Preuzmite kompletan časopis broj 3 u PDF formatu - Portal kulture ...

ìñtèrkùltùràlnòst
ČASOPIS zA PODSTICANJE I AFIRMACIJU INTERKULTURALNE KOMUNIKACIJE / MART 2012. / BR. 03
1
fotografija: Arnd Dewald

ISSN 2217­4893
ìñtèrkùltùràlnòst
ČASOPIS zA PODSTICANJE I AFIRMACIJU INTERKULTURALNE KOMUNIKACIJE / MART 2012 / BR. 03
3

INTERKULTURALNOST
Časopis za podsticanje i afirmaciju interkulturalne komunikacije
Izdavač: Zavod za kulturu Vojvodine, Vojvode Putnika 2, Novi Sad, tel. +381 21 4754148, 4754128, zkvrazvoj@nscable.net
Za izdavača: Tibor Vajda, direktor
Glavni i odgovorni urednik: mr Aleksandra Đurić Bosnić
Uredništvo: dr Dušan Marinković, Novi Sad, dr Ivana Živančević Sekeruš, Novi Sad, dr Željko Vučković, Sombor,
dr Aleksandra Jovićević, Beograd, Rim, mr Dragana Beleslijin, Novi Sad, mr Dragan Jelenković, Pančevo, Beograd,
dr Ira Prodanov, Novi Sad, dr Andrej Mirčev, Osijek, Rijeka, Vera Kopicl, Novi Sad
Stalni saradnici: Franja Petrinović, Novi Sad, Sava Stepanov, Novi Sad, Ivana Vujić, Beograd, dr Saša Brajović, Beograd,
dr Nikolae Manolesku, Bukurešt, Serž Pej, Pariz, mr Majda Adlešić, Novi Sad, Tanja Kragujević, Beograd,
dr Nada Savković, Novi Sad, dr Damir Smiljanić, Novi Sad, Tomislav Kargačin, Novi Sad, mr Boris Labudović, Novi Sad,
Ivana Inđin, Novi Sad, dr Radmila Gikić Petrović, Novi Sad, dr Aleksandra Izgarjan, Novi Sad
Savet: dr Jasna Jovanov, dr Gojko Tešić, mr Vasa Pavković, dr Milena Dragićević Šešić, dr Gordana Stokić Simončić,
dr Predrag Mutavdžić, dr Nikola Grdinić, dr Vladislava Gordić Petković, Milorad Belančić, mr Mladen Marinkov,
dr Mikloš Biro, dr Lidija Merenik, dr Kornelija Farago, dr Svenka Savić, dr Svetislav Jovanov, dr Milan Uzelac,
dr Janoš Banjai, dr Ljiljana Pešikan Ljuštanović, dr Žolt Lazar, dr Zoran Đerić, dr Zoran Kinđić, dr Dragan Koković,
dr Dragan Žunić, dr Milenko Perović
Međunarodni savet: Nebojša Radić, Kembridž, Engleska, dr Ivana Milojević, Sanšajn Koust, Australija,
dr Dragan Kujundžić, Gejnzvil, Florida, SAD, dr Branislav Radeljić, London, Engleska,
dr Nataša Bakić Mirić, Alma Ata, Kazahstan, dr Samjuel Babatunde Moruvavon, Ado Ekiti, Nigerija,
dr Marharita Fabrikant, Minsk, Belorusija, dr Nina Živančević, Pariz, Francuska,
dr Nataša Urošević, Pula, Hrvatska, A. K. Džaješ, Hajderabad, Indija
Pravni konsultant: Olivera Marinkov PR, komunikacije: Dušica Marinović, Milica Razumenić Lektor: Ljudmila Pendelj
Prevodi: Language&Translation Centre, Nataša Vukajlović, Ileana Ursu Tehnički koordinator: Mirjana Kamenko
Međunarodna saradnja: Ileana Ursu, Meral Tarar Tutuš
Vizuelni identitet: Dragan Jelenković Urednik foto-editorijala: Vladimir Pavić Prelom: Pavle Halupa
Autori foto-editorijala: Arnd Dewald, Jovan Todorović, Nikola Mrdalj, Aleksandar Jakonić,
Vukašin Veljić, Kristoffer Klem Bergersen
Štampa: „Stojkov štamparija d.o.o.”, Laze Nančića 34–36, Novi Sad Copyright: Zavod za kulturu Vojvodine, 2012. Tiraž: 500
Časopis izlazi pod pokroviteljstvom Pokrajinskog sekretarijata za kulturu
i javno informisanje Vlade AP Vojvodine
4

INTERCULTURALITY
Magazine for stimulation and affirmation of intercultural communication
Publisher: Institute of culture for Vojvodina, Vojvode Putnika 2, Novi Sad,
phone no. +381 21 4754148, 4754128, zkvrazvoj@nscable.net
President and Chief Executive Officer: Tibor Vajda
Editor-in-Chief: Aleksandra Đurić Bosnić, M.Phil.
Assistant Editors: Dušan Marinković, Ph.D, Novi Sad, Ivana Živančević Sekeruš, Ph.D, Novi Sad
Željko Vučković, Ph.D, Sombor, Aleksandra Jovićević, Ph.D, Belgrade, Rome, Dragana Beleslijin, M.Phil, Novi Sad
Dragan Jelenković, M.F.A, Pančevo, Belgrade, Ira Prodanov, Ph.D, Novi Sad,
Andrej Mirčev, Ph.D, Osijek, Rijeka, Vera Kopicl, Novi Sad
Contributing Authors: Franja Petrinović, Novi Sad, Sava Stepanov, Novi Sad, Ivana Vujić, Belgrade
Saša Brajović, Ph.D, Belgrade, Nicolae Manolescu, Ph.D, Bucharest, Serge Pey, Paris, Majda Adlešić, M.Phil, Novi Sad
Tanja Kragujević, Belgrade, Nada Savković, Ph.D, Novi Sad, Damir Smiljanić, Ph.D, Novi Sad, Tomislav Kargačin, Novi Sad
Boris Labudović, M.Phil, Novi Sad, Ivana Inđin, Novi Sad, Radmila Gikić Petrović, Ph.D, Novi Sad
Aleksandra Izgarjan, Ph.D, Novi Sad
Council: Jasna Jovanov, Ph.D. / Gojko Tešić, Ph.D. / Vasa Pavković, M.Phil. / Milena Dragićević Šešić, Ph.D.
Gordana Stokić Simončić, Ph.D. / Predrag Mutavdžić, Ph.D. / Nikola Grdinić, Ph.D. / Vladislava Gordić Petković, Ph.D.
Milorad Belančić / Mladen Marinkov, M.F.A. / Mikloš Biro, Ph.D. / Lidija Merenik, Ph.D. / Kornelija Farago, Ph.D.
Svenka Savić, Ph.D. / Svetislav Jovanov, Ph.D. / Milan Uzelac, Ph.D. / Janoš Banjai, Ph.D. / Ljiljana Pešikan Ljuštanović, Ph.D.
Žolt Lazar, Ph.D. / Zoran Đerić, Ph.D. / Zoran Kinđić, Ph.D. / Dragan Koković, Ph.D. / Dragan Žunić, Ph.D.
Milenko Perović, Ph.D.
International Council: Nebojša Radić, Cambridge, EnglandIvana Milojević, Ph.D, Sunshine Coast, Australia
Dragan Kujundžić, Ph.D, Gainesville, Florida, USA, Branislav Radeljić, Ph.D, London, England, Nataša Bakić Mirić, Ph.D,
Almaty, Kazakhstan, Samuel Babatunde Moruwawon, Ph.D, Ado Ekiti, Nigeria, Marharyta Fabrykant, Ph.D, Minsk, Belarus
Nina Živančević, Ph.D, Paris, France, Nataša Urošević, Ph.D, Pula, Croatia, A. K. Jayesh, M.Phil, Hyderabad, India
Legal Affairs: Olivera Marinkov PR Manager: Dušica Marinović, Milica Razumenić Proofreading: Ljudmila Pendelj
Translated by: Language&Translation Centre, Nataša Vukajlović, Ileana Ursu Technical Coordinator: Mirjana Kamenko
International Cooperation: Ileana Ursu, Meral Tarar Tutuš Visual Identity: Dragan Jelenković
Photography Director: Vladimir Pavić Layout: Pavle Halupa
Editorial Photographers: Arnd Dewald, Jovan Todorović, Nikola Mrdalj, Aleksandar Jakonić,
Vukašin Veljić, Kristoffer Klem Bergersen
Printed by: „Stojkov Printing House”, Laze Nančića 34–36, Novi Sad Copyright: The Institute for culture of Vojvodina, 2012.
Circulation: 500
The magazine is sponsored by the Provincial Secretariat for Culture and Public
Information of AP Vojvodina.
5

sáðržâj
úvõdñik
Aleksandra Đurić Bosnić, Jer, jezik je svemu uzrok . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
Marharita Fabrikant, LINGVISTIČKE MANIFESTACIJE HORIZONATA INTERKULTURALNIH OČEKIVANJA
U NARATIVIMA O NACIONALNOM IDENTITETU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12
Nataša Bakić Mirić, OSNOVNA PRAVILA ZA RAZUMEVANJE INTERKULTURALNE KOMUNIKACIJE . . . . . . . . . 32
Dragan Kujundžić, „RAS-KRSTITI”: KAKO PODUČAVATI RAZLIČITOST... I DRUGA EVROPA . . . . . . . . . . . . . . . . . 44
Zigfrid Tornov, NEŽELJENI KONTAKTI. MEĐUJEZIČKI I KULTURNI KONTAKTI RUMUNSKOG I SLOVENSKIH
JEZIKA I NJIHOVO OBEZVREĐIVANJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64
Branislav Radeljić, MUSLIMANSKA DIJASPORA I EVROPSKI IDENTITET: POLITIKA EKSKLUZIJE I INKLUZIJE . . . 78
Nataša Urošević, KULTURNI IDENTITET, MULTIKULTURALIZAM I INTERKULTURALIZAM
– ISTARSKA ISKUSTVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .90
Samjuel Babatunde Moruvavon, PONAVLJANJA U FRANCUSKOM PREVODU MIŠELA LINJIA ROMANA
SVET KOJI NESTAJE AUTORA ČINUA AČEBE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102
A. K. Džaješ, KANON ILI NE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118
Janoš Vilmoš Šamu, SUBJEKT(I) URUŠENE EKSTAZE: SIMON GRABOVAC I JANOŠ SIVERI . . . . . . . . . . . . . 136
Ljudmila Pendelj, FONETSKA ANALIZA DUBLETNIH OBLIKA REČI POREKLOM IZ GRČKOG I LATINSKOG JEZIKA
U GRAĐI ZA REČNIK STRANIH REČI U PREDVUKOVSKOM PERIODU I–II VELIMIRA MIHAJLOVIĆA (I DEO) . . 150
Aleksandra Đurić Milovanović, „AKO JE DOŠAO SILOM, ON NE OSTAJE”: NARATIVI O KONVERZIJI U RUMUNSKIM
NEOPROTESTANTSKIM ZAJEDNICAMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160
Andrea Ratković, FABRIKOVANJE IDENTITETA KROZ JEZIK MASOVNIH MEDIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 176
Dušica Dragin, DRŽAVA I FILM: ULOGA DRŽAVE U RAZVOJU KINEMATOGRAFIJE – SRBIJA I ARAPSKE ZEMLJE . . . 196
vîðeñjå
Nina Živančević, JEZIK U EGZILU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 214
Vladimir Kopicl, MINIMALISTIČKI TRIJUMF STAROMODERNOG OTPADNIKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 222
Džonatan Rolins, ARIEL DORFMAN PIŠE KUĆI: KNJIŽEVNO DRŽAVLJANSTVO I TRANSNACIONALNA
PRIPADNOST (priredio Nebojša Radić) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 230
dïjałøzí
IVAN ČOLOVIĆ (priredila Gordana Đilas) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 242
IVAN ČOLOVIĆ (collected by Gordana Đilas) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 246
Ivan Čolović, KULTURA MEĐUPROSTORA, Aleksandra Đurić Bosnić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 252
Ivan Čolović, THE CULTURE OF INTERSPACE, Aleksandra Đurić Bosnić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 256
kóòrdînäte
Adrijan Vaner, RUSKI HIBRIDI: IDENTITET U TRANSLINGVALNIM DELIMA ANDREJA MAKINA, VLADIMIRA
KAMINERA I GARIJA ŠTAJNGARTA (priredio Nebojša Radić) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 264
Stiven G. Kelman, TRANSLINGVALNA IMAGINACIJA (priredio Nebojša Radić) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 282
Andrej Mirčev, DECENTRIRANA IZVEDBA IDENTITETA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 290
Ljiljana Pešikan Ljuštanović, POPUNJAVANJE BELINA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 298
Anemari Soresku Marinković, RUMUNI IZ BANATA U INTERDISCIPLINARNIM OGLEDALIMA (prevela Ileana Ursu) . . 302
Gordana Draganić Nonin, VELIKI KRUG SLOBODE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 306
7

úvõdñik
Jer, jezik je svemu uzrok...
Kada u prvom činu Sofoklovog Filokteta mudri Odisej zaključi da „... jezik je svemu
uzrok, a ne djelovanje”, čitaocu je jasno da priča o arheizgnaniku i bezdomniku Filoktetu,
osim etičkog horizonta otvara i začuđujuće ovovremen diskurs delanja u jeziku ili
delanja jezikom...
Iako raskošno višeznačna i često gotovo antinomično divergentna simbolička
određenja jezika upućuju na „izmešanost” i isprepletanu raznolikost, ali i na „povratak
u sintetično stanje”, u kome se pojavnosti i modaliteti forme i izraza doživljavaju kao
neizbežna i slučajna prilagođavanja primarnoj funkciji i moći jezika, koja je uvek i oblikotvorna
i određujuća. Upravo su ove dve funkcije, oblikotvorna i određujuća, učinile
jezik najmoćnijim oruđem, koje je istovremeno kadro da imenuje i proglašava, opovrgava
i ukida, zavodi ili odbija, okuplja ili razjedinjuje, tvori ili razara... Povest ljudskog
jezika istovremeno je povest o njegovoj delotvornosti kao jasnom refleksu njegove kosmogonijske
moći. Povest o ljudskim jezicima istovremeno je povest o njihovim zloupotrebama
i nasilju činjenom zbog jezika, u ime jezika, ili putem jezika...
Aktuelne društvene teorije upućuju na snažnu međuzavisnost pojmova: jezik, identitet,
pripadanje... Upravo pitanja o jeziku najčešće iniciraju pitanja o identitetu, pripadnosti,
naciji, državi, domovini, domu... Nacionalizmi, totalitarizmi i kulturni imperijalizmi
svih vrsta počinju i završavaju u – jeziku. Međutim, specifičan vid kulturološke
reakcije na stvarne ili moguće jezičko-identitetsko-„patriotske” zloupotrebe vodi nas u
suprotnom smeru: od okamenjenih identiteta i dominacije jezikom i kroz jezik u svrhu
odbrane ili veličanja „domovine” do ideje fluidnih identiteta, raslojenih subjektiviteta
sklonih promenljivostima i kretanju, i dalje, do ideje neukorenjenosti i međuprostora,
programski odabranog nomadizma i bezdomnosti koja više nije ni zastrašujuća, ni
nepoželjna kategorija.
8

úvõdñik
Tako jezici, identiteti i domovi u 21. veku polako postaju simulakrumi, imaginarnokreativni,
artificijelno-stvaralački prostori u kojima smo istovremeno dovoljno prisutni
i dovoljno odsutni. Ova prisutna odsutnost ili odsutna prisutnost kadra je, kako se čini,
da ukine kategorije stranstvovanja i izgnanstva, dominacije i uzurpacije, i potisne ih na
virtuelne margine savremenosti...
Svet, dakle, može da postane imaginacijom osvojen prostor prisnosti upravo onako
kako egzistencija može beskonačno da stranstvuje u sebi samoj. I uvek iznova – izbor.
Kao pretnja i potencijal – istovremeno. Uprkos globalno heterogenoj strukturi ili
pomoću nje, uprkos različitim jezicima, identitetima i teritorijama, ili – pomoću njih...
Ukoliko načinimo pravi izbor, ne moramo biti ni heroji, ni izgnanici, ni mudraci, da
bismo zaključili da iako je svemu uzrok, jezik, baš kao ni veština ni spoznaja, nisu
dovoljni... Jer „... ako jezike čovečije i anđelske govorim, a ljubavi nemam, onda sam
kao zvono koje zvoni i praporac koji zveči. Ako imam proroštvo i znam sve tajne i sva
znanja, i ako imam svu vjeru da i gore premiještam, a ljubavi nemam, ništa sam...” (Sv.
Pavle, I Kor. 13)
Aleksandra Đurić Bosnić
9

fotografija: Arnd Dewald
10

11
ïñtérkûltúråłna
ìsträživanjá

foto Arnd Dewald arnddewald@gmail.com
12

13
fotografija: Arnd Dewald

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
UDC 323.1
UDC 316.77
Mar ha ri ta Fa bri kant (Mar haryta Fa brykant)
Be lo ru ski dr žav ni uni ver zi tet, Minsk, Belorusija
Na ci o nal ni is tra ži vač ki uni ver zi tet, Sankt Pe ters burg, Rusija
Lin gvi stič ke ma ni fe sta ci je
ho ri zo na ta in ter kul tu ral nih
oče ki va nja u na ra ti vi ma
o na ci o nal nom iden ti te tu
SA ŽE TAK: Ovaj rad ba vi se vi še stru kim vi do vi ma na ra ci je ko ji pred sta vlja ju
raz li či te ti po ve na ci o nal nog iden ti te ta, kao i nji ho vim po sle di ca ma po inter
kul tu ral nu ko mu ni ka ci ju za sno va nu na im pli cit nim oče ki va nji ma od kul turo
lo ški Dru gog. Te o rij ski okvir pred sta vlja in te gra ci ju sa vre me ne na ra to lo gije,
istraživanjâ o na ci o na li zmu, ana li tič ke fi lo zo fi je iden ti te ta i Ko se le ko ve
(Ko sel leck) fi lo zo fi je isto ri je. Na ra tiv na ana li za ko ri sti se kao sred stvo za
men tal no mo de lo va nje, što se po sti že upo tre bom nje nih her me ne u tič kih i
struk tur nih ver zi ja, kao i onih za sno va nih na sa dr ža ju. U re zul ta ti ma se navo
de tri mo da li te ta na ra ci je ka rak te ri stič na za par ti ku la ri stič ki tip iden ti te ta
(oso bi na et nič kog na ci o na li zma), iden ti te ta za sno va nog na slič no sti (od li ka
gra đan skog na ci o na li zma) i uni ver za li stič kog iden ti te ta (od li ka pre mo der nog
et ni ci te ta). Is po sta vlja se da su glav ne lin gvi stič ke ma ni fe sta ci je ho ri zo na ta
in ter kul tu ral nih oče ki va nja za sva ki od ovih na ra tiv nih mo da li te ta: re spek tivno,
sim bol, ap strakt ni kon cept i ale go ri ja. Iz vr še na je de talj na ana li za uti ca ja
ovih po da ta ka na efi ka snost in ter kul tu ral ne ko mu ni ka ci je, a po seb na pa žnja
po sve će na je prak tič nim sa ve ti ma za or ga ni za to re in ter kul tu ral nih tre nin ga.
KLJUČ NE RE ČI: na ra tiv na ana li za, na ci o nal ni iden ti tet, in ter kul tu ral na ko mu nika
ci ja, ho ri zont in ter kul tu ral nih oče ki va nja, na ci o na li zam, mo da li tet na ra ci je.
Neo p hod ni pred u slo vi za uspe šnu in ter kul tu ral nu ko mu ni ka ci ju, či ji je re zul tat obostra
no raz u me va nje, uglav nom su po de lje ni na skup vred no sti i cr ta lič no sti, kao što je
to le ran ci ja, i spe ci fič no zna nje o raz li či tim kul tu ra ma, ko je ob u hva ta sve – od vi dlji vih
14

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
kon ven ci ja za po na ša nje do na vod nih du bin skih psi ho lo ških cr ta, kao što su kul tu ro lo ški
sin dro mi (Tri an dis 1994). Me đu tim, osno va no je pret po sta vi ti da in ter kul tu ral na ko mu nika
ci ja ima naj ve će šan se da uspe uko li ko se nje ni uče sni ci ru ko vo de struk tur nim i her mene
u tič kim zna njem ko je je kon kret ni je od sa me do bre vo lje, ali isto vre me no i ko he rent ni je
od la ba vo po ve za nih de lo va in for ma ci je o po je di nim kul tu ra ma. Cilj ovog ra da je da se
iz vr ši ana li za emer gent nih kon fi gu ra ci ja na po lju zna če nja re le vant nih za in ter kul tu ral nu
ko mu ni ka ci ju, kroz is pi ti va nje nji ho ve in te gri sa no sti u op šti okvir for mi ra nja zna če nja.
1. TE O RIJ SKI okvir
Pr vi oči gle dan ko rak u na šoj ana li zi je obez be đi va nje rad ne def ni ci je in ter kul tu ral ne
ko mu ni ka ci je. Pre ćut ne pret po stav ke na ko ji ma se za sni va ju mno ga is tra ži va nja go vo re da
pro ble mi me đu kul tu ra ma naj če šće na sta ju zbog ne do volj nog shva ta nja zna ča ja kul tu rolo
ških raz li ka. Me đu tim, ka da se ove raz li ke jed nom uvi de i ka da uče sni ci shva te da se ra di
o in ter kul tu ral noj ko mu ni ka ci ji, či ta va si tu a ci ja do bi ja no vi okvir u skla du sa re le vantnim
sku pom zna če nja učesnikâ. Zbog to ga bi bi lo te o rij ski oprav da no na pra vi ti raz li ku
iz me đu ko mu ni ka ci je iz me đu oso ba ko je pri pa da ju raz li či tim kul tu ra ma, i in ter kul tu ral ne
ko mu ni ka ci je u stro gom smi slu re či, ko ju naj ma nje je dan od nje nih uče sni ka eks pli cit no
kla si fi ku je kao ta kvu. Ova raz li ka po seb no je pri met na u da na šnjem glo ba li zo va nom svetu
pro že tom mul ti kul tu ra li zmom kao agen dom, ali u ko me isto vre me no ne do sta je ko herent
na stra te gi ja mul ti kul tu ra li zma kao po li ti ke, po seb no na in di vi du al nom ni vou. Zbog
to ga uvi đa nje da uče stvu je mo u pro ce su in ter kul tu ral ne ko mu ni ka ci je ak ti vi ra či tav skup
pre de fi ni sa nih zna če nja, po čev od lič nog na ci o nal nog iden ti te ta uče sni ka u ko mu ni ka ci ji.
Pitanje nacionalnog identiteta poslednjih decenija nesumnjivo predstavlja jedan od
najviše proučavanih fenomena iz oblasti socijalnih nauka (Smith 2010). Međutim, dosad
je najviše pažnje posvećivano kolektivnom identitetu nacije, a ne nacionalnom identitetu
pojedinca (Calhoun 1997). Kao posledica toga, učesnici u interkulturalnoj komunikaciji
često se predstavljaju kao amorfni skupovi suprotstavljenih informacija, uz zanemarivanje
konstrukcije granica između Sebe i Drugog. Lični osećaj pripadnosti određenoj naciji pretpostavlja
postojanje kulturološki Drugog, a uviđanje da se radi o procesu interkulturalne
komunikacije ne samo da priziva određene emocije i vrednosti i podseća na specifično znanje,
nego i aktivira duboko usađeni okvir identiteta koji čini jezgro ličnosti (Laitin 2007).
Si tu a ci ja u ko joj po sto ji in ter kul tu ral na ko mu ni ka ci ja pri rod no do vo di u pr vi plan
zna če nje iden ti te ta kao su šti ne je din stve no sti, ono ga što raz dva ja pred met od nje go vog
spo lja šnjeg pro sto ra (Ri co e ur 1990). Me đu tim, u ovom ra du pret po sta vlja mo da ovaj sinhro
nič ni aspekt iden ti te ta ni je za in ter kul tu ral nu ko mu ni ka ci ju ni šta zna čaj ni ji od svog
di ja hro nič nog pan da na. Di ja hro nič ni iden ti tet ozna ča va ose ćaj kon ti nu i te ta i is traj nosti
u vre me nu. U ovom smi slu, iden ti tet ni je isto što i jed na kost pred me ta sa mom se bi
ili nje go va raz li či tost od dru gih pred me ta, ne go se de fi ni še kroz isto ri jat in di vi du al nih
transfor ma ci ja (Hübner 1991). Ana li tič ka fi lo zo fi ja po zna je sve sne po ku ša je raz re ša va nja
pa ra dok sa ko ji na sta ju oko pi ta nja da li je pro me na in he rent na, ili po sto ji pre lom na tač ka
15

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
u ko joj pred met gu bi svo je su štin ske od li ke i do bi ja no vi iden ti tet (So ren sen 2003). Proto
tip ski slu ča je vi u ana li tič koj fi lo zo fi ji ba ve se ne ži vim pred me ti ma, dok in ter kul tu ral ne
stu di je pro u ča va ju one či ji je ose ćaj iden ti te ta sin hro nič no i di ja hro nič no for mi ran kroz
sa mo o pre de lje nje i raz mi šlja nje o se bi (An kers mit 1983). Kon stan tan tok re kon struk ci je
in di vi du al nog isto ri ja ta omo gu ća va is tra ži va ču da uma nji di ja hro nič ni aspekt iden ti te ta,
svo de ći ga na atem po ral ni prin cip iden ti te ta, što pred sta vlja ko nač no re še nje. Zbog to ga
je u na šem is tra ži va nju iden ti tet naj pri klad ni je po sma tra ti ne sin hro nič no, kroz pre po znava
nje in ter kul tu ral nih raz li či to sti, ne go di ja hro nič no, kao in di vi du al ni isto rij ski na ra tiv
ko ji se kon stant no po ja ča va no vim is ku stvi ma i pri pi si va njem iz ve snih od li ka kul to ro lo ški
Dru gom (Fi eld man 2011).
Pret po stav ka da se čo ve kov na ci o nal ni iden ti tet ne de fi ni še kao skup oso bi na ne go
kao in di vi du al ni isto rij ski na ra tiv otva ra jed no pot pu no no vo po lje za na ra to lo gi ju. Ova
in ter di sci pli nar na oblast ši ra je od na ra to lo gi je u tom po gle du što pre sve ga pred sta vlja
ogra nak struk tu ra li zma, ali je isto vre me no uža od broj nih is tra ži va nja ko ja se na ovaj ili
onaj na čin ba ve na ra ti vi ma. Na ra to lo gi ja pro u ča va unu tra šnju je din stve nost po ko joj se
na ra tiv raz li ku je od ne na ra tiv nih dis kur sa, i te ži da ot kri je mo gu će mo da li te te na ra ci je i
de fi ni še raz li ke iz me đu njih kroz kon struk ci ju al ter na tiv nih lin gvi stič kih re pre zen ta ci ja
isto rij skog vre me na (Bal 1999; Bru ner 2002). Kon cep tu a li za ci ja na ci o nal nog iden ti te ta
jed ne oso be kao na ra ti va pod ra zu me va ana li zu na či nâ na ko je se ini ci jal na pri ča, ili line
ar ni hro no lo ški niz do ga đa ja, tran sfor mi še u fa bu lu, ko ja sa dr ži na knad no pri pi sa ne
uzroč no-po sle dič ne od no se (Fre e man 2001). U na ra ti vu, spe ci fič ni do ga đa ji iz in di vi dual
nog isto ri ja ta do bi ja ju ne sa mo izo lo va na zna če nja ne go i struk tur na me sta, kao što je
kul mi na ci ja ili is hod, u skla du sa de fi ni sa njem fo ku sa na ra ti va. Zbog to ga je me sto ko je
in ter kul tu ral na ko mu ni ka ci ja za u zi ma u na ra ti vu o na ci o nal nom iden ti te tu u ve li koj meri
od re đe no mo da li te tom na ra ci je ko ji se upo tre blja va, a ne sa mo spe ci fič nim sa dr ža jem
pro ce sa. Na ra ci ja jed ne pri če u raz li či tim struk tur nim mo da li te ti ma mo že re zul ti ra ti razli
či tim fa bu la ma, sa raz li či tim sku po vi ma ju na ka i nji ho vih uzo ra. Kon kret no, raz li či ti
na ra tiv ni mo da li te ti za pred sta vlja nje na ci o nal nog iden ti te ta pret po sta vlja ju pri pi si va nje
raz li či tih ulo ga kul tu ro lo ški Dru gom. U ovom po gle du, pi ta nje ulo ge ne ozna ča va sa mo
ste pen va žno sti, ne go i deo ko ji se pri pi su je ne koj oso bi u skla du sa nje nom kla si fi ka ci jom
kao pred stav ni ka dru ge na ci o nal ne kul tu re. Ulo ga kul tu ro lo ški Dru gog u okvi ru na ra ti va
o na ci o nal nom iden ti te tu osta vlja ve li ku slo bo du u po gle du sa dr ža ja stvar ne ko mu ni kaci
je, ali sa mo u struk tur no de fi ni sa nim for mal nim gra ni ca ma. Za raz li ku od či sto kogni
tiv nih re pre zen ta ci ja kul tur ne ra zno vr sno sti, ove gra ni ce ne de fi ni šu šta kul tu ro lo ški
Dru gi su štin ski je ste i/ili bi tre ba lo da bu de, ne go šta se od nje ga oče ku je (For ster 2005).
Osnov na oče ki va nja od ma ni fe sta ci je spe ci fič nih vr sta ulo ga pred sta vlja ju su šti nu oče kiva
nja od kul tu ro lo ški Dru gog da se uklo pi u ulo gu ko ja mu je pri pi sa na u okvi ru na ra ti va
o na ci o nal nom iden ti te tu, ko ji pred sta vlja nje go vu pro tiv te žu.
Iz ove lo gi ke sle di da oče ki va nja od kul tu ro lo ški Dru gog po sta vlja ju iz ve sna ogra niče
nja u po gle du ono ga što bi se mo glo sma tra ti iz vo dlji vim, mo gu ćim, nor mal nim, etič-
16

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
nim ili dru štve no pri hva tlji vim. U okvi ru oče ki va nja, ge ne ra li zo va ni po na vlja ju ći obra sci
spe ci fič nog is ku stva sta pa ju se sa go to vim ge ne ra li za ci ja ma ko je se po u nu tar nju ju u proce
su so ci ja li za ci je. Kon strukt ko ji ta ko na sta je naj bo lje se mo že kon cep tu a li zo va ti po jača
va njem na ra to lo gi je i ana li tič ke fi lo zo fi je iden ti te ta po mo ću jed nog dru gog te o rij skog
oru đa. U pi ta nju je Ko se le kov kon cept ho ri zon ta oče ki va nja (Ko sel leck 1995). Iz ve den iz
re flek siv nog i lin gvi stič ki de lje nog po lja is ku stva na su prot či sto fe no me no lo škom pro to ku
is ku stva, ho ri zont oče ki va nja mo že se po sma tra ti kao glav no oru đe za stva ra nje isto ri ja ta.
Ho ri zont oče ki va nja sa jed ne stra ne od ra ža va po jam bu duć no sti iz ve de ne iz pro šlog isku
stva, a sa dru ge is ku stvo pro šlo sti do ži vlje ne kroz so či vo re la tiv no iz ve sne bu duć no sti.
Ko se le kov po jam ho ri zon ta oče ki va nja nam za to omo gu ća va ne sa mo da shva ti mo su šti nu
iden ti te ta kao ne čeg lo gič ki kon ti nu al nog, što je in he rent no sa dr ža no u na ra ti vi ma o in divi
du al nom isto ri ja tu, ne go i da na pu sti mo po lje kul tur no spe ci fič nog, za pad nog mo da li teta
na ra ci je za sno va nog na oštroj di fe ren ci ja ci ji iz me đu pro šlo sti, sa da šnjo sti i bu duć no sti,
ta ko što će mo oče ki va nja po sma tra ti kao ne ku vr stu pro šle bu duć no sti.
Da re zi mi ra mo, pred met na šeg na či na ana li ze pred u slo va za uspe šnu in ter kul tu ral nu
ko mu ni ka ci ju su ho ri zon ti in ter kul tu ral nih oče ki va nja ugra đe ni u na ra ti ve o na ci o nalnom
iden ti te tu, na ko ji ma se za sni va ju ulo ge uče sni ka u ko mu ni ka ci ji. Pri lič no je oči gledno
da raz li či ti mo da li te ti na ra ti va o na ci o nal nom iden ti te tu pri pi su ju raz li či te, po ne kad
me đu sob no ne kom pa ti bil ne ulo ge lič no sti kul tu ro lo ški Dru gog, od tre nut ka ka da se on
de fi ni še kao ta kav. Jed na ko je oči gled no da, u ve ći ni slu ča je va, ho ri zon ti oče ki va nja ni su
eks pli cit no na zna če ni od sa mog po čet ka, ne go se po ste pe no ot kri va ju to kom pro ce sa komu
ni ka ci je, u kom mo gu bi ti ma ski ra ni ta ko da ih je iz u zet no te ško de ši fro va ti. Me đu tim,
če sto se za ne ma ru je či nje ni ca da je oso ba obič no ne sve sna ono ga što part ner u ko mu ni kaci
ji od nje oče ku je, kao i sop stve nog mo da li te ta na ra ti va o na ci o nal nom iden ti te tu i nje govim
im pli ka ci ja ma na Dru gog. Ka da po lje značenjâ ugra đe nih u na ra tiv po sta ne pred met
na ra tiv ne ana li ze, do bi ja mo mo guć nost da upo zna mo al ter na tiv ne mo da li te te na ra ci je i
ta ko kon stru i še mo je dan flek si bil ni ji, po ten ci jal no za jed nič ki ho ri zont in ter kul tu ral nih
oče ki va nja. Zbog to ga iz u ča va nje mo gu ćih mo da li te ta na ra ti va o na ci o nal nom iden ti tetu
i od go va ra ju ćih ho ri zo na ta in ter kul tu ral nih oče ki va nja pred sta vlja va žan pred u slov za
uspe šnu in ter kul tu ral nu ko mu ni ka ci ju.
2. ME TO DI
Odabir metoda istraživanja u ovoj stu di ji bio je lak ši deo po sla jer ni je bi lo mno go jednako
validnih opcija. Iako se narativima može pristupiti na različite načine, narativna analiza
je jedini metod čiji su cilj specifične karakteristike narativa, a ne neke informacije koje
se mogu iz njih izvući. Međutim, ono što je potrebno objasniti i opravdati jeste odabir određene
verzije narativne analize koju smatramo najprikladnijom za ostvarivanje cilja studije.
Ši rok spek tar po sto je ćih va ri ja ci ja na ra tiv ne ana li ze re zul tat je kom bi na ci je raz li či tih
fak to ra. Pr vi je ra pid ni po rast po pu lar no sti, ko ji je do veo do di jag no sti ko va nja ta ko zvanog
„na ra tiv nog obr ta” u dru štve nim i hu ma ni stič kim na u ka ma (He i nen 2009). Ovo je
17

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
ak ti vi ra lo pro li fe ra ci ju em pi rij skih stu di ja da ju ći ne po sred ne pro sve tlju ju će re zul ta te po
ce nu me to do lo ške ja sno će. Dru go, in ter di sci pli nar na izo la ci ja iz me đu upo tre be na ra tiv ne
ana li ze u knji žev noj te o ri ji, lin gvi sti ci, psi ho lo gi ji, so ci o lo gi ji i, do od re đe ne me re, istorij
skim stu di ja ma, ustu pa me sto če sto pro duk tiv nim, ali ha o tič nim spa ja nji ma na ra tiv ne
ana li ze sa dru gim me to da ma i sti lo vi ma ko ji pred sta vlja ju po je di nač ne di sci pli nar ne tradi
ci je. Tre će, upr kos ne kim na po ri ma, pre sve ga od stra ne Fran zo si ja (Fran zo si 2010), da
se uve de ne ka vr sta kvan ti ta tiv ne na ra tiv ne ana li ze, ona se još uvek sma tra kva li ta tiv nom
me to dom. Ovo, za uz vrat, či ni nje nu for ma li za ci ju i ve ro vat no sva ku dru gu vr stu me to dolo
škog raz ma tra nja ne le gi tim nim ka ko za po zi ti vi ste ta ko i za ra di kal ne post mo der ni ste.
Kao re zul tat, na ra tiv na ana li za tre nut no se na la zi u slič noj si tu a ci ji kao i stu di je in terkul
tu ral ne ko mu ni ka ci je, kao što je opi sa no u pret hod nom po gla vlju ovog ra da. Sa jed ne
stra ne, po sto ji pri lič no po ve zan niz fi lo zof skih i me ta te o ret skih pret po stav ki ko je de li veći
na na ra tiv nih ana li ti ča ra, ili su im ba rem po zna te (Lloyd 2008). Na dru goj stra ni, po sto ji
di fu zno mno štvo em pi rij skih stu di ja ko je da ju spe ci fič ne re zul ta te na ra tiv nih ana li za i u
ko ji ma se sma tra da or ga ni za ci o ne i vla da ju će prin ci pe sa mog pro ce sa tre ba shva ti ti in tui
tiv no, a ne kao ne što što se pod ra zu me va i po na vlja.
Pre ma to me, ono što ne do sta je je ste je dan skup re flek siv nih, eks pli cit nih i de talj nih
opi sa spe ci fič nih na ra tiv no-ana li tič kih teh ni ka, ko je pred sta vlja ju neo p ho dan most izme
đu kon cep tu al ne me ta te o ri je i prak se. Ti me upo tre ba na ra tiv ne ana li ze, kao te o ret ske
alat ke, po sta je opa san, ali isto vre me no, i va žan po du hvat. Po je di ni em pi rij ski po da ci će
u na šem slu ča ju, osim uka zi va nja na pro blem re pre zen ta tiv no sti i za klju či va nja, po svoj
pri li ci omo gu ći ti uvid u ra zno li kost na ra ti va o na ci o nal nom iden ti te tu, ali će da ti ma lo
osno va za ge ne ra li za ci ju mno go stru kih zna če nja u kon fi gu ra ci ji, kao što je to na ve de no u
ci lje vi ma ovog is tra ži va nja.
Iz tog raz lo ga, mi u svo joj stu di ji ko ri sti mo na ra tiv nu ana li zu ne kao sred stvo em pirij
skog is tra ži va nja, već kao sred stvo men tal nog mo de lo va nja. Uza jam no obo ga ći va nje
pri me ne na ra to lo škog kon cep ta i te o ri ja na ci o na li zma i na ci o nal nog iden ti te ta zah te va
obra zlo že nje ko je se znat no raz li ku je od kon ven ci o nal ne upo tre be na ra tiv ne ana li ze u empi
rij skim stu di ja ma. Su šti na ove raz li ke le ži u obr nu tom re do sle du pri me ne osnov nih tipo
va na ra tiv ne ana li ze.
U svom verovatno najdoslednijem naporu da sistematizuje narativnu metodologiju, Laslo
(Laszlo) predlaže da razlikujemo tri tipa narativne analize, i to, analizu zasnovanu na
sadržaju, formalno-strukturnu i hermeneutičku (László 2008). Sadržajno orijentisana narativna
analiza počinje specifičnim tekstovima i otkriva njihov sadržaj prikazujući način
njihovog pripovedanja ili prikazivanja unutar narativa, obraćajući posebnu pažnju na selektivnost
u odnosu na moguće alternativne tipove kontekstualizacije. Razlika između analize
sadržaja i sadržajno orijentisane narativne analize je u tome što je prva vođena teorijom, dok
je druga empirijski orijentisana. U sadržajno orijentisanoj narativnoj analizi vrste sadržaja
povezane sa određenim šablonima kontekstualizacije izvedene su iz tekstova u procesu anali
ze, a ne pre nje u ob li ku ta be le ko di ra nja, kao što je to slu čaj kod ana li ze sa dr ža ja.
18

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
For mal no-struk tur na ver zi ja na ra tiv ne ana li ze ba vi se na či ni ma na ko je su na ra ti vi
or ga ni zo va ni bez ob zi ra na spe ci fič ni sa dr žaj i, za raz li ku od sa dr žaj no ori jen ti sa ne na rativ
ne ana li ze, cilj joj je da pro na đe ti pič no sti, ali ne u sa dr ža ju, već u ob li ku pri po ve dač kih
teh ni ka. Kor pus oda bra nih tek sto va na osno vu te o ri jom vo đe nih kri te ri ju ma pre tva ra se
u ogra ni če ni broj na ra tiv nih koc ki ca i pra vi la nji ho vog po ve zi va nja. Pro to tip ski pri mer
ova kve stu di je je po zna ta Pro po va (Propp) mor fo lo gi ja ru skih baj ki (Phe lan 2005).
Her me ne u tič ka na ra tiv na ana li za po ku ša va da ide da lje od da tih na ra tiv nih konfi
gu ra ci ja u so ci jal no, kul tur no i isto rij sko in ter tek stu al no po lje zna če nja. Ova ver zi ja
na ra tiv ne ana li ze na sto ji da obo ga ti od re đe ne na ra tiv ne struk tu re, pro na đe ne u po sebnim
tek sto vi ma, zna če njem ko je pred sta vlja od re đe nu kul tu ru ili epo hu. Her me ne u tič ka
na ra tiv na ana li za ne sa mo da iden ti fi ku je od re đe ne mo da li te te na ra ci je, već ula zi u trag
nji ho vom po re klu sve do re le vant nog po lja zna če nja ko di ra nog u ne ko li ko ta ko zva nih
„ve li kih na ra ti va”. In spi ra tiv ni pri mer jed nog od pr vo bit nih ra do va pred sta vlja kon cept
„pri rod ne na ra to lo gi je” (Flu de nik 1996). Flu de nik na vo di da se svi po sto je ći, i ve ro vatno
svi mo gu ći, mo da li te ti na ra ci je u svom či stom i pro to tip skom ob li ku mo gu pro na ći
u knji žev nim de li ma. Zbog to ga, na ra ti vi bez ele me na ta fan ta sti ke mo gu se ana li zi ra ti
gra đe njem osno va nih ana lo gi ja sa pro to tip skim mo da li te ti ma na ra ci je knji žev nih žan rova
i na knad ne eks tra po la ci je zna nja aku mu li ra nog od stra ne na ra tiv ne knji žev ne te o ri je.
Pro gram „pri rod ne na ra to lo gi je”, kao i dru ge ver zi je her me ne u tič ke na ra tiv ne ana li ze,
ima ju za cilj da kre i ra ju po ve za no po lje zna če nja za sno va no na ra zno li ko sti ob li ka i sa drža
ja na ra ti va ko ji su ge ne ri sa ni unu tar od re đe ne kul tu re.
Ova kla si fi ka ci ja u po čet ku na sto ji da upo re di uza jam no is klju ču ju će ti po ve na rativ
ne ana li ze ko ji se na la ze u osno vi oči gled nog mno štva ti po va na ra tiv ne ana li ze. Među
tim, ova od li ka ko ju nu di La slo mo že se ko ri sti ti ne sa mo kao kla si fi ka ci ja, već i kao
pe ri o di za ci ja na ra tiv nog ana li tič kog is tra ži va nja. Kod sva ke po je di nač ne na ra tiv ne anali
ze is tra ži vač mo ra da poč ne sa si ro vim em pi rij skim po da ci ma, da ih raz u me ta ko što će
pr vo de ko di ra ti nji hov oči gled ni sa dr žaj. Ovaj pr vi ko rak ni je neo p ho dan sa mo iz me todo
lo ških raz lo ga, već je i per cep tiv no neo p ho dan. Sle de ća fa za je, su prot no ovo me, speci
fič no me to do lo ška i zah te va pri me nu kon cep tu al nog okvi ra ko ji ni je ne raz dvo ji vi deo
tek sto va, već na sta je iz na ra tiv no-ana li tič kog gle di šta na su prot na iv nim prak sa ma či ta nja
i pri ča nja pri ča. Čim se usta no vi for mal na struk tu ra ko ja se na la zi u osno vi oda bra nog
tek sta ili kor pu sa tek sto va, mo gu će je oti ći je dan ko rak da lje u her me ne u tič ki krug izme
đu iden ti fi ko va ne na ra tiv ne struk tu re tek sta i ni za ras po lo ži vog re per to a ra na ra ci je u
in ter tek stu al nom pro sto ru kao ce li ni. Da su mi ra mo, na ra tiv ni ana li ti čar po či nje unu tar
tek sta na ra ti va ili zbir ke na ra ti va, za tim na sta vlja ka vi šem ni vou ap strak ci je pa ra lel no
sa na ra ti vom, na kon če ga od la zi da lje od da te struk tu re na ra ti va u ši re her me ne u tič ko
po lje da bi usta no vio okvir re le vant no sti. Iako sve mo gu će ver zi je na ra tiv ne ana li ze ne
uklju ču ju sve ove ko ra ke i iako u ve ći ni slu ča je va je dan ko rak uvek pre o vla đu je, ti po lo gija
na ra tiv ne ana li ze ko ju je raz vio La slo sa dr ži raz li či te, ali uza jam no za vi sne teh ni ke, te
se sto ga mo gu ko ri sti ti kao pe ri o di za ci ja. Naj va žni ji za klju čak ove tač ke je da u sva kom
19

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
em pi rij skom is tra ži va nju re do sled ova tri ko ra ka osta je isti, a sva ka fa za in he rent no pretpo
sta vlja pret hod nu.
Me đu tim, po re dak je upra vo obr nut kod te o rij ske na ra tiv ne ana li ze. Pri li kom upo trebe
na ra tiv ne ana li ze kao oru đa za men tal no mo de lo va nje, u pr voj fa zi pra ve se kon cep tual
ni mo de li ko ji će is cr pe ti sve mo gu će va ri jan te iz u ča va nog fe no me na. U na šem slu ča ju,
na ci o nal ni iden ti tet kao pred met mo de lo van je od stra ne ne ko li ko is tak nu tih auto ra, od
ko jih je naj po zna ti ji Gel ner (Gel lner) sa svo jim kon struk ti ma ima gi nar nih ru ri tan skih i
me ga lo man skih ti po va na ci o nal ne pri pad no sti (Gel lner 1983).
Iz o bil no po lje zna če nja pred sta vlje no sa vre me nim te o ri ja ma na ci o na li zma pru ža dovolj
no či nje nič nog i kon cep tu al nog ma te ri ja la za ta kvo mo de lo va nje. Ovaj ini ci jal ni ko rak
mo že se kla si fi ko va ti kao vr sta her me ne u tič ke na ra tiv ne ana li ze. Dru gi ko rak sa sto ji se
od ana li zi ra nja mo gu ćih na ra tiv nih kon fi gu ra ci ja ko je pred sta vlja ju al ter na tiv ne mo de le
fe no me na ko ji se na la zi pod lu pom. Do ne kle slič nu pro ce du ru iz veo je Ba ba (Bhab ha)
za na ra ti ve o ko lek tiv nim na ci o nal nim iden ti te ti ma (Bhab ha 1990), i ne ma raz lo ga da se
mi sli da se isto ne mo že ura di ti i za ne či ji lič ni iden ti tet. Ova fa za pred sta vlja sve glav ne
ka rak te ri sti ke for mal no-struk tur ne na ra tiv ne ana li ze. Na kra ju, po sta je mo gu će tač no odre
di ti va ri jan te sa dr ža ja ko je su neo p hod ne, mo gu će ili ne pri hva tlji ve za kon fi gu ra ci ju bi lo
kog na ra ti va.
U ci lju od re đi va nja ti po va na ci o nal nog iden ti te ta i nji ho ve uko re nje no sti u in ter tekstu
al no po lje zna če nja, ana li zi ra nja od go va ra ju ćih na ra tiv nih kon fi gu ra ci ja i ot kri va nja
mo gu ćih ho ri zo na ta in ter kul tu ral nih oče ki va nja, ko ri sti li smo me to du te o ret ske na ra tivne
ana li ze na na čin opi san u ovom de lu ra da. Sle de ći ode ljak pri ka zu je glav ne re zul ta te i
osnov ne prin ci pe.
3. RE zUL TA TI
De fi ni sa nje mo gu ćih ti po va na ra tiv nog iden ti te ta mo že se iz ve sti na raz li či te na či ne.
Pr va, naj o či gled ni ja op ci ja je pret po stav ka da kla si fi ka ci ja na ci o nal nih iden ti te ta mo že
da sa dr ži iste ti po ve kao kla si fi ka ci ja na ci o na li zma. Mno gi te o re ti ča ri su za kla si fi ka ci ju
na ci o na li zma pred la ga li ceo niz ti po lo gi ja ko je sa dr že iz me đu dve i pet kom po ne na ta. Pa
ipak, za sa da po sto ji sa mo jed na op šte pri zna ta ti po lo gi ja, iako je i ona po ne kad kri ti ko vana
zbog na vod ne po vr šno sti. Ovo je oči gled no pro sta di ho tom na opo zi ci ja iz me đu građan
skog i et nič kog na ci o na li zma. S ob zi rom na to da jed no stav nost ove kla si fi ka ci je mo že
do ve sti u za blu du, a u svr hu na šeg is tra ži va nja, ko je te ži da bu de me to do lo ški stro go, važno
je da se ukrat ko opi šu zna če nja ka ko et nič kih ta ko i gra đan skih ti po va na ci o na li zma,
a uko li ko je mo gu će, i na ci o nal nog iden ti te ta.
Po re klo ti po lo gi je le ži u ra du Ma j ne ke (Me i nec ke), ko ji je ot krio dva na či na na ci o nalne
le gi ti mi za ci je. Staatsnation (dr žav na na ci ja) ozna ča va la je na ci ju uje di nje nu za jed ničkim
po li tič kim po ret kom i ide ja ma o to me šta bi taj po re dak tre ba lo da zna či. Kulturnation
(kul tur na na ci ja) pred sta vlja la je al ter na ti ve na ci ji in te gri sa noj na osno vu za jed nič ki
na sle đe ne tra di ci je (Me i nec ke 1908). Pre ma Ma j ne ke o vom mi šlje nju, obe ver zi je na ci-
20

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
o na li zma bi le su pod jed na ko oprav da ne i za vi si le su od po seb nih isto rij skih okol no sti.
Me đu tim, ka sni je je Kon (Kohn) do dao pot pu no no vi niz zna če nja ovoj ti po lo gi ji is ti ču ći
ira ci o nal nost na ci o na li zma za sno va nog na tra di ci ji i nje go ve is klju či vo sti i ne pri ja telj stva
pre ma aut saj de ri ma (Kohn 1955). Ovaj svoj stav su prot sta vio je re flek siv noj ra ci o nal no sti
i mo der no sti na ci o na li zma za sno va nog na po li tič kom i in sti tu ci o nal nom sa gle da va nju,
ko je je on sma trao ti pič nim sa mo kod za pad nih ze ma lja. Ka sni je su pred la ga ne mnoge
ar gu men ta ci je gra đan sko-et nič ke di ho to mi je, od ko jih je naj sve o bu hvat ni ju pred lo žio
Smit (Smith 1991). Za raz li ku od Ko na, on se tru di da iz beg ne eks pli cit ne eva lu a ci je i ne
pri pi su je ti po ve raz li či tih na ci o na li za ma spe ci fič nim ge o po li tič kim pod ruč ji ma. Et nič ki
na ci o na li zam, ko ji se po du da ra sa kul tur nom na ci jom (Kulturnation) i Ko no vim is točnim
na ci o na li zmom, pre ma Smi to vom mi šlje nju pr ven stve no je de fi ni san po tra gom za
le gi ti mi zmom u pro šlo sti. Od vi tal nog je zna ča ja za et nič ke na ci o na li ste da se na ci o nalna
pro šlost po sma tra kao kon ti nu i ra na, ne pre ki nu ta, su vi sla i in spi ra tiv na, sa osnov nim
prin ci pi ma ko lek tiv nog iden ti te ta jed ne na ci je, ko ji ih iz no va pred sta vlja ju bez ob zi ra na
glo bal ni i re gi o nal ni isto rij ski kon tekst. Pre ma to me, po se do va nje et nič kog ti pa na ci o nalnog
iden ti te ta zna či stal nu po tra gu za skri ve nim smi slom isto rij ske pro šlo sti jed ne na ci je
de ši fro va njem sim bo lič ne po ru ke isto rij skih do ga đa ja i kon stru i sa njem sklad nog na ra ti va
o na ci o nal noj isto ri ji. Gra đan ski na ci o na li zam, ko me pret ho de Staatsnation i za pad ni naci
o na li zam, po sve ću je re la tiv no ma lo pa žnje pro šlo sti i ni je ve zan pret hod nim do ga đa jima
i tra di ci jom. Pre o vla đu ju ća sa da šnja i bu du ća ori jen ta ci ja gra đan skog na ci o na li zma
zna či da nje go vi za go vor ni ci ne vi de pro šlost kao iz vor skri ve nih zna če nja, već kao iz vor
re a li za ci je na ci o nal nih pla no va ba zi ra nih na eks pli cit nim po gle di ma na svet.
Zbog to ga, pro sti oda bir et nič ko-gra đan ske di ho to mi je, na pr vi po gled, iz gle da kao
po god no re še nje za pr vi ko rak me to do lo ške pro ce du re opi sa ne u pret hod nom odelj ku.
Gra đan ski, kao i et nič ki na ci o na li zam, ja sno pret po sta vlja spe ci fič ne mo da li te te na ra ci je,
ko ji se raz li ku ju u re la tiv noj pred sta vi pro šlo sti, sa da šnjo sti i bu duć no sti, de fi ni sa nju foku
sa i na či ni ma usta no vlja va nja uzroč nih od no sa iz me đu do ga đa ja ko ji pred sta vlja ju priču
i za plet i, ve ro vat no, po lo ža ji ma do de lje nim kul tu ro lo ški Dru gom. Ste re o tip ski et nič ki
na ci o na li zam po ve zu je se sa mul ti kul tu ra li zmom i otvo re no šću pre ma čla no vi ma dru gih
na ci ja, sa op štom to le ran ci jom ko ja pru ža ne ku kom pen za ci ju za ne do sta tak spe ci fič nog
zna nja i re le vant nog is ku stva. Pre ma to me, et nič ki na ci o na li zam se če sto po ve zu je sa kseno
fo bi jom i iz be ga va njem me đu kul tur nih kon ta ka ta. Na ra tiv na ana li za mo že ospo ri ti ove
ste re o ti pe, pod uslo vom da je gra đan sko-et nič ka di ho to mi ja jed na ko oprav da na ka ko za
na ci o na li zam ta ko i za na ci o nal ni iden ti tet.
Pi ta nje va lid no sti kla si fi ka ci je u stu di ji o na ci o nal nom iden ti te tu je pro ble ma tič no
zbog dvo ja kog zna če nja ter mi na. Gra đan sko-et nič ka di ho to mi ja od go va ra na ci o nal nom
de lu ter mi na, ali ne od sli ka va ključ ni deo sro dan dru gim ti po vi ma iden ti te ta. Iden ti tet
kao lo gič ki kon cept ne mo ra se kla si fi ko va ti pre ma svom sa dr ža ju, ko ji mo že neo gra niče
no da va ri ra, već pre ma for mal nim kri te ri ju mi ma iden ti fi ka ci je. Ovo, za uz vrat, vra ća
dvoj nu pri ro du iden ti te ta kao is tost i je din stve nost, ko ja je iz ne se na u te o rij skom de lu.
21

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
Naj o či gled ni ja kla si fi ka ci ja ko ja pro is ti če iz ovog te o rij skog sa gle da va nja je raz li ka iz me đu
iden ti te ta kao oso be no sti, slič no sti i uni ver zal no sti. Oso be nost ozna ča va vr stu iden ti te ta
ko ja osli ka va pred met kao sli čan se bi a raz li čit od svih dru gih pred me ta (npr. „Ru ri ta ni ja
po se du je svo ju sop stve nu isto rij sku mi si ju”), slič nost, kao sli čan ne kim pred me ti ma odre
đe ne kla se i raz li čit od dru gih pred me ta ko ji ne pri pa da ju toj kla si (npr. „Ru ri ta ni ja je
istin ski evrop ska na ci ja”), i uni ver zal nost, iden ti tet ko ji de le svi pred me ti ko ji pri pa da ju
una pred de fi ni sa nom uni ver zu mu dis kur sa (npr. „Ru ri ta ni ja ima isto pra vo na sa mo o dređe
nost kao i sve dru ge na ci je”). Kla si fi ka ci ja po kri va sve mo gu će ti po ve iden ti te ta sve dok
se pra te osnov ni za ko ni Ari sto te lo ve lo gi ke.
Ka da se ovo pri me ni na na ci o nal ni iden ti tet, lo gič ka kla si fi ka ci ja ot kri va oči gled ne
ana lo gi je sa so cio-isto rij skom ti po lo gi jom na ci o na li zma. Pre ma to me, et nič ki na ci o na lizam
od go va ra par ti ku la ri stič kom ti pu iden ti te ta, jer oba jed na ko na gla ša va ju je din stvenost,
u na šem slu ča ju, na ci o nal ne mi si je ili isto rij ske sud bi ne. Zna čaj oštre eks pli cit ne
raz li ke iz me đu pi ta nja ko ja od go va ra ju ili ne od go va ra ju na ci o nal nim prin ci pi ma i ključ ne
ulo ge dru štve ne so li dar no sti, gra đan ski na ci o na li zam či ni jed na kim iden ti te tu za sno vanom
na slič no sti pro jek to va nom u na ci o nal ni re fe rent ni okvir. Što se ti če uni ver za li stičkog
ti pa iden ti te ta, on ne ma di rekt nu slič nost ni sa gra đan skim ni sa et nič kim na ci o nali
zmom, što mo že pod sta ći pi ta nje mo guć no sti ta kve vr ste na ci o nal nog iden ti te ta. Među
tim, po sto ja nje ta kvog ti pa već je do ka za no kroz na še na ra tiv no-ana li tič ko em pi rij sko
is tra ži va nje na ci o nal nog iden ti te ta. Za raz li ku od gra đan skog na ci o na li zma usme re nog ka
sa da šnjo sti i bu duć no sti i et nič kog na ci o na li zma ori jen ti sa nog ka pro šlo sti, ovaj tre ći tip
pret po sta vlja sta pa nje pro šlo sti, sa da šnjo sti i bu duć no sti u atem po ral ni kon tekst na vod ne
uni ver zal ne isti ne. Shod no to me, sva ki od tri vr ste na ci o nal nog iden ti te ta po se du je svoj
sop stve ni mo da li tet na ra ci je sa spe ci fič nim ho ri zon tom in ter kul tu ral nih oče ki va nja ko ja
su unu tar pro to tip skog za ple ta pri pi sa na ka rak te ru kul tu ro lo ški Dru gog.
Na ra tiv par ti ku la ri stič kog na ci o nal nog iden ti te ta, pre ma de fi ni ci ji nje go vog ti pa,
sa dr žao bi mno go spe ci fič ni jih, de talj nih i re la tiv no ma lo ne na ra tiv nih ele me na ta, kao
što su eks pli cit na ob ja šnje nja, oprav da nja i naj ma nje od sve ga, te o re ti sa nja za sno va na na
sa gle da va nju ne ko li ko al ter na tiv nih ap strakt nih re še nja. U ovom na ra ti vu, za plet bi bio
sli čan pri či, što zna či da bi hro no lo ški re do sled bio sa ču van, jer se isto ri jat, na ci o nal ni
kao i in di vi du al ni, kod ove vr ste iden ti te ta sma tra zna čaj nim u svom ori gi nal nom ob li ku.
Šta vi še, ovaj pro ži ma ju ći ose ćaj va žno sti bio bi sa ču van unu tar sva ke na ra tiv ne epi zo de.
Par ti ku la ri stič ki iden ti tet na ra ti va ne bi bio po seb no is pu njen do ga đa ji ma, jer se pret posta
vlja da sva ki do ga đaj odi še sim bo lič nom vred no šću, a to se u tek stu mo že osli ka ti kolo
ri stič nim je zi kom, eks pli cit nim obe lež ji ma zna ča ja i na iz gled pri rod nim i ne iz be žnim
ve za ma iz me đu či nje nič nih do ga đa ja iz spolj njeg sve ta i unu tra šnjih do ži vlja ja. U ta kvom
na ra ti vu, unu tra šnji ži vot bio bi pri ka zan kao na bi jen ose ća njem i raz mi šlja njem, a pri
de fi ni sa nju fo ku sa na ra ti va ob li ko van pre ma uzo ru na spolj ne do ga đa je. U stva ri, na ra tiv
par ti ku la ri stič kog na ci o nal nog iden ti te ta je stro go po re đa ni skup zna ko va i pred ska za nja
(spolj nih do ga đa ja) i iz vr še no ili ne iz vr še no ot kro ve nje i sa mo ot kro ve nje (do ga đa ja unu-
22

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
tra šnjeg ži vo ta). Ova uskla đe nost na ra ti va par ti ku la ri stič kog iden ti te ta sa ide a lom ono ga
što se u na ra to lo gi ji na zi va „do bar na ra tiv” je kon tra in tu i tiv na, jer se na nju gle da kao na
kul tu ro lo ško spe ci fič ni za pad ni ideal na ra ci je, dok se et nič ki na ci o na li zam ko ji od go va ra
par ti ku la ri stič kom iden ti te tu pri pi su je ne za pad nim na ci ja ma.
Sto ga, pa ra dok sal no, na ra tiv et nič ko-na ci o na li stič kog iden ti te ta ni je ne ja san, kao što
bi se to mo glo pret po sta vi ti iz nje go ve ira ci o nal no sti i ha o tič nog mno štva skri ve nih znače
nja, već je ja sno ozna čen i do bro or ga ni zo van. Ovaj na ra tiv obič no sa dr ži ja snu pe ri o diza
ci ju in di vi du al nog isto ri ja ta u od no su na fa ze for mi ra nja na ci o nal nog iden ti te ta, a poče
tak i kraj sva kog pe ri o da obe le že ni su spe ci fič nim do ga đa ji ma. Pro to tip ska lin gvi stič ka
ma ni fe sta ci ja par ti ku la ri stič kog na ra ti va o na ci o nal nom iden ti te tu je sim bol. Sim bol kao
sli ka vi dlji ve stvar no sti ko ja skri va po ten ci jal no neo gra ni če nu ra zno li kost zna če nja suprot
sta vlje na je ap strakt nim kon cep ti ma sa ja snim de fi ni ci ja ma. Ovi lin gvi stič ki aspek ti
ot kri va ju od nos par ti ku la ri stič kog na ci o nal nog iden ti te ta pre ma et nič kom na ci o na li zmu.
Ka da se ori gi nal no gra đan ske ide je pre tvo re u dru štve no pri ka zi va nje, pro la ze kroz proce
se objek ti vi za ci je i re i fi ka ci je i gu be svo ju ori gi nal nu ap strakt nu de fi ni ci ju. One se mo gu
ve za ti za vi dlji ve i opi plji ve sim bo le, što ja ko pod se ća na Bi li go vu (Bil lig) pred sta vu „banal
nog na ci o na li zma”, a mo gu osta ti i pot pu no ver bal ne. Ovo dru go mo že da za va ra, jer
na ni vou ana li ze sa dr ža ja ta kvi tek sto vi bi li bi kla si fi ko va ni kao iz ra zi gra đan skog na ci o-
na li zma. Me đu tim, na ra tiv na ana li za bi pri ka za la da su gra đan ski kon cep ti kod ovog odre
đe nog na ra to ra iz gu bi li svo je ori gi nal no zna če nje i pre tvo ri li se u di fu zne sim bo le ne ke
ne ja sne na ci o nal ne ide je. Ovaj so cio-fi zi o lo ški pro ces et ni za ci je gra đan skog na ci o na li zma
je me ro da van za so ci jal nu pro me nu u onoj me ri u ko joj kon cep ti i in sti tu ci je funk ci o ni šu
pu tem sva ko dnev ne prak se i vred no sti po je di na ca. Zbog to ga je va žno što ra ni je uka za ti
na nje go ve od li ke, ko je se pr vo ma ni fe stu ju u je zi ku kao si gur nom mo da li te tu na ra ci je.
Na ra tiv na ana li za ho ri zon ta in ter kul tu ral nih oče ki va nja po ve za na sa par ti ku la ri stičkim
ti pom na ci o nal nog iden ti te ta da je ne ke kon tra in tu i tiv ne re zul ta te. Pr vo, pot ce nju je
ste re o tip sko po i ma nje sa mo stal nog i eks klu ziv nog. Kul tu ro lo ški Dru gi je neo p ho dan lik
sva kog par ti ku la ri stič kog na ra ti va o na ci o nal nom iden ti te tu jer, za raz li ku od iden ti te ta
za sno va nog na slič no sti, on ne ma ap strakt ne kri te ri ju me pri pad no sti te mu je sto ga stalno
po treb no po nov no stva ra nje i po nov no us po sta vlja nje spolj nih gra ni ca. Šta vi še, sva ki
pri mer in ter kul tu ral ne ko mu ni ka ci je sma tra se do ga đa jem od va žne sim bo lič ke vred no sti
i po ten ci jal nom pre kret ni com ili, ba rem, po tvr dom po lo ža ja pro ta go ni ste. Tri ključ na anta
go ni stič ka ka rak te ra u par ti ku la ri stič kim na ra ti vi ma su je dan stra nac, je dan su na rod nik
pro ta go ni ste ko ji ne uspe va se be da pre po zna kao ta kvog i je dan su na rod nik pro ta go ni ste
ko ji se ne sla že sa na ra to ro vom ide jom na ci o nal no sti. Sva tro ji ca an ta go ni sta mo gu se inter
pre ti ra ti kao kul tu ro lo ški Dru gi, jer se od njih ne oče ku je da de le kul tu ro lo ški kod prota
go ni ste. Pa ra dok sal no, upra vo je taj lik Stran ca ob da ren naj ši rim ho ri zon tom oče ki vanja.
U stva ri, je di no oče ki va nje ko je Stra nac tre ba da is pu ni da bi se uklo pio u fa bu lu je da
pre po zna se be kao ta kvog. To zna či, pr vo, pre ćut na sa gla snost sa na ra to ro vim po i ma njem
na ci o nal no sti uop šte i pre po zna va nje obi ma, ako ne spe ci fič nog sa dr ža ja, on da nje go vog
23

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
zna ča ja, dru go, da bu de otvo re no dru ga či ji od na ci o nal nog auto ste re o ti pa pro ta go ni ste.
U stva ri, Stra nac mo ra da bu de sa mo sve sno eg zo ti čan i ne tre ba da te ži in ter kul tu ral nom
raz u me va nju da bi bio to le ri san i ka te go ri san unu tar na ra ti va, ako je shva ćen ili ba rem
ra zu mljiv. Su prot no to me, li ko vi an ta go ni stič kog na ra ti va Neo stva re nog Su na rod ni ka, a
na ro či to Po gre šnog Su na rod ni ka, ima ju uske ho ri zon te oče ki va nja unu tar na ra ti va parti
ku la ri stič kog ti pa iden ti te ta i po sta ju zna čaj ni za raz voj za ple ta bu du ći da ne is pu njava
ju oče ki va nja pre ma „nor mal nim” su na rod ni ci ma. Od Neo stva re nog Su na rod ni ka se
oče ku je da pri hva ti sta vo ve pro ta go ni ste o na ci o nal nom iden ti te tu, u naj bo ljem slu ča ju
kao re zul tat ne kog lič nog do ži vlja ja, dok se od Po gre šnog Su na rod ni ka, ko ji pred la že alter
na tiv ni po gled na na ci ju pro ta go ni ste, oče ku je da pre ili ka sni je na ci ji na ne se isto zlo.
Neo stva re ni Su na rod nik, ko ji ni ka da ne pre po zna je na ci o nal ni iden ti tet ko ji mu je na metnut
od stra ne na ra to ra i/ili pro ta go ni ste i Po gre šni Su na rod nik, ko ji ni ka da ni je po či nio
na ci o nal nu iz da ju, po ten ci jal no su de struk tiv ni za par ti ku la ri stič ki mo da li tet na ra ci je i
mo ra ju se pot pu no is klju či ti iz nje ili, kad god je to mo gu će, mo ra ju pro jek to va ti svo je
isto ri ja te u mo gu ću bu duć nost (npr. „Ali što se ti če nje ne iz ne nad ne i pre ra ne smr ti, ona
bi ipak na kra ju pre po zna la da je u du bi ni svog sr ca uvek bi la Ru ri tan ka”). Na su prot to me,
lik Stran ca je re la tiv no flek si bi lan i osta je unu tar ho ri zon ta in ter kul tu ral nih oče ki va nja sve
dok ne po ku ša da ras pra vlja o su štin skoj kul tu ro lo škoj dru go sti. Po red te o ret skog zna ča ja
ovi kon tra in tu i tiv ni re zul ta ti ima ju prak tič ne im pli ka ci je, o če mu će se krat ko di sku to va ti
u na red nom odelj ku ovog ra da.
Narativna konfiguracija nacionalnog identiteta zasnovanog na sličnosti, suprotno od
prethodno analiziranog, uključivala bi mnoge nenarativne fragmente, kao što su eksplicitne
izjave apstraktnih principa nacionalnosti i, možda, podržanu argumentaciju. Specifični
događaji bili bi oslikani ne kao samodovoljni izvori simboličnog značenja, već kao pomoćne
ilustracije nekih generičkih pojmova. Zbog toga, vladajući princip kontekstualizacije u
takvim narativima bio bi identifikacija svakog posebnog slučaja kao predstavnika određene
klase sličnih slučajeva. Događaji, stoga, jedni sa drugima ne bi bili uzročno povezani direktno,
već putem logičkih odnosa između odgovarajućih tipova događaja. Zaplet u narativu
identiteta zasnovanog na sličnosti može biti organizovan oko razvoja ideja pri kretanju misli.
U narativnoj analizi partikularističkog identiteta, videli smo kako unutrašnji doživljaji
mogu biti narativno modelirani prema stilu u kojem se obično pričaju spoljni događaji. Za
tip nacionalnog identiteta zasnovanog na sličnosti važi obrnuto, i događaji spoljnjeg sveta
postaju kontekstualizovani u onoj meri u kojoj ilustruju određene tačke u unutrašnjem
refleksivnom procesu. Za razliku od drugih tipova narativa identiteta, ovaj po potrebi pretpostavlja
argumentaciju kao proces jer, kao što smo ranije otkrili, kada apstraktne ideje,
na primer one o etničkom nacionalizmu, postanu fiksne i prevaziđene, a ne razvijene i
modifikovane, one postepeno, ali brzo postaju objektivizovani i reifikovani simboli lišeni
svoje početne definicije. Ovo dokazuje etnicizaciju građanskog nacionalizma. Međutim,
suprotno je takođe moguće, kada narator pokuša da transformiše implicitne pojmove etničkog
nacionalizma u eksplicitni logički skup ideja i da obezbedi njegovu apstraktnu argu-
24

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
mentaciju. Zatim bi sadržaj takvog narativa pripao etničkom nacionalizmu, dok bi njegova
strukturna forma bila forma identiteta zasnovanog na sličnosti koja odgovara građanskom
nacionalizmu. Ovaj fenomen je naročito dobro prikazan u nedavnom oživljavanju primordijalizma
u studijama o nacionalizmu, što neslaganje između svakodnevnih izraza i akademskih
opravdanja etničkog nacionalizma čini očiglednim. Narativna analiza pomaže da
se objasni zašto takvo neslaganje ne postoji kod građanskog nacionalizma.
Pro ta go ni sta na ra ti va o na ci o nal nom iden ti te tu za sno va nom na slič no sti je re flek sivni
mi sli lac ko ji pra ti za plet ot kri ven nje go vom li ni jom ar gu men ta ci je. Po lo žaj kul tu ro lo ški
Dru gog, me đu tim, ni je la ko iden ti fi ko va ti kao u slu ča ju par ti ku la ri stič kog ti pa. Po lo žaj
re flek siv nog mi sli o ca otvo re nog pre ma no vim ide ja ma ne pret po sta vlja ne pri ja telj stvo
pre ma dru gim mi sli o ci ma, čak ni pre ma oni ma ko ji za u zi ma ju dru ga či je sta vo ve, ni ti je
an ta go ni stič ki na stro jen pre ma ne re flek siv nim ak te ri ma, ko ji se mo gu sma tra ti objek ti ma
in ter pre ta ci je i spa da ju pod lo gič no pri hva tlji vu ka te go ri ju. Lik ko ji se po ten ci jal no mo že
sma tra ti kao kul tu ro lo ški Dru gi je ne ko iz me đu ova dva ti pa, na i me, an ta go ni sta ko ji nu di
po gled na na ci o nal ni iden ti tet ko ji na mer no ni je za sno van na ra ci o nal noj ar gu men ta ciji.
Kul tu ro lo ški Dru gi kao lik na ra ti va iden ti te ta za sno va nog na slič no sti je ira ci o na li sta,
ko ji mo že da iz ja vi da se od re đe ne fun da men tal ne isti ne ne mo gu lo gič ki do ka za ti, već
se mo ra ju uze ti zdra vo za go to vo, ili mi stič no do ži ve ti, ili ge ne tič ki na sle di ti itd. Za razli
ku od na ra ti va par ti ku la ri stič kog iden ti te ta, na ra ti vu iden ti te ta slič no sti ni je po treb na
fi gu ra Dru gog da bi us po sta vio spolj ne gra ni ce se be, jer on po se du je ap strakt ne lo gič ke
iz vo re di fe ren ci ja ci je. Ho ri zont in ter kul tu ral nih oče ki va nja kod ovog ti pa na ra ti va je samim
tim re la tiv no uzak i u osno vi pred sta vljen oče ki va nji ma da Dru gi, pr vo, gre ši, dru go,
da is tra ja va u svo joj ira ci o nal no sti, tre će, da ne mo že da shva ti ce lu po en tu ra ci o nal ne
ar gu men ta ci je. Kul tu ro lo ški Dru gi gra đan skog na ci o na li zma je naj bo lje pri ka zan u fe nome
nu ori jen ta li zma, ali ono što autor ovog kon cep ta ne pre po zna je je to da ovaj fe no men
ni je od re đen sa mo sa dr ža jem od re đe ne ide o lo gi je i po tre ba ko lo ni za ci je, već je du bo ko
uvre žen u mo da li tet da te na ra ci je. Kul tu ro lo ški Dru gi mo že ne sta ti sa ho ri zon ta in ter kultu
ral nih oče ki va nja ili ka da po dr ža va ide je ko je pri zna je pro ta go ni sta, ali od bi ja nji hov
ra ci o nal ni do kaz u ko rist al ter na tiv ne ru te nji ho vog pri hva ta nja, ili da upo zna ra ci o na listič
ki na čin spo zna je i da mu se ta da sve sno su prot sta vi i ra ci o nal no do ka že in te lek tu al nu
su per i or nost ira ci o na li zma. Kod na ra ti va o na ci o nal nom iden ti te tu za sno va nog na slič nosti
ne ma me sta za ta kav lik, jer on na ru ša va si stem ka te go ri ja ko je sto je u osno vi na ra ci je.
Ka da na ra tor tvr di da je nje gov ira ci o nal ni opo nent ne pri stu pa čan zbog svo je ra ci o nal ne
ar gu men ta ci je, i da se ne ukla pa u pri ču, on ne uspe va da pre po zna da je jed na ko imun
na sta vo ve an ta go ni ste i da je gra ni ca usled to ga za tvo re na sa obe stra ne. Ovo ključ no
ogra ni če nje na ra ti va o na ci o nal nom iden ti te tu za sno va nom na slič no sti, kao i gra đan skog
na ci o na li zma, po ve za no je sa fi lo zof skim pi ta njem da li ra ci o nal ni dis kurs mo že ana li zira
ti ira ci o nal nost bez objek ti fi ka ci je svo jih pred la ga ča što, me đu tim, ni je te ma is tra ži va nja
ove stu di je. Mo že se re ći da na ra tiv za sno van na slič no sti ne nu di ta kvu op ci ju i da se ona
mo že tra ži ti u dru gim, ne na ra tiv nim ti po vi ma ovog dis kur sa.
25

