeva policija i tužilaštvo nisu
reagovali. Inače su fizičkom nasilju najčešće izloženi Romi, ali ovakvi izgredi se najčešće ne
registruju u štampi.
Prema pisanju Građanskog lista, okružno tužilaštvo u Zrenjaninu podiglo je optužnicu
protiv osobe koja je aprila 2002. bacila bombu ispred pekare Ukus u Kikindi čiji je vlasnik Jusuf
Cihanaj. Ipak, i ovog puta se optužnica podiže zbog krivičnog dela izazivanja opšte opasnosti a
iz članka se ne vidi da se uzima u obzir i nacionalna mržnja. 17
Izlivi verske netrpeljivosti najčešće su upereni protiv adventističke crkve u Vojvodini i
drugih manjih protestanskih crkava. Navodimo jedan karkterističan primer. Građanski list u
broju od 24.1.2002. izveštava da je ″u nedelju, na Svetog Jovana, zasad nepoznati počinilac (ili
više njh) provalio u adventističku crkvu u Bačkoj Palanci i demolirao unutrašnjost objekta″, pa
konstatuje da ″u Bačkoj Palanci ovakvi izgredi nisu retkost, naprotiv- fenomen verske
netolerancije postao je zabrinjavajući. Skoro svake nedelje dogodi se bar jedan ovakav
incident.″ U istom tekstu se navodi da su oktobru 2001. na zidovima crkvene zgrade osvanuli
grafiti: ″Bog vas kleo pogani izrodi″, ″Duhovni trovači″, ″Lako nam je pročitati s lica draga nam
je samo ćirilica″. Opštinski javni tužilac, navodi dalje list, odbacio je krivičnu prijavu protiv
počinioca jer, navodno, ″nastala šteta ne dostiže sumu dovoljnu za gonjenje po službenoj
dužnosti, a tužilaštvo nije našlo elemente verske netolerancije ili širenje verske mržnje″. Kada
se kasnije uhvaćeni počinilac kao gost pojavio na lokalnoj televiziji, izjavio je da mu je jedino
žao što je na grafitima počinio slovne greške: ćirilično ″i″ pisao je kao latinično ″n″.
13
″Velja Ilić je vulgaran, brutalan i netolerantan″, Nacional, 5.4.2002
14
Danas, 9.2.200
15
″ Moramo se setiti svakog zla″, Danas, 12.9.2002
16
″Razbojništvo opravdano nacionalnom svešću″, Gra|anski list, 26.9.2002
17
″Bacio bombu na pekaru Kusufa Cihanaja″, Gra|anski list, 16.10.2002
14