3. Mirjana Đekić - ICOM-SEE

Преводница Мали Стапар Звоно, Моноштор Чешка ћуприја 

Црпна станица 

Бисерно острво 

Ткачница Бездан Водица Врбас Кишов споменик Врбас Дворац Вамошер 

ВЕЛИКИ БАЧКИ КАНАЛ КАО КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ 

- МОГУЋНОСТИ И РИЗИЦИ ЗАШТИТЕ 

Мр Мирјана Ђекић, етнолог 

Покрајински завод за заштиту споменика културе 

Петроварадин 

Ниш, 2012.


Предмет истраживања 

Заштита непокретног културног наслеђа: 

- Истраживање полази од потенцијалног или заштићеног културног 

добра. 

У истраживању великог Бачког канала се пошло: 

- од личности његовог творца Јожефа Киша и његовог утицаја на 

промену изгледа данашње Бачке 

- и од најзнајнијих хидрограђевинских објеката који постоје на овом 

простору (преводница). 

Човекова борба са водом и за воду основ: 

- различитих техничких достигнућа, 

- промене у природном и друштвеном окружењу. 

Предео Бачке, његове географске, геоморфолошке и демографске 

карактеристике, потенцијали и промене условиле од 18. века: 

- изградњу каналске мреже најпре у функцији пловног пута, 

- временом, у функцији одводног, односно канала за наводњавање.


Велики бачки канал (1793-1801.) 

Јожеф Киш 

- највећи хидрограђевински систем у 

Подунављу и југоисточној Европи -Јожеф 

(1748-1813) и Гаврило Киш, 

- план - карта из 1792.године- хидрографија 

Бачке са локацијом насеља са уцртаном 

трасом пловног канала од Бачког 

Моноштора на Дунаву до Великог Градишта 

на Тиси и 3 преводнице: у Бачком 

Моноштору, Врбасу и Бачком Градишту.


Пловни пут у 19. веку 

Карта Иштвана Тира из 1872. 

Преводница Шебешфок 

-1854 -1856. преводница Бездан ; 

-1871-1875. године Акционарско друштво изградило два нова канала 

- Баја - Бездан (преводница Шебешфок 1874.), 

- Мали Стапар-Нови Сад ; 

-1896. - Бачко Градиште-Бечеј са првом модерном преводницом.

ВЕЛИКИ БАЧКИ КАНАЛ – ИСТРАЖИВАЊЕ 

Истраживање – полазиште 

валоризације, рехабилитације и 

презентације 

Систематско рекогносцирање 2008 - 2011. 

- Пројекат “Хидротехничко и индустријско наслеђе Бачке; 

- Градитељско наслеђе на каналу и уз канал разнолико (преводнице, 

мостови, млинови, јавне и стамбене зграде, сакрални објекти); 

- Јединствена целина која се формирала по сопственим моделима везаним 

за развој привреде, технике, а у складу са тим и културом становања, 

демографским и етничким променама и сл. ; 

- Као целина Велики бачки канал никада није истраживан што је дало 

могућност да се пловни пут посматра као коридор који је омогућио пренос и 

повезивање разнородних елемената.

ВЕЛИКИ БАЧКИ КАНАЛ – ИСТРАЖИВАЊЕ 

Истраживање – основ 

валоризације,рехабилитације и 

презентације 

Конвој дереглија 

Пројекат млина уз преводницу у Врбасу 

Непостојање улазних података, који би указали на историјску условљеност 

настанка појединих споменичких врста (хидротехничких и индустријских 

објеката, сакралних и јавних грађевина, народног градитељства), пред 

истраживача је поставило незахвалан задатак да прати разнородне 

техничке и технолошке процесе и промене. 

Хидротехнички објекти су, по први пут, истражени слојевито. 

Евидентиран је велики број објеката и настављено истраживање према 

врстама наслеђа, али и канала као целине као основу за дефинисање 

културног предела.

ВЕЛИКИ БАЧКИ КАНАЛ – ЗАШТИТА КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА 

Хидротехничко наслеђе - 

Преводница у Бечеју 

- споменик културе од изузетног значаја 

- саграђена 1898.године 

- покретање механизма преводнице решено по 

први пут у Европи коришћењем сопствено 

произведене електричне струје; 

-израда гвозденог дела преводнице поверена је 

Алберту Хајнцу 

Пројекат Алберта Хајнца


Хидротехничко наслеђе – 

Преводница у Малом Стапару 

- културно добро под претходном заштитом; 

- преводница је изграђена 1794. ; 

- млин, одлуком државне администрације у Бечу, 

1795. ; 

- зграда Техничке дирекције Великог бачког канала 

1898. ; 

- споменику Панонији темељ је поставио цар Фрања 

Јосиф II 1872.године.


Ревитализација Малог Стапара 

Носилац пројекта: ЈВП “Воде Војводине” 

Израда: Покрајински завод за заштиту 

споменика културе 

- реконструкција зграде и механизма млина; 

- реконструкција Управне зграде; 

- уређење канала и приступа Панонији; 

- уређење колоније у којој су живели они 

који су одржавали канал. 