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
Uni ver za li stič ki tip iden ti te ta pred sta vlja naj kom pli ko va ni je pi ta nje za na ra tiv nu anali
zu, ne sa mo za to što ne nu di di rekt nu ve zu ni sa gra đan skim ni sa et nič kim na ci o na lizmom,
već i zbog to ga što od go va ra ju ći mo da li tet na ra ci je ne do zvo lja va ja snu di fe ren ci jaci
ju iz me đu na ra tiv nih i ne na ra tiv nih ele me na ta. Ključ na ka rak te ri sti ka uni ver za li stič kog
iden ti te ta je spa ja nje spe ci fič nog i ap strakt nog. Ovo je to li ko raz li či to od pre vla da va nja
spe ci fič nih do ga đa ja u na ra ti vi ma par ti ku la ri stič kog ti pa iden ti te ta, kao i od fa ze raz vo ja
ap strakt nih kon ce pa ta i na či na na ra ci je ka rak te ri stič nog za ti po ve iden ti te ta za sno va nih
na slič no sti. Ume sto mno go broj nih in ter pre ta ci ja sa kri ve nih u či nje nič nost na ra ti va ili
eks pli cit ne i pre ci zne de fi ni ci je ap strakt nih kon ce pa ta, uni ver za li stič ki iden ti tet pret posta
vlja da pri ča, kao ori gi nal ni „si ro vi ma te rijal” na ra ci je, pru ža svo ju sop stve nu uro đe nu
in ter pre ta ci ju, u stva ri, da či nje ni ca jeste nje na in ter pre ta ci ja. Za raz li ku od sim bo la i koncep
ta, pro to tip ska lin gvi stič ka ma ni fe sta ci ja uni ver za li stič kog iden ti te ta je ale go ri ja.
Ale go ri ja, su prot no kon cep tu, ni je alat, već sa mo pred met raz u me va nja. Ta ko đe, suprot
no sim bo lu, ale go ri ja ne do zvo lja va vi še stru ke in ter pre ta ci je, jer se mo že pra vil no
shva ti ti na osno vu de lje nog kul tu ro lo škog ko da ili mo že osta ti pot pu no ne shva će na. Alego
rij ski na ra tiv ne ot kri va no va zna nja ni ti de li no va is ku stva, ni ti mu je to svr ha. Umesto
to ga, on pod se ća svo ju cilj nu pu bli ku na već po zna te i kul tur no po de lje ne isti ne. Ta
pro ce du ra po ma že, pr vo, da se po nov no us po sta vi di ja hro nič ni kon ti nu i tet ko lek tiv nog
iden ti te ta jed ne na ci je, dru go, da se oja ča sin hro no je din stvo i so li dar nost su na rod ni ka,
i tre će, da se pru ži do kaz in di vi du al nom pri pa da nju jed noj na ci ji. Dru ga tač ka na ra tiv ne
in te gra ci je iz me đu do ga đa ja in di vi du al nog i na ci o nal nog isto ri ja ta je po seb no in te re santna,
jer ot kri va kri te ri ju me na ci o nal nog pri pa da nja ko ji se pod ra zu me va ju u ovom na či nu
na ra ci je. Da bi ne ko po stao pri znat kao su na rod nik, su prot no od kul tu ro lo ški Dru gog,
mo ra, kao pr vo, da po se du je lič ni do ži vljaj ko ji ima ale go rij ski zna čaj za na ci o nal ni istori
jat, dru go, da bu de spo so ban da pri ča u ob li ku ko ji bi cilj na pu bli ka pre po zna la kao
ra zu mljiv. Shod no to me, struk tur na or ga ni za ci ja uni ver za li stič kog iden ti te ta na ra ti va će
naj ve ro vat ni je sa dr ža ti la ba vo po ve za ne epi zo de, ko je ni su uje di nje ne za jed nič kim za pletom,
već ce lo kup nim pred me tom na ci o nal nog iden ti te ta, sa od go va ra ju ćim po ljem re levant
no sti i za jed nič kog kul tu ro lo škog ko da.
Oči gled no ogra ni če nje ta kvog na či na na ra ci je je nje go va ne mo guć nost da pre no si
ino va tiv ne ide je. Iako se mo že sma tra ti hi po te tič kim pa ra dok som či nje ni ca da na ra tiv, koji
se raz li ku je od osta lih vr sta dis kur sa upra vo po svo joj ima nent noj tem po ral no sti, ipak
mo že ne ka ko da pre ne se ose ćaj atem po ral no sti. Pa ipak, uni ver za li stič ki iden ti tet po ve zan
je sa na či nom na ra ci je ko ji u stva ri nu di je dan ta kav pri mer. Šta vi še, na ra ti vi za sno va ni na
sku pu ale go ri ja ni su spo sob ni da uklju če ra zno li kost, jer ne po sto ji ni je dan ter min iz me đu
pot pu nog raz u me va nja i ukup nog ne spo ra zu ma. Uni ver za li stič ki mo da li tet na ra ci je je u
su šti ni na ra tiv tra di ci je. Pa ra dok sal no, iako on pret po sta vlja po sto ja nje za jed nič kog kultu
ro lo škog ko da kao zna ka sta bil nog, ako ne i pre vi še sta bil nog, na ci o nal nog iden ti te ta,
ovaj mo da li tet na ra ci je neo p ho dan je usled ne do stat ka sta bil no sti i na ci o nal nog je din stva.
Sto ga, uni ver za li stič ki iden ti tet pret po sta vlja ne sla ga nje iz me đu stvar ne sta bil no sti i je din-
26

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
stva i do ži vlje nog ne do stat ka i jed nog i dru gog, što do vo di do po me ra nja pre ma da ljem
uje di nje nju i tra di ci o na li za ci ji ko mu ni ka tiv nih re sur sa i či ni kul tu ro lo ški kod sve ma nje
tran spa rent nim za one ko ji su se pr vo bit no so ci ja li zo va li u dru goj kul tu ri.
Ho ri zont in ter kul tu ral nih oče ki va nja kod na ra ti va uni ver za li stič kog iden ti te ta je inhe
rent no kon tro ver zan. Uzi ma ju ći u ob zir či nje ni cu da je raz u me va nje ili čak da va nje
bi lo ka kvog smi sla ale go rij skim lin gvi stič kim ma ni fe sta ci ja ma mo gu će sa mo za one ko ji
po u nu tar nju ju od go va ra ju ći niz zna če nja, oči gled no je da ta kvi na ra ti vi ne osta vlja ju mesta
kul tu ro lo ški Dru gom ni kao na ra tiv nom li ku ni kao pri pad ni ku cilj ne pu bli ke. Ova
ho mo ge nost zna če nja do vo di se u pi ta nje ka da na ra tor mo ra da se obra ti dru goj pu bli ci,
na pri mer, da odr ži pre zen ta ci ju o svo joj na ci ji stran ci ma. U ta kvim okol no sti ma, eks plicit
no pre po zna va nje dru go sti mo glo bi da ko eg zi sti ra uz pre ćut nu pret po stav ku da dru gi
u stva ri ni su do te me re raz li či ti da bi mo da li tet na ra ci je tre ba lo po seb no mo di fi ko va ti.
Pi ta nje in ter kul tu ral ne ko mu ni ka ci je sve lo bi se za na ra to ra na je zič ku ba ri je ru, a Dru gi bi
se mo gao za mi sli ti kao pre ru še no Sop stvo, ko je go vo ri isti me ta fo rič ki je zik re či ma ko je
dru ga či je zvu če. Im pli ka ci je ovih lin gvi stič kih ma ni fe sta ci ja in ter kul tu ral no sti, kao i analog
ni re zul ta ti dru ga dva mo da li te ta na ra ci je, pred met su raz ma tra nja sle de ćeg odelj ka.
4. DI SKU SI JA
Re zul ta ti na ra tiv ne ana li ze spro ve de ne u ovoj stu di ji nu de broj ne ne po sred ne za ključke,
a do pu šta ju i ne ko li ko da le ko se žnih im pli ka ci ja. Pr vo, pru ža ju ja san do kaz po čet ne
iz ja ve da se na ra tiv na ana li za mo že ko ri sti ti ne sa mo u em pi rij skom is tra ži va nju već i u
te o re ti sa nju u ob li ku men tal nog mo de lo va nja. Dru go, do ka za li smo pro duk tiv nost in terdi
sci pli nar ne in te gra ci je na ra to lo gi je, stu di ja na ci o na li zma i ana li tič ke fi lo zo fi je u svr hu
pru ža nja no vog uvi da u kom pli ko va nu te mu in ter kul tu ral ne ko mu ni ka ci je. Tre će, is tra živa
nje uka zu je na zna čaj struk tur ne for me na ra ci je i nje ne spo sob no sti da na met ne ogra niče
nja na mo gu ći sa dr žaj in ter kul tu ral ne ko mu ni ka ci je s ob zi rom na pro men lji vi ho ri zont
oče ki va nja kul tu ro lo ški Dru gog.
Po red ovih te o ret skih raz ma tra nja, u ovom odelj ku bi smo že le li da na gla si mo praktič
ne im pli ka ci je re zul ta ta is tra ži va nja, na ro či to za pro gra me či ji je cilj raz voj kul tu ro lo ške
kom pe ten ci je, kao što su in ter kul tu ral na ko mu ni ka ci ja, obu ka o to le ran ci ji i di sku si o ne
gru pe. Pred la že mo da se uzme u raz ma tra nje ini ci jal ni mo da li tet na ra ci je po ten ci jal nih
uče sni ka, jer sva ki od tri mo da li te ta ana li zi ra na u ovom ra du pret po sta vlja dru ga či ju ulogu
kul tu ro lo ški Dru gog te oni sto ga zah te va ju dru ga či je pri stu pe i teh ni ke.
Par ti ku la ri stič ki mo da li tet na ra ci je, ko ji se po ve zu je sa et nič kim na ci o na li zmom, pripi
su je sim bo lič ki zna čaj sva kom pri me ru in ter kul tu ral ne ko mu ni ka ci je. Iz ovog raz lo ga
naj ve ćem bro ju no si la ca naj a trak tiv ni je su obu ke na te mu in ter kul tu ral ne ko mu ni ka ci je.
Šta vi še, oni su otvo re ni za sve in for ma ci je ko je na gla ša va ju raz li ku iz me đu kul tu ra, jer
od go va ra ju nji ho vom op štem po i ma nju kul tu ro lo ški Dru gog. Me đu tim, ta kvi uče sni ci u
obu ci po ne kad ne re a gu ju na či sto prag ma tič ki pri stup in ter kul tu ral nim raz li ka ma, što je
naj če šća prak sa ve ći ne tre ne ra. Sa dru ge stra ne, tre ner mo že bi ti ne pri ja telj ski na stro jen
27

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
ili, u naj bo ljem slu ča ju, pot pu no ne pri pre mljen na po ku ša je uče sni ka da za poč nu di sku siju
o sim bo lič kim zna če nji ma od re đe nih in ter kul tu ral nih raz li ka. U ta kvoj si tu a ci ji tre ne ru
se sa ve tu je da se ne su prot sta vlja osnov nim sta vo vi ma uče sni ka, već da kon stru i še ne ko liko
na ra ti va o kom pli ka ci ja ma iza zva nim ne bla go vre me nim sim bo lič kim či ta njem kul turo
lo ško spe ci fič nih od li ka. Za tim se obu ka mo že na sta vi ti u prav cu di sku si je o zna če nju
ovih kom pli ka ci ja i usme ri ti ka mo gu ćim na či ni ma nji ho vog iz be ga va nja.
Su prot no to me, no si o ci na ra tiv nog mo de la za sno va nog na slič no sti te že da pot ce ne
zna čaj in ter kul tu ral nih raz li ka i pret po sta vlja ju da je ra ci o nal nost uni ver zal na za jed nič ka
osno va za sve na ci o nal ne kul tu re. Oni bi bi li sprem ni da uče re la tiv no po vr šne raz li ke kroz
de talj ne ša blo ne po na ša nja, ali sum nja ju u po sto ja nje kul tur nih raz li ka u psi ho lo škim crta
ma, bez ob zi ra na to da li su pred sta vlje ne kao esen ci ja li stič ke ili dru štve no kon stru i sa ne.
Tre ner mo že, al ter na tiv no, da na gla si i lo gič ki do ka že uza lud nost pa siv ne to le ran ci je bez
stvar nog raz u me va nja i bri ge ili da za poč ne uvo đe nje kul tu ro lo ških raz li ka na naj vi šem
ni vou ap strakt no sti, kao što su Hof ste do vi (Hof ste de) kul tu ro lo ški sin dro mi (Hof ste de
2001) ili In gle hart-Vel ce lo va (In gle hart-Wel zel) kul tu ro lo ška ma pa sve ta (In gle hart 1997),
ko ja na gla ša va osnov ne lo gič ke prin ci pe, npr. te o ri ju mo der ni za ci je u dru gom slu ča ju.
Uni ver za li stič ki mo da li tet na ra ci je pred sta vlja glav ne po te ško će u obu ka ma iz obla sti
in ter kul tu ral ne ko mu ni ka ci je, pre sve ga jer ne uklju ču je lik kul tu ro lo ški Dru gog, te sto ga
ne uspe va da do ku či su šti nu in ter kul tu ral ne ko mu ni ka ci je kao fe no me na sui ge ne ris. Za
raz li ku od dru ga dva mo da li te ta, ovaj ni je po ve zan ni sa et nič kim ni sa gra đan skim ti pom
na ci o nal nog iden ti te ta, već pod se ća na et nič ki iden ti tet ti pi čan za za tvo re na „pre-mo derna”
dru štva. Krat ko roč ni za da tak tre ne ra ima ve o ma ma lo op ci ja, od ko jih je ve ro vat no
naj bo lja da se po sve ti eks klu ziv na pa žnja lin gvi stič kim ma ni fe sta ci ja ma in ter kul tu ral nih
raz li ka, mo žda da se za poč ne sa ob ja šnja va njem Sa pir-Vor fo ve hi po te ze. Ovo bi zah te va lo
na ro či to vi sok pro fe si o na li zam a da lo bi re la tiv no skrom ne re zul ta te.
Pred sta vlje na te o ret ska še ma zah te va da lju raz ra du ka ko pu tem is tra ži va nja ta ko i u
prak si. Bi lo bi po želj no na pra vi ti di jag no stič ke in stru men te ko ji bi iden ti fi ko va li pre o vlada
va nje da tog mo da li te ta na ra ci je kod od re đe nog uče sni ka u in ter kul tu ral noj ko mu ni kaci
ji. Sle de ći ko rak ka ostva ri va nju ovog ci lja mo gao bi bi ti de talj na stu di ja mo gu ćih po sebnih
vr sta na ra ti va o na ci o nal nom iden ti te tu, na ro či to onih ko ji su na pra vlje ni is klju či vo
ra di in ter kul tu ral ne ko mu ni ka ci je. Re zul ta ti ta kve se ri je stu di ja omo gu ći li bi prak tič nu
pri me nu re zul ta ta is tra ži va nja pred sta vlje nih u ovom ra du.
28

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
LI TE RA TU RA
1. An kers mit Frank R. Nar ra ti ve lo gic: a se man tic analysis of the hi sto rian’s lan gu a ge. NY, 1983.
2 . Bal, Mi ke. Na ra to lo gi ja: te o ri ja pri če i pri po ve da nja; pre ve la Ras ti sla va Mir ko vić. Be o grad: Na rod na
knji ga-Al fa, 2000.
3. Bhab ha, Ho mi K. Nation and narration. Lon don: Ro u tled ge, 1990.
4. Bru ner. J. ‘The nar ra ti ve con struc tion of re a lity‘. Nar ra ti ve In tel li gen ce. Ed. by M. Ma te as and P. Sengers.
Am ster dam: John Be nja mins Pu blis hing Com pany, 2002: P.41–62.
Cal houn, Cra ig. Nationalism. Min ne a po lis, Uni ver sity of Min ne so ta Press, 1997.
5. Feld man, Ca rol F. ‘Nar ra ti ves of na ti o nal iden tity as gro up nar ra ti ves: Pat terns of in ter pre ti ve cogni
tion’. Nar ra ti ve and iden tity: stu di es in auto bi o graphy, self and cul tu re. Ed. by J. Broc kme i er and D.
Car ba ugh. Am ster dam, John Be nja mins Pu blis hing Com pany, 2001: P. 129–144.
6. Flu der nik, Mo ni ka. To wards a `na tu ral’ nar ra to logy. NY, 1996.
For ster, Edvard M. Aspekti romana. pre veo Ni ko la Ko lje vić; re di go vao i pri re dio Sve to zar Ko lje vić.
No vi Sad: Orp he us, 2002
7. Fran zo si, Ro ber to. Qu an ti ta ti ve nar ra ti ve analysis. Lon don, Sa ge Pu bli ca ti ons, 2010.
Fre e man, M. ‘From sub stan ce to story: nar ra ti ve, iden tity, and the re con struc tion of the self ’. Narrati
ve and iden tity: stu di es in auto bi o graphy, self and cul tu re. Ed. by J. Broc kme i er and 8. D. Car ba ugh.
Am ster dam: John Be nja mins Pu blis hing Com pany, 2001: P. 283–298.
8. Gelne r, E rnest. Nacije i nacionaliz am; s englesko g pr eveo Ma šan Bogdanovski. N ovi Sad: Matica
s rpska, 1997.
9. Heinen, Sandra. ‘Intro duc tion: narratol og y and in te rd is ciplinar it y’. Nar ra tology i n the age of c ro ssdiscipli
na ry n ar rative resear ch . Ed. by S.Heinen, R.Somme r. Be rli n, D e Gruyter, 2009: P.1–10.
10. Hofste de , G eert. Culture’s Con seq ue n ces: compar ing val ues, behaviors, i nstitutions, and organizations
acros s n ations. Thousand Oa ks , CA: SAGE Publ ic ati on s, 2001.
11. H übner, Kurt. Da s Natio nal e: Verdrängtes, Unvermeidliches, Ers tr e be nswertes. Gr a z, Wien, Kö ln, Verl.
Sty ria, 1991.
12. Ingle har t, Ronal d. Moderniza tio n and P ostmodernizat ion . Princeton, NJ : Pri nceton University P re ss,
1997.
13. Kohn, Hans. N ationalis m, Its Mea ning and Hi s tor y. Van Nostran d, 1955.
14 . Koselleck, Reinhardt. Verg angene Zukun ft : zur Sem an tik der g esc hic htlichen Ze it en . FaM: Su hrkamp,
1995.
15. Laitin, David D. Nations , St a tes, and Violence . Oxfor d, O xford University Pr ess, 2007.
Lá szló, Ja nos. The Sci en ce of Stories: An Introduc tio n to Narrativ e Psychology . – N y, Routledge, 2008.
16. Llo y d, Genevie v e. ‘Shaping a lif e: Narrati ve , ti me, and ne cessity’. P ra ctical Ide ntity and Na r rat ive
Agency. Ed. by C. M ackenzie and K. At kins. N y: Routl edg e, 2008: P. 25 5–268.
17. Me in ecke, Fried ric h. Weltbür ge rt um und Nationalst aa t: Studien zu r Genesi s des deutschen Nationalstaates.
F aM : R.Oldenbo urg, 1908 .
18. Phelan, James . ‘Introducti on: traditio n and inno va tion in contemp or ary n ar rative t heory’. A companion
to narrative theory . Ed. by J . P hel an and P. J. Rabi nowitz. Lon don, Bla ck well, 2 00 5.
19. Riker, P ol. So pstvo kao drugi ; s francuskog preveo Spaso je Ću zulan. Be ograd; N i kšić: Ja sen, 2004.
20. Sm it, Antoni D. Nacionalni identitet. Preveo s en gleskog Sloboda n Đorđević. B eograd: Biblioteka XX
vek: Knjižara Krug , 2010.
----. Nationalism: theory, ideology, history. Malden, P olity Pre ss, 201 0.
2 1. Sorensen, Roy. A Brief Histor y o f the P ar ad ox. P hilosophy a nd the Lab yri nth s of the Mi nd . Oxford,
O xf o rd Unive rsity Pr es s, 2003.
2 2. Triandis, Harry C. Culture and social behavior. Ny , McGraw- Hil l, 1994.
29

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
L i nguistic Manif es t ations o f Horizons o f Int erc ul tural
Expec tat ion s in Nati on al I dentity Narrativ es
SUMMA RY: T he paper is dedi ca ted to multiple mo d es o f narra ti on repr es enting
var iou s types of n at ional id en t it y and th ei r implication fo r intercultural
communicat ion based on im plicit expe ctations f ro m a cultural Other. The
theore tical frame work i nt egrates co ntemporary narratology, n at i on alism
stud ie s, analytic philoso ph y of id en tity and Ko selleck’s philosophy of history.
Nar ra tive analysis is use d as a methods of me nt al m odeling by means
of apply ing it s he rmeneuti cal, st ru c tu ral and conte nt ­o riented versions. The
res ult s s pe ci fy the t hree m od e s of narration tha t are characteristi c for th e
p art ic ul arist typ e of iden tit y (representative o f e thnic n at io nal is m), the s imilarity
ty pe of id entity (r ep re sentative of ci vic natio na lism) and u niversalist
t ype of identity (repre sentative of premoder n ethnicity). The m ai n linguistic
ma nifestations of horizons of int er cultura l ex pe ctations for each mode
of narration are fou nd to be, respective ly , symb ol, ab st ra ct concept a nd
allegory. Th e i mp licatio n s of the se data for the effica cy o f intercultural c o­
mmunicat ion is a nal yze d in deta il , wi th speci al attentio n p aid t o prac tic al
r ecommen da t io ns for o rganizers o f intercultural training sessions.
KEY WORDS: narrative analysis, national identity, intercultural communication,
horizon of intercultural expectations, nationalism, mode of narration.
marharyta.fabrykant@gmail.com
30

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
31
fotografija: Arnd Dewald

fotografija: Arnd Dewald
32

33
fotografija: Arnd Dewald

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
UDC 316.77
UDC 808.5
Nataša Bakić Mirić
Univerzitet Sulejman Demirel
Alma Ata, Kazahstan
Osnovna pravila za razumevanje
interkulturalne komunikacije
SAŽETAK: Pitanje interkulturalne komunikacije već milenijumima postoji kao
predmet proučavanja. Iako se smatra komplikovanim konceptom, zapravo
označava način na koji ljudi iz različitih kultura komuniciraju i vide svet oko
sebe. Izazovi koji prate interkulturalnu komunikaciju u današnje vreme postali
su globalni, pri čemu je važno razumeti koji socijalno-kulturološki faktori
određuju dobru komunikaciju među ljudima. Ovaj rad će čitaocu predstaviti
jasnu i pristupačnu diskusiju o interkulturalnoj komunikaciji i pomoći mu da
razume pojmove komunikacije i kulture, značaj primenlji vih pra vi la in ter kultu
ral ne efi ka sno sti kao i una pre đe nje in ter kul tu ral ne sen zi tiv no sti ka da je u
pi ta nju kul tu ro lo ška raz li či tost.
KLJUČ NE RE ČI: in ter kul tu ral na ko mu ni ka ci ja, ko mu ni ka ci ja, kul tu ra, in ter kultu
ral na efi ka snost.
Uvod
Pro u ča va nje ljud ske ko mu ni ka ci je ima dug i ugle dan isto ri jat. Mo glo bi se re ći da,
ot ka ko je čo ve čan stvo ste klo spo sob nost da ko mu ni ci ra pu tem ver bal nih i ne ver bal nih
sim bo la, lju di „pro u ča va ju” ko mu ni ka ci ju, upr kos to me što se to u po čet ku od vi ja lo na
ne na u čan na čin. For mal ni ji si ste mi pro u ča va nja po ja vi li su se ka da su lju di po če li bo lje da
shva ta ju ulo gu ko mu ni ka ci je u dru štvu i u sva ko dnev nim ljud skim ak tiv no sti ma.
To kom do ku men to va ne isto ri je, broj ni aspek ti ko mu ni ka ci je odav no fi gu ri šu kao
pred me ti ljud skog is tra ži va nja. U sta roj Grč koj i Ri mu, iz u ča va nje re to ri ke, umet no sti
ora tor stva i ube đi va nja, bi o je za stu den te iz u zet no zna ča jan pred met. Po sto ja la je ve lika
de ba ta oko to ga da li ne ko mo že bi ti efi ka san go vor nik sa mo na osno vu po zna va nja
osnov nih uzro ka (so fi sti), ili iz u zet na re to ri ka pro iz la zi iz iz u zet no sti ka rak te ra go vor ni ka
(So krat, Pla ton, Ci ce ron). To kom ce lo kup nog sred njeg ve ka i pe ri o da re ne san se, gra mati
ka, re to ri ka i lo gi ka bi li su je di ni ele men ti tri vi ju ma, osnov nog si ste ma kla sič nog obrazo
va nja u Evro pi.
34

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
U XVI II ve ku, pi sci kao što su bi li En gle zi Džordž Kem bel (Ge or ge Camp bell) i Ričard
Vejtl i (Richard Wha te ly) oživ eli su ari st ot el ov ski pogl ed na komunika ciju i una p re di li
ga sopst venim t eorijama .
U XX vek u t akođe j e d ošlo do ra zvitka pa ral elnih s tr ujanja u kultu rnoj kri ti ci, k oja su
bil a za snovana manje na d ru štve nim a v iš e na humanist ičk im na uka ma, što j e postalo poznato
p od naziv om „te orija kori sti i zad ovo ljstva ”. U me sto posmatr an ja komunik ac ijskog
pro cesa kao j edn os mernog to ka od pošiljalaca ka pri maocima, ova j pr istup poč eo je da
i spituje šta p ub li ka dobija od te komunikacije, št a radi sa njom i zbog č ega se u nj u upuš ta
− pose bn o na p ol ju masovn ih med ij a.
Međutim, u prv oj d eceniji XXI ve ka primećeno j e da je p ot re ba za ef ikasn om
komunikacijom v eća ne go ik ad, jer se in te rpe rsona ln e i in t erkul tur alne k omu nikac ione
veš ti ne smatraju važnim fak tor om za u sp eh u sv im ž iv ot nim sfer am a.
KOMUNIKACI JA i KU LTU RA
Svet se dan as sm anjuje, ali se isto vr emeno i širi. Lju di do la ze u d odir sa p ripadn icima
dr ugih kul tura. Kak o bi b il i u st anj u da k omun iciraju pravi lno, p ot reb no je d a shva te n ajva
ž nije či ni oce komunika ci onog pr oc es a. I ako ku ltura i komunik acija u t iču jedna n a d rugu,
ne op hodno j e napr av iti razliku i zm eđu os obina ovih koncepata, ka ko bis mo mogl i da
s hvatimo njih ov slo že n odn os.
Pre sve ga , mo že mo reć i da j e kom unika ci ja proces koji ne ma poč et ak ni k raj − drug im
r e čima, proce s je kon tinuiran. To znači d a čo ve k ne m ož e da ne kom unicira (Samovar a nd
Porter 2007; Ting-T oomey and C h ung 2005; Lustig and Koester 2005; Gudykun st 2005;
Klop f and McCroskey 2007; Cooper et al. 2007) . Svak i put kada nas dr ug a os oba opaz i, mi
k om unicir amo − o deća, f rizura , nakit , izgl ed tela, iz razi li ca, po kreti, držanje, boja g la sa
i td . − sve j e to komuni kacija . Im aj uć i ovo u vidu, ko munika ci ja mo že da postane otež ana
ka da s e dve os ob e koje pr ip adaju različitim ku lturama na đu na istom m estu. Ne samo da
s u je zici s agovorni kâ razl iči ti, n ego i njihov i ge stovi mo gu imati razli či ta značen ja . Ako u
Sj ed injen im Država ma pot apš ete dete po glavi (naklonost), to nije is to kao da i sti gest ponovit
e n a Tajlandu (m ožete povre di ti duh d et eta, ko ji počiva u njeg ov oj gl avi). Otv or eno
isp oljav an je naklon osti p rema dete tu na javno m me stu u Sjedi nj e nim Dr ža va ma (zna k
m oguċ eg seksu al nog zlosta vl janja ) potpuno s e drukčije tumači u Srb ij i il i Grčko j (izraz
roditel jske l ju bavi) .
Ak o u Grč koj nekome poka žet e otvoren dl an i istovr emeno ga pomerit e k a njemu /
njoj, to p redstavlja veoma nekul turan ges t, dok s e u drugi m evro ps ki m kulturama mo že
protumačiti k ao „Odlazi!” ili „Ne pr il az i!”. Ak o se Nema c kaži prstom nekoliko p uta kuc ne
u čelo dok g leda u neko ga, to o zn ačava nešto loš e (ozn ačava da je ta os ob a idio t) i po vl ači
plać an je kazne ukoliko ga policajac vid i da to radi il i ako neko podnese prij av u.
U s kladu sa tim, k omunik ac ij a je pro ce s koj i podrazume va razmen u poruka i stvaranje
z načenja (Samovar and Porte r 2007 : 2 5). Da li će ne ki k on kreta n sluč aj komunikacije bi ti
efika san ili ne, z avisi od toga u k ojoj meri u če snici pr id aju i sta zn ač enj a poruk ama ko je
35

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
razme nj uj u. D rugim reč im a, komunikaci ja je e fikasna u on oj mer i u k ojoj s e značen je koje
nekoj poruci pr idaje o so ba koja j e tumači podudara sa znač enjem koje je na umu i mal a
osob a koja ju je posla la . Među ti m, ovo se u većini s lučaje va ne d ešava . Većina lj udi t um ači
poruk e st ranac a kori steći sopstve ni referentn i okv ir. Ljudi uv ek pretp ost avljaju da postoji
direktan transfer zna čenja, da g est ili pos tu pak u ku lturi A pripadni ci k ulture B mogu
da protumač e na isti način (Ting-T oo mey and Chu ng 2005, Sam o var and Porter 2007,
Cooper e t al. 2007). Drug im r eč im a, kada lju di komu nic ir aj u sa s tranc im a zasnivajuć i
sv oja tumač enj a na s ops tv enim s imboli čk im siste m im a, često d ol az i do neefikasn e
komunikacije. Zbog ovoga G ud ykunst (2007 : 60) predl a že š est pri nc ipa za raz umevan je
faktora zb og koji h do lazi do po gr eš ni h tumače nja u komunika ciji:
1. L ju di nik ad ne m ogu pozna va ti sta nje svest i − stavove , misli i oseć anja − d rugih l jud i.
2. Ljudi se jako oslanjaj u na s ig nale , koji su če st o viš ezn ač ni , da bi do bi li info rma cije o
stavov ima i ž eljama d ru gih l judi.
3. Ljudi za deši fr ovanje ovih sign ala kor is te sopstv eni s istem kodi r an ja, koji mož e bit i
neadekva tan.
4. U zavi snosti od sopstv enog stanja sv esti u konk retno m tren utku , neko mož e biti
p ri stras tan u sv oj im me to da ma inte rpretac ij e pona ša nja drug ih , od nosno nači na z a
dekodi ranje tog po našanj a.
5. Stepen u kom čovek veru je da j e u pravu ka da tum ači mot ive i stav ov e drug ih ljudi
ne ma nika kv e veze sa s tv arnom tač nošću to g uverenja .
6. U opštem sluč aj u, shvatanje ovih princ ip a i pre sv ega jasn o i zražav an je mogu da
p om ognu l ju dima d a po bo lj šaju kvalit et komun ik acije s a str ancima . Me đutim,
k orišćen j e n avede nih princip a iziskuje m udros t, ot vo renost za nove informaci je , sves t
o t ome d a u k omuni kacij i može p os tojati više t ačak a gle di št a, kao i pažljivo p onašanje
. Na po sl etku, suština ko mu ni kacije je u usredsre đi va nju na p roces i u tumačenj
u poruka ko je vode pr ec izno m pred vi đa nju i o bja šnjen ju p on aš anja učesnik a
komuni ka ci je, št o neizbežn o po ve ća va efikasno st komunik ac ije sa st ra ncima.
P re la za k diskus ije o komunik ac iji na dis kusiju o kulturi i ma smi sl a zat o št o je odnos
i zm eđu k om uni kacije i kulture rec ipročan, složen i d vosmer an. Još 1959. godine smatra o
je H ol (Hall ) da je kom un ikaci ja k ul tu ra, a kultura ko mu ni ka ci ja (1990: 10 ). Komuni ka cija
je pren osilac kulture i zbog t og a utiče na njenu s tr ukturu. Is to ta ko, kultur a se m an ifestuje
kroz ko munika ci ju, j er ona go vo ri ljudima ka ko bi tr eb alo da se p on aš aju. M eđutim,
k omunikacija u tiče na kultur u, i ob ra tno. A ko to p reformulišemo, m ože mo reći da j e,
a ko posma tr amo ko munika ciju i kulturu, teško reći šta je od toga g la s, a š ta eho. Ovaj
duali zam postoji zato š to ljudi „uč e” s vo ju kultu ru kroz ko mu nikacij u, koja is tovremeno
predsta vlja o dr az njihove kulture (Samovar a nd Po rt er 20 07: 2 2) . Snaga k ar ik e koja
povezuje k omunikaciju i kultur u vidi se iz slede ćih pita nj a:
36

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
−−
−−
−−
Z a neke kast e u I nd ij i pacovi su sve te životinje , dok u E vr opi i SAD lj udi un ištavaj u
ove gloda re . Zašt o?
Neki lj u di govore s vah ili ( nacionalni i zvaničn i je zik tr i države − Tanz anije, K eni je
i D emokra tske Republi ke Kongo , koj i s e i u v eliko m delu istočn e Afrike koristi kao
lingua franca) , dok d rugi go vore e ngleski. Z ašto?
Neki lju di se rukuju k ada se upoznaju sa st ran cem, d ok se dru gi kla nj aju. Zašto?
Opš ti odgovor na sva o va pitanja je is ti − kultura. Iz toga vidimo da je kultu ra
slo žen ter mi n koji n em a fiksno zn ačenje. K ul tu ra se s astoji od eleme nata ljud sk og života,
koji se razlikuju od mes ta d o mest a . Od o vi h elemen ata najo či gl edniji su jezi k, tradi cija,
hrana, o de ća, umetnost, p les, m uzi ka i sp ort. Drugi elementi ne vi dljivi su i u nj ih spa daju
koncept vr emena, re li gija, p ol itič ka ideol og ija, prijateljs tv o, lepota, g re h i obr azovanj
e, da po me nemo samo n ekoliko (Samovar a nd Porter 2007; Ting-To ome y and Chung
2005; Ho f stede 2002). Kao što Coop er et a l. (200 7: 75) tv rde , kultura takođ e preds ta vl ja i
n ačin ž ivota odre đe ne grup e ljudi. Ona ob li ku je čo vekov živ ot utic ajim a koji su s vakome
dostupni k ro z društv o ko je ga o kružuj e, i obu hva ta ne čije kul tu rno n asleđe k oj e mu go vo ri
koji su obl ici pon ašanja prihvatljivi a koj i ne, ili kao što je Gib son ( 2000: 20) jedno stavno
r ekao: „ Stvari koje m i ov de radim o”.
Tri TA KS ONOMIJE KULTU RNIH obrazaca – Hol, Hofsted i Bond
Edvard Ho l je 1976. p ode li o kult uru na dve dimenz ij e: nis ko konteks tne kultur e
( kineska , j apa nska, ko rejska, v ijetnamsk a, g rčk a i a rapska ) i viso kok ontekstn e kul ture
(n ema čk a , ska ndinavska , s evernoam er ička i švaj ca rska). Sud eći prema Holovom m išl jenju
(1 990: 18 0) , nis kokon tekst na i v is okoko nt ekstna komu nik ac ija odnos e se n a čin je ni cu d a
ljudi, k ada kom unicira ju, pr etpost av ljaju u k ojoj meri s lu ša lac poznaj e temu razgovor a. U
s kladu sa ti m, u n is kokont ek stnoj komu n ikaci ji sluš al ac zna veoma ma lo i goto vo sve mu
je potrebno re ći. To z nači d a za ni skokon te kstne kult ur e va ži sledeće:
1 . Komuni kac ija je otvor ena i ek sp li ci t na .
2. Ceni se ind iv idu aliza m.
3. Int erpersona ln e veze su kr hk e.
4. Ak ce nat je na linearn oj l ogici.
5. Ceni se d ir ektna ver bal na interak ci ja , a sp oso bno st za tu mačenje n eve rbalnih poruka
je sma njena.
6. Za p redstavlj anje i de ja koristi s e više „l og ik e”.
7 . Visokostru kturi ra ne poruk e, sa mnogo d etalja, uče stalo s e ko riste.
8. Lično izr ažavanje se ceni, m iš lj enja i že lje se iz ražav aj u direktno, a oso ba poku šava da
ubed i dr uge u isprav no st sopstve ne tačke gle dišta.
9. Jasan , e lokven tan govor i verbalna fluent nos t visoko se cene i p oštuj u.
10. V reme j e veoma o rg anizovano, manje usk la đeno sa ljudskim potre bama (120–121).
37

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
S a d ruge strane , u vi so kokonte ks tnoj komunikaci ji, sl ušalac je već „ko ntek stovan”
i n ije m u p otreb no ob ez bediti dod atne infor ma ci je. To z nači da u v isoko kontek st nim
kultur am a va ži sledeće:
1 . Komuni kac ija je otvor ena i eks plicitna.
2. Ce ni se grup a.
3. Int erpersonal ne veze su snaž ne.
4. Ak ce nat je na spiraln oj log ici.
5 . C eni s e i nd ir ektna v erbalna int erakcija; o soba je u s tanju d a tumači ne ve rb al ne
poruke .
6. U i zražava nj u se korist i više „oseć an ja”.
7. Ko ri ste se je dn ostavne, višeznačn e poruke (183–84).
8. Ceni s e har monija. Je zik je v išezna ča n, a tišin a se č esto ko rist i za izbeg av an je
konfronta cije. I zb eg ava se direktno izgo varanje re či „ ne”.
9. Ce ni se vi še značno st i up otreba ti ši ne. Sa gov ornici „ zao bi laze” suštin u, dopušt aj ući
j ed no drug om da d opu ne komadiće koji nedo st aju.
10. Vr eme je ot voreno i f leksibilno , više usk la đeno sa ljudskim po trebam a.
U ovom trenutku treba da bude jasno da sve gorenavedene razlike mogu da dovedu do
otežane komunikacije . Pripadnicima visokokontekstne kulture pripadnici niskokontekstne
kulture često deluju veoma pričljivo, kao osobe kojima nedostaje suptilnost i čije je
izražavanječesto redundantno. Pripadnicima niskokontekstne kulture, sa druge strane,
visokokontekstna komunikacija deluje kao komunikacija u kojoj se težište smešta na
pojedinca. Ukoliko neko „napadne” određeno pitanje, samim tim „napada” i osobu . U
niskokont ekstno j kulturi ljud i često kažu: „To je grozna id eja, a li nemoj to shvatiti lič no” . T o
znači da je u niskokontekstnoj kulturi predmet debate odvojen od osobe.
U ve zi sa tim, Hofste d j e kasnih 1960-ih i početkom 19 70 -ih (2 00 2: 52 –62 ) defini sao
četiri di menzije ku lt ur ni h v rednos ti:
1 . Individ ua lizam /k olekt iv izam op isu je odnos e izm eđu pojedinca i grupe ko jo j on /
on a pr ipada. U in dividu al ist ičkim ku lt ur ama najvažn ij i je poje dina c, bez obzira n a društveni
k ontekst. Poje dinac i njeg ov uspeh imaj u v elik zna čaj. Lični cil jev i važniji su o d
kolektivn ih, a tak mi čenje se o hrabruje. Ak cenat se stavlja na čo vekov doživljaj samog sebe.
Zemlj e kao št o su SAD , Au strali ja , Veli ka Br itanij a, Ka nada, Hol an dija, N ov i Zeland , Italija
, Belgi ja i D a ns ka s padaju u individua lističk e kultur e. Sa d ruge strane , u kolekt ivističkim
kultur ama grup a j e osnovn i elemen t. Pot re be i st avov i unut ar nečije ne po sredne gr up e
(uža po rodica i fam il ija) va žnije s u od n jegovih/ nje nih li čn ih želja i pot reba. Doživljaj
sa mo g sebe ovde ne ig ra t ol i ku ulo gu kao u in dividua li stičkim kultura ma. Oč ekuje s e da
će lj ud i svoj e interese po dre diti n ormama i vredno stim a grup e. Zato su dr uštven e mrež e
u mnogo većoj meri fi ksne, a m anje s e os la njaju na li čnu in ic ij a tivu. Ko lumbija, Venecuela,
Pak istan, Pe ru , Tajva n, Tajlan d, Singapu r, Či le i H ongko ng su kole ktivisti čk e zeml je.
38

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
U o pšte m slu čaju, ko lektiv ist ič ke zemlj e ima ju t end enc iju da b ud u visokokonte kst ualizov
an e u svom prist up u ko m un ikac iji, dok ind ividu alističk e z eml j e te že niskoj k on te kstualizaciji
u komun ikacij i.
2. Dis tanca mo ći (Power Dist an ce) oz načava u kom st ep enu j edn a kultura to le ri še nejednak
ost u raspode li m oć i unutar ve za i org an izacija . K ulture sa v elikom dist an com moći
čes to su au toritarne, s a hij erarhijsk om ili ve rtik alnom st rukturom d ruš tvenih odnosa.
Pret postav lj a se da l judi nis u jednaki . Razl ik e u starosti , polu, ge ner aciji i sta tu su maksi
malno su n aglašene . Odnosi u k ulturi sa v eli ko m distancom m o ći za sn iva ju se na n i-
v oima hij erarhije. Francus ka, B razil, Ho ngkong , Ko l umbija , Me ksiko, V en ecuela, F ilipini
i Singapur pr imeri s u z emalja sa vel ik om dista nc om moći . Razl ik e u starosti , polu, ge nera
ci ji i statusu se m ini malizu ju, do k se ohrabru je l ič na različitost . Ko munikac ija u ov im
z em ljama o bično j e d irektni ja i ma nj e formaln a. Prim eri zemal ja sa malom di stanco m
moći su Australi ja, Izra el, Dansk a, Švedska , Fin ska, Švaj carska, Nov i Ze la nd i I rs ka .
3. Izb eg av anje ne izvesnost i poka zuje u k ojoj je meri jedn a ku ltura u s tanju da t ol eriše
ne i zv esnost i nejasne s ituacij e. Zemlj e sa v elikim s te pen om izbegavanja neiz vesnos ti (kao
š to su Grčk a, Srbij a, Po rtugal , Belg ija, Ar ge ntina, Č il e, Peru, Španij a, F ra ncuska i Japan)
poku ša vaj u da uma nj e niv o nejasno sti i neizve sn os ti u društv en om i organizac ionom živo
tu. One se opiru p r ome nama, st ra hu ju od n euspeh a, iz beg avaju riz ik e, teže živ ot noj
sigur nost i i sig urnosti na p oslov nom p lanu i z ahtevaju p ostoj an je izves nih prav ila po naša
nja koja se m og u primeni ti na interak ciju s a drugima. Z bog toga lj udi u ovim z eml jama
ko ri ste manj e gov ornih zna kova i imaju v eću s posob no st da pre dv ide tuđ e ponaš an je.
Nasu prot to me , ku lture s a ni ski m izbe gavanjem neizvesn os ti bolje se n os e s a nejasn ošću
i n ei zvesnošć u. Njihovi čl anovi u stanju su da izađu na kraj sa streso m i nervozom d o
kojih nei zvesn ost do vo di . Zbog t og a bol je t oler išu r az ličit e ne standar dne obl i ke p onašan
ja . Če šće preu zi maj u inicijativu , fleksibil nij i su i ose ćaju se op uš t en ij e u dru štvenim situacijama
. Danska , Norve ška, Šv ed ska, F in sk a, Irs ka, V elika Br it anija, Holan di ja, Fili pi ni i
SAD primeri su zemal ja s a niskim s te pen om izbegav anj a neizve snos ti.
4. Mu že vnost/ž enstve nost ozn ač ava u k ojo j meri u k ultur i preovla đu j u o sobine koje
se stereotipno smatraju muškim i li žensk im. U muš ko j ku lturi, muškarc i dominira ju.
O ni b i trebal o d a bu du ambi ciozni, sa mou vereni , sn až ni, takmi čarski nastro jeni , da žele
u speh i posti gnu ća . To do vodi do a gr es ivnijeg s tila komu ni kacije . Od že na se očekuju
bri ga i neg a. Japan, A ustral ij a, Nemačk a, Velik a Britani ja, Meksiko , Ir s ka, Šv ajc arska i
Venecue la s matraju s e mušk im zemlj am a. Čl ano vi žens kih kultura n ag la sak stav lj aju na
saoseć anj e, emocije , br igu, naklon ost i osetljiv os t. Od muška raca se oče kuje d a n e bud u
domi nantni. Po stoji v eća jednako st rodnih ulog a. Zbo g toga s u lju di tolera nt n ij i prema
n ejasnim s ituaci jam a i pos ed uj u veću sp oso bnost tu mačenja neverbal ni h poruka . Švedsk a,
Norveška, D an ska, Fins ka, Čile, Po rtug al i T ajland pr edstavljaju ženske kultu re.
Iako Ki m (2000) sma tra da je Holov i Ho fstedov pogled na kulturne obras ce pristrastan
jer se zasniva n a zap ad nja čkim, a ne na multik ult uralnim osnovama, kul tu rn i obrasci
ip ak se de fi ni šu kao za je dnička ve rovan ja, vredn ost i i nor me koje su vremens ki s tabilne
39

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
i k oje u r azličitim kultur am a dov od e do slič ni h oblika po našanja (Samovar a nd Porter
2007; Ting-T oomey and C h ung 2005; Lustig and Koester 2005; Gudykun st 2005; Klop f
and McCroskey 2007; Cooper et al. 2007).
Majkl Bond (Michael Bond) , Kanađanin koji je godinama živeo i radio na Dalekom
istoku , uveo je 1988. petu komponentu u Hofstedov model kulturnih dimenzija . To je
kon- fučijanski dinamizam − alternativna taksonomija izvedena iz konfučijanstva i konfučijanskih
kulturnih obrazaca. Cilj je bio da se omogući korelacija dimenzija u drugim
kulturnim studijama zapadnjačkog stila, pomoću skale konfučijanskog dinamizma. Ova
skala zasnovana je na instrumentu poznatom kao istraživanje kineskih vrednosti (engl.
Chinese Value Survey, CVS), upitniku koji je Bond osmislio svesno se trudeći da ga oslobodi
zapadnjačke pristrasnosti, koja je zamenjena elementima kineske kulturne pristrasnosti.
Na p rak tičnom p la nu, ko nf učijanski di na mizam o dnosi s e n a razliku iz međ u
dugoročn og i kr atkoročnog p ris tupa ži vot u. Os a d ugoročnog pr is tupa sas to ji se od sledećih
vrednosti :
Istrajnost. Ovo se odn osi na upornost i čv rs tinu u radu n a ostvar ivanju c ilja. Kada se
dođe d o zaklj uč ka da ne što zaht ev a dela nje, os o ba ć e r aditi u pr kos r azočar anjima i poteškoć
ama , kako bi dos ti gla že lj eni cil j.
Obave zn i odn osi. Druš tv en i odnosi ja sno su d efi ni sani, sa jakom hij erarh ijo m koja
se pa žl jivo poštuje. Z ah valju jući ja snoj rasp odeli moći, lju di ne troše vre me n a rasp ra ve i
prei spitivan je na ređen ja, ne go se posvećuju ist rajnosti ko ja j e neo pho dna d a se postign u
ciljev i ko je su im n jihovi na dređeni po stavi li.
Šte dnja. Posto ji o pš ta sklono st ka š tedlji vo st i i neodob ra vanju rasi pa nja. T o dovod i
do stva ra nja dobara č ija je pro izvodnja eko nomična i ko ja su pou zd ana z a upotrebu. To
t akođe dov od i i do pa žlj iv og postu pan ja sa fina nsijam a, z ahvalju ju ći čemu ko mpanij e i
držav e ostvaru j u p rofit. Št ednj a j e izuze tno ras pr ostranjena a pozajmlji van je j e ret ko, pa
su ins tit uc ije fina nsijski s tabilnije.
Osećaj sramo te. Ako se ci lj ne o st vari, to se smat ra sramo to m. Ovakv o sh va tanje
dovodi do ist rajnost i. Isto t ako, os eć aj s ramote up ra vlja međ u ljudskim od nosima, a
neuspeh i gu bi tak ugleda veom a su ne po željni. Š tedljivos t takođe ima veze s a s ramoto m,
j er zbog ku lturne š te dl jivos ti d ol az i do izr až aja indiv id ualno r asipništvo.
Nasuprot tome, na osi kratkoročnog pristupa životu nalaze se sledeće vrednosti: lična
postojanost i stabilnost, zaštita ličnog ugleda, poštovanje tradicije, uzvraćanje pozdrava,
usluga i poklona.
S ve n aveden e vr ednosti d ir ek tn o proiz laze iz Ko nf učijevog učenja − vre dn osti na prvoj
osi usmer en e s u na budućnost i din am ičnije su, dok su vred no sti na dr ugoj osi u smerene
na prošlo st i sada šnj os t, zbog čega su stat ičnije. Tre ba imat i u vidu da ne možemo reći da
jedan prist up nije dobar a d ru gi n ije lo š; t o su j edn ostav no različiti pri stupi ži vo tu .
Sve u sve mu , int eresov an je za konfu čij an sk i dinamiza m i o rijenti sa no st ka budućnosti
proi st ek li su iz p or as ta kompet it ivne dom inacije, do koj eg a je došlo u drug oj polov ini
XX veka u nekim azijskim zemljam a, kao š to su Japa n i četiri zmaja (i li tigra) : Hong ko-
40

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
ng, Sing apur, Južna K ore j a i Tajva n, ali i južnoazijs ke z emlje, kao što s u Ma le zija, Tajland
i Indonez ij a. U mn og im od o vi h zemalj a, po rodic e kineskih em igrana ta držal e su u
svoj im ru kama najv eći deo po slo va nja i ekonoms kih a kt ivnost i, pa s u i straživači nj ih ov
ekonomski uspeh pri pisali pre s ve ga oslanja nju na konfu čijans ku radn u etiku, koj a stavlj a
akcen at na kvalit et odnosa koje čov ek održ ava, kao i na nj egov učinak n a p olju dr ušt venih
i g rađansk ih dužn os ti .
U širem sm islu, pojedinac bi treb alo da i ma na u mu da sv aka k ult ura posed uj e svoje
jedinstvene odlike i s voj skup osnovni h p roble ma . Da b ismo razu meli k omunik ac iju u
okvir u jedne kul t ur e, prv o mora mo da razu memo njene kultur ne obr as ce.
Okv IR z A IN TERKUL TU RALNU KOM UNI KA CIJ U
Pi ta nj e in terkultur al ne k om unika cij e već milen ijumima po st oji kao predme t
p roučav a nj a. Njeno f ormalno pr oučavan je običn o se d ov odi u v ezu s a obj avljivanjem dela
Nemi jezik iz 1 959, u kom e autor p ok azuje zbog čega je k ultura va žna z a r azume va nj e
interkultu ra lne komu nikaci je. U da naš nje v re me , in terku lt ur alna komunikac ija def in iš e
s e k ao predmet mu ltidisci p li na rnog ak adems ko g proučava nj a, koje po ku šava d a odgovor i
na pita nj e kako s e ljudi iz ra zliči ti h zemalj a i k ul tu ra p onašaju, k ako komuniciraju i opažaju
sv et kroz ku lturnu sinergiju. S obzirom na t o da s e lju dski de o komu nik acije do b ri m
delo m sa stoji od naučen og ponašanj a, ovo b i t re ba lo da omoguć i pripadnic im a jedne
kultur e da r az viju umet nos t ko munika cije sa p ripadnicima d ru gih kult ura. To j e tr enutak
u kome ko munik ato ri st upa ju u ar en u in terkulturaln e komunikac ij e, k ao sreds tva z a
p revazi lažen je poten cijalnih nes porazuma, k oj i su sast av ni deo ko mu nikaci je i zmeđu p ripadnika
različiti h kultu ra.
Pre svega, možemo reći da do interkulturalne komunikacije dolazi kada faktori
pripadnosti kulturnoj grupi (npr. kulturne vrednosti ) utiču na proces komunikacije −
bez obzi ra na to da li smo mi tog a svesni ili ne (Ting-Toomey and Chung 2 005: 25). N a
primer, osobe A i B mogu biti svesne da je došlo do greške usred kulturološke omaške u
komunikacionom procesu, zbog čega obe prelaze u stanje „obostrane alarmiranosti”. Onda
mogu da odluče da li će verbalnim sredstvima ispraviti grešku (npr. tako što će pokušati
da razjasne nesporazum ili se izvine jedna drugoj) ili će ostaviti stvari kakve jesu. Problem
u komunikaciji mogu da pripišu štetnim faktorima (npr. nedostacima karaktera) , umesto
kulturnim faktorima, t ako da o n m ože da eska lira i p retvori se u konfrontac iju ili konfli kt.
Na drugom kraju spektra nalazi se situacija u kojoj nijedan od učesnika u komunikaciji nije
svestan da je došlo do kulturološke greške, i oba se nalaze u stanju „obostrane nesvesnosti”.
Potpuno su nesvesni da je posejano seme interkulturalnog razdora. U retrospektivi mogu
da s hvate da je nešto ozbil jno pošlo po zlu i da naknadn e p opravk e ne mogu da otklon e
štetu, jer se v eć n alaze na putu bez povrat ka. Takođe, post oji i mogućnost da je samo osoba
A il i osoba B svesna kult urološ ke greške, dok dr ug a osoba (B ili A, počinilac greške) ne
zna da je greška uopšte načinjena. Ovo se zove stanje „jednostrane orijentacije” i veoma
se često javlja u interkulturalnim susretima (26 ). Ako oba učesnika u interkulturalnoj
41

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
komunikaciji nastave da zanemaruju kulturološke faktore koji utiču na njihove susrete
, ovo ne kompetentn o tuma čenje tu đeg ponašanja l ako bi mo glo da s e razvije u ozbiljan
k onflikt (Samovar a nd Porter 2007; Ting-T oomey and C h ung 2005; Lustig and Koester
2005; Gudykun st 2005; Klop f and McCroskey 2007; Coop er et a l. 2007 ).
Ka ko bismo razv il i č itaoč evu sv es t o pita nj im a in terkult ural ne komun ik acije i
p oboljšali njeg ov o razu me vanje o vog proc esa, mož emo z am isliti model u vidu lede nog
brega , u kome s e opipl ji vi izraz i kultu re i p on aš anja nalaze iznad p ov ršine vo de , dok se
njihovi u zr očnici, k ao što su s tavovi, u ve renja, vr ednos ti i z na če nja, nal az e i spod površ ine.
U zavi sn ost i od pe rsp ektive poj edi nc a, učesni ci u in te rkult uralnim intera kci ja ma mogli b i
se preds ta vi ti kao putn ici na Ti taniku , koji s am o što nije udari o u le deni breg .
Osim toga, čes to se de šava da su int er ku lturaln i susr eti o be le ženi br oj ni m
n esporazumi ma i nagađanji ma koja na sta ju usle d jezič ki h pr ob lema, st il ova kom uni kacije
i ra zlika u sistemima vrednosti ( Cooper et a l. 2007; Samovar and Porter 20 07) . Na
p ri me r, ako po šilja lac izgovori primed bu t ipa „Ov o su moji prijat elji J en kij i!” ( na ziv koji
Ame ri kanci ponek ad doživljav aju k ao u vredljiv i li nep rijat el jski), a z atim br zo p okuša
da po vu če izgovoren o, ovaj pokuša j neće urodi ti plodom zat o što je poruk a v eć ostavil a
štet ne posledic e u kodnom s istemu pr imaoca . Zbog tog a bi sv ako , k ad a u čestvu je u
interkulturaln oj interakciji, uvek t re balo da ima na umu sle deće stav k e, koje pr edstav ljaju
ve oma zn ač ajn o oru đe z a in terkultural n u komunikaciju (Ting-T oo mey and Chu ng 2005;
Sam o var and Porter 2007; C oo per et al . 2007):
− − Fle ksi bi lni učesn ik u i nt erkult uralnoj k omunikacij i stavl ja a kc en at na pr istup
komunikaci ji zasnova n na samom procesu.
− − Fle ksi bi lni učesn ik u i nt erkult ur aln oj kom un ik aciji pr epo znaj e različ it e, etn ocentričn e
stvar no sti koje ra zdvajaju p oje dince i grupe.
− − Fle ksi bi lni učesn ik u i nt erkultu ralnoj komun ik ac iji s pr eman je da za nemar i sudove
k oj i nastaj u b rzim vre dno van jem verb alnih i ne verba lni h stilskih r azl ik a nasta li h
zbog pr ip ad nosti ra zl iči tim ku lturama.
− − Fle ksi bi lni učesn ik u i nt erkul turalnoj komunikaciji može da iz ađ e n a kraj sa
dvosmisleno st ima i p ara dok si ma u neja sn i m in terkultu ra lni m situ acijama.
− − Fle ksi bi lni učesn ik u i nt erkul turalnoj kom un ik ac iji ka dar je da k om unicira
a dekvatno, e f ika sno, a da pti vno i k rea ti vno, kor išćen jem raznovr sni h k onstru kt iv ni h
i neverbalnih komun ik acijskih vešti na.
Š ta viš e, us pe šn a in terkultur a ln a komun ikacija i ma izuzet an zn ačaj za op stanak
čovečan stva i dru štv a, a teo ri jsko i pr akt ič no pozna va nj e in terku lt uralne k omunikac i-
je po maže ljudi ma da n au če ka ko da u m iru k oegzi stiraju s a onim a koji možda ne d ele
njihov si st em vred nost i i stil život a. Upadlji vo je da su izves n i p rincipi i p ra kse neophodni
za p ost iza nj e k ompet en tn e in terkultural ne k omunik aci je: (1 ) raz vijena u po t reb a
kognitivnih , e mocionaln ih i bihevio ral ni h dime nz ij a; (2) poštovanje empatije i t ež nja
42

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
ka njoj; (3 ) pozna vanje se be i sociokulturn ih korena , kao š to su veze u o kviru po ro dic e,
kao i ve z e sa poli tič kim, relig ioznim, e ko no mskim i dr ugim struk tu ra ma zasnova ni m na
stavov im a ; (4) odbac iv an je st ereotipa i pr ed rasud a ko ji bi „s abotir al i poverenj e” p rema
drugima; (5) p oz itivan stav i orij entisanost ka d rugoj osobi i (6 ) o braćanje pa žnje na lokalne
i glo balne d im enzije m eđuljudskih odnosa (Samovar a nd Porter 2007; Ting-T oomey
and C h ung 2005; Lustig and Koester 2005; Gudykun st 2005; Klopf and Mc Cr os key 20 07 ).
Među r azli či tim na čin ima z a p oboljš an je in terkult uralne kompeten ci je , učenje kako da
prevazi đem o „ili-i li -izam ” i napravimo razl iku izm eđ u „zbog” i „ up rkos” događaj a i situacija
1 u potp uno st i je neopho dn o. Orije nta cij a ka razvij an ju in terkul tural n e k ompetencije,
k oja obuhva ta oba ov a pristup a, st avlja a kcenat n a relativ no boga tu s loženost l judsko g
ponašan ja. Sle de ćih dese t o sno vn ih pravi la z a in terkul tu ralnu komunikacij u t rebalo bi
o so bi da po sl už e ka o smerni ce za m inima li zovan je nespo razuma iz među sebe i drugih
(Samovar and Porter 20 07: 38 4–385) :
1. Ne osuđ uj te lj ude u nap re d. Pretpostavite d obronam er nos t. Ovo pra vi lo pre tpost avlja
da već ina lj udi želi da se oseć a ps ihički pri jatno i da p os tigne obost ran o razumevan je.
2. U manji te broj konfro nt acija postavl janjem pitanja tip a: „Kako to? ” i „Zbog čega?”, ili
rec ite : „Molim vas da mi pomo gnete da s hvatim zbog čega v i pitanje A ili B shvatate
b aš na t aj način ”.
3. Tražite d odatn o objašnjenje, re cimo p itanjem: „Da li bi ste mogli da mi date pri me r za
A i li B?” , ili izjavom: „ Nisam siguran /na da razumem na šta misl it e. D a li možet e da
elaborirate ?”
4. Koris tite „ja” u me sto „ti ” ka ko biste iz begli pr ipisivanje k riv ice. Recit e: „Imam teškoća
da shvat im A ili B”, um es to: „Nis te mi do br o objasn il i poreklo ki nes kih štap ića ”.
5. Pok ušajte da p osm atrate ljude kao po je dince , a ne kao pripa dn ike etn ič k ih grupa.
Izves ni stereotipi i pak će morati da se poj ave, zat o št o ljud i obično ne započin ju susre t
be z ikakv ih ranije fo rm irani h u tis aka.
6. Traž ite zajednički t eren. S aznaj te šta sa nekim imate za jednič ko , na prime r: „Moja
pri ja telji ca J ošiko i ja volim o pevačicu B ar baru St re jse nd”.
7. B udite fleksi bil ni u izb oru reči i pos tu pak a. Sazna j te k ako poziti vn o da rea gujete na
ok olnos ti, ljude i sit uac ije koje z bo g nji h nastaj u.
1 Ili-ili-izam je ob lik ljud skog mi šlje nja ko ji ko ri sti bi nar nu opo zi ci ju kao sred stvo za kla si fi ko va nje lju di,
ide ja i stva ri u ka te go ri je kao što su do bro ili lo še, vr li na ili po rok, de be lo ili mr ša vo, cr no ili be lo. Ovaj
mo del je ka te go rič ki i do vo di do for mi ra nja pa ro va, što pri si lja va lju de da za bo ra ve da po sto ji i sre di na.
Zbog na čin raz mi šlja nja po la zi od pret po stav ke da je A (ne či ja ra sa, pol, et nič ka pri pad nost, uz rast itd.)
od go vor no za B (ono što se de ša va kao re zul tat ljud ske in ter ak ci je). Ma te ma tič ka i so ci jal na jed na či na sadr
ža na je u „zbog” na či nu raz mi šlja nja jer pret po sta vlja da po sto ji je dan-na-je dan pre sli ka va nje i di rek tan
uzroč no-po sle dič ni od nos iz me đu A i B. Uprkos na čin raz mi šlja nja za sni va se na is pi ti va nju uzroč no sti.
Pret po sta vlja da A (ono što se de ša va) mo že i ne mo ra iza zva ti B. To je si me trič no raz mi šlja nje ko je ohrabruje
prijateljske odnose.
43

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
8. Nauči te kako d a napr avite razlik u izmeđ u onoga što s e događ a za t o št o ste belac,
L atinoamerik anac ili Japa nac, ili za to što ste muško ili žensk o, i ono ga što vam se
dešava up rko s vašoj po ln oj ili etnič koj pri padnosti.
9. I ma jt e u vidu da l ju di komu ni ciraju na r azličit e načine − na p rim er, neki se često
smeš ka ju, a ne ki n e.
10. Raz vijajte em pa tiju. Prob ajte da shvat it e šta drugi rad e i o sećaju.
Ovo s u samo o pšta pr av il a, koja se nu žno razl ik u ju od situaci je do sit uacije i od osobe
do osobe. Po re d toga, čitalac bi trebalo d a ima n a umu d a je sa n ekim osobama p on ekad
ve om a te ško ostvar it i komuni kacij u, bez ob zi ra na n aš e dobr e i plemeni te namere. Međutim,
glav ni ci lj tr ebalo b i da b ud e dostiza nje ko mp ete ntnos ti z a in terkul turalnu komunikaciju,
koju je K im ova (2002: 259) d efi nisala ka o „ opštu sposob nost pojedi nca da
se s nađe sa klj uč nim izaz ov im a in terkulturalne komu ni ka ci je, kao š to su kul turološ ke
razlik e, nez nanje, o dnosi iz među grupa i oseć aj str es a k oji prat i ov akve situacije”.
Zaključak
C il j ovog r ada je d a s pr ov ede in ic ija lno ist raž ivanj e p opu la rno g kon ce pt a in terkulturalne
komu nik aci je , tako što je int erpre ti ra kao p ri ncip ko ji rukov odi proceso m r azm ene
smisl eni h i nedvos mislen ih i nf ormacija p reko kult urološ kih g ranica , na nači n k oj i čuva
o bo st ra no pošt ov an je i minimaliz uje an ta goniz me. Zb og toga k ult uru posm atramo k ao
zajed ni čk i sistem s imbola, ve rovanja, s ta vova, vre dn osti, o če kivanja i p ravila p onašanj a .
Na kraju kr aje va , r azume va nj e in terkult ur aln e komunikacije pretpo stavlja d a su lj u dsk a
bića u os novi rac ional na, i da žele i i maju pot en cijal da os tvare zaj edništvo sa svetom i
je dni sa dr ug im a. U tom po gledu , komun ikacija izm eđu naroda m ože se posmatr ati ka o
nešto š to ima već i znača j od izbora životnog s tila, a l i i n ešto što nij e predo dređeno u onoj
meri u k oj oj j e to DNK i što, na po sl et ku, preds tav lja katal izator za budu ćnost u kojoj će
sve t b iti u jed injen k ro z i nt erk ulturaln i, mul tikul turaln i i s vaki dru gi o bl ik sinerg i je.
44

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
L IT ERATURA
1. Cooper , Pamela J., Carolyn Calloway -Thomas, and Ch er i J. Si mo nd s. Intercultural commu n ication.
A text w it h readings. Bosto n: Pear son, 2007.
2. Gib son , Robert . 2000. Intercultural business communication. Oxford: OUP, 2 000.
3. Gudykun s t, William B. 2 005 . Th e orizing a bo ut intercul t ural communic ation . Tho us and Oaks: SAGE
publications, 20 05.
4 . Hol, E dvad T., N em i j ezik, Beo grads ki izda v ačko-grafički zavo d, Beograd, 1976.
5. Hofst ede , Gert J., Paul B. Pe dersen , a nd Geert H ofsted e . Exploring culture. Maine: Intercultural press,
2002.
6. Kim, Min- Su n. Non-We stern p er sp ec tives on h uman communic ation . Tho us and Oaks: SAGE publications,
2002.
7. Klopf, Donald W. and James C. McCroskey. Intercultural communication encounters. Bos ton: Pearson, 2007
8. L ustig , Myron W . a nd Jo lene Ko es ter . Inte rcu ltu ra l compe te nc e, interc ultural co mmunica tion acr os s
cultures. Bost on : Pears on, 2006.
9 . Samovar, Larry an d Ri ch ard E. P or ter. C om municati on between cultur es. Belmont: Thomson Wa d-
sworth, 2 007
10. Ti n g-Toomey, Stell a a nd L eeva C. Ch ung . Understanding intercultural communication. Los Angeles :
Roxbury publishin g comp any, 2005.
Gr ound Ru les fo r Underst an di ng Intercul tural Co mmu nic at ion
SU MM AR Y: Intercultural com municat ion has been a human co nc ern for
millennia. Althou gh a b uzz wo rd of our t im es intercultural comm unication i n
its mos t b asic form se e ks to unders ta nd how pe opl e from dif fe rent c ou ntries
an d cu ltures beh av e , communicate an d perceive t he worl d a rou nd them. Toda
y, intercul tur al communic ation c h allenges are glob al , mea ning tha t t he
si gnifica nc e of intercultural com munication is v ery important an d if people
are t o interact wit h o ther peopl e, it is import ant to un derstan d how socio-cultura
l fa ct ors shap e good c ommunication between peo ple. Th i s paper
will pr esent rea der s with a cle ar and acc ess ibl e discuss io n of intercultura l
communica ti on, help rea ders to develop a n un derstanding of communication
and cu lture, s how the import ance of u nde rst an ding r ule s of intercultu ral effect
ive ne ss and fo st er intercul tu ral se ns i tivity to cultural v ari ati on .
KEY WOR DS : intercul tu ra l communcia ti on, co mmu nic at ion, c ult ur e,
intercultural effectiveness
natasabakicmiric@yahoo.com
45

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
UDC 316.7
UDC 323.1:316.7
Dragan Kujundžić
Studije germanistike i slavistike
Studije filma i medija
Centar za hebrejske studije
Univerzitet u Floridi, SAD
„Ras-krstiti”: kako podučavati
različitost... i Druga Evropa
SAŽETAK: Ovaj članak razmatra načine „pripadanja” jednoj naciji, kulturi ili
političkom prostoru, jer se oni prelaze silama otuđenja i odvajanja. Kako se
uopšte podučava ili predstavlja razlika koja je u srži onog što je „ispravno
u jeziku ili naciji, a da se pri tome ne povredi jedinstvenost i specifičnost
takve razlike? Do koje mere je ova razlika konstitutivna pa zatim potisnuta u
svakom poimanju pripadanja ili identiteta?
Primeri odabrani za razmatranje uzeti su iz dela Dostojevskog, Kafke i Voltera
Bendžamina, Alena Renea i Ive Andrića.
KLJUČNE REČI: pedagogija kulturnog identiteta i razlika, ruski identitet
i postkolonijalizam, Kafka i Holokaust, nuklearni rat i bioskop, etika,
tehnologija.
Različitost treba učiti. Različitost se ne može učiti.
I unakrst po Evropi...
Potreba uhvaćena ili rastrgana nemogućim hijazmom, nemogući imperativ pomoću
kojeg ono što se odašilja, transportuje, prenosi na drugu stranu, npr. studentima, treba i
da zaštiti i da izneveri dragoceni teret drugotnosti. Žak Derida (Jacques Derrida), u svom
delu o pedagogiji i Ničeu, opisuje ovu situaciju kao potrebu za „snažnom mašinom za
proizvodnju iskaza, koja programira kretanja dve suprotne sile odjednom” (Derrida 1985:
29). Da izneveri, jer razlika, u svim svojim oblicima, bilo da je lingvistička, ontološka,
etička ili dekonstruktivna, tematizovana od imena kao što su Sosir, Hajdeger, Levinas,
Derida, između ostalih, sa ciljem da ostanu istinski drugačija, dok se drugo mora nositi
tajno, skoro ne-pristrasno, čuvano u kriptičnom, enigmatskom velu svoje drugosti. Šošana
Felman (Shoshana Felman) naziva tu vrstu pedagoškog imperativa „podučavanje sa
46

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
slepilom” (teaching with blindness) (Felman 1982: 44). Izneveren, i zbog toga istovremeno
žrtvovan, u meri u kojoj bilo koji prenos njegove tajne nosi sa sobom rizik razotkrivanja,
otvaranja ili izlaganja, te stoga njenog uništavanja. Pa ipak, to se mora učiniti, i to je krst
koji moramo nositi. Različitost se mora učiti, a gubitak, određeni gubitak je neminovan
kako bi se sprečili drugi, gori gubici. Naš pedagoški projekat mora upravo u odnosu na ove
gubitke da izračuna svoju etiku. Prema tome, kalkulacije se vrše između dve nepoznate,
gubitak tajne drugog, pa čak i gori gubitak, koji možda možemo nazvati radikalnim zlom,
koje iščekuje Drugog, pre bilo kog pedagoškog, kulturnog ili političkog projekta, pre čak i
svakog materijalnog zapisa ili porekla. Upravo se sa tog mesta zahteva poštovanje razlike
Drugog kao i čuvanje njegove tajne. 1
Nositi tajnu Drugog i pripremati se za njegov dolazak: zadatak izbegavanja žrtvenog
prisvajanja. Ili, tačnije, žrtveno osnivanje kulture ili umetničkog dela mora se ispraviti (bez
obzira na to da li je žrtva znak revolucionarnog ili nekog drugog osnivanja države, a samim
tim i kulture, ili ontološka, „esencijalna žrtva”, koja je potrebna Hajdegeru za poreklo
umetničkog dela), stoga i, kao što kaže Žan Lik Nansi (Jean Luc Nancy), „povlačenje
od najmanje tendencije prema žrtvi”. Jer je ova tendencija prema žrtvi, ili kroz žrtvu,
uvek povezana sa fascinacijom ekstazom koja je okrenuta ka Drugom ili ka apsolutnoj
Spoljašnjosti, u koju je subjekat preusmeren/prosut da bi se bolje obnovio (Nancy 1991:
36). Drugi treba da se prenese preko žrtvenog kulturnog tla, žrtva koja čini osnovu kulture
i književnosti ponekad omogućava zaštitu ove tajne. Zaštitu koja nije bez rizika. Ono što se
dovodi u pitanje je učenje, prevod, koji nije trans-formacija, već trans-afirmacija drugog,
sećanje na katastrofu koja uvek sačekuje Drugog, sećanje na bol, ali „bol koji se više ne žrtvuje”
(Nancy 1991: 37). Kao primer ove moguće ali ne i sigurne strategije predlažem umetnička
dela zasnovana na najradikalnijim žrtvenim isključivanjima, koja se zovu nacionalizam,
totalitarizam, staljinizam, etničko čišćenje, nuklearno pustošenje ili nuklearni holokaust,
i šoa, kao što je to jasno izraženo u delima Dostojevskog, Kafke, Dirasove (Duras), Renea
(Resnais), Ive Andrića i Tea Angelopulosa. Ili je, u stvari, sećanje na ovo žrtveno tlo ono što
se tematizuje u ovim delima i što preneseno preko, prema mogućem zaklonu obeležava ili
afirmiše, trans-afirmiše, razliku Drugog u njegovoj ili njenoj ranjivoj osobenosti. Ali ova
pedagoška scena istovremeno zahteva određenu zaboravnost, nemarnost, slepilo, kako bi
se Drugi zaštitio od svakog mogućeg prisvajanja, umanjenja ili programiranog prijema.
Upravo takvo prenošenje preko žrtvenog ambisa predstavlja apsolutnu relevantnost ovih
izvrsnih potpisa. To je relevantnost koja se mora podučavati.
1 Pre ma re či ma Ver ne ra Ha ma he ra u nje go vom de lu One 2 Many Mul ti cul tu ra lisms: „Ovo po što va nje
dru gog uvek pret ho di spo zna ji dru gog – jer se dru gi po ja vlju je is klju či vo kao po što va nje, nje gov do la zak
po ja vlju je se sa mo u od no su na ne što, on ne mo že po sto ja ti kao obje kat kom pa ra tiv ne te o ret ske spo zna je
i ni ka da ne mo že po sto ja ti sa mo kao obje kat, već sa mo u svom pre-objek tiv nom i pre-su bjek tiv nom dola
sku. Dru gi je ne sa mer ljiv sa mo za po što va nje; za spo zna ju on je je dan od mno gih dru gih upo re di vih
obje ka ta ko ji ma se mo že do de li ti od re đe na vred nost raz me ne” (Ha mac her 1997: 320). Dru gi se, dru gim
re či ma, mo že do bi ti je di no kao po klon.
47

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
Dostojevski: pisanje unakrst po ruskoj kulturi
U romanu Dostojevskog Zločin i kazna (1856–66), Raskoljnikov ulazi u prostor
Petrograda koji je već zagađen postistorijskim otpadom kulturnih reformi Petra Velikog:
„Na sve strane kreč, skele, cigle, prašina, i onaj naročiti letnji zadah, tako poznat svakom
Petrograđaninu [...] odvratan i tužan kolorit slike” (Dostojevski 2003: 8). Prostor zapravo
oscilira između izgradnje (ono „pre-” njegove istorije) i posledica raspadanja (trulež,
kanalizacija, poznata „hemoroidska” [Gogolj] klima Petrograda, njegov „naročiti zadah”).
Raskoljnikov je dodatno obeležen ovom istorijom kao onaj koji kasno dolazi (latecomer)
„do grla dužan gazdarici” (Dostojevski 2003: 7), to jest onaj koji dolazi nakon nje i dužan
je njenim posledicama. Roman se dalje razvija kao retroaktivna paradigma nastajanja
grada, gde je Raskoljnikov simptom ove fantazmatične proizvodnje i njegove fantomatične
ekonomije (ili njenog duga istoriji). Opet, mogli bismo reći da Zločin i kazna zapravo
nikada ne počinje, već se neprestano uvija prema sebi, započevši kao avetinjski povratak
preteće drugosti, kao vraćanje duga drugom. Obeležen nemačkim šeširom („Ej, ti, nemački
šeširdžijo!”, Dostojevski 2003: 9) i opsednut „time da se učini nešto novo, izgovori nova
reč nikad ranije izgovorena” (Dostojevski 2003: 9), Raskoljnikov je počinio prvobitni
zločin modernizacije, tehnološko premeštanje (Hajdegerov Ge-stell) ili podelu ruskog
identiteta. Njegova sekira (na ruskom jeziku „topor”), „spremna za upotrebu”, verovatno
je najpoznatije protetičko sredstvo u istoriji ruske književnosti i kulture, presecajući je
na pola (bukvalno). Raskoljnikovljeva modernistička, tehnološka fantazma zapravo se
oslanja na izokrenutu vremenost uslovljenu „suštinom tehnologije”, kako je shvata Martin
Hajdeger u „Pitanju o tehnici”: „Moderna tehnologija, koja je u hronološkom proračunu
kasnija, jeste, iz ugla suštine koja drži prevlast unutar nje, istorijski ranija” (Hajdeger 1977:
22). Ono što Raskoljnikova izvodi na njegov put jeste ova arhi-teleologija tehnološkog,
prethodeći istoriji, ali u kojoj je „suština cele (ruske) istorije određena” (Hajdeger 1977:
24). Roman se odvija vraćanjem samom sebi u frustriranom, samouništavajućem nasilju
tehne. (Ovde samo signaliziram određenu rezonancu između Dostojevskog i Hajdegera,
ali je ne potvrđujem. Distanca koju zauzimam u odnosu na ovu hronotopološku šemu
modernosti i njene posledice postaće očigledna za koji trenutak.)
Raskoljnikovljeve šetnje prema mestu zločina su u tom smislu veoma značajne. (On
ga posećuje i pre i posle zločina; oba odlaska sama po sebi imaju značajna udvajanja,
vraćanja koja nikuda ne vode, i karakteristika su ove inhibirane, presavijene, replikovane
pripovedačke „progresije”; u toku posete nakon zločina on opsesivno zvoni, najavljujući
motiv žaljenja i mesijanskog okupljanja, jer prvo crkveno zvono koje se oglašava „pre”
zločina, kao što ćemo kasnije videti, najavljuje ono žrtveno u tehnologiji.) Dva puta dok
ide na mesto „pre” samog zločina, pejzaž je obeležen snažnim asocijacijama na Zapad i
reformama Petra Velikog. Prva asocijacija na Zapad (na nemačkom jeziku das Abendland
„nemačkog šeširdžije”) ostvarena je zalaskom sunca i „prozorom u Evropu”. „Omanja soba
u koju uđe mladić, sa žutim tapetama [...] beše u tom trenutku jasno obasjana suncem
na zalasku. ’I tada će sigurno tako isto sunce sijati!’ iznenada i najednom sevnu kroz
48

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
glavu Raskoljnikovu” (Dostojevski 2003: 12, moj kurziv). U toku druge šetnje petrovska
fantazma određuje zločin koji će uslediti, dok Raskoljnikov razmišlja kako bi obnovio
ili sagradio grad: „Prolazeći pored Jusupova parka, on se čak jako pozabavi mišlju o
podizanju visokih vodoskoka... Malo-pomalo, pređe u mislima na ubeđenje da, kada bi se
letnja bašta proširila na celo Marsovo polje, i kad bi se spojila sa dvorskim Mihailovskim
parkom...” (Dostojevski 2003: 88). Raskoljnikov je ne samo zaokupljen zadatkom koji je
očigledno bio petrovski (vo do sko ke i Mar so vo po lje iz gra dio je Pe tar Ve li ki) već on i direkt
no po ve zu je ove aso ci ja ci je sa fi gu rom bron za nog ko nja ni ka, Ra stre li je vom sta tu om
Pe tra Ve li kog na ko nju, ko ja se na la zi ne da le ko od sa mog Mi ha i lov skog dvor ca, ko ji Raskolj
ni kov že li da po ve že sa Mar so vim po ljem, a po red ko jeg pro la zi na pu tu ka zlo či nu.
Dok je on na pu tu da po či ni zlo čin, sa mo vre me ubr za va kao simp tom ovog tehno
lo škog, mo der ni stič kog pre me šta nja (displacement) ru skog iden ti te ta: „Ne gde, sat odjed
nom ot ku ca je dan udar. ‘Šta je to? Tek valj da ni je po la osam? Ne mo že bi ti, taj sat ide
na pred’” (Do sto jev ski 1991: 88). Ras kolj ni ko vlje ve re for mi stič ke fan ta zme su, na rav no,
sa ma pa ra dig ma mo der ni stič kog ubr za va nja isto ri je, i u tom smi slu ni su „nje go ve”, ne go
op se ne dru gog, ostva re ne po mo ću nje go vog in stru men ta li zo va nog te la, ili na nje mu. On
ka sni i žu ri uz ste pe ni ce i sti že upra vo na vre me da po či ni zlo čin, kao dvoj nik, pri če mu
je on simp tom mo der ni stič ke teh nič ke re pro duk tiv no sti, sa mo po na vlja nje, ko pi ja, ili mašina:
„On iz va di se ki ru sa svim, za mah nu obe ma ru ka ma, sko ro iz van se be, pa sko ro bez
na pre za nja, sko ro mehanički tre snu ba bu po gla vi uši ca ma” (Do sto jev ski 2003: 92, moj
kur ziv). Bu de ći opa snost po ve za nu sa teh no lo gi jom („eks trem na opa snost teh no lo gi je”,
Haj de ger), u ovom re tro ak tiv nom od i gra va nju su sre ta Ru si je sa mo der no šću, Do sto jevski
ta ko đe po sta vlja raz bi je nu (po nor nu, sa mo a lu ziv nu, ši zo id nu – ras kol, Ras kolj ni kov)
sce no gra fi ju ru skog iden ti te ta, raz je di nje nog u sa mo o sa ka ću ju ćem, ka ko bi to Haj de ger
re kao „pre sud nom kon fron ti ra nju” iz me đu ono ga što je „s jed ne stra ne, srod no su šti ni
teh no lo gi je [mo der ni za ci ja, ko lo ni za ci ja] i, s dru ge stra ne, fun da men tal no dru ga či je od
nje [sta bi lan, se bi jed nak na ci o nal ni iden ti tet]” (Haj de ger 1977: 35). Ras kolj ni kov se ja vlja
kao sa mo po li tič ko nesvesno („je dva sve sno”) ovog su ko blje nog iden ti fi ka tor skog apa ra ta,
iz vor nog zna ka („se ki ra”, rez/use ca nje) ili nje go vog me ha nič kog („sko ro me ha nič ki”, „kao
auto mat”, Do sto jev ski 2003: 455) po na vlja nja.
Su prot na stra na mo der ni stič kog na se lja je du bo ka, žr tve na pa siv nost ko jom Ru si (u
ro ma nu Do sto jev skog, npr.) od go va ra ju na uvo đe nje ko lo ni zu ju ćeg za ko na (Ča da je vljev
Pe tar, ko ji se po kla nja pred Za pa dom, „go spo dar” u Ru si ji). Sa do ma zo hi stič ka do pun ska
eko no mi ja sa ma se be stva ra, ek sta za stra da nja, ero ti za ci ja ra ne, mo žda su naj lep še ilu strova
ne Mar me la do vlje vim de li rič nim, or gi ja stič nim za do volj stvom dok ga že na tu če: „’A
ba ti na se ne bo jim... Znaj, go spo di ne, da me ni ta kve ba ti ne ne sa mo što ne pri či nja va ju bol
ne go ja u nji ma još uži vam...’ I ona ga na jed nom, kao po be sne la, zgra bi za ko su i po vu če
u so bu. Mar me la dov sam olak ša va še nje no na pre za nje, smi re no se vu ku ći na ko le ni ma.
’To je za me ne uži va nje! TO me ne ne bo li, ne go još u-ži-vam, po-što-va ni go-spo-di-ne’,
uz vi ki va še on, vu čen i tre sen za ko su, i čak je da red lup nuv ši če lom o pa tos” (Do sto jev ski
49

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
2003: 31–32). Al ter na tiv ni, me si jan ski, post- (pre-?) isto rij ski pro stor otva ra se u ovom
pre ko mer nom stra da nju, u ovoj ero ti zo va noj ra ni, po sta vlja ju ći Pe tro grad za me sto no ve
cr kve, za fi gu ru tran sfi gu ra ci je u no vi Je ru sa lim („’To on u Je ru sa lim ide, bra ćo... pre sto ni
grad Sankt Pe ter burg i nje gov atar ce li va’”, pro la zni ci isme va ju po ka ja nje Ras kolj ni ko va
na ras kr šću, Do sto jev ski 2003: 608). Mar me la dov, či je ime je „Se mjon”, tj. Si meon/Si mon,
po ja vlju je se kao ova al ter na ti va, pe trov ska fi gu ra, nje go vo na lič je ili du pli kat (Se mjon, tj.
Si mon, sve tov no je ime Sve tog Pe tra). I on do vo di dvanaest (!) oža lo šće nih na po duš je,
Po sled nju ve če ru. 2 Al ter na ti va ovoj „pe trov skoj”, auto ko lo ni jal noj po sti sto rič no sti (u sušti
ni, njen ne ga tiv) je ste ova na dok na da, me si jan ski otvor (na kon smr ti Go spo da), u ko ji
će Ru si ja bi ti ba če na po sle isto ri je jer će sa ma isto ri ja pre sta ti da po sto ji.
Ova ko se, u stva ri, za vr ša va ro man, sa Ras kolj ni ko vim ko ji u Si bi ru po sma tra ogromno
pro stran stvo ru ske pre i sto ri je, „kao da još ni je pro šlo vre me Avra ma i sta da nje go vih”
(Do sto jev ski 2003: 635). Ali ova pre i sto ri ja do ve la je do ubr za nja vre me na (al ter na ti va
onom do ži vlje nom kao mo der ni za ci ja u sce ni zlo či na i ka da sat ot ku ca va po la sa ta po sle
sedam, „sat ide na pred”) dok „se dam go di na” („se dam go di na, samo se dam go di na”, ka ko
is ti če Do sto jev ski) Ras kolj ni ko vlje vog za to če ni štva do ži vlja va ju se kao bi blij skih „se dam
da na”(Do sto jev ski 2003: 638) stva ra nja. Si bir ski gu lag So nji i Ras kolj ni ko vu iz gle da kao
me sto sre će, „bes ko nač ne sre će” (što je po no vlje no ne ko li ko pu ta), i mo že se sa mo očeki
va ti, za jed no sa nji ma, u sve tlu ove lo go cen trič ne/lo go ro cen trič ne ek sta ze i nje nog mesi
jan skog ubr za nja, „ve li ki he roj ski pod vig ko ji još uvek” oče ku je Ras kolj ni ko va. „Me sto
di ja lek ti ke po ja vio se ži vot” (Do sto jev ski 2003: 637), sva me di ta ci ja je okon ča na, i buduć
nost je sve tla sa Ras kolj ni ko vlje vom „pred o dre đe no šću” i ek sta tič nim hva lo spe vom
kon cen tra ci o nom lo go ru. Dva me đu sob no is klju či va „po sle” sra sta ju u pu sto še ći žr tveni
hi ja zam: ru ska me si ja ni stič ka žr tve nost su sre će se sa kraj njom opa sno šću teh no lo gi je,
me ha nič ke ob ra de ljud skih te la.
2 Marmeladovljevo prvo ime dato je samo indirektno, skoro tajnovito, i to kada govori o svojoj kćerci nazivajući
je „Sofija Semjonovna”. Upotreba ovog patronima otkriva njegovo ime. Etimologija njegovog imena
izuzetno je značajna jer se odnosi na dva moguća biblijska izvora. U Jevanđelju po Luki pojavljuje se Simeon
„i nje mu bje še Duh Sve ti ot krio da ne će vi dje ti smr ti dok ne vi di Hri sta Go spod nje ga” (Lu ka 2,26). I, na ravno,
od iz u zet nog zna ča ja za to po gra fi ju Pe tro gra da je „Si mon, sin Jo nin”, a to je „Pe tar [ka men], i na to me kamenu
sazidaću Crkvu svoju” (Matej 16,18). Oba imena, i Simeon i Simon, izvedena su od hebrejskog shama,
slušati (te su stoga etimološki ekvivalenti), od čega je nastalo vlastito ime Shimon (Pe trovsky 1980: 198–201).
Ova podeljena referenca, kao u nekoj strašnoj tajni, u Marmeladovljevom žrtvenom telu, objedinjuje zavetno
i mesijansko obećanje. Pored toga, njegova daća postavljena je kao „Poslednja večera”. Dvanaest gostiju
koji sede za stolom su: 1) Katarina Ivanovna, 2) gazdarica, 3) star, gotovo slep čovek, 4) otrcani činovničić,
5) po ruč nik u pen zi ji, 6) još je dan čo vek, 7) polj ski go spo din, 8, 9) još dva go spo di na Po lja ka, 10) Po lji ca,
11) Raskoljnikov i 12) Sonja. Žrtvovano telo Marmeladova (13) pruža i svedočastvo i dolazak Mesije, kao i
kamen temeljac nove crkve (Simon/Petar) (Dostojevski 1991: 395).
50

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
Osta lo, kao što se ka že, jeste (ru ska) Isto ri ja. 3
NAJ O PA SNI JE ME STO: KAF KA, BEN DŽA MIN, ŽR Tva
Šta je centralno „cen tral noj Evro pi”? Gde se na la zi? Za što Kaf ka?
Haj de da od mah poč ne mo da ko pa mo. Ja zbi na (1923) po či nje sa vr še nim za vr šetkom
he ge lov ske isto rič no sti, na iz gled „na kra ju isto ri je”: „Ure dio sam ja zbi nu i re klo bi
se da je us pe la” (Kaf ka: 445). Ona pru ža „dom”, „mo ju sop stve nu ku ću”, „za šti tu”, „ve li ku
pred nost”: to je Do mo vi na sa mim tim što je heimlich (taj na), po zna ta i bli ska. A u „sredi
štu ja zbi ne”, „za slu čaj kraj nje opa sno sti, na la zi se glav no skro vi šte, to skla di šte za li ha”
(Kaf ka 2002: 448). Upra vo u ovom glav nom skro vi štu (Hauptplatz), vr hov nom pro sto ru,
pro sto ru ko ji pred sta vlja sre di šte ja zbi ne, te le o lo gi ja pro sto ra sa ma se be na ja vlju je: to je
sre di šnja oda ja, kon cen tra ci ja svih pro ši re nja, ali i skla di šte nje, is hra na, sam „ži vot” jazbi
ne. Mo gli bi smo re ći da je to se ća nje ja zbi ne, nje na ar hi va, njen pr vi i sre di šnji pre voj.
Ni je bi lo la ko do ći do ovog kon cen tri sa nog pro sto ra za skla di šte nje, su šti ne ce lo kup ne
pro stor no sti ja zbi ne. Gde je „ze mlja” (Boden) bi la me ka na, mo ra la se na bi ja ti ta ko što je
ži vo ti nja na le ta la če lom na ze mlju sve dok joj krv (Blut) ne bi po te kla (448). I upra vo tu,
u glav nom skro vi štu, u sre di štu ja zbi ne, ta ži vo ti nja će [reći] „na kra ju mir no mo gu doče
ka ti i smrt nu ra nu od mog ne pri ja te lja, jer će krv (Blut) mi ov de is cu ri ti u mo je tle (Bo­
3 Dmi trij Me re škov ski ose tio je ovu cr tu kod Do sto jev skog i sma trao ga je am bi va len tim pret hod ni kom
ru ske, i ti me so vjet ske re vo lu ci je. Vi de ti nje gov tekst „Pro rok ru ske re vo lu ci je” (1906); ili raz mi šlja nja Semjo
na Fran ka (Se men Frank) na te mu ove do pun ske ve ze iz me đu ru skog na ci o nal nog iden ti te ta i Pe tro ve
mo der ni za ci je, u nje go vom bes kom pro mi snom ese ju „Re li gi o zno i isto rij sko zna če nje ru ske re vo lu ci je”
(1924): „Ru ska re vo lu ci ja je kraj nje i po pu lar no iz ra ža va nje ni hi li zma – du bo ko, ori gi nal no ru sko stanje
du ha… I bez ob zi ra na sve raz li ke, tre ba lo bi po me nu ti Pe tra Ve li kog za jed no sa sa vre me nim ru skim
bolj še vi zmom” (Frank 1992: 332); ili mi sao Ni ko la ja Ber đa je va u de lu Iz vo ri i smi sao ru skog ko mu ni zma
(1937): „Do sto jev ski je re vo lu ci o nar… On je so ci ja li sta na te me lji ma pra vo slav nog hri šćan stva, so ci ja li sta
sa Hri stom. Gra dio je te o krat sku uto pi ju” (Ber đa jev 1990: 72). Tre ba, ta ko đe, po me nu ti do slov no vra ća nje
„u ži vot” fi gu re mr tvog Bo ga u bal za mo va nom te lu Le nji no ve mu mi je (do slov no upa ri va nje me si ja ni zma i
ko mu ni zma), ko je otva ra sre ćan vi dik ru sko/so vjet sko me si jan skog obe ća nja, nje go vu „sve tlu bu dućnost”
(Sta lji nov ter min), ko je na la že sve „po sle” „post-” ovog isto rij skog otva ra nja/za tva ra nja. Le nji no va mumi
ja ote lo vlju je ži vot ka da „sva di ja lek ti ka pre sta ne da po sto ji” sa svim do slov no, u več nom ži vo tu, kao
u več noj smr ti. Za klju čak ove ido lo ške za mi sli mo že se pro na ći u Sol že nji ci no vom ro ma nu Jedan dan
Iva na De ni so vi ča (1963), u ko me „naj ve ću sre ću” pred sta vlja či nje ni ca da je ju nak pri če do bio „svo je
dnev no sle do va nje hle ba” u si bir skom kon cen tra ci o nom lo go ru („Sol že nji cin je hva lio ko mu ni stič ke vla sti
je zi kom ko ji ko mu ni stič ke vla sti ni su naj bo lje raz u me le” [он хва лил на ча ль ство сло ва ми на ча ль ству
непонятными], ka ko se jed nom na ša lio Bo ris Grojs). A za no vi ji za klju čak i pri hva ta nje ru ske to ta li tarne/ko
lo ni jal ne fan ta zme i nje nih simp to ma vi de ti Sol že nji ci nov rad „Ka ko da ob no vi mo Ru si ju”, pr vi put
ob ja vljen u So vjet skom Sa ve zu u ko mu ni stič kom ča so pi su Ком со мо ль ская прав да (sic) 1990. (ili nje go vu
po sled nju knji gu, sa još zna čaj ni jim na slo vom Ka ko spa si ti Ru si ju). U nji ma on do slov no po vla či gra ni ce
Ru si je, po no vo na sta nju je krim ske Ta ta re i dru ge na ci je, tvr di da ju žne, mu sli man ske ze mlje, kao što su
Ka zah stan i dru ge, pri pra da ju Ru si ji, igra ju ći Sta lji na, od vla či Ru si ju u „pre” i pred la že da nje ne pat nje poti
ču iz či nje ni ce da su Ru si po če li da di žu zda nja vi ša od dva spra ta ka da su pre sta li da se vo ze ko či ja ma itd.
(Pred log ko ji bi ne sum nji vo od go va rao Mar ti nu Haj de ge ru ko ji, u go re po me nu tom ese ju, su prot sta vlja
dra ge us po me ne na „de du ba va ra skog šu ma ra” sa „mon stru o zno šću mo der no sti”.) Pro ble mi su za Ru si ju
po če li ra ni je, da kle, sa mim nje nim ula skom u mo der nost/isto ri ju.
51

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
den) i ne će se iz gu bi ti (mein Blut ver sic hert hi er in me i nem Bo den und geht nich ver lo ren)”
(Kaf ka 1970: 462). Na taj na čin hro no to po gra fi ja ja zbi ne sa ma se be de fi ni še, ostva ru je se
iš če ki va nom ili pre od la ga nom bu duć no šću smr ti („Kaf ki ne pri če ‘od la žu bu duć nost’”,
Ben dža min 1968: 129); za vr še tak isto ri je po du da ra se sa nje nom ap so lut nom, smr to nosnom
bu duć no šću. „Kaf ki ne pri po ve sti su naj vi še uko re nje ne u pot pu noj ka ta stro fi”, ka že
Mo ris Blan šot (Ma u ri ce Blan chot 1995: 10) – a u do slov nom smi slu re či: one pri po ve da ju
pro past ko re na, šta se de ša va sa ko re nom (radicus), na naj ra di kal ni je na či ne.
Pro stor nost skla di šta za li ha od i gra va se na pre se ku dva kon ku rent na re ži ma.
1) Teh no lo gi ja: ko pa nje, spo ra zu me va nje, pro la zi, pre no še nje; ta ko đe ob u hva ta si stemat
sku, mar lji vu (industrius), mo gli bi smo re ći in du strij sku ob ra du me sa ko je kr va ri,
„da pro ne sem plen kroz hod ni ke la vi rin ta, ko ji su uski i tan kih zi do va” („za ri ven u
obi lje me sa po ovim uskim hod ni ci ma”, Kaf ka 2002: 463).
2) Su prot nost teh no lo gi ji ko ja do no si opa snost: „Po ne kad mi ni šta dru go ne osta je nego
da se ždra njem i is pi ja njem sa ču vam nji ho ve [te le sne] na va le” (Kaf ka 2002: 463).
To jest, ovaj pro stor se otva ra pri su stvom, ne po sred no šću, kr vlju, hra nom, žr tve nim
va re njem isto ri je. Ra di kal na neo d re đe nost otva ra se me đu nji ma, pri če mu sa ma
mir no ća pro sto ra („ti ši na je još uvek sa mnom”, Kaf ka 2002: 93), za sno va na na prote
tič kom ubr za nju i teh no lo škom na pret ku, isto vre me no na pu šta sa mu se be, svo je
sop stve no spo koj stvo, i si gur nost ja zbi ne se on da naj bo lje sa gle da va ne iz nu tra, već
spo lja. Spo lja šnjost, naj ve ća opa snost, po sta je njen naj i zra že ni ji unu tra šnji kva li tet.
Taj no de lo va nje iz me đu ono ga što se mo že na zva ti pro stor nost pro sto ra („krv i tlo”),
i teh no lo ška sred stva ko ja do to ga do vo de, me đu sob no se kon fron ti ra ju u ra za ra ju ćoj
ko li zi ji. Što ima vi še teh no lo gi je, vi še pro la za, br ža je ob ra da ži vo tinj skog me sa, pa samim
tim i moć ja zbi ne da ih skla di šti, da ih pri ku pi u svo je či ni je („naj hit ni ji po slo vi”,
465), što je pro stor opa sni ji, tlo po sta je kr va vi je, a udob nost do ma, stra šni ja (un he i­
mlich): „Za la zim u at mos fe ru ne ke ve li ke opa sno sti” (Kaf ka 2002: 453).
Po sma tra nje ja zbi ne spo lja, u ci lju iz be ga va nja opa sno sti ko je če ka ju unu tra, ne šti ti
od nje ne pre te će teh no-pro stor no sti: „Smem li opa snost ko joj sam iz lo žen u ja zbi ni uopšte
oce nji va ti pre ma is ku stvi ma ko ja sti čem ov de na po lju?” (Kaf ka 2002: 456). A u ja zbi ni:
„Do sa da šnje me sto opa sno sti je po sta lo me sto mi ra, a sre di šnja oda ja je uvu če na u bu ku
sve ta i nje go vih opa sno sti” (Kaf ka 2002: 475). Pro stor se udvo stru ču je, uvek je dvo struk:
šta či ni pro stor ja zbi ne: nje go va ar he-pro stor nost ozna če na „kr vlju i tlom” s jed ne stra ne,
i kon cen tri sa no skla di šte nje (la gern) ko je sim bo li še Sre di šnja oda ja, a ko je se na kra ju ispo
sta vlja kao naj o pa sni je, pro ga nja no od stra ne svog dru gog. Kao što Ni ko las Rojl (Nicho
las Royle) ka že u svom ese ju „Kr ti ca”, „ja” u ja zbi ni „pro ga nja uho, zvi žda nje i ko pa nje
dru gog” (Royle 1999: 16): „U svo joj pa ni ci i za do volj stvu, Ja zbi na pred sta vlja ani mo lo ški
do ži vljaj ne mo gu ćeg. Ona pri po ve da ale go ri ju zna ka raz li ke unu tar uha do ma ći na ko ji
pri po ve da: ovaj znak po sto ji od u vek, ali ni ka da ni je ži veo u sa da šnjo sti” (ibid.).
52

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
Ali ko ili šta je to dru go Heimata, do ma i od go va ra ju ći, bli zak i ogra ni čen krug tehno
lo gi je, kr vi i tla? Ta ne mo gu ća, kraj nja opa snost? Oda kle do la zi, ovaj du pli kat pro sto ra,
kon cen tra ci o no ču va nje (Kon zen tra zi ons La ger) do mo vi ne (Heimat)?
„No, ta kvog pro tiv ni ka ni sam mo gao oče ki va ti” (Kaf ka 2002: 477). Ali, šta ako je protiv
nik jed no stav no sam du pli kat ove pro stor no sti, ko ji je na sta nju je i pro ga nja od sa mog
po čet ka, iz vor no na si lje ko je osta vlja kr vav trag na tlu u sa mom sre di štu pro sto ra? „Sad
se ipak zbi va sa mo ne što od če ga je uvek tre ba lo da se pri pre mam: ne ko se pri bli ža va!”
(Kaf ka 2002: 478). Ali još uvek ima vre me na da se čo vek oslo bo di ra dom, „bi ću još sa svim
spo so ban za raz ne za ma šne po slo ve” (Kaf ka 2002: 482), čak i kad „vi di da nje gov rad tra ži
nje go vu pro past” (Blan chot 1995: 74).
Tre ba lo je da vi di mo pro past. Ali ni jed na osma trač ni ca ni je bez bed na za po sma tra nje
sve dok mi sli mo da je pro stor nost pro sto ra ogra ni če na od re đe nim žr tve nim shva ta njem
teh ne, kr vi i tla. U sva kom slu ča ju, šta ži vo ti nja vi di ili ču je? Ona ču je do la zak. Zna ci su
svi bi li ta mo, is pi sa ni tra go vi ma kr vi i tla, naj ve ća opa snost teh no lo gi je, ve li ka nju ška, neko,
dru gi, ša lje ži vo ti nju u „eg zi sten ci ju u iz gnan stvu u pu nom smi slu: mi ni smo ta mo, mi
smo ne gde dru gde i ni ka da ne će mo pre sta ti da bu de mo ta mo” (Blan chot 1995: 9). Ova
ži vo ti nja, „pri be ži šte za bo ra vlje nih” (Ben dža min 1968: 132), na šta nas to pod se ća? Na
šta nas pod se ća ova cen tral na tam ni ca, krv, tlo, teh ne, rad ko ji nas oslo ba đa (Ar be it macht
frei), in du strij ska ob ra da me sa, „me ha ni zo va na pre hram be na in du stri ja”, ži vo ti nja „ko ja
tra ži re še nje” (Kaf ka 2002: 126) u sa mom sre di štu pro sto ra (ili da li je ovaj pro stor do sa da
već do bio ime)?
„In di vi dua (po ime nu Franc Kaf ka) [bi la je] su o če na sa tom na šom re al no šću ko ja se
sa ma te o ret ski re a li zu je, na pri mer, u mo der noj teh no lo gi ji [...] Ono što že lim da ka žem
je da po je di nac bu kval no ne mo že vi še da do ži vi ovu stvar nost i da je Kaf kin svet tač na
do pu na nje go vog do ba ko je se pri pre ma da, u znat nom obi mu, uni šti sta nov ni ke ove plane
te. Kaf ki no is ku stvo, kao po je din ca, ve ro vat no ne će po sta ti pri stu pač no ma sa ma do tog
vre me na, jer se ma se uni šta va ju” (Ben dža min 1968: 143; 1938. go di ne).
S ob zi rom na to da je Kaf kin svet sa mo do pu na, ne znat no pro me nje na, sve ta u kom
ži vi, njen du pli kat, ne po sto ji bez bed no me sto za raz mi šlja nje o tom pro sto ru. U opa snosti
smo i unu tra i na po lju, sve dok ova pro stor nost ne pred vi di kraj nju opa snost ko ja je
uče stvo va la u nje nom stva ra nju. Ni unu tra, ni spo lja. U ja zbi ni ži vo ti nja ne umi re, ali ni
ne ži vi. I to je upra vo ono što Blan šot ka že za „nas” u Kaf ki: „Tač no je da ne umi re mo, ali
zbog to ga ni ne ži vi mo; mi smo mr tvi, a ži vi, mi smo u su šti ni pre ži ve li” (Blan chot 1995:
8). Mi smo pre ži ve li ko ji će is ku si ti je din stve nu sud bi nu Kaf ki ne ži vo ti nje, njen pot pu no
po se ban slu čaj, ali tek ka da svi bu de mo is tre blje ni, ap so lut no ko nač ni kao in di vi due, ali
is tre blje ni kao ma se. Zbog žr tve no sti ko ja ogra ni ča va krv, tlo, na ci ju: to bu du će pret hodno,
mi smo svi pre ži ve li. U bes kraj no mi sa o nom de lu Haj de ger i „je vre ji” Li o tar (Lyotard)
upu ću je na Kaf ki na de la: „Ono što je naj re al ni je u ve zi sa stvar nim Je vre ji ma je ste da Evropa
u stva ri ne zna šta da ra di sa nji ma. Hri šćan ska Evro pa zah te va nji ho vo pre o bra će nje,
mo nar hi stič ka Evro pa ih pro te ru je, re pu bli kan ska Evro pa ih in te gri še, na ci stič ka Evro pa
53

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
ih is tre blju je. ’Je vre ji’ su obje kat ne-me sta ko ja po seb no po ga đa ju Je vre je. Oni su sta novni
ci du ša ko ji ma su Kaf ki na de la, na pri mer, pru ži la za klon sa mo da bi ih bo lje iz lo ži la
nji ho vom ta lač kom po lo ža ju” (Lyotard 1995: 3). Dru go ime tog ne mo gu ćeg is ku stva, central
nog za Evro pu, cen tral nog za Za pad, ali lo ci ra nog u cen tral noj Evro pi – i ko je se sa mo
me to ni mij ski mo že ko ri sti ti za Za pad – mo že bi ti šoa. „U apo ka lip si u Aušvi cu ot kri ve na
je, ni ma nje ni vi še, ne go su šti na Za pa da – ko ja još od ta da ni je pre sta la da se ot kri va” (Laco
ue-La bart he 1990: 35). 4
4 Kafk a i Ben džmin sto ga nu de te melj ni na čin mi sa o ne ar hi vi za ci je u vre me nu teh nič ke re pro duk tiv no sti
i ak ti va ci ju nje nog kob nog po ten ci ja la u Ho lo ka u stu. Ne dav ne ve sti ko je je ob ja vio Roj ters, 8. mar ta 2001,
ko je osve tlja va ju ve zu iz me đu ho le rit ma ši ne ko ju su ko ri sti li na ci sti u svo jim is tre blji vač kim lo go ri ma i
IBM-a.
IBM-ov prav ni ri zik u par ni ci ve za noj za Ho lo ka ust ogra ni čen
Nju jork (Roj ters) – Sva ka od go vor nost sa ko jom bi se kom pju ter ski gi gant International Business Machines
Corp. mo gao su o či ti na osno vu tu žbe ko ju su pro tiv njih pod ne li biv ši za tvo re ni ci na ci stič kog lo go ra
mo gla bi bi ti ogra ni če na jer se kom pa ni ja pri dru ži la no vom ne mač kom fon du za re pa ra ci ju, re kao je šef
pre go va ra ča žr ta va Ho lo ka u sta u po ne de ljak.
Stju art Aj zen štat (Stu art Eizen stat), biv ši za me nik ame rič kog mi ni stra fi nan si ja i glav ni pre go va rač za Holo
ka ust u vla di pred sed ni ka Klin to na, iz ja vio je za Roj ters da ame rič ke kom pa ni je ima ju za šti tu od tu žbi
ko je na vo de da su nji ho ve je di ni ce u Ne mač koj po ma ga le na ci sti ma u iz vr ša va nju rat nih zlo či na, u skla du
sa spo ra zu mom na osno vu ko ga je pro šlog ju la for mi ran ne mač ki fond za žr tve Ho lo ka u sta u vred no sti
od sko ro 5 mi li jar di do la ra.
Po zna to je već de ce ni ja ma da su se na ci sti osla nja li na IBM-ove ta be lar ne ma ši ne za sno va ne na iz bu še nim
kar ti ca ma, na zva ne pre ma Her ma nu Ho le ri tu (Her man Hol le rith), Ame ri kan cu ne mač kog po re kla, ko ji
ih je pr vi ko ri stio u po pi su sta nov ni šva u SAD. Ho le ri to va ma ši na je, na pri mer, iz lo že na u Me mo ri jal nom
mu ze ju Ho lo ka u sta u Ame ri ci.
No va knji ga Ali ja Ble ka (Black) ba ca vi še sve tla na IBM-ove po slov ne do go vo re i obim u kom je kom pa ni ja
pri la go đa va la ove ma ši ne za po tre be na ci sta. (Ali) Ho lo ka ust za ko ji mi zna mo, ho lo ka ust sa fa sci nantnim
ci fra ma, to je Ho le ri tov ho lo ka ust, ho lo ka ust IBM teh no lo gi je. „Oko šest mi li o na Je vre ja stra da lo je
u Ho lo ka u stu.”
54

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
Hi ro ši ma: Da li je ime bez žr tve mo gu će?
U pe tak, 9. fe bru a ra 2001, ne da le ko od oba le Ho no lu lua, nu kle ar na pod mor ni ca
USS Gre e ne vil le uda ri la je i po to pi la brod Ehi me Ma ru ko ji je pre vo zio 35 lju di. De veto
ro ne sta lih su:
Yusu ke Te ra ta, stu dent, 17
Tos hiya Sa kas hi ma, stu dent, 17
Ta kes hi Mi zu guc hi, stu dent, 17
Kat suya No mo to, stu dent, 17
Hi ro ta ka Se ga wa, član po sa de, 60
Hi ros hi Nis hi da, član po sa de, 49
Tos hi mic hi Fu ruya, glav ni in že njer, 47
Hi ros hi Ma ki za wa, na stav nik, 37
Jun Na ka ta, na stav nik, 33
Copyright 2000, The As so ci a ted Press. Sva pra va za dr ža na.
„Khora (pro stor, ‚ni šti na’) do pi re do nas, i kao ime. A ka da ime do đe, ono od mah govo
ri vi še od ime na: dru go ime na i sa svim jed no stav no dru go, či ju pro va lu na ja vlju je ime.
Ova na ja va još uvek ne obe ća va, ne vi še ne go što pre ti. Ona ni ne obe ća va ni ne pre ti ni kome.
I da lje osta je stra na po je din cu, sa mo ime nu ju ći bli skost, čak i sa mo onu bli skost ko ja
je stra na mi tu, vre me nu i isto ri ji sva kog mo gu ćeg obe ća nja i pret nje” (De ri da 1995: 89).
Hi ro ši ma do pi re do nas, i kao ime. Ime bes ko nač nog sle pi la, ne mo guć nost shva ta nja,
do ga đaj ko ji od nas kri je svo ju stra šnu taj nu ba ca ju ći sve tlo na nju bes kraj nom bi stri nom
(„de set hi lja da ste pe ni na ze mlji, de set hi lja da su na ca, re ći će oni”, Di ras 1961: 24), da svi
vi de. Da svi vi de […] ni šta. Jer ne ko mo že vi de ti sve u Hi ro ši mi, a opet ne vi de ti ni šta. „Ništa
ni ste vi de li u Hi ro ši mi. Ni šta […] Ni šta ni ste vi de li u Hi ro ši mi, ni šta” (Di ras 1961: 15).
Hi ro ši ma na ja vlju je pri zor gde Lu mi e res, Aufkla e rung do ba, do ba pro sve tlje nja, na ja vlju je
svo ja ra di kal na ogra ni če nja, jer ko li ko se još vi še sve tla mo že ba ci ti na mo der nost ne go što
je ba če no u ovom do ga đa ju de set hi lja da su na ca u Ze mlji iz la ze ćeg sun ca, na me stu ko je
je „smrt sa ču va la” i ko jem su oči do slov no iz va đe ne, hi rur ški od stra nje ne, jer je vi de lo
pre vi še (Di ras 1961: 9, 20)?
Za plet (fa bu la) u knji zi Hi ro ši mo, lju ba vi mo ja! Mar ge rit Di ras (Mar gu e ri te Du ras)
na osno vu ko je je 1959. na pra vljen film, na iz gled, ali sa mo na iz gled, pri lič no je lak za
pre pri ča va nje. Mla da že na iz Fran cu ske sre će Ja pan ca u Hi ro ši mi za vre me sni ma nja doku
men tar nog fil ma o mi ru („O če mu dru gom mo že te sni ma ti film u Hi ro ši mi, već o miru?”).
Pri li kom nji ho vog su sre ta ot kri va se dru ga pri ča, njen od nos sa pr vim lju bav ni kom,
ne mač kim voj ni kom, ko ji je po gi nuo ve če uoči oslo bo đe nja u Ne ver su, u Fran cu skoj. Bi la
55

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
bi to ba nal na pri ča („uni ver zal na ba nal nost”, Di ras 1961: 24), sko ro sva ko dnev na, da se
de ša va na ne kom dru gom me stu. Ali ovo je me sto ko je na kra ju re me ti li ne ar nost pri pove
da nja kao i vre men ske i pri po ve dač ke ko or di na te i pred sta ve ko je se ko ri ste u fil mu.
S jed ne stra ne stra ne, na me stu sni ma nja fil ma o mi ru (o „Mi ru” na pi sa no ve li kim
po čet nim slo vom u si nop si su), bes ko nač na se ri jal nost smr ti, 200.000 smr ti u de vet sekun
di, „ovo su zva nič ne ci fre” (Di ras 1961: 24). Ne pri po ve dljiv do ga đaj, ako je uop šte
ta kav ikad po sto jao, pri če mu su jet, pred met isto ri je sa ži ma 200.000 smr ti, po je di nač nih
pat nji u de vet se kun di bes ko nač ne, in di fe rent ne, smrt no sne se ri jal no sti. Se ri jal nost ali i
ste ri li tet, jer Hi ro ši ma zna či uni šte nje eg zi sten ci jal nih i do slov no to plje nje sek su al nih i
re pro duk tiv nih raz li ka, do no se ći ne sa mo smrt, već i ste ril nost pre ži ve lim mu škar ci ma
i že na ma („Mu škar ci po sta ju ste ril ni […] una ka že na i umi ru ća de ca ko ja su bi la u utrobi
že na u Hi ro ši mi”, Di ras 1961: 20). Eks plo zi ja pre o kre će tok vre me na u ro ku od de vet
se kun di i ot kri va to po gra fi ju gde bes ko nač no ubr za nje teh no-atom ske vre me no sti sa vi ja
ili pre vr će, ras ta pa pro stor u ne ki ko ji pret ho di sva kom biv stvo va nju, pre bi lo ka kve dife
ren ci ja ci je, on to lo ške, eg zi sten ci jal ne ili sek su al ne, čak i pre ni šta vi la. Kho ra, Hi ro ši ma,
Ho ra ši ma... Ime ne mo gu će, gro zni ča ve ar hi ve, bes ko nač nog se ća nja i bes ko nač nog unište
nja se ća nja. Do ga đaj ko ji je raz bio ve li ke na ra ti ve eman ci pa ci je – za Li o ta ra (Lyotard)
ra di kal na hi po sta za tog do ga đa ja je Aušvic – ko ji do vo di do te melj ne re struk tu ra ci je svih
na ših ide o lo ških, po li tič kih ili teh no-na uč nih pa ra dig mi. I do ga đaj, kao što je Aušvic, koji,
dok se osla njao na lo gi ku žr tve, pu tem svo je bes ko nač ne teh no-ta na to zne se ri jal no sti,
okon ča va epo hu žr tve no sti. Po sle Aušvi ca „za pad na eko no mi ja žr tve do šla je do kra ja, a
za vr ši la se ras pa dom sa mog žr tve nog apa ra ta, tog kr va vog ga že nja ko jim bi ’tre nu tak konač
no sti’ bio nad ma šen i pri svo jen do bes ko nač no sti” (Nancy 1991: 35). Po sle Hi ro ši me
ni šta ni je osta lo za pri sva ja nje, ni je dan na ra tiv pro sve tlje nja (Lumieres), ni jed na slo bo da,
po be da, mir, pre sve ga „Mir” sa ve li kim m, ne će mo ći da pre ži vi stra hot nu bi stri nu ovog
pre o kre ta. Ali ne ma pa to sa smrt no sti tu biv stvo va nja (Da sein), Sein zum Tod, čak, mo žda,
ni po seb no sti li ca dru gog ko ji zah te va od go vor... Ne ma li ca da mu se od go vo ri, li ce drugog
na ko je nas Le vi nas upo zo ra va, u svom maj stor skom od go vo ru Haj de ge ru, stvar ni je
ho ri zont vre me na (Le vi nas 1987: 39). Jer sam ho ri zont (Vre me na, Biv stvo va nja) obe le žen
je nu kle ar nom pe čur kom, ri zom skom pro li fe ra ci jom ato mi zi ra nih, obr nu tih, bes ko nač no
re gre siv nih vre me no sti. Na kon Hi ro ši me ni je mo gu ća ni sre di šna ni fik sna tač ka, ni prisut
nost ni ide o lo gi ja pri sut no sti. 5 Film, ka že Žil De lez (Gil les De le u ze) u ese ju o Re neu,
zah te va „iš če za va nje sre di šne ili fik sne tač ke. Smrt ne od re đu je stvar nu sa da šnjost, to li ko
5 Pre ma re či ma Aki re Mi zu te Li pi ta (Aki ra Mi zu ta Lip pit): „Atom ska bom bar do va nja uni šti la su od re đeni
re do sled je zi ka, tok zna če nja, i pri mo ra la sa mu to po lo gi ju je zi ka da pro đe kroz ra di kal nu mu ta ci ju…
Pr vi ka dro vi o vog fil ma iz 1959. Hi ro ši mo, lju ba vi mo ja! pri ka zu ju idi om emul zi je u car stvi ma ka ta stro fe i
lju ba vi, isto ri je i se ća nja, i sek su al ne i kul tur ne raz li ke. Ne po me ša na me ša vi na is ti če ne mo guć nost po mire
nja raz li či tih do ži vlja ja pat nje u uje di nje nu ce li nu. „Ni šta ni ste vi de li u Hi ro ši mi.” Na te li ma i iz me đu
njih, emul zi ja nas upo zna je sa na ra ti vom Di ra so ve: to uti če na film ili splet iz me đu dva glav na li ka, Hi roši
me i Ne ver sa… Sce na na vo di na po ku šaj da se te lo od re di kao po vr ši na za pi sa nje atom skog sce na ri ja”
(Lip pit 1999: 5).
56

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
je mno go mr tvih ko ji pro go ne li sto ve pro šlo sti” (De lez 1989: 116). „Po sle” Hi ro ši me, po činje
mo iz no va, pre bi lo kog biv stvo va nja, di fe ren ci ja ci je, isto ri je: „Za što ne ti u ovom gra du
i ove no ći ta ko na lik mno gim dru gi ma da se raz li ka ni ne pri me ti” (Du ras 1961: 25). Sa mo
bes ko nač na, ne-pri svo ji va se ri jal nost uni šte nja bez bi lo ka kve žr tve ne te le o lo gi je, sa mo
apo rij sko ali i apa rat sko, ma šin sko, je din stve no is ku stvo smr ti u ma sa ma, pot pu no ra za ranje
ko je bri še sve tra go ve, ar hi va bez se ća nja, ko ja obr će te sto ga pret ho di isto ri ji: Kho ra,
Hiroshima, Horashima. 6
I onda, sa druge strane, Nevers. „Štititi katastrofu na obe strane, Nevers ovde, Hirošima
tamo” (Kristeva 1989: 232). Hijazmatični preokret, jedinstveni doživljaj ogromnog bola
i oplakivanja mrtvog ljubavnika, koji progoni ženu pri njenom susretu sa Japancem u Hirošimi,
„katastrofalan prizor koji ostaje razdeljen i uporno se vraća zajedno sa čudnim opstankom
života” (Caruth 1996: 55). (Ekonomija mog eseja zahteva da se samo tangencijalno
objasni Karutov duboki i fascinantni tekst koji vodi računa upravo o onim slabim tačkama u
priči koje otvaraju mogućnost da se ovaj film shvati kao odmotovanje traumatičnog narativa.
Razumevanje je moguće, upravo, prekidom koji najavljuje početak ili mogućnost autentičnije
ili, budući da je reč „autentičan” toliko iskompromitovana, onda, ne-traumatizovane ili netraumatizujuće
istorije.) Paralelizam kojim film počinje, između dva iskustva, nezaboravan
je: poslednji dan rata, poslednji metak ispaljen na nemačkog vojnika, poslednji dan snimanja,
poslednja scena koju smo snimali (Diras 1961: 8). Žena je ogoljena (nezapamćena kazna
ljubavi izazvana ratom), i zaključana u podrum da izleči svoje ludilo. U toku njenog „ludila”
(koje bi, kaže Diras, isto tako moglo biti znak krajnje bistrine), ona oplakuje svog ljubavnika,
pljuje majci u lice, prezire ideološki red koji ju je zatvorio u pećinu (podrum). U stvari, sama
kazna nema nikakvog smisla jer njena ljubav i tuga obitavaju van simboličnog i falocentričnog
reda koji je odredio kaznu. Njeno ludilo je ludilo poniženja rata, beskonačnog oplakivanja
moderne Antigone, skoro nesvesne logike pećine. U tom smislu, njeno „izlečenje”, njeno
izlaženje iz pećine na svetlost dana, poklapa se sa njenim ponovnim upisivanjem u simbolični
red, u falocentrični režim normalnosti. Prema tome, „izlaz” samo pojačava interiorizaciju
ludila, njegovu kriptičnu ogradu. Na dan njenog konačnog „izlečenja”, kada kreće za Pariz,
svetlo na kraju pećine potpuno jasno je objavljeno u svim novinama. Njeno ime je Hirošima.
Hirošimo, ljubavi moja! sto ga slu ži kao hi ja zma tič na oso vi na oko ko je se okre ću dve traume,
osovina koja povezuje dve priče u njihovom zajedničkom pogrešnom prepoznavanju,
slepilu i poniženju. Oba događaja odigravaju se, ili zahtevaju restrukturiranje mesta, Khore,
koja je lišena reference ili značenja, lokacije „ludila” pre izlaska iz pećine. (Karut skreće pažnju
na činjenicu da „francuska reč pećina, odjekuje, Platonovom pričom o pećini” [Caruth 32:
1995], čime autorizuje našu vezu između Platonovog prisvajanja mitskog mesta pećine – i za-
6 Za hva lan sam Ti ni Čan ter (Ti na Chan ter) na ras pra vi o Khori u nje nom de lu Abjec tion, De ath and Diffi
cult Re a so ning: Te Im pos si bi lity of Na ming Cho ra in Kri ste va and Der ri da (Chan ter 2000), i na broj nim
raz go vo ri ma ko je sam vo dio sa njom na ovu te mu. Ovom pri li kom mo ram po me nu ti nje nu od lič nu anali
zu i ve li ko du šnost. Že leo bih, ta ko đe, da is ko ri stim ovu pri li ku da Ti ni Čan ter po sve tim ove stra ni ce o
M. Di ras.
57

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
slepljujućeg prizora ideja na njenom izlazu, i njegovog poimanja Khore, u Timaju, druge vrste
prostornosti, ni mitske, ni filozofske, pre bilo kog cilja (telos) ili svetlosti vo di lje, već one koja,
prema Deridinom shvatanju Khore, „anahronizuje bivstvovanje” [Derrida 1993: 94]) Ona
obeležava položaj, čime celokupna prostorna vremenost menja pravac i zahteva, prema Karutovoj
originalnoj analizi, „novi način gledanja i slušanja […] koji se nudi kao mogućnost, u eri
katastrofe, veze između kultura. Ono što vidimo i čujemo u filmu Hirošimo, ljubavi moja! odjekuje
izvan onoga što možemo znati i shvatiti; ali upravo u slučaju ovog nerazumevanja i našeg
udaljavanja od smisla i shvatanja, naše sopstveno svedočenje može zaista početi” (Caruth
1995: 56). S obzirom na to da Hirošima/Nevers označavaju mesta (topoi) izvan dominantne
simbolike, zapadnog horizonta metafizike, ili su smešteni na njihovim granicama, ili jesu njihove
granice, događaji koji se otkrivaju u ovom filmu, filmskoj koreografiji, razbijaju ili potresaju
dominantne političko-teleološke priče i njihove simbolične rezerve. Stoga, „u pitanju je,
u stva ri, bol ko ji se vi še ne žr tvu je. Istin ski bol, ne sum njiv, i mo žda naj i stin ski ji od svih. On ne
briše radost (ni uživanje), a ipak nije ni dijalektička ili sublimirajuća granica ovog drugog. Ne
postoji nijedna granica, nijedan uzvišen gest, koji će ga preći” (Nancy 1991: 37, moj kur ziv).
Ime ovog „beskrajnog plača” je – kao što narator kaže u poslednjoj rečenici drugog Reneovog
filma o Aušvicu, Noć i ma gla, iz ko jeg mo že mo po zaj mi ti bes kra jan plač ko ji se ču je na ovom
mestu, ovu Khoru – Hi ro ši ma: „Hi-ro-ši-ma. Hi-ro-ši-ma. To je tvo je ime” (Di ras 1961: 83).
Da bih još vi še ubr zao, bez par do na, že leo bih da skre nem pa žnju na či nje ni cu da na ra tiv
Margerit Diras eksplicitno izbegava bilo kakvu egzotiku „i nehotičan rasizam svojstven svakoj
egzotici”, esencijalizaciju, orijentalizaciju, kolonijalno i nacionalno prisvajanje prostora
i „Fran cu ske” i „Ja pa na”. „Film ne bi nikada trebalo da ostavi utisak franko-japanskog, već
antifranko-japanskog. To bi bila pobeda” (Diras 1961: 109). Slično kao neuporediva Imperija
znakova Rolana Barta (Roland Barthes), Hirošimo, ljubavi moja!, u stvari, pokušava da otkrije
„nepoznat sistem simbola […] samu fisuru simbolike, ublaženu do tačke nezamenljive
praznine.” Upravo ta stragetija dozvoljava i Bartu i Dirasovoj da „pišu istoriju naše sopstvene
tame – obelodanjuju gustinu našeg sopstvenog narcizma, kroz vekove beleže nekoliko apela
za razlikom, koje smo možda ponekad čuli, ideološki oporavci koji nepogrešivo slede i koji
se sastoje u konstantnom aklimatizovanju našeg nespoznavanja Azije pomoću određenih poznatih
jezika (Volterov Orijent, Revue Asiatique ili Air France” (Bart hes 1982: 3, 4). Ovaj je zik
za koji niko nije čuo, obeležen, prema rečima Barta, makar i određenom ne-razlikom, upravo
je jezik Khore, pre-simbolični semiotski sistem koji odbija metafizička (Volter) ili ideološkopolitička
prisvajanja (Air France). Takav izum jezika bio bi otporan, ili bi barem kodifikovao
određenu otpornost prema kastrativnoj pretnji simbolike (otuda Bartov „sistem simbola za
koji niko nije čuo”).
Upra vo na ovoj osno vi mo žda bi ne ko do šao u is ku še nje da uđe u ras pra vu sa ne dav no
objavljenim esejom Reja Čaua (Rey Chow) o Dirasovoj, „When Whiteness Feminizes... Some
Consequences of a Supplementary Logic”, koji u filmu Dirasove i Renea dešifruje, rekao
bih potpuno pogrešno, koncept žene „kao preživele osobe, koja je sada, dajući sebe, uspešno
uhvatila željenog muškarca. U rukama Dirasove, zapadna ženska subjektivnost postala je pot-
58

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
puno zaštićena […] kulturna razlika, ’Japan’ je tu samo da omogući da se ispuni subjektivnost
– egzistencijalni opstanak, postignuće individualnog bića – francuskih žena” (Chow 2000:
155, 158). U ovom ne tak tič nom (heavy handed) tretmanu Dirasove od strane Čaua (koji je
potpuno nesvestan celokupne beskonačno bogate tematike, upravo, ruku [hands] kod Dirasove
i na koju temu bi se mogao napisati ceo esej: ruka mrtvog ljubavnika, uspavanog japanskog
ljubavnika, ruka koja ošamari lice žene, ženina ruka na leđima njenog ljubavnika, ruke
ispod atomskih radioaktivnih padavina i pepela i preplitanje znojavih tela u ljubavnom zanosu,
že na ko ja si sa svo ju kr va vu ru ku dok se pri se ća ka ko krv is ti če iz mr tvog te la nje nog ljubavnika…),
ispostavlja se da je Hirošimo, ljubavi moja! samo još jedna Emanuela („žena koja
se daje […] hvatanje muškarca”). Ono što Čau potpuno ignoriše je hijazmatična osovina koja
čini Nevers i Hirošimu, Francusku i Japan, zamenjivim, istovremeno poseban i jedinstven
pokušaj da se izumi, pomoću hijazmatičnog kalemljenja, unakrsnog šivenja šavova, jezik koji
bi dekonstruisao velike narative rata, mira, oslobađanja, žrtve, uključujući seksualnost, itd. 7
(njegovo oslanjanje na tešku linearnu i reduktivnu šemu Vladimira Propa (Vladimir Propp)
[ne bez određenih metafizičkih i falocentričnih prisvajanja teksta, takva analiza tvrdi da „opisuje”]
u cilju opisivanja višestruko slojevite, „invaginacione” [Derrida] priče Margerit Diras,
zanemaruje ogromnu količinu poststrukturalističke kritike upravo takve reduktivne strukturalističke
naratologije [osim što ne spominje praktično celu biblioteku feminističkih kritika
napisanih o filmu Dirasove i Renea, čime se ozbiljno pogrešno predstavlja celokupna oblast o
kojoj Čau ipak donosi veoma štetne generalizacije]). Propova naratologija pretpostavlja određeno
teleološko, linearno odmotavanje narativa – Propov projekat se, na kraju krajeva, zove
Morfologija bajke – te je zbog toga potpuno neadekvatan za opisivanje ili tumačenje, kao u
ovom slučaju, prostorno-vremenskih kao i narativnih prekida u delu Margerit Diras. (Videti,
na primer, Karut i Deleuz o potrebi za novom prostornom vremenošću koju Dirasova i Rene
postavljaju pred gledaoca/čitaoca.) Osim toga, iznenađuje čudna mržnja (ili barem nedostatak
sestrinskog saosećanja) jedne naučnice koja sebe, očigledno, smatra feministkinjom,
prema ženskom liku u filmu koji, posle ogromne patnje, „ostvaruje svoje individualno biće”
(uko li ko je to za i sta slu čaj u ovom fil mu). Hirošimo, ljubavi moja! nije mesto okupljanja, oporavka,
postizanja subjektivnosti (ili, uostalom, „hvatanja” muškarca); tačnije, arhivska groznica
od deset hiljada stepeni, ovekovečenje gubitka, poniženje, pre bilo kakve subjektivizacije,
7 Ne mo gu se za ne ma ri ti pri lič no opi plji vi po li tič ki ne pri ja te lji ovog fil ma, či ji su di stri bu ci ja i pri ka ziva
nje na Kan skom fe sti va lu do ve de ni u pi ta nje da se ne bi uvre di li „Ame ri kan ci”. Ča u o vom ese ju kao da
ne do sta je isto rij ska per spek ti va pri lič no neo bič nog i spe ci fič nog po li tič kog an ga žo va nja fil ma pro tiv drugog
ko lo ni ja li zma, ame rič kog (u fil mu pred sta vljen, po ma lo in di rekt no, kon ti gvi te tom, ime nom ame rič ke
ko lo ni jal ne i mi li ta ri stič ke iko ne par eks e lans, ka fe om „Ka za blan ka”). Tu se po sta vlja pi ta nje: šta je ve ća
opa snost, „sve dok ko ji fe mi ni zi ra” (npr. fran cu ske fe mi nist ki nje) ili „sve dok ko ji ubi ja” (npr. ame rič ke
nu kle ar ne pod mor ni ce)? U ime če ga se, tač no, in ter ven ci ja ko ja pro ble ma ti zu je mi li ta ri stič ku upo tre bu
nu kle ar ne ener gi je, u ru ka ma čo ve ka, kao što je film Hi ro ši mo, lju ba vi mo ja! (1959), kri ti ku je zbog svog
fe mi ni stič kog an ga žo va nja, danas? Zbog po li tič ke ak tu el no sti knji ge Hi ro ši mo,lju ba vi mo ja! či ta lac je ljuba
zno za mo ljen da po no vo pro či ta epi graf ovog ese ja. Za ana li zu ulo ge ko ju od re đe na pred sta va „Ameri
ke” igra u fil mu, i kao pri mer bes ko nač ne od go vor no sti ame rič kog in te lek tu al ca, vi de ti de lo Ke ti Ka rut
(Cathy Ca ruth).
59

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
pa prema tome i (zapadne) istorije, već pukotina na samom mestu njenog nastanka, koja otvara
mogućnost drugačijoj vrsti istorije: khoragrafije.
„U OB LI KU KR STA”: AN DRIć i AN GE LO PU LOS
Bo sna, ka kav pri mer! Bo sna, ka kav pri mer? Haj de da ču je mo u ovom po na vlja nju dve
mogućnosti definisanja prostora: jednu, koja će slaviti prošlost, katastrofalnu ruinu poznatu
pod imenom „istorija”, suviše poznatu u svojoj predvidljivosti, gramofoniju prostora poznatu
kao „Evropa” – Bosna, kakav primer – i drugu, pitanje, mogućnost mesta/prizora ili
granice radikalno posebne u svojoj osobenosti, u svojoj uvek već neformiranoj, razmršenoj
eg zem plar no sti, ko ja tek tre ba da se po ja vi, pi ta nju za ko je se ne zna – Bo sna, za i sta, ka kav
primer? I hajde da odmah predložimo tezu, trkom do granice: svaka od ovih mogućnosti
mo ra da osta ne u igri, i su spen do va na, da bi dru ga Bo sna mo gla da se po ja vi, kao i dru ga
Evro pa. Pi ta nje tre ba da osta ne pi ta nje, a pri mer tre ba da osta ne pri mer, sva ki u igri i suspen
do van, da bi mo glo da se po ja vi ne što kao otva ra nje dru ge Bo sne, dru ge Evro pe. Kao,
na primer, otvaranje u pitanju Žaka Deride u delu Drugi pravac. Razmišljanja o Evropi danas
(The Other Heading. Reflections on Today’s Europe): „A šta bi bi lo ka da bi Evro pa bi la ovo:
otva ra nje ka isto ri ji za ko ju se pro me na prav ca, od nos sa dru gim prav cem, ili sa dru gim
pravcima, doživljava kao uvek moguća? Otvaranje i neisključivanje za koje bi Evropa na neki
način bila odgovorna?” (Derrida 1992: 17). Ovaj pravac bio bi mesto odgovornosti, pravac
koji je moguć samo ako se kormilari između dve ruševine: jedna je ruševina prošle istorije, u
kojoj je Bosna uzoran evropski prostor, a druga je ruševina stalno razmršene, neformirane,
osobene i neuzorne, destrukturirajuće budućnosti. Između ova dva prestanka, dve ruševine,
mali prostor, klin, odgovornost za budućnost, odgovornost za drugo. Ovaj klin mogao bi biti
jedina moguća budućnost za Evropu, jer toliko toga je dovedeno u pitanje.
Hajde da pogledamo nekoliko primera! Ivo Andrić, jugoslovenski dobitnik Nobelove
nagrade za književnost 1961, piše svoje romane Na Drini ćuprija i Travnička hronika u toku
Drugog svetskog rata. Prvi roman je priča o izgradnji mosta u bosanskom pograničnom gradu
Višegradu, od strane Mehmed-paše Sokolovića u 16. veku. Sam most, od početka, mesto
je povezivanja, premoštavanja, komunikacije između Evrope i njenog drugog, Otomanskog
car stva; ali je isto ta ko i spo me nik, u znak se ća nja na na sil no odva ja nje Meh med-pa še, ko ji je
kao dečak na silu preveden u muslimansku veru. Most je, prema tome, takođe već ruševina,
primer ruševine; most je front, mesto rata, uzorna granica Evrope, unutar Evrope. „Neka se
ču va Evro pa, jer ja mo gu da na pra vim zid pre ma njoj, kao pri mer za ce lu Evro pu”, na pi sao je
jednom prilikom „pravi”, istorijski Mehmed-paša.
Andrić opisuje most kao ruševinu istorije oduvek, koja proždire tela i muslimanskih i
srpskih seljaka: varvarski primer istorije. Za vreme izgradnje ogroman kameni blok pao je
na jednog od radnika, mladog Arapina, pomoćnika majstora Antonija, glavnog inženjera,
presekavši ga napola i zauvek mu zakopavši noge u temelje mosta. Kameni blok je pao tačno
gde tre ba pa ga ni su po me ra li da iz va de po smrt ne ostat ke mla dog Ara pi na, ko ji je umro
ubrzo nakon incidenta, a kome ionako nije bilo pomoći: „Svi muslimani muškarci izišli su
60

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
da ga isprate i ponesu po nekoliko koraka njegov tabut u kom je ležala samo gornja polovi
na nje go vog mla dog te la, jer po la ga je osta lo pod ka me nim blo kom” (An drić 1965: 34).
Granica koju most predstavlja je takođe i sarkofag, mašina za jedenje mesa, njegov središnji
pot por ni luk, krip ta, tam na oda ja, po gu ban spo me nik. Još jed no te lo ko je je most od neo je
telo seljaka Radisava, koji je uhvaćen kako uništava most u toku izgradnje. Njegovo žrtvovanje
nabijanjem na kolac, kao primer drugima, predstavlja takođe uspomenu na ovo uzorno
me sto kao pri mer Evro pe i za Evro pu. Ka da je Ra di sav na bi jen na ko lac, „u jed nom tre nut ku
kucanje prestade. Merdžan je video kako se pri vrhu desne plećke mišići zatežu i koža odiže.
On priđe brzo i proseče to ispupčeno mesto unakrst” (An drić 1965: 25, moj kur ziv). Ovaj
primer drugima sprečio je daljnje ometanje gradnje mosta, i izgradnja je uspešno završena.
U Travničkoj hronici Andrić opisuje živote zapadnih konzula u Travniku, zatim sedište
otomanske vladavine u provinciji Bosni, početkom devetnaestog veka, za vreme Napoleonovih
ratova. U toku okupljanja koje je za konzule organizovao vezir Ibrahim-paša, služeni su
limunada i čibuci da se proslave dobre vesti koje će objaviti Ibrahim-paša: „Vezir je zaćutao.
Kao da je to bio znak, u Di van su ušli go to vo tr če ćim ko ra kom mno go broj ni ičo gla ni.” Iz
prljavih džakova i torbi koje su uneli, „počeše da sipaju odsečene ljudske uši i noseve u znatnoj
množini, neopisivu masu ubogog ljudskog mesa, usoljenu i pocrnelu od usirene krvi.
Hladan i odvratan zadah vlažne soli i ustajale krvi prođe Divanom... Francuski ambasador
Da vil, ko ji ni u snu ni je mo gao oče ki va ti ova kav pri zor, ose ti ka ko mu se po di že sto mak i
li mu na da gor ča u usti ma i pre ti da uda ri na nos” (An drić 1976: 177). Ovi osta ci ljud skog
mesa bili su trofeji iz pobede nad nekom ruskom ili srpskom jedinicom, primer moći Otomanskog
carstva; ali delovi tela, kaže Andrić, u stvari su poticali „od običnog pokolja koji
je ogorčena i dokona vojska izvršila nad bosanskom rajom, negde oko Zvornika” (Andrić
1976: 179). Ova scena je primerena na mnogo načina, naročito kao scena gađenja Evropljanina
prefinjenog nosa, prilikom suočavanja sa drugom, nezamislivom Evropom („čak ni u
snovima”), samom Evropom.
Da ne govorimo kako se i austrougarski predstavnik na sastanku, ambasador fon Miterer,
osećao pomalo gadljivo videvši granicu Evrope. I dva kontraprimera. Predvidljivoj
gramofoniji katastrofa Andrić u svom romanu Na Drini ćuprija suprotstavlja otvaranje još
jedne katastrofe. Tokom katastrofalne poplave, u Višegradu, u noći nesreće sastale su se sve
verske vođe i otpočele da pričaju „duge priče iz starih vremena, koje nisu imale nikakve veze
sa ne sre ćom ko ja ih je ov de sa te ra la i sa svih stra na okru ži va la… Ta ko su ugled ni lju di očvrsli
i od detinjstva navikli na nedaće svake vrste, savlađivali noć za „velikog povodnja” i nalazeći
u sebi snage da se prividno šale, naočigled nesreće koja je nailazila, zavaravali bedu koju
nisu mogli da izbegnu” (Andrić 1976: 120). U noći, svetlo: između predvidljive gramofonije
religije, i katastrofe u prirodi, otvaranje, u noći, u kojoj su se dešavala okupljanja, zajedništva,
kada se pojavljivala mogućnost koegzistencije, mogućnost pojavljivanja drugosti, drugog,
još jednog Drugog, neprogramiranog od strane istorije, ali ipak prizvanog i pozdravljenog u
njenom katastrofalnom sećanju.
61

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
U svojoj kratkoj priči „Most na Žepi” Andrić takođe nudi alternativno razmišljanje o
prostornosti. Ova priča opisuje gradnju mosta od strane drugog vezira, Jusufa Ibrahima, u selu
Žepa na istoimenoj reci. (Selo Žepa postalo je ozloglašeno u toku prošlog rata kada se vest
o gladi i kanibalizmu u ovom pograničnom selu, opsednutom od strane srpskih trupa, raširila
u svetu.) Kada je most završen, jedan mladi pesnik je veziru ponudio hronogram sa natpisom
da se ure že u most. U spo men jav noj gra đe vi ni ko ju je Ju suf po klo nio se lja ni ma Že pe.
Natpis se sastojao od pesme koja veliča vezira; njegovog pečata, koji sadrži njegovo ime, Jusuf
Ibra him, istin ski rob bož ji; i nje go vog ge sla: „u ćutanju je sigurnost”. Vezir je dugo razmišljao
nad nat pi som i on da pre cr tao ceo nat pis i svo je ime. Osta vio je sa mo ge slo, ali je i nje ga na
kra ju iz bri sao. „Ta ko osta de most bez ime na i zna ka” (An drić 1965: 98). S ob zi rom na to da se
izgradnja mosta dešava nakon političkog događaja koji se završio skoro katastrofalno za vezira,
gest brisanja imena, ostavljanje „duple tišine” (izbrisavši reč „tišina” sa geslom) može se
posmatrati kao gest, sa Andrićeve strane, da se uzdrma nasilje imenovanja i sigurnost mesta.
Tišina, brisanje imena, belina, mogu značiti nadu, obećanje, upisane u priču, da će to mesto
ostati izvan genealoškog, nacionalističkog ili političkog prisvajanja. Andrić ostavlja granicu
kao otvaranje ka neprogramiranom, prema drugom, obećanje druge, neprogramirane, nežrtvovane
geografije i geofilozofije – upravo zato Ugo Vlaisavljević (najeminentniji bosanski
filozof koji je ostao u Sarajevu tokom cele opsade) piše: „Geopolitika nije ništa drugo do
politika davanja imena.” Vlaisavljević zatim objašnjava zašto je geopolitika Bosne primer za
svaku geofilozofiju: „Zato treba misliti rat u Bosni i Hercegovini, ili rat protiv Bosne i Hercegovine,
ne čekajući nezainteresovane posmatrače ’sa strane’, koji će nam, privilegovani zbog
nesupstancijalne vezanosti za ovdašnje tlo i svog pojmovnog jezika, jednom dati naučno obja
šnje nje ono ga što se do go di lo. Tre ba mi sli ti ovaj rat, ili ove ra to ve, u ime mno gih stva ri to liko
očevidnih, pa i u ime geopolitičke egzemplarnosti Bosne i Hercegovine za svaku postojeću
geofilozofiju” (Vlaisavljević 1995: 13, moj kurziv). 8
Film Tea An ge lo pu lu sa Odi se jev po gled (1996) pri ča je o Odi se ju mo der nog do ba
(Har vi Kaj tel – Har vey Ke i tel), ko ji tra ži tri ne raz vi je ne rol ne sa film skom tra kom bra će
Ma na kis, či ji pr vi film, ko ji za i sta po sto ji, i ko ji je je dan od pr vih fil mo va ikad, opi su je že-
8 Vla i sa vlje vi ćev esej po ja vio se kao uvod ni čla nak u ča so pi su pod na zi vom „Čist rat”, u Be o gra du, to kom
po sled njeg ra ta, štam pa nom dvo je zič no, na en gle skom i srp sko hr vat skom; Be o grad ski krug, ne vla di na
or ga ni za ci ja, osta la je naj u zor ni ja in sti tu ci ja ko ja je kri ti ko va la Mi lo še vi će vu vla du, ali i dru ge na ci o nalno-so
ci ja li stič ke sna ge na pro sto ri ma ne ka da šnje Ju go sla vi je. Ča so pis se sa sto ji od ese ja vo de ćih in te lektu
a la ca iz svih ju go slo ven skih re pu bli ka ko ji su od bi li de mo ni za ci ju dru gog na pro sto ru biv še Ju go sla vi je,
kao i ese ja vo de ćih evrop skih mi sli la ca i fi lo zo fa: Žan-Lu ka Nen si ja, Pe te ra Slo ter dij ka, Ža na Bo dri ja ra,
Ri čar da Ror ti ja itd. (Jean-Luc Nancy, Pe ter Slo ter dijk, Jean Ba u dril lard, Ric hard Rorty). Ka da se jed noga
da na bu de pi sa la isto ri ja ra ta u Ju go sla vi ji, Be o grad ski krug će se po ja vi ti kao naj zna čaj ni ja in sti tu ci ja
ko ja pred sta vlja „evrop sku ci vi li zo va nost u Ju go sla vi ji, za Ju go slo ve ne i za sa mu Evro pu. Či nje ni ca ko ja je
ne do volj no po zna ta na Za pa du: Be o grad ski krug je po zvao Ža ka De ri du da odr ži pre da va nje u Be o gra du
uoči ra ta u Bo sni. De ri da je oda brao da pro či ta svo ju „Po li ti ku pri ja telj stva” u Be o gra du na dan to kom kojeg
su po če le pr ve bit ke u Sa ra je vu. Ka da je vest o po čet ku ra ta do šla do Be o gra da, De ri da je re kao pu bli ci,
oku plje noj na Ko lar če vom na rod nom uni ver zi te tu, „da ako Evro pa ne slu ša i ne oba zi re se na isto rij ske
lek ci je Sa ra je va, si gur no će po no vi ti sve gre ške ove isto ri je.”
62

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
ne tka lje, ne gde na Bal ka nu. (Taj film je u stva ri pri ka zan na po čet ku Odi se je vog po gle da.)
Po tra ga za zna njem vo di Odi se ja kroz mno ge sce ne u ko ji ma se po na vlja na si lje isto ri je
na pro sto ru po zna tom kao Bal kan: u Grč koj, Al ba ni ji, Ma ke do ni ji, Ru mu ni ji, za tim Be o-
gra du i Sa ra je vu. (Sce na u fil mu, ko ju su bra ća Ma na kis sni ma la u Ma ke do ni ji, pri ka zu je
be zna čaj no se lo Ja ni nu – be zna čaj no, ali za pri mer – a na ra tor go vo ri (voice-over): „Sve
evrop ske voj ske su ovu da pro mar ši ra le.”) Te le o lo gi ja nje go ve že lje za zna njem do vo di ga
baš u Sa ra je vo u pro šlom ra tu, gde, pro na šav ši rol ne, pro na la zi svo ju de sti na ci ju, svoj kraj.
Ne raz vi je ne rol ne ču va je dan ku stos Je vre jin, ko ji će bi ti ubi jen za jed no sa ce lom svo jom
po ro di com ubr zo na kon što Kaj te lu pre da film. Po sled nje sce ne opi su ju Sa ra je vo u ma gli,
je di no vre me ka da je u gra du mir no. I taj mo me nat mi ra je vre me da se sa hra ne mr tvi. I
upra vo u tom tre nut ku su spen do va ne za jed nič ke opa sno sti or ke star mla dih („mla di Sr bi,
Hr va ti, Mu sli ma ni, svi ra ju za jed no”, ob ja šnja va je vrej ski ku stos Kaj te lu) mo že na stu pa ti na
otvo re nom. Za jed ni štvo se po ja vlju je uoči ka ta stro fe, za vre me ma gle, ko ja okre će Odi sejev
pra vac, mo guć nost za dru gu Bo snu, dru gu Evro pu.
Odi se jev po gled ru ši ce lo kup no grč ko te sto ga i evrop sko po i ma nje on to te le o lo gi je
gle da nja i raz me šta nja, po čev ši ba rem sa Pla to no vom pe ći nom, i pred la že dru gu „dis lo kaci
ju grč kog lo go sa”, od re đe nu grč ko-je vrej sku kon ta mi na ci ju. Pre ma re či ma Ža ka De ri de
u de lu Na si lje i me ta fi zi ka, „dis lo ka ci ja na šeg iden ti te ta, i ve ro vat no iden ti tet uop šte; ona
nas po zi va da se uda lji mo od grč kog po lo ža ja, a mo žda i sa sa mog po lo ža ja uop šte” (Derri
da 1978: 82). Ovo su De ri di ne re či o dru gom pa ci jen tu, Je vre ji nu – Ema nu e lu Le vi na su
(Eman nuel Le vi nas) (Džojs svog Ulik sa na zi va „je vrej grč ki, grč ki je vrej”, a De ri da ta ko nazi
va Le vi na sa [Der ri da 1978:153]). To raz li či to me sto i pri zor ne će bi ti mo ti vi sa ni že ljom
za zna njem, gle da njem ili ime no va njem, što sa mo mo že da sve do či o već pro gra mi ra noj
ka ta stro fi isto ri je. (Ova „že lja za zna njem” je, sa ma po se bi, na mno go na či na sa u če snik
na si lju ko je se de ša va, kao što se vi di i u ci nič noj aneg do ti ko ja se pre pri ča va la u Sa ra je vu
to kom op sa de: je dan su sed dru gom, Sr bin Mu sli ma nu, kao kle tvu ka že: „Da bog da ti se
ku ća po ja vi la ve če ras na CNN-u!” CNN se, da kle, ne na la zi ta mo gde su rat i ra za ra nje,
već su rat i ra za ra nje ta mo gde je CNN. Gra đa ni Sa ra je va shva ta li su to bo lje ne go „li be ralni
Za pad” ili „Evro pa”.) Tač ni je, ovaj al ter na tiv ni pri zor mo ti vi sa će, ili pred sta vi ti, kraj nja
pa siv nost: tka nje, ču va nje, str plji va ko me mo ra ci ja opa sno sti ko ja od bi ja upra vo tu vr stu
of tal mo-fa lo kra tič nog po gle da na rat pod ko jim se isto ri ja Evro pe raz mr ša va ili uni šta va.
Le vi nas ka že da je u tka nju i ču va nju, u opa sno sti „li ce dru gog, u ovoj na go sti, iz lo že no
smr ti… Pod se ća nas na sa mu smrt nost dru ge oso be” (Le vi nas 1987: 107). Od go vor nost
pre ma dru gom uvek će pret ho di ti si gur no sti ime na, pri zo ra ili po gle da.
U jed noj od po sled njih sce na u fil mu, pra zni frej mo vi tre pe re pred Odi se je vim očima.
Na pra znom ekra nu on vi di, mo žda, ka ta stro fu isto ri je: li ce sva ke oso be ko ja je umr la
u ra tu u Bo sni; kraj jed nog pre de la i pri zo ra, pri zor/pre deo Evro pe. Ali, u tom pra znom
tre pe re nju frej mo va, otvor: pra zan, ne raz vi jen film, još ne vi đe no se ća nje ne pro gra mi ranog
dru gog, str plje nje, pa siv nost, obe ća nje, bu duć nost. Na pri mer, je dan pri mer. Pri mer?
U me đu vre me nu, Sa ra je vo je u ma gli. Svet je slep.
63

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
****************************************
Raz li či tost tre ba uči ti. Raz li či tost se ne mo že uči ti.
Dru ga Evro pa, i una krst…..
LI TE RA TU RA
1. An drić, Ivo. Pripovetke. No vi Sad: Ma ti ca srp ska 1965.
----. Na Dri ni ću pri ja. No vi Sad: Ma ti ca srp ska, 1965.
----. Travnička hronika. Sa ra je vo: Svje tlost, 1984.
2. Bart hes, Ro land. Em pi re of Signs. Ric hard Ho ward Tran sla tor. New York: Hill and Wang, 1982.
3. Be nja min, Wal ter. Illuminations. Ha rry Zohn Tr. New York: Shoc ken Bo oks, 1968.
4. Blan chot, Ma u ri ce. The Work of Fi re. Char lot te Man dell Tr. Stan ford: Stan ford Uni ver sity Press, 1995.
5. Ber di a ev, Ni ko lai. Is to ki i smysl rus sko go kom mu ni zma. Mo skva: Na u ka, 1990.
6. Ca ruth, Cathy. Un cla i med Ex pe ri en ce. Tra u ma, Nar ra ti ve and Hi story. Bal ti mo re:The Johns Hop kins
Uni ver sity Press, 1996.
7. Chan ter, Ti na. “Abjec tion, De ath and Dif fi cult Re a so ning: The Im pos si bi lity of Na ming Cho ra in
Kri ste va and Der ri da.” In Kho ra o grap hi es For Jac qu es Der ri da, on July 15, 2000. Dra gan Ku jund zic
Gu est Edi tor. Tympa num 4, http://www.usc.edu/dept/comp-lit/tympa num/4/kho ra.html
8. Chow, Rey. “When Whi te ness Fe mi ni zes…: So me Con se qu en ces of a Sup ple men tary Lo gic.” dif feren
ces: A Jo ur nal of Fe mi nist Cul tu ral Stu di es 11.3 (1999/2000).
9. De lez, Žil. Film 2, Sli ka-vre me; pre ve la s fran cu skog Ana A. Jo va no vić, Be o grad; Film ski cen tar Srbi
je, 2010.
10. Der ri da, Jac qu es. On the Na me. Tho mas Du to it Edi tor. Da vid Wo od, John P. Le avy, Jr.,and Ian
McLeod Tran sla tors. Stan ford: Stan ford Uni ver sity Press, 1995.
----. The Ot her He a ding. Re flec ti ons on To day’s Euro pe. Dru gi pra vac; pre ve la Sve tla na Sto ja no vić,
Be o grad: La pis, 1995 (Be o grad: Zu hra).
----. “The Te ac hing of Ni etzsche and the Po li tics of Pro per Na me”, in The Ear of the Ot her. Lin coln:
Uni ver sity of Ne bra ska Press, 1985.
----. „Na si lje i me ta fi zi ka: ogled o mi sli Ema nu e la Le vi na sa”; pre veo s fran cu skog Sa nja To do ro vić.
Be o grad: Pla to, 2001.
11. Do sto jev ski, Fjo dor. Zlo čin i ka zna. Pre vod Jo van Mak si mo vić, No va Knji ga: Pod go ri ca 2003.
12. Di ras, Mar ge rit. Hi ro ši mo, lju ba vi mo ja. Tekst Mar ge ri te Di ras za film Ale na Re nea pr. Na da Bo jić
Be o grad: Pro sve ta, 1994.
13. Fel man, Shos ha na. “Psycho a nalysis and Edu ca tion: Te ac hing Ter mi na ble and In ter mi na ble.” In The
Pe da go gi cal Im pe ra ti ve: Te ac hing as a Li te rary Gen re, Yale French Stu di es 63, 1982.
14. Frank, Semyon. “Re li gi o zno-isto ric he skii smysl rus skoi re vo li ut sii.” In Russkaia ideia. Ed. M. A. Maslin.
Mo skva: Iz da tel’stvo “Re spu bli ka,” 1992, 324–340.
15. Ha mac her, Wer ner, “One 2 Many Mul ti cal tu ra lisms,” in Vi o len ce, Iden tity, and Self- De ter mi na tion.
Hent de Vri es and Sa muel We ber Edi tors. Stan ford: Stan ford Uni ver sity Press, 1997.
64