Намена: културни, наутички, 

едукативни туризам 

Млин са механизном


Хидротехничко наслеђе – 

Безданска преводница 

- Културно добро под претходном заштитом; 

- изграђена од 1846. до 1856. године; 

-на њеној изградњи коришћено је по први пут 

подводно бетонирање по пројекту Јохана 

Михалика. 

Шема градилишта


Индустријско наслеђе – 

прехрамбена индустрија 

- По први пут евидентирана добра 

индустријског наслеђа (фабрике, 

колоније, магацини) 

- Шећеране (шећерана и фабрика 

алкохола у Црвенки са радничком 

колонијом, шећерана са радничком 

колонијом у Врбасу) 

- Млинови 

- Житни магацини

ВЕЛИКИ БАЧКИ КАНАЛ – ПРИРОДНА ДОБРА 

Специјални резерват 

природе - Горње Подунавље 

- Један од најлепших ритских комплекса у земљи 

- северозападни део Бачке, уз леву обалу Дунава 

од Богојева до границе са Мађарском 

- последица меандрирања Дунава, обухвата 

бројне меандре, канале, мртваје... 

- У зони заштите налазе се преводнице у Бачком 

Моноштору, Бездану и Шебешфоку 

- Коришћење повезано са потребама очувања 

природе и еко система 

Велики бачки канал - еколошки коридор, простор 

еколошке мреже 

Црпна станица код Плавне 1912. 

Горње Подунавље се граничи са националним парком 

Дунав- Драва у Мађарској и Парком природе Копачки рит у 

Хрватској

ВЕЛИКИ БАЧКИ КАНАЛ – РИЗИЦИ ЗАШТИТЕ 

- Запуштеност канала, културна добра губе своју функцију, трајно се 

мењају или нестају; 

- Недостатак тимског рада и недовољно познавање наслеђа; 

- Немогућност сагледавања целине Великог бачког канала као наслеђа у 

локалним срединама; 

- Лоша сарадња са урбанистичким службама; 

- Неспровођење Конвенције о заштити предела (Закон о заштити природе); 

- Нерешавање питања управљања пределом уколики се Велики бачки 

канал као такав заштити ; 

- Лоша сарадња са туристичким организацијама....

ВЕЛИКИ БАЧКИ КАНАЛ - ЗАВРШНА РАЗМАТРАЊА 

За очување материјаног, духовног и природног наслеђа везаног за 

каналску мрежу и територију коју одређује и којом је сам одређен 

ПОТРЕБНО ЈЕ систематским усмереним истраживањем утврдити: 

- елементе (споменичко и природно наслеђе: историја уређења 

вода, прехрамбена индустрија, кудељарство... ), 

- поступке које ће указати на МОГУЋНОСТИ интегралне 

(интегративне) заштите, 

Потребно формирање Стратегије одрживог развоја којом ће канали: 

- добити нови живот (смисао), 

- активно се укључити у живот средине, 

- повратити примарну функцију пловних путева 

- укључити се у туристичку понуду регије на основу валоризације 

културног наслеђа, природне и животне средине. 

Crespi d Adda Vaprio d Adda Paderno d Adda

ВЕЛИКИ БАЧКИ КАНАЛ - ЗАВРШНА РАЗМАТРАЊА 

Овај сегмент наслеђа није оптерећен никаквим већ примењеним и 

познатим решењима : 

- у презентацији појединих (појединачних) културних добара могуће је 

кренути од почетка, 

- помоћ постојећих институција културе (Музеј батинске битке), 

- инстутуција које се баве заштитом природе. 

Прикупљена документација, у аутентичним 

амбијентима изабраних објеката омогућиће 

адекватну презентацију градње канала, 

живот некад и сад: 

- формираће се музеј на преводници у 

Бечеју са спомен – соба настрадалима у 

рацији 1941. године, 

- обновиће се споменик Јожефу Кишу изнад 

преводнице у Врбасу, 

- коришћење преводница у зони Горњег Подунавља повезаће се са 

потребама очувања природе и еко-система. 

Планска документа требало би да третирају простор канала као целину. 


ЗАВРШНА РАЗМАТРАЊА 

Искуства других земаља: 

- Италија, након усвајања Конвенцији о заштити предела формирала екомузеје 

Око реке Аде и канала који истичу из ње - Parco Adda Nord/Ecomuseo Adda 

di Leonardo 

- економскa одрживост очувања простора, 

- координира рад заинтересованих стручних служби, 

- програме едукације о значају чувања предела кроз природу и културно 

наслеђе, а све у вези са Леонардом да Винчијем и Атланским кодексом, 

- утврђује туристичке садржаје(бициклистичких стаза), 

- бави се промоцијом народног градитељства и нематеријалне баштине 

(израда Етнографског архива нематеријалне бештине). 


ХВАЛА НА ПАЖЊИ!

3. Mirjana Đekić - ICOM-SEE

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?