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
16. Haj de ger, Mar tin. „Pi ta nje o teh ni ci.” U: Što je to – fi lo zo fi ja; Što je me ta fi zi ka; Fi lo zo fi ja i te o lo gi ja;
Pi ta nje o teh ni ci, Za greb: Cen tar za dru štve ne dje lat no sti omla di ne RK SOH, 1972.
17. Kaf ka, Franc. Pri po vet ke. Pre veo sa ne mač kog Bra ni mir Ži vo ji no vić, Mo no&Ma na na Press, 2002.
----. The Ba sic Kaf ka. Eric Hel ler Tr. New York: Was hing ton Squ a re Press, 1979.
18. Kri ste va, Ju lia. Cr no sun ce: de pre si ja i me lan ho li ja; pre vod sa fran cu skog Mla den Šu ka lo. No vi Sad:
Sve to vi, 1994.
19. La co ue-La barth, Phi lip pe. He i deg ger, Art and Po li tics. Chris Tur ner Tr. New York: Ba sic Blac kwell,
1990.
20. Le vi nas, Eman nuel. Ti me and the Ot her. Tran sla ted by Ric hard A. Co hen.
Pittsburgh: Du qu e sne Uni ver sity Press, 1987.
21. Lip pit, Aki ra Mi zu ta. “An ti graphy: No tes on Ato mic Wri ting and Post war Ja pa ne se Ci ne ma,” qu o ted
from ma nu script, 1999. Pu blis hed as: “An ti graphy: No tes on Ato mic Wri ting and Post war Ja pa ne se
Ci ne ma,” Re vi ew of Ja pa ne se Cul tu re and So ci ety . vol. X (De cem ber 1998 [1999]): 56–65.
22. Lyotard, Jean-François. He i deg ger and the “jews.” An dre as Mic hel and Mark Ro berts Tr. Min ne a po lis:
Uni ver sity of Min ne so ta Press, 1995.
23. Nancy, Jean Luc. “The Un sac ri fi ce a ble” In Li te ra tu re and Et hi cal Qu e sti on, Yale French Stu di es, 79,
1991.
24. Pe trovsky, N. A, Slo var rus skikh lichnykh imen [Dic ti o nary of the Rus sian pro per na mes]. Mo skva:
Rus skii iazyk, 1980.
25. Royle, Nic ho las. “Mo le,” ma nu script, 1997. Ori gi nal no ob ja vljen kao pre vod: “Mo le”[sa na slo vom na
en gle skom je zi ku], u L’ani mal auto bi o grap hi que. Auto ur de Jac qu es Der ri da, So us la di rec tion de Marie-Lo
u i se Mal let. Pa ris: Ga li lee, 1999, 547–562.
26. Vla i sa vlje vić, Hu go. „Ge o po li ti ka i fi lo zo fi ja”, Be o grad ski krug 1–1, 1995, dvo je zič no iz da nje, Či sti
rat/Pu re War Čisti rat.
“A-Cross”: How To Te ach Dif fe ren ce… And Ot her Euro pe?
SUM MARY: The ar tic le di scus ses the mo des of “be lon ging” to a na tion, cultu
re, or po li ti cal spa ce, as the se are tra ver sed by for ces of ali e na tion and
di sas so ci a tion. How do es one te ach or re pre sent the dif fe ren ce at the he art
of the “pro per” in lan gu a ge or na tion wit ho ut vi o la ting the sin gu la rity and
spe ci fi city of such a dif fe ren ce? To what ex tend is this dif fe ren ce con sti tu ti ve
and then re pres sed in any no tion of be lon ging or iden tity? Exam ples cho sen
for di scus sion are ta ken from the works of Do sto evsky, Kaf ka and Wal ter Benja
min, Alain Re sna is and Ivo An dric.
KEY WORDS: Pe da gogy of cul tu ral iden tity and dif fe ren ce, Rus sian iden tity
and post-co lo ni a lism, Kaf ka and the ho lo ca ust, nuc le ar war and ci ne ma, ethics,
tec hno logy.
dragan@ufl.edu
65

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
UDC 811.135.1:811.16/.17
Zigfrid Tornov (Tornow, Siegfried)
Zavod za kulturu Vojvodine, Novi Sad, Srbija
Neželjeni kontakti.
Međujezički i kulturni kontakti
rumunskog i slovenskih jezika
i njihovo obezvređivanje
SAŽETAK: U radu autor analizira pojavu bilingvizma na rumunskom govornom
području i ukazuje na istorijski razvoj savremenog rumunskog jezika od
XVII do XIX veka. Rad se sastoji iz tri dela. U prvom delu ističu se razlozi
uspostavljanja jezičkih kontakata između Slovena i Rumuna, u drugom se
govori o uticajima koje je slovenski jezik odigrao na rumunski, dok u trećem
autor hronološki ukazuje na sve pokušaje oslobađanja rumunske leksike od
slavizama.
KLJUČNE REČI: kontakti, Rumuni, jezik, slovenski jezik, transilvanijska škola,
simbioza, reinterpretacija istorije.
Uvodne napomene
Jugoistočna Evropa je u toku svoje duge istorije stekla bogato nasleđe, praistorijsko
„balkansko” i rimsko iz doba antike, vizantijsko iz srednjeg veka i osmanlijsko iz ranog
novog veka; od XIX veka narodi sa tog prostora mogu njime slobodno da raspolažu, mogu
da ga prihvate ili odbace, da neguju, zanemare ili da unište svedočanstva. U istorijska
svedočanstva svrstavaju se ne samo očuvani tekstovi iz prošlosti, već i jezici: oni su –
dijahronijski gledano – pravi muzeji istorije.
Tako je i sa rumunskim. Uz to su jezičke okolnosti u oblastima koje su naseljavali
Rumuni bile posebno kompleksne. S jedne strane zato što je od 600. godine pa do XVIII
veka postojala romansko-slovenska simbioza, odnosno romansko-slovenska dvojezičnost,
s druge strane zato što su u Moldaviji i Vlaškoj do sredine XVII veka, osim nekolicine
66

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
prevoda religijskih tekstova i tapija, svi tekstovi pisani na crkvenoslovenskom.
Slovenski jezik, zajedno sa grčkim i turskim, kojima su bili izloženi svi jugoistočni
jezici, imao je odlučujući uticaj na rumunski. Taj uticaj je bio tako značajan da je
prouzrokovao do danas prisutan ideološki problem koji će se ovde izložiti.
1. Etnički i jezički odnosi u jugoistočnoj Evropi oko 1800. godine
Pod geografskim nazivima jugoistočna Evropa i Balkan podrazumevam sledeće:
jugoistočna Evropa kulturno-istorijski obuhvata pravoslavnu (i muslimansku) istočnu
Evropu južno od Dnjestra, koja je posredno ili neposredno bila pod osmanlijskom
vladavinom, drugim rečima, Balkan bez podunavskih kneževina. Balkanski ću koristiti
kao lingvistički naziv za izrazito analitičke (videti niže) jugoistočnoevropske jezike.
Jugoistočna Evropa, tako posmatrano, obuhvata predeo centralnih balkanskih jezika –
grčki, albanski, bugarski sa makedonskim te rumunski sa moldavskim i arumunskim.
Tu su, međutim, živeli i drugi narodi: Turci i Srbi, kao i jevrejska, nemačka, mađarska
i jermenska dijaspora. Treba odmah naglasiti da oblasti koje su naseljavali pojedini narodi
tada još nisu bile jasno omeđene. Pored čestih seoba Vlaha, koji su se bavili stočarstvom,
bilo je i politički uslovljenih seoba stanovništva, pre svega Osmana i sefardskih Jevreja.
Osim zatvorenih seoba čitavih grupa stanovništva, često su i pojedinci menjali mesta svog
boravka. Tako su i sela bila etnički mešovita, mada uglavnom konfesionalno jedinstvena;
gradovi su, nasuprot tome, bili multietnički i multikonfesionalni, a gradske četvrti,
mahale, ograničene na po jednu konfesiju. Tako smo krajem XIX veka imali sledeće
gradove: Černivci – 51% Nemci, 19% Rusini, 14% Rumuni, 13% Poljaci; Temišvar – 51%
Nemci, 27% Mađari, 14% Srbi (i Rumuni?); Bitolj – 35% Albanci (i Turci?), 29% Sloveni,
19% Grci, 12% Aromuni, 6% Jevreji; Solun – 55% Jevreji, 20% Turci, 12% Grci, 8% Sloveni,
3% „Franci”; Carigrad – 43% Turci, 23% Grci, 17% Jermeni, 5% Bugari, 5% Jevreji (Meyer
1902–1908, Brokgauz/Efron 1890–1904).
Mo že mo, da kle, pret po sta vi ti da je vi še je zič nost u gra do vi ma, a na ro či to po se li ma,
bi la vr lo ras pro stra nje na. Mul ti et nič kih, uni kon fe si o nal nih kon ta ka ta bi lo je po se li ma,
grad skim če tvr ti ma, na bo go slu že nji ma, unu tar esna fa; mul ti kon fe si o nal ni kon tak ti od i-
gra va li su se na pod ruč ju či ta vih gra do va, na tr go vač kim pu te vi ma, pi ja ca ma, re li gi o znim
pro sla va ma ko je su po se ći va li pri pad ni ci raz li či tih ve ro i spo ve sti.
Oko 1800. go di ne u ju go i stoč noj Evro pi go vo ri li su se di ja lek ti ko je su obra zo va ni savre
me ni ci po sma tra li sa pre zre njem. „Neo bič na je po ja va da su se u obla sti do njeg Po duna
vlja i da lje ka ju go za pa du gru pi sa li ra zno rod ni je zi ci ko ji, i po red to ga što nji ma go vo re
raz li či ta ple me na, ima ju jed nu slič nost – oni su naj i skva re ni ji pred stav ni ci svo jih fa mi li ja.
Ta kvi iz o pa če ni si no vi su: vla ški u po ro di ci ro man skih, bu gar ski u po ro di ci slo ven skih
i al ban ski u po ro di ci grč kih je zi ka” (A. Schle ic her: Zur ver gle ic hen den Sprac hgeschic hte.
Bonn, 1848, str. 143, ci ti ra no u Schal ler 1999: 98–99).
Vre me nom su ovi ge net ski raz li či ti je zi ci raz vi li slič no sti, na ro či to u obla sti lek si ke i
mor fo sin tak se. Bal kan ska lek si ka je naj ve ćim de lom grč kog i tur skog po re kla. Grč ka se
67

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
od no si la na cr kve nu i s njom u ve zi na obra zov nu ter mi no lo gi ju, ali i na ci vil nu ad mini
stra ci ju, po ljo pri vre du, mo re plov stvo; tur ska na islam, voj sku, do ma ćin stvo, za nat stvo,
tr go vi nu, ode ću i na mir ni ce.
Bal kan ske mor fo sin tak tič ke struk tu re su ana li tič ke, a to se mo že ob ja sni ti in ten zivnim
je zič kim kon tak ti ma. Ana li tič ki su i dru gi je zi ci, kao na pri mer en gle ski i per sij ski; za
bal kan ske je zi ke bit no je što su za re la tiv no krat ko vre me od sin te tič kog ti pa, za šta po sto je
do ka zi u cr kve no slo ven skom iz pe ri o da oko 900. go di ne, do pri bli žno 1500. go di ne (ra ni
no vo bu gar ski, naj sta ri ji ru mun ski tek sto vi, no vo grč ki na rod ni je zik) raz vi li ana li tič ki tip.
Ovi je zi ci oko 1800. go di ne još ni su ima li svo je pi smo. Pi sa lo se i či ta lo na sa kral nim jezi
ci ma, grč kom i, re đe, po no vo iz Ru si je pri sti glom cr kve no slo ven skom, za tim na osmanskom
tur skom, na al ban skim i ju žno slo ven skim knji žev nim di ja lek ti ma; o ru mun skom
će tek bi ti re či. Tre ba lo je pro na ći nad re gi o nal no sred stvo iz ra ža va nja ko je bi se mo glo
ko ri sti ti i u usme nim kon tak ti ma i u pi sa nim tek sto vi ma; obič no je po sto ja la kon ku ren ci ja
iz me đu dva ili vi še je zi ka na pred na ci o nal noj teritoriji.
Ka da su se oko 1800. go di ne na ci o nal ne eli te po za ba vi le pi ta njem je zi ka, re ši le su da
une su red u taj na vod ni ha os: na me ra im je bi la da se na do ve žu na sta re tra di ci je, da jezi
ci po no vo po sta nu „do sto jan stve ni i sta ro slov ni” (Ste in ke 1999: 399). Je zik je tre ba lo da
po sta ne sred stvo za iden ti fi ka ci ju i ta ko bi se go vor ni ci iz di gli iz nad ba nal ne sa da šnjo sti,
a isto vre me no po mo ću nje ga bi po vu kli gra ni cu iz me đu se be i go vor ni ka dru gih je zi ka. U
ško la ma i pu tem obra zo va nja na ro da, tre ba lo je da Gr ci opet na u če „pri sto jan” grč ki, odno
sno je zik Pla to na i Kse no fon ta, Bu ga ri „pra vi” slo ven ski, tj. cr kve no slo ven ski. U slu ča ju
Ru mu na, stvar je bi la ne što kom pli ko va ni ja.
2. CR KvE NO SLO vEN SKO­PRA vO SLAv NA TRA DI CI JA RU MU NA
Šta je, za pra vo, bi la ru mun ska tra di ci ja? Ru mun ski sred nji vek je po čeo pri lič no kasno.
U Vla škoj je tek na kon upa da Mon go la i po vla če njem Ku ma na u Ma đar sku mo gao
da se us po sta vi traj ni sve tov ni i cr kve ni po re dak: 1359. go di ne Ca ri grad joj je pri znao
cr kve nu ne za vi snost pod mi tro po li tom u me stu Kur tea de Ar đeš. Mol dav ska pra vo slav na
cr kva je is pr va bi la pod pa tro na tom ar hi e pi sko pi je u Ha li ču 1 , da bi tek 1401. go di ne do bi la
svog mi tro po li ta u Su ča vi. „Na pod strek Sr bi na Ni ko di ma 1369. go di ne je [...] u Ba na tu
kod (Dro be ta Tur nu) Se ve ri na iz gra đe na Vo di ca, pr vi ma na stir u Ru mu na, a dru gi oko
1377. u Te mi šva ru [...] Slo ve ni su u ve li koj me ri uče stvo va li u iz grad nji tih pr vih, ali i kasni
jih ma na sti ra, pa su u ru mun skim ze mlja ma ve li ki ma na sti ri po red kne žev skih dvo rova
po sta li cen tri slo ven ske kul tu re. I sle de ćih dva de set vla ških ma na sti ra [...] to kom XIV
i XV ve ka i još tri de set u XVI ve ku na sta lo je po uzo ru na ma na sti re sa Sve te Go re [...] U
Mol da vi ji ma na stir ski ži vot po či nje 1395. go di ne osni va njem ma na sti ra Ne amc, u če mu
su uče stvo va li bu gar ski mo na si; sle de još tri u XIV ve ku, za tim dva na est u XV i još de set u
1 Ha lič (ne mač ki Geschatz, ma đar ski Gács) na ziv je me sta u Slo vač koj, u da na šnjem re gi o nu Ban ska Bistri
ca (slo vač ki Banskobystrický kraj). U da ljem tek stu sve pri med be u fu sno ta ma su pre vo di o če ve.
68

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
XVI ve ku” (Trun te 1998: 212). Do 1600. go di ne je u po du nav skim kne že vi na ma iz gra đen
za vi dan broj od se dam de set osam ma na sti ra.
U mol dav skim ma na sti ri ma su se raz vi li cen tri za pre pi si va nje knji ga. Po red re li gi o-
zne, ne go va na je i sve tov na knji žev nost na slo ven skom je zi ku, ta ko da se 1444. go di ne u
Bi stri ci po ja vio pri me rak Du ša no vog zakonika iz 1349. Ka da je ka sni je srp sko štam par stvo
za mr lo zbog pro do ra Tu ra ka, Vla ška je po sta la cen tar slo ven skog štam par stva: mi tro po lit
Mak sim je do veo štam pa ra Ma ka ri ja sa Ce ti nja u Mun te ni ju 2 , gde je on od 1508. do 1512.
štam pao bi blij ske i li tur gij ske knji ge.
Ru mu ni su, i po red et nič ke spe ci fič no sti, bi li uro nje ni u slo ven sko-pra vo slav nu kultu
ru. Slu žbe ni je zik bio je cr kve no slo ven ski. „Dr žav ne od red be, tr go vač ke pri vi le gi je, doku
men ti, po ve lje i ta pi je, hro ni ke, isto rij ske knji ge i za ko ni ci, bi li su na pi sa ni na cr kve noslo
ven skom” (Hu ber 1973: 41). Bio je to cr kve no slo ven ski bu gar ske re dak ci je. „Sa ču va na
su sve do čan stva na lo kal nom bu gar skom je zi ku [...] iz sre di ne XIV ve ka. Tek kra jem XV
ve ka u slu žbe nom je zi ku se po ja vlju ju pr ve ru mun ske re či, u XVI ve ku u slo ven skom se
pro na la ze mno ge gre ške [...] Bu gar ski cr kve no slo ven ski knji žev ni je zik u po du nav skim
kne že vi na ma pi san je po uzo ru na tr nov sku ško lu, či ji je uti caj pre ne sen i u Ru si ju. U
dru goj po lo vi ni XV ve ka knji žev ni je zik po ka zu je po rast uti ca ja iz srp skog je zi ka” (Trun te
1998: 126).
Si gur no su mno gi, bar pi sme ni lju di, go vo ri li cr kve no slo ven skim slu žbe nim i cr kvenim
je zi kom. Cen tri cr kve no slo ven ske kul tu re bi li su ma na sti ri i bi skup ski dvo ro vi, kance
la ri je kne že va i bo lja ra, ali i kon to a ri tr go va ca, uko li ko ni su ko ri sti li grč ki. Pret po sta vlja
se da se cr kve no slo ven skim slu ži lo i ši re sta nov ni štvo:
Pr vo – slo ven sko-ru mun ska sim bi o za i dvo je zič nost je u ne kim obla sti ma tra ja la ja ko
du go, još 1900. go di ne su tre ći nu Mol da vi je (uklju ču ju ći Bu ko vi nu i Be sa ra bi ju) na se ljava
li Slo ve ni.
Dru go – bo go slu že nje se oba vlja lo na cr kve no slo ven skom ne sa mo u gra do vi ma već
i u se li ma.
Tre će – pro ce nat slo ven skih re či u ru mun skom je do re ro ma ni za ci je u XIX ve ku bio
ja ko ve lik. U pr vom eti mo lo škom reč ni ku iz 1870. go di ne, od 5765 ob ra đe nih lek se ma samo
je 20% la tin skog po re kla, 41% slo ven skog, 18% tur skog, 11% grč kog i 10% ma đar skog
(Ci hac 1870–79: vi ii). „Iako reč nik mol dav skog fi lo lo ga ne sa dr ži sve eti mo ne – a i umnogo
me je ne po u zdan – sve o bu hvat na sta ti sti ka ne bi se mno go raz li ko va la od nje go ve; jer
ako ne do sta je mno go re či la tin skog po re kla, on da si gur no ne ma ni mno gih re či ne kog
dru gog po re kla” (Ta gli a vi ni 1973: 257).
Ru mun ski cr kve no slo ven ski je pi san na za pad noj ći ri li ci, iz ko je su se ka sni je raz vi le
srp ska, hr vat ska i ru mun ska, dok se Bu ga ri i Ru si slu že is toč nom ći ri li com. Vr lo je va žno
kon sta to va ti da su se Ru mu ni od sa mog po čet ka ko ri šće nja pi sma 1521. go di ne pa do uvo-
2 Muntenija ili Velika Vlaška (rum. Muntenia) predstavlja najveći deo današnje pokrajine Vlaške u Rumuniji.
Nju predstavlja teritorija koju ograničava reka Dunav na jugu i istoku, a na severu Središnji Karpati.
69

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
đe nja la ti ni ce 1860. go di ne, da kle 340 go di na, slu ži li ći ri li com. Oni je ni su sa mo pre u ze li
od Bu ga ra, već su je do ra đi va li, raz vi ja li i pri la go di li svo jim po tre ba ma te su ve ro vat no
do da li slo vo џ za če sto ru mun sko d·, ko je su Sr bi pre u ze li od njih.
Ko li ko su Mol da vi ja i Vla ška ključ ne ze mlje slo ven skog pra vo sla vlja u po li tič kom i
kul tur nom po gle du, vi di se i na pri me ru Pe tra Mo gi le 3 iz jed ne mol dav ske kne žev ske poro
di ce, ko ji je bio igu man Ki jev sko-pe čer ske la vre, a za tim i mi tro po lit Ki je va. Nje go vo delo
Orthodoxa Confessio Fidei je 1642. ozva ni če no na Pr vom pra vo slav nom va se ljen skom
sa bo ru no vog ve ka u Ja ši ju. Uz nje go vu po dr šku 1640. go di ne po uzo ru na Ki jev osno va ne
su pr ve du hov ne slo ven sko-grč ko-la tin ske aka de mi je sa cr kve no slo ven skim je zi kom kao
na stav nim u Tr go vi štu za Vla šku i Ja ši ju za Mol da vi ju. One su, ne sa mo za Ru mu ne već i
sve pra vo slav ce, bi le od iz u zet ne va žno sti.
3. Kraj RU MUN SKO­SLO vEN SKE SIM BI O ze
Sre di nom XVII ve ka 300 go di na sta ra kul tu ra po du nav skih kne že vi na po če la je da se
bli ži svo me kra ju. Bio je to sa mo deo op šte pro pa sti cr kve no slo ven sko-pra vo slav ne kul ture
tog vre me na na Bal ka nu i u Ru si ji.
Kod Bu ga ra je bi la sko ro uga še na, kod Sr ba će se opo ra vi ti tek oko 1700. go di ne, nakon
po nov nog pro cva ta u ju žnoj Ma đar skoj. „Ka da je Ma tej Ba sa rab 4 od Bu ga ra za tra žio
da mu po ša lju do brog uči te lja cr kve no slo ven skog, po sla li su mu jed nog Hr va ta, sa primed
bom da je bu gar skih sve šte ni ka ma lo, a ni oni ni su mno go uče ni” (Trun te 1998: 375).
Ta ko je 1646. u ško li u Tr go vi štu cr kve no slo ven ski za me nio grč ki, a slo ven ske knji ge su
ustu pi le me sto grč kim.
U Kne že vi ni Li tva ni ji, sa cen tri ma u Ki je vu i Vilj nu su, cr kve no slo ven ski je po sle Brestov
ske uni je cr ka va 5 , a kao po sle di ca nad mo ći Za pa da, mo rao da ustuk ne pred la tin skim,
za pad no ru ski pred polj skim, sve dok 1969. go di ne Sejm skim uka zom ni je re še no: „Pi sarz
zi em ski e go s¹du po Pol sku, a nie po Ru sku pi saæ po wi ni en” (Da me rau 1963: 13). Ne ču di,
da kle, što je Je re mi ja Ka ča ve la sa Kri ta, laj pci ški i beč ki đak i Kan te mi rov 6 uči telj, 1656. u
Ja ši ju za me nio na stav ni ka dar iz Ki je va grč kim. „Pro te ri va nje Ki je vlja na bi lo je znak pobe
de grč ko-vi zan tij skog kul tur nog uti ca ja nad kul tur nom epo hom u ko joj je do mi ni ra lo
slo ven sko pra vo sla vlje. Stal nim pri sti za njem grč kih mo na ha i uče nja ka na sta vljen je ovaj
3 Pe tar Mo gi la (rus. Пё тр Си ме о но вич Мо ги ла, rum. Petru Movilă, 1596–1646) bio je mi tro po lit ko ji je
po ti cao iz mol dav ske bol jar ske po ro di ce.
4 Ma tej Ba sa rab (rum. Matei Ba sa rab, 1580–1654), ču ve ni voj vo da Vla ške.
5 Bre stov ska uni ja cr ka va pro gla še na je 1596. go di ne u be lo ru skom gra du Bre stu. Pred sta vlja uje di nje nje
ri mo ka to lič ke i pra vo slav ne cr kve na te ri to ri ji Polj sko-li tvan ske uni je.
6 Di mi tri je Kan te mir (rum. Di mi trie Can te mir, 1673–1723) bio je u dva na vra ta go spo dar Mol da vi je
(mart–april 1693. te 1710–1711), a u isto ri ji Ru mu na ostao je za pam ćen kao pr vi eru di ta i en ci klo pe di sta
evrop skih raz me ra. Nje go va Isto ri ja Osman lij skog car stva napisana na latinskom (Historia incrementorum
atque dec re men to rum Aulae Ot ho ma ni cae) iz me đu 1714. i 1716. go di ne pr vo je ta kvo de lo ko je se po ja vi lo
u Evropi.
70

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
kul tur ni obrat, sve dok fa na ri o ti 7 ni su pre u ze li vlast, či me je po li tič ka moć pre šla u grč ke
ru ke” (Hu ber 1973: 58).
Ova pro me na ni je zna či la da je grč ki za u zeo me sto ko je je pri pa da lo cr kve no slo venskom,
već je ru mun ski do bio po let zbog ri va li te ta ko ji je vla dao iz me đu cr kve no slo venskog
i grč kog, te je po la ko osva jao te ri to ri ju: tek 1679. štam pan je pr vi ru mun ski li tur gikon,
a 1736. go di ne je po sled nji put u Vla škoj ob ja vlje na knji ga li tur gi ja na cr kve no slo venskom
je zi ku (Trun te 1998: 375–376).
Na bo go slu že nji ma su se tri je zi ka du go bo ri la za pre vlast. Ta ko je Šer ban Kan ta kuzi
no 8 u Vla škoj uveo ru mun ski je zik u li tur gi je. S dru ge stra ne je pa tri jarh je ru sa lim ski
Do si tej No ta ra 1698. go di ne za Tran sil va ni ju dao sle de će in struk ci je: „Ako i pri pad ni ci
re for mi sa ne cr kve bo go slu že nje oba vlja ju na ru mun skom, on da ru mun ski ne mo že bi ti
je zik pra vo slav ne li tur gi je, jer je ’ma li i be zna ča jan’. Bi skup slu žbu tre ba da dr ži na slo venskom
ili grč kom, na rod ni je zik je do zvo ljen sa mo za je van đe lja ili pro po ve di” (de Vri es
1963: 402). O ovo upo zo re nje su se oglu ši li – ka da je u vre me fa na ri o ta cr kve no slo ven ski
ko nač no po stao za sta reo, ni je se pre šlo na grč ki, već na ru mun ski.
Tek po uje di nje nju ove dve kne že vi ne, knez Alek san dru Joan Ku za 9 je 1863. iz dao dekret
pre ma ko me ru mun ski i zva nič no po sta je li tur gij ski je zik.
4. NO vi PRI STUP
Taljavini je u svojoj Rumunskoj konverzacijskoj gramatici pre šezdeset godina napisao
sledeće: „Pošto su svi rumunski tekstovi, štampani ili pisani rukom (osim nekoliko izuzetaka),
do 1860. godine na ćirilici, svako ko je naučio rumunski mora da poznaje i ćirilično
pismo” (Tagliavini 1938: 431). Danas u Rumuniji, osim stručnjaka, niko više ne ume da čita
rumunske, a kamoli crkvenoslovenske tekstove na ćirilici, pošto je između 1640. i 1780.
godine došlo do spore, ali dosledne kulturne promene, koja je konačno dovela do drugačijeg
tumačenja nacionalne istorije. Umesto srednjovekovnog teološkog svetonazora, koji je
podrazumevao da su Vlasi i Moldavci vodili bogougodni rat protiv Turaka i katolika zajedno
sa pravoslavnim Srbima na strani Vizantije, sada se nameće pagansko-nacionalna interpretacija,
koja je zastupala stav da su Rumuni deca Rima; ona se prvo pojavila u hronikama.
7 Fa na ri o ti (gr. φαναριώτες) – na ziv za čla no ve uti caj nih grč kih po ro di ca ko je su ime do bi le pre ma ca rigrad
skoj če tvr ti Fa nar (tur ski Fa nar, grč ki Φανάρι), u ko joj su ima le ku će i u ko joj je bi la sme šte na Va seljen
ska pa tri jar ši ja. Vre me nom se po jam fa na ri o ti pro ši rio i na ka sni je he le ni zo va ne Ru mu ne i pra vo slav ne
Al ban ce. To kom XVII ve ka oba vlja li su pre vo di lač ke po slo ve za ra čun Vi so ke por te i bi li su pr ve tur ske
di plo ma te na Za pa du. Od 1711. do 1821. upra vlja li su Vla škom i Mol da vi jom kao go spo da ri, voj vo de ili
kne zo vi.
8 Šer ban Kan ta ku zi no (rum. Şer ban Can ta cu zi no, 1640–1688) is ta kao se kao zna ča jan vla dar Vla ške:
osno vao je pr vu ru mun sku ško lu u Bu ku re štu i nov ča no po mo gao osni va nje ne ko li ko štam pa ri ja. Ujed no,
dao je i fi nan sij sku pot po ru za ob ja vlji va nje pr vog pre vo da Bi bli je na ru mun ski je zik 1688. go di ne.
9 Knez Alek san dru Joan Ku za (rum. Ale xan dru Ioan Cu za, 1820–1873) bio je pr vi vla dar Ru mu ni je, tač nije
re če no Uni je kne že vi na Vla ške i Mol da vi je, sve ga če ti ri go di ne, od 1862. pa do nje go ve ab di ka ci je 1866.
u ko rist Kar la Ho en co lern-Sig ma rin ge na, po to njeg kra lja Ka ro la I.
71

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
Oče ki va no je cr kve no slo ven ski za me njen ru mun skim mno go vi še u obla sti isto ri o-
gra fi je ne go u du hov noj knji žev no sti. „Mol dav ska hro ni ka, po kre nu ta na cr kve no slo venskom
na pod sti caj Sr ba i Bu ga ra u XV ve ku, a za tim pod uti ca jem polj skog hu ma ni zma,
do ži ve la je pro cvat u XVI ve ku, jer su je pre u ze li Gri go re Ure kea i nje go vi sled be ni ci ko ji
su na sta vi li da pi šu na ru mun skom je zi ku” (Trun te 1998: 376).
Kul tur ne ve ze iz me đu Mol da vi je i Polj ske po sta le su u vre me ka snog hu ma ni zma veo
ma bli ske. Zna čaj nu ulo gu u to me su ima le je zu it ske ško le u Ga li ci ji i Po do li ji. Ta mo su
se obra zo va la i uči la la tin ski dva pr va ve li ka mol dav ska hro ni ča ra, Gri go re Ure ke 10 u Lember
gu i Mi ron Ko stin 11 u Ba ru. Ure ke o vo de lo Letopiseţul Ţării Moldovei (1642–1647) nasta
lo je po uzo ru na de lo Chro ni ka wszystki e go oewi a ta Mar ci na Bi el skog iz 1597. go di ne
i opi su je do ga đa je oko osni va nja Kne že vi ne Mol da vi je od 1359. do 1594. go di ne (Be hring
1994: 59). Tu se pr vi put po ja vio iz raz „de la Rîm ne tra gem”, „po ti če mo iz Ri ma” (Bochmann
1992: 103). U hro ni ci Mi ro na Ko sti na Letopiseţul Ţării Moldovei de la Aron vodă
încoace, de un de este pă ră sit de Urec he – vor ni cul (za ključ no sa 1675. go di nom) pr vi put se
po ja vlju ju di rekt ne po zajm lje ni ce iz la tin skog u ru mun skom, kao na pri mer canþelar, ghene
ral, rãspublicã (Boc hmann, 1979: 21): da kle, u Mol da vi ji pod ka snim uti ca jem polj skog
hu ma ni zma, a ne u Tran sil va ni ji 12 .
Ta mo je po la ve ka ka sni je uni jat ski bi skup Ino ćen ti je Mi ku 13 for mu li sao la tin sku tezu,
ka da je 1735. go di ne u jed noj mol bi ca ru Kar lu VI na pi sao: „Mi smo još od vre me na
ca ra Tra ja na naj sta ri ji sta nov ni ci Tran sil va ni je” (Köpeczi 1990: 419). Kao što je po zna to,
iz ovo ga se raz vi la te o ri ja kon ti nu i te ta, pre ma ko joj su Ru mu ni po tom ci Da ča na i Ri mljana,
u kon ti nu i te tu od pe ri o da ka snog an tič kog do ba na sta nje ni u tri kne že vi ne 14 , pa ima ju
ista pra va kao i dru gi na ro di. Že le li su da do ka žu pri vi le go va nim na ro di ma Tran sil va ni je
10 Gri go re Ure ke (rum. Grigore Ureche, oko 1590–1647) ostao je upam ćen u ru mun skoj isto ri ji kao pr vi
mol dav ski hro ni čar či je je de lo u ce lo sti osta lo sa ču va no do da nas.
11 Mi ron Ko stin (rum. Miron Costin, 1633–1691) bio je ne sa mo mol dav ski hro ni čar ne go i je dan od prvih
ru mun skih knji žev ni ka i isto ri ča ra.
12 O na zi vu Tran sil va ni ja (rum. Ardeal ili Tran sil va nia, mađ. Erdély, nem. Si e benbürgen) do sa da je mnogo
pi sa no. To mas Ne gler (Nägler) iz u ča va ju ći isto rij sku i lin gvi stič ku struč nu li te ra tu ru u jed nom ite ka ko
zna čaj nom sa op šte nju po ku šao je da ot kri je taj nu tog ime na, ko ja osta je mi ste ri ja i po red mno gih tu ma čenja.
In te re sant no je da se pi sa ni trag ne mač kog na zi va Si e benbürgen po ja vlju je već u jed noj po ve lji iz 1296.
go di ne, i da se još Enea Si vio Pi ko lo mi ni, od 1459. po zna ti ji kao Pa pa Pi je II, tru dio da na đe ob ja šnje nje
za ovaj na ziv. Ka sni je su Austri ja nac Ro bert Re sler (Ro e sler), ar he o log Kurt Ho red (Ho redt), lin gvi sta Fric
Hol ctre ger (Holzträger) na uč no is tra ži va li ovaj na ziv. Iz svih do sa da šnjih te o ri ja, Ne gler je iz vu kao za ključak
da reč Si e benbürgen iz vor no ni je zna či la „se dam tvr đa va ili pla ni na” (si e ben Bur gen oder Ber ge), već
se mo že tu ma či ti kao „Ze mlja se dam obla sti”. Raz log to me je taj što se u sred njo vi so ko ne mač kom iz me đu
re či „Burg” i „Berg” (sak son ski – brich) ne mo že po vu ći pa ra le la iz da na šnje per spek ti ve, bu du ći da je u
sred njo vi so ko ne mač koj knji žev no sti „bürge” zna či lo i „oblast” (For schun gen zur Volks- und Lan de skunde,
Bu ka rest, Band 12, Heft 2/1969).
13 Ino ćen ti je Mi ku-Klajn (Iaoan Ino ce nţ iu Mi cu-Klein, 1692–1768), uni jat ski bi skup iz Fa ra ga ša, ve li ki
bo rac za pra va Ru mu na u Tran sil va ni ji.
14 Reč je o Tran sil va ni ji, Vla škoj i Mol da vi ji.
72

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
„Sak son ci ma, Ma đa ri ma i Se ke lji ma, ko ji Ru mu ne sma tra ju ulje zi ma, da se to vi še od no si
na njih sa me” (Ale xi ci 1906: 71); osim to ga si gur no su ima li ja ku že lju da se dis tan ci ra ju
od svo jih slo ven skih su se da.
La ti ni za ci ja, od no sno ro ma ni za ci ja, ni je bi la jed no stav na. Reč rumîn, na sta la od latin
skog Romanus, zna či „slu ga”, ta ko da je mo ra la da na sta ne no va reč Romîn, ko ja bi
ozna ča va la Ru mu ne iz tri kne že vi ne. Ro ma ni za ci ja ru mun skog od vi ja la se u dve eta pe.
Pr va se od i gra la u Tran sil va ni ji, gde je pod vođ stvom pri pad ni ka kle ra Sa mu i la Mikua
(Sa muil Mi cu Klein, 1745–1806), Ge or gea Šin ka ja (Ghe org he Şin cai, 1754–1816) i
Pe trua Ma jo ra (Pe tru Ma i or, 1756-1821), tran sil va nij ska ško la 15 isto rij skim i lin gvi stič kim
sred stvi ma po ku ša va la da učvr sti te o ri ju la ti ni te ta i kon ti nu i te ta. Pr vo 1780, u go di ni ka da
je Jo sif II pre u zeo pre sto, u Be ču iz la zi spis Elementa linguae daco-romanae sive valachicae
Mi kua i Šin ka ja, či ji je na slov već sa dr žao či tav pro gram. Go di ne 1825. u Bu di je ob ja vljen
Lecsicon românesc-latinesc (Be hring 1994: 93–94, 122), ko ji je za po čeo Mi ku, a do vr ši li su
ga nje go vi sled be ni ci. U nje mu se ru mun ski pa žlji vo i dis kret no mo der ni zu je uz po moć
la ti ni za ma (Boc hmann 1992: 103). Taj pro ces se mo že upo re di ti sa la ti ni za ci jom ro manskih
je zi ka Za pad ne Evro pe, sa raz li kom što je ta mo za po čet još u sred njem ve ku i bez
pre ki da tra je do da nas.
La ti ni za ci ja je iz ru mun skog iz ba ci la slo ven ske ele men te, ko ji su či ni li naj ve ći deo
„stra ne lek si ke” i ko ji su pre ma tran sil va nij skoj ško li obič ni var va ri zmi: „Par le ur ha i ne
con tre l’épo que où les Ro u ma ins ava i ent vécu so us l’in flu en ce sla ve, Mi cu, Şin cai et Ma i or
ava i ent érigé en dog me l’ideé que cet te épo que ne méri ta it pas d’être étu diée. L’in flu en ce
des Sla ves éta it con sidérée par eux com me désa stre u se po ur la cul tu re ro u ma i ne et, dans
le ur esprit, el le éta it as so ciée a` l’idée de bar ba rie” (Den su si a nu 1997: 16–17).
Dru ga eta pa se na kon to ga od vi ja la u po du nav skim kne že vi na ma, ko je su se na kon
mi ra u Ha dri ja no po lju (Je dre ne) 1829. go di ne oslo bo di le vla da vi ne Gr ka i pot pa le pod
ru ski pro tek to rat. Ta eta pa je za vr še na oko 1880. go di ne nor mi ra njem pra vo pi sa. Iz vor
mo der ni za ci je je ovo ga pu ta bio fran cu ski je zik. Grč ki je od ba čen, iako je od go va rao svim
zah te vi ma mo der nog ži vo ta, „s jed ne stra ne zbog od boj no sti ko ju su, zbog po sled nje i najmrač
ni je fa ze fa na ri ot ske vla da vi ne mno gi Ru mu ni ose ća li pre ma sve mu grč kom; s dru ge
stra ne zbog ne do volj ne tran spa rent no sti grč kih ele me na ta. Oni su ve li kom de lu sta novni
štva de lo va li kao ogra ni če ne po je di nač ne re či iz ko jih te ško na sta ju iz ve de ni ce, a i sve
ma nje Ru mu na se slu ži lo grč kim” (Boc hmann 1979: 46).
Is pr va su po sto je ća sred stva iz ru mun skog je zič kog si ste ma po slu ži la za stva ra nje
neo lo gi za ma. Iako ru mun ska tvor ba re či sva ka ko do pu šta stva ra nje iz ve de ni ca, ko va ni ca
i slo že ni ca, ubr zo se pre šlo na di rekt ne po zajm lje ni ce iz fran cu skog. „Od lu ču ju ća u ovom
pro ce su bi la je sve op šta kul tur na i po li tič ka pre vlast Fran cu ske, ko ja je do ve la do to ga da
mla di in te lek tu al ci, bo ljar ski si no vi, ali i ari sto krat sko-mon den ski svet sve no vo što je do-
15 U pi ta nju je ta ko zva na er delj ska ško la (rum. Şco a la Ar de le a nă), ko ja je po čet no de lo va la u okvi ru rimo
ka to lič ke cr kve u Tran sil va ni ji. Iz nje nog okri lja je vre me nom na sta la Ru mun ska uni jat ska cr kva.
73

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
la zi lo iz Fran cu ske sma tra pro gre siv nim i mo der nim, a sve tur sko, grč ko, slo ven sko, pa
čak i no vo na sta le pre ve de ni ce iz tra di ci o nal nog je zič kog sa sta va – po sta lo je za sta re lo,
re ak ci o nar no i ar ha ič no” (Boc hmann 1979: 47).
Zbog to ga je za ču đu ju će što je na po čet ku ove eta pe, u pr voj de ce ni ji „Régle ment
Or ga ni que” (1830–1839), je dan deo la tin sko-ro man skih neo lo gi za ma do speo u ru mun ski
opet po sred stvom slo ven skog, ovog pu ta pre ko ru skog – re či po put clas, finans, comisar,
prezident itd. (Boc hmann 1979: 79–80).
Pri tom je ru mun ski mo gao da za mre. Po sto jao je po ku šaj boj ko to va nja uvo đe nja rumun
skog kao je zi ka na sta ve. Go di ne 1847. kne že vi Mi hail Sturd za (1794–1884) u Mol davi
ji i Ge or ge Bi be sku (Ghe org he Bi be scu, 1804–1873) u Vla škoj, po ku ša li su da u vi šim
raz re di ma aka de mi je za me ne ru mun ski fran cu skim. Taj po du hvat je pro pao sa mo zbog
ne do stat ka od go va ra ju ćeg na stav nog ka dra ali je, na pri mer, za ži veo u in ter na tu za de vojke
u Bu ku re štu, osno va nom 1833. go di ne (Fritsche 1983: 400). Tre ba na po me nu ti da su
ne ki od naj ve ćih pi sa ca iz Ru mu ni je, kao na pri mer Pa na jit Is tra ti (Pa na it Is tra ti 1884–
1935) i Ežen Jo ne sko (Eugen Ione scu 1909–1994), pi sa li na fran cu skom.
Je zič ka re vo lu ci ja od o zgo do ve la je do ap surd ne si tu a ci je. Vi ši slo je vi su pi sa li na francu
skom, dok u se li ma ni je bi lo ško la; ko je ta mo hteo da se ško lu je, mo rao je na na sta vu
kod sve šte ni ka ko ji su zna li da pi šu i či ta ju sa mo na grč kom ili cr kve no slo ven skom. U
Istratijevom romanu Haj du ci, ko ji se od i gra va oko 1860. u Vla škoj, de voj ka Flo rea pri pove
da: „Tih go di na sam na u či la da pi šem i či tam na grč kom. Opet je Gro za bio taj ko me
sam mo gla da za hva lim za no vo ste če na zna nja. On je taj je zik bez zna nja se lja na na u čio
na svo jim pu to va nji ma u Bu zau. ’Ho ćeš li’, upi tao me je jed nog da na, ’da na u čiš grč ki? Naš
je zik ne ma svo je pi smo. Da bi smo na u či li da či ta mo i pi še mo, mo ra mo da se od lu či mo
iz me đu slo ven skog i grč kog. Ja sam na u čio grč ki, i to mi je otvo ri lo oči. Ura di isto što i ja.
Upo zna ćeš ne ve ro vat ne stva ri!’ – ’Ho ću, ali gde? I ka ko?’ – ’Kod ču ve nog kan to ra Jo a ki ma
iz dr ve ne cr kve u Bu zau’” (Is tra ti 1985: 34).
5. RE IN TER PRE TA CI JA ISTO RI JE
Već sto godina je rumunski jezik standardni jezik, koji su u međuvremenu prihvatili i
rumunski intelektualci. Ali kako danas, deset godina nakon političkog prevrata i u iščekivanju
ujedinjenja Evrope, Rumuni gledaju na bogatstvo i raznovrsnost svoje jezičke tradicije?
Iako udeo sla vi za ma u ru mun skom ne pre la zi 10% (Hin richs 1999: 628), slo ven ski uticaj
se jasno prepoznaje u mnogim oblastima, što je dovoljan razlog za neke rumunske slaviste
da pokušaju da opovrgnu njegov uticaj. U Priručniku o lingvistici jugoistočne Evrope, koji
je Uve Hinrihs priredio 1999. godine, Grigore Brankuš iz Bukurešta se na petnaest strana
bavi rumunskim. Ulaže mnogo truda da ukloni slovenske tragove: tako rumunski hidronimi
nikako nisu posledica slovenskog uticaja (Brâncuş 1999: 266), postponirani član u bugarskom
je pojava koja nema veze sa rumunskim i albanskim (str. 267), dunavski Romani
su poznavali glas h i pre kon tak ta sa Slo ve ni ma (str. 267), tvor ba osnov nih bro je va 11–19
preuzeta iz slovenskog jezika „teško je prihvatljiva” (str. 268). Iako autor priznaje da sloven-
74

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
ski uticaj obuhvata sve oblasti rumunske leksike, on na primeru rečenice iubesc pe prietenii
dragi 16 naglašava „da su reči slovenskog porekla, ali sve gramatičke morfeme bez izuzetka su
la tin skog po re kla” (str. 273), kao da je to ne ka kva pred nost.
Bran kuš ima iste ar gu men te kao Pe tru Ma jor pre 200 go di na: „Iako ne mo že mo da
opovrgnemo da su se slovenske reči uvukle u rumunski, slovenski nije dotakao unutrašnju
strukturu rumunskog jezika, koji je u tom pogledu ostao nepromenjen, isti kao u samom
početku, kada su Rimljani, preci Rumuna, došli u Dakiju. Reči koje su Sloveni doneli u rumunski
su, osim toga, lako prepoznatljive, i bilo bi jednostavno očistiti jezik od njih, samo
ka da bi Ru mu ni mo gli da se slo že oko ovog pi ta nja” (Fritsche 1983: 375–6).
Naročito visok udeo slovenskih reči može se zbog kulturnih relacija naći u religioznoj
leksici: samo je sedamnaest hrišćanskih pojmova latinskog porekla, što se može različito
protumačiti. Brankuš smatra: „Osnovna religiozna terminologija u rumunskom je latinskog
porekla” (Brâncuş 1999: 261), dok je Trunte mišljenja: „Teološka leksika rumunskog je oslobođena
latinizama” (Trunte 1998: 106).
Slično zaključuje i Puškariu: „Nedostaje mnogo hrišćanskih izraza latinskog (ili grčko-latinskog)
porekla, koji su vrlo rasprostranjeni u zapadnoromanskom... Nedostatak ovih
izraza može se objasniti okolnošću da Rumuni nisu poznavali crkvenu organizaciju u gradovima,
kao ni monaški život, koji se uobičajeno razvijao u prvim vekovima srednjeg veka,
već su imali samo seoske sveštenike” (Puşcariu 1943: 456–7).
Mnogi autori za to krive „loše sprovedeno” obraćenje u hrišćanstvo. Na VIII vaseljenskom
saboru u Carigradu 869–870. godine odlučeno je da novonastala bugarska arhiepiskopija,
koja će obuhvatati prostor koji su naseljavali i po kome su se kretali Rumuni, potpadne
pod carigradski, a ne rimski patrijarhat. O tome pišu Šimanski i Agake u zborniku Rumuni
i Evro pa od sred njeg ve ka do da nas priređivača Haralda Hepnera (Heppner), objavljenom
1997. godine: „Za rumunsko stanovništvo se ta odluka pokazala značajnom, jer su bili primorani
da se odreknu latinskog jezika, a da umesto njega od Bugara preuzmu tzv. crkvenoslovenski
(’slovenski’) jezik, pismo i liturgije. Tako su se Rumuni udaljili od zapadne romanske
kulture, koja je smatrana jeretičkom, i usavršavali ’slovensku’, koja je onemogućila da
neposredno usvajaju vrednosti Starog sveta” (Şimanschi/Agache 1997: 24).
Takva argumentacija ima dugu tradiciju. Još je George Šinkaj tvrdio da je Rumunima
pravoslavlje naškodilo, jer ih je odvojilo od latinske crkve i iskvarilo jezik (Fritsche 1983: 376).
Ovim se kao pr vo su ge ri še da su Ru mu ni ne ka da bi li pod rim skim pro tek to ra tom i
ko ri sti li la tin ski u li tur gi ja ma, o če mu ne ma ni ka kvih do ka za. Za tim se spe ku li še da se
sa mom pri pad no šću ri mo ka to lič koj cr kvi i ko ri šće njem la tin skog us po sta vlja ju za pad noe
vrop ske vred no sti, što sa mo de li mič no mo že da se po tvr di i za ka to lič ke sred njo i stoč noe
vrop ske ze mlje, kao što je Polj ska. Kao dru go, či ta va bo ga ta ru mun ska tra di ci ja od pre
1700. go di ne, ko ja je iz ne dri la bla ga po put svet ski po zna tih osli ka nih ma na sti ra u Mol davi
ji, na ovaj na čin se za ne ma ru je i od ba cu je.
16 Pre vod: volim drage prijatelje.
75

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
HRO NO LO ška TA BE LA
869–870. VI II va se ljen ski sa bor pri pa ja bu du ću bu gar sku ar hi e pi sko pi ju pa tri jar ha tu Cari gra da, a ne Ri ma
1359. Osni va nje vla ške mi tro po li je u Kur tea de Ar đe šu
1369. Pr vi ma na stir u Vla škoj
1395. Pr vi ma na stir u Mol da vi ji
1401. Osni va nje mol dav ske mi tro po li je u Su ča vi
1444. Ko pi ja Dušanovog zakonika u Bi stri ci, Mol da vi ja
1508. Pr va štam pa na knji ga na cr kve no slo ven skom je zi ku u Tr go vi štu, Vla ška
1521. Pr vi sa ču van ru mun ski tekst
1640. Osni va nje slo ven sko-grč ko-la tin skih aka de mi ja u Tr go vi štu (Vla ška) i u Ja ši ju (Mol da vi ja)
1642. Pr vi pra vo slav ni va se ljen ski sa bor no vog ve ka u Ja ši ju
1642–1647. Pr va ru mun ska hro ni ka Gri go ra Ure kea u Mol da vi ji
1646. Pro te ri va nje slo ven skih uči te lja iz Tr go vi šta
1656. Pro te ri va nje slo ven skih uči te lja iz Ja ši ja
1675. Pr ve di rekt ne po zajm lje ni ce iz la tin skog u hro ni ci M. Ko sti na
1679. Pr vi ru mun ski li tur gi kon
1680. Pr ve li tur gi je na ru mun skom je zi ku u Vla škoj
1697. Ru mun ska uni jat ska cr kva u Tran sil va ni ji
1711. Vla da vi na Fa na ri o ta u Mol da vi ji
1715. Vla da vi na Fa na ri o ta u Vla škoj
1735. Mol ba uni jat skog bi sku pa Ino ćen ti ja Mi kua Kar lu VI
1736. Po sled nja li tur gij ska knji ga na cr kve no slo ven skom je zi ku u Vla škoj
1780. U Be ču iz la zi Elementa linguae daco-romanae sive valachicae
1825. U Bu di ob ja vljen Lecsicon românesc-latinesc
1829. Mir u Ha dri ja no po lju, ru ski pro tek to rat za me nju je vla da vi nu Gr ka
1847. Fran cu ski de lom po sta je je zik na sta ve u Vla škoj
1860. Uvo đe nje la ti nič nog al fa be ta za ru mun ski je zik
1863. Ru mun ski ko nač no po sta je li tur gij ski je zik u po du nav skim kne že vi na ma
1880. Nor mi ra nje la ti nič nog pra vo pi sa
LI TE RA TU RA
1. Ale xi ci, G.: Geschic hte der rumänischen Li te ra tur. Le ip zig, 1906.
2. Be hring, E.: Rumänische Literaturgeschichte. Kon stanz, 1994.
3. Boc hmann, K.: Der po li tisch-so zi a le Wortschatz des Rumänischen von 1821 bis 1850. Ber lin, 1979.
----. La for ma tion du ro u main stan dard. In: Sociolinguistica 6. Tübin gen, 1992.
4. Brâncuş, G.: Das Rumänische. U: Hand buch der Südo ste u ro pa- Lin gu i stik. Pri: U. Hin richs. Wi es baden,1999.
str. 261–276.
5. Brok ga uz/Efron: Enciklopedièeskij slovar’. Sankt Pe ter burg, 1890–1904.
6. Ci hac, A. de: Dictionnaire d’étymologie daco-romane. Frank furt/M, 1870–1879.
7. Da me rau, N.: Russisches und Westrussisches bei Kurbskij. Ber lin, 1963.
8. Den su si a nu, O.: Histoire de la langue roumaine. Bu cu re ş ti, 1997.
9. Fritsche, M.: Die rumänische Na ti o nal be we gung. U: Nationalbewegungen auf dem Bal kan. Pr:. N.
Re i ter. Ber lin, 1983.
10. Hin richs, U.: Der Ein fluss des Sla vischen in Südo ste u ro pa. U: Hand buch der Südo ste u ro pa-Lin gu i stik.
Pri: U. Hin richs. Wi es ba den, 1999. str. 619–647.
11. Hu ber, M.: Grundzüge der Geschic hte Rumäniens. Darm stadt, 1973.
12. Is tra ti, P.: Die Haiduken. Frank furt a. M, 1985.
13. Köpeczi, B. (Pri.): Kur ze Geschic hte Si e benbürgens. Bu da pest, 1990.
14. Meyer, Meyers Großes Kon ver sa ti ons-Le xi kon. Le ip zig, 1902–1908.
76

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
15. Pu ş ca riu, S.: Die rumänische Sprac he. Le ip zig, 1943.
16. Schal ler, H.W.: Geschic hte der Südo ste u ro pa-Lin gu i stik. U: Hand buch der Südo ste u ro pa-Lin gu i stik.
Pri: U. Hin richs Wi es ba den, 1999. S. 91–115.
17. Şiman schi, L., Agac he, D.: Die Rumänen und Euro pa: Vor spiel im aus ge hen den Mit te lal ter. U: Die
Rumänen und Euro pa vom Mit te lal ter bis zur Ge gen wart. Pri: H. Hep pner. Wi en, 1997.
18. Ste in ke, K.: Sprac hen. U: Südosteuropa. Ein Handbuch. München, 1999. str. 395–416.
19. Ta gli a vi ni, K.: Rumänische Kon ver sa ti ons-Gram ma tik. He i del berg, 1938.
----. Einführung in die romanische Philologie. München, 1973.
20. Trun te, N.: Ein prak tisches Le hr buch des Kir chen sla vischen in 30 Lek ti o nen. Band 2. München, 1998.
21. Vri es, W. de: Rom und die Pa tri ar cha te des Ostens. Fre i burg i. B, 1963.
U: Ber li ner Oste u ro pa In fo 17 (2001) str. 32–37.
Pre ve la sa ne mač kog Na ta ša Vu kaj lo vić
Un wan ted con tacts. In ter lin gual and cul tu ral con tacts
bet we en Ro ma nian and the Sla vic lan gu a ges
and the ir de pre ci a tion
SUM MARY: In this pa per the aut hor analyses the exi sten ce of bi lin gu a lism
in Ro ma nian lin gu i stic spa ce and po ints out the hi sto ri cal de ve lop ment of
the con tem po rary Ro ma nian lan gu a ge from the 17. to the 19. cen tury. The
pa per com pri ses three parts. The first part ex po unds the re a sons for the establis
hment of lin gu i stic con tacts bet we en Slavs and Ro ma ni ans, the se cond
di scus ses the in flu en ces of the Sla vic lan gu a ge to the Ro ma nian whilst in the
third the aut hor chro no lo gi cally lists all the at tempts to li be ra te Ro ma nian
le xi con from Sla vi cisms.
KEY WORDS: con tacts, Ro ma ni ans, lan gu a ge, Sla vic lan gu a ge, Transylva nian
school, symbi o sis, re in ter pre ta tion of hi story.
stornado@t-online.de
77

79
fotografija: Arnd Dewald

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
UDC 28(4)
UDC 159.923.5(4)
Branislav Radeljić
Odsek za međunarodnu politiku
Univerzitet Istočnog Londona, UK
Muslimanska dijaspora
i evropski identitet:
politika ekskluzije i inkluzije
SAŽETAK: Ovaj rad se bavi prisustvom muslimana u Evropskoj uniji. Podeljen
je na tri dela: prvi deo nudi kratak istorijski opis naseljavanja muslimanskih
zajednica u Evropskoj uniji i formalno zagovaranje evropskog identiteta
kao odgovora na različite dileme proistekle iz njihovog prisustva; drugi deo
obrađuje ono što nazivam četiri faze interakcije; i, naposletku, treći deo
pažljivije promatra politiku ekskluzije i inkluzije. U zaključku se ističe da
prisustvo muslimanske dijaspore u EU izaziva sve veću zabrinutost i kod
muslimana i kod Evropljana, što još više dovodi u pitanje relevantnost
zvaničnog motoa EU „ujedinjeni u različitosti”.
KLJUČNE REČI: muslimanska dijaspora, Evropska unija, evropski identitet,
ekskluzija, inkluzija.
Uvod
Brojne kon fe ren ci je, jav ne de ba te i ne for mal ni sa stan ci ba ve se pri su stvom i re le vantno
šću di ja spo re. 1 U tom smi slu, ras pra ve o mu sli man skoj di ja spo ri u Evrop skoj uni ji zau
zi ma ju va žno me sto – ovo je kon tro verz na te ma za hva lju ju ći pr vo bit nom sta no vi štu ta-
1 Zna če nje re či „di ja spo ra” vre me nom se me nja lo. Na pri mer, u pr vim opi si ma Ga bri je la Še fe ra di ja spo ru
je ka rak te ri sao oso bit ko lek tiv ni iden ti tet odr ža van na me đu na rod nom ni vou pre ko sop stve ne or ga ni zaci
je i odr ža va njem ve za sa otadž bi nom (Še fer 1986). Ka sni je, za hva lju ju ći broj nim pro me na ma stvar no sti
i kon flik ti ma, Vi li jam Sa fran go vo ri o di ja spo ra ma ko je, pre sve ga, pred sta vlja ju et nič ku ma nji nu u inostran
stvu (Sa fran 1991), a Hej zel Smit je oti šla još da lje pro u ča va ju ći ve zu iz me đu di ja spo re i kon flik ta,
ja sno za klju čiv ši da se „di ja spo re me ša ju u kon flik te jer to mo gu. Di ja spo re ko je ne ma ju pri stup mo ći, bez
ob zi ra da li je ta moć di rekt na ili po sred na, ne me ša ju se u kon flikt” (Smit 2007: 5). Na po slet ku, Mil ton
Esman je do pu nio pret hod ne tvrd nje i, u smi slu uklju če no sti di ja spo re u po li ti ku, pri me tio da je ona slobod
na da raz vi je od re đe ne pro gra me ne za vi sno od svo jih pred stav ni ka vla sti: „Oni mo gu da po dr ža va ju
vla du svo je ze mlje, ili da joj se su prot sta ve u mo ral nom i fi nan sij skom smi slu, ali mo gu i da snab de va ju
oruž jem, pa čak i ljud stvom frak ci je ko je po dr ža va ju” (Esman 2009: 8).
80

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
ko zva nog evrop skog pro jek ta ko ji je za mi šljen i da lje raz vi jan u sa gla sno sti sa hri šćan skode
mo krat skim stan dar di ma. Kao što Če kel i Ka cen stajn (2010: 14) is ti ču, „isto rij ski osnov
Evrop ske uni je ne sum nji vo je hri šćan sko-de mo krat ski, što je obim na po li tič ka tra di ci ja
ko ja ob u hva ta ume re ne iz dan ke kon zer va tiv nog po li tič kog ka to li ci zma, kao i so ci jal nog
ka to li ci zma”. Od ta da, si tu a ci ja se zna čaj no pro me ni la i po ja vi la su se mno ga pi ta nja ko ja
zah te va ju sko ro ne po sred ne od go vo re u ve zi sa sprem no šću i ka pa ci te tom Evrop ske uni je
da pri hva ti mu sli man sku di ja spo ru.
Sma tram da je in ter ak ci ja iz me đu Evro plja na i mu sli ma na pro šla kroz če ti ri raz li čite
fa ze: (i) ne vi dlji va in ter ak ci ja, (ii) vi dlji va in ter ak ci ja, (iii) po do zri va in ter ak ci ja i (iv)
neo p hod na in ter ak ci ja. Pre ma to me, sva ka od go re na ve de nih in ter ak ci ja mo že da nam
po mog ne pri pro u ča va nju po lo ža ja i po na ša nja mu sli man ske di ja spo re u Evrop skoj uni ji i
nje ne kom pa ti bil no sti sa ide ja ma ko je okru žu ju kon cept evrop skog iden ti te ta.
MU SLI MAN SKA DI JA SPO RA i evROP SKI IDEN TI TET
Pre šezdesetih godina 20. veka, prisustvo islama u tadašnjoj Evropskoj ekonomskoj zajednici
(EEZ) bilo je skoro nevidljivo. Retke džamije i povremeno okupljanje u predgrađima
evropskih glavnih gradova nisu bili tema razgovora. Međutim, šezdesetih godina, trend se
veoma brzo promenio pošto je ekonomski razvoj u kombinaciji sa niskim natalitetom ukazivao
na to da je po treb na do dat na rad na sna ga da bi se odr žao na pre dak. U tom smi slu, Francuska,
Nemačka i Ujedinjeno Kraljevstvo postale su zemlje domaćini mnogim muslimanima.
Esman (2009: 16) ove muslimane naziva članovima radničke dijaspore, koju obično čine
„neobrazovane osobe bez kvalifikacija, sa sela ili iz urbanih proleterskih porodica”, koje su
migrirale „u potrazi za boljim životom ili boljim izgledima za svoju decu”. Iako su odlučili da
sami migriraju i tako izdržavaju svoje porodice, vrlo brzo bi usledio proces ponovnog ujedinje
nja po ro di ce u ze mlji do ma ći nu, a ovo je bio ja san po ka za telj da že le da osta nu u Evro pi.
U Zapadnoj Nemačkoj, posle podizanja Berlinskog zida, vlada je potpisala bilateralne
sporazume sa Turskom 1961. godine, Marokom 1963. godine i Tunisom 1965. godine, dozvoljavajući
ulazak jeftine radne snage. Jedan naučnik je istakao da, dok je, s jedne strane,
postojala potreba za stranim radnicima da bi se održao visok rast privrede i poslovi u Nemačkoj,
novouvedeni program gastarbajter nije ni po kojoj osnovi podrazumevao nastanjenje
gostujućih radnika (Holifild 1992: 218). Nasuprot očekivanjima, oni su doveli svoje porodice
i stalno se naselili. U Ujedinjenom Kraljevstvu, iako ono nije bilo član Evropske ekonomske
zajednice sve do 1973. godine, prva velika muslimanska imigracija stigla je krajem
pedesetih godina. Sve veći broj imigranata iz Azije i Afrike doprineo je donošenju Zakona o
imigrantima Komonvelta, 1962. godine (Parlament Ujedinjenog Kraljevstva, 1962. godine)
i Zakona o imigraciji 1971. godine (ibid. 1971), ko ji su ima li za cilj da ogra ni če imi gra ci ju u
Ujedinjeno Kraljevstvo. Efekat ovih zakona bio je ograničen jer su novi imigranti stigli u zemlju
da bi se porodica ujedinila. Prema jednom istraživanju, namera da se ograniči imigracija
„proizvela je priliv migranata sa mornarima i vojnicima kao vezom” (Peđvjatr 2007: 28).
81

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
Za pad no e vro plja ni, ili ba rem nji ho ve vla de, za rad eko nom skog na pret ka svo jih zema
lja, to kom go re po me nu tog pe ri o da, ni su obra ća li pa žnju na ve ro i spo vest imi gra na ta.
Me đu tim, kao od go vor na naft nu kri zu 1973. go di ne i po to nju eko nom sku re ce si ju, mnoge
evrop ske vla de od lu či le su da sub ven ci o ni ra ju imi gran te ka ko bi se ovi vra ti li u svoje
ze mlje po što ni je po sto ja la stvar na po tre ba za nji ma. Ovaj pro gram ni je bio us pe šan.
Mno gi imi gran ti već su bi li dru ga ge ne ra ci ja, ro đe ni u ze mlja ma do ma ći ni ma, bez že lje
da se vra te. Na pri mer, u Fran cu skoj „ve o ma vi so ka sto pa ne za po sle no sti, bli zu 50 po sto,
iza zva la je ose ća nja ogor če no sti, izo la ci je i ne mo ći” i do ve la do „kul tu re uli ce, ko ju su
pra ti li dro ga, na sil nič ke gru pe, si tan zlo čin i mr žnja pre ma fran cu skoj vla da ju ćoj kul tu ri”
(Esman 2009: 27).
U ovoj fa zi već je bi lo ja sno da će se že lja da se ob li ku je Evrop ska za jed ni ca na ideja
ma ko je su pre sve ga u sa gla sno sti sa ri mo ka to li ci zmom su sre sti sa ra znim iza zo vi ma.
Sve sni pro ble ma, Evro plja ni su po če li da in si sti ra ju na ja kom evrop skom iden ti te tu,
sma tra ju ći ga moć nim oru đem za su o ča va nje sa drugačijim. Na Evrop skom sa mi tu u
Ko pen ha ge nu, 1973. go di ne, pred stav ni ci de vet ze ma lja čla ni ca Za jed ni ce oprav da li su
svo ju od lu ku da uve du kon cept evrop skog iden ti te ta kao neo p ho dan ko rak da bi se
„bo lje od re di li od no si sa osta lim ze mlja ma, i od go vor no sti i me sto ko je za u zi ma ju u
svet skoj po li ti ci” (Evrop ska za jed ni ca 1973: 118). Pri li kom tog do ga đa ja do ne se na je
De kla ra ci ja evrop skog iden ti te ta po ko joj je evrop ski iden ti tet sna žan kon strukt ko ji
će do pu ni ti i odr ža ti eko nom ske i po li tič ke aspek te evrop skih in te gra ci ja. Na pri mer,
pred stav ni ci su za jed nič ku evrop sku ci vi li za ci ju po sma tra li kao do vo ljan ideal ko ji može
da do mi ni ra nad po sto je ćom ra zno li ko šću na ci o nal nih kul tu ra u okvi ru Evro pe, ali
ipak ni su pred lo ži li ni ka kve stra te gi je ko ji ma će se to po sti ći. Osim to ga, po gre šno su
tvr di li da uje di nje nje Evro pe i po to nji raz voj evrop skog iden ti te ta ni su usme re ni pro tiv
ze ma lja ko je ni su čla ni ce, iako je već bi lo ja sno da je bi ti evrop ska dr ža va van evropskog
za jed nič kog tr ži šta bi lo ve o ma fru stri ra ju će. Na po slet ku, ono što naj vi še ču di je ste
či nje ni ca da je De ve tor ka ogra ni či la i se be i svo je ide je is klju či vo na ta da šnje čla no ve i
ta ko is klju či la sva ku ide ju o bu du ćem sa sta vu Za jed ni ce ili ka ko bi, ako se broj čla ni ca
po ve ća, evrop ski iden ti tet mo gao da iz gle da.
Na red ni ta la si imi gra ci je i sve ve ći broj mu sli man skih udru že nja u Fran cu skoj i
Ne mač koj osam de se tih go di na (Sa vez islam skih or ga ni za ci ja Fran cu ske, Na ci o nal na fede
ra ci ja mu sli ma na Fran cu ske, Islam sko ve će za Ne mač ku, Tur ska islam ska uni ja – odelje
nje za re li gi ju) ne go va li su re le vant nost isla ma do te me re da je on po stao „či ni lac u
dis kur su ak ci je i re ak ci je” (Ka stro ja no 2004: 1238). Ovo je do ve lo do ja sne po de le ova
dva iden ti te ta, evrop skog i islam skog. Afe ra „fe re dža” u Fran cu skoj, 1989. go di ne, ka da
su tri de voj ke do šle u dr žav nu ško lu no se ći fe re dže, po slu ži la je kao do kaz da je islamski
iden ti tet u Evrop skoj za jed ni ci još uvek bio u iz grad nji. Jed na stu di ja pa žlji vo se ba vi
is ho dom ovog do ga đa ja, ko ji je na vod no do veo u pi ta nje od nos dr ža ve, re li gi je i jav nog
mnje nja: „Mo bi li za ci ja oko pi ta nja fe re dže učvr sti la je ru ko vod stvo islam skih udru že nja
kao pred stav ni ka za jed ni ce ko ja se ob li ku je oko isla ma” (ibi dem: 1240).
82

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
Ber lin ska de kla ra ci ja iz 2007. go di ne obe le ži la je pe de se to go di šnji cu pot pi si va nja
Rim skog pri mir ja i dok je, s po no som, na bra ja la evrop ske uspe he iz pret hod nih de ce ni ja,
na gla si la je že lju Evrop ske uni je da oču va „iden ti te te i raz li či te tra di ci je ze ma lja čla ni ca”
(Evrop ska uni ja 2007). Ipak, uče sni ci su pri zna li da se mi, kao Evro plja ni, su sre će mo sa
ve li kim iza zo vi ma, ko ji se ne za u sta vlja ju na na ci o nal nim gra ni ca ma, i upo tre bi li su termin
Evrop ska uni ja kao od go vor na ove iza zo ve i ter min Evro pa da bi obe le ži li na šu zajed
nič ku bu duć nost (ibidem). Pre ma to me, ka kvo me sto za u zi ma mu sli man ska di ja spo ra
i ka ko sve ve će za go va ra nje ja kog evrop skog iden ti te ta uti če na nje ne čla no ve?
ČE TI RI FA ze IN TER AK CI JE
Pr va fa za in ter ak ci je iz me đu mu sli man ske di ja spo re i dru šta va za pad ne Evro pe, či ji
su čla no vi po sta li, bi la je sko ro ne vi dlji va. Evro plja ni su pri hva ti li po čet ni pri liv imi gra nata
kao neo p ho dan za kon ti nu i ran eko nom ski raz voj svog kon ti nen ta. Mu ška rad na sna ga,
ko ja je pri vre me no ži ve la u Evro pi i od ko je se oče ki va lo da ode čim joj is tek ne rad na dozvo
la, oku plja la se u svo jim ku ća ma i upra žnja va la ob re de islam ske ve re u to li koj me ri da
nje no pri su stvo ni je pred sta vlja lo pro blem. Na pri mer, u Ne mač koj, ovo jav no sti ne vi dljivo
de lo va nje še zde se tih go di na zna či lo je da je pri ro da isla ma u eg zi lu pri lič no po vu če na.
Pre ma Ezli je vom mi šlje nju ono što je još va žni je bi la je či nje ni ca da je Ne mač ka „za mi šljala
imi gra ci ju pre sve ga kao rad nu mi gra ci ju ko ju će či ni ti pro men lji va i iz no va ob na vlja na
po pu la ci ja rad ni ka. Kul tur na, a sa mim tim i re li gij ska di men zi ja imi gra ci je, ni je sma tra na
do volj no va žnom da bi joj se pri da va la po seb na pa žnja (Ezli 2007).
Dru gu fa zu in ter ak ci je, ko ja je pret ho di la eko nom skoj kri zi na Za pa du 1973. go di ne,
ka rak te ri sa lo je po nov no uje di nje nje po ro di ca, pro ces ko ji je ja sno uka zi vao na to da će
pri vre me ne rad ne do zvo le, pre ili ka sni je, po sta ti stal ne rad ne do zvo le. Sve ve će pri su stvo
mu sli ma na uči ni lo je islam u Evrop skoj za jed ni ci vi dlji vi jim: „Ne do sta tak dru štve ne anga
žo va no sti i od su stvo so ci jal ne po mo ći u ra nom pe ri o du po nov nog uje di nje nja po ro di ca
uti ca li su da mno gi imi gran ti ra do po tra že ute hu u ve ri. Ovo je još vi še bi lo po ja ča no niskim
stup njem obra zo va nja i ru ral nim po re klom mno gih imi gra na ta ra znih ve ro i spo ve sti,
pri če mu su re li gij ske or ga ni za ci je od i gra le va žnu so ci jal nu ulo gu u od su stvu bi lo ka kve
dru ge po mo ći” (Peđ vja tr 2007: 31). U stva ri, or ga ni za ci je kao što su Islam ska za jed ni ca
Mi li Go rus i Udru že nje islam skih kul tur nih cen ta ra – obe ak tiv ne u Ne mač koj – Uni ja
mu sli man skih or ga ni za ci ja Uje di nje nog Kra ljev stva i Re pu bli ke Ir ske, Uje di nje ne islamske
za jed ni ce u Šved skoj, osno va ne su da bi obez be di le obra zo va nje i pro mo vi sa le po li tičku
vi zi ju isla ma i mu sli man skog je din stva u ze mlja ma do ma ći ni ma, ali i van njih.
Sve sni sve ve će in ter ak ci je sa dru štvi ma ze ma lja do ma ći na, ne ki Evro plja ni in si stira
li su na ja snoj po de li iz me đu se be i dru ga či je Evro pe. Fran cu zi su, na pri mer, otvo re no
tvr di li da ve ći na imi gra na ta ni je deo nji ho vog dru štva i da to ve ro vat no ni kad ne će ni
po sta ti – stav ko ji je uči nio da se imi gran ti još vi še pri klo ne isla mu. Esman (2009: 24) s
pra vom tvr di da su sve ve ća dis kri mi na ci ja i eks klu zi ja vo di le ka sve čvr šćem ve ro va nju
u islam ski iden ti tet: „Re li gij ske vo đe, ko je su ve ći nom bi le ob u ča va ne u svo jim ze mlja ma
83

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
i oda tle do vo đe ne u ze mlje do ma ći ne, go vo ri le su im da re li gi ja i vla da, cr kva i dr ža va ne
mo gu, po islam skim za ko ni ma i ve ro va nji ma, da se raz dvo je. Islam ni je, pre ma nji ho vom
pro po ve da nju, bio u skla du sa ne ver nič kim, amo ral nim, se ku lar nim kul tu ra ma sa vre mene
Evro pe”.
Tre ća fa za in ter ak ci je iz me đu mu sli man ske di ja spo re i ze ma lja do ma ći na do šla je sa
iz bi ja njem naft ne kri ze 1973. go di ne, ka da su imi gran ti, iako se od njih oče ki va lo da odu
zbog sve vi še sto pe ne za po sle no sti, re ši li da osta nu u Evro pi. Mno gi od njih su već do bi li
stal ni bo ra vak, de ca su im bi la ro đe na u Evro pi, išla su u lo kal ne ško le i bo lje go vo ri la francu
ski i ne mač ki ne go arap ski ili tur ski, a ni su ima li ni gde da se vra te, čak i da su to že le li.
Za tim su Evro plja ni uve li kon cept evrop skog iden ti te ta pod iz go vo rom da će on olak ša ti
nij ho ve od no se sa dru gim, ne e vrop skim ze mlja ma. Me đu tim, za jed ni ce mu sli man ske dija
spo re do ži ve le su sve ve će za go va ra nje ja kog evrop skog iden ti te ta kao pret nju sop stve noj
eg zi sten ci ji u Evro pi i od lu či le da se još vi še okre nu Dar-al-Isla mu (sve tu isla ma) i Ummahu
(za jed ni ci ver ni ka) da bi osi gu ra le svoj sta tus.
Mo že mo pri me ti ti da je tre ća fa za in ter ak ci je bi la va žna jer je pod sta kla ozbilj no pro u-
ča va nje ra ni je za po sta vlje nih aspe ka ta ko ji okru žu ju pri su stvo ma nji na u Evrop skoj za jedni
ci. U svom je ra du Ha ber mas (2005: 144–145) pri ka zao ne ko li ko naj va žni jih pro ble ma:
Če sto je re gu li sa nje kul tur no ose tlji vih pi ta nja, kao što su zva nič ni je zik, plan i program
dr žav nih ško la, po lo žaj cr ka va i re li gij skih za jed ni ca i nor me kri vič nog za ko na (npr.
one ko je re gu li šu abor tus), ali ta ko đe i ma nje oči gled nih pi ta nja, kao što su po lo žaj po rodi
ce i brač nih za jed ni ca, pri hva ta nje bez bed no snih stan dar da ili raz gra ni ča va nje pri vatnog
od dr žav nog, pro sto od raz et nič ko-po li tič kog sa mo po i ma nja ve ćin ske kul tu re či ja je
do mi nant nost uslo vlje na isto rij skim raz lo zi ma. Ta kvi im pli cit no nad moć ni za ko ni mo gu
da iza zo vu kul tur nu bor bu kod ma nji na ko je se ose ća ju ne do volj no po što va ne pro tiv većin
ske kul tu re čak i po red po li ti ke re pu bli ke, ko ja ga ran tu je for mal no jed na ka gra đan ska
pra va.
Ono što Ha ber mas ov de na gla ša va je ste pret po stav ka da će ve ći na po ku ša ti da domi
ni ra i uti če na ma nji nu na sva ki mo gu ći na čin, po što zva nič ne od red be ni su do volj no
sna žne da spre če ova kav raz voj do ga đa ja. Da bih sli ko vi to pri ka zao ovaj trend, pro u ča vao
sam sle de ća če ti ri do ku men ta ko ja od go va ra ju tre ćoj fa zi in ter ak ci je iz me đu mu sli ma na i
Evro plja na: Me đu na rod ni pakt o gra đan skim i po li tič kim pra vi ma iz 1976, De kla ra ci ju o
pra vi ma oso ba ko je pri pa da ju et nič kim, re li gij skim ili lin gvi stič kim ma nji na ma iz 1992,
Beč ku de kla ra ci ju iz 1993. i Okvir nu kon ven ci ju Sa ve ta Evro pe o za šti ti na ci o nal nih manji
na iz 1995.
Što se ti če spo ra zu ma iz 1976. go di ne, u nje mu se na la ze broj ni čla no vi ko ji za go vara
ju za šti tu slo bo de mi šlje nja i ve ro i spo ve sti. Na pri mer, član 27 od re đu je da „u dr ža va ma
gde po sto je et nič ke, ver ske ili je zič ke ma nji ne, li ca ko ja pri pa da ju tim ma nji na ma ne mo gu
bi ti li še na pra va da ima ju, za jed no sa dru gim čla no vi ma svo je gru pe, svoj po seb ni kul tur ni
ži vot, da is po lja va ju i upra žnja va ju svo ju vla sti tu ve ru ili da se slu že svo jim je zi kom” (Ujedi
nje ne na ci je 1976). Ovo je u sa gla sno sti sa ide a li ma ko smo po lit ske Evro pe, ali ako se
84

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
ana li zi ra iz da na šnje per spek ti ve, tj. u okvi ru če tvr te fa ze in ter ak ci je, ne kim dru štvi ma je
oči gled no te ško da se pri dr ža va ju ovih od red bi Uje di nje nih na ci ja. Me đu tim, ne ki dru gi
čla no vi spo ra zu ma su po ste pe no do bi li na va žno sti, do sti žu ći kli maks po sle uža snih doga
đa ja 11. sep tem bra 2001. go di ne: pre ma čla nu 18 „slo bo da is po lja va nja ve re ili uve re nja
mo že bi ti pred met sa mo onih ogra ni če nja ko ja pred vi đa za kon a ko ja su nu žna ra di za šti te
jav ne si gur no sti, re da, zdra vlja ili mo ra la, ili pak osnov nih pra va i slo bo da dru gih li ca”
(ibidem).
De kla ra ci ja iz 1992. po tvr di la je re le vant nost pret hod no ci ti ra nog čla na 27 i, dok s
jed ne stra ne na po mi nje da „pro mo vi sa nje i za šti ta pra va oso ba ko je pri pa da ju na ci o nalnim
ili et nič kim, re li gij skim i lin gvi stič kim ma nji na ma do pri no se po li tič koj i so ci jal noj
sta bil no sti dr ža va u ko ji ma ži ve”, s dru ge stra ne, njen član 1 po zi va dr ža ve da „šti te opsta
nak, te na ci o nal ni ili et nič ki, kul tur ni, re li gij ski i je zič ki iden ti tet ma nji ne i omo gu će
uslo ve za pro mo vi sa nje tog iden ti te ta” (Uje di nje ne na ci je 1992). Slič no to me, pre o sta la
dva do ku men ta ba ve se ma nji na ma is ti ču ći da sve dr ža ve tre ba da „pod sti ču ve ći ste pen
har mo ni je i to le ran ci je” (ibidem: 1993) i da će „sva ki ob lik dis kri mi na ci je na osno vu pripad
no sti na ci o na lnoj ma nji ni bi ti za bra njen” (Sa vet Evro pe 1995).
Ono što mo že mo da pri me ti mo u ra znim zva nič nim do ku men ti ma je ste da svi oni
za go va ra ju za šti tu ma nji na i dru ga či je Evro pe. Raz li či te re li gi je i je zi ci po sma tra ju se kao
po zi tiv ni aspek ti ko ji do pri no se do brom funk ci o ni sa nju dru štva. Me đu tim, to kom tre će
fa ze in ter ak ci je, čla no vi mu sli man ske di ja spo re u Evro pi, nji ho va re li gi ja i je zi ci na i šli su
na dru ga či ji tret man od onog ko ji su pro mo vi sa li me đu na rod no pri zna ti do ku men ti. U
stva ri, sve oči gled ni je pri su stvo isla ma u Evro pi osam de se tih i de ve de se tih go di na 20. ve ka
do ve lo je u pi ta nje in ter ak ci ju iz me đu mu sli ma na i Evro plja na. U ovoj fa zi, Evro plja ni ma
su se svi đa le ide je da lje in te gra ci je Evrop ske za jed ni ce i ja čeg evrop skog iden ti te ta, dok se
pi ta njem mu sli man ske di ja spo re ni su ba vi li.
Po sled nja fa za in ter ak ci je iz me đu mu sli ma na i Evro plja na za po če la je te ro ri stič kim
na pa di ma 11. sep tem bra, a po tom je do pu nje na bom ba škim na pa di ma u Ma dri du 2004. i
u Lon do nu 2005. go di ne. Ova fa za ne mo že se obe le ži ti kao fa za po do zri ve in ter ak ci je, već
kao fa za neo p hod ne in ter ak ci je. Po me nu ti do ga đa ji po ka za li su da su ide je pro mo vi sa ne
zva nič nim do ku men ti ma po sta le ire le vant ne čim je pri su stvo dru ga či jeg do ve lo u pi ta nje
lo kal nu bez bed nost. Kao što jed na stu di ja is prav no pri me ću je, si tu a ci ja na kon 11. sep tembra
je „kad je u pi ta nju islam, za ma gli la raz li ku iz me đu na ci o nal ne i me đu na rod ne po li tike.
Pri bli ža va nje evrop skog i ame rič kog po li tič kog dis kur sa zna čaj no je zbog auto mat ske
ko re la ci je iz me đu ra ta pro tiv te ro ri zma, unu tra šnje bez bed no sti i imi gra ci o ne po li ti ke –
uvek, či ni se, sa fo ku som na po je din ce mu sli man skog po re kla” (Ce za ri 2010: 4). Ova kva
ko re la ci ja pri lič no je uti ca la na čla no ve mu sli man ske di ja spo re u Evro pi, s ob zi rom na to
da je nji ho vo pri su stvo po sta lo pred met stal nih ras pra va. Me di ji su ih pri ka zi va li kao poten
ci jal ne te ro ri ste, evrop ske vla de su raz ma tra le no ve se to ve pro gra ma, a lo kal na jav nost
ose ća la se ne pri jat no su sre ću ći ih u pod zem noj že le zni ci, u su per mar ke ti ma ili zdrav stvenim
usta no va ma.
85

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
Fa za neo p hod ne in ter ak ci je do ve la je do po sta vlja nja ve li kog bro ja pi ta nja o mu sliman
skoj di ja spo ri u Evro pi, ko ja su do ta da za ne ma ri va na. Osim pro ce sa akul tu ra ci je, asimi
la ci je i in te gra ci je, ova fa za upo zo ra va la je Evro plja ne da je islam va lid na kom po nen ta
nji ho ve stvar no sti i da, ako se ovim ne po za ba ve na pra vi na čin, jaz iz me đu lokalnog i druga
či jeg mo gao bi se još vi še pro du bi ti i, uz for mi ra nje pa ra lel nog dru štva, ima ti ne ga tiv ne
po sle di ce – i po jed ne i po dru ge. Me đu tim, zva nič ni mo to Evrop ske za jed ni ce „uje di nje ni
u raz li či to sti” za i sta zvu či kao obe ća nje na pret ka, ali ko li ko su vla de i evrop ska jav nost
sprem ni da ga se pri dr ža va ju?
PO LI TI KA EKS KLU zI JE i IN KLU zI JE
Če ti ri fa ze in ter ak ci je po ka zu ju da je od do la ska u Evrop sku za jed ni cu sve ve ći broj
pri pad ni ka mu sli man ske di ja spo re pro la zio kroz raz ne vr ste eks klu zi je. Na su prot sa mom
po čet ku, ka da je sa mo ek sklu zi ja bi la mo gu ća, pro ces uje di nje nja po ro di ce i pr va de ca
ro đe na u Evro pi zah te va li su dru ga či ji pri stup. Esman (2009: 103) pi še da mo že mo da
raz li ku je mo dve di men zi je pri la go đa va nja za jed ni ca di ja spo re ze mlja ma do ma ći ni ma:
(i) akul tu ra ci ja ko ja pod ra zu me va „pri hva ta nje i usva ja nje osnov nih ele me na ta lo kal ne
kul tu re, nje nog je zi ka i ži vot nog sti la, nje nih me to da funk ci o ni sa nja i po pu lar ne za ba ve,
nje nog ko dek sa obla če nja i na ci o nal ne ku hi nje”, a od ge ne ra ci ja ro đe nih u ze mlji do maći
nu oče ki va lo se da ovaj pro ces da lje na sta ve, i (ii) so ci jal na asi mi la ci ja ko ja je uslo vljena
„uče stvo va njem u mre ža ma obra zov nih, eko nom skih, re li gij skih i po li tič kih in sti tu ci ja
ko je bi na kra ju do ve lo […] do pri hva ta nja dr ža vljan stva, a če sto kul mi ni ra lo skla pa njem
me šo vi tih bra ko va”. Me đu tim, sam autor pri zna je da ovi pro ce si ni su uop šte jed no stav ni.
U svo joj ras pra vi o pr voj ge ne ra ci ji mu sli ma na ro đe noj u Evro pi, on pri me ću je da se „manji
na bo ri la da se in te gri še i bu de pri hva će na u na ci o nal ni vla da ju ći mi lje, ali ve ći na je,
ose tiv ši ne pri ja telj stvo so ci jal nog okru že nja i dis kri mi na tor nu lo kal nu struk tu ru, od bi la
da na pu sti svoj na sle đe ni iden ti tet i čak ni je ni po ku ša la da se in te gri še” (ibidem: 154–55).
Pro ces in te gra ci je na sta vio je da bu de spor za hva lju ju ći nji ho vom „ne do stat ku kva li fi kaci
ja i ni skom stup nju obra zo va nja i nji ho voj ne pre sta noj so ci o e ko nom skoj mar gi na li zaci
ji, čak i kod dru ge i tre će ge ne ra ci je imi gra na ta” (Jop ke 2009: 108). Za mno ge, re li gi ja je
ob u hva ta la sve sfe re ži vo ta – ovaj aspekt su pro mo vi sa le raz ne mu sli man ske or ga ni za ci je,
osno va ne se dam de se tih, osam de se tih i de ve de se tih go di na 20. ve ka. Me đu tim, ne ki auto ri
vi de ova kvu pri pad nost di ja spo ri kao pro ble ma tič nu, po što ona „sa na red nim ge ne ra ci jama
po sta je go ra, ume sto da ne sta je: oni ko ji su ro đe ni na Za pa du vi še ne ma ju taj iden ti tet,
a ne ki od njih do ve de ni su u is ku še nje po jed no sta vlje nim ide ja ma ko je za go va ra ju islamski
pro po ved ni ci, pa ta ko fan ta zma tič ne tra di ci je po sta ju deo nji ho vog men tal nog sklo pa”
(To do rov 2010: 151).
Evrop sko zva nič no za go va ra nje ja kog evrop skog iden ti te ta mo že da pred sta vlja ve liki
pro blem ako mu se ne pri stu pi na pra vi na čin. Pre ma Be ko vom mi šlje nju (2008: 165),
ide je ko je po dr ža va ju hri šćan ski za pad „pre tva ra ju Evro pu u re li gi ju, sko ro ra su, i pre vrću
pro je kat evrop skog pro sve tlje nja na gla vač ke”. Me đu tim, islam je po stao deo evrop ske
86

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
stvar no sti i, u stva ri, „evrop sko gra đan sko dru štvo na sta je sa mo on da ka da se hri šća ni i
mu sli ma ni, be le i cr ne de mo kra te itd., bo re oko po li tič ke stvar no sti Evro pe. Evro pa bez
mu sli man skih de mo kra ta bi la bi hri šćan ska, da kle ne e vrop ska Evro pa” (ibidem: 167). Spaja
nje ova dva sve ta uka zu je na to da in te gra ci ja mo že da bu de uspe šna sa mo ako se shva ti
kao dvo smer na uli ca u ko joj obe stra ne mo ra ju bi ti sprem ne na kom pro mis. Evro plja ni
če sto ose ća ju ne la go du pre ma ide ja ma ko je mo gu da do ve du u pi ta nje ili na ru še nji hov
sop stve ni sta tus za hva lju ju ći ustup ci ma dru ga či jem.
Bek i Grand (2008: 180) u svo joj ana li zi go vo re o „dru štve nom tret ma nu dru ga či jeg”,
ko ji uklju ču je „obez vre đi va nje i eks klu zi ju ma nji na, raz li či tih na ci o nal nih, et nič kih i reli
gij skih tra di ci ja i iden ti te ta, kao re zul tat „lo kal nog uni ver za li zma do mi nant ne gru pe”.
Oni po mi nju ono što se obič no sma tra dvo stru kim stan dar di ma u Evrop skoj uni ji: „Lju di
bra ne ide a le jed na ko sti dru gih dok, isto vre me no, ši re plašt taj no vi to sti nad či nje ni com da
crn ci, lju di dru ga či je bo je ko že, mu sli ma ni itd., ne ma ju jed na ke mo guć no sti upra vo zahva
lju ju ći so ci jal noj struk tu ri Evro pe” (ibidem: 184–85). Pre ma nji ho vom mi šlje nju, zvanič
ni evrop ski pri stup ka rak te ri še „in di fe rent nost i ne to le ran ci ja pre ma pri su stvu iz be glica,
azi la na ta i osta lih ‘imi gra na ta’, od ko jih mno gi, pa žlji vi je po sma tra no, i ni su imi gran ti,
ne go pri zna ti/ne pri zna ti ‘gra đa ni’ či ji su uslo vi ži vo ta i za po sle nja odav no u te snoj ve zi sa
isto ri jom i kul tu rom nji ho ve ne go sto lju bi ve ze mlje do ma ći na, sa Evro pom” (ibidem: 186).
Me đu tim, ci ti ra na kri ti ka Evro pe i Evro plja na mo že da se pri hva ti sa mo pod uslo vom
da po sto je va lid ni do ka zi da je mu sli man ska di ja spo ra ne pre sta no po ka zi va la in te re sova
nje za akul tu ra ci ju, asi mi la ci ju i pot pu nu in te gra ci ju. U pro šlo sti, ovi pro ce si su če sto
za ne ma ri va ni, što je do ve lo do sa mo ek sklu zi je mu sli ma na, s ob zi rom na to da ni su či ni li
ni ka kve zna čaj ne ko ra ke u tom prav cu, či me bi za po če lo uje di nje nje po ro di ce i stal no
na se lje nje. Ni su bi li po seb no za in te re so va ni da uče lo kal ni je zik, pri hva te lo kal ni ko deks
obla če nja i lo kal nu ku hi nju, već bi se ra di je dr ža li tra di ci o nal nog je zi ka, ko dek sa obla čenja
i ku hi nje. Osim ovih osnov nih ele me na ta bi li su pri sut ni i dru gi re le vant ni aspek ti.
Pre ma jed noj stu di ji, mno gi za pad nja ci po če li su da ve ru ju da „po sto je zna čaj ne raz li ke
iz me đu na pred nog za pad nog sve ta i osta lih, pre sve ga islam skih na ro da, i da su ovi bi li
dru ga či ji, uz pre ćut nu pret po stav ku, in fe ri or ni ji. Naj sram ni ja kr še nja ljud skih pra va, poli
tič ke slo bo de, čak i ljud skog do sto jan stva bi la su ig no ri sa na, čak i uma nji va na, a zlo či ni
pro tiv čo več no sti, ko ji bi u Evro pi i Ame ri ci iza zva li bur ne re ak ci je, sma tra ni su nor malnim,
čak i pri hva tlji vim” (Lu is 2003: 90).
Ta kav pri stup pre ma dru ga či jem če sto po dr ža va (čak iako je in di rek tan) po li ti ku eksklu
zi je u Evrop skoj uni ji, a sa mim tim i po sto ja nje pa ra lel nih dru šta va i pa ra lel nih identi
te ta. Iako po sto ji sve ve će in te re so va nje za in te gra ci ju od ka da je pri su stvo mu sli ma na
po sta lo pi ta nje od ve li ke va žno sti u to ku tre će i če tvr te fa ze nji ho ve in ter ak ci je sa Evroplja
ni ma, mo že mo se slo ži ti da i da lje ne do sta ju neo p hod ni pro gra mi da bi se in te gra ci ja
ostva ri la i učvr sti la. Mu sli man ska di ja spo ra je za i sta če sto bi la pred met dis kri mi na ci je.
Pe riod po sle 11. sep tem bra obe le žen je po ja ča nim tren dom dis kri mi na ci je, po što su kultur
ne i re li gij ske vred no sti do bi le po li tič ku va žnost. U tom smi slu, mu sli man ski zar po stao
87

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
je te ma po li tič ke de ba te ko ja ga le gi tim no mo že za bra ni ti, a da ne pre kr ši pra vo na ve ro i-
spo vest, za ga ran to va no Evrop skom kon ven ci jom o ljud skim pra vi ma. Evrop ska agen ci ja
za osnov na pra va (FRA) 2009. go di ne spro ve la je is tra ži va nje i ot kri la da je
„u pro se ku 1 od 3 is pi ta ni ka mu sli ma na bio pred met dis kri mi na ci je u pro te klih 12
me se ci, a 11% je bi lo pred met ra si stič kog zlo či na. Naj vi ši ni voi dis kri mi na ci je pri sutni
su pri za po sle nju […] hi lja de slu ča je va dis kri mi na ci je i ra si stič kih zlo či na osta ju
ne vi dlji vi […] Lju di bez dr ža vljan stva i oni ko ji ži ve u ze mlji krat ko vre me re đe pri javlju
ju dis kri mi na ci ju. Što se ti če raz lo ga za ne pri ja vlji va nje in ci de na ta, 59% is pi ta ni ka
mu sli ma na ve ru je da se ‘ni šta ne bi do go di lo ni ti pro me ni lo da pri ja ve’ […] Et nič ka
pri pad nost je glav ni raz log za dis kri mi na ci ju […] Sa mo 10% is pi ta ni ka iz ja vi lo je da
mi sli da je dis kri mi na ci ja ko ju su do ži ve li bi la is klju či vo na osno vu nji ho ve re li gi je.”
Ovo is tra ži va nje va žno je ne sa mo zbog to ga što po ka zu je da bi ti mu sli man u Evropskoj
uni ji mo že bi ti te ško, već i za to što do vo di u pi ta nje ne ke aspek te ko ji ma se do sa da
Uni ja po no si la, kao što su po što va nje ra zno li ko sti i in klu zi ja. Po li ti ka dis kri mi na ci je pri
za po šlja va nju do vo di do za ključ ka da Evrop ska uni ja ni je ta ko otvo re na kao što tvr di.
Uop šte no go vo re ći, ne ke dru ge stu di je po ka za le su da po sto je ve li ke raz li ke pri za po šlja vanju
oso ba ro đe nih u Evrop skoj uni ji i imi gra na ta: u Ne mač koj 7% pre ma 15%, u Fran cuskoj
9% pre ma 20% (Fu ler 2002). Ova ko vi so ke sto pe ne za po sle no sti pred sta vlja ju glav ni
uzrok vi so ke sto pe kri mi na la ko ji vo di u da lje ne po ve re nje pre ma imi gran ti ma i u nji ho vu
eks klu zi ju.
Et nič ka pri pad nost i no šnja če sto ima ju pred nost nad obra zo va njem i sti ca njem
struč nih kva li fi ka ci ja. Još vi še za bri nja va či nje ni ca da mno gi mu sli ma ni ve ru ju da je pri javlji
va nje slu ča je va dis kri mi na ci je be smi sle no. Ova kvo uve re nje pod ra zu me va da evrop ski
li de ri ko ji se ba ve ovim ve o ma ose tlji vim pi ta nji ma ima ju dvo stru ke stan dar de: s jed ne
stra ne fa vo ri zu ju ra zno li kost i in klu zi ju, a s dru ge stra ne ih ig no ri šu u za vi sno sti od si tu a-
ci je. „Broj mu sli ma na u Evrop skoj uni ji 2006. go di ne pro ce njen je na 6 mi li o na, a po sto ji
mo guć nost da zbog vi so ke go di šnje sto pe ra sta taj broj do 2014. go di ne po ra ste na 52 mi lio
na” (De ve tak 2010: 22). Si gur no je da oči gled ni je pri su stvo mu sli ma na mo že da pre ra ste
u još ve ći pro blem uko li ko ne po sto ja nje in klu zi je na sta vi da do mi ni ra nad in ter ak ci jom
iz me đu obe stra ne.
Pre ma Ha ber ma so vom mi šlje nju (2005: 145) „dis kri mi na ci ja se mo že eli mi ni sa ti […]
sa mo kroz pro ces in klu zi je ko ji je do volj no ose tljiv pre ma spe ci fič nim raz li ka ma kul turnog
mi ljea po je din ca i gru pe”. Čak i ako se slo ži mo da je ova stra te gi ja is prav na, Evro pljani
ma je te ško da pri hva te onu drugačiju Evro pu unu tar Evro pe. Do ga đa ji 11. sep tem bra,
pra će ni bom ba škim na pa di ma u Ma dri du i Lon do nu, po lju lja li su po lo žaj či ta ve mu sliman
ske di ja spo re do te me re da se či ni kao da su svi mu sli ma ni uče stvo va li u na pa di ma.
Po gre šno tu ma če nje isla ma kao glo bal ne pret nje (ili, u na šem slu ča ju, evrop ske pret nje)
na sta vi lo se i ja sno je po tvr đe no pri li kom ma sa kra u Oslu, ka da su me di ji po gre šno speku
li sa li da je Al Ka i da od go vor na za ovaj uža sni čin. Ovaj spe ci fič ni pri stup ob no vio je
88

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
se ća nje na pret hod ne na pa de Al Ka i de i pod sta kao da lje ši re nje isla mo fo bi je.
Tač no je da se mno gi Evro plja ni ose ća ju ne la god no u do di ru sa raz li či tim kul tur nim
mi lje i ma (što je ma nje oči gled no u ve li kim gra do vi ma) i ovo se ne od no si sa mo na musli
man sku di ja spo ru. No vo ši re nje Evrop ske uni je če sto do vo di u pi ta nje kom pa ti bil nost
no vih ze ma lja čla ni ca sa sta rim i nji ho vu sprem nost da se pri la go de no vo na sta lim pri lika
ma. Pa ipak, u ovom slu ča ju, od Evrop ske uni je se oče ku je da po ka že ve ću to le ran ci ju i
pru ži ve ću po dr šku, dok mu sli man ska kul tu ra osta je pro ble ma tič na. U tom smi slu, mo žemo
re ći da je mo to „uje di nje ni u raz li či to sti”, lan si ran 2000. go di ne sa ci ljem da „učvr sti
uve re nje da su Evro plja ni uje di nje ni u ra du na mi ru i pro spe ri te tu, i da mno ga raz li či ta
kul tur na na sle đa i je zi ci u Evro pi pred sta vlja ju pred nost za kon ti nent” (Ha me rijk 2010:
126), bio uspe šni ji u te o ri ji ne go u prak si. Na pri mer, kon tro verz ne ka ri ka tu re u Dan skoj
2005. go di ne in spi ri sa ne ide jom da ne ki mu sli ma ni od bi ja ju se ku la ri za ci ju i in si sti ra ju
na po seb nom uva ža va nju nji ho ve re li gi je (Ro uz 2005) pri ka za le su islam na na čin ko ji je
za ne ke bio ve o ma uvre dljiv. Osim što je iza zva la broj ne pro te ste, ova kon tro ver za je posta
vi la pi ta nje da li Evro pa vi še vo li da isme va svo ju mu sli man sku po pu la ci ju ne go da je
in te gri še (Ku ne li us i dr. 2007). Osim to ga, ne ki dru gi po stup ci u Evro pi, kao što je od lu ka
Švaj car ske da za bra ni iz grad nju mi na re ta 2009. go di ne, ili od lu ka Fran cu ske da za bra ni
bur ke u jav no sti 2010. go di ne, još vi še su do ve le u pi ta nje po li ti ku eks klu zi je i in klu zi je.
Ono što sledi iz gorenavedenog jeste da faza neophodne interakcije između muslimana
i Evropljana počiva isključivo na kompromisu. Ovaj kompromis, iako povremeno zahteva
prilagođavanje koje može biti protumačeno kao odbacivanje osnovnih elemenata nečijeg
identiteta, čini se neophodnim za uspešnu koegzistenciju. Potreba za ovakvim procesom je
već prisutna i verovatno će sve više rasti sa daljim proširivanjem Evropske unije, kada će i
broj pripadnika muslimanske populacije značajno porasti. Dok Evropska unija tvrdi da je
posvećena svojim potencijalnim članovima (Turska i zemlje zapadnog Balkana), nije jasno
kako misli da prihvati nove muslimane i izbegne moguću opasnost od izazivanja razdora
među članicama Unije i urušavanja projekta integracije. U tom smislu, Rifkin (2004: 266)
ispravno opisuje evropski san: „Evropljani žele da očuvaju i neguju svoje kulturno nasleđe,
uživaju kvalitetan život ovde i sada i stvaraju održivi svet mira u bliskoj i ne tako dalekoj budućnosti.
A, pre svega, žele da ustanove politiku zasnovanu na inkluzivnosti, tj. poštovanju
sna svakog pojedinca, što predstavlja ozbiljan izazov i za one najoptimističnije.”
zA KLJU ČAK
Ovaj rad se ba vio ne kim aspek ti ma ko ji ka rak te ri šu pri su stvo mu sli man ske di ja spore
u Evrop skoj uni ji. Po de lje na na če ti ri fa ze, in ter ak ci ja iz me đu mu sli ma na i Evro plja na
ni ka da ni je bi la jed no stav na. Od ne vi dlji ve do neo p hod ne in ter ak ci je, ono što ka rak te riše
sve če ti ri fa ze je ste ne si gur nost. U jed nom mo men tu, či ni se da je za go va ra nje ja kog
evrop skog iden ti te ta bi lo va li dan od go vor na pri su stvo mu sli ma na ko ji su se, s jed ne strane,
per ma nent no na se lja va li, ali su se, s dru ge stra ne, bo ri li pro tiv akul tu ra ci je, asi mi la ci je
i in te gra ci je u evrop skim ze mlja ma do ma ći ni ma. Lan si ra nje mo toa „uje di nje ni u raz li či-
89

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
to sti” ni je us pe lo da po vra ti iz gu blje ni zna čaj; u od re đe noj me ri us pe lo je da po no vo nagla
si po gre šnu po de lu na „nas” i „njih”, pri če mu se pod ovim obič no pod ra zu me va lo „dobri
mi” i „lo ši oni”. Kao što je dan autor ka že: „Da li će to bi ti Za pad, sa svo jim po i ma njem
te ri to ri jal nih gra ni ca, tr ži šne eko no mi je, lič ne ve ro i spo ve sti, ili pri o ri te tom in di vi du al nih
pra va? Ili će to bi ti islam, sa na gla skom na uni ver zal noj mi si ji ple men skih za jed ni ca, ko ja
tre ba da iz gra di so ci jal ni po re dak za sno van na či stom mo no te i zmu ko ji je pri ro dan za čove
čan stvo?” (Kel si 1993: 117). Me đu tim, na po li ti ča ri ma je da se usred sre de na pro ces
in klu zi je, a ne na ide je ka ko da oja ča ju evrop ski iden ti tet ko ji, na mer no ili ne, mo že da dove
de do eks klu zi je, ili čak po ja ve još ja čeg islam skog iden ti te ta u Evrop skoj uni ji. Dok ne ki
po stup ci uspe va ju da iza zo vu još ve ću isla mo fo bi ju, osta li po ku ša va ju da pre ne su ono što
mno gi evrop ski mu sli ma ni vi de kao ko smo po lit sku pri ro du isla ma i nje go vu sprem nost
da ko eg zi sti ra sa osta li ma.
LI TE RA TU RA
1. Co un cil of Euro pe. 1995. ‘The Fra me work Con ven tion for the Pro tec tion of Na ti o nal Mi no ri ti es’,
htt p: //conven tions.coe.int/ Tr ea ty/en/Trea ties /h tm l/157.htm , 10 /07/2011.
2. D ev et ak, Silvo. 2010. ‘Elimina tion of D is crimination as Foundation of Mino rities Rights i n th e EU’.
Pravo i politika, No. 2: pp .11- 32.
3. Esman, Milton J. 2009. Di as po ra s in the Contempo rar y World. Cambrid ge : P olity P re ss .
4. European Communiti es. 1973. ‘T he Copenhagen S ummit Co nf er en ce: Declaration o n European
Identity’. Bulletin of the European Communities, No. 1 2.
5. E uropean Union. 20 07 . ‘Declaratio n o n the Oc casion of the Fiftieth Anniversa ry of the Sig nat ur e o f
the T reaties o f Rom e’,
http://www.eu2007.de/en/About_the_EU/Constitutional _Treaty/BerlinerErklaerung.html, 10/05/2011.
6. Ezli, Özkan. 2007. ‘The Development of Turkish Islam in Germany’,
http://www.aicgs. org/analysis/ c/ ez li apr07.asp x, 01 /0 7/2010.
7. FRA. 2 009. ‘Eu ropean Union M inorities and Discrimination Survey. Data in Focus Report: Muslims’,
http ://fra.e uropa.eu/f raW ebsite/attach me nts/EU- MIDIS_M USLIMS _EN.pdf , 01/0 7/2011.
8. Full er, Thomas. 24 D ecember 200 2. ‘Foreign Workers Face Tur ning Tide: Bac klash in E urope’. New
York Times.
9. Habermas, Jürgen. 2005. The Inclusion of the Other: Studies in Political Theory . Cambridge: Polity Press.
10. Hamerijck, An ton. 2010. ‘Soc ial Cohesion, We lf are Recalibratio n a nd the Eu ropean Un ion,’ in M arco
Zupi and Elisenda Estruc h Puerta s , (eds.) Challeng e s of Social C ohesion in Tim es of Crisis: Euro­ La ti n
American Dialogue. M ad rid: FIIAPP and Editori al Complute ns e, pp.71- 150.
11. Hollif ield, Ja mes F. 1992 . Immigrant s, Marke ts and States: The Political Economy of Postwar Eu rope.
Cambr idge, MA: Har vard U niversity Press .
12. Joppke, C hristian. 200 9. Veil: Mirr or of I dentity. Cambridge: Polity Pr ess.
13. Kas tor ya no , Riva. 20 04. ‘Re li gion and Incorporation: Islam in Franc e and Germany’. International
Migration Review, Vol. 38, No. 3, pp.1 23 4- 1255.
14. Kelsay, J ohn. 1993. Isl am and War. Lou isville, K y : John Knox Press.
15. Kunelius, R ist o, Elis abeth Ei de, Oliver Hahn an d Ro l and Schroeder (eds). 200 7. Re ading the Mohammed
Cartoo n Co ntroversy: An Interna tional A nalysis of Press Discourses on Free Speech and Political
Spin. B ochum: P rojekt V erlag.
90

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
16. L ewis, Ber na r d. 2003. The Cr isis of Islam: Holy Wa r and Unholy Terror. London: Phoenix.
17. Parliament of the United Kingdom. 1971. ‘Immigration Act 1971’,
http://www.b ri t ishcitizen.info /IA1971. pdf, 02/07/201 1.
- ---. Pa rliament of the United Kingdom. 1962. ‘Commonwealth Immigrants Act 1962’,
http :/ /w w w.briti shcitizen.info /CIA1962.pdf , 02/0 7/ 2011.
18. Pêdziw ia tr , Ko nrad. 2007. ‘Musl ims in Eur ope : Demography and Organizations’, in Yunas Sama d and
Ka sturi Se n, (eds.) Islam in the Europe an Unio n. Oxford: Oxford Un iversity Press, pp. 26-59.
19. Rifkin, Jerem y. 2004. The European Dream. Cambrid ge: Polity Press.
20. Ros e, Flemm ing . 30 September 200 5. ‘Muham meds ansi gt [The Face of Muh ammed]’. Jylland s­ P osten.
21. Safran, W il liam. 1991. ‘Diaspor a s i n modern societies: myths of homel and and return’. Diaspora, Vol.
1. No. 1: pp.83 -99 .
S h effer, G abriel (e d). 1986. Modern Di asporas in Internat ional Politics . Lo ndon and Syd ne y: Croom
H elm.
22. Smith, Hazel. 2007. ‘Diaspora s in internati o nal conflict’ , in Haze l Smit h and Paul Stares, (eds.)
Diasporas in Conflict : Peace­ makers o r Peace ­wr eckers?. Tokyo, New York a nd Paris: United Nations
U niversity P re ss, pp.3-16.
23. Todorov, Tzve ta n. 2 01 0. The F ea r of Barbar ian s: Beyond t he Clash of Civi lizati on s. Chicago, IL: Univ
ersity o f Chicago Pres s.
24. United Nations. 1993. ‘The Vienna Declaration and Program of Action’,
http://www.u nhchr. ch /huridocda/huridoca .n sf /(symbol)/a.conf.157.23.e n, 10/ 07/ 2011.
--- -. United Nations. 1 99 2 . ‘The De cl a ration on t he Rights of Persons Belonging t o Nation al or
E thnic, Re li gi ou s or Li ng ui st i c Minorities’,
http://www.ohchr.o rg/Doc um ents/Publications/ Gui de Mi n oritie sD eclaration en.pdf, 01 /0 7/ 2011.
----. United Nations. 1976. ‘The International Covenant on Civil and Political Rights’,
http:/ /www2.o h chr .org/englis h/law/ccp r.htm, 10/0 7/ 2011.
Mus li m Diaspor a a nd Europe an Identity: The Politics of Exclusi
on and I nclusion
SUMMARY : This paper analyze s the pr esence of Mu sl ims in the Europea n Union .
It is di vided in to three s ections: the f irs t section offers a b ri ef historical
account of t he settl ement of Musli m communi ties in th e EU and the f o rmal
adv ocacy of a European i dentit y i n response to vari ous dile mm as deriving
from their pres ence, the secon d s ec tion elabora tes on what I call t he four
stage s of i nteraction, an d finally, t he th ird secti on looks more c losely at the
polit ics o f exclusion and i ncl usion. The p aper co n clu des by underlin ing that
the p resence of the Muslim diaspo ra in the EU repre se nts a growing concern
bo th for the Muslims a nd th e Europeans, an a sp ect that furthe r questio ns the
relevance of the EU’s of f ici al motto “united in dive rsity”.
KEY WORD S: Mu slim d ias pora, European Union, European identity, exclusion,
inclusion.
B.Radeljic@uel.ac.uk
91

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
UDC 316.7
Na ta ša Uro še vić
In ter di sci pli nar ni stu dij Kul tu ra i tu ri zam
Sve u či li šte Jur ja Do bri le u Pu li, Hrvatska
Kul tur ni iden ti tet,
mul ti kul tu ra li zam i
in ter kul tu ra li zam
– istar ska is ku stva
SA ŽE TAK: U ra du će se ana li zi ra ti kon cep ti kul tur nog iden ti te ta, mul ti kul tura
li zma i in ter kul tu ra li zma u kon tek stu europ skih in te gra ci ja. Na te me lju rezul
ta ta em pi rij skog is tra ži va nja, kon ci pi ra nog i pro ve de nog u okvi ru ko le gi ja
Kul tur ni iden ti tet Hr vat ske i Europ ski iden ti tet – kul tur ne i po li tič ke osno ve
na In ter di sci pli nar nom stu di ju Kul tu ra i tu ri zam pul skog Sve u či li šta, po nu dit
će se mo de li upra vlja nja kul tur nom raz li či to šću na lo kal nom, re gi o nal nom,
na ci o nal nom i me đu na rod nom ni vou. Is tra žit će se pro ce si afir mi ra nja lo kalnih
i re gi o nal nih kul tur nih iden ti te ta kao od go vor na glo ba li za ci ju kul tur nih
tren do va. Uka zat će se na mo gu će mo de le va lo ri za ci je kul tur nih spe ci fič nosti
i in ter kul tu ral ne ko mu ni ka ci je u mul ti kul tur nim sre di na ma. Na istar skom
pri mje ru ana li zi rat će mo mo guć no sti una pre đe nja kul tur nog tu ri zma i me đure
gi o nal ne kul tur ne su rad nje, te is tak nu ti raz voj ni po ten ci jal me đu na rod nih
kul tur nih po li ti ka.
KLJUČ NE RI JE ČI: kul tur ni iden ti tet, mul ti kul tu ra li zam, in ter kul tu ra li zam,
europ ske in te gra ci je, Istra.
UVOD
Važnost koncepata kulturnog identiteta, multikulturalizma i interkulturalizma aktualizirala
se u kontekstu eurointegracijskih procesa i procesa pristupanja Hrvatske i šire regije
Europskoj uniji. U radu će biti predstavljeno istraživanje provedeno u okviru kolegija
Kulturni identitet Hrvatske i Europski identitet – kulturne i političke osnove, koji se izvode
na Interdisciplinarnom studiju Kultura i turizam pulskog Sveučilišta. U okviru seminarske
92

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
i terenske nastave, korištenjem kvalitativne metodologije (anketnog upitnika s 14 pitanja,
uglavnom otvorenog tipa) studenti su, pod mentorstvom predmetne nastavnice, intervjuirali
175 građana Istre. Istražili smo stavove ispitanika prema ključnim odrednicama kulturnog
identiteta, multikulturalizma i interkulturalizma u regiji, kao i njihova razmišljanja o prednostima
i rizicima pristupanja Hrvatske Europskoj uniji. Analizirali smo i odnos nacionalnog
identiteta i globalizacijskih procesa, te istražili smatraju li naši sugrađani globalizaciju
prijetnjom ili prilikom za male kulture i nacionalne privrede. Glavni cilj našeg istraživanja
bio je istražiti samopercepciju hrvatskih građana o vrijednostima kulturnog identiteta,
uključujući mogućnosti razvoja interkulturne suradnje u regiji, kao i unapređenja imidža
države u turizmu i međunarodnim odnosima. U tom kontekstu, istražili smo nove koncepte
interkulturalizma, transkulturalizma i kozmopolitizma kao moguće alternative zatvorenim i
prevaziđenim verzijama etnocentrizma i multikulturalizma.
1.TE O RIJ SKI OKVIR: KUL TU RA, IDEN TI TET I GLO BA LI zA CI JA
Ide ja kul tu re ko jom će mo se ba vi ti u ovo me ra du uklju ču je u se bi pi ta nja vri jed nosti,
sim bo li zma, je zi ka, tra di ci je, pri pad no sti i iden ti te ta (Eagle ton 2002). Kul tu ra u do ba
glo ba li za ci je mi je nja zna če nje poj ma iden ti te ta kao traj nog, sta bil nog i ne pro mje nji vog
sred stva dru štve ne in te gra ci je po je di na ca i sku pi na. Post na ci o nal no, post kul tur no i postmo
der no sta nje i te o ri je ko je ga (re)de fi ni ra ju di na mič ki ar ti ku li ra ju kul tu ru kao otvo renu
struk tu ru za iz grad nju te melj nog (glo ba li zi ra nog) iden ti te ta kao tran sna ci o nal nog i
hi brid nog. Po tre ba za re a fir ma ci jom kul tur nog iden ti te ta ja vlja se kao lo kal ni od go vor na
glo ba li za ci ju i nje ne go spo dar ske, po li tič ke i kul tur ne po slje di ce. Glo ba li za ci ja je na ja vi la
kri zu iden ti te ta, a kri za neo li be ral nog mo de la i ide o lo gi je slo bod nog tr ži šta kon fek cij skih
iden ti tet skih op ci ja re gre siv ni po vra tak za jed ni ci kao sklo ni štu u od no su na pla ne tar ne
učin ke glo ba li za ci je. San o pri pad no sti i po tra ga za iden ti te tom u me đu vre me nu su se od
pri rod ne za da no sti pre tvo ri li u pi ta nje slo bod nog kul tu ral nog iz bo ra i vla sti te od lu ke o
pri pa da nju od re đe nom na či nu ži vo ta. Post mo der na je de kon stru i ra la mo no lo šku is ključi
vost tra di ci o nal ne tvor be iden ti te ta, ta ko da u post ko lo ni jal nom glo ba li zi ra nom svi je tu
go vo ri mo sve če šće o hi brid nim, mul ti plim, flu id nim iden ti te ti ma, pri če mu se sma tra da
svat ko ima mo guć nost sa mo stal no iza bra ti vla sti ti iden ti tet kroz pro ce se iden ti fi ka ci je s
od re đe nom dru štve nom gru pom ili sti lom ži vo ta, od no sno na či nom po tro šnje. Kul tur ni
iden ti tet kao pro jekt pri pad no sti i or ga ni za ci je ži vot nog smi sla te me lji se na slo bo di kultur
nog iz bo ra. U post mo der noj ide o lo gi ji kul tu ral nih raz li ka kul tu ra je pre u ze la je di no
što je pre o sta lo od na ci je – iden ti tet.
Bordieu neoliberalnom globalnom sustavu (koji politizira kulturu i proizvodi identitete
otpora) suprotstavlja (kao civiliziraniji model) tvorbu europskog kulturnog identiteta, koja
čuva univerzalne vrijednosti političke autonomije slobode, vrijednosti autentičnosti svake
europske nacije-države i njezinih regija, kao hibridni, postnacionalni identitet multikulturalne
Europe starih naroda i kultura nastalih migrantskim tokovima kraja 20. stoljeća. Žarko
Paić pak ukazuje: da bi se uopće moglo smisleno živjeti, komunicirati s drugim na osnovi
93

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
priznanja njegove drugotnosti kao nesvodivosti osobnog i kolektivnog identiteta u suvremenom
informacijskom društvu s vladavinom globalne kulture nužno je dvoje: konstrukcija
identiteta s onu stranu organskog podrijetla nacije iz etničkih, povijesnih korijena i kultura
prevođenja (Paić 2005: 100).
2. KUL TUR NI IDEN TI TET, IN TER KUL TU RA LI zAM I MUL TI KUL TU RA LI zAM
Kritički pogled na koncept sugerira da se kulturni identitet, kao lokalni odgovor na
globalizaciju kulturnih trendova, uvijek iznova konstruira ili „izmišlja”, odnosno zamišlja uz
pomoć pripovijesti, simbola i drugih oblika reprezentacije, temeljeći se na baznim sustavima
jezika, etniciteta, religije, baštine ili povijesti. Ovi se mehanizmi mogu pratiti u razvoju
i samodefiniciji nacionalnih država, kao i u projektu kreiranja zajedničkog europskog kulturnog
identiteta. Mogli bismo reći da je upravo takav proces diskurzivne tvorbe zajednički
u stvaranju europskog i pojedinih nacionalnih identiteta. Iako su takve kulturno-povijesne
konstrukcije imale i određenu emancipatorsku ulogu u borbi za ljudska prava i slobode i
demokraciju, često se njima pravdala i upotreba sile, genocida i rata. Naime, takav proces
totalitarnog „zamišljanja zajednice” i konstrukcije nacionalnog identiteta na temelju velikog
narativa uvijek za posljedicu i nuspojavu ima homogenizaciju i isključenje različitog i drugačijeg
kao stranog i neprijateljskog.
Opredijeliti se za jedan jedini identitet u suvremenom fluidnom svijetu, kako upozorava
Bauman, rizična je operacija. Naši preci nisu imali tu mogućnost izbora, u doba izgradnje
nacije, identitet je bio oružje borbe. Upotrebljavalo ga se u obranu manjih, lokalnih jezika,
sjećanja, običaja i navika, ali i radi homogeniziranja zajednice protiv različitih: „Identitet je
istodobno borba protiv rastakanja i fragmentacije, namjera proždiranja i u isto vrijeme čvrsto
odbijanje da se bude pojeden” (Bauman 2009: 65). Ti su modeli danas prevladani: pošto
je sudbina modernog svijeta kulturna raznolikost, etnički apsolutizam čini regresivnu crtu
kasne modernosti. U tom kontekstu, najveću opasnost predstavljaju oblici nacionalnog i
kulturnog identiteta koji svoj opstanak pokušavaju osigurati usvajanjem zatvorenih inačica
kulture ili zajednice te odbijanjem da se pozabave teškim problemima koji se javljaju pri pokušajima
da se živi s različitošću.
Povijest europskih zemalja nakon drugog svjetskog rata pokazala je da njihov ukupan
razvoj ponajviše ovisi o mogućnosti da radikalno pacificiraju svoja društva te da postanu
aktivni i sastavni dio europskih integracijskih procesa (Dragojević 1999). U tom kontekstu,
potrebno je ukazati na nekoliko ključnih pristupa konceptu kulturne različitosti, a to su
multikulturalizam, interkulturalizam, transkulturalizam i kulturni pluralizam. Pojam multikulturalizma,
koji je ušao u širu primjenu krajem šezdesetih godina, označava prvenstveno
obvezu kulturnih i obrazovnih autoriteta u definiranju politika, mjera, akcija i inicijativa
kojima se omogućava raznim kulturama da se razviju na istom ili susjednom teritoriju s
drugim kulturama unutar jedne zemlje. Multikulturalizam smo, za potrebe našeg kolegija i
istraživanja, uže definirali kao suživot više kultura u istom društvu, demografsku i kulturnu
različitost društva, bez međusobnih odnosa.
94

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
Za raz li ku od tog sta tič nog i re la tiv no za tvo re nog kon cep ta, in ter kul tu ra li zam pro matra
mo kao di na mič nu, jed na ko prav nu i kre a tiv nu raz mje nu i in ter ak ci ju me đu kul tu ra ma
ko je su svje sne svo je raz li či to sti i za jed nič kih vri jed no sti, kroz ele men te ak tiv nog di ja lo ga
me đu kul tu ra ma ko je di je le isti pro stor. Ter min je ušao u ši ru pri mje nu kra jem se damde
se tih i u osam de se tim go di na ma, pa ra lel no s di na mi zi ra njem europ skih in te gra cij skih
pro ce sa. Po što na sta je kao kri ti ka sta tič ke na ra vi mul ti kul tur nog pri stu pa, pr ven stve na zada
ća po sta je mu de fi ni ra nje po ten ci jal nih di na mič kih me đu od no sa te uza jam nog utje ca ja
raz li či tih kul tu ra, te za la ga nje za jed na ka pra va i mo guć nost di ja lo ga za sve kul tur ne gru pe
u do di ru: i autoh to nih i imi grant skih, bi lo ve ćin skih ili manj skih (Dra go je vić 1999: 82).
Pod utje ca jem pro ce sa glo ba li za ci je, ras pra va o pi ta nji ma europ skog iden ti te ta i zajed
nič kih europ skih vri jed no sti, us po sta vlja nja za jed nič kog europ skog tr ži šta te in ten zivi
ra nja me đu na rod ne su rad nje na europ skim pro jek ti ma, raz vio se kon cept tran skul tu rali
zma, ko ji se ve že za raz voj tran sna ci o nal nih kul tur nih ori jen ta ci ja i za la že za po šti va nje
naj vi ših do stig nu tih europ skih vri jed no sti i stan dar da unu tar sva kog kul tur nog me đu odno
sa i bi lo ko jeg vi da kul tur ne su rad nje. Plu ri kul tu ra li zam sva ku kul tu ru pro ma tra kao
di na mič ku cje li nu obi lje že nu plu ra li stič kim ka rak te rom (raz li či to šću sta vo va, vri jed no sti,
ar te fa ka ta i obra za ca po na ša nja), u op ćem okvi ru stro gog pri dr ža va nja de mo krat skih nače
la, pra vi la i pro ce du ra. Uka zu ju ći na po tre bu za pro pi ti va njem gra đan ske li be ral no-demo
krat ske tra di ci je, ko ja po jam na ci o nal ne dr ža ve iz vo di iz demosa (za jed ni ce rav no pravnih
gra đa na, dr ža vlja na) u od no su na mo del ko ji na ci ju shva ća kao or gan sku i po vi je snu
za jed ni cu etnosa, na še će is tra ži va nje po ka za ti da se, in zi sti ra njem na kon cep ti ma ko lektiv
nih iden ti te ta (kul tur nog, na ci o nal nog) i na nji ho vim pra vi ma, gu be iz vi da zna če nje i
gra đan ska pra va sva kog po je din ca na je din stve nost i raz li či tost bez ob zi ra na pri pa da nje
bi lo ko jem ko lek ti vi te tu.
3. ISTRA – MO DEL ODR ŽI vE MUL TI KUL TU RAL NO STI
Istarski je poluotok najsjeverniji mediteranski poluotok, morskim putem najbliži srednjoeuropskom
prostoru, rubno, granično područje, tipična transkulturalna kontaktna zona
u kojoj se kroz povijest kontinuirano susreću i pregovaraju različite kulture, liminalni
cijep koji otvara mogućnost kulturne hibridnosti, razmjene i promjene. Istru definiramo
kao multikulturni prostor mobilnih granica, karakteriziran bogatstvom međukulturnih
utjecaja. Turbulentna povijest regije pisana je na raskršću triju velikih europskih kultura
(slavenske, romanske i germanske), a politički konflikti i česte promjene granica, ekonomske
i socijalne nesigurnosti, ratovi i pošasti uzrokovali su brojne migracije i transformacije
kulturnih identiteta. Burna je prošlost ostavila brojne tragove u kolektivnoj svijesti, mentalitetima
i kulturnim identitetima: Istra je danas tako jedan od najbogatijih europskih regionalnih
muzeja, podjednako materijalne i nematerijalne baštine.
Istra je oduvijek bila prostor intenzivne komunikacije između Istoka i Zapada, Sjevera
i Juga: još od prapovijesti poluotok je bio raskršće trgovačkih putova i komunikacija iz
Mediterana prema Srednjoj Europi, odnosno u područje Panonije i obratno. Istarski polu-
95

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
otok križaju i sijeku brojne kulturno-geografske granice: na kulturnoj karti Istre susreću se,
pregovaraju i kreativno komuniciraju dominantna kulturna područja Mediterana, Srednje
Europe i Balkana, stvarajući jedinstvenu kulturu hibridnosti (Istru presijeca i sjeverna granica
masline, kao simbolički limes Mediterana).
Takvo je rubno, pogranično područje posebno senzibilizirano za promišljanje multikulturalnog
jedinstva u različitosti suvremene Europe. Imigracija „dugog trajanja” osigurala
je Istri karakterističnu kulturnu hibridnost. Možemo reći da su istarska multietničnost,
multikulturalnost, diverzitet i hibridnost, te specifični oblici (sub)regionalnih identiteta rezultat
svih tih stoljeća imigracija i interkulturalnih kontakata uz granicu. Kod stanovnika
Istre i danas su izraženi procesi regionalne identifikacije i vezanosti za zavičaj, odnosno
niže, lokalne teritorijalne jedinice (tzv. novi lokalizam).
4. ME TO DO LO GI JA IS TRA ŽI vA NJA
Istraživanje je provedeno u okviru kolegija Kulturni identitet Hrvatske, koji se od ove
akademske godine izvodi na Interdisciplinarnom studiju Kultura i turizam pulskog Sveučilišta.
Glavni cilj istraživanja bio je osposobiti studente za kritičko promišljanje lokalnih
odgovora na globalne kulturne procese, hrvatskog i europskog kulturnog identiteta, suvremenih
kulturnih politika, multikulturalizma i interkulturalizma. Primjenom kvalitativne
metodologije, u istraživanju je kao osnovni instrument korišten upitnik sa 14 pitanja,
uglavnom otvorenog tipa. Kako bi dodatno istražili i promislili temeljne koncepte usvojene
na predavanjima, studenti su, u okviru seminarske i terenske nastave, intervjuirali 175 svojih
sugrađana, uglavnom žitelja Istre. Uzorak je bio slučajan, a istraživanje anonimno. Prvi
dio upitnika odnosio se na pitanja samopercepcije, odnosno vlastitog doživljaja vrijednosti
kulturnog identiteta Hrvatske. Ispitanici su uvodno zamoljeni da definiraju koncept «kulturni
identitet Hrvatske» i da daju svoje viđenje problema. Zamoljeni su da navedu kulturne
osobitosti, elemente nematerijalne i materijalne baštine i vrednote po kojima je Hrvatska
pre po zna ta u ino zem stvu. Pi ta li smo ih i vje ru ju li da su Hr vat ska i Istra u ino zem stvu
dovoljno prepoznate po svojim kulturnim osobitostima i koje su mogućnosti unapređenja
imidža. Zamoljeni su i da navedu na što, po njihovom mišljenju, strance prvenstveno asociraju
riječi «Hrvatska», «Istra» i «Pula», te koje bi kulturne specifičnosti, simbole i prednosti
trebalo intenzivnije promovirati i komunicirati prema ciljnim skupinama u inozemstvu.
Drugi dio upitnika bio je fokusiran na konkretna pitanja multikulturalizma i interkulturalizma,
stavove oko ulaska Hrvatske u Europsku uniju, odnos kulturnog identiteta i
globalizacije i mogućnosti valorizacije i zaštite vrijednosti kulturnog identiteta u globaliziranom
svijetu. Ispitanici su zamoljeni da komentiraju modele multikulturalizma i interkulturalizma
u Hrvatskoj i Istri, da navedu mogućnosti unapređenja i konkretne primjere
iz svoje lokalne zajednice. Posebno su nas zanimala razmišljanja o odnosu vrijednosti hrvatskog
i europskog identiteta i stavovi o ulasku Hrvatske u novu ekonomsku, političku i
kulturnu zajednicu, pošto je istraživanje provedeno upravo u razdoblju koje je prethodilo
referendumu o pristupanju Hrvatske Europskoj uniji.
96

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
5. RE zUL TA TI IS TRA ŽI vA NJA
U istraživanju je sudjelovalo 175 ispitanika, od kojih većina (163 ili 93%) s prebivalištem
na području Istre. Prema dobnoj strukturi, prevladavala je populacija srednje dobi: 51% ih je
bi lo iz sku pi ne od 25 do 50 go di na, 35% uglav nom stu dent ske po pu la ci je mla đe od 25 go dina,
dok je ispitanika starijih od 50 godina bilo 14%. Prema stručnoj spremi, najviše ih, dvije
trećine (66%) sa srednjom stručnom spremom (u tu grupu ulazi većina studenata ispitanika),
a sli je de ih oni sa vi so kom struč nom spre mom (29%).
Odgovori na pitanje «Što za Vas znači pojam „kulturni identitet Hrvatske”» bili su vrlo
raznoliki: to su kulturne značajke po kojima je Hrvatska poznata u svijetu, „kulturna baština,
jezik i mentalitet ljudi”, „cjelokupna tradicija i baština jedne države kroz svu njenu povijest,
označava i vrlo bitan, zasebni kod raspoznavanja neke države u svijetu”, odnosno „nešto što
je svoj stve no sa mo na ma, na šoj ze mlji, ono či me se po no si mo i že li mo da svi to zna ju”. To je
prema mišljenju Istrana „skup specifičnosti po kojima se prepoznajemo i po kojima nas prepoznaju”,
to su i „znamenitosti koje moram posjetiti, hrana koju moram probati, nacionalni
parkovi”, odnosno „naše mjesto u svijetu, naša baština, kultura, povijest, jezik, običaji, način
života, danas i nekada”, te „multietničnost, zastupljenost svih regija u svojim običajima”, a bilo
je i duhovitih odgovora: „nešto što pokušavamo prodati sebi i strancima, a zapravo ne postoji”.
Ukratko, kulturni identitet Hrvatske je „spoj različitih i vrlo starih nasljeđa na vrlo malom
prostoru, koji se s manje ili više uspjeha sve više valoriziraju i prezentiraju nama samima i
posjetiteljima. Nemoguće ga je definirati u kratkim crtama jer se radi o različitim utjecajima
s obzirom na regije i povijest određenih regija”.
Hrvatska je, prema mišljenju naših ispitanika, u svijetu prepoznata prvenstveno po sljedećim
kulturnim osobitostima i vrednotama: na prvom mjestu su „očuvanost velikog broja
spomenika na širokom području kao dokaz dugotrajne civilizacije, različiti očuvani običaji i
tradicije, zanimljiv spoj Istoka i Zapada”, slijede „posebnosti jezika, književnosti, kulturne baštine,
tradicije, prirodnih osobitosti te kuhinje”, te „brojnost dobara i fenomena upisanih na
UNESCO-vu listu materijalne i nematerijalne svjetske baštine”, ali ipak prvenstveno po „kulturnoj
raznolikosti i različitosti mentaliteta”. Stranca će u Hrvatsku, dakle, privući u prvom redu
„Jadransko more i prekrasna obala, otoci, mediteranski gradovi (Dubrovnik, Trogir, Korčula),
prirodne ljepote (Kornati, Plitvice), gastronomija, bogata povijest i kulturni spomenici”.
Samo 17% ispitanika misli da su Hrvatska i Istra dovoljno prepoznate u inozemstvu po
svojim kulturnim osobitostima. Ostali smatraju da se imidž Hrvatske u inozemstvu još uvijek
temelji na ekološki očuvanim prirodnim resursima, suncu i moru, dok su kulturne specifičnosti
nedovoljno naglašene („godinama je imidž bio stvaran na prekrasnoj obali i čistom
moru. Po kulturi smo nedovoljno poznati, iako se zadnjih nekoliko godina drastično povećao
interes za kulturni turizam koji pruža nebrojene mogućnosti u smislu razotkrivanja Hrvatske”),
te da postoje još uvijek velike mogućnosti unapređenja imidža, prvenstveno kvalitetnijom
promocijom u inozemstvu i agresivnijim multimedijalnim nastupom: „Prvo je potrebno
povećati vidljivost na internetu i socijalnim mrežama, zatim unaprijediti ponudu i povećati
svijest o vrijednosti baštine kod lokalnog stanovništva i vlasti”.
97

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
Zamoljeni da navedu na što, po njihovom mišljenju, strance prvenstveno asocira riječ
«Hrvatska», ispitanici najčešće spominju ljepotu i bogatstvo prirodne i kulturne baštine i
posebno navode formulu „vrhunski sportaši, prekrasna priroda i čisto more”, od čega su
„predivna obala, očuvana priroda i Jadransko more” prva asocijacija čak polovine ispitanika.
Nogomet i sport općenito spominje kao prvu asocijaciju 17% ispitanika, a česte su (kod 22%
ispitanika) i asocijacije vezane za domovinski rat, Balkan i bivšu Jugoslaviju („balkanska, u
značenju: pomalo egzotična i zaostala zemlja koja je nedavno prošla kroz rat, a koju su obišli
mnogi poznanici i vratili se iznenađeni i oduševljeni”). Tek petina ispitanika kao prvu
asocijaciju navodi vrijednosti kulturne baštine i identiteta (kulturni spomenici, Dubrovnik,
Plitvička jezera, Brijuni, gastronomija). Riječ «Istra» pak prvenstveno ih asocira na vrhunski
gastronomski doživljaj (čak 54% ispitanika): tartufi, pršut, maslinovo ulje i vino su pojmovi
koji se najčešće ponavljaju. Slijede prirodne ljepote, pitomost krajolika i čistoća mora (31%),
dok kulturne osobitosti (kulturna baština, povijest, živopisni gradići) na prvo mjesto stavlja
tek 17% ispitanika. Asocijacije na spomen riječi «Pula» su puno ujednačenije: kod čak 70%
ispitanika prva asocijacija je amfiteatar, popularna Arena, dok ih 95% navodi antičku spomeničku
baštinu i prateće festivale (prvenstveno Pula Film Festival), iz čega možemo zaključiti
da Puljani i Istrani Arenu doživljavaju kao ikonički simbol Pule kao grada obilježenog
antičkom baštinom i oživljenog brojnim festivalskim manifestacijama.
Upitani da navedu kulturne specifičnosti, vrijednosti i simbole koje bi Hrvatska trebala
intenzivnije promovirati i komunicirati prema ciljnim tržištima, ističu prvenstveno „bogatstvo
multinacionalne, svjetske baštine; jedinstvene kulturne elemente: glagoljaška kultura,
jezici i pisma, elemente kulturnog zajedništva s europskim kulturama, antifašizam, suvremene,
kreativne interpretacije baštine”. Isto tako, podsjećaju da je „Hrvatska bila u sastavu
mnogih država i postoji velika regionalna različitost pa bi svaka regija trebala promovirati
neke svoje specifičnosti”, dakle „regionalnu raznolikost, jezičnu, folklornu i gastronomsku”...
Na pi ta nje je su li u Is tri i Hr vat skoj za ži vje li kon cep ti mul ti kul tu ra li zma i in ter kultu
ra li zma, te ko je su mo guć no sti una pre đe nja, is pi ta ni ci od go va ra ju: „Još uvi jek ne dovolj
no, una pre đe nje je mo gu će pr ven stve no kroz cje lo vi ti su stav od go ja i obra zo va nja u
Europ skoj uni ji”. Sma tra ju i da „Istra je naj bo lji pri mjer mul ti kul tu ra li zma, kao i sva rub na
pod ruč ja. Ci je la Hr vat ska je iz ra zi to mul ti kul tu ral na zbog svo je bur ne po vi je sti. Naj bo lji
mo de li su ži vo ta su Pu la i Istra, kao pri mjer su ži vo ta ma nji na i bor be za oču va nje sva či jeg
kul tur nog iden ti te ta”. Mul ti kul tu ra li zam je za ži vio u svim istar skim sre di na ma: „Ima mo
dvo je zič nost u go vo ru i pi smu, ima mo ma njin ske za jed ni ce ko je odr ža va ju svo je kul turne
ma ni fe sta ci je i ta ko se pre zen ti ra ju, kon kret no u La bi nu ima mo bo šnjač ku za jed ni cu,
za jed ni cu Ta li ja na, za jed ni cu Slo ve na ca”. Kao po zi tiv ni pri mje ri su ži vo ta i nje go va nja kultur
nih spe ci fič no sti is ti ču se Pu la i Ro vinj, Ga li ža na, Vod njan, Ši šan i Pe roj. Dio is pi ta ni ka
upo zo ra va na ne do volj nu to le ran ci ju i pred ra su de pre ma raz li či tim kul tu ra ma i ma njina
ma, na po dje le pre ma vjer skim i kul tu ro lo škim raz li ka ma, kao i na ne ga tiv ne po slje dice
ne dav nog ra ta. Uka zu ju i na mo guć nost pro mi šlja nja gra đan ske al ter na ti ve na su prot
pre vla da va ju ćoj na ci o nal noj kon cep ci ji. Za klju čak je da je da le ko naj bo lja si tu a ci ja u Is tri,
98

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
gdje „po sto ji su ži vot ra znih kul tu ra i re li gi ja, i mo guć nost po ha đa nja te ča je va i ško la na
ra znim je zi ci ma, po sto je za jed ni ce ra znih na ro da, kon kre tan pri mjer je raz gra nat su stav
vr ti ća, osnov nih i sred njih ško la u Is tri”.
Vr lo su za ni mlji vi bi li i od go vo ri na pi ta nje o pred sto je ćem pri stu pa nju Hr vat ske
Europ skoj uni ji: za ula zak u za jed ni cu europ skih na ro da iz ja sni lo se 54% is pi ta ni ka, protiv
ih je bi lo 33%, a neo d luč nih je bi lo 13%. Is pi ta ni ci su se iz ja sni li za pri stu pa nje prven
stve no za to jer „vje ru ju da će se una pri je di ti kva li te ta ži vo ta i da će za ži vje ti europ ske
ci vi li za cij ske vri jed no sti”, jer će se „otvo ri ti vi še mo guć no sti za sve, per spek ti va za mla de,
za rad i stu di ra nje”, te „zbog mo guć no sti fi nan ci ra nja iz EU fon do va”. Iako je dio is pi ta ni ka
pri lič no skep ti čan zbog ak tu al ne kri ze, ve ći na ih vje ru je da će im se u Europ skoj uni ji pobolj
ša ti uvje ti ži vo ta, a i „tu ri zam bi bio uspje šni ji, obra zo va nje, zdrav stvo, in fra struk tu ra
bi bi li kva li tet ni ji”. Za klju čak je da u glo ba li zi ra nom svi je tu „kao ma la ze mlja ne mo že mo
osta ti izo li ra ni i op sta ti sa mo stal no”. Na ovo se na do ve zu je i slje de će pi ta nje o od no su kultur
nog iden ti te ta i glo ba li za ci je: ot pri li ke po lo vi na is pi ta ni ka glo ba li za ci ju do ži vlja va kao
pri jet nju za iden ti tet ma lih ze ma lja, dok osta li sma tra ju da ju se mo že i is ko ri sti ti za promo
ci ju vla sti tih oso bi to sti i iden ti te ta: „Glo ba li za ci ja uni fi ci ra vri jed no sti i na me će stra ne
kul tur ne mo de le. S dru ge stra ne ima i pred no sti jer omo gu ća va in ten ziv ni ju ko mu ni kaci
ju, umre ža va nje i do stup nost in for ma ci ja”. Is tra ni da kle sma tra ju da glo ba li za ci ja mo že
ima ti i po zi ti van uči nak na pro mi ca nje kul tur nog iden ti te ta, „što do ka zu ju i su vre me ni
tren do vi, pre ma ko ji ma se ci je ni sve što je iz vor no, autoh to no i je din stve no”.
Za ključ no, na pi ta nje ka ko Istra i Hr vat ska mo gu naj bo lje za šti ti ti, va lo ri zi ra ti i promo
vi ra ti svoj kul tur ni iden ti tet u glo ba li zi ra nom svi je tu, ve ći na se slo ži la da je po treb no
ulo ži ti pod jed na ki trud u kva li tet nu pro mo ci ju (34%), edu ka ci ju i in for mi ra nje o vri jedno
sti ma iden ti te ta (32%), za šti tu i va lo ri za ci ju vri jed no sti ba šti ne (31%), te me đu na rodnu
su rad nju i pro jek te (3%): „Pr vo mo ra mo sa mi bi ti do bro in for mi ra ni o vri jed no sti ma
vla sti te kul tu re (i po što va ti tu đe). Za tim ih mo ra mo na pra vi na čin pre zen ti ra ti, za šti ti ti i
va lo ri zi ra ti u mu ze ji ma i na in ter ne tu. Umre ži ti se u me đu na rod ne pro jek te i pro mi šlja ti
vla sti tu kul tu ru na su vre me ne na či ne”. Is tra ni za klju ču ju: „Ako smo se vi še od ti su ću godi
na uspje li bo ri ti sa ra znim po ku ša ji ma asi mi la ci ja, u pu no go rim uvje ti ma, vje ru jem da
će mo us pje ti i da nas po što va ti tu đe ali uvi jek vo lje ti i ču va ti svo je”.
ZA KLJU ČAK
Provedeno istraživanje pokazalo je moduse na koje Istrani promišljaju koncepte kulturnog
identiteta, multikulturalizma i interkulturalizma u aktualnom kontekstu europskih
integracija i globalizacije. Ukazali smo na ključne aspekte samopercepcije kulturnog identiteta
i moguće modele upravljanja kulturnom različitošću na lokalnom, regionalnom, nacionalnom
i međunarodnom nivou. Analiza je pokazala da su koncepti multikulturalizma i
interkulturnog dijaloga zaživjeli u Hrvatskoj i posebno u Istri kao specifičnoj graničnoj zoni
koju smo promatrali i kao model održive multikulturalnosti. Ukazali smo ujedno na moguće
modele valorizacije kulturnih specifičnosti i interkulturalne komunikacije u multikultur-
99

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
nim sredinama poput Istre. Na istarskom primjeru istražili smo i mogućnosti unapređenja
kulturnog turizma i međuregionalne kulturne suradnje, te istaknuli razvojni potencijal međunarodnih
kulturnih politika. Vjerujemo da bi istarska iskustva i promišljanja regionalnog,
nacionalnog i europskog identiteta mogla biti zanimljiva i susjednim zajednicama koje također
u procesu pristupanja europskim integracijama prolaze slične tranzicijske procese.
LI TE RA TU RA
1. Bu dak, N., Ka tu na rić, V. (ur.) (2010): Hr vat ski na ci o nal ni iden ti tet u glo ba li zi ra ju ćem svi je tu. Zagreb.
2. Bo ur di eu, Pi er re (2000): „Iza ći iz neo li be ra li zma”, Europ ski gla snik, br. 5/2000.
3. Ca stells, Ma nuel (2002): Moć identiteta. Za greb: Gol den mar ke ting.
4. Dra go je vić, Sa njin (1999): „Mul ti kul tu ra li zam, in ter kul tu ra li zam, tran skul tu ra li zam, plu ri kul tu ra lizam:
su prot sta vlje ni ili na do pu nju ju ći kon cep ti”, u: Ča čić-Kum pes, Ja dran ka (ur.): Kul tu ra, et nič nost,
identitet. Zagreb.
5. Daun A, Jan son S. (2004): Euro plja ni: kul tu ra i iden ti tet. Za greb: Je sen ski i Turk.
6. Eagle ton, Te rry (2002): Ide ja kul tu re. Za greb: Na kla da Je sen ski i Turk.
7. Je lin čić, Da ni e la An ge li na: Kul tu ra, tu ri zam, in ter kul tu ra li zam. Za greb: Me an dar me dia, 2010.
8. Me žna rić, Sil va (ur.) (2002): Et nič nost i sta bil nost Euro pe u 21. sto lje ću. Zagreb.
9. Mi ni star stvo kul tu re (2003): Hr vat ska u 21. sto lje ću. Stra te gi ja kul tur nog raz vit ka. Zagreb.
10. Pa ić, Žar ko (2005): Kul tu ra kao no va ide o lo gi ja. Za greb: An ti bar ba rus.
11. Sko ko, Bo žo (2009): Hr vat ska – iden ti tet, imidž i pro mo ci ja. Za greb: Škol ska knji ga.
12. Švob Đo kić, Na da (ur.) (2010): Kultura – multikultura. Za greb: Je sen ski i Turk.
Cul tu ral Iden tity, Mul ti cul tu ra lism
and In ter cul tu ra lism – Is trian Ex pe ri en ces
SUM MARY: The pa per will analyze the con cepts of cul tu ral iden tity, mul ti cultu
ra lism and in ter cul tu ra lism in the con text of Euro pean in te gra tion. It will
al so de ve lop mo dels of cul tu ral di ver sity ma na ge ment at the lo cal, re gi o nal,
na ti o nal and in ter na ti o nal le vel. Our pa per is ba sed on the fi eld re se arch conduc
ted in the fra me work of the co ur ses: Cul tu ral Iden tity of Cro a tia and European
Iden tity – Cul tu ral and Po li ti cal Gro unds at the In ter di sci pli nary Study
Pro gram me of Cul tu re and To u rism at the Uni ver sity of Pu la, Cro a tia. We will
ex plo re the pro ces ses of af fir ma tion of the lo cal and re gi o nal cul tu ral iden titi
es as a re spon se to the glo ba li za tion of cul tu ral trends. We will al so in di ca te
pos si ble mo dels of the va lo ri za tion of cul tu ral spe ci fi ti es and in ter cul tu ral
com mu ni ca tion in mul ti cul tu ral en vi ron ments. Using the Is trian ex pe ri en ces,
we will analyze pos si bi li ti es to pro mo te cul tu ral to u rism and in ter re gi o nal
cul tu ral co o pe ra tion, and thus hig hlight the de ve lop ment po ten tial of crosscul
tu ral and in ter na ti o nal cul tu ral po li ci es.
KEY WORDS: cul tu ral iden tity, mul ti cul tu ra lism, in ter cul tu ra lism, Euro pean inte
gra tion, Is tria
nurosev@unipu.hr
100

101
fotografija: Arnd Dewald

fotografija: Arnd Dewald
102

103
fotografija: Arnd Dewald

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
UDC 81‘255.4
Sa mjuel Ba ba tun de Mo ru va von (Sa muel Ba ba tun de Mo ru wa won)
Uni ver zi tet Ado Eki ti
Ado Eki ti, Ni ge ri ja
Po na vlja nja u fran cu skom
pre vo du Mi še la Li njia ro ma na
Svet ko ji ne sta je
auto ra Či nua Ače be
SA ŽE TAK: Po ja va i pre vod fi gu re po na vlja nja ve o ma su va žni u pro ce su prevo
đe nja i da ju uvid u prak tič nu pri me nu pre vo di lač kih po ja va. Ro man Či nua
Ače bea (Chi nua Ac he be) Svet ko ji ne sta je vr hu nac je po na vlja nja na svom jezi
ku. Pre vod Mi še la Li njia (Mic hel Ligny) na fran cu ski je zik de lo je svo je vr sne
sme lo sti. Ovaj rad ana li zi ra pre vod po na vlja nja, ko ja su po sma tra na kao deo
in ven ta ra ko mič nih, mu zič kih, sim bo lič kih i estet skih sred stva u fran cu skom
pre vo du knji ge Svet ko ji ne sta je. Ana li zu raz li či tih tre ti ra nja fi gu re po na vljanja
u ro ma nu Svet ko ji ne sta je pod u pi ru pri me ri pre u ze ti iz ori gi na la i pre voda.
U ra du se za klju ču je da, ako pre vod po na vlja nja tre ba da bu de ne što vi še
od pu kog pre no še nja smi sle nih in for ma ci ja, nji hov pre vod u cilj nom je zi ku i
kul tu ri mo ra da od ra ža va mu zič ke, ko mič ne, estet ske, lin gvi stič ke i kul tu rolo
ške sli ke u cilj nom tek stu.
KLJUČ NE RE ČI: pre vod po na vlja nja, pre vod pe sa ma, za me na za po na vlja nja,
je zik, kul tu ra.
1. Uvod
U knji žev nim tek sto vi ma pre vod po na vlja nja pred sta vlja skup pre vo di lač kih normi
ko je pre vo di lac sve sno ili ne sve sno pri me nju je. Po na vlja nje re flek tu je od nos iz me đu
tek stu al nih i in ter tek stu al nih od no sa, tj. od nos iz me đu ade kvat no sti i pri hva tlji vo sti u
knji žev nom tek stu. Po na vlja nja mo gu ima ti ne ko li ko funk ci ja u za vi sno sti od žan ra, tipa
tek sta, auto ra i isto rij skog pe ri o da ko me tekst pri pa da. U dra mi i po e zi ji ona mo gu
ima ti ulo gu ko mič nog sred stva. Ne mo že se do volj no is ta ći nji ho va va žnost u na rod nim
104

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
pri ča ma, le gen da ma, mi to lo gi ja ma i iz re ka ma, gde slu že kao op šti re fe rent ni okvir. Po navlja
nja ima ju ši rok di ja pa zon pri me ne i u po e zi ji gde mo gu ima ti funk ci ju mu zič kih, temat
skih, sim bo lič kih sred sta va, kao i „hip no tič kih”, re li gi o znih ele me na ta u sve tim tek stovi
ma. Ona ta ko đe vr še slu žbu ozna či va ča ko ji pot po ma žu pre po zna va nje re či i olak ša va ju
pro ces pam će nja. Po na vlja nja ob u hva ta ju pa ra le li zme, ko ji se če sto ja vlja ju u iz re ka ma, i
„pred sta vlja ju de fi ni šu će svoj stvo na sta lo ra zno li kim oda bi ri ma ka ko sin tak sič kih ta ko i
lek sič kih sred sta va” (His ham 2001: 217).
Po na vlja nje zvu ka, sin tak se i zna če nja glav no je sred stvo ko jim se pod sti če ak tiv no
uče stvo va nje i an ga žo va nje slu ša o ca i či ta o ca. Po na vlja nja ključ nih struk tu ra ima ju za cilj
da pot cr ta ju od re đe nu tač ku gle di šta, ali na na čin ko ji uklju ču je či ta o ca ili slu ša o ca da ju ći
mu što ne po sred ni ju i kre a tiv ni ju ulo gu. Ovo stil sko sred stvo je pa žlji vo uob li če no, ta ko
da po ve zu je tekst u ko he rent nu ce li nu, i u nje mu pred sta vlja ko he zi o nu nit (ibid. 217).
Po na vlja nja ta ko đe mo gu da ima ju sti mu la tiv nu i mo ti va ci o nu funk ci ju u raz go vo ri ma,
rad nja ma i od go vo ri ma. Naj če šće fi gu ri ra ju kao ključ ni ele men ti za či ta nje i raz u me va nje
tek sta. U knji žev nim pre vo di ma po na vlja nja se mo gu ili pre ve sti ili iz be ći.
Ovaj rad ana li zi ra pri me re po na vlja nja u Mi šel Li nji je vom pre vo du na fran cu ski jezik
ro ma na Či nua Ače bea Svet ko ji ne sta je, ko ji na fran cu skom gla si Le Mon de s’e f on dre.
Na či njen je po ku šaj da se opi še ulo ga po na vlja nja i stil skih nor mi ko ji ne kon gru i ra ju sa
upotrebom ponavljanja u romanu Svet ko ji ne sta je. Jed na od do sled nih i kru tih pre vo dilač
kih nor mi je ste ka ko iz be ći pre vo đe nje po na vlja nja u knji žev nim tek sto vi ma ka da mani
fe sto va nje tih nor mi ni je ni lo gič no ni sve sno. Či ni se da je za zi ra nje od po na vlja nja u
spre zi sa du bo ko uko re nje nom po tre bom za is ti ca njem bo gat stva reč ni ka, na sle đe nom od
pret hod nih ge ne ra ci ja ko je su se stro go pri dr ža va le pra vi la nor ma tiv ne sti li sti ke, a ko je je
sa da iz u zet no te ško is ko re ni ti (Nit sa Ben-Ari 1998).
Či nua Ače be, knji žev nik ko ji pi še o Ig bo kul tu ri, ima ja ku aver zi ju pre ma po na vljanji
ma, i to ne sa mo pre ma po na vlja nji ma istih re či već i pre ma po na vlja nji ma re či istog
po re kla. Po sto je dva na či na na ko je se mo gu po sma tra ti po na vlja nja u knji žev nom tek stu.
Mo gu se iz o sta vi ti ili za o bi ći upo tre bom si no ni ma. Ci tat Nit se Ben-Ari ja (1998):
Po na vlja nja mo že mo za me ni ti na ne ko li ko na či na, po čev ši od
za me ne od re đe nog seg men ta nje go vom va ri ja ci jom do upo tre be
si no nim nog iz ra za, me đu tim, ka da se jed nom za me ne, re zul tat
je uvek isti: zbog do mi nant no sti nor me sva ka tek ste ma pre la zi
u re per to a re mu. Do sled nost i nad moć nost nor me ogle da se u
či nje ni ci da ona ni ka da ne za o bi la zi ni je dan tekst: ova po ja va
je pod jed na ko ras pro stra nje na u kla sič nim knji žev nim tek stovi
ma, gde po što va nje pre ma po lo ža ju pi sca u iz vor nom je zi ku
te o ret ski mo že da uti če na što ver ni je pre no še nje tek stu al nih odno
sa tek stu al nim sred stvi ma […] ver nost ori gi na lu tre ba lo bi da
po spe ši ade kvat nost.
105

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
Prema gorenavedenom, ponavljanja se smatraju univerzalnom pojavom u književnim
tekstovima. Ono o čemu prevodilac treba da vodi računa je adekvatnost i prihvatljivost ponavljanja
u ciljnom jeziku i ciljnoj kulturi.
2. MI šel LI NJI kao (ko)stvA RA LAC TEK STA ČI NUA AČE BEA
Ako prevod posmatramo kao komunikativnu i interaktivnu lingvističku radnju, uloga Mišela
Linjija kao prevodioca Činua Ačebeovog teksta izmešta se u prvi plan, jer je odlučujući
faktor u odabiru metode originalnog teksta. Mišel Linji se u svom prevodu figure ponavljanja
i poetičkog diskursa izvornog autora odlučio za veoma efektnu strategiju, koristeći se između
ostalog književnim i slobodnim prevodilačkim strategijama. Kod funkcionalnog pristupa
prevođenju, akcenat je na kreiranju teksta na ciljnom jeziku kao i činjenici da ciljni tekst treba
da odgovori na očekivanja ciljne čitalačke publike i tekstualnim zahtevima ciljne kulture (Jakob
son 1993; Ne u bert 1985: 18; Ne u bert i Ste e ve 1992; 7, Snell-Hornby, Ho nig, Kus sma aul i
Schmidt 1998: 58–60; Vincze 2004: 29). Zbog komunikativne prirode samog prevoda, treba ponovo
pažljivo analizirati stvaralački aspekt Linjijevog prevoda Činua Ačebea. Međutim, tokom
prevođenja Ačebeovog teksta, ciljni tekst je proistekao na osnovu teksta na izvornom jeziku.
Možemo se zapitati da li ovo podrazumeva produkciju ili pak možda reprodukciju teksta.
S obzirom na kompleksnost prevodilačkog procesa, Linjijevo prevođenje romana Svet ko ji nestaje
na francuski jezik ne možemo smatrati sekundarnim u odnosu na stvaranje teksta. Kako
prevod funkcioniše kao nezavisan, autonoman tekst, od Linjija se očekuje da proizvede funkcionalni,
„prirodni” tekst koji se ne razlikuje od originala (William 2005: 124). Ovo povlači za
sobom i pomeranje fokusa sa stvaranja originalnog teksta na stvaranje ciljnog teksta. Zato se
prevodilac smatra „autorom” ciljnog teksta (Jakobson 1993: 157). Prevodilac u toku prevođenja
polazi od izvornog teksta i preoblikuje ga u drugi tekst. Ovaj proces sjedinjuje produkciju i
reprodukciju teksta. Na čin Linjijevog prevođenja gleda se kao na reprodukovanje teksta jer se
odnosi na nešto što je prethodno proizvedeno. Istovremeno, to je i stvaralački rad, prevodilac
u raznim aspektima koristi svoju kreativnost tokom procesa prevođenja. Krisztina K. (2008) i
Englund D. (2005: 25–26) navode sledeća razmišljanja na temu prevodilačkog stvaranja teksta:
Proces generisanja teksta pri prevođenju koji se ogleda u zapisivanju
prevedenog teksta razlikuje se u najmanje jednom aspektu od
procesa generisanja teksta pri jednojezičnom pisanju. U prevođe
nju, te me za tekst i sa dr žaj, kao i mno gi struk tur ni aspek ti kako
celokupnog teksta tako i na nivou rečenice, oblikuju se prema
dru gom tek stu, iz vor nom tek stu, ume sto da ih pi sac sam stva ra
oslanjajući se na temu spisateljskog zadatka. Međutim, postoje i
određene sličnosti u pogledu opštih kognitivnih procesa. Na primer,
to su smenjivanje između automatskog procesuiranja i problemskog
rešavanja i lingvistički nivoi ili aspekti koji se obrađuju.
106

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
U ko joj me ri pre vod mo že mo sma tra ti stva ra lač kom de lat no šću za vi si od svr he i
funk ci je pre vo da, kao i od žan ra i ti pa da tog tek sta. Svr ha pre vo da mo že bi ti po li tič ka ili
hu ma na. Oči gled no je da je sva ki po je di nač ni aspekt svr he pre vo da sa stav ni deo sva ke
kul tu re, iz če ga sle di da je osnov na ulo ga pre vo da, kao iz me đu osta log i je zi ka, kul tur na
raz me na. Pre vo di o cu će pri oda bi ru re le vant ne pre vo di lač ke teh ni ke iz u zet no po mo ći
ako pret hod no po ku ša da uoči ra zno li ka zna če nja ra znih tek sto va isto vre me no ima ju ći
na umu svr hu pre vo da, jer je ona glav ni prin cip ko jim se vo di mo ka da je pre vod zna če nja
tek sta u pi ta nju.
Po sma tra ju ći pri ro du stva ra nja pre ve de nog tek sta iz funk ci o nal ne per spek ti ve, za
pre vo đe nje se mo že re ći da je pro duk tiv na i re pro duk tiv na de lat nost pro men lji ve di na mike
(Károly 2007). Po stav ka pro duk tiv nih i re pro duk tiv nih pre vo di lač kih za da ta ka za vi si
od žan ra tek sta, na me re i funk ci je pre vo da. Ta ko je stva ra nje pre vo da po ste pe ni pro ces
ko ji raz li ku je do slo van pre vod, pu ko re pro du ko va nje i ne kre a ti van pre vod (Károly 2008).
Pre ma to me, u slu ča ju pre vo di o ca Či nua Ače be o vog ro ma na, nje go vi pro duk tiv ni i re produk
tiv ni za da ci su re la tiv ni poj mo vi. U kon tek stu se dam stan dar da tek stu al no sti ko je su
po stu li ra li De Bo gran de i Dre sler (de Be a u gran de i Dres sler 1981), Kla u di (Klaudy 2006)
pre po zna je sle de će tri fa ze u pre vo đe nju kao glav ni za da tak pre vo di o ca: uoča va nje, prenos
i stva ra nje na cilj nom je zi ku. De Bo gran de i Dre sler (1981: 3) dr že da tek sto vi mo ra ju
za do vo lji ti od re đe ne „stan dar de tek stu al no sti” da bi tekst bio ko mu ni ka ti van. Pre ma De
Bo gran de o voj de fi ni ci ji (1980: 17) tek stu al nost se od no si na sta tus lin gvi stič kog en ti te ta ili
kon fi gu ra ci je en ti te ta kao tek sta na pri rod nom je zi ku. De Bo gran de i Dre sler (1981) da ju
se dam stan dar da re le vant nih za pro ces pre vo đe nja: ko he zi ja, ko he rent nost, in ten ci o nalnost,
pri hva tlji vost, in for ma tiv nost, si tu a ci o nost i in ter tek stu al nost. Ko he zi ja se ne od no si
sa mo na gra ma tič ku struk tu ru re če ni ca i kla u za, već i na kon kret ne me đu re če nič ne odno
se ko je gra de ele men ti tek sta, kao što su za me na, elip sa, alu zi ja i po na vlja nja. Od pome
nu tih ko he ziv nih ve za, sa mo će po na vlja nje bi ti raz ma tra no i ana li zi ra no u Li nji je vom
prevodu romana Svet ko ji ne sta je auto ra Či nua Ače bea.
3. PRE vod PO NA vLJA NJA u RO MA NU Svet ko ji ne Sta je
Či nua Ače be ko ri sti po na vlja nja u svom pri po ved nom tek stu. Raz mo tri mo ne ka od
po na vlja nja i nji ho ve pre vo de u cilj nom tek stu.
a. Go-di-di-go-di-go. Go-di-di-go-di-go […] Dim! Dim, Dim,
gr meo je top u raz ma ci ma. Di-di-go-di-di-go plo vi lo je noć nim
va zdu hom pre op te reć no po ru ka ma […]. Po če lo je ime no vanjem
kla na: Umu o fia Obo do di ke, „ze mlja hra brih”: Umu o fia
Obo do di ke! Umu o fia Obo do di ke, Umu o fia Obo do di ke! Pona
vlja lo je tu fra zu bez pre stan ka… (str. 84)
Go-di-di-go-di-go. Go-di-di-go-di-go […] Dim! Dim, Dim, ton nait
le caon par in ter vals. Di-di-go-di-di-go flot ta it dans l’air noc tur ne
107

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
chargé de mes sa ges. Il commençait par nom mer le clan: Umu o fia
Obodo dike, “la terre des braves” Umuofia Obodo dike! Umuofia
Obo do di ke! Il répéta it sans ces se cet te phra se… (pp.147–148)
Go re na ve de no po na vlja nje je raz go vor iz me đu Ekve i kla na, mu zič kog dr ve nog instru
men ta, a nje go va ulo ga je da uči ni raz go vor što uver lji vi jim. Ta ko đe, po na vlja nje nagla
ša va raz li ku iz me đu ju na ka Ono kva i osta lih li ko va u tek stu. Mi šel Li nji jev pre vod ovih
po na vlja nja je ade kva tan i pri hva tljiv jer po bu đu je emo ci je kod cilj nog či ta o ca. Nje go va
ulo ga, kao i ulo ga Ače be o vog pre vo di o ca, ve o ma je slo že na. On vr ši pro me nu ko do va izme
đu dva raz li či ta je zi ka, od no sno, ig bo je zi ka i en gle skog je zi ka pre ne go što po na vlja nja
pre ve de na fran cu ski. Za hva lju ju ći tru du pre vo di o ca, cilj nom či ta o cu je pro ši ren ho rizont,
a cilj ni je zik, i kul tu ra i je zik obo ga će ni su u cilj nom je zi ku i kul tu ri.
Mi šel Li nji jev pre vod knji ge Svet koji nestaje istu pa iz sen ke u pr vi plan i od ne vi dlji ve
se ne po sta je vi dljiv su bjekt, jer obo ga ću je zna nje cilj nog či ta o ca o ig bo je zi ku i so ci o kul turi.
To je za slu ga kre a tiv nog po du hva ta Mi še la Li nji ja kao Ače be o vog pre vo di o ca. Iz ovog
se mo že za klju či ti da nje go va ulo ga vi še ni je u in fe ri or nom po lo ža ju u od no su na ulo gu
auto ra ori gi na la, već se sma tra kre a tiv nim de lom. Pre vod go re na ve de nih re či upu ću je na
po vra tak iz gu blje ne su bjek tiv no sti pre vo di o ca i nje go ve mo ći pri od lu či va nju u pro ce su
pre no sa zna če nja, kao i nje go vog uče šća u stva ra nju knji žev nog tek sta na cilj nom je zi ku.
Nje gov pre nos go re na ve de nih re či sa mo po tvr đu je da Mi šel Li nji ni je sa mo pa siv ni pri malac
iz vor nog tek sta, već ak ti van i kre a ti van uče snik u for mi ra nju zna če nja.
Ne mo že mo ni ka ko odvo ji ti Mi še la Li nji ja od struk tu re nje go vog raz u me va nja slo ženog
in ter ak tiv nog pro ce sa sa tek stom. Pre vo di lac ne sum nji vo uči ta va svo ja uve re nja, isku
stva i sta vo ve to kom ob ra de već na ve de nih tek sto va, ta ko da nje gov pre vod u od re đe noj
me ri od ra ža va nje go ve lin gvi stič ke, kul tur ne i psi ho lo ške po gle de bez ob zi ra na nje go vu
ulo gu objek tiv nog in ter kul tu ral nog i in ter lin gvi stič kog po sred ni ka i stva ra o ca cilj nog teksta
u no vom kul tu ro lo škom i lin gvi stič kom si ste mu.
Šta se do go di lo? upita Okonkvo. Da li po zna ješ Og bu e fi Ndu lue?
upita Ofoedu. Og bu e fi Ndu lue iz se la Ire, re ko še u glas Okon kvo
i Obe ri ka. Umro je ju tros, re če Ofo e du […].To je ja ko čud no, re če
Okon kvo […] Ni sam to znao, re če Okon kvo […] i sum nji ča vo
od mah nu gla vom […] Okon kvo ni je bio čo vek od mi sli već od
ak ci je. (str. 47–48)
Qu’est-ce qui est ar rivé? De man da Okonk wo. Connaissez-vous
Og bu e fi Ndulue? De man da Ofo e du. Og bu e fi Ndu lue du vil la ge
d’Ire, di rent en sem ble Okonk wo et Obi e ri ka. Il est mort ce matin,
dit Ofo e du […] c’est très étran ge en vérité, dit Okonk wo […].
J’ignorais cela, dit Okonk wo […]. Okonk wo hoc ha la tête d’un
air de do u te. […] Okonk wo n’éta it pas un hom me de réfle xi on
ma is d’ac tion. (pp. 84–85)
108

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
Glav ni fo kus go re na ve de nih po na vlja nja je čin ime no va nja. U da tom tek stu po na vljanje
ime na Okon kvo pred sta vlja deo sku pa i pre vo di lač ke nor me ko ja sve sno ili ne sve sno
uti če na pre vo di o ca. Pre vod ju na ko vog ime na u ovom tek stu da je op šti re fe rent ni okvir.
Pre vo di o cu to, me đu tim, ne pred sta vlja ni ka kav pro blem. Sna žna sim bo li ka ovog ime na
le ži u nje go vom di stink tiv nom ozna ča va nju ce lo kup ne ka rak te ri za ci je u iz vor nom tek stu.
Pre vod ovih ime na, in spi ri san lin gvi stič kom an tro po lo gi jom, is ti če pro iz volj nu pri ro du
afrič kih ime na (Ba ri ki 2008; Agyekums 2006).
4. PRE vod PE SA MA u RO MA NU Svet ko ji ne Sta je
Či nua Ače be ko ri sti pe sme u okvi ru kom po zi ci je ro ma na Svet ko ji ne sta je. Po gle dajmo
ne ke od ovih pe sa ma:
a. Ko će se bo ri ti za se lo?
Oka fo će se bo ri ti za na še se lo.
Da li je on po be dio sto ti nu mu ška ra ca?
On je po be dio sto ti nu mu ška ra ca.
Da li je on po be dio sto ti nu Ma ča ka?
On je po be dio sto ti nu Ma ča ka.
On da ga po ša lji te da se bo ri za nas. (str. 36)
Qui lut te ra po ur no tre vil la ge
Oka fo lut te ra po ur no tre vil la ge
A-t-ill ter rassé cent ho mes?
Il a ter rassé qu a tre cents Chats.
Alors en voyez lui di re qu;il se bat te po ur no us.
(p. 66)
b. Kot ma pra šnja ve stra žnji ce,
On je po go dan da bu de rob.
Čo vek be le ra se ne ma mo zga.
On je po go dan da bu de rob. (str. 123)
Kot ma aux fes ses de cen dres,
Il est bon po ur fa i re un escla ve,
L’hom me blanc n’a pas de bon sens.
Il est bon po ur fa i re un escla ve.
c. Ki ša pa da, sun ce si ja,
Usa mlje na Nna di ku va i je de. (str. 25)
La plu ie tom be, le so leil bril le,
To ut seul, Nna di fa it la cu i si ne et man ge. (p. 48)
109

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
U go re na ve de nom tek stu (a) pre vo di po na vlja nja re či „se lo”, „mu škar ci”, „Mač ke”,
„po be dio”, „sto ti nu”, u cilj nom tek stu pre ve de ne kao „vil la ge”, „hom me”, „Chats”, „terrassé”,
„cents”, stva ra ju me lo di ju u ovim pe sma ma. Po me nu ta pe sma je ob lik usme ne poe
zi je ko ja nam po ma že da du blje shva ti mo pre vo di lač ku kre a tiv nost i po tvr đu je da Mi šel
Li nji, kao su bje kat pri ma lac, tu ma či pe sme iz lič ne per spek ti ve i iz tih tu ma če nja kri sta li še
in for ma ci je ka ko bi ofor mio lič ne uti ske pre ne go što ih pre ne se u cilj ni tekst. Li nji nas
kroz pre vod po na vlja nja u ovim pe sma ma uvo di u su štin ski aspekt knji žev nog pre vo đenja,
a to je po nov no stva ra nje. Knji žev ni pre vod je umet nost po nov nog stva ra nja i re produk
ci je. To mo gu da po sve do če na ve de ne lek sič ke je di ni ce na fran cu skom.
Po nov no stva ra nje, ko je se ti če pre vo da go re po me nu tih re či, od vi ja se iz me đu pre vodi
o ca i tih re či. To se de ša va u pro ce su ne pre sta ne in ter ak ci je i tu ma če nja iz me đu pre vodi
o ca i tek sta. S ob zi rom na to da ne po sto ji jed no auto nom no zna če nje knji žev nog tek sta
zbog re la tiv nog, di na mič nog i bes ko nač nog pro ce sa in ter ak ci je, pot pu no je mo gu će da bi
dru gi pre vo di o ci pro na šli niz no vih zna če nja u da tim pe sma ma, a sve zbog lič nih pre d-
u be đe nja. Šta vi še, ni je čak ni od va žno re ći da ne po sto ji auto ri ta tiv no ori gi nal no zna če nje.
Me đu tim, da te re či i i nji ho vi fran cu ski pre vo di su naj pri bli žni ji ekvi va len ti ko je su do sad
pre vo di o ci po nu di li. Pre vo di lac oži vlja va ove pe sme u „ži vot po sle smr ti” kroz lič na tu mače
nja na cilj nom je zi ku. Mi šel Li nji u svo joj tran sfor ma ci ji ove pe sme uspe va da pre ne se
umet nič ki šarm i estet sku vred nost Či nue Ače bea.
Po na vlja nje ge ne ri še zvuk. U tek stu (b) po na vlja nje i pre vod „On je po go dan da bu de
rob”, pre ve de no kao „Il est bon po ur fa i re un escla ve”, u isto vre me je mu zič ko, sim bo lič ko
i te mat sko sred stvo ko jim po tla če ni lju di iz Umu o fi ja osu đu ju ne ljud ske sta vo ve za tvorskih
slu žbe ni ka. Da ta pe sma sim bo li še ožilj ke od ma če te afro a me rič kih za tvo re ni ka ko je
su u za tvo ru tu kli, pri mo ra va li da ko se tra vu, či ste vla di ne rad nič ke lo go re i do no se dr va
za be le iza sla ni ke i sud ske gla sni ke. Mi šel Li nji pre no si po et ski dis kurs pe sme po seb no se
osvr ću ći na pre vod iz ra za ko ji opi su ju ose ća nja: „On je po go dan da bu de rob” pre ve de no
kao „Il est bon po ur fa i re un escla ve”. Pe sma za po či nje krat kim sti ho vi ma for mi ra ju ći ta ko
upe ča tljiv ob lik u tek stu, a nji hov pra vi lan ri tam pro iz vo di mu zič ki efe kat.
Tekst (c) na go ve štaj je vi đe nja stvar no sti. U pre vo du na fran cu ski pri met no je iz bega
va nje re dun dant no sti. Pe sma je kon ci zan iz raz u od re đe nim for ma ma i u se bi sa dr ži
sti lo ve, sli ke i mu zi ku kao od raz pe va če vih naj in tim ni jih emo ci ja i ose ća nja. Sli ke „ki še”
ko ja „pa da”, „sun ca” ko je „si ja”, „ku va nja” i „je la” iz du bi ne sr ca bu de ose ća je pri jat no sti,
sre će, za do volj stva i uži va nja. Ot pe va na pe sma po bu đu je sli ku iz re al no sti kao i ose ćanja
pred sta vlje na re či ma, for ma ma i mu zič kim rit mom. Iz po nu đe ne ana li ze pre vo da
do šlo se do za ključ ka da se pre vod pe sme ne ba vi sa mo lek sič kim, gra ma tič kim, re torič
kim ili funk ci o nal nim pro ble mi ma. Pi ta nja mu zič kog efek ta i for me pod jed na ko su
va žna za us pe šan pre nos.
110

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
Ako je dr žim za ru ku
Ona ka že: „Ne di raj!”
Ako je dr žim za sto pa lo
Ona ka že: „Ne di raj!”
Ali ka da je dr žim za po jas
Ona se pra vi da ne pri me ću je. (str. 83)
Si je ti ens la main,
El le dit: ne me to uc he pas.
Si je lui ti ens le pied
El le dit: ne me to uc he pas.
Ma is qu and je ti ens sa ce in tu re de per ces.
El le fe int de l’ig no rer. (p. 45)
U go re na ve de nom tek stu (d) pre vod na cilj ni je zik ori gi nal nih sli ka de lo va te la „ruka”,
„sto pa lo”, „po jas oko stru ka”, a u fran cu skom pre vo du istim re dom „la main”, „le pied”,
„ce in tu re de per ces”, in spi ri še cilj nog či ta o ca ko ji je pod jed na ko dir nut i estet ski za ba vljen
kao da či ta ori gi nal ni tekst. Mi šel Li nji po red dvo je zič nog zna nja i bi kul tu ral ne kom peten
ci je po ka zu je vi sok ni vo knji žev ne pro nic lji vo sti i ose ćaj za este ti ku Ače be o ve usme ne
po e zi je, ko ji se po seb no is ti ču u pre vo du lin gvi stič kih je di ni ca: „Ako je dr žim...”, „Ako je
dr žim...”, pre ve de no na cilj ni je zik kao „si je ti ens…”, „si je ti ens…”. Ako knji žev ni tekst
tre ba da bu de ne što vi še od „smi sle ne tek stu al ne je di ni ce”, on mo ra da pot pad ne pod krea
tiv ni uti caj bi lo oso be bi lo ko lek tiv ne su bjek tiv no sti gru pe.
5. zA ME NA za PO NA vLJA NJA
Razmotrimo primere u kojima su ponavljanja zamenjena nekom drugom rečju iz teksta.
a. Pa ka ko je mo ja ćer ka Ezin ma?
Ona je ve o ma do bro već du že vre me.
Mo žda je do šla da osta ne.
Mi slim da je ste. Ko li ko ima go di na sa da?
Ima de set go di na, mi slim da će osta ti. (str. 34)
Et com ment va ma fil le, Ezin ma? El le se por te très bien de pu is
un cer tain temps déjà.
Pe ut-être est-el le ve nue po ur re ster. Je le cro is. Qu el âge a-t-el le
ma in te nant?
El le a en vi ron dix ans. Je pen se qu’el le re ste ra. (p. 64)
b. Ali, po red cr kve bel ci su ta ko đe do ne li i vlast. Iz gra di li su sud
gde je okru žni ko me sar pre su đi vao slu ča je vi ma iz ne zna nja.
Imao je i sud ske gla sni ke […]. Ove sud ske gla sni ke su u Umu o-
fi ji ja ko mr ze li za to što su bi li stran ci i ta ko đe iz u zet no aro gant ni
111

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
i oho li. Zva li su ih „kot ma”, a zbog nji ho vih šort se va bo je pe pe la
na de nu li su im još jed no ime, Pe pe lja sta stra žnji ca. (str. 123)
Ma is, à part l’égli se, les Blancs ava i ent éga le ment ap porté un
go u ver ne ment. Ils ava i ent bâti un tri bu nal où le Com mis sa i re
de Dis trict ju ge a it les affa i res dans son ig no ran ce. Il ava it des
mes sa gers de la Co ur […] Ces mes sa gers de la Co ur éta i ent
pro fondément haïs à Umu o fia par ce qu’ils éta i ent étran gers en
même temps qu’ar ro gants et bru ta ux. On les ap pe la it “kot ma”, et
à ca u se de le urs shorts co u le ur de cen dre, ils mérit èrent le nom
supplémen ta i re de Fes ses-Cen drées. (p. 211)
c. Ako bi ban da efu le fu od lu či la da ži vi u šu mi Zla, to bi bi la
nji ho va stvar […]. Ovi iz gna ni ci ili osu vi dev ši da no va re li gi ja
pri hva ta bli zan ce i slič ne gro zo te, po mi sli li su da je mo gu će da
i oni bu du pri mlje ni […] Pa ga ni ka žu da ćeš umre ti ako ura diš
ovo ili ono, i pla šiš se […] Pa ga ni ni šta ne go vo re. (str. 110–112)
Si une ban de d’efu le fu déci da it de vi vre dans la Forêt Ma u di te,
c’éta it le ur pro pre affa i re […]. Les in to uc ha bles, ou osu, voyant
que la no u vel le re li gion ac cu e il la it les ju me a ux et de sem blables
abo mi na ti ons, pen sèrent qu’eux aus si, pe ut-être, ils se ra i ent
reçus […]. Les païens di sent que vo us avez pe ur […]. Les païens
ne di sent rien d’autres que des men son ges. (pp.187–191)
Tekst (a) di ja log je iz me đu Ekve fi i Chi e lo. U ovom di ja lo gu, Ezin mi no ime je iz begnu
to ne ko li ko pu ta. Ume sto po na vlja nja ime na Ezin ma, u na stav ku di ja lo ga kao za me na
za po na vlja nje to ga ime na ko ri ste se lič ne za me ni ce.
U tekstu (b) ponavljanje reči „sudski glasnik”, prevedene kao „messagers de la cour”, u
ciljnom jeziku zamenjeno je rečju „kotma”, prevedenom kao „kotma” i „Fesses-Cendrées”. U
ovom slučaju, zamenjene su samo pojedine reči ili grupe reči. Tekstemska uloga ponavljanja,
ka ko je upo tre blje na u iz vor nom tek stu i ka ko je Mi šel Li nji pre veo, ima za cilj da se pod smeva
sudskim glasnicima okružnih komesara. Izvorni tekst ismeva arogantnost i oholost ovih
sudskih glasnika. Prevod adekvatno prenosi suptilno podsmevanje u ciljnji tekst.
Tekst (c) primer je slučaja gde su ponavljanja uvažena, ali sa varijacijama. Tekstemska
vrednost u izvornom tekstu je više nego očigledna. Prevodiocu to omogućava da varira ponavljanja
tih reči u ciljnom tekstu. Na primer, reč „efulefu” prevedena je kao „efulefu”, „izgnani
ci” ili „osu”, a ta ko đe se od no si na „efu le fu” pre ve de nu kao „les in to uc ha bles” ili „osu”. Na
isti na čin reč „pa ga ni”, ko ja se od no si na „efu le fu”, pre ve de na je kao „les païens”. Da ti pre vod
opravdava varijaciju ponavljanja u književnom tekstu. Izbor Mišela Linjija govori da on favorizuje
prevod pomenutih varijacija, koje transformiše u prihvatljiv standard u ciljnom jeziku.
112

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
6. zA KLJU ČAK
Roman Svet ko ji ne sta je auto ra Či nua Ače bea pred sta vlja vr hu nac fi gu re po na vljanja
na svom je zi ku. A nje gov pre vod Mi še la Li njia na fran cu ski je zik de lo je svo je vr sne
sme lo sti. Va žno je is ta ći da su po te ško će ko je se ja vlja ju pri pre vo đe nju Ače be o vog tek sta
enorm ne. Upr kos to me, pre vo di lac je od va žno us peo da pre ne se Ače be ov duh i pi smo i
na taj na čin cilj noj či ta lač koj pu bli ci na fran cu skom po da rio „ži vot po sle smr ti”. Po na vljanje,
kao sa stav ni deo ko mič nog, mu zič kog i sim bo lič kog in ven ta ra knji žev nih fi gu ra, igra
zna čaj nu ulo gu u knji žev nim tek sto vi ma. Ako pre vod po na vlja nja u knji žev nom tek stu
ima za cilj da bu de ne što vi še od sa mo „smi sle ne tek stu al ne je di ni ce”, on tre ba da pro jektu
je estet ske, mu zič ke, ko mič ne, lin gvi stič ke sli ke u cilj nom tek stu. Ino va tiv ni i kre a tiv ni
rad Mi še la Li nji ja u po gle du upo tre be i pre vo da po na vlja nja su ge ri še no vi bu du ći pra vac
u pre vo di lač kim stu di ja ma ka da je pre vo đe nje po na vlja nja u pi ta nju. Po na vlja nje se če sto
ja vlja u knji žev nim tek sto vi ma. Nje gov pre vod uvek tre ba da bu de ade kva tan i pri hva tljiv
u od no su na sti li stič ke nor ma tiv ne pre skrip ci je iz vor nog tek sta.
LI TE RA TU RA
f
1. Ače be, Či nua: Svet koji nestaje; pre vod s en gle skog Ve sna Pe tro vić; Be o grad, De re ta, 2008; pre ve de no
na fran cu ski kao Le monde s’e ondre, pre veo Mic hel Ligny, Présen ce Afri ca i ne, 1966.
2. Ba ri ki, I.: “Tran sla ting Afri can na mes in fic tion”. Pa per pre sen ted at the XVI II world con gress of the
in ter na ti o nal fe de ra tion of tran sla tors and in ter pre ters, Shang hai, Chi na, August 4-7, 2008.
3. Agyekums, K.: “The so cio-lin gu i stics of Akan per so nal na mes” in Nordic Journal of African Sudies 15
(2), 2006, pp. 206-235.
4. Be a u gran de, R. and Dres sler, W.U: In tro duc tion to text lin gu i stics. Lon don: Long man 1981.
5. Chan, She ung Wai: So me cru cial is su es on the tran sla tion of po e tic di sco ur se from Chi ne s e
to En glish. GE MA on li ne Jo ur nal of Lan gu a ge Stu di es, vol.3,(2) 2003. ht tp://www.fpbah asa.ukm.
my/ppbl /Ge mav ol3.2.2003No3 .pdf.R etr i eved De ce m ber, 2008.
6. Eggins, S.: An int r oduction to S ystemic Functi onal Lingui sti cs , New York: We llington House , 1994.
7. Hatim, B. and M ason, I. : Discourse a nd tr anslator . U.K: Lo ngm an Group, U K: L td.
8. Hisham, Obeidat: “The Di sc ourse of p eace in Othello: A comparati ve analysis of three
t ranslations ” in Babel, vol .47, no.1 , 2001 .
9. Jakobson, A. L.: “Translation as textual (re)production. Perspectives: Studies in translatology”, 2:155-165,1993.
10. Károly, K .: Szovetan és forditás (Textology and translat io n) Budapest: Akadémiai Ki adó, 2007.
11. Klaudy, K .: Szövegszintü müveletek aforditásban (Text-l evel o peration s in translation) in L. Galgóczy
and Vass (e ds.) A monda t k aland. Hetv en tanul mány Bék ési Imre 70. sz ül etésnapjara ( The senten ce
is adventure. Seventy papers for I mre Bekesi’s &0 th Birthday). S zeged: J Gy TF K iadó: 204 -211, 2006.
12. N itsa Ben- A ri: “The A mb iv alent case of repetitions in literary tra nslatio n. Avoiding Re p etitions: A
‘ universal’ of tra nslation”? In Meta, XL III,1, 1998.
113

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
13. Neubert, A & Ste v e, G.M.: Translation as t est . Kent State Un iversity Pr ess, 1992 .
14. Neubert, A.: A t ext and translation in Übersetzungswisse nschaftliche Beiträge 8. Leipzig: Enzylopädie.
15. Snell-Hor nby , M., Honig , H., Ku ss mau l, P. & Schmidt, P. A ( eds): Handbuch Translation. T üb ingen:
Stauffenburg Verl ag, 1998.
16. Vincze, K: “Szövegtipusok és forditas (Text types and translation)”, Forditastudomany, 6 (1): 28-35 , 2004.
17. William, I . A. : “Thema tic items r eferrin g t o resear ch and resear chers in the discu ssi on section of
Spanish biomedical articles an d En gl ish-Spanis h translations”. Babel, 51 (21): 124-1 60, 20 05 .
Repetitions in Michel Ligny’s Fren ch Tra nslation
of Ch inua Acheb e’ s Things Fall Apart
SUMMARY: Th e occurr ence and tra ns latio n of rep etition are c rucial i n the
trans lat ion proc es s and pro vide i ns ight into the practical account of transl atio
n phenomena. Chinua A c hebe’s Thing s F all Apa rt is a triumph of repetition
in i ts own l angu age. Its tran slation into French b y M ichel Ligny i s a piece
of effronte ry. Thi s paper anal yses the tra ns lation o f repetiti on s as part of
comic, mu sic al, symbolic and aesthetic inventory of devices in t he French
tr an slation of Things Fall Apart. Th e a nalysis of the tre atme nt of repetition
i n Things Fal l A part is s upported by examples ex tracted fr om the original
and translate d ve rs ions of the text. The paper concl u des that i f tra nslation
of r epe titions is to be anythin g b eyond a pi ec e of “ sense d ata”, its t ranslatio
n into th e target l an g uage and cul tu re shou ld project th e musical,
comic, aesthet ic, linguisti c an d cultural image in the targ et te xt.
KEY WO RD S: T ranslati on of repe ti tions, songs translation, replacement of
repetitions, language, culture.
tmoruwawon@yahoo.com
114

115

foto Nikola Mrdalj mrdalj@yahoo.com
116

117
fotografija: Nikola Mrdalj

fotografija: Nikola Mrdalj
118

119
fotografija: Nikola Mrdalj

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
UDC 008
A. K. Džaješ (Jayesh, A. K.)
Odsek za englesku književnost
Fakultet za engleski jezik i strane jezike
Hajderabad, Indija
Kanon ili ne*
SAŽETAK: U poslednjih stotinak godina zapadni kanon umnogome je doprineo
potvrdi prestiža i vrednosti zapadne civilizacije. Uslov mogućnosti prestiža
civilizacije – ubeđenje Zapada u superiornost svoje civilizacije – može se videti
još kod Karl Otfrid Milerovog odbacivanja – oko 1840. godine – antičkog modela
grčke istoriografije u zamenu za arijevski model. Antički model, koji je postojao
od antičke Grčke i Rima do doba prosvetiteljstva, predstavljao je grčko viđenje
istorije na koje su se pozivale tako uticajne ličnosti kao što su Eshil, Euripid,
Herodot, Diodor sa Sicilije, Isokrat, Pausanija, Apolodor, Palefat, Konon i
Platon. Model je priznavao grčku kulturnu zaduženost susednoj staroegipatskoj
i feničanskoj civilizaciji, a grčka dostignuća u raznim oblastima, kao što su
astronomija, pravo, mit, medicina, matematika, filozofija, religija i nauka,
smatrana su rezultatom bliskih kulturnih kontakata sa superiornom egipatskom
civilizacijom. Važno je primetiti da u periodu koji se razmatra, 1820–1840, nisu
postojali ni arheološki ni lingvistički dokazi zbog kojih bi klasičari smatrali
da je promena iz antičkog u arijevski model neophodna. Prema tome, razlozi
za prihvatanje potonjeg modela, kao što Martin Bernal tvdi, moraju se tražiti
u kulturnom miljeu toga doba, kojim su dominirali romantizam, rasizam i
napredak, kao i strah aristokratije od revolucija. Ovaj milje, osim što je doveo
do promene u egejskoj istoriografiji – novi model je u početku negirao uticaj
Egipta na Grčku, ali u periodu posle 1880. godine, kada je sve veći antisemitizam
doveo do ekstremnog arijevskog modela, koji je poricao i feničanske (antički
narod zapadnosemitskog porekla) uticaje – u osnovi je odredio na koji način
će se posthumboltova pruska Altertumwissenschaft (antička nauka) razvijati.
Akademski ugled Altertumwissenschafta i njene engleske varijante, klasicizma,
obezbedio je poreklom opsednutoj Evropi apsolutno, autohtono i čisto – tj.
arijevsko – kulturno mesto porekla u antičkoj Grčkoj. Ovu retrojekciju Grčke i
poricanje spoljnih i vanevropskih izvornih uticaja na grčku kulturu i, prema tome
evropsku, pratilo je izgnanstvo ostatka sveta iz okvira civilizacije. Za zapadnu
elitu, civilizacija ih je činila „superiornijim” i superiornost – koju su podržavali
* Zapadni kanon zapravo predstavlja „dela iz filozofije, književnosti, istorije i umetnosti koja se protežu od
sta rih Gr ka pa sve do da nas” (Serl, „Kri za”, 26). Ov de, iz pre sve ga prag ma tič kih raz lo ga, nje go vo zna če nje
ograničeno je najvećim delom na književna dela. Proizvoljnost ograničenja, ako je uopšte i ima, proizlazi iz
toga što ovaj esej u pristupu kanonu koristi Zapadni kanon: knjige i škola vekova, i bez ob zi ra na to šta bi se moglo
očekivati iz naslova, ova knjiga se isključivo bavi književnim tekstovima. Više o ovome videti kod Bluma.
120

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
delovi akademije – doprinela je sve većoj političkoj i moralnoj podršci evropskim
imperijalističkim aktivnostima u Aziji, Africi i u Amerikama. U Evropi, nakon
što je klasicizam proglasio Zapad „jedinstvenim i superiornim”, politička elita,
primetivši sve veću revolucionarnu pretnju, stvorila je potrebu za načinom da
se osigura masovna privrženost „večnim zapadnim vrednostima” kao što su
poredak, hijerarhija i kontinuitet. U engleskom kontekstu, sa prepoznavanjem
nacionalnog literarnog kanona – da bi se podržala institucionalizacija engleske
književnosti koju je odbor Njubolt, koji je postavila Vlada, preporučio kao
idealan način da se očuva englesko nacionalno tkivo i izbegne proleterska
revolucija – pojavio se konkretan način da se obezbedi ova privrženost.
Engleski kanon crpeo je svoj civilizacijski kontekst i prestiž iz sveobuhvatnog
tela od oko 2.500 godina evropske književnosti, i u takvoj kontekstualizaciji
počeo je da se formira zapadni kanon za englesko govorno područje. Ovaj rad
ne samo da potencira društvenu ukorenjenost znanja nego ide i korak dalje i
razmatra kakve posledice po Zapad i njegov kanon proizlaze iz izlaganja (1)
odnosu međusobnog podupiranja i validacije između klasičara, Zapada i kanona
i (2) uslovima mogućnosti i posledica ovog odnosa.
KLJUČNE REČI: zapadni kanon, klasicizam, engleska književnost, Martin
Bernal, Crna Atina.
Od Platona do postmodernizma ili, ako vam je draže, od Homera, preko
presokratovaca, do danas, proteže se manje-više neprekidna nit samosvesne intelektualne
tradicije i kulture, korisno i sažeto nazvana „zapadnom tradicijom”. U rasponu od herojske
Grčke iz devetog veka pre nove ere pa sve do dvadeset i prvog veka, postoji veliki broj
religioznih, književnih i filozofskih pisaca različite zrelosti, ubeđenja i interesovanja:
jedan Platon, jedan Avgustin, jedan Šekspir – da navedemo samo trojicu 1 . Novi, kreativni
i meditativni tekstovi, čiji su oni tvorci, smatraju se proizvodima velike, opsežne tradicije,
a ovi proizvodi – tekstovi – treba da iznova stvaraju, šire i ovekoveče to veličanstveno
zdanje – tj. Zapad. Zapadni kanon, intelektualno i kulturalno odobren tekstualni zbir iz
ogromnog tela evropske književnosti, treba da obuhvati i prikaže ne samo Zapad, i ono
što on predstavlja, nego da u sebi nosi – u različitim stepenima – vrednosti i težnje koje
su univerzalne u sankciji i večite u vrednosti: ljubav prema slobodi; pravo na slobodu,
slobodu udruživanja i potragu za srećom; izbor religije i vere; duh racionalnog ispitivanja
itd. 2 U drugoj deceniji dvadeset i prvog veka mnogi od nas – i na Zapadu i van njega –
imaju „privilegiju” da su, u različitim stepenima, naviknuti na takvu tradiciju i otvoreni
prema njoj. Najčešće je samo nekolicina srećnika usvojila tu preporučenu isključivost kroz
univerzitetsko obrazovanje na osnovu plana i programa liberalnih društvenih nauka.
1 Sta vlja nje Ho me ra u pe riod „oko kra ja 9. ve ka pre no ve ere” re zul tat je pri dr ža va nja hro no lo gi je Mar ti na
Ber na la u nje go voj knji zi Cr na Ati na (BA) (1: 88). Vi še o ovo me u BA 1: 86–88.
2 Pre ma Sil vi ji Fe de ri či, „Za pad na ci vi li za ci ja” se naj če šće iden ti fi ku je sa je din stve nim pred o dre đe njem
da bra ni in di vi du al ne slo bo de, na uč nu objek tiv nost, mo ral i kong ni tiv ni uni ver za li zam” itd. („Bog ko ji
ni kad ni je do ži veo ne u speh”, 71).
121

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
Određeni plan i program gde god da se implementira – da li u razvijenim zemljama ili
zemljama trećeg sveta – stavlja ogroman naglasak na važnost zapadnoevropskih ikona.
Njegov cilj je da pruži univerzum misli koji su kulturni heroji Zapada projektovali ili
zastupali bez obzira na kulturnu pripadnost studenata koji prate taj plan i program. On se
ne obazire na interese društva kojem ovi studenti pripadaju – društva koje predstavljaju i
čiji su sastavni deo.
U poslednje vreme, naglasak liberalno intelektualnog i liberalno humanističkog okvira
na ideji „Zapada” susreće se sa sve većim intelektualnim protivljenjem od strane raznih
odeljenja u okviru ustanove za studije književnosti. Ovim „Filistejcima” Zapad je kanonski
i tekstualni univerzum koji naseljavaju uglavnom beli, evropski, muški, heteroseksualni,
„hrišćanski” autori. Grupom klevetnika, koji se obično nazivaju kulturnom levicom,
dominiraju kritičari različitih ubeđenja i teorijskih pravaca, kao što su feministi, marksisti,
homoseksualci, postkolonijalisti i dekonstrukcionisti. Oni uglavnom ukazuju na odsustvo
i ekskluziju „drugačijeg” – seksualnog, rodnog, etničkog, religijskog i „rasnog” – u
zapadnom kanonu. Prema mišljenju ovih kritičara, drugačije, iako marginalizovano i
isključeno, doprinelo je razvoju i održavanju Zapada; 3 pa ipak, to drugačije i značaj
njegovog doprinosa sistematski su zanemarivani i smatrano je da nisu vredni pomena ili
da ne treba da budu prisutni u okvirima kanona. Ako je verovati disidentima, Zapad, na
koji su liberalni intelektualci i konzervativni političari toliko ponosni, postao je to što jeste
ugnjetavanjem i izrabljivanjem drugačijeg u svojim okvirima. U različitim periodima, u
istoj meri ga je dopunjavala i podržavala imperijalistička okupacija i iznuda od generički
drugačijeg – ostalog – koje se nalazilo van njegovih geografskih granica. Kanon je, prema
mišljenju i oceni kritičara, uvek „saučesnik moći” (Kermodi: 29), i kao sakupljen i odobren
zbir vrednih tekstova sa zapada, on je elokventan glas – klasna propaganda – svojih
dominantnih klasa koje eksploatišu 4 . Isključivanje drugačijeg iz kanona, i u pregledu autora
i u predstavljanju drugačijih iskustava, dovelo je do ućutkivanja „autentičnih” glasova, do
brisanja drugačije intelektualne i kulturne istorije. Prema tome, drugačije je moralo da
3 Sil vi ja Fe de ri či pi še o do pri no su dru ga či jeg za pad noj tra di ci ji:
Mno ga na vod na do stig nu ća za pad ne ci vi li za ci je – na pri mer osva ja nje po li tič kih slo bo da – ni su
nam, kao ne ku za kon sku tran sak ci ju, da li kva li fi ko va ni pred stav ni ci „za pad nog du ha”. Na pro tiv,
ve ći na pro sla vlje nih bi ta ka Za pa da, po seb no u po gle du po li tič kih pra va, do bi je na je za hva lju ju ći
mno gim lju di ma ko ji ni su sma tra ni „za pad nja ci ma”. Mno ga na ša po li tič ka pra va za pra vo su ostvare
na upr kos pro ti vlje nju naj ti pič ni jih „za pad nja ka”. Me ta fo ra „na sle đa” za pad ne ci vi li za ci je ta ko đe
kri je ulo gu ko ju su evrop ski i ne e vrop ski rad ni ci [i jed ni i dru gi sme šta ni su van okvi ra „ci vi li zaci
je”] od i gra li u stva ra nju bo gat stva i kul tu re Evro pe i Ame ri ka. Na rav no, za slu ga za teh no lo ški
raz voj na la zi se na pra gu grč kog ra ci o na li zma, ili se pred sta vlja kao lo gi čan sled pro me tej ske unutra
šnje „za pad ne” pre di spo zi ci je – ret ko se upi ta mo… „Ko je iz gra dio fa bri ke?” („Bog ko ji ni ka da
ni je do ži veo ne u speh”, 76)
4 Za kulturnu levicu „ideja zajedničke kulture je laž, jer znači predstavljanje univerzalno smislenih i politički
neutralnih knjiga koje izražavaju interese i iskustvo i privilegije belaca na uštrb ostalih – žena, crnaca, Južnoamerikanaca,
Azijata, radničke klase, koga god” (Polit: 1031). Čitava zapadna tradicija „prema tome je u svojoj
osnovi ideologija, utoliko što je smišljena da služi interesima određene grupe ljudi” (Hoks, Ideologija,156).
122

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
vodi neizvestan život prognanstva: život u kojem pogled i propaganda dominantnih klasa
definišu identitet marginalizovanog drugačijeg umesto njega samog. Život kojim se tada
živelo bio je život drugačijeg-prema-sebi u kojem je ,,ja” osuđeno – drugačije i nalazi se
pod budnim okom i kritički se doživljava kroz svest koja ga pod uticajem kanona smatra
inferiornim. 5 Za izgnano ,,ja” biti znači razmišljati i razmišljati o sebi glasom drugačijeg:
kanona.
Na početku naše analize korisno je reći da je ideja Zapada ta koja dozvoljava
zapadnom kanonu da zauzme nominalno mesto i ostvari kulturni značaj. Ovo nam
dopušta privremenu, ali ipak i pragmatičku slobodu, da se krećemo napred i ispitujemo
strukturnu konfiguraciju široko prepoznatljivog entiteta, „Zapada”. Zapad – bilo da ga
tako shvatamo ili ne – nastao je na osnovu geografskog i kulturnog izgona. Prostorna
ekskluzija daje kredibilitet tvrdnji o konačnom teritorijalnom položaju; i oslobađanje od
neželjenih – kulturnog ostatka: drugačijih – čini pozicioniranje neprekidnih, jedinstvenih
„3000 godina evropske kulture” postojanim i održivim (Batler: 22). Ali, nije teško
zaključiti da u maksimalnoj topografskoj i kulturnoj blizini ne mora postojati ništa
ekstremno drugačije što bi dozvolilo tako apsolutno razdvajanje Zapada i ostalih. 6 Takva
apsolutna odvojenost entiteta koji imaju porozne, grube ivice i međusobno se prožimaju,
više govori o razdvajanju koje je izvršeno da bi se sprovela politička, kulturna, religijska i
intelektualna kontrola, nego o bilo kakvom određenom razgraničavanju koje postoji samo
za sebe, u sebi i po sebi. Do te mere su ove granice dozvoljene od strane uvek interaktivnih
sistema mišljenja; sistema mišljenja koji čine da sadašnjica postoji. Sadašnjica – svet
koji je određen rečju – može tako da se razume kao nebrojive, osmotske ljuske u prahu
univerzuma mikromisli koje su prokrvljene, obložene i srasle jedna sa drugom, umesto binar
ni i sa mo stal ni mo no li ti na su prot je dan dru gom. One ne pre sta no, na iz me nič no jed na
dru gu ob li ku ju i me nja ju.
Si ste mi mi šlje nja, ko ji po sto je u je zi ku i do zvo lje ni su u je zi ku, pred sta vlja ju za tvo re ni
po re dak ko ji se ni kad ne po ja vlju je u sa da šnji ci: uvek je ta mo ne gde, u se bi. Ne u speh da
se po ja vi u sa da šnji ci ne či ni do zvo lje no u je zi ku, ili u je zi ku kao si ste mu po se bi, ma nje
va žnim. Ovaj ne u speh is ti če či nje ni cu da je je zik ono što či ni da ovaj svet po sto ji; i ne posto
ja nje ve ze sa sa da šnji com je uslov za mo guć nost je zi ka i do zvo lje nog u je zi ku – sa dašnji
ce – da funk ci o ni še. Je zik obe le ža va od su stvo sa da šnji ce, u se bi, van se be. Od su stvo
ap so lut ne i sa mo i den tič ne re fe ren ce usled lin gvi stič kog ime ni te lja – su pra, ino va tiv nog
ter mi na ko ji je po du da ran sa sa da šnji com – na dok na đu je se raz li či to šću unu tar je zič kog
si ste ma. Ova raz li či tost ni je ap so lut na i ne pro u zro ku je je sa da šnji ca, ne go se ostva ru je
odr ža va njem ilu zi je cen tra li zo va ne raz li ke uz po moć od ga đa nja: ne pre sta nog od la ga nja
5 Dru ga či je „ne iz be žno se be po sma tra spolja, kao obje kat, lik, ma lu fi gu ru u ogrom nom obra scu” (Gil bert
i Gu bar: 44). Jer dru ga či je „ne mi sli, ne go se pro mi šlja. Ne go vo ri, ne go se pre pri ča va. Mi sao i go vor [...]
na la ze se ne gde dru gde” (ci ti ra no kod Ho la, 87).
6 Ovi en ti te ti su „gru bo oivi če ni i ne ma ju oštre gra ni ce” (Serl, „Te o ri ja knji žev no sti”, 637).
123

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
da se do đe do ko nač nog zna če nja. Raz li či tost mo ra da se de si u vre me nu, jer je vre me –
od la ga nje – uslov mo guć no sti raz li ke. Pa ipak, da bi raz li či tost ima la uti ca ja, ono na šta
se uti če – raz li či tost – mo ra da postoji. Jed na im pli ka ci ja ove lo gič ke za go net ke je ste to da
svet – tj. tek stu al ni uni ver zum ko ga či ni raz li či tost, ko ji po sto ji kroz raz li či tost – mo ra da
po sto ji u vre me nu. Ne po sto ji vre me ko je ne mo že da lje da se is tra žu je. Ne po sto ji tra di ci ja
ko ja se ne mo že da lje is pi ti va ti. Tvrd nja da po sto ji ap so lut no i jed no stav no po re klo Za pada
po ko joj „na ša isto ri ja po či nje sa Gr ci ma”, a či ji je cilj da se ospo ri da je „ika da po sto jao
ika kav zna ča jan va ne vrop ski uti caj na for mi ra nje Grč ke”, du bo ko je pro ble ma tič na (ci ti rano
u De tjen: 1; Ber nal, BAWB: 8). Sta ri Gr ci, sa ko ji ma je isto ri ja Za pa da na vod no po če la,
ni su bi li ne is to rij ska bi ća ili isto rij ski aut saj de ri. Oni sa mi – He ro dot, Di o dor sa Si ci li je,
Iso krat, Pla ton, Pa u sa ni ja, Ari sto tel i dr. – bi li su sve sni du ga Egip ća ni ma i Fe ni ča ni ma za
grč ka do stig nu ća u ra znim obla sti ma, kao što su astro no mi ja, pra vo, mit, ma te ma ti ka, filo
zo fi ja, re li gi ja, na u ka itd. (Ber nal, BA, 1: 88–120).
Po ku ša ji da se iz gra di Za pad ko ji je ge o graf ski i kul tur no dru ga či ji od ostat ka sve ta i
da se nje go vo po re klo pri pi še ne is to rij skoj ho me rov skoj i kla sič noj Grč koj pu ni su kon tradik
ci ja. Osim pro ble mom ogra ni če nja ko je ova kvo raz dva ja nje po sta vlja, tre ba se ba vi ti i
kon ti nu i te tom unu tar tih hi po te tič kih ogra ni če nja. Grč ka pri pa da me di te ran skom sve tu.
Ge o graf ski kon ti nu i tet iz me đu grč kog kop na i ze ma lja An glo a me ri ka na ca, Ga la, Tev to naca
i Nor di ja ca – ti ta na i pro sve ti te lja Za pa da – iz mi šljen je. Iz to ga sle di da ge o graf ski konti
nu i tet ni ka da me mo že bi ti i ni je kri te ri jum za for mal nu or ga ni za ci ju Za pa da. Prin cip
gru pi sa nja ta ko mo že da bu de sa mo kul tur ni kon ti nu i tet me đu sa stav nim sek ta ma. 7 Ali do
po zne re ne san se, zna nje i ume šnost kod Gr ka i pri zna va nje „nji ho ve dra ži” bi li su ret kost
me đu za pad nim Evro plja ni ma (Gi bon: 27). U sred njem ve ku, svi La ti ni, a ri mo ka to lič ka
cr kva po seb no, ima li su pre ma Gr ci ma i grč koj pra vo slav noj cr kvi ne pri ja telj ski i pre-
7 Sil vi ja Fe de ri či ima sle de će da ka že o isto rij skim kon ti nu i te ti ma unu tar Za pa da:
Zapadna civilizacija je [...] sagrađena u odnosu na navodni istorijski kontinuitet (između institucija klasične
Grčke i Rima, srednjovekovne Evrope i moderne/postreformatorske Evrope i Amerike), kao i uz
pomoć identifikacije određenih vrednosti za koje se pretpostavlja da su odgovorne za jedinstvenost „Zapada”.
Ovo podrazumeva nametanje kvalitativnog jedinstva, ili barem duhovne srodnosti, istorijskim
periodima, zemljama i institucijama koje ovaj koncept prepoznaje. Međutim, kao što je Džordž Baraklaf
pokazao [...] postojanje kontinuirane „zapadne tradicije” nema potporu naučnika iz ove oblasti…
Ba ra klaf, na pri mer, tvr di da je Rim sko car stvo (je dan od stu bo va „Za pa da”, za jed no sa
hri šćan stvom i „kla sič nom tra di ci jom”) je dva mo glo da obez be di osno vu za za pad nu/evrop sku
ko he ren ci ju, jer se sa mo osla nja lo na is toč ne, ne e vrop ske ze mlje [...] On do da je da di rek tan poto
mak Ri ma ni je bio „Za pad” već Vi zan ti ja, u ko joj su rim ska ci vi li za ci ja i sa ma struk tu ra rim ske
dr ža ve na sta vi li da po sto je do pa da Kon stan ti no po lja [...] Na su prot to me, „kla sič na ci vi li za ci ja”
ni je po sto ja la u Ri mu, što po ka zu je hri šćan ska umet nost či ji an ti kla sič ni ka rak ter pru ža do kaz
pro tiv kon ti nu i te ta kla sič ne tra di ci je [...] Ba ra klaf do da je da ne sa mo da cr kva ni je pri hva ti la ono
što je bi lo vi tal no u rim skom sve tu već je bi la i ne pri ja telj ski na stro je na pre ma rim skoj tra di ci ji; a
i me sta ko ja su za i sta bi la va žna u ra nim hri šćan skim ve ko vi ma ni su bi la u Evro pi, ne go u Afri ci,
Ma loj Azi ji [...] Što je naj va žni je, on upo zo ra va da naj ve ći deo na vod nog je din stva mi šlje nja – ko je
na vod no ka rak te ri še „Za pad” – svo je po sto ja nje du gu je, pre sve ga, či nje ni ci da je ka to lič ka cr kva
is ko re ni la svo je pro tiv ni ke (npr. je re ti ke), spa li la nji ho ve knji ge i ima la mo no pol nad li te ra tu rom.
(„Bog ko ji ni ka da ni je do ži veo ne u speh”, 70–71)
124

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
zriv stav. Cen zu ra „apo fa tič ke te o lo gi je Vi zan ti je i nje nog na gla ša va nja ti ši ne, pa ra dok sa
i mi ste ri je”, bu du ći da je za ra že na je re si ma, do bro je do ku men to va na (Armstrong: 255). 8
Ne pri ja telj stvo ko je je re zul ti ra lo ras ko lom sa Gr ci ma pro ma lja lo se kroz ve ći deo la tin ske
se ku lar ne i cr kve ne isto ri je. Je di no kad su Gr ci uva ža va ni i ka da se sa nji ma sa o se ća lo bi lo
je do ba ro man tič nog fil he le ni zma, ko ji je svoj vr hu nac do ži veo u to ku i po sle grč kog ra ta
za ne za vi snost (1821–1830). Oči gled no je da je fa sci na ci ja Gr ci ma i nji ho vo po sta vlja nje
na sam po če tak ta ko zva nog Za pa da no vi ji in te lek tu al ni fe no men. Ni je to bio ne pre ki dan
i oči gle dan do ga đaj u isto ri ji. Ono što pre po zna je mo kao za pad nu ci vi li za ci ju je re trojek
ci ja; is pre ki da na i iz mi šlje na tra di ci ja za ko ju se tvr di: „Grč ka do stig nu ća u knji ževno
sti, umet no sti i ar hi tek tu ri po sta vlja ju nor me za [...] dve hi lja de go di na!” (Kromp ton:
1). Za pad ni ka non na la zi svo ju vred nost i zna čaj u okvi ru ta kvih po če ta ka i kon ti nu i te ta.
Osno va za ta kvu im po zant nu gra đu na la zi se na va zda pro men lji vim pod zem nim pe ščanim
di na ma – pe šča nim di na ma isto ri je ko je ni iz bli za ne ma ju jed no stav no i ap so lut no
po re klo ili kon ti nu i tet; ko je ne pre sta no dis kon ti nu i ra no se be is tra žu ju u „obla sti bez pore
kla” (Bart: 261).
Ako tvr di mo da su za pad ni ka non i ci vi li za ci ja ne za vi sni i ap so lut ni en ti te ti, ne
mo že mo ih od bra ni ti. En ti te ti se for mi ra ju na osno vu stvar nog – pri sut nog – i for mira
nog – sa da šnji ce – što je do zvo lje no je zič kim si ste mom. Sa da šnji ca na sta je usled to ga
što pred sta vlja pi ta nje ko jim se ba ve lju di, a an tro po cen tri zam sve ta ni ka da ne mo že da
na pre du je iz van ne pro mi šlje nog pri stu pa sa da šnji ci. Kon cep ti ne is cr plju ju sa da šnji cu
– oni ko ji ni su u ve zi – i nji ho va va lid nost tra je sa mo dok se ne bi će sa da šnji ce ne ostvari.
Ova ugra đe na pri vre me nost kon ce pa ta ne zna či da se oni mo gu uni šti ti. Po što je
svet osmi šljen na sa da šnji ci, na pu šta nje kon cep tu al nih okvi ra do vo di do uni šte nja sveta.
Van struk tu re – je zi ka – svet ne mo že da po sto ji: struk tu ral nost je uslov mo guć no sti
tek stu al no sti. Poj mo vi kao što su za pad ni ka non i ci vi li za ci ja, bez ob zi ra na nji ho vu
ne spo sob nost da po sto je kao ap so lut ni ter mi ni, je su zbog je zič kog si ste ma. Unu tar si stema,
po što on ne ma sa da šnji cu u se bi, sva ele men tar na zna če nja su od no sna – ele ment
do bi ja svo je me sto u od no su na osta le ele men te. Pro me na ko ja uti če na ele ment do vo di
do si ste mat ske pro me ne, a pro me na odva ja sa da šnji cu od ono ga što joj pret ho di.
Po što raz li ka stva ra sa da šnji cu, a od nos sa da šnji ce i onog što joj pret ho di je od nos
odvo je no sti i dis kon ti nu i te ta, me đu kul tu ral ne po zaj mi ce, ka da se jed nom in kor po ri raju
u svo je sa da šnji ce, de lu ju i ima ju oso ben zna čaj. Pre ma to me, ka da se kon cept ko ji
po sto ji u egi pat skoj me ta fi zi ci in kor po ri ra u, re ci mo, fi lo zof ski si stem Gr ka, pro me na u
zna ča ju – i ele men tar na i si ste mat ska – do ko je će po zaj mi ca do ve sti, ne mo že se ospo-
8 Mo že mo tvr di ti da se ne po treb na va žnost pri da je re li gij skoj i te o lo škoj kon tro ver zi ka da se go vo ri o diskon
ti nu i te tu za pad ne tra di ci je. Ali, isto ta ko tre ba po me nu ti kr sta ške ra to ve, in kvi zi ci ju i re for mu da bi se
shva tio zna čaj ko ji je re li gi ja ima la u evo lu ci ji Za pa da. Ne do sta tak kon ti nu i te ta u isto ri ji re li gi je uti če na
na ve de ni kon ti nu i tet struk tu re ko ja je sa dr ži – Za pa da.
125

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
riti. 9 Oru đe uz po moć ko jeg je po re klo Za pa da uči nje no pro ble ma tič nim taj isti Za pad
mo že shva ti ti i mo že nji me ru ko va ti ta ko da po bi je bi lo ka kav ar gu ment po ko me za padna
kul tu ra išta du gu je kul tu ra ma ko je je okru žu ju. Jed nom ka da Za pad pri hva ti za vi snu
pri ro du svo je ge ne a lo gi je, nje go vi kri ti ča ri na ći će se pri te ra ni uza zid bez mo guć nosti
be ga. Isti na je da su po re klo i kon ti nu i tet za pad ne ci vi li za ci je pro ble ma tič ni; ali isti
slu čaj je i sa ta ko zva nom sta ro e gi pat skom ci vi li za ci jom, ili bi lo ko jom dru gom ko ja je
pret ho di la ili sle di la. Mo že mo uka za ti na (1) ne uč ti vost – ne volj nost – da se uva že iz vo ri
pri jem či vih kul tu ra, i (2) raz li či te po li tič ke upo tre be ide ja za pad ne ci vi li za ci je u to ku i
po sle evrop skog im pe ri ja li zma. Pro u ča va nje ovo ga ba zi ra se vi še na etič kim i po li tič kim
pi ta nji ma i po sle di ca ma od re đe nih isto rij skih sta no vi šta ne go na uslo vi ma ko ji su učini
li ta kva sta no vi šta mo gu ćim. Iako ka te go ri je mi šlje nja ko je do zvo lja va ju sa da šnji cu
ni su ni ap so lut ne ni sta bil ne u vre me nu, ne zna či da mo že mo da ih na pu sti mo. Ovim
ka te go ri ja ma, pre sve ga, tre ba ne pre sta no da se ba vi mo. Kri ti ka tra di ci je ko ja raz vi ja
ka te go ri je i sa ma je nji ma uslo vlje na, i sa mo u okvi ru tra di ci je – sve o bu hvat nog po ret ka
u re či – kri ti ka na la zi zna če nje i me sto ko me te ži. Kri ti ka pro ši ru je tra di ci ju kao iz menje
nu sa da šnji cu, a ova iza bra na iz me nje nost je po re dak na ko ji se svi ele men ti po zi va ju
i pri la go đa va ju mu se da bi pro na šli svo je zna če nje i zna čaj.
Mno gi auto ri za pad nog ka no na su i sa mi žu stro kri ti ko va li svo je sa da šnji ce. Ve ći na
njih je svo ju kri ti ku mo ra la sku po da pla ti slo bo dom i/ili ži vo tom. Apo stol in te lek tu alnog
Za pa da, Ati nja nin So krat, mo rao je da po pi je otrov od ku kut ke zbog su prot sta vlja nja
so fi sti ma i vla da ju ćoj eli ti. Ve ći na grč kih fi lo zo fa, ako je ve ro va ti Džor džu M. Džejmsu,
pro go nje na je iz svo jih dru šta va (12, 27). Slič na je bi la i si tu a ci ja u ju dej sko-hri šćanskom
sve tu – dru gom ve li kom uti ca ju na za pad nu tra di ci ju – u kom je pro rok, bi lo da je
u pi ta nju Isa i ja, Jo na ili Je re mi ja, bio usa mlje ni stra nac ko ji je gla sno kri ti ko vao mo ral nu
pu stoš na ro da. Sud bi na sa mot nja ka u bi blij skoj tra di ci ji naj bo lje se vi di u ži vo tu Isu sa
Na za re ća ni na ko ji je, kao i nje gov dvoj nik u kla sič noj tra di ci ji, So krat, pla tio sop stve nim
ži vo tom za svo ja mo ral na ube đe nja i umro u naj go rim mu ka ma, pri ko van za dr vo. U
oba ova pri me ra iz za pad ne tra di ci je, stra nac kri ti ku ju ći sa da šnji cu do vo di u opa snost
svoj ži vot, re pu ta ci ju i slo bo du. Stran če va kri ti ka uni šta va iz ve snost sa da šnji ce jer pri kazu
je od su stvo ap so lut nog tla za sa da šnji cu. Sa da šnji ca je, s dru ge stra ne, an ta go ni stič ki
iz me nje na. Sa da šnji ca o ko joj stra nac go vo ri ne mi nov no se po ko ra va iz me nje nom ko je
ta da po sta je po re dak sve ta u re či: sa da šnji ca. Ka no ni za ci ja za pad nih stra na ca od lič no
isto rij ski sve do či o go re o pi sa nom fe no me nu. Jer za stran ca uple te nog u sa da šnji cu „pakao
su [u stva ri] dru gi lju di” (ci ti ra no kod Fra ja, 50), da bi se nje go va „de mon ska” razli
či tost/stra nost ce ni la u ne mi nov nom do la sku nje go ve sop stve ne sa da šnji ce: iz me nje ne
sa da šnji ce, u ko ju se stra nac ukla pa i ta da to ukla pa nje po sta je nor ma.
9 Dru gim re či ma, „u za vi sno sti od pri ro de iz ved be i kon tek sta u kom je sme šte no, ‘zna če nje’ onog što je
tobože isto[…] mo že pot pu no da se iz me ni” (Ka na din: 106).
126

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
Pre stiž i ose ćaj na dok na de ko je po ve zu je mo sa ka no ni za ci jom ne zna če da po li ti ka
ni je uklju če na u pro ces ka no ni za ci je. Ta ko đe, ne sme mo smet nu ti s uma ni isto rij ske
fak to re ko ji su do pri ne li na sta ja nju za pad nog ka no na. Stva ra nje ka no na je, ma nje ili
vi še, bi lo si mul ta no sa in sti tu ci o na li za ci jom knji žev no sti u to ku ka snog de vet na e stog
ve ka i na ro či to pred u ze to da bi slu ži lo od re đe nim so cio-po li tič kim ci lje vi ma. Ja ča njem
pro le te ri ja ta i nje go ve že lje za uni ver zal nim brat stvom, re vo lu ci o nar na pret nja po sta la
je stvar na. Po ja va Dar vi no ve bi o lo gi je sa ši re njem na uč nog i ra ci o nal nog du ha do ve la je
do op šteg gu bit ka ve re u re li gi ju. Uvo đe njem me kog po ve za i po ja vom ma sov nog ti ra ža
no vi na i žur na la do dat no se po ve ća la pi sme nost u Evro pi. Ovo je do pri ne lo stva ra nju
do ta da u isto ri ji naj ve će či ta lač ke pu bli ke. Pro stor na odvo je nost po sta ja la je sve ma nje
va žna sa na pret kom u ko mu ni ka cij skoj i tran sport noj teh no lo gi ji. Us pon kla sne sve sti,
pu ko ti ne u re li gij skom tki vu, ve ća cir ku la ci ja kom plek snih i ra di kal nih ide ja i sve manji
zna čaj gra ni ca i uda lje no sti, do pri ne li su ve ćoj in tro spek ci ji, gu bit ku ve re u za pad ne
vred no sti i dez in te gra ci ji evrop skog pro vin ci ja li zma. Kri za je svoj vr hu nac do ži ve la sa
Pr vim svet skim ra tom u kom su ne ljud sko teh no lo ško li ce i auto de struk tiv ni po ten cijal
ra zu ma, ra ci o nal no sti i na u ke ostva re ni i pre po zna ti u ra za ra nju po ce lom sve tu. 10
Ose ćaj gu bit ka, sum nja i po ti šte nost ši ri li su se Evro pom, u ma njoj me ri pra će ni in telek
tu al nim en tu zi ja zmom pre ma kul tu ri i tra di ci ji. U vik to ri jan skoj En gle skoj po kret za
„kul tu ru” i kul tur ni na ci o na li zam pred vo di la su dva Ar nol da: To mas i nje gov sin Me tju.
Cilj nji ho vog kul tur nog obra zo va nja bio je u ve li koj me ri ob li ko van i de fi ni san pre ma
ka rak te ru i kul tur nim mo de li ma pri la go đe nim kla si ci zmu i pre u ze tim iz nje ga.
Kla si ci zam, uve zen u En gle sku iz pru ske Al ter tum wis sen schaft, na u ke o an ti ci, „postao
je cen tar re for mi sa nog si ste ma dr žav nih ško la, i do mi nan tan na uni ver zi te ti ma”
do dru ge če tvr ti ne de vet na e stog ve ka (Ber nal, BA 1: 317). Kao i nji hov pru ski dvoj nik,
kla si ča ri su pret po sta vi li da „pro mi šlja nje o svim aspek ti ma grč kog i rim skog ži vo ta [...]
ima bla go tvo ran obra zov ni i mo ral ni uti caj na de ča ke ko ji tre ba da po sta nu vo đe [...]
im pe ri je” (Ber nal, BA 1: 317). Pru ska Al ter tum wis sen schaft vo di la je po re klo iz re for mi
obra zo va nja ko je je osmi slio i spro veo Vil helm fon Hum bolt. Ove re for me im ple men tira
ne su 1806. go di ne, po sle pru skog po ra za od Na po le o no vih sna ga kod Je ne. Tre ba lo je
da re for me za šti te pru sko dru štvo od uni šte nja ko je mu je pre ti lo u to ku i na kon Francu
ske re vo lu ci je. Pro u ča va nje svih aspe ka ta grč kog ži vo ta bi lo je cen tral no za no vo u stano
vlje ni Al ter tum wis sen schaft. Za Gr ke „se sma tra lo da su pre va zi šli ha os sva ko dne vi ce
i bi li bli ži ne iz re ci vo naj bo ljem.” Ovo pre va zi la že nje i ne iz re ci vost da li su im za pra vo
da po nu de sta bil ne i si gur ne mo de le so ci jal ne i kul tur ne or ga ni za ci je svo jim kul tur nim
i ra snim po tom ci ma – Za pad no e vro plja ni ma. Za kon zer va tiv ce de vet na e stog ve ka ko ji
su ži ve li u stra hu od re vo lu ci ja, Gr ci i nji ho vi kul tur ni pro iz vo di su, či ni lo se, pru ži-
10 Za de ta ljan opis op šteg gu bit ka ve re u ci vi li za ci ju po sle Pr vog svet skog ra ta, vi de ti Hi li 964–5.
127

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
li naj bo lji na čin „da se iz beg ne i spre či re vo lu ci ja” (Ber nal 1: 288). 11 Ko nač ni po li tič ki
in te re si, ko ji su do ve li do us po sta vlja nja Al ter tum wis sen schaf ta i nje nih an glo a me rič kih
dvoj ni ka, kla si ča ra, i va žna ulo ga ko ju su ta da pre u ze li „u ide o lo škom for mi ra nju vla daju
ćih kla sa”, po slu ži li su pri in sti tu ci o na li za ci ji knji žev no sti i iden ti fi ko va nju li te rar nog
kor pu sa (Ber nal 1: 288).
Isto rij ski, idej na sa vre me nost ci vi li za ci je pret ho di la je ro man tič nom fil he le ni zmu i
us po sta vlja nju za pad nog ka no na. Reč ci vi li za ci ja pr vi put su upo tre bi li fran cu ski i škotski
eko no mi sti 1760-ih go di na (Pa ter son: 41). Pre ma nji ho vom mi šlje nju, ci vi li za ci ju
su „ka rak te ri sa li so ci jal ni po re dak, fi ni ma ni ri i po na ša nje i aku mu la ci ja zna nja” (Pater
son: 42). Tvr di lo se da su ove ka rak te ri sti ke do sti gle svoj naj vi ši ni vo raz vo ja me đu
ari jev ci ma se ver ne i za pad ne Evro pe. Ova raz voj na su per i or nost, za jed no sa bi o lo škim
po zi ci o ni ra njem ari je va ca na naj vi ši ni vo ljud ske evo lu tiv ne hi je rar hi je u de vet na e stom
ve ku, da la im je „pri rod no” pra vo da do mi ni ra ju i eks plo a ti šu ni že ra se Azi je, Afri ke i
Ame ri ke. Isto vre me no, ro man ti čar ska op sed nu tost ra som i ra snom hi je rar hi jom i fasci
ni ra nost jed no stav nim, či stim i autoh to nim po re klom do pri ne le su da in te lek tu a lac
de vet na e stog ve ka te ško pri hva ti grč ko pri zna va nje uti ca ja cr ne egi pat ske ci vi li za ci je na
svo ju kul tu ru. Po li tič ki, ako bi se pri zna lo cr no po re klo kla sič ne ci vi li za ci je, le gi ti mi tet
evrop ske tr go vi ne ro bljem u Afri ci bio bi ospo ren, jer su in te lek tu al na, re li gij ska i zakon
ska po dr ška tr go vi ni ro bljem iz gra đe ne na kon sen zu su da su: (1) crn ci ra sno in fe rior
ni ji i da (2) ni u jed noj fa zi isto ri je ni su us pe li da iz gra de sop stve nu ci vi li za ci ju. Ra sna
in fe ri or nost i ne u speh da se sa gra di ci vi li za ci ja za Evro plja ne su pred sta vlja li oprav da nje
za nji ho vu ko lo ni jal nu mi si ju ci vi li zo va nja na cr nim i braon kon ti nen ti ma. Da bi ovo
oprav da nje bi lo neo spor no, bi lo je neo p hod no ospo ri ti bi lo ka kve va ne vrop ske – po sebno
afro-azij ske – uti ca je na for mi ra nje Grč ke.
Kon zer va tiv ne i re ak ci o nar ne sna ge ko je su do ve le do po ja ve kla si ča ra i ospo rile
vane vrop ske kul tur ne uti ca je na sta ru Grč ku po no vo su po di gle gla ve u to ku op šte
evrop ske kul tur ne kri ze s po čet ka dva de se tog ve ka. Kri za ko ja je tra ja la do volj no du go
da bi uti ca la na gu bi tak po ve re nja u bu duć nost i op sta nak Za pa da do ži ve la je vr hu nac
oko 1917. go di ne, i za svog stra ho po što va nja vred nog i omra že nog ne pri ja te lja obe le ži la
ru ske bolj še vi ke. 12 Da bi se za šti ti li bo ga ti – i pre ma to me kon zer va tiv ni – bur žo a ski inte
re si, bi lo je neo p hod no spre či ti ši re nje cr ve ne ide o lo gi je ko ja je za cilj ima la bes kla snu
i glo bal nu pro le ter sku re pu bli ku. U vre me ka da hri šćan stvo ni je vi še ima lo ta kav uti caj
u pru ža nju ute he i za sle plji va nju lju di kao ra ni je, i gde se im pli cit na moć hri šćan stva
11 Kao što To mas Hi li is ti če:
Kla si ča ri [...] su po mo gli da se de fi ni še od re đe ni tip ci vi li za ci je: ra ci o na lan, sta bi lan, sre đen. Pose
do va nje kla sič nog obra zo va nja go vo ri lo je o po re klu, zre lo sti ra su đi va nja, smi re no sti te la i uma.
Po zna va nje kla si ci zma pod ra zu me va lo je ne sa mo zna nje o an ti ci, već i po zna va nje od re đe nog
ide al nog mo ral nog gle di šta (946).
12 Za de talj nu ana li zu uslo va ko ji su do ve li do in sti tu ci o na li za ci je en gle ske knji žev no sti vi de ti Hoks „Insti
tu ci o na li za ci ja knji žev no sti: uni ver zi tet”, 929.
128

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
po la ko pri bli ža va la svom kra ju, očaj nič ka po tra ga za al ter na tiv nim ma sov nim su per lepkom
do ve la je do po ja ve po li tič kog i in te lek tu al nog za no sa kul tu rom i knji žev no šću. 13
Ovaj en tu zi ja zam ogle dao se u in te lek tu al no uti caj nim fi gu ra ma kao što su Me tju Ar nold,
Ezra Pa und, T. S. Eli ot i Mar tin Haj de ger. 14 Svi oni bi li su ve li ki po bor ni ci tra di ci je i kul ture
i, u ma njoj ili ve ćoj me ri, pro tiv ni ci Je vre ja – evrop skih iz gna ni ka – i „je vrej ske za ve re”
da se, ka ko im se či ni lo, stvo ri anar hič na i var var ska „dik ta tu ra pro le te ri ja ta” (Dže la tli:
68,8). U to ku ovog bur nog i na po slet ku tra gič nog pe ri o da evrop ske isto ri je ra nog dva dese
tog ve ka, gra ni ca ko ja je raz dva ja la fa ši ste i kon zer va tiv ce po sta la je su vi še za ma glje na i
gru ba, pa ju je, pre ma to me, ja ko te ško na pra vi ti. 15
U Engleskoj, doba entuzijazma prema kulturi i grozničava briga da se izbegne ono što se
dogodilo u carskoj Rusiji doveli su do imenovanja odbora Njubolt 1919. godine, koji je trebalo
da „ispita šta se podrazumeva pod ‘učenjem engleskog u Engleskoj’” (Hoks, Institucionalizacija,
931). Nad političkim kontekstom ovog ispitivanja dominiralo je sećanje na ne tako
davni Uskršnji ustanak u Dablinu (1916), Boljševičku revoluciju u Rusiji (1917) i prevrate
među francuskim, britanskim i nemačkim snagama (1917–1918) (Hoks, Institucionalizacija,
931). U izveštaju koji je podneo 1921. godine, Odbor izražava jako uverenje da „proučavanje
veličanstvene književnosti ne samo da može da oplemeni nego i da uspostavi socijalnu harmoniju
i [...] predupredi političku revoluciju” (Strikland: 669). Između ovog jakog ubeđenja i
svesrdnog prihvatanja preporuka tog ubeđenja veoma je mala razdaljina. Sa usvajanjem „preporuka
odbora Njubolt da engleski treba detaljno institucionalizovati i podučavati u okviru
britanskog sistema obrazovanja od osnovne škole do univerziteta”, može se reći da je moderna
institucionalizacija književnosti započela (Hoks, Institucionalizacija, 931).
13 Te ri Inglton se u tek stu „Knji žev nost i us pon en gle skog” de talj ni je ba vi pro ble mom:
Ako bi se od ne ko ga tra ži lo da obez be di jed no je di no ob ja šnje nje za raz voj en gle skih stu di ja u drugom
de lu de vet na e stog ve ka, ne bi bi lo po gre šno re ći „ne u speh re li gi je”. Do sred njo vik to ri jan skog
pe ri o da, ova tra di ci o nal no po u zda na, iz u zet no moć na ide o lo ška for ma bi la je u pri lič noj ne pri li ci.
Vi še ni je osva ja la sr ca i umo ve ma sa, i usled uti ca ja na uč nog ot kri ća i so ci jal ne pro me ne, nje na
pret hod no neo spo ra va na do mi na ci ja bi la je u opa sno sti da ne sta ne. Ovo je bi lo po seb no za bri njava
ju će za vik to ri jan ske vla da ju će kla se, jer je re li gi ja iz raz li či tih raz lo ga bi la ve o ma us pe šan ob lik
ide o lo ške kon tro le (36).
14 Pre ma Ar nol do vom mi šlje nju „kul tu ra, kao i re li gi ja, pre va zi la zi osta le in te re se, po seb no od re đe ne
in te re se bi lo ko je so ci jal ne kla se” (Stri kland: 699). U Ar nol do voj vi zi ji „lju di kul tu re su istin ski apo sto li
jed na ko sti” (ci ti ra no kod Stri klan da, 699). Pa ipak, nje gov „he le ni zam bio je eks pli cit no ve zan za vi zi ju
in do e vrop ske ili ari jan ske ra se u stal noj bor bi sa se mit skom, ili za kon flikt iz me đu ’kul ti vi sa nih’ i bur žo a-
skih vred no sti” (Ber nal, BA 1: 348).
15 Tra ge di ja se od no si na je vrej ski Ho lo ka ust u Ne mač koj pod na ci sti ma. Za de talj no pro u ča va nje ove
ka ta stro fe, vi de ti Dže la tli ja.
In ten ziv ni an ti se mi ti zam ovog pe ri o da imao je uti caj na raz voj kla si ča ra. Na po čet ku ve ka, pri hvaće
ni mo del za ob ja šnje nje kul tur nog po re kla Gr ka bio je ši ri ari jev ski mo del ko ji je pri zna vao fe ni čan ski
uti caj na grč ko kop no. Ali sa ši re njem an ti se mi ti zma od 1880. pa na da lje, Fe ni ča ni – ina če sma tra ni semit
skim na ro dom – bi li su sve re đe sma tra ni pre ci ma bes pre kor no ari jev skih sta rih Gr ka. Od ta da pa do
sre di ne 1980-ih, ši ri ari jev ski mo del za me njen je eks trem nim ari jan skim mo de lom ko ji je, kao što mu i ime
ka že, po ri cao sve va ne vrop ske uti ca je na sta ru Grč ku. Za vi še, vi de ti Ber nal, BA 1: 337–438.
129

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
Ka lup po kom je ve ći na sa vre me nih stu de na ta pri stu pi la en gle skom kao aka dem skom
pred me tu po čeo je da do bi ja svoj ob lik ka da je 1917. go di ne Se nat Uni ver zi te ta u Kem bridžu
od lu čio da uve de po ča sni di plom ski is pit na en gle skom. 16 No vo na sta li na stav ni plan
i pro gram Kem bri dža okre nuo se od po sve će no sti fi lo zof skom uče nju – do ta da glav nom
na Oks for du – i, ume sto to ga, od lu čio da se kon cen tri še na književnost i od nos iz me đu
ži vo ta i knji žev no sti. Kem bridž je, ta ko đe, re šio da se klo ni ba vlje nja li te ra tu rom na stalom
pre 1350. go di ne. Sa ovom aka dem skom po sve će no šću raz vi ja nju en gle skog u prav cu
psi ho-so ci o lo škog is tra ži va nja i de talj ne ana li ze tek sto va, i sa od lu kom Vla de da po dr ži
sve op štu in sti tu ci o na li za ci ju knji žev no sti, po ja vi la se po tre ba da se pro na đe ko na čan i
ne po bi tan kor pus tek sto va – ka non – ono li ko prag ma ti čan ko li ko i pro ce na stu de na ta i
oso blja fa kul te ta. Uz mno ge sa rad ni ke na ča so pi su Scrutiny, F. R. Li vis – naj pre kroz svo je
uti caj no de lo Ve li ka tra di ci ja, obra zo va nje i uni ver zi tet – i nje go va su pru ga K. D. Li vis ve o-
ma su do pri ne li ba vlje nju ovom po tre bom. To kom go di na, kroz na po re Li vi so vih i dru gih,
na stao je ko na čan en gle ski knji žev ni ka non ko ji je pred sta vljao „oso bi te en gle ske vredno
sti” od Vulfa do Vul fa. 17 Da bi se sma trao po dob nim da pri pa da ovom ve li čan stve nom
pan te o nu knji žev nih be smrt ni ka, autor je mo rao da stvo ri de la od ve li ke „in te lek tu al ne i
isto rij ske va žno sti” (Serl, „Kri za”, 28). Jed nom, ka da bi se ovi lju di iz van red nog uma i kali
bra pre po zna li, sle de ći oči gle dan za da tak bio je da se na pi še aka dem ski sank ci o ni sa na i
odo bre na na ci o nal na knji žev na isto ri ja. Oda ni du hu i po tre bi svog po stan ka, stan dard ni i
pre po ru če ni tek sto vi u ovom žan ru, naj če šće su opi si va li i ana li zi ra li „uglav nom [...] de la
vr hun skih ge ni ja” (Serl, Budućnost fi lo zo fi je, 2079). Utvr đi va njem ka no na i pi sa njem naci
o nal ne isto ri je knji žev no sti, en gle ski kao aka dem ska di sci pli na po sta vljen je na čvr sto
in sti tu ci o nal no po sto lje.
Pre ma to me, pe sni ci ko ji su bi li ve či ti stran ci u svo jim sadašnjicama po sta li su predmet
ko jim se op se siv no ba vi la na ša aka dem ska sa da šnji ca. Aut saj de ri su uvr šte ni u pro žima
ju će de lo va nje mo ći ko jom su tran sfor mi sa ni u sred stvo za umi re nje dru ge sa da šnji ce.
Me đu tim, pot pu na in sti tu ci o na li za ci ja i dis kva li fi ka ci ja bi le su ne mo gu će zbog ne is crpno
sti iz me nje ne sa da šnji ce ko ju su sa mi ži ve li. Vi šak ko ji je bio pri su tan u nji ho vom književ
nom de lu bio je upe ren pro tiv vla da ju ćih kla sa da bi ih iz nu tra uru šio. Bard, čak i ka da
je oči gled no pri ka zi vao stra šnu tra ge di ju ko ja je za de si la an glo sak son skog kra lja, us peo bi
da upa ku je to li ko mno go sub ver ziv nih slo je va u tra gič nu gra đu. Pri sva kom is pi ti vač kom
gre ba nju po po vr ši ni oni bi se po ja vi li da ot kri ju po nor nad ko jim je ova ve li čan stve na tra-
16 Za de talj ni ju ana li zu, vi de ti Hoks „In sti tu ci o na li za ci ja knji žev no sti: uni ver zi tet” 923–30.
17 Po ku ša ji ma En gle za da stvo re na ci o nal ni ka non pret ho di le su nji ho ve ko lo ni jal ne ak tiv no sti u inostran
stvu. Tre ba lo je da ka non is pu ni ko ri snu i ad mi ni stra tiv nu funk ci ju u ko lo ni ja ma. Ka da su Bri tan ci
spro ve li re for me u obra zo va nju u svo jim azij skim i afrič kim ko lo ni ja ma, glav ni in te res bio je da se ofor mi
obra zo va na sred nja kla sa ko ja bi funk ci o ni sa la kao po sred nik iz me đu ko lo ni jal nih vla da ra i pod re đe nih.
Da bi se ovaj in te res ostva rio, bi lo je neo p hod no da Bri tan ci osmi sle en gle ski ka non ka ko bi obra zo va li
bu du će po sred ni ke. Osmi šlje ni ka non je morao da sa dr ži vred no sti, nor me i ve ro va nja ko ji za do vo lja va ju
bri tan ske ad mi ni stra tiv ne po tre be. Od nos u ru ka vi ca ma iz me đu knji žev no sti i ko lo ni ja li zma či ni tač nom
tvrd nju To ni ja Mo ri so na da „gra đe nje ka no na je ste gra đe nje im pe ri je” (132).
130

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
ge di ja po dig nu ta i sla vlje na. Ovo se, na rav no, od no si na Tragediju kralja Lira u ko joj ta šti,
raz ma že ni i ka pri ci o zni de spot iza zi va sop stve no uni šte nje kroz ne pra ved nu i osvet nič ku
po de lu svog kra ljev stva. Ne de lo se okre će da uni šti uzrok – ve li čan stve ni uzrok; ali konflikt
ko ji sle di, na mer no ili slu čaj no, uvla či či ta vo kra ljev stvo, u svo joj po kor no sti i gor či ni,
u du bi ne stra šne anar hi je. Pa, ipak, u kon ste la ci ju ve li čan stve ne i tra gič ne pat nje, sa mo
Lir ima ulaz; Lir, za ko ga ži vot i vred nost obič nog čo ve ka po sto je sa mo kao sli ka i pro stor
u atla su! 18 Obič ni lju di pod lo žni su ću dlji vom ras po re đi va nju za ma hom ma ča nje go vog
ve li čan stva i pot pu no su ne va žni nje go vom va žnom egu. Bed ni mu škar ci i že ne ko ji či ne
kra ljev stvo i jesu kra ljev stvo ne ma ju pra vo gla sa u to ku či ta ve dra me. Me đu tim, od su stvo
kra ljev stva – od su stvo dru ga či jeg u sa da šnji ci – i nje go vo ne mo sla ga nje sa zah te vi ma sada
šnji ce či ne Li ro vu tra ge di ju mo gu ćom. Jed nom ka da ne mi pro go vo re i po sta nu pri sut ni
kao do ta da ne bi ća sa da šnji ce, sjaj tra ge di je je uga šen. Ga še nje je tre nu tak ka da je sa dašnji
ca pri mo ra na da se su o či sa ot kro ve njem: nikakva mu ka ne mo že bi ti ve ća od one ko ju
ljud sko bi će mo že da pre tr pi” (Vit gen štajn, Kultura i vrednost, 45e). Bi lo ka kav po ku šaj da
se pre ko mer no ve li ča pat nja pri vi le go va ne ma nji ne je ste re zul tat ogra ni če ne per spek ti ve.
Ali u istom kri tič kom da hu, mo ra mo do da ti da je po sta vlja nje ogra ni če ne per spek ti ve ono
što či ni sub ver zi ju mo gu ćom, a ge ni jal nost pe sni ka je ste nje go va spo sob nost da utka nebro
je no mno go slo je va sub ver ziv ne sa da šnji ce – ne me ili ne – u tek stu al nu gra đu pi sa nog
uni ver zu ma.
Stva ra nje kla si ci zma, in sti tu ci o na li za ci ja knji žev no sti, stva ra nje ka no na – sve ovo ima
u se bi ugra đe nu po li ti ku i po li tič ke po sle di ce. Ali iz pre po zna va nja da sve, uklju ču ju ći i
ono što je lič no kao što je seks, ima po li tič ke im pli ka ci je, ne sle di da po li ti ka tre ba da bu de
18 Obra ti te pa žnju na ove sti ho ve:
LIR: Sve ze mlje te, od ove
Cr te do ove, sa se no vi tim
Šu ma ma i sa plod nim po lji ma,
S pro stra nim pa šnja ci ma i sa buj nim
Re ka ma, bi še tvo je vla sni štvo (Šek spir, Lir, 1.1.58–61).
I ove:
LIR: Te bi i tvo ji ma u na sle đe
Osta će več no ova pro stra na
Tre ći na na šeg le pog kra ljev stva,
Ni ma lo ma nja ni po ve li či ni,
Ni ti po vred no sti, ni po kra so ti
Od one ko ju da doh Go ne ri li.
A sa da, na ša ra do sti, ti što si
Po sled nja na ša, al’ ne naj ma nje,
Za či jom mla dom te že lju ba vlju
Fran cu ska vi na, mle ko bur gund sko... (Šek spir, Lir, 1.1.74–80).
Ni po me na o ne kom ži vom bi ću i ne mo že mo a da se ne za pi ta mo šta je za pra vo tra ge di ja: eks kluzi
ja lju di, ili Li ro va ta šti na i glu post ko ja ga vo di u pro past!
131

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
je di ni kri te ri jum pri oce ni ljud skog stva ra la štva. 19 Po li ti ka, ako se shva ti kao po ku šaj da
se ima moć, pod ra zu me va da je su bje kat ne pre sta no uple ten u de lo va nje mo ći, i „dru štvo
bez od no sa mo ći”, kao što je Mi šel Fu ko iz no va is ti cao, „mo že da bu de sa mo ap strak cija”
(Su bje kat i moć, 791). Zna nje ni ka da ni je oslo bo đe no de lo va nja mo ći, „od no si mo ći
omo gu ća va ju mo gu ći kor pus zna nja, i zna nje se ši ri i učvr šću je efe kat ove mo ći“ (Fu ko,
Di sci pli na i ka zna, 29). In sti tu ci je kao što su kla si ča ri, i en gle ski, i odo bre ni kor pu si kao
što je za pad ni ka non, bi li su re zul tat po tre be za ba vlje njem od re đe nim so cio-po li tič kim
slu ča je vi ma ko ji su se po ja vi li u od re đe nim tre nu ci ma u isto ri ji. Ovi slu ča je vi u svo jim
ve o ma iz me nje nim ob li ci ma na sta vlja ju da de lu ju u sop stve noj sa da šnji ci. Sa da šnji ca či ni
od re đe ne po du hva te mo gu ćim i vred nim, dok se sa mi po du hva ti ši re i pro ži ma ju sve o buhvat
ni po re dak – po re dak sa da šnji ce iz ko je iz vo de svo ju sank ci ju i po tvr du. Za jed nič ki
im pli ci ra na pri ro da od no sa pod ra zu me va da nas Ce za ro va smrt ne će oslo bo di ti od ope rativ
nog sti ska mo ći. Kao što Šek spir po ka zu je u Juliju Cezaru, je di no do če ga mo že do ve sti
je ste ka ta stro fa u ko joj, iako je Ce zar mr tav, ce za ri jan stvo – duh nje go ve am bi ci je ko ja ima
spo sob nost da „stvo ri mo gu će po lje ak ci je za dru ge” – na sta vlja svo je de la nje istim in tenzi
te tom (Fu ko, Su bje kat i moć, 790). Ukla nja njem Ce za ra, ope ra tiv ni od no si mo ći pot puno
se sla ma ju da bi sila za me ni la te od no se i na sta vi la da uni šta va vi še od jed ne de ce ni je.
Žr tvo va ni Ce zar ne vra ća kon zu lar ni Rim u svo ju za ve re nič ku sa da šnji cu. Žr tva vo di je dino
do stva ra nja bez gla ve dr ža ve, kroz či je spo red ne pu te ve Ce za rov duh ne pre kid no be sni
da bi „pu stio pse ra ta” (Šek spir, JC, 3.1.273).
Shva ta nje de lo va nja mo ći bar da iz Strat for da naj bo lje se vi di u spor nom na slo vu ko ji
je iza brao za ovu dra mu, Julije Cezar. Ce zar je mo žda naj ma nje im pre si van od svih he ro ja
ko je je Šek spir stvo rio. Ka ri ka tu ra Šek spi ro vog Ce za ra ni ka da ne is po lja va re to rič ku briljant
nost i nje go va lič nost se ne raz vi ja; on je pri ka zan kao vla dar ko me je la ko la ska ti, ko ji
je neo d lu čan, slab, tvr do glav, su je ve ran i hva li sav. Nje go vo po ja vlji va nje u dra mi je svede
no na mi ni mum, pa ipak, ni je dan dru gi lik – ni ple me ni ti Brut ko ga je la ko na sa ma ri ti,
ni lu ka vi An to ni je, a da ne go vo ri mo o hlad nom i su ro vom Ok ta vi ju – ne mo že da iz ne se
rad nju na svo jim ra me ni ma. Šek spi rov Ce zar ni je, kao što oče ku je mo, vla dar ko ji iza zi va
stra ho po što va nje; već se čak i Šek spi rov ge nij mo rao za do vo lji ti či nje ni com da bez ob zi ra
na nje go vo dra ma tič no sma nji va nje Ce za ro ve ve li či ne, ne po sto ji ni je dan dru gi lik kroz
19 Kao što Džon Serl ne pre sta no po na vlja:
Za klju čak ne sle di iz pre mi se. Po sve mu su de ći, sve ima po li tič ke po sle di ce, bi lo da je u pi ta nju
umet nost, mu zi ka, knji žev nost, seks ili ga stro no mi ja. Na pri mer, sa da bi smo mo gli da vo di mo
kam pa nju za pred sed nič ke iz bo re ume sto da slu ša mo pre da va nje o vi šem obra zo va nju; pre ma tome,
ovo pre da va nje ima ne na mer ne po li tič ke po sle di ce jer nas spre ča va da se uklju či mo u po li tičke
ak tiv no sti u ko je bi smo se ina če uklju či li. U tom smi slu, sve je po li ti ka. Ali, iz či nje ni ce da je u
ovom smi slu sve po li ti ka, ne sle di da su na ši aka dem ski ci lje vi po li tič ki, ni ti sle di da su kri te ri ju mi
za pro ce nu na ših uspe ha i ne u spe ha po li tič ki („Kri za”, 39).
Patriša Vo bavila se suprotnim viđenjima umetnosti od strane puritanaca i pragmatičara: „Zamena
idealističkog estetskog purizma (umetnost postoji sama zbog sebe) sa neopragmatičnom političkom korektnošću
(umetnost postoji samo zbog politike) prosto zamenjuje jednu vrstu puritanizma drugom” (80).
132

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
ko jeg i oko ko ga bi mo gao da is ple te pri ču o Ce za ru sa rad njom ko ja bi po sta vi la vr stu
in tri ge ko ju na kra ju uspe va da smi sli. Ce zar je onaj na kog se svi li ko vi i do ga đa ji u drami
ne pre sta no po zi va ju; kroz nje ga in di vi du al na de la u dra mi mo ra ju da se fil tri ra ju da bi
do bi la na auto ri te tu i va žno sti. Jed nom ka da se ova tač ka pre se ca nja – ma ko li ko pro iz voljna
– ot klo ni, či ta va po stav ka od no sa mo ći se uru ša va da bi na stu pi li na si lje, rat i ne mi ri. 20
Kon spi ra tiv ni san ko nač ne bit ke za Rim sku re pu bli ku po kre će se, na ža lost, kroz ubi stvo
Ce za ra sa mo da bi ne slav no za vr šio – pot pu no po ra žen – na otvo re nom gro blju kod Fili
pa. San o re pu bli kan skom Ri mu – Ri mu Ri mlja na za Ri mlja ne – ni kad ni je ostva ren, i
sve do če ga je do veo je ubi stvo, kr vo pro li će i de ce ni ja ha o sa. Po što se raz ja sne po sled nje
sce ne Julija Cezara, kao i rad nja An to ni ja i Kle o pa tre, ko ja se na ovu dra mu na do ve zu je,
kra ljev stvo do ži vlja va mir tek ka da se Ce za ro va am bi ci ja ostva ri, tj. ka da Ce za rov ne ćak
Ok ta vi jan pre u zme ti tu lu Av gust da bi po stao vla dar car skog Ri ma. Sa njim, ope ra tiv ni
od no si mo ći po no vo uzi ma ju svoj nor ma lan tok kroz us po sta vlja nje hi je rar hi je da bi se
iz no va po kre nu li od no si sna ga ko ji jed ni dru ge pod sti ču.
Kul tu ra pre ma Vit gen štaj no vom mi šlje nju „pret po sta vlja po sma tra nje” (Kul tu ra i
vrednost, 83e). 21 U po sled njih sto ti nak go di na, u obla sti od no sa unu tar Za pa da, za padni
ka non bio je efekt no i ne za men lji vo oru đe da bi se to po sma tra nje uči ni lo mo gu ćim.
Idej na sa vre me nost knji žev no sti i ci vi li za ci je za si gur no je ima la ra za ra ju će po sle di ce za
evrop ske ko lo ni je, jer u oči ma ko lo ni jal nog vla da ra „pri su stvo pi sa ne knji žev no sti bi lo je
znak po ten ci jal ne, uro đe ne čo več no sti ra se” (Gejts: 44). Oči gled no od su stvo pi sa ne književ
no sti kod Azi ja ta, Afri ka na ca i ame rič kih In di ja na ca, uči ni lo je da se ra sno i ci vi li zacij
ski su per i or ni Evro plja ni ose ća ju mo ral no oba ve znim da „ci vi li zu ju” ove „ni že” ra se.
Ali ova ulo ga ko ju je knji žev nost ima la u isto ri ji ko lo ni za ci je ne vo di nu žno do za ključ ka
da ne tre ba pro u ča va ti knji žev nost. Pi ta nje da li stu di je knji žev no sti tre ba da po sto je kao
aka dem ska di sci pli na tre ba ana li zi ra ti i na nje ga od go vo ri ti u okvi ru so cio-po li tič ko-ekonom
skog okvi ra sa da šnji ce. Kao što su stu di je knji žev no sti uve de ne za hva lju ju ći broj nim
so ci jal nim fak to ri ma raz li či te te ži ne, ta ko će one na sta vi ti da po sto je sa mo ako se ukla pa ju
u struk tu ral nu kon fi gu ra ci ju na še sa da šnji ce. 22 Ako se ne uklo pe, ni ka kva no stal gič na i
kri tič ka pom pa ne će po mo ći da „taj pa ci jent bu de uspa van na sto lu”, da se još du go za drži
(Eli ot, Prufrok, 3). Ali, ako na sta ve da se ukla pa ju, mo ra mo pri me ti ti da bi aka dem ska
di sci pli na osta la funk ci o nal no de lo tvor na, ne mo že joj se ospo ri ti ne ka kva za slu ga ili kva-
20 Tre ba na gla si ti da moć ni je ov de pri ka za na kao cen tral ni fe no men. Ar gu ment se dr ži Fu ko o vog okvi ra
mo ći u kom se „uslov mo guć no sti mo ći [...] mo ra tra ži ti u […] po kret noj pod lo zi od no sa sna ga ko je, zbog
svo je ne jed na ko sti, ne pre sta no iza zi va ju sta nje mo ći” (Fu ko, Istorija seksualnosti, 121–22). „Od no si mo ći
su struk tu ral ni, ali van cen tra” (Bart, „Od de la do tek sta”, 159).
21 Kul tu ra se mo ra „ne pre sta no stva ra ti i po tvr đi va ti u dru štve nom ži vo tu; ako se to ne de ša va, ona umire”
(Filds: 112).
22 En gle ski mo žda još uvek ima zna čaj nu ulo gu u dva de set pr vom ve ku. Po li tič ka he ge mo ni ja SAD i trenut
na teh no lo ška pre moć en gle skog je zi ka kao osno ve za glo bal ne in for ma ci je „mo že uči ni ti da en gle ski
na sta vi da ima eko nom sku, a pre ma to me i so ci jal nu ko ri snost” (Pan ter: 525).
133

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
li tet – in klu ziv ni kri te ri jum sa da šnji ce. 23 Iz ova kvog za ključ ka sle di da ka non mo že i tre ba
da bu de me njan, ali ni ka da uni šten. Ob no vom ka no na, tj. in klu zi jom, pro blem eks klu zi je
po no vo do la zi na red; pa ipak, ako se ovim neo p hod nim i ne iz be žnim pro ble mom ne presta
no ba vi mo, on će sa mo do ve sti do ši re nja i me nja nja sa da šnji ce, a ne do svog uni šte nja.
Bez ob zi ra na gre he ko je mo že mo pri pi sa ti in sti tu ci o na li zo va nom po sto ja nju književ
no sti, stu di je knji žev no sti su je din stve ne u iza zi va nju i ne go va nju unu tar se be sa mih
ra zor no kri tič ke sa mo re flek si je. Kri tič ki pri stup knji žev noj i in sti tu ci o nal noj isto ri ji jed na
je od naj pre po zna tlji vi jih oso bi na stu di ja knji žev no sti. Mo žda u to me ne po sto ji ni šta neobič
no. Za pad ni ka non, iz ko ga stu di je knji žev no sti cr pe svo je ži vot ne so ko ve, no si u se bi
ne ke od naj o krut ni jih kri ti ka tra di ci je ko ju pred sta vlja i oli ča va. Od So kra ta do De ri de,
naj bo lji na Za pa du bi li su naj be skom pro mi sni ji kri ti ča ri, a nji ho va kri ti ka – kanonizovana
kri ti ka – iz ne dri la je sa vre me no mno štvo te o re ti ča ra pro tiv Za pa da i ka no na sa nji ho vim
naj de lo tvor ni jim oru đem struk tu ral nog de set ko va nja. Su ro vo se ba ve ći svo jim sadašnjicama,
ra di kal ne lič no sti pro šlo sti na še sa da šnji ce us pe le su da da ju svo je ver zi je sa da šnji ce.
Uti ču ći na tu iz me nje nost, ovi ra di ka li – stran ci sa da šnji ce – sa mo su do pri ne li da se sada
šnji ca ši ri i ove ko ve či. 24 Su vi še je dr sko pret po sta vi ti da će, svo jim oslo ba đa ju ćim po hodi
ma, sa vre me no mno štvo po zna tih kri ti ča ra po sti ći išta zna čaj no dru ga či je. Sve što ra de
i sve što jesu je ste do zvo lje no od stra ne struk tur ne kon fi gu ra ci je sa da šnji ce – sa da šnji ce
uklo plje ne u svo ju iz me nje nost, na sta le, uz do dat ke, iz svo je pro šlo sti.
Upr kos skrip tu ral nom pri zvu ku na sta lom za hva lju ju ći ter mi no lo gi ji i aso ci ja ci ja ma
sa ide ja ma auten tič no sti i auto ri te ta ko je su iz to ga pro i za šle, ka non ni ka da ni je po ten ci rao
eks klu zi ju i ni je bio ne flek si bi lan kao što bi se mo žda mo glo za klju či ti. Nje ga je uvek či nio
flek si bi lan kor pus ko ji se raz vi jao i ko ga je ka rak te ri sa la sprem nost da se kri tič ki ba vi svojim
de lo vi ma. Ka non pri pa da kon ste la ci ji na še sa da šnji ce, i na še ne za do volj stvo sa da šnjicom
ili struk tu ra ma mo ći sa da šnji ce ne zna či da mo že da po sto ji sa da šnji ca bez ovih moguć
no sti. Sa da šnji ca – tek stu al ni uni ver zum: svet od re đen reč ju – svet je ko ji mo že mo da
na sta nju je mo, i sva ki san o na pret ku iz van struk tu ral no sti sa da šnji ce do raj ske sa da šnji ce
mo ra se na pu sti ti. Tre ba pri hva ti ti ne sa vr še nu i ne pred vi dlji vu pri ro du sa da šnji ce i ba vi ti
se njo me. Tim ba vlje njem, ka non i ono što je nji me pro pi sa no do pri ne li su us po sta vlja nju
„od no sa me đu tek sto vi ma” sa Za pa da i tre ba ih tre ti ra ti kri tič ki, ali i sa po što va njem (Fuko,
Šta je autor?, 268).
23 Za slu ga/kri te ri jum in klu zi je ima zna čaj nu ulo gu za oso blje fa kul te ta, upis stu de na ta i iden ti fi ka ci ju
tek stu al nog kor pu sa.
24 Ši re nje sa da šnji ce ko je na sta je usled iz me nje ne sa da šnji ce ni ka da ne vo di do nje nog uni šte nja. Ono
je di no do vo di do uti ca ja na iz me njen zna čaj na struk tu ral nim i ele men tar nim ni vo i ma.
134

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
LI TE RA TU RA
1. Armstrong, Ka ren. A Hi story of God: The 4000-Year Qu est of Ju da ism, Chri sti a nity and Islam. New
York: Bal lan ti ne-Ran dom, 1994.
2. Bart hes, Ro land. “The De ath of the Aut hor.” Trans. Step hen He ath. Li te ra tu re in the Mo dern World:
Cri ti cal Es says and Do cu ments. Ed. Den nis Wal der. 2nd rev. ed. Ox ford: Ox ford UP, 2008. 259–63.
----. “From Work to Text.” Ima ge Mu sic Text. Comp. and trans. Step hen He ath. Lon don: Fla min go,
1977. 155–64.
3. Ber nal, Mar tin. Black At he na: The Afro a si a tic Ro ots of Clas si cal Ci vi li za tion. Vol. 1: The Fa bri ca tion of
An ci ent Gre e ce 1785–1985. New Brun swick: Rut gers UP, 2003.
----. Black At he na Wri tes Back: Mar tin Ber nal Re sponds to His Cri tics. Ed. Da vid Chi o ni Mo o re. Durham:
Du ke UP, 2001.
4. Blo om, Ha rold. The We stern Ca non: The Bo oks and School of the Ages. Lon don: Mac mil lan, 1995.
5. Bu tler, Ma rilyn. “Re pos ses sing the Past: The Ca se for an Open Li te rary Hi story.”Li te ra tu re in the Modern
World: Cri ti cal Es says and Do cu ments. Ed. Den nis Wal der. 2nd rev.
ed. Ox ford: Ox ford UP, 2008. 20–27.
6. Can na di ne, Da vid. “The Con text, Per for man ce and Me a ning of Ri tual: The Bri tish Mo narchy and
the ‘In ven tion of Tra di tion’, c. 1820–1977.” The In ven tion of Tra di tion.Ed. Eric Hob sbawm and Te rence
Ran ger. Cam brid ge: Cam brid ge UP, 2000. 101–64.
7. Cromp ton, Lo u is. Ho mo se xu a lity and Ci vi li za tion. Cam brid ge: Belk nap-Har vard UP, 2006. De ti enne,
Mar cel. The Gre eks and Us: A Com pa ra ti ve Anthro po logy of An ci ent Gre e ce. Trans. Ja net Lloyd.
Cam brid ge: Po lity, 2007.
8. Eagle ton, Te rry. “Li te ra tu re and the Ri se of En glish.” Li te ra tu re in the Mo dern World: Cri ti cal Es says
and Do cu ments.Ed. Den nis Wal der. 2nd rev. ed. Ox ford: Ox ford UP, 2008. 31–37.
9. Eli ot, T. S.“The Lo ve Song of J. Al fred Pru frock.” The Nor ton Ant ho logy of Po e try.Ed.
Mar ga ret Fer gu son, Mary Jo Sal ter, and Jon Stal lworthy. 4th ed. New York: Nor ton, 1996. 1230–33.
10. Fe de ri ci, Sil via. “The God That Ne ver Fa i led: The Ori gins and Cri ses of We stern Ci vi li za tion.” Enduring
We stern Ci vi li za tion: The Con struc tion of the Con cept of We stern Ci vi li za tion and Its Ot hers.Ed.
Sil via Fe de ri ci. West port: Pra e ger, 1995. 63–89.
11. Fi elds, Bar ba ra Je an ne. “Sla very, Ra ce and Ide o logy in the Uni ted Sta tes of Ame ri ca.” New Left Re vi ew
I.181 (1990): 95–118.
12. Fo u ca ult, Mic hel. Di sci pli ne and Pu nish: The Birth of the Pri son. Trans. Alan She ri dan. New York:
Vin ta ge, 1979.
----. The Hi story of Se xu a lity: The Will to Know led ge. Trans. Ro bert Hur ley.Vol. 1. Vic to ria: Pen guin,
2008.
----. “Su bject and Po wer.”Critical Inquiry 8 (1982): 777–95.
----. “What Is an Aut hor?” Trans. J. V. Ha ra ri. Li te ra tu re in the Mo dern World: Cri ti cal Es says and Docu
ments. Ed. Den nis Wal der. 2nd rev. ed. Ox ford: Ox ford UP, 2008. 263–78.
13. Frye, Nor throp, and Jay Mac pher son. Bi bli cal and Clas si cal Myths: The Mytho lo gi cal Fra me work of
Western Culture. To ron to: U of To ron to P, 2004.
14. Ga tes, He nry Lo u is, Jr. “Li te rary The ory and the Black Tra di tion.” Li te ra tu re in the Mo dern World:
Cri ti cal Es says and Do cu ments. Ed. Den nis Wal der. 2nd rev. ed. Ox ford:
Ox ford UP, 2008. 44–51.
15. Gel la tely, Ro bert. Le nin, Sta lin, and Hi tler: The Age of So cial Ca ta strop he. New York: Knopf, 2007.
16. Gib bon, Ed ward. The Dec li ne and Fall of the Ro man Em pi re. Ed. and abr. Hans Fri e drich-
Mu el ler. New York: Mo dern Lib., 2003.
17. Gil bert, San dra M. and Su san Gu bar.“Wo men Po ets.” Li te ra tu re in the Mo dern World: Cri ti cal Es says
and Do cu ments.Ed. Den nis Wal der. 2nd rev. ed. Ox ford: Ox ford UP, 2008. 37-44.
18. Hall, Do nald E. Subjectivity. New York: Ro u tled ge, 2004.
19. Haw kes, Da vid. Ideology. Lon don: Ro u tled ge, 1996.
20. Haw kes, Te ren ce. “The In sti tu ti o na li za tion of Li te ra tu re: The Uni ver sity.” Encyclopedia of Literature
and Criticism. Ed. Mar tin Coyle, et al. Lon don: Ro u tled ge, 1991. 926–38.
135

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
21. Healy, Tho mas. “Li te ra tu re and the Clas sics.” Encyclo pe dia of Li te ra tu re and Cri ti cism. Ed. Mar tin
Coyle, et al. Lon don: Ro u tled ge, 1991. 964–75.
22. Ja mes, Ge or ge G. M. Sto len Le gacy: The Egyptian Ori gins of We stern Phi lo sophy. N.p.: Fe at her, 2010.
23. Ker mo de, Frank. “Ca non and Pe riod.”Li te ra tu re in the Mo dern World: Cri ti cal Es says and Do cu ments.
Ed. Den nis Wal der. 2nd rev. ed. Ox ford: Ox ford UP, 2008. 27-31.
24. Mor ri son, To ni. “Un spe a ka ble Things Un spo ken: The Afro-Asian Pre sen ce in Ame ri can Li te ra tu re.”
The Tan ner Lec tu res on Hu man Va lu es. Uni ver sity of Mic hi gan, Mic hi gan. 7 Oct. 1988.
25. Pat ter son, Tho mas C. In ven ting We stern Ci vi li za tion. New York: Monthly Rev. P, 1997.
26. Pol litt, Kat ha. “Do es A Li te rary Ca non Mat ter?” The Nor ton Re a der. Ed. Lin da H. Pe ter son,
John C. Bre re ton, and Joan E. Hart man. 10th ed. New York: Nor ton, 2000. 1029–35.
27. Pun ter, Da vid. “An ti-ca non The ory.” “Va lue: Cri ti cism, Ca nons, and Eva lu a tion.” Li te rary The ory and
Cri ti cism: An Ox ford Gu i de. Ed. Pa tri cia Wa ugh. New Del hi: Ox ford UP, 2010. 519–29.
28. Se ar le, John R. “The Fu tu re of Phi lo sophy.” Phi lo sop hi cal Tran sac ti ons: Bi o lo gi cal Sci en ces 354. 1392
(1999): 2069-80. JSTOR.Web. 2 Dec. 2010.
----. “Is The re a Cri sis in Ame ri can Hig her Edu ca tion?” Bul le tin of the Ame ri can Aca demy of
Arts and Sci en ces 46.4 (1993): 24–47. JSTOR.Web. 2 Dec. 2010.
----. “Li te rary The ory and Its Di scon tents. ”New Literary History 25.3 (1994): 637–67. JSTOR.
Web. 14 Dec. 2010.
29. Sha ke spe a re, Wil li am. An tony and Cle o pa tra. Ed. Da vid Be ving ton. Up da ted ed. Cam brid ge: Cambrid
ge UP, 2005.
----. Julius Caesar. Ed. Mar vin Spe vack. Up da ted ed. Cam brid ge: Cam brid ge UP, 2004.
----. The Tra gedy of King Le ar. Ed. Jay L. Ha lio. New Del hi: Cam brid ge-Fo un da tion, 2000.
30. Stric kland, Ge of frey. “Gre at Tra di ti ons: The Lo gic of the Ca non.” Encyclo pe dia of Li te ra tu re and Criticism.
Ed. Mar tin Coyle, et al. Lon don: Ro u tled ge, 1991. 696–707.
40. Wa ugh, Pa tri cia. “Va lue: Cri ti cism, Ca nons, and Eva lu a tion.” Li te rary The ory and Cri ti cism: An Oxford
Guide.Ed. Pa tri cia Wa ugh. New Del hi: Ox ford UP, 2010. 70–81.
41. Wit tgen ste in, Lud wig. Culture and Value.Trans. Pe ter Winch. Ed. G. H. von Wright and He ik ki
Nyman. Chi ca go: U of Chi ca go P, 1984.
Ca non/No Ca non *
SUM MARY: In the last hun dred years or so the We stern Ca non has been instru
men tal in con fir ming the pre sti ge and en su ring the cur rency of we stern
ci vi li za tion. The con di tion of pos si bi lity of the ci vi li za ti o nal pre sti ge – the
West’s con vic tion in the su per i o rity of its ci vi li za tion – can be tra ced back
to Karl Ot fried Müller’s over throw – c.1840 – of the An ci ent Mo del of Gre ek
hi sto ri o graphy with the Aryan one. The An ci ent Mo del which re ma i ned from
the Gre ek and La tin An ti qu ity to the En lig hten ment had been the Gre ek’s vi ew
of the ir hi story re fer red to by fi gu res as in flu en tial as Aeschylus, Euri pi des,
He ro do tus, Di o do rus Si cu lus, Isoc ra tes, Pa u sa ni as, Apol lo do rus, Pa la ip ha tos,
* In real terms the Western Canon denotes “a body of works of philosophy, literature, history, and art that
goes from the Greeks right up to the present day” (Searle, “Crisis” 26). Here, for purposes that are essentially
pragmatic, its denotation is delimited mostly to literary works. Arbitrariness, if any, of the delimiting
is accounted for by the fact that the essay makes use of The Western Canon: The Books and School of the
Ages to approach and enframe the Canon, and contrary to what one might expect from its title, the book
is devoted solely to the treatment of literary texts. For more, see Bloom.
136

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
Kõnon and Pla to. The mo del ac know led ged the Gre ek cul tu ral in deb ted ness
to ne ig hbo u ring An ci ent Egyptian and Pho e ni cian ci vi li za ti ons and held the
Gre ek ac hi e ve ments in fi elds as di ver se as astro nomy, law, myth, me di ci ne,
mat he ma tics, phi lo sophy, re li gion and sci en ce to be the re sult of clo se cul tural
con tacts with a su per i or Egyptian ci vi li za tion. Im por tantly, in the pe riod
un der con si de ra tion – i.e. 1820–40 – no ar cha e o lo gi cal or lin gu i stic evi den ce
be ca me ava i la ble for Clas si cists to ne ces si ta te a chan ge in mo del from the
An ci ent to the Aryan. Con se qu ently, the re a sons for the la ter mo del’s ac ceptan
ce, as Mar tin Ber nal con tends, ha ve to be so ught in the cul tu ral mi li eu
of the age which was do mi na ted by Ro man ti cism, ra cism and Pro gress and
the ari stoc ra ci es’ fe ar of re vo lu ti ons. The mi li eu, in ad di tion to ne ces si ta ting
a shift in Aegean hi sto ri o graphy – the new mo del ini ti ally de nied Egyptian
in flu en ces on Gre e ce; but the post-1880 pe riod of he ig hte ned an ti-Se mi tism
wit nes sed the po stu la tion of an Ex tre me Aryan Mo del denying Pho e ni cian
(an ci ent pe o ple of West Se mi tic ori gin) in flu en ces as well – fun da men tally
de ter mi ned the way post-Hum boldt Prus sian Al ter tum wis sen schaft ‘sci en ce
of An ti qu ity’ was to evol ve. The aca de mic sta tu re of Al ter tum wis sen schaft
and its En glish co un ter part, Clas sics, se cu red for an ori gin-ob ses sed Euro pe
its ab so lu te, autoc htho no us and pu re – i.e. Aryan – cul tu ral po int of ori gin
in An ci ent Gre e ce. This re tro jec ti ve fi xing on Gre e ce and the de nial of ex ternal
and ex tra-Euro pean ori gi nary in flu en ces on Gre ek – and by con se qu en ce,
Euro pean – cul tu re we re fol lo wed by an exi ling of the rest of the world from
the pa le of ci vi li za tion. For the West’s eli tes ci vi li za tion ma de them “super
i or” and the su per i o rity – en dor sed by sec ti ons of the aca de mia – was
in stru men tal in gar ne ring po li ti cal and mo ral sup port for Euro pean im pe rial
ac ti vi ti es in Asia, Afri ca and the Ame ri cas. Do me sti cally, sub se qu ent to Classics’
ca no ni zing of the West as “uni que and su per i or,” the po li ti cal eli te’s
per cep tion of a gro wing re vo lu ti o nary thre at cre a ted the need for a me ans
to en su re the mass ad he ren ce to “ti me less we stern va lu es” such as or der,
hi e rarchy and con ti nu ity. In the En glish con text, with the iden ti fi ca tion of
a na ti o nal li te rary ca non – to sup port the in sti tu ti o na li za tion of En glish Lite
ra tu re which the go vern ment-ap po in ted New bolt Com mit tee re com men ded
as the ideal me ans to sa fe gu ard the En glish na ti o nal fa bric and avert a prole
ta rian re vo lu tion – the con cre te me ans for en su ring the ad he ren ce was in
pla ce. The En glish ca non drew its ci vi li za ti o nal con text and pre sti ge from an
ove rar ching body of c. 2500 years of Euro pean wri tings and in that con tex tua
li zing a We stern Ca non for the En glish-spe a king world be gan to ta ke sha pe.
The pre sent pa per, whi le in si sting on the so cial em bed ded ness of know led ge,
go es one step furt her, and lo oks at what con se qu en ces fol low for the West
and its Ca non sub se qu ent to the ex po su re of (1) the mu tu ally su sta i ning and
va li da ting re la ti on ship bet we en Clas sics, the West, and the Ca non and (2) the
con di ti ons of pos si bi li ti es and con se qu en ces of that re la ti on ship.
KEY WORDS: We stern Ca non, Clas sics, En glish Li te ra tu re, Mar tin Ber nal, Black
At he na.
typetojay@gmail.com
137

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
UDC 821.163.41.09 Grabovac S.
UDC 821.511.141(497.11).09 Siveri J.
Janoš Vilmoš Šamu
Odsek za mađarski jezik i književnost
Univerzitet u Novom Sadu
Subotica, Srbija
Subjekt (i) urušene ekstaze:
Simon Grabovac i Janoš Siveri
SAŽETAK: Istraživanje analizira depersonalizaciju i krizu identiteta jezički
poimanog subjekta u poeziji Simona Grabovca i upoređuje je sa ciklusom
Janoša Siverija, kultnog mađarskog pesnika iz Vojvodine. Jezička arheologija
zbirke Isiot dospeva do nemogućnosti denotacije totalnog i identičnog
prisustva, što otvara filozofiju svojevrsnog hijazmičkog, inverznog subjekta,
koji u kontekstu pamćenja misli na sebe kao na Drugog.
Arhaični, kameni znaci jezika konstituišu pesnika kao nekog ko je van svojih
telesnih i jezičkih granica u večitoj semantičkoj ekstazi, koja se ipak urušava,
jer su stabilizacija i krajnje pozicioniranje nemogući, a ulog transgresije je
upravo motivisanje ove večne dinamike.
Hermetizam Siverijeve rane poezije može da stekne alternativno iščitavanje iz
pravca Grabovčevog hijazmički organizovanog subjekta i jezičke arheologije,
dok Siverijevi prosedei mogu da profinjuju interpretaciju tog istog inverznog
subjekta.
Rad se oslanja na teze M. Merlo-Pontija, Žaka Deride i Stivena Šavira.
KLJUČNE REČI: jezička arheologija, hijazmički subjekt, ekstaza, interpretacija.
U ovom tekstu pokušaćemo da sačitamo jezičke i subjektno-filozofske aspekte, sa
stanovišta celokupne poetike reprezentativne knjige Isiot, savremenog novosadskog
pesnika Simona Grabovca, sa ciklusom „Pomorandža”, danas već kultnog vojvođanskog
i mađarskog pesnika Janoša Siverija (Sziveri János). Naša je temeljna teza da dva autora
– jedan na srpskom, drugi na mađarskom jeziku – u istovetnom kulturnom kontekstu,
mogu da uzajamno i međusobno nijansiraju svoje recepcije.
Hermetizam Siverijeve rane poezije može da stekne alternativno iščitavanje iz pravca
Grabovčevog hijazmički organizovanog subjekta i jezičke arheologije, dok Siverijevi
prosedei mogu da profinjuju interpretaciju tog istog inverznog subjekta.
138

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
Bojana Stojanović Pantović kaže da je Isiot arheologija jezičkog pamćenja (Stojanović
Pantović 2008: 15). I doista, čini se kao da barata iskopanom, finim četkama očišćenom
tajnom reči, koje bi da bezbrižno, poput krompira [tako kaže], po no vo po lo ži u ze mlju 1 , u
mrač nu ja mu, dok u me đu vre me nu jed no smer nim ste pe ni štem si la zi do ta kvih de sig nato
ra, ko je bi ina če za ce lo bi lo ne pri stoj no opi sa ti. 2
„Ste pe ni šte ko jim / si la zim ju ri kao / elip sa / kon ti nu i ra no ob na vlja ju ći / mo ju vr togla
vi cu / sve tli / osve tlja va uskla di šte ne / pri zo re ra znih vre me na / i du bo ko u ste nu ureza
ne sli ke mo ga de tinj stva / Ste pe ni šte ko jim si la zim / vo di me do bes kra ja / mo žda ću se
na kra ju / kon cem slu ča ja spu sti ti / do dna bez da na / o ko jem vi si / du ša”. 3
Ov de će se sa da na tre nut ke uči ni ti da ova pa te tič na „du ša”, osim što je bre me i što
oba ve zu je, zna či ne ka kvu ne do ku či vu taj nu (ka ko ba rem de lom ve li je dan dru gi kri ti čar,
ona je „oba ve zu ju ća, bre me na, za um na” 4 [Kovljanić 2008]), ali za tu taj nu ni ne ma razre
še nja, kao da ne bi ob ja vi la ne mo guć nost, ne go ne iz re ci vu eg zi sten ci ju pre ma je zi ku i
za nje ga, hra pa vost i ogre be ne gre ške po vr ši ne je zi ka, du bo ke, stra ne, oka me nje ne ožilj ke
ero zi je vre me na, ko je će se pre tvo ri ti u „ima”, ka da po vre de tra ga nje, i kao da je svo je usire
ne re či Si mon Gra bo vac ne kad cr ve no ka nuo upra vo ova mo u tok ovog bes cilj nog traga
nja, iz ko ga u naj bo ljem slu ča ju mo že da usle di, da sa da već ima sa mo tra go va, iz me đu
osta lih „tra go va tra go va”, ko ji ozna ču ju iz gu blje nog ka zi va ča, i ni šta vi še.
„Su bjekt se još ni ka da ni kom ni je po ja vio [...] Su bjekt je pri ča [...] tre ba da se za inte
re su je mo, ka kav kon ven ci o nal ni go vor i za mi sli ima za svo ju pret po stav ku jed na ta kva
pri ča va” (Der ri da 1997: 303). Još se ni ka da ni su ni ko me po ja vi li ni pri ča ni je zik. Pe sma/
je zik je pri ča, za in te re suj mo se ka kav kon ven ci o na lan go vor i za mi sli ne pret po sta vlja jedna
ta kva pri ča, jer bi u tom slu ča ju u reč ni ku na đe na zna če nja fra za i sva ko dnev nih re či
(„uzi mam reč nik da pro ve rim / šta još zna či reč ko ju sam / ko li ko do ju če iz go va rao, upotre
blja vao / sa mo u ve re no, sko ro od sut no” 5 ) mo gla da ima ju ele men tar nu sna gu, reč bi
mo gla da is pu ni svo ju oštru i pro dor nu funk ci ju, baš ne bi go vo ri la du bi ni pam će nja (i ne
bi pro go vo ri la iz te du bi ne, jer tu tre ba da na pra vi mo raz li ku), već sa ve će da lji ne, od nekud,
što ne ma ni šta za pre sump ci ju i što ta ko, upr kos očaj nič ke bor be od lo ma ka Isiota, ne-
1 Za ce lo i zbog to ga da ga po se je kao se me, ko je je već od u vek i is ko pa no i či je se po re klo ne si gur no multi
pli ci ra. Ta ko: „Pro bi ja put ka Se me nu, ko je (se) ra đa, pro bi ja na pred sa mo u mno ži ni. Mno ži na u jed ni ni,
če mu ne pret ho di ni ka kvo je din stve no po re klo. Kli ja nje, di se mi na ci ja. Ne ma pr ve in se mi na ci je. Se me se
po se bi ro ji. [...] se me, a ne ap so lut ni iz raz. Ali sva ka kli ca je iz raz svo ji ne, svoj iz raz ne ma iz van se be, već
u sa moj se bi, kao unu tra šnju ogra du, ko ja ugao stva ra sop stve nom smr ću” (Der ri da 1998: 293).
2 Pi še „du ša”. Do slov no, ka ko sam go re ci ti rao.
3 Si mon Gra bo vac: 3.1.4. (Gra bo vac 2007: 56).
4 Ne do sti žna, ali fun di ra ju ća i u svom bi ću na da na, iz ma šta na za um nost bi va i tek stu al no for mu li sa na
u Isiotu, u ci klu su „Tre pe ra va tač ka”, ka da go vo re ći u tre ćem li cu jed ni ne o pe sni ku ko ji se je dva dr ži pod
bre me nom do sti žno sti no vih te ma i rit ma pe sme, u ve zi sa efek tom že lje ne pe sme pi še ova ko: „Pu na neoče
ki va nih kom bi na ci ja / zvu kov no sti, / zna če nja. / da bu de za um na / da se ne mo že ob ja sni ti / a da osta vi
du bok / još du blji / naj du blji / trag / kao ’smrt’”.
5 3.2.2. (Gra bo vac 2007: 64).
139

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
ma kao po kri ća za is pi si va nje su bjek ta, ne sa mo što se bri še ili je iz bri sa no, već ga ni ka da
ni je ni bi lo: kao afir ma ci ja, u onom Da ko je ne po ri če ne što, ni šta, već tvr di ovo iz o kre nu to
šupljikavo biće, ne što što je mno go dra ma tič ni je od auto ma ti zo va ne si tu a ci je ne-bi ća.
Upr kos tu ma če nju ko je se na me će, ova knji ga ni je lir ska (kao što ni Isi ot ni je cvet),
ne za vi sno od to ga što bi se su bje kat sa svo jim zah te vi ma iz gu bio u njoj i ti me do bio ve ću
te mat sku vred nost, či me ne pro na la zi svo ju de no ta ci ji pod lo žnu to tal nu sa da šnjost, ne
ume da svo jim je zi kom i u svo me je zi ku „do pre” (do se be, ni do se be), kao što se „zrak
sun ca pro bi ja do bi lo kog / ze le nog li sta, pej sa ža” i opet: „du še” 6 , bu du ći da tekst je zič nost
is pi tu je u funk ci o ni sa nju, pišući (u ne do stat ku dru gih mo guć no sti). U ve zi sa ti me može
mo da na po me ne mo da „is pi ti va ti je zič ki si stem to kom funk ci o ni sa nja sva ka ko zna či
sta ti na sta no vi šte go vo re ćeg su bjek ta. Ta ko đe je oči gled no da se s tog sta no vi šta otva ra
per spek ti va pr vog li ca jed ni ne: je zik to kom nje go vog funk ci o ni sa nja is pi tu je mo ona ko
ka ko nam se da je ka da nji me go vo ri mo mi sa mi. Me đu tim, la ko bi smo mo gli da po ve ruje
mo da ovaj pri stup s pr vim li cem jed ni ne mo že da stek ne is tak nu ti zna čaj jer su bjek tu
ko ji go vo ri nu di mo guć nost po vrat ka k sa mo sve sti – ka ko gi tu u kar te zi jan skom smi slu – i
ti me ga šti ti od pret nje da će se iz gu bi ti u bez lič nom si ste mu je zi ka” (Ten gelyi 2007: 257).
Me đu tim, ka zi va ča Isi o ta ne šti ti ni šta od te bez lič no sti, te i zbog to ga, ka da go vo ri o se bi,
pre la zi po ne kad na tre će li ce, za mi šlja da je je zik ne do sta tan i na svoj an ti na ra tiv ni na čin,
pre po zna tim krat kim spo je vi ma svo jih te žnji sla že se sa Ten ge ji e vim (Ten gelyi) (ka ko ga
on iš či ta va) i Mer lo-Pon ti jem (Mer le au-Ponty), ko ji iz ri če da taj „ko ji go vo ri za ko ra ču je
u si stem ta kvih od no sa, ko ji ga do du še pret po sta vlja ju, ali da ujed no či ne otvo re nim i ranji
vim” (Ten gelyi 2007: 258). Tu su za tim i dru ge po sle di ce, ko je do ti ču vre men ske ko ordi
na te oso be ko ja go vo ri, uko li ko se u igru uve du spe ci fič no sti re a li za ci je su bjek ta ko ji se
is pi tu je i ma ni fe stu je, re la ci je je zič ke eg zi sten ci je, is ka zi va nja/is ka zi vo sti, jer „pri stu pa nje
je zič kom si ste mu iz per spek ti ve pr vog li ca jed ni ne [...] zna či tre ti ra ti kao is tak nu to – reče
no hu ser lov skim iz ra zom – ži vu sa da šnjost go vo re ćeg su bjek ta” (Ten gelyi 2007: 258). U
ovom slu ča ju, op sed nu to tra ga nje za otvo re nim ra zum skim me sti ma pe sme je ste al ti tu da
ko ja, re či ma pe sme „idem do ne po sto je će / la bo ra to ri je / no ve pe sme / is tra žu jem ne ja sna
me sta, / po ja ve, neo bja šnji vo / za što da kri jem / svo ju / op se si ju” 7 upu ću je na is tak nu tost,
do vo đe nja u is ku še nje onih tre nu ta ka u ko ji ma se „za go vo re ćeg su bjek ta je zik skla pa u
ce li nu: or ga ni zu je u si stem či ji svi ele men ti stu pa ju u slu žbu na sto ja nja jed no krat nog iz raža
va nja”, ali u de ša va nju, u ži voj sa da šnjo sti tih tre nu ta ka „ima ne što što smo iz ra zi li i ima
ne če ga što ni smo iz ra zi li, ima po sla da se oba vi” (Ten gelyi 2007: 259).
Isi ot se na la zi upra vo u ne za klju če nom sta nju ovog po sla da se oba vi, u per ma nentnoj
dis lo ka ci ji pi sa nja u funk ci o ni sa nju, u po me ra nju ka zi va nja/is ka zi va nja i (ne)iz ri ca nja,
6 3.3.1. (Gra bo vac 2007: 67) .
7 3.1.5. (Gra bo vac 2007: 57).
140

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
gde taj ko go vo ri je zik pred sta vlja for ma ci ju sa da šnje pri sut no sti pi sa nja, nje go vo is ku stvo 8
da je po kla pa nje is ko ra če nja iz sa mo ga se be i za ba sa nja de sig na to ra tek sta u neo če ki vane,
ne pred vi dlji ve sme ro ve. Upu ću ju ći po vrat no ka zu je u tre ćem li cu: „hteo je pe smu da
uči ni / ble skom mu nje, reč nim to kom / me sna te rav ni čar ske / re ke i on da iz no va / ona da
bu de iz ne na đe nje / efekt no neo bi če na sli ka / ne pe sma ne go sva ki stih / reč / pu na neo čeki
va nih kom bi na ci ja / zvu kov no sti, / zna če nja”. 9 Ono što se po stu li ra kao ne mo gu će, kao
ne do sta tak, kao ne do volj nost bi ća – u – je zi ku i kao bez na de žna sa da šnjost, je din stvo u
ne u spe šnoj in ten ci ji, što je „is ko ra če nje iz ’pr vo bit nog’ i mit skog je din stva (ko je se ostvaru
je iz no va uvek sa za ka šnje njem, na knad no za se ca ju ći), re za nje – od lu ču ju ća i od lu če na
– od lu ka, rez, dok u me đu vre me nu iz ba cu je, ras po de lju je se me. Upi su je raz li ku u ži vot
[...] Ni jed na stvar ni je pot pu na po se bi i pot pu nom je mo že uči ni ti sa mo ono što joj ne dosta
je. Ali ono što ne do sta je sva koj po je di nač noj stva ri, to je bes ko nač nost”.
I po na vlja ju ći, ci ti ra ju ći na no vo, što je već (ni je uvek) bi lo: „Iz raz kao atom ski element,
za či nje raz de lju ju ći se, uce plju ju ći, hi per tro fi ra ju ći. Je zgro, a ne ap so lut ni iz raz. Ali
sva ka kli ca je iz ra ža va nje svo ji ne, ne iz ra ža va nje iz van se be, već unu tar se be, kao unu trašnja
ogra da, ko ja ugao kon sti tu i še svo jom smr ću. [...] hteo je pe smu da uči ni / ble skom
mu nje, reč nim to kom / me sna te rav ni čar ske / re ke i on da iz no va / ona da bu de iz ne na đenje
/ efekt no neo bi če na sli ka. [...] da bu de za um na / da se ne mo že ob ja sni ti / a da osta vi
du bok / još du blji / naj du blji / trag / kao ’smrt’”. 10
Kon tu re cve ta Isi o ta su ta ko sen ke kon tu ra, nje go ve pro me ne je zič ke, a nje gov identi
tet uvek po zi va ne što što uvek do la zi spo lja, što se me nja i što iza zi va me ne, ne što pa radok
sal no i in verz no, osve tli ti tre ba uvek spo lja, da bi mo gla da bu de vi đe na nje go va nesup
stan ci jal nost, cvet Isi ot kao da do di ru je sa mo ga se be iz ve šta va ju ći o fi nom skli za va nju
ko je se do ga đa iz me đu do tak nu tog i do ti ca te lja, po put dru ge – pu sto lo vi ne, ka ko mo žda
shva ta Mer lo-Pon ti; ka da i po če mu se raz li ku je od se be ka da do ti če sa mo ga se be, ta da i u
to me je ova raz li ka spo lja šnja, što či ni mo gu ćim da do di ru je, i ta da je to spo lja šnje osno va
sa mog do di ra, to jest sam do dir. Spo lja šnje je na rav no ne do dir lji vo, „do dir je po sre dovan
nedodirljivim” (Mer le au-Ponty 2007: 284), i nje go va kon sti tu tiv na „in”fil tra ci ja sle di
iz to ga što se po kla pa nje do tak nu tog i do ti ca te lja po ka zu je ne mo gu ćim, „to dvo je se u te lu
ni ka da ne po du da ra u pot pu no sti: do ti ca telj ni je ni kad tač no ono što je do tak nu ti. [...]
Po treb no je još ne što iz van te la da bi se krug za tvo rio, ve za us po sta vi la” (Mer le au-Ponty
2007: 284), to je upra vo ne do dir lji vo, „onog dru gog što ni ka da ne ću bi ti u sta nju da napi
pam. U isto vre me, ono što ja ne mo gu da tak nem, ne mo že da tak ne ni on. U tom pogle
du ni jed no „ja” ne ma is tak nut po lo žaj u od no su na dru go „ja”, to jest ni je ne do dir lji va
ne či ja svest, to neo pi plji vo ne što. ‘Svest’ bi ov de ozna ča va la ne ku po zi tiv nu da tost, u ve zi
8 Ako pri hva ti mo da „o is ku stvu [...] mo že mo da go vo ri mo sa mo ta mo gde jed na no va spo zna ja, je dan
iz no va is kr sli mo me nat ra zu ma pre cr ta va na še pret hod ne ra ču ne”.
9 2.3.1. (Gra bo vac 2007: 39).
10 Di se mi na ci ja vs. Isi ot.
141

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
sa ko jom bi iz no va po če la, pa čak i za po či nje udva ja nje opi pa va ča i opi pa nog, sa mo što se
ovom pri li kom na dve ma stra na ma udva ja nja sme šta re flek ti ra ju ći, od no sno re flek ti ra no.
Ne do dir lji vo, neo pi plji vo ni je na tre nu tak ne do stup na dru ga opi plji va stvar [...] U ovom
kon tek stu ne ga tiv no ni je po zi ti van sa dr žaj ko ji se na la zi dru gde (tran scen den tan pred met)
– pra vi ne ga ti vi tet, to jest Un ver bo gent he it / ne skri ve nost / Ver bo gen he i ta (skri ve no sti),
Urpraesentation / pr vo bit na pre zen ta ci ja / Nichturpraesentierbara / ne pre zen ta bil nog, /
ili dru ga či je iz ra že no, pr vo bit no odsustvo, jed no ta kvo Selbst / se be, / ko je je je dan dru gi,
jed no udu blje nje, jed na kon kav na for ma” (Mer le au-Ponty 2007: 284).
Ma da u dru goj pe smi ci klu sa „Is ko pi ne” pri vid no u her me tič ku sa mo ću za tvo re ni subjekt
knji ge ka že „pre ko zi da pre ba če na plah ta / spa ja me sa so bom” 11 ili po ne kad ka zu je
„iza šao sam iz se be / ko nač no [...] iza šao sam iz te la ma log / pr sta [...] kao ova ’pe sma’ /
ta ko sam iza šao iz / se be ko nač no / ras pet” 12 , ali dru gde da je iz ra za pot pu noj, ne pre mosti
voj odvo je no sti od spo lja šnjeg, ka da, na pri mer, kon sta tu je: „Naj pre ci zni ji pri bor za /
re za nja je ko ža. Pre ci zni ja / je i od no ža el. Te ste re / di ja mant skog bru sa ili/la ser skog sklopa
sve tlo sti. / To ka ko je ona od stra ni la / te lo od ostat ka sve ta / ze mlje pri ro de... pa i / one
nje go ve tvr de de lo ve / to ta ko još ni ko ni je / ura dio ni ka da. / Čak i one ele men te / ma teri
je ko ji se do zi va ju / us pe la je da odvo ji, od se če / za u vek i sa mo smrt / vra ća prah pra hu,
du šu... / ali tek kad ko ža puk ne / na is ta nje nim de lo vi ma / ili se iz nu tra sa ma uru ši”. 13 A u
jed nom tek stu („Rđa”) knji ge Stra šni lik iz 2002. go di ne, ko ja sa dr ži iza bra ne pe sme, o kojoj
kri ti ka ve li da u srp skoj li ri ci mo žda još ni kad ni ko ni je bio u pe smi ta ko sam, ta ko đe
na gla ša va raz dvo je nost, opet uz da va nje na gla še ne ulo ge ko ži, opi pa va nju, or gan skoj povr
ši ni do di ra. „Bez po gle da bez po kre ta / sa mo tan se di u sto li ci po kri ven / ko žom sa svim
odvo jen odvo jen / od da na i nje go ve ska red no sti / sam / sam sa so bom / sam sa so bom
ću ti / bez po gle da bez po kre ta”, ali za tim na sta vlja ova ko: „Sa mo tan se di u sto li ci po kri ven
/ po kri ven ko žom odvo jen / odvo jen od / se be”. 14 I kao da ova dis kre pan ci ja, ova pro tivreč
na dvoj nost ve zi va nja i raz dva ja nja, pro hod no sti – istu pa nja, čak iz van – bi ća (na ra tor
Isiota is pi su je se be po sred stvom je zič kog ar he o lo gi zo va nja, dok „ja” ko je mu se iz gra đu je
u se ća nju shva ta po uzo ru na Dru gog, ka ko smo vi de li), a na dru goj stra ni ne raz lu či ve
za tvo re no sti, dvoj nost ko ja sle di iz ci ta ta i ta ko spa ja to mo ve, kao da još vi še pod vla či
„udu blje nost” i je zič ku „kon kav nu for mu” ka zi va ča tek sta. Te lu stra na, pre ko zi da, gra ni ce
pre ba če na plahta je ste ono što spa ja su bjek tiv nu kon struk ci ju sa sa mom so bom, što ta ko
ni je sa mo jed no stav no pre ko vla sti tih gra ni ca, bu du ći da ono što je s dru ge stra ne sa mo
po se bi opet ni je do volj no, ne go se ostva ru je upra vo u do ga đa ju spa ja nja, pre no še njem
re gi stra spo lja šnjeg.
11 3.1.2. (Gra bo vac 2007: 52).
12 2.3.4. (Gra bo vac 2007: 44).
13 1.1.2. (Gra bo vac 2007: 8).
14 „Rđa” (Gra bo vac 2002: 79).
142

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
S dru ge pak stra ne, koža, or gan ska, po ve zu ju ća po vr ši na raz dva ja, ne odva ja „ja” samo
od sve ta, već i od sa mog se be, ume sto da de lu je kao mo gu ći po jas eko no mi je tram pe
i je di na joj je funk ci ja raz dva ja nje: i on da, ka da je reč o spo lja šnjem/unu tra šnjem, i on da
ka da je reč sa mo o unu tra šnjem, što je ne pro boj no za tvo re na, dis kret na sa mo ća, i upr kos
pre te ra no do hvat nim na po me na ma kri ti ke, ide ju sa mot no sti Gra bo vac po ka zu je u svo joj
po e zi ji u raz li či tim pre la ma nji ma sve tlo sti. Ko ža kao bi lo ko ja in stan ca, ko ja ma kar i u
kon tra dik tor nim si tu a ci ja ma funk ci o ni še kao ono što raz dva ja, na taj na čin se ne pi še u
mo du su po ri ca nja, već kao ono što odva ja u smi slu za klju či va nja, već kao afir ma tor udvostru
če nja, raz dva ja ju ćeg učin ka gra nič ne po vr ši ne, kao iza zi vač (i) kao uslov gra nič nog
do ga đa ja, u ko me će ko mu ni ka ci ja di ver gent nih stra na uvek – gra ni ce da bu de va žna u
hi ja zmič koj kon sti tu ci ji su bjek ta ko ja se na do gra đu je na re ver zi bil nost i in ver zi ju, što je
ina če ulog je zič ke ar he o lo gi je Isi o ta, i ko ja se be če sto po ka zu je kao pra zni nu.
U ve zi s tim vre di pro u či ti i još jed nu be le šku Mer lo-Pon ti ja, ko ja ka že sle de će: „Hija
zam iz me đu mog te la i stva ri je udvo stru če nje mog te la, to jest nje go vo raz dva ja nje na
unu tra šnje i spo lja šnje, kao i udvo stru če nja stva ri, bi va ostva re no pu tem raz dva ja nja njiho
ve unu tra šnjo sti i nji ho ve spo lja šnjo sti.
Ovo udvo stru če nje omo gu ća va da se svet mo že ugla vi ti iz me đu dve plo če mog te la
i obr nu to, da mi se i te lo mo že ugla vi ti iz me đu sva ke po je di ne stva ri i dve plo če, po vrši
ne sve ta.
Ne ma ov de ni go vo ra o an tro po lo gi zmu: pro u ča va njem te dve plo če, dve plo če te la,
ot kri va se struk tu ra bi ća.
Tre ba da se po đe od to ga da ne ma isto vet no sti, ni ti ne-isto vet no sti, ili ne po du dar nosti,
već sa mo unu tra šnje i spo lja šnje, ko ji za o kre ću je dan oko dru gog.
Mo je ’sre di šnje’ ni šta je po put vr ha jed ne stro bo sko pič ne spi ra le, za ko ji se ne mo že
tač no zna ti gde se na la zi. U je zgru vi ra ne ma ni kog” (Mer le au-Ponty 2007: 295).
S tim je po ve za no i to da je u Gra bov če vom uni ver zu mu do ti ca nje ele me na ta ko ji se
kre ću jed ni k dru gi ma mo gu će sa mo po sle is ta nje nja i po tom pro bi ja nja ko že, mem brane,
i kon ver gen ci ja for mi ra nja iden ti te ta uza jam no pri pa da ju ćih ele me na ta mo že da usledi
na kon „uru ša va nja” ko že, što je već, ka ko ka že, car stvo smr ti, i na la zi se, da kle, s one
stra ne su bjek tiv ne eg zi sten ci je. Ako bi smo pri vre me no i pri hva ti li da ovo or gan sko tki vo
za i sta i dr ži za jed no ne što što se mo že uhva ti ti, na šta se mo že uka za ti i što je iden tič no,
ako bi afir ma tiv na ope ra ci ja pra zni ne i ne ga ci je bi la su spen do va na na pa ra dok sa lan način,
ili ba rem ne bi do šla do pra ga spo zna je, ta ko da bi smo ve ro va li u nje go vu ose tlji vost,
pri vre me no bi smo pri hva ti li da duž nje go vog pro sti ra nja mo že mo da ar ti ku li še mo i do dir,
mo že da se kon sti tu i še Dru gi, strast pre ma nje mu, že sti na nje go ve tu đo sti, uob li ča va nje
ili ka le mlje nje jed no ga u dru go ga, i on da tre ba da mo tri mo na to ka ko će u ovoj po e zi ji iz
ra nji vog na sta ti re žu će, iz otva ra nja pro di ra nje, od pe ne tri ra nog fa lič no, ka ko gu bi svo je
sme ro ve tran sgre si ja, ka da upra vo ko ža se če, ce pa, po vre đu je, otva ra, si neh do hij ski in vertu
je, i unu tra šnje iz i gra va, a unu tra šnje ne u mo lji vo pri pa ja se bi. Naj na dah nu ti ji autor ove
ma gič ne i du bo ko re al ne pro ce du re ko rak po ko rak do spe va do hi ja zmič ki ne mo gu ćeg,
143

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
do tač ke gde u svo jim naj bo ljim tre nu ci ma Gra bo vac po či nje da pi še, ali to me či nu pi sa nja
pret ho de va žne stva ri i te ške te me o ko ji ma va lja da se raz mi sli.
„It’s dif fi cult to re a li ze just how sen si ti ve skin re ally is. Even the slig htest bre ath sets
it all aqu i ver. Even the ol dest slash or bi te ne ver en ti rely di sap pe ars. The skin, li ke any
mem bra ne, ser ves two com ple men tary fun cti ons. Fun cti ons that are both so vi tally ne cessary
that ‘no li fe wit ho ut a mem bra ne of so me kind is known’ (Lynn Mar gu lis and Do rion
Sa gan). On one hand, the skin marks a bo un dary, se pa ra tes the in si de from the out si de. It
gu a ran te es the dis tin ction bet we en me and the world 15 . It pro tects me from the in sa ti a bility
of your de si re; it pre ser ves my guts from spil ling out, and oozing in a sticky, sha pe less
mass all over the flo or. But on the ot her hand, the skin (li ke any mem bra ne) is not an abso
lu te bar ri er; its po res, ori fi ces and che mi cal gra di ents fa ci li ta te all sorts of pas sa ges and
tran sfers. All along this sur fa ce, in si de and out si de co me in to in ti ma te con tact. Nu tri ents
are ab sor bed, po i sons ex cre ted, sig nals ex chan ged. This is how I re mem ber you, flash sliding
over flash. My skin is the li mit that con fi nes me to myself; but it’s al so the me ans by
which I re ach out to you. It’s li ke the pri son walls Blan chot wri tes abo ut, that both iso la te
the in ma tes one from anot her, and al low them to com mu ni ca te by tap ping and ban ging.
What wo uld hap pen if the se walls we re to co me tum bling down? Co uld eit her of us endu
re a na ked ness so ex tre me? How co uld we talk, how co uld we see, how co uld we to uch
one anot her? The ex qu i si te pain of ner ve en dings in im me di a te con tact” (Sha vi ro 1996).
Pro hod nost de li mič no pro pu sne, ži ve mem bra ne, da je se u re la ci ja ma stra stve nog obra ćanja,
ko ja is tra žu ju ne po sred nost, in ten zi tet do ti ca ja sa Dru gim, lju bav da je se pa ra ci ju nasta
lu u in tim no sti sla do stra šća i smr ti, dra mu raz me ne se kre ta i eks trem nih na dra ži va nja
ner vnih vr ša ka, što hi ja zmič kom su bjek tu Gra bov ca već ni je da to, otu da ero ti ka mo žda i
ne do sta je ovoj knji zi.
Me đu tim, u aker-ša vi ro ov skoj (Ac ker, Sha vi ro) la bo ra to ri ji iz o kre nu tog re do sle da nasla
de, ko ža osta je i u za nju ve za noj na knad noj, ma ko li ko fi gu ra tiv noj ana li zi, šta vi še,
ko rak po ko rak od vo di u sta nje hi ja zmič ke in ver zi je, što bi smo čak mo gli da sma tra mo i
re še njem pro ble ma, ako bi to go vo rio Isi ot, ili bi se ba rem tru dio da upo zna je zik po žu de.
No vi ji slo je vi po žu ru ju pot pu no iz o kre ta nje, što ra di kal no su spen du je po zi ci ju i sta tus kao
pri ma ju ćeg Dru gog, kao ja ko je se is pru ža svo jim ču li ma. „Flay my skin, and all you’ll do
is un co ver anot her layer. Fuck me hard, again and again, but it’s ne ver hard eno ugh. [...]
The mo re our flesh in ter min gled, the mo re awa re I be ca me of your dif fe ren ce, your in diffe
ren ce, your ut ter se pa ra tion. [...]
So: ima gi ne a skin, a mem bra ne, that’s been in ver ted, twi sted in si de out. The im mense
uni ver se of ot her ness is now com pres sed wit hin its fra gi le walls. Whi le the en tra ils extend
beyond it, stretching out ward to in fi nity” (Sha vi ro 1996).
Su bje kat eks ter no sti je afir ma tiv nim pri hva ta njem pro tiv reč ne uda lje no sti od se be
i obe lež ja pra zni ne („Te za, ne ga ci ja, ne ga ci ja ne ga ci je: ova stra na, dru ga stra na, dru go
15 Upo re di: „To ka ko je ona od stra ni la / te lo od ostat ka sve ta / ze mlje pri ro de...”
144

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
dru ge stra ne. [...] dru go iden tič nog dru go, iden tič no je raz li ko va nje raz li ko va nja” [Merle
au-Ponty 2007: 295]), nje go vim kon sti tu i sa njem i ra si pa njem i ugla vlji va njem „iz me đu
sa mog se be” 16 i iz o kre ta njem, za vr ta njem me sa re či i sa đe njem mla di ca nje go ve po na da ne
or ga ni če no sti, ge stom da iz ri če ma gij ske for mu le na pre za nja ko ji vo di punk tu al nom imeno
va nju, po tom se ipak po vla či, e pa ovim ge stom či ni, kao da po ku ša va sa pri se ća njem,
kao da svoj in te gri tet po ve ra va kli ma vo sti ne ka kve ne pro ver lji ve pre zen ci je. Kao da sa vi ja
na list Vre me na rub om ni po tent nog, bez po čet ka po sto je ćeg, ni kad bi log je zi ka 17 , kao da
ne po me nu to pi še iz o sta lu na sla du na mar gi nu neo d re dlji vo sti i ne mo guć no sti „ja” u iz o-
kre ta nju („Flay my skin [...] Fuck me hard, again and again”), sa svim bli zu de sig na tor skoj
po vr ši ni, bez na slo va, bez pa ra tek stu al ne uda lje no sti, neo pred me tlji vo, pro men lji vo alego
rij ski, već una pred u go vor ko ji ka zu je o nje mu, ko ji je ta ko u nje mu, ali Isi ot čak i ne ma
ča šku, ta ko da čak i ne u nje mu, već pre oko nje ga, da le ko iz van.
Gra bov čev in verz ni su bjekt, ko ji se or ga ni zu je hi ja zmič ki, ko ji se be iz gra đu je iz bez u-
spe šne je zič ke ar he o lo gi je svo je auto kon sti tu ci je (iz gra đu je i iz sop stve nih okvi ra) pre pozna
tom kri zom de no ta ci je, po tom pre po zna va njem svo je pot pu ne ne mo guć no sti raz vi jene
do ars po e ti ke, vi še stru ko iz vla či se be iz je zi ka. Ne pri zna je odvo je nost su prot ne obale
re fe ren ci je, sa mo kre ta nje de sig na to ra upi su je naj pre u be le že nje, po tom u do ga đaj no,
či sto tem po ral no pro ti ca nje ak tu a li za ci je či ta o ca pri ma o ca, što je bez na de žno kli ma vo,
u po gle du smer ni ca pe snič kog tek stu al nog sve ta sklo no da spo lja šnje okre ne u unu trašnje,
da od raz dva ja nja us po sta vi spa ja nja, su bjek ti vi zu je pred met ni svet i da kom po nen te
su bjek ta na bro ji u re gi stru pred met no sti. Kul tur ni ko do vi, str mi ne u uni ver zum po e zi je
in fil tri ra nog kon tek sta, in ter tek stu al ne alu zi je, ras po ri vi ele men ti pri vat ne mi to lo gi je biva
ju frag men ti sa ni u ovoj ten den ci o znoj an ti o di se ji, či ji sav ulog kao da je fi lo zo fi ja je zi ka.
Kao da onaj ko go vo ri ne že li se be, pra zni na ko ja se otva ra na me stu su bjek ta je ana hroni
stič na i ti me bi se okre nu la u iro nič no la men ti ra nje, u ge ne ra to ra ne ke (ina če) bri žno
pri pre mlje ne (je zič ke) sa mo će, ne za hva tlji vo sti, im po tent nog po lja tek sta ko ji mo že da se
oka rak te ri še kri zom se mi o ze, ko ji zah te va al ter na tiv nu epi ste mo lo gi ju i on to lo gi ju, ra dikal
nu pro me nu u raz mi šlja nju, pre po zi ci o ni ra nje su bjek ta, funk ci o ni sa nja nje go vog te la i
nje go vih ču la, spa ja nja i ogra đi va nja, ve zi va nja i raz ve zi va nja.
Jed nu sme nu ko ja po vla či za so bom zna čaj ne po sle di ce, iz či je per spek ti ve i her me tička
in ter pre ta ci ja/in ter pre ta ci je ra ne 1977. go di ne ob ja vlje ne knji ge Ja no ša Si ve ri ja (Szi ve ri
1977), a na ro či to ci klu sa na slo vlje nog „Po mo ran dža”, mo gu, ili bi mo gle, da se kre ću diver
gent nim zna čenj skim pu ta nja ma. O ono vre me nim kri ti ka ma pi še Žom bor La ba di da
su „in ter pre ta to ri, kao naj va žni ju ka rak te ri sti ku, knji zi pri pi sa li pri vid ni ne do sta tak ekono
mič no sti tek sta, ne sre đe nost i zbr ka nost is ku sta va, her me tič ku im per so nal nost sve ta
pe sa ma”, a on pak sam ve li, da se ap strakt ne pred met no sti „po pra vi lu za tva ra ju u se be, popri
ma ju ći lik jed nog ap strakt nog su be go-ge o me trij skog si ste ma sli ka” (Lábadi 2008: 51),
16 Vi di: Iz me đu me ne (Gra bo vac 2002: 20).
17 „u tam ni ci je zi ka. / [...] ni ot ku da / ide sve / ni ku da”. Sli ka dr ve ta (Gra bo vac 2002: 121).
145

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
a po tom dru gde, da „de pri va ci ja od po u zda nog da va nja smi sla [...] no si sa dr ža je ne moguć
no sti je zič kog po se do va nja i otu đi va nja. U za tvo re nom sve tu bez su bjek ta, li ša va njem
uob li ča va nja sti ho va u re če ni cu, re či se po sta vlja ju kao stvar ko ja po sto ji bez svog čvr stog
zna čenj skog je zgra. [...] U ne do stat ku oti ska per so nal no sti do iz ra ža ja do la ze ne u tral ne
po la zne tač ke stva ri” (Lábadi 2008: 54).
Uz po ve zu ju će slič no sti ko je se is po sta vlja ju iz re cep ci je, Vas ko Po pa se ja vlja kao
uzor ka ko Si mo nu Gra bov cu, ta ko i Ja no šu Si ve ri ju; u Si ve ri je vom slu ča ju, u po gle du svedo
čan stva in ter vjua 18 i ra nog her me ti zma, a kod Gra bov ca, opet, na gla še nom pri me nom
po stup ka or ga ni zo va nja tek sta, eks pli cit no ozna če nih in ter tek stu al nih aspe ka ta fi lo zo fi je
su bjek ta i hi ja zme dig nu te na ni vo on to lo ške si le. Fra ze o lo ški ko re ni Po pi ne po et ske nara
ci je, nje go va eks ce siv na i uz ne mi ra va ju ća raz i gra nost, go to vo do već mir ne sa ve sti zapi
si va: nje go va di vlja on to lo gi ja, psi ho tič na pret nja ko ja sle di iza me đu sob ne igre ludusa i
jo cu sa 19 , što je znat no vi še od nad re a li stič kog afi ni te ta ili ka kvog in stink tiv nog pe snič kog
ha bi tu sa, kod Gra bov ca se kon kret no pro bi ja u po re dak de no ta to ra, dok kod Si ve ri ja, zao
bi la znim pu tem, po sta je te ško is ka zi vi pri hva ćen na me ra va ni iz vor na dah nu ća, o či jem
uzi ma nju u ob zir po naj vi še od lu ču je in ter pre ta tor. Stu di ja Er že bet Ča nji re zul tat je plo dono
sne od lu ke (Csányi 2008), iz ko je ta ko đe ču je mo o „mo guć no sti ma her me tič ki za tvore
nog pe snič kog ko da”, o „neo a van gard nom kon cep tu a li stič kom pri stu pu [...] hi per re a listič
kom op ser vi ra nju sve ta ko ji funk ci o ni še i bez nas” i nje go vim va ri jan ta ma, ali na je dan
sen zi bi lan na čin i o to me da je Si ve ri „u sta nju da emo tiv nu du hov nu si tu a ci ju pri ka že
ta ko što je po sta vlja iz van se be, pa ta ko i za pre pa šću je svog pri ma o ca non sen snim efek tima
[...] pri me nju ju ći ap strak tan, in te lek tu a lan, lir ski pri stup” (Csányi 2008: 32).
Či ta no iz per spek ti ve Gra bov če ve (i Po pi ne) hi ja zmič ke on to lo gi je, ovaj „ap strak tan,
in te lek tu a lan, lir ski pri stup”, ko ji u „ci klu su ’Po mo ran dže’ iz vr ša va i se ri jal no se man tič ko
po pu nja va nje ge o me tri je ku gle i nje no po sta vlja nje u od nos” (Lábadi 2008: 4), i „po moran
dža gu bi svoj pr vo bit ni kon tekst, svo je obe lež je ju žnog vo ća, ume sto to ga sa mo označa
va po la zne tač ke disjunktivne strukture, ko ja mo že da se pro ši ru je pro iz volj no” 20 (Lábadi
2008: 54), pred me ti i opa ža ji ko ji se ja vlja ju u im per so nal nim je zič kim kon struk ci ja ma
po sta ju su bjek tiv ni. „Se ri jal na se man ti ka”, ko ja ne mo ra da bu de tu ma če na sa mo kao jedna
dis kjunk tiv na struk tu ra, već i kao adi cij ska, po sma tra la bi na bo re je zič kog pro sto ra,
obr te iz ra ža va nja, ale a to rič ka pro sti ra nja zna če nja i po se bi, ne po sred no, če sto i ne za vi sno
18 O če mu se mo že raz mi šlja ti auto ro cen trič no, ili pak zah te va od in ter pre ta to ra ne ka kav kom pli ko va no
kon tek stu a lan pri stup, ali što ina če ra do is pu šta mo za lju bav su štin skog is pi ti va nja tek sto va ko ji na dži vljava
ju kult lič no sti.
19 „Za žmu ri se, na jed no oko. / Za vi ri se, u se be u sva ki ugao. / Po gle da se, da ne ma ek se ra, da ne ma
lo po va. / Da ne ma ku ka vi či jih ja ja. Za žmu ri se i na dru go oko. / Čuč ne se, pa se sko či. / Sko či se, vi so ko,
vi so ko, vi so ko... / Do na vrh, sa mo ga se be. / A oda tle se pad ne, svom te ži nom. / Da ni ma se pa da, du bo ko,
du bo ko, du bo ko... / Na dno svo ga po no ra Ko se ne raz bi je u pa ram par čad, / Ko osta ne či tav i či tav usta ne.
/ Taj igra...” (Vas ko Po pa: „Pre igre”)
20 Pod vla če nja u ori gi nal nom tek stu.
146

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
od gra ma tič kih spo na, što ni je sa mo ima gi na cij ska si tu a ci ja, ne go vo di pro ble mi ma reflek
siv nog raz mi šlja nja.
„He ge lo ve re či: an sich oder für uns [...] = po sto ji ta kvo raz mi šlja nje (re flek siv no razmi
šlja nje), ko je upra vo zbog to ga jer pred met dat po se bi na me ra va da za hva ti ne po sredno,
pa da na trag u pu ki su bjek ti vi tet – i obr nu to: za to što je za u ze ta is klju či vo bi ćem – za
– nas, ne za hva ta ga, već u sta nju da za hva ti je di no pred met ’po se bi’, pred met ome đen u
go to vom sta nju da tim zna če nji ma.
Pra va fi lo zo fi ja = za hva ti ti ono po sred stvom če ga je is ko ra če nje iz me ne sa mog ujedno
po vra tak k se bi i obr nu to” (Mer le au-Ponty 2007: 223).
Si ve ri jev ci klus (i nje go vu či ta vu knji gu) obe le ža va ju ogra đi va nje, be ža nje od u go tovom
sta nju da tih zna če nja, krup ni, va ri ja cij sko-adi cij ski na po ri da se eli mi ni šu pred metno
sti pre do če ne u la ba vom kon tek stu ko ji se la ko tran sfor mi še, či ja je su bjek tiv nost ova ko
iz ra zi ti ja i od ono ga što je da to u Gra bov če vom je zi ku ne mo gu ćeg – ne do sti žnog ko re na,
ko ji je „za u zet bi ćem za nas” i zbog to ga je „u sta nju da za hva ti sa mo u go to vom sta nju
da tim zna če nji ma ome đen pred met”, što opet odr ža va iz van red no fi nu ko mu ni ka ci ju sa
Po pi nom ars po e ti kom ko ja po la zi od fra za, na ra ci ja, de no ta to ra sa ras po re đe nim mestom.
Gra bo vac u svom pro se deu is tra žu je iz u zet no sve sno für uns, da bi po tom hi ja zam
uveo for ma cij ski per ma nent no osci li ra ju će iro ni je 21 . Vir tu o znim iz o kre ta njem se man tičkih
auto ma ti za ma i na do gra đe nih žan ro va, te mat skim evo ka tiv nim dis tan ci ra njem uslo va
mo guć no sti ne po sred ne su bjek tiv no sti („du ša”), on to lo gi ja ko ja se otva ra u okvi ri ma liri
ke ko ja se is pi su je u iro nič nom mo du su mo že da bu de pro tu ma če na kao uda lje ni ja i reflek
to va ni ja fa za ni ka ko ne im per so nal nog na či na go vo ra da tog u ra noj Si ve ri je voj knji zi.
Ako na sta vi mo da pra ti mo Mer lo-Pon ti jev go vo re ći su bje kat, ot kri va mo da ni su „lepo
ras po re đe ni pred nji ma, kao sve ko li ki mi sa o ni pred me ti ili poj mo vi, već ko ri šće ni i
shva će ni iz ra zi. Re či po se du je sa mo ta ko, s ta kvim Vorhabe, ka ko i mo je te lo una pred oseća
i uzi ma u po sed me sto ku da upra vo ide. To zna či da je su bje kat go vo ra je dan od re đen
ne do sta tak, tra že nje usme re no na iz ve snog de no ta to ra što, me đu tim, ne kon sti tu i še već
una pred, još pre tra že nja, Bild ono ga što tra ži. Ov de, da kle, ima mo po sla sa jed nom takvom
neo te le o lo gi jom ko ja, slič no te le o lo gi ji opa ža nja, ne tr pi okvi re jed ne ne ka kve (unapred
da te) na predmet usmerene svesti, ili jed ne ek sta ze – struk tu re ili jed ne na go ve šte ne
kon struk ci je” (Mer le au-Ponty 2007: 226).
Her me ti zam ra nih ci klu sa, po ja va ko ju di jag no sti ci ra mo kao ne do sta tak stvar no snih
aspe ka ta, pro la zi u sme ni dis kur sa hi ja zma kroz ra di kal nu sme nu funk ci je, a kon se kven ce
mu tan gi ra ju i su bjekt nu po zi ci ju, je zič ku kon cep ci ju kao i opa ža nje, na da lje one to ta li zatorske,
pre ma in ter pre ta to ri ma ap surd na tek stu al na me sta, ko ja iz o kre ću zna če nje, sa i grava
nju po lja pro stor nih i vre men skih po lja i an ti po lja, po ble đu ju re fe ren ci jal ne tač ke. Iš čita
va nje to ga da „sve po la zi od jed ne ve li ke ku gle / a ta mo se i za vr ša va, isto vre me no / ka da
21 Per ma nen te Pa rek ba se.
147

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
po la zi”, 22 otva ra pre ma ap sur du s tač ke gle di šta mi šlje nja ko je (ma kar i sa na me rom preva
zi la že nja) pro ble ma ti zu je opo zi ci ju su bje kat-obje kat, svet i pred met, od no sno ar ti ku li še
(Po pom in spi ri sa ni) ni hi li zam
23
, ali u onoj opa žaj no fun di ra noj fi lo zo fi ji, ko ja su bje kat i
pred met tre ti ra u di ja lek ti ci bi ća i ni šta vi la, ov de je reč o fun da men tal nim kon sti tu cij skim
ge sto vi ma, ko ji ni naj ma nje ni su pro tiv reč ni. Ti me her me ti zam ko ji se či ni de pri va ci jom
su bjek ti vi te ta po sta je ar ti ku la ci ja to ga, da uko li ko se „svest ot kri va kao ’ni šta vi lo’, kao či sta
’pra zni na’” (Mer le au-Ponty 2007: 67), ako se be shva tam kao ne ga ti vi tet, „a svet kao po zi tivi
tet, uki da se sva ka in ter ak ci ja ko ja po sto ji me đu na ma. Is ko ra čiv ši iz pot pu nog se be stajem
pred zgu snu ti svet; iz me đu nje ga i me ne ne ma ni tač ke su sre ta nja, ni po vr ši ne tre nja,
bu du ći da je on Bi će, ja sam ni šta. Strikt no smo su prot sta vlje ni” (Mer le au-Ponty 2007: 67),
što je spe ci fič na va ri jan ta raz dvo je no sti, bu du ći da „smo isto vre me no nu žno ne raz dvo ji vi,
i upra vo zbog to ga jer pri pa da mo istom po ret ku. Moj vla sti ti cen tar uzro ku je, da je bi će
stva ri za me ne pot pu no stra no, ali je to već je dan od nos, ko jim upu ću jem na njih [...] li ce
i na lič je jed ne te iste mi sli” (Mer le au-Ponty 2007: 67). Po pa, ču var je zič kog iz vo ra, 24 za ce lo
ta ko đe vi di svu da na o ko lo to ni šta vi lo ko je „po zi va k se bi bi će, da ne bu de ni šta vi lo, a u
isto vre me i bi će pri vla či ni šta vi lo, kao je di nu mo gu ću do pu nu. Ne ga tiv ni ma njak bi ća, ali
ta kav ma njak, ko ji us po sta vlja sa mo ga se be u ovom manj ku, to jest ras cep ko ji isto vre meno
otva ra sa mo ga se be i za tva ra se u istom kre ta nju” (Mer le au-Ponty 2007: 68).
Su prot sta vlje nost ni šta vi la kao po ret ka su bjek ti vi te ta pred met nom sve tu (ne do statak
pri su stva pe sni ka/ka zi va ča pe sme) ov de pri pre ma onaj iz ni jan si ra ni, u oba sme ra
kon sti tu tiv ni od nos, ko ji u do ga đaj nom na sta ja nju i is pre pli ta nju sve ta i su bjek ta zna či
mno go or gan ski ji na čin od da to sti u re flek siv nom mi šlje nju. Pred met ne da to sti mo gu
da bu du pri sut ne sa mo ta ko, ako ih ni šta ne raz dva ja od onog ko opa ža, ako ovaj ne
obra ća pa žnju na sa mog se be, svo je men tal ne re pre zen ta ci je ili mi sli, ne go na njih, što
zna či da je u ovom slu ča ju ni šta vi lo su bje kat, ko ji od ap so lut nog ni šta vi la po sta je od ređe
no ni šta ko je se od no si na ne što spram seg men ta re al no sti ko ji sto ji pred njim, ko ji se
da je, po sta je „ne” u svo joj pra zni ni spram per cep ci je ko ja se da je. Ako je pred met opaža
nja je dan stol, on da ne-stol, ne-gro žđe itd., shod no di fe ren ci jal noj lo gi ci, za šta ovu
al ti tu du ve zu je i dvo stru ka ne ga ci ja po sta vlje na na me sto pri sut no sti. Ne po sred nost, što
re flek siv no mi šlje nje one mo gu ća va, po sta je ne raz voj nost/ne raz dvo ji vost u po ret ku ništa
vi la i u ne ga ci ji bi ća, od no še nje ni šta vi la na se be i na svet: pred met ko ji se či sto da je u
pot pu no sti po pu nja va pra znost su bjek tiv nog ni šta vi la, za u zi ma nje no me sto i eli mi ni še
je, jer je pre tva ra u ne što, od no sno u ni šta me re no spram ne če ga, u raz li či tost u od nosu
na ne što, dok ne stig ne sle de ći pred met, ali dok je po zi tiv na stra na su bjek ti vi te ta (za
nje ga ve za ni, iz van nje ga po sto je ći po zi ti vi tet) u ne pre sta nom na sta ja nju, i pri sut nost
joj je pse u do po zi ti vi tet, ko ji je „za pra vo jed no du blje, udvo stru če no po ri ca nje” (Mer-
22 „A na rancs értel mezése” (In ter pre ta ci ja po mo ran dže) (Szi ve ri 1994: 9).
23 Si ve ri ci ti ra Po pu di rekt no u pe smi „A na rancs történik” (Po mo ran dža se de ša va) (Szi ve ri 1994: 9).
24 Vi di još: Pet ko vić 1997.
148

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
le au-Ponty 2007: 68), ni šta vi lo i spram ne če ga de fi ni sa no ni šta vi lo, što čim se po pu ni,
iz no va ne gi ra.
Is pru že nja i te šnje is pre ple te no sti ma ski ra ne kao po sre do va no sti, on to lo ška sa i gra vanja
unu tra šnjeg i spo lja šnjeg, tran sgre siv na, na ni hi lu ute me lje na, ne za u sta vlji voj pro me ni
iz lo že na su bjek tiv nost, ko ja se be upi su je u svet, ali je nje na ek sta tič na eg zi sten ci ja is pi siva
nje naj či sti je pro la zno sti, zbog to ga je u sta nju da za hva ti uvek sa mo Dru gog, ako se odva
žno pre pu sti či no vi ma pi sa nja i re flek si ji, ovaj su bje kat u is ko ra če nju iz se be i okre ta nju
pro te že se duž či tav pred met, po sta je nje go vo bi će i po me ra nje, iz di za nje, pro stor nje go ve
„ras pro str to sti” i nje go vog odva ja nja. „Okre će mo se. Pred na ma na če lič no si vo ras hla đen
put, / pa ra le la li ni ja ko ja se is pra vlja do ap surd no sti, / na sta vlja nje na ših udo va. / Ra za strt
obje kat, / po ko me po la zi mo s od me re nim ba to vi ma”. 25 I sti že mo ni iz če ga, po tom na no vo
obr nu to / za vr nu to.
LI TE RA TU RA
1. Csányi, Erzsébet: „Szi ve ri és Po pa”, in, Csányi Erzsébet (szerk.), jelHÁLÓ: Összehasonlító
irodalomtudományi, nyelvésze ti és médiaközi kutatások, Újvidék, Bölcsészettudományi Kar, Vajdasági
Magyar Felsőoktatási Kollégi um, 2008.
2. Der ri da, Jac qu es, A disszemináció, Pécs, Je len kor, 1998.
----. „Jól en ni márpedig muszáj, avagy a szubjektumszámítás”, in Te stes könyv II., Sze ged, Ic tus, de-
KON, 1997.
3. Gra bo vac, Si mon, Isiot, Vr šac, Kov, 2007.
----. Stra šni lik, No vi Sad, Dnev nik i ča so pi si kul tur ni cen tar No vog Sa da, 2002.
4. Ko vlja nić, So nja, „Isi ot”, Yellow Cab, 09. 2008.
5. Lábadi, Zsom bor, A le begés iróniája (Szi ve ri-szi nops zis), Újvidék, Vajdasági Magyar Felsőoktatási
Kollégi um, 2008.
6. Mer le au-Ponty, Ma u ri ce, A látható és a láthatatlan. Bu da pest, L’Har mat tan Kiadó – Sze ge di
Tudományegyetem Filozófiai Tanszék, 2007.
7. Pet ko vić, No vi ca, „Uvod u tu ma če nje Po pi ne po e ti ke”, u: Po e zi ja Vas ka Po pe, Be o grad, In sti tut za
knji žev nost i umet nost, 1997.
8. Sha vi ro, Ste ven „Kathy Ac ker”, in Do om Pa trols, Ser pent’s Tail, 1996. On li ne: http://www.dhal gren.
com/Do om/ch08.html. 2010.08.18.
9. Sto ja no vić Pan to vić, Bo ja na, „Ar he o lo gi ja je zič kog pam će nja”, Politika, 19. 05. 2008.
10. Szi ve ri, János, Szabad gyakorlatok, Újvidék, 1977.
----. Szi ve ri János min den ver se, Bu da pest, Kortárs Kiadó, 1994.
11. Ten gelyi, László, Ta pas zta lat és ki fe jezés, Bu da pest, Atlan tisz, 2007.
25 „A szétterítet objek tum” (Ra ši re ni objekt) (Szi ve ri 1994: 21).
149

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
The Su bject(s) of a Ca ving – in Ec tasy:
Si mon Gra bo vac and János Szi ve ri
SUM MARY: The pa per exa mi nes the de per so na li za tion and iden tity cri sis of
the su bject, in ter pre ted as a lin gu i stic con struct, as well as the con se qu ences
of di rect and in di rect at tempts at iden ti fi ca tion by acts of wri ting in the
po e try of Si mon Gra bo vac and early po e try of János Szi ve ri. In the lin gu i stic
ar cha e o logy of the Gra bo vac re pre sen ta ti ve vo lu me en ti tled “Isi ot” (Gin ger),
the im pos si bi lity of cre a ting a to tal, iden ti cal pre sen ce that co uld be de noted,
of fers a very spe ci fic, in ver se, chi a smi cally or ga ni zed su bject, which assu
mes the self of re mem bran ce as the Ot her, and pla ces the re mem be rer, who
tri es to use pe tri fied lin gu i stic signs, beyond him self, and in to the pat tern of
con stantly step ping out and back.
Re a ding János Szi ve ri from this al te red per spec ti ve mo di fi es the re a der’s herme
tic in ter pre ta tion of his early po e try and opens a path to wards an al ter nati
ve vi ew of the su bject.
The the o re ti cal fra me work for the analysis is pro vi ded by a num ber of the ses
by Ma u ri ce Mer le au-Ponty, Jac qu es Der ri da and Ste ven Sha vi ro.
KEYWORDS: chi a smic su bject, ec stasy, in ter-pre ta tion
dnsamu@gmail.com
150

151
fotografija: Nikola Mrdalj

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
UDC 81‘34
Ljudmila Pendelj
Filološka gimnazija, beograd
Zavod za kulturu Vojvodine, Novi Sad, Srbija
Fonetska analiza dubletnih
oblika reči poreklom
iz grčkog i latinskog jezika
u Građi za rečnik stranih reči
u predvukovskom periodu I–II
Velimira Mihajlovića (I deo)
SAŽETAK: Fonetskom analizom dubletnih oblika reči poreklom iz klasičnih jezika
u Mihajlovićevom delu pokušala sam pojasniti jedan od procesa primarne i
sekundarne adaptacije stranih reči u srpski jezik. U prvome delu ovoga rada
rastumačen je metodološki pristup fonetskoj analizi, navedene su neke od
klasifikacija reči stranog porekla prema jezicima iz kojih su preuzete ili prema
jezicima primaocima, pomenuti su razlozi i uzroci pozajmljivanja reči, međusobni
uticaji grčkog i latinskog jezika, i na kraju, predočen je kratak istorijski pregled
stranih uticaja na srpski jezik, ponajviše na teritoriji Vojvodine.
KLJUČNE REČI: fonetska adaptacija stranih reči, pozajmljivanje reči, Mihajlović,
jezički kontakti, jezici prenosioci, Klajn, Filipović, Ivić.
1. Uvod
Dubletni oblici reči poreklom iz grčkog i latinskog jezika, koje su u srpski jezik ušle
direktno ili preko jednog ili više jezika prenosilaca (posrednika), navedeni u Građi za
rečnik stranih reči u predvukovskom periodu I–II 1 Velimira Mihajlovića (1972, 1974), čine
1 U dalj njem tek stu Građа.
152

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
ekscerpiranu građu za istraživanje načina leksičkog pozajmljivanja, prilagođavanja ili
adaptacije 2 stranih reči u srpski književni jezik. Građa obuhvata književna dela napisana
u periodu od 1660. do 1817. godine, ali jednim delom i materijal preuzet direktno iz
arhivskih izvora iz istoga perioda. Kao gornju hronološku granicu autor je odredio pojavu
Vukovog Rječnika, bez obzira na to što su „mnogi pisci u Vojvodini produžili da pišu
starim pravopisom i jezikom” (Грађа: IV). Valja napomenuti da su gotovo svi upotrebljeni
izvori nastali u granicama Vojvodine u istorijskom smislu. Tipovi leksike u Građi neće
biti predmet ovoga rada, ali bih napomenula da je Mihajlović kod grčkih (vizantijskih)
pozajmljenica svesno izostavio veliki broj crkvenih reči „jer su to reči koje nalazimo u
svim crkvenim tekstovima od početka naše pismenosti” (Грађа: VI–VII). Ipak su u
Građi obrađene neke leksičke jedinice iz navedene grupe, a razlog za njihovo uvođenje
Mihajlović nalazi upravo u postojanju dubletnih fonetskih oblika.
Građa je, navodi autor, „u početku bila zamišljena kao neka vrsta aneksa dijahronom delu
teme Fonetski i praktični problemi bilingvizma u Vojvodini.” Korišćeni materijal predstavlja
korpus od 189 izvora, uključujući i arhivske dokumente, na preko 10 000 stranica.
1.1. Metodološki pristup fonetskoj analizi dubletnih oblika
Iako dubletni oblici reči poreklom iz klasičnih jezika predstavljaju manji deo korpusa
Građe, oni su dovoljno bogat materijal za jedan mogući osvrt na fonetski nivo adaptacije
stranih reči. Naime, fonetska analiza svakako bi bila potpunije izvršena na celokupnom
fondu reči poreklom iz pomenutih jezika, ali i analiza dubletnih oblika, verujem, može da
pojasni proces primarne i sekundarne adaptacije 3 , te da se prema stepenu adaptacije jedna
reč stranog porekla prati u nestabilnom (dinamičnom) i stabilnom (statičnom) stanju 4 .
Korpus obrađenih pozajmljenica ne čine samo internacionalizmi, odnosno
reči direktno preuzete iz grčkog jezika, vizantijskog i srednjogrčkog, kao i klasičnog
latinskog, kasnolatinskog i srednjovekovnog latinskog, nego i one koje su u srpski jezik
ušle preko jezika prenosilaca (novogrčki, romanski jezici...). Za tako prošireni materijal
opre de li la sam se „ima ju ći u vi du ge net sku po ve za nost i po vre me nu ne mo guć nost jasnog
raz gra ni ča va nja” 5 .
Va lja na po me nu ti i da broj ni ter mi ni u me đu na rod noj upo tre bi je su sa ču va ni u izvor
nom ob li ku iz kla sič nih je zi ka, ali i da je mno go vi še onih ko ji su sko va ni „u to ku posled
njih ne ko li ko sto le ća na osno vu la tin skih i grč kih ko re na” 6 . Ta ko đe, in ter na ci o na li zmi
2 Ivan Klajn (Клајн 1966: 433) ko ri sti ter mi ne prilagođavanje i adaptacija, ali naj po god ni jim sma tra termin
asi mi la ci ja, iako sve stan upo tre be na ve de nog ter mi na u fo ne ti ci. Ter mi nu asi mi la ci ja pred nost da je
i Ru dolf Fi li po vić (Fi li po vić 1986: 38).
3 Pre ma: Fi li po vić 1986. Na ve de ne adap ta ci je, pre ma Fi li po vi će vom mi šlje nju, mo gu bi ti struk tur ne i seman
tič ke. Pred met ovo ga ra da bi će struk tur ne adap ta ci je.
4 Ри стић 1996a: 119.
5 Klajn (1998: 69) o di stink ci ji la ti ni za ma i ro ma ni za ma.
6 Клајн 1967: 13.
153

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
su mno go bo lje odo ma će ni u ro man skim ne go u osta lim je zi ci ma bu du ći da su uglav nom
pre u ze ti iz la tin skog je zi ka, jer „čak i ta mo gde su ko re ni grč ki, la tin ska je gra fi ja i morfo
lo gi ja re či” 7 . Sto ga će se u ovo me ra du na ći i ne ki du blet ni ob li ci ko ji se sma tra ju ro mani
zmi ma 8 , ali i ne ki ger ma ni zmi, ru si zmi, tur ci zmi itd., u sva kom slu ča ju re či ko je vu ku
ko ren iz kla sič nih je zi ka. 9
Pri kla si fi ka ci ji du blet nih ob li ka onih re či ko je Mi haj lo vić ne svr sta va u in ter na ci o nali
zme, po vre me no sam se i sa ma dvo u mi la da li je ne kim du blet nim ob li ci ma, s ob zi rom
na nji ho vo po re klo, me sto u ovo me ra du. Za si gur no će to bi ti ne do sta tak ovo ga ra da kao
što i je po ne kad i da lje te ško re ći da li je od re đe na reč do ma ća ili stra na. 10
Du blet ne gru pe re či pre ma fo net skim pro me na ma po je di nač no će bi ti ob ra đe ne na
sle de ći na čin: pr vo će bi ti na ve den re fe rent ni ili osnov ni 11 ob lik, za tim iz vor ni ob lik/ob lici
12 , i po tom spo red ni ili boč ni 13 ob lik/ob li ci. Uko li ko se uz osnov ni ob lik po ja vi vi še bočnih,
me đu nji ma će pr vo bi ti na ve den onaj ob lik u ko me je iz vr še na ona fo net ska pro me na
ko ja je i pred met ana li ze. Ka da se me đu boč nim ob li ci ma po ja vi vi še od jed nog ob li ka
pre ma pro me ni ko ja se ob ra đu je, oni će bi ti na ve de ni azbuč nim re do sle dom. Spo ra dič ne
ne do sled no sti u ve zi sa na vo đe njem osnov nih ob li ka kao i ne do sled no sti pri usme ra va nju
na osnov ni ob lik u od red ni ca ma za boč ne ob li ke bi će po me nu te, i gde god je mo gu će, neja
sno će ću po ku ša ti i da ras tu ma čim. Ta ko đe, po vre me no će se kao osnov ni ob lik po ja vi ti
i reč ko ja je u Građi na ve de na kao boč ni ob lik. To će se de ša va ti ka da se me đu vi še u Građi
na ve de nih boč nih ob li ka po ja ve i oni u ko ji ma je iz vr še na od re đe na mor fo lo ška pro me-
7 Isto.
8 O ro ma ni zmi ma i nji ho voj ne mi nov noj bli sko sti sa la ti ni zmi ma i la tin skim je zi kom uop šte, vi di Skok
1951. i Клајн 1998.
9 Po re klo ne kih (po je di nih) od red ni ca, pre ma Mi haj lo vi će vom mi šlje nju iz mo der nih je zi ka, pro ve ri la
sam u me ni do stup noj reč nič koj i lek si ko graf skoj gra đi i po ne gde na ve la i reč na grč kom ili la tin skom je ziku,
ili obe ka da je oči gled no da su du blet ni ob li ci ne ke re či u srp ski je zik ušle sa vi še stra na ili na raz li či te
na či ne, uglav nom i pre ko ne kog je zi ka pre no si o ca.
10 U tek stu Stra na reč – šta je to? po red pro ble ma u ve zi sa oda bi rom gra đe u ne mač kim reč ni ci ma stra nih
re či Klajn (1967: 9) na vo di iz ve sne ne ja sno će tj. raz li ke ta kve vr ste u Vu ja kli ji nom (Vu ja kli ja, M., Leksikon
stra nih re či i iz ra za, Be o grad 1954) i Kla i će vom (Kla ić, B., Rječ nik stra nih ri je či, iz ra za i kra ti ca, Za greb
1958) reč ni ku stra nih re či. Ta ko se sa mo u Vu ja kli ji nom reč ni ku, na sta vlja Klajn, kao stra ne, na vo de i re či
„čaj”, „pa pri kaš”, „šta la”, a u Kla i će vom npr. „ćo šak”, „du van”, „lam pa”, dok se u oba reč ni ka po ja vlju ju i re či
kao što su „če lik”, „du kat”, „fin”... Da kle, kao što je po ne kad ose tlji vo pi ta nje da li je reč „stra na” ili „doma
ća” u do me nu su bjek tiv nog, od no sno lič ne pro ce ne, ta ko je mo gu će da su i u ovom ra du iz o sta vlje ni
ne ki du blet ni ob li ci jer su se, prema mome mi šlje nju, fo net ski su vi še uda lji li od ko re na iz kla sič nih je zi ka.
11 U dalj njem tek stu ko ri sti ću ter min „osnov ni ob lik”, pre ma: Ивић 1991.
12 U Građi je uz sva ku od red ni cu na ve den je dan ob lik, bi lo da je reč o grč kom je zi ku, o la tin skom kao
iz vor nom ili ob li ku ko ji je pre u zet iz grč kog, ili o ob li ku iz ži vih je zi ka kao pre no si la ca. U ovo me ra du će
se uz ob lik stra ne re či iz Građe po vre me no po ja vlji va ti i ob li ci iz dru gih je zi ka, ka da je po treb no da se poje
di ni du blet ni ob lik pro tu ma či i ob ja sni nje go vo po re klo. U tu svr hu po naj vi še sam ko ri sti la Ve li ki reč nik
stra nih re či I. Klaj na i M. Šip ke, Lek si kon stra nih re či i iz ra za M. Vu ja kli je, Eti mo lo gij ski rječ nik hr vat sko ga
ili srp sko ga je zi ka P. Sko ka i La tin sko-hr vat ski en ci klo pe dij ski rječ nik J. Ma re vi ća.
13 U dalj njem tek stu „boč ni ob lik”, pre ma: Ивић 1991.
154

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
na, sva ka ko u va ri jan ta ma sa iz vr še nim od go va ra ju ćim fo net skim pro me na ma. U ta kvim
slu ča je vi ma, kao no vi osnov ni ob lik po ja vi će se ona reč ko ja fo net ski od go va ra osnov nom
ob li ku ko ji je na ve den u Građi. Ta kav no vi osnov ni ob lik bi će obe le žen aste ri skom (*).
Ka ko je Pra vo pis te melj ni pri ruč nik i osnov na li te ra tu ra za ovaj rad, va lja lo bi i raz jasni
ti raz lo ge če stog po zi va nja na Pra vo pis srp sko hr vat skog knji žev nog je zi ka iz 1960. go dine.
Na i me, u ovom tre nut ku još uvek su mi do stup ni sa mo na ve de ni pra vo pis i Pravopis
srp sko ga je zi ka M. Pe ši ka na, J. Jer ko vi ća i M. Pi žu ri ce iz 1993. Na no vi ji Pra vo pis po zi va ću
se uvek ka da u nje mu na đem za do vo lja va ju će ob ja šnje nje u ve zi sa uob li ča va njem re či pore
klom iz kla sič nih je zi ka i dru ge in ter na ci o nal ne lek si ke, po re klom iz grč kog i la tin skog
je zi ka. Na sta ri ji pak Pra vo pis po zi va ću se sa mo ka da u nje mu na đem pre ci zni je ili de taljni
je ob ja šnje nje od ono ga ko je je da to u Pra vo pi su iz 1993. go di ne.
1.2. KLA SI FI KA CI JA RE ČI STRA NOG PO RE KLA
Kla si fi ka ci ja re či stra nog po re kla Bra ni sla va Br bo ri ća (Бр бо рић 1996: 34) – pre ma
je zi ci ma iz ko jih su pre u ze te ili pre ma je zi ci ma pre no si o ci ma:
1. la ti ni zmi i he le ni zmi, odn. in ter na ci o na li zmi;
2. ger ma ni zmi (bez an gli ci za ma);
3. an gli ci zmi (ugl. britanizmi, ame ri ka ni zmi);
4. ro ma ni zmi (iz dva ja re či iz fran cu skog, ga li ci zme, i ita li jan skog je zi ka, ita li ja ni zme);
5. slo ve ni zmi (uglav nom za seb no: ru si zmi, polonizmi, bo he mi zmi, slovakizmi, srbizmi,
kroatizmi, bu ga ri zmi... i sla ve ni zmi iz cr kve no slo ven skog i nje go vih re dak ci ja);
6. tur ci zmi, ara bi zmi i per si ja ni zmi (zbir no osmanizmi);
7. hun ga ri zmi.
Usled donekle ne do volj no spe ci fi ko va ne kla si fi ka ci je ro ma ni za ma u na ve de noj ta be li,
i s dru ge stra ne, nji ho ve ma lo čas ar gu men to va ne ne ma le za stu plje no sti u kor pu su du bletnih
ob li ka u Građi, sma tram da je po treb no na ve sti nji ho vu pre ci zni ju po de lu „po po re klu
i pu te vi ma do la ska u srp sko hr vat ski” Iva na Klaj na (Клајн 1998: 88–89):
1. bal kan ski la ti ni zmi;
2. dalmatoromanizmi;
3. ita li ja ni zmi (pod vr ste: ve ne ci ja ni zmi i ita lo ga li ci zmi);
4. ga li ci zmi (pod vr ste: pse u do ga li ci zmi, ita lo ga li ci zmi, an glo ga li ci zmi i pro van sa li zmi);
5. an gli ci zmi ro man skog po re kla;
6. hispanizmi;
7. lu zi zmi;
8. rumunizmi.
155

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
1.3. O TI PO vI MA LEK SI KE u GRA đi
Se man tič kom adap ta ci jom u ovo me ra du ne ću se ba vi ti, i mo gu će po gre šno tu mače
nje zna če nja du blet nih ob li ka ne ću po mi nja ti. Sa mim tim, kao što re koh u uvod nom
po gla vlju, izo sta će ana li za ti po va lek si ke te oni ne će bi ti svr sta ni u te mat ske gru pe. Ta kođe,
ne ću ana li zi ra ti re či ko je ima ju svo je tvor be ne ekvi va len te, a sto ga ni od nos iz me đu
pri mar ne re či i tvor be nih ekvi va le na ta.
Ipak, u ve zi sa ka te go ri za ci jom lek si ke u Građi, va lja spo me nu ti i po re klo lek si ke po
ka te go ri ja ma re či, či me se ba vi la Sta na Ri stić u ra du Mar ki ra ni ti po vi stra ne lek si ke u jezi
ku pred vu kov skog vre me na na kor pu su „Gra đa za reč nik stra nih re či u pred vu kov skom
pe ri o du”, – I tom – Ve li mi ra Mi haj lo vi ća (Ри стић 1996). Autor ka je, na ogra ni če nom mate
ri ja lu (pr vi tom Građe), uoči la da u ve o ma za stu plje nom ad mi ni stra tiv no-prav nom tipu
re či pre o vla da va ju la ti ni zmi, a re đe se po ja vlju ju ger ma ni zmi, ita li ja ni zmi, ga li ci zmi i
gre ci zmi; voj nu lek si ku uglav nom či ne ga li ci zmi, re đe ger ma ni zmi, tur ci zmi i ita li ja ni zmi;
u ter mi no lo škoj lek si ci pre o vla da va ju gre ci zmi, za stu plje ni su i la ti ni zmi, ret ko tur ci zmi,
ita li ja ni zmi i ger ma ni zmi; eks pre siv nu lek si ku či ne uglav nom tur ci zmi, ret ko re či iz la tinskog,
grč kog, ita li jan skog i fran cu skog je zi ka; la ti ni zmi pre o vla da va ju u na zi vi ma zva nja i
ti tu la; u na zi vi ma mu zič kih in stru me na ta naj vi še je ita li ja ni za ma, ali se sre ću i la ti ni zmi i
gre ci zmi, i po ne ki hun ga ri zam; na zi vi me ra su uglav nom la tin skog i grč kog po re kla; u nazi
vi ma za na ta i za ni ma nja pre o vla da va ju tur ci zmi, ali su za stu plje ni i gre ci zmi i la ti ni zmi;
tur ci zmi pre o vla da va ju u na zi vi ma po kuć stva, u ku li nar skim na zi vi ma, na zi vi ma ode će i
tka ni na, na ki ta i ukra snih pred me ta, kao i agrar nih kul tu ra i do ma ćih ži vo ti nja; ma lo brojne
re či u na zi vi ma bo ja raz li či tog su po re kla (Ри стић 1996: 121–128).
2. UzRO CI PO zAJM LJI vA NJA RE ČI 14 i JE zIČ KI KON TAK TI
2.1. Grč ki i la tin ski je zik – me đu sob ni uti ca ji
Svi du blet ni ob li ci u ovo me ra du ima ju ko ren u grč kom ili la tin skom je zi ku. Ali, kako
se ne ra di o sa mo jed nom kla sič nom je zi ku, kao i zbog či nje ni ce da su uz ne ke gru pe
na ve de ne re či iz oba je zi ka, tre ba lo bi po ne što re ći i o nji ho vom od no su. Na i me, pro ces
po zajm lji va nja re či te kao je naj če šće u jed nom prav cu i to je osnov ni raz log što su in terna
ci o na li zmi, ka ko sam već na po me nu la, „uglav nom la tin skog po re kla i ka da su ko re ni
grč ki”. U ve zi sa tim ne mo gu da ne po me nem Ci ce ro na, čo ve ka ši ro kog obra zo va nja i inte
re so va nja, i tvor ca „mno gih ‘ade kva ta’ za grč ke re či ili iz ra ze” (Pa kiž 2009: 30), od no sno
nje go vo mi šlje nje o raz lo zi ma za po zajm lji va nje stra nih re či: „Još je Ci ce ron pri me tio da
se stra ne re či upo tre blja va ju suavitatis aut inopiae causa, to jest ili ra di po sti za nja od re đenog
stil skog efek ta ili na pro sto za to što u do ma ćem reč ni ku ne po sto ji od go va ra ju ći iz raz.
U pr vom slu ča ju neo p hod no je da se reč ose ća kao stra na, u dru gom to ni je po želj no, jer
bi reč štr ča la iz kon tek sta”. 15
14 U vezi sa mogućim pogrešnim tumačenjem značenja pojedinih reči u Građi vidi Гавриловић 1973. i 1976.
15 O ter mi ni ma „stra no” i „po zajm lje no” vi di Slap šak 1987: 18–20.
156

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
Po zajm lji va nje grč kih re či u la tin ski je zik bio je pro ces ko ji je tra jao ve ko vi ma, a razlo
zi za nji ho vo pre u zi ma nje, pre ma mišljenju Ti re la i Pur se ra 16 , mo gli su bi ti sle de ći: 1.
grč ki kao je zik struč nih, pre te žno fi lo zof skih i me di cin skih ter mi na; 2. grč ki kao je zik ko ji
is pu nja va lek sič ke pra zni ne la tin skog; 3. grč ki upo tre bljen ko lo kvi jal no, kao iz vor žar goni
za ma; 4. grč ki upo tre bljen iz hi ra ili za ba ve. U ko joj je me ri u pi sme noj ili usme noj komu
ni ka ci ji grč ki je zik bio u upo tre bi u Ri mu, ka kav su od nos pre ma nje mu Ri mlja ni ima li
u raz li či tim pe ri o di ma i o ko jem grč kom je zi ku je reč, s ob zi rom na nje gov vi še ve kov ni
raz voj, ni su po da ci zna čaj ni za ovaj rad, i do volj no je sa mo pod se ti ti da je grč ki „pro slavlje
ni je zik fi lo zo fi je, knji žev no sti i obra zo va nja, uzor po ko jem je iz gra đi van i usa vr ša van
la tin ski” (Put nik 2009: 54).
2.2. Za što po zaj mi ti tu đu reč
Sve tla na Slap šak (Slap šak 1987: 21) po red po jed no sta vlje nog tu ma če nja uzro ka pozajm
lji va nja 17 re či, po ko me „ono če ga ne ma, tre ba po zaj mi ti, uze ti, pre ne ti” i sto ga se
po zajm lju je „ono če ga ne ma, to jest ime za ne što što još ni je ime no va no”, na vo di i raz vi jeni
ji ob lik tu ma če nja uzro ka, i tu ma či ga kao pro ces „od po tre be ozna ča va nja pred me ta do
po tre be raz vi ja nja ap strakt ne ter mi no lo gi je”.
Pe tar Skok po zajm lji va nje re či tu ma či prak tič nim raz lo zi ma, od no sno skra će njem
po stup ka u lek si ko lo gij skom pro ce su, jer „dok do ma ća ba šti nje na mo ra da pri je đe dug
put u se man tič kom raz vit ku, da se ko nač no usta li i is kri sta li zi ra kao ter min za iz vje stan
pred met ili po jam, do tle po su đe na ri ječ taj put skra ću je, i to zna me ni to. Ona do no si u jezik
ter min utvr đen u stra nom je zi ku. Do ma ća tre ba uvi jek du lji ili kra ći pe riod vre me na,
da po sta ne sta lan ter min... ” (Skok 1951: 445) Skra ći va nje to ga po stup ka, na sta vlja Skok
(Skok 1951: 475), od i gra va se ve štač kim pu tem – po sred stvom na u ke – „gra đe njem na učnih
ter mi na po iz vje snim prin ci pi ma grč ke ili la tin ske tvor be ri je či”.
Po zajm lji va nje re či R. Fi li po vić (Fi li po vić 1986: 15) ne svr sta va is klju či vo u lin gvistič
ku ka te go ri ju te po tre bom uklju či va nja ne lin gvi stič kih fak to ra, iz do me na so ci o lo gije,
psi ho lo gi je itd., ob ja šnja va „for mi ra nje po seb ne gra ne lin gvi sti ke, lin gvi sti ke je zič kih
do di ra”. Lin gvi sti ka je zič kih do di ra ili kon takt na lin gvi sti ka ba vi se pro u ča va njem jezič
kih do di ra i je zič kih su ko ba, a pred me ti nje nih is tra ži va nja su i bi lin gvi zam, mul tilin
gvi zam, je zič ko po su đi va nje, usva ja nje i gu blje nje je zi ka, lin gvi stič ka in ter fe ren ci ja
uop šte itd.
2.3. Te o ri ja je zi ka u kon tak tu
U raz vo ju te o ri je je zi ka u kon tak tu Fi li po vić uoča va tri pe ri o da u ko ji ma su se ko ri stila
tri osnov na ter mi na ko ja ni su sa svim odvo je na i me đu sob no se ne is klju ču ju.
16 Клајн 1967: 10.
17 Noel Put nik (Put nik 2009: 53) pre ma: Tyrrel, R. Y., Pur ser, L. C., Te Cor re spon den ce of Mar cus Tul li us
Cicero, Vol. 1, Du blin, Lon don 1970.
157

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
1. U prvom periodu (lingvisti 19. veka) koriste se termini mešanje jezika i mešani jezici,
pr vo u ra do vi ma R. Ras ka (Ra smus Rask), F. Bo pa (Franz Bopp) i J. Gri ma (Ja cob Grimm).
Problem mešanja jezika svodio se na prihvatanje ili neprihvatanje činjenice da leksika mnogih
jezika nosi znakove mešanja, ali da ne postoji mešanje gramatičkih struktura, te da se
mešanjem dvaju jezika ne stvara neki treći jezik, nastao kao posledica takvog mešanja, već
da oba u određenoj meri sadrže elemente i jednog i drugog (Filipović 1986: 19).
Me đu lin gvi sti ma ko ji su iz u ča va li pi ta nje me ša nja je zi ka zna čaj no me sto za u zi ma
Her man Paul (Her mann Paul) 18 , ko ji na sle de ći na čin opi su je ula zak stra ne re či u je zik
ko ji je pri ma lac: stra nu reč uno se u je zik go vor ni ci to ga je zi ka i ona bi va mo di fi ko va na
sup sti tu ci jom gla so va zbog ne po kla pa nja gla sov nih sa sta va dva ju je zi ka. Neo p hod no je i
fo net sko pri la go đa va nje s tim da se u ra znim pe ri o di ma isti stra ni glas po ne kad za me njuje
raz li či tim do ma ćim gla so vi ma. Stra ne su gla snič ke gru pe, po go to vo one te že, mo gu se
od stra ni ti, če sto i pod uti ca jem na rod ne eti mo lo gi je. Du žom upo tre bom po zajm lje na reč
pre u zi ma i ak ce nat ski si stem do ma ćih re či, a mo gu ća je i pro me na zna če nja po zajm lje ni ce
u je zi ku pri ma o cu. De ša va se da se jed na reč po zaj mi ne ko li ko pu ta u raz li či tim raz do bljima,
a ti me i u ne ko li ko ob li ka i sa raz li či tim zna če njem. Reč mo že da se pre u zme i pre ko
je zi ka po sred ni ka, a ako pro la zi vi še po sred ni ka, mo gu će je da se u je zi ku pri ma o cu ja vi u
vi še ob li ka i sa pro me nje nim zna če njem.
2. U dru gom pe ri o du, ko ji je obe le žio ter min je zič ko ili lingvističko pozajmljivanje
(Fi li po vić 1986: 34), zna čaj ni su ra do vi E. Ha u ge na (Einar Ha u gen) i U. Vajn raj ha (Uriel
We in re ich), ob ja vlje ni to kom pe de stih go di na pro šlo ga ve ka. Ha u gen ume sto ter mi na meša
ni je zik uvo di ter min pozajmljivanje i opi su je ga kao pro ces ko ji se od vi ja ka da je dan
bi lin gval ni go vor nik re pro du ku je uzo rak jed nog je zi ka u dru go me. 19 Vajn rajh pak sem
što uvo di ter min je zi ci u kon tak tu, u isto i me nom de lu (Lan gu a ges in Con tact, 1953, 1) poseb
nu pa žnju po sve ću je pitanjima bilingvizma i in ter fe ren ci je, kao po sle di ce bi lin gvi zma.
3. Tre ći pe riod u raz vo ju te o ri je u kon tak tu, od se dam de se tih go di na dva de se tog veka,
obe le ži će ter min je zi ci u kon tak tu i, mo že se re ći, va ri jan te ili ter mi ni iz nje ga pro i za šli
(je zič ki kon tak ti, kontakt jezika, kontaktna lingvistika, lingvistika jezičkih dodira, lingvistička
kontaktologija) 20 .
Pro u ča va nju te o ri je je zi ka u kon tak tu na ovim pro sto ri ma zna ča jan je do pri nos Rudol
fa Fi li po vi ća, po go to vo u knji ga ma Te o ri ja je zi ka u kon tak tu. Uvod u lin gvi sti ku je zič nih
dodira (Fi li po vić 1986) i An gli ci zmi u hr vat skom ili srp skom je zi ku (Fi li po vić 1990). Fi lipo
vić na vo di da adap ta ci ja mo že bi ti pri mar na (ob u hva ta sve pro me ne ko je se ja vlja ju do
mo men ta in te gra ci je mo de la u re pli ku) ili se kun dar na (ob u hva ta pro me ne od mo men ta
18 U ve zi sa ter mi nom „po zaj mi ti” Slap ša ko va (Slap šak 1987: 18) na vo di stav Te o do re Baj non (The o do ra
Bynon) da ta lek se ma ni je ade kvat na jer se „po zajm lje no” ni ka da ne vra ća je zi ku da va o cu.
19 Fi li po vić 1986: 22–24 pre ma Paul, Her mann, Prin zi pien der Sprac hgeschic hte (Paul 1886;337–349).
20 Fi li po vić 1986: 23 pre ma Te Analysis of Linguistic Borrowing (Ha u gen 1950a: 210–231).
158

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
in te gra ci je pa na da lje). 21 U pre la sku re či iz jed nog u dru gi je zik on raz li ku je i tri ste pe na
po su đi va nja: 1. pre ba ci va nje – pri hva ta nje ne a dap ti ra ne re či; 2. in ter fe ren ci ju – pre kla panje
dva ju je zi ka; 3. in te gra ci ju – sta nje ka da je po zajm lje ni ca pot pu no adap ti ra na (Fi li pović
1986: 38). Je zič ko po zajm lji va nje ostva ru je se pre ko po sred ni ka (grč ki, la tin ski, francu
ski itd.) ili ne po sred no (usme na i ne po sred na ko mu ni ka ci ja, knji ge, štam pa, ma sov ni
me di ji itd). 22
3. SRP SKI JE zik i STRA NI UTI CA JI
Pra slo ven ski je zik, pra in do e vrop skog po re kla, ni je mo gao ima ti lek sič ki fond ka kav i
ko li ki ima sa vre me ni srp ski je zik jer „ta da ni je bi lo iz ra za za raz vi je ni ju eko no mi ju i kultu
ru, za usa vr še nu pro iz vod nju i raz gra nat dru štve ni stroj, za pi sme nost, na u ku, ad mi nistra
ci ju itd.” (Ивић 1998: 7). Do la skom na ove te ri to ri je, Slo ve ni od lo kal nog sta nov ni štva
u ogra ni če noj me ri pri ma ju re či iz bal kan skog la ti ni te ta, da kle vul gar nog la tin skog, uglavnom
za poj mo ve za ko je „ni su ima li iskon ski svo jih re či” (Ивић 1998: 9–10).
Stra nih re či ne ma mno go ni u ter mi no lo gi ji fe u dal nog po ret ka. Hri šćan ski ver ski termi
ni sem slo ven skih sa dr že i grč ke ele men te, a pre ko cr kve i grč kog po sred stva sti gla su i
la tin ska ime na me se ci (Ивић 1998: 47–49). Ali grč ki uti caj, sem u dve ma obla sti ma – crkvi
i tr go vi ni, po či nje da ble di do la skom Tu ra ka, či ji je uti caj na srp ski je zik ja či od grč kog,
kao i od ne mač kog, ka sni je naj u ti caj ni jeg (Ивић 1998: 102). Po čet kom osam na e stog ve ka,
od ka da, sem če ti ri naj sta ri ja, po ti ču naj sta ri ji iz vo ri za Građu, Sr bi se u pi sa noj re či iz ra žava
ju srp sko slo ven skim i na rod nim iz ra zom. To je vre me ne po sre dno na kon Ve li ke se o be,
ka da će se zna tan deo srp skog na ro da na ći u gra ni ca ma Hab zbur ške mo nar hi je. Ma te rijal
ni i kul tur ni uti caj ka to lič ke cr kve i dr žav nih vla sti do pri ne li su sna žni jem okre ta nju
srp ske cr kve pre ma Ru si ji i sko ra šnjem uvo đe nju ru sko slo ven skog je zi ka 23 kao pan da na
srp sko slo ven skom (Ивић 1998: 117). Me đu tim, iz po tre be da se knji žev ni iz raz pri bli ži
ma ter njem go vo ru, usko ro na sta je sla ve no srp ski je zik. Je dan od ne do sta ta ka to ga je zi ka
bi lo je lek sič ko si ro ma štvo u obla sti ap strakt nih poj mo va (Ивић 1998: 129–130).
Za pad no e vrop ska lek si ka po či nje da ula zi u srp ski je zik na kon Ve li ke se o be, po najvi
še pre u zi ma njem go to vih re či iz ne mač kog je zi ka, do mi nant nog u no voj sre di ni. U trima
obla sti ma taj uti caj bio je oso bi to jak i ta ko će u ve zi sa nji ma bi ti po zajm lje ne mno ge
re či ve za ne za voj sku, nje no ustroj stvo i for me ži vo ta, za tim ter mi ni ve za ni za dru štve ni
po re dak i na po kon, oni ko ji se od no se na ma te ri jal nu kul tu ru i za nat stvo (Ивић 1998:
150–151). Ivić da lje pri me ću je da su Sr bi ta da po zajm lji va li i re či za nji ma po zna te pojmo
ve, te u do ku men ti ma iz osam na e stog ve ka, ko ji či ne naj ve ći deo iz vo ra Građe, uoča va
„slo je vi tu lek si ku: do ma ću uglav nom za osnov ne poj mo ve, za tim još uvek ži vu i bo ga tu
21 Ај ду ко вић 2004: 15.
22 Ај ду ко вић (1997: 16) pre ma Fi li po vić 1990.
23 Blum fild na vo di po zajm lji va nje kul tur nim pu tem i ne po sred no po zajm lji va nje (Клајн 1966:435, prema
Blo om fi eld, L., Language, New York 1958).
159

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
tur sku za poj mo ve s ko ji ma su se Sr bi sre li to kom ne ko li ko pret hod nih sto le ća, i naj zad
ne mač ku za poj mo ve na u če ne ne dav no, če sto naj e fe mer ni je” (Ивић 1998: 151). U srp ski
je zik po sred stvom ne mač kog, ko ji je ta ko đe bio otvo ren za stra ne uti ca je, ta da ula ze i re či
po re klom iz fran cu skog, la tin skog i ita li jan skog. Iz fran cu skog pak je zi ka po naj vi še je vojnih
ter mi na, iz la tin skog ad mi ni stra tiv nih, dok su iz ita li jan skog po zajm lje ne re či ra znovr
snog zna če nja. Sem odav no in te gri sa nih po zajm lje ni ca iz grč kog je zi ka, naj če šće pre ko
ne mač kog, do la ze i re či „ko je pri pa da ju bla gu evrop ske ci vi li za ci je” (Ивић 1998: 153),
mno ge sko va ne u za pad noj Evro pi pre ma grč kom ko re nu. Evro pe i za ci ji srp skog je zi ka dopri
neo je i tra di ci o nal no jak uti caj ru skog je zi ka u ko ji u osam na e stom ve ku ta ko đe ula ze
broj ne re či iz la tin skog i za pad no e vrop skih je zi ka. Naj zad, tre ba spo me nu ti i po zajm lje nice
iz ma đar skog je zi ka, ali i uti caj tog je zi ka na srp ski je zik na te ri to ri ji Voj vo di ne, i ši re.
LI TE RA TU RA
1. Ај ду ко вић, Јо ван, Ру си зми у срп ско хр ват ским реч ни ци ма, Бе о град 1997.
----. Увод у лек сич ку кон так то ло ги ју (Те о ри ја адап та ци је ру си за ма), Бе о град 2004.
2. Бр бо рић, Бра ни слав, Од нос пре ма ту ђи ца ма: с ме ром али без авер зи је, Збор ник са на уч ног
ску па „О лек сич ким по зајм ље ни ца ма”, Су бо ти ца–Бе о град 1996, 27–51.
3. Fi li po vić, Ru dolf, Te o ri ja je zi ka u kon tak tu, Za greb 1986.
4. Ивић, Па вле, О Ву ку Ка ра џи ћу (Це ло куп на де ла Па вла Иви ћа, том IV), Срем ски Кар лов ци,
Но ви Сад 1991.
----. Пре глед исто ри је срп ског је зи ка (Це ло куп на де ла Па вла Иви ћа, том VI II), Срем ски Карлов
ци, Но ви Сад 1998.
5. Клајн, Иван, Усло ви за аси ми ла ци ју стра них ре чи, Ана ли Фи ло ло шког фа кул те та, све ска 6,
Бе о град 1966, 433–443.
----. Стра на реч – шта је то?, Збор ник Ма ти це срп ске за фи ло ло ги ју и лин гви сти ку, Но ви
Сад 1967, 7–24.
----. Вр сте ро ма ни за ма у са вре ме ном срп ско хр ват ском је зи ку и пу те ви њи хо вог до ла ска, ЗМС
за фи ло ло ги ју и лин гви сти ку, 41/1, Но ви Сад 1998, 69–89.
6. Клајн, Иван, Шип ка, Ми лан, Ве ли ки реч ник стра них ре чи и из ра за, Но ви Сад 2007.
7. Pa kiž, Mar jan ca, Mar ko Tu li je Ci ce ron – „Pi sma Ati ku” (pred go vor), Be o grad 2009.
8. Пра во пис срп ско хр ват ско га књи жев ног је зи ка, из ра ди ла пра во пи сна ко ми си ја, Но ви Сад – Загреб
1960.
9. Пра во пис срп ско га је зи ка, при ре ди ли Ми тар Пе ши кан, Јо ван Јер ко вић, Ма то Пи жу ри ца, Но ви
Сад 1993.
10. Put nik, Noel, Mar ko Tu li je Ci ce ron – „Pi sma Ati ku” (pred go vor), Be o grad 2009.
11. Ри стић, Ста на, Мар ки ра ни ти по ви стра не лек си ке у је зи ку пред ву ков ског вре ме на, (на кор пусу
„Гра ђа за реч ник стра них ре чи у пред ву ков ском пе ри о ду”, I том – Ве ли ми ра Ми хај ло ви ћа),
Срп ски је зик 1–2, Фи ло ло шки фа кул тет Бе о град, Фи ло зоф ски фа кул тет Ник шић, Бе о град
1996, 118–131.
12. Skok, Pe tar, Pri log me to du pro u ča va nja ro ma ni za ma u hr vat skom ili srp skom je zi ku, Zbor nik ra do va
(knji ga 1) Fi lo zof skog fa kul te ta Sve u či li šta u Za gre bu, Za greb 1951, 445–485.
13. Slap šak, Sve tla na, Vu kov Rječ nik i pre ve de ni ce sa grč kog, No vi Sad 1987.
14. Ву ја кли ја, Ми лан, Лек си кон стра них ре чи и из ра за, тре ће, до пу ње но из да ње, Бе о град 1980.
160

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
Pho ne tic analysis of word do u blets ori gi na ting from Gre ek
and La tin in Ma te ri als for the dic ti o nary of fo re ign words
be fo re Vuk I-II by Ve li mir Mi haj lo vic (Part I)
SUMMARY: Using the pho ne tic analysis of word do u blets ori gi na ting from
clas si cal lan gu a ges in the Mi haj lo vic’s bo ok, I tried to ex pla in one of the
pro ces ses of pri mary and se con dary adap ta tion of fo re ign words in Ser bian
lan gu a ge. The first part of the pa per ex po unds the met ho do lo gi cal ap pro ach
to pho ne tic analysis, lists so me of the clas si fi ca ti ons of the words of fo re ign
ori gin ac cor ding to the ir so ur ce or re ci pi ent lan gu a ges, men ti ons the ca u ses
and re a sons for bor ro wing words as well as the mu tual in flu en ces of Gre ek
and La tin and, fi nally, gi ves a short hi sto ri cal over vi ew of fo re ign in flu en ces
in Ser bian lan gu a ge, espe ci ally on the ter ri tory of Voj vo di na.
KEY WORDS: pho ne tic adap ta tion of fo re ign words, bor ro wing words, Mi haj lovic,
lin gu i stic con tacts, car ri er lan gu a ges, Klajn, Fi li po vic, Ivic.
ljud mi la pen delj@g mail.com
161

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
UDC 316.7(=135.1)(497.113)
Aleksandra Đurić Milovanović
Balkanološki institut SANU
Beograd, Srbija
„Ako je došao silom,
on ne ostaje”: narativi o
konverziji u rumunskim
neoprotestantskim zajednicama*
SAŽETAK: Neoprotestantske zajednice, na prostoru današnje Vojvodine, osnivaju
se sredinom 19. i početkom 20. veka. Iako su se najbrojnije zajednice osnivale
među mađarskim i nemačkim stanovništvom, neoprotestantizam postaje privlačan
i pripadnicima drugih etničkih zajednica, kao što su Rumuni. Pripadnici rumunske
etničke zajednice u Vojvodini, iako većinom pripadaju Rumunskoj pravoslavnoj
crkvi, krajem 19. veka počinju da prelaze i u druge konfesionalne zajednice –
grko-katoličku, a zatim i u brojne neoprotestantske zajednice: nazarensku,
adventističku, baptističku i pentekostalnu. Pored predstavljanja kraćeg istorijskog
pregleda razvoja neoprotestantizma, cilj ovog rada jeste da ukaže na ulogu
konverzije (preobraćenja) na promene u religijskom jeziku i identitetu vernika.
Budući da je ovaj rad zasnovan na terenskom istraživanju kvalitativnog tipa u
rumunskim neoprotestantskim zajednicama u Vojvodini, na osnovu dobijene
etnografske građe, u radu se analiziraju osnovne karakteristike novog religijskog
jezika i ukazuje na ustaljenost religijskih narativa o konverziji.
KLJUČNE REČI: neoprotestantizam, Rumuni u Vojvodini, konverzija, religijski
jezik, narativi o konverziji.
Nakon reformacije, evanđeosko buđenje na Zapadu predstavljalo je doba velikog uspona
i širenja mnogih verskih pokreta u različitim delovima Evrope. Tokom 19. veka, promene koje
nastupaju u religiji u dodiru sa modernošću odrazile su se na udaljavanje od zvanične crkve,
razdvajanje crkve od države, kao i na pristupanje novim verskim zajednicama sa naglaskom na
ličnu religioznost (Parker 1998: 195–212). Tako je, prema mišljenju istoričara Hjua Meklauda
* Rad je na stao kao re zul tat ra da na pro jek tu Bal ka no lo škog in sti tu ta SA NU, Du nav i Bal kan: kul tur noistorijsko
nasleđe (br. 177006), ko ji fi nan si ra Mi ni star stvo pro sve te i na u ke Re pu bli ke Sr bi je.
162

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
(Hugh McLeod), ovo bio period i sekularizacije i oživljavanja religije, budući da se veliki broj
ljudi otuđio od zvanične crkve i sve više pridruživao novim, pre svega neoprotestantskim
zajednicama (McLeod 1990). Neoprotestantizam se vezuje za period kada su početkom
i sredinom 19. veka u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama osnovane brojne nove
verske zajednice nastale iz ogranaka reformacije, kao što su nazareni, adventisti sedmog dana,
baptisti, pentekostalci, metodisti. Neoprotestantske zajednice, za razliku od protestantskih,
bile su nadnacionalne po svom sastavu i prihvatale su vernike iz različitih verskih i etničkih
grupa. Većina zajednica, istoričar Bojan Aleksov navodi primer nazarena, pojavile su se „u
doba koje su obeležile dramatične socioekonomske promene, poznate kao modernizacija, i
na prostoru na kojem su se susretale, preplitale i nadgrađivale različite kulturne, društvene
i verske tradicije” (Aleksov 2010: 12). Kao termin, neoprotestantizam obuhvata one verske
zajednice koje imaju određene zajedničke karakteristike, a koje se sa druge strane razli ku ju
od tradicionalnih protestantskih zajednica iz kojih su izvorno nastale. Tako se nekoliko temeljnih
karakteristika neoprotestantizma odnosi na centralnost Biblije, krštenje odraslih osoba,
pokajanje, preobraćenje, širenje jevanđelja i evangelizaciju ljudi izvan zajednice. Britanski
istoričar Dejvid Bebington (David Bebbington) izdvaja pet osnovnih elementa koji čine temelj
neoprotestantizma: obraćenje ili konverzija, Biblija iznad crkvene tradicije, aktivizam i širenje
jevanđelja, centralnost krsta, odbacivanje sedam svetih tajni, uvođenje krštenja i pričesti
(Bebbington 1989: 2–17). Isprepleteni uticaj puritanizma, pijetizma i anabaptizma, nalazi se u
osnovi svih neoprotestantskih zajednica, pored ostalih zajedničkih elemenata koje nalazimo
u drugim protestantskim tradicijama, kao što su opravdanje verom, sveštenstvo svih vernika,
centralnost Biblije. Austrougarska je zbog svoje multietničnosti i multikonfesionalnosti bila
pogodan prostor za razvoj različitih religija. Pored rimokatolika i pravoslavaca postojao je i veliki
broj luterana, kalvinista, judaista, anabaptista, pijetista. Tako nazareni, baptisti, adventisti,
i kasnije pentekostalci, kao novi verski pokreti, prelaze i u krajeve naseljene Srbima, Rumunima,
podunavskim Nemcima, Slovacima i Mađarima. Prve nazarenske zajednice osnivaju
se 1830. godine, a najviše preobraćenih bilo je iz luteranske i kalvinističke crkve. Nazareni, a
kasnije i drugi neoprotestanti, najviše su se širili u etnički mešovitim sredinama na području
današnje Vojvodine i na taj način snažno su uticali na promene u religijskoj strukturi brojnih
etničkih zajednica koje su bile monokonfesionalno orijentisane. 1
1 Važnu ulogu u širenju neoprotestantskih zajednica na prostore Austrougarske monarhije imalo je doseljavanje
protestantskog nemačkog i mađarskog stanovništva. Tokom 18. veka, austrijska carica Marija Terezija i njen naslednik
Josif II planskom kolonizacijom južne Ugarske dozvoljavaju naseljavanje samo rimokatolicima. Car Josif
II donosi dekret 1781. godine pod nazivom „Patent o verskoj toleranciji”, kojim je zagarantovana sloboda kretanja
seljacima i pravo da poseduju zemlju. Kolonistima su ponuđeni bolji uslovi za život nego u severnijim teritorijama
iz kojih su uglavnom dolazili. Većina protestantskih crkvenih opština, uglavnom nemačkih i slovačkih, osnovana
je do početka 19. veka, dok su manji broj činile opštine mađarskih luterana. Iako je malo dokumenata koji
govore o protestantizmu na području današnje Srbije pre 18. veka, istoričar Branko Bjelajac u monografiji Protestantizam
u Srbiji – prilozi za istoriju reformacijskog nasleđa navodi značajne podatke o širenju protestantizma na
prostorima Srbije i današnje Vojvodine. Bjelajac prati pojavu i nastanak protestantskih zajednica od valdežana u
18. veku, do luterana, kalvinista, unijata i neoprotestanata u 19. veku. Više u: Bjelajac 2003.
163

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
RU MU NI NEO PRO TE STAN TI: IS TRA ŽI vA NJE dvO STRU KIH MA NJI NA u vOJ vO DI NI
Kon fe si o nal na pri pad nost je za mno ge et nič ke gru pe pred sta vlja la sna žan ele me nat
ko he zi je i na čin da vi dlji vo iz ra ze svoj grup ni iden ti tet. To kom 19. i 20. ve ka pra vo slav na
re li gi ja ima la je zna čaj nu ulo gu u for mi ra nju et nič kog iden ti te ta Ru mu na. 2 Ru mu ni su
ve ći nom pri pa da li Ru mun skoj pra vo slav noj cr kvi, ko ja se do 1864. go di ne na la zi la pod
ju ris dik ci jom Kar lo vač ke mi tro po li je, dok je je dan ma nji broj pri pa dao gr ko-ka to li ci ma
(uni ja ti ma) i neo pro te stan ti ma. 3 Me đu pr vim neo pro te stan ti ma po ja vlju ju se na za re ni,
ko ji svo je za jed ni ce osni va ju kra jem 19. i po čet kom 20. ve ka u ru mun skim na se lji ma Banat
sko No vo Se lo i Sve ti Mi haj lo (Lo kve), dok ka sni je bap ti sti, adven ti sti i pen te ko stal ci
ima ju sve vi še ver ni ka, pa se u go to vo svim ru mun skim na se lji ma u Voj vo di ni osni va ju
po me nu te za jed ni ce. Po je di ne neo pro te stant ske za jed ni ce osni va li su ru mun ski emi gran ti
mi si o na ri, ko ji su po po vrat ku iz Sje di nje nih Ame rič kih Dr ža va po ma ga li u iz grad nji moli
tve nih do mo va. Uko li ko su za jed ni ce bi le ma lo broj ne, bo go slu že nja su se od vi ja la u privat
nim ku ća ma, uz po dr šku za jed ni ca iz Ru mu ni je. 4 Na osno vu po sto je ćih isto ri o graf skih
po da ta ka, raz voj neo pro te stan ti zma me đu Ru mu ni ma u Voj vo di ni mo že mo hro no lo ški
po de li ti na tri pe ri o da: pr vi pe riod se ve zu je za po če tak 20. ve ka, ka da se osni va ju pr ve
neo pro te stant ske za jed ni ce, pre sve ga ve o ma broj ne na za ren ske; dru gi pe riod na stu pio je
na kon Dru gog svet skog ra ta, za vre me ko mu ni zma, ka da je po lo žaj neo pro te sta na ta bio
ne po vo ljan, a nji hov broj u sve ve ćem opa da nju; i tre ći pe riod na stu pa na kon pa da ko muni
zma u Ru mu ni ji 1989. go di ne, ka da neo pro te stan ti zam do ži vlja va svo je vr sni „pro cvat”,
a bap ti sti i pen te ko stal ci po sta ju broj ni ji u od no su na dru ge neo pro te stan te i ka da se razvi
ja sna žna mi si o nar ska po dr ška iz Ru mu ni je. Ka da je reč o ši re nju neo pro te stan ti zma na
pro sto ru Voj vo di ne, jed na od hi po te za od no si se na či nje ni cu da je kon ver zi ja bi la prisut
ni ja kod et nič kih ma nji na ne go kod ve ćin ske po pu la ci je. Pri pad ni ci ru mun ske et nič ke
ma nji ne u Sr bi ji, bu du ći ve ći nom pra vo slav ni, pred sta vlja ju do bar pri mer kon ver ti ta iz
pra vo sla vlja u neo pro te stan ti zam, ali i pri mer dvo stru ke ma nji ne, et nič ke i ver ske. Kao
ma nji na u ma nji ni, ili dvo stru ka ma nji na, Ru mu ni neo pro te stan ti su u okvi ru „svo je” etnič
ke za jed ni ce vr lo če sto mar gi na li zo va ni i stig ma ti zo va ni, bu du ći da je i kod Ru mu na,
kao i kod Sr ba, na ci o nal ni iden ti tet ve o ma bli zak re li gij skom.
2 Ru mun ska et nič ka za jed ni ca u Sr bi ji da nas bro ji oko 38.000 lju di, ko ji ži ve u oko če tr de set na se lja central
nog i ju žnog de la srp skog Ba na ta. Za stva ra nje ru mun ske ma nji ne na te ri to ri ji Voj vo di ne ključ na je bi la
pro me na dr žav nih gra ni ca na kon Pr vog svet skog ra ta i ras pa da Austro u gar ske mo nar hi je, ka da do la zi do
stva ra nja no vih su ve re nih dr ža va i po de le Ba na ta na srp ski, ru mun ski i ma đar ski. O Ru mu ni ma u Voj vodi
ni vi še u: Ma ran 2009.
3 Re li gi o zno sti Ru mu na u Voj vo di ni po sve će na je in ter di sci pli nar na mo no graf ska stu di ja Rumunske verske
za jed ni ce u Ba na tu. Pri log pro u ča va nju mul ti kon fe si o nal no sti Voj vo di ne. Vi de ti Đu rić Mi lo va no vić,
Ma ran, Si ki mić 2011.
4 Pen te ko stal ni pa stor Ma ri ni ke Mo zor na vo di po da tak da je za jed ni ca u se lu Ni ko lin ci kod Ali bu na ra
bi la po ve za na sa Pen te ko stal nom cr kvom iz Ru mu ni je, uz či ju po moć je ku plje na zgra da mo li tve nog do ma
(Mo zor 1998: 25).
164

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
Kon ti nu i ra na et no graf ska is tra ži va nja, kva li ta tiv nog ti pa, ko ja su od 2008. go di ne
oba vlje na u de se tak ru mun skih na se lja u cen tral nom i ju žnom Ba na tu, po ka za la su da u
go to vo svim na se lji ma po sto je ver ni ci neo pro te stant skih za jed ni ca, iako su one po ne kad
ma lo broj ne. U ve ći ni ru mun skih na se lja neo pro te stant ske za jed ni ce ima ju me sto oku pljanja
i odr ža va nja bo go slu že nja – mo li tve ne do mo ve. U ru ral nim sre di na ma po seb no je
broj na na za ren ska za jed ni ca (u na se lji ma Lo kve i Ba nat sko No vo Se lo), dok su u ur ba nim
sre di na ma naj broj ni ji bap ti sti i adven ti sti. Iako je ve ći na ru mun skih neo pro te stant skih zajed
ni ca et nič ki ho mo ge na, u svim za jed ni ca ma is ti če se nad na ci o nal nost, od no sno da su
svi ver ni ci jed na ki – „bra ća” i „se stre” – bez ob zi ra na et nič ku pri pad nost, po zi va ju ći se na
no vo za vet ni ci tat, gde apo stol Pa vle u po sla ni ci Ga la ti ma 3:28 na gla ša va prin cip jed na kosti
pred Bo gom: „Ne ma tu Je vre ji na ni Gr ka, ne ma ro ba ni go spo da ra, ne ma mu ško ga ni
žen skog; jer ste vi svi jed no u Hri stu Isu su“. Je zič ki iden ti tet za u zi ma ve o ma va žno me sto,
što se naj bo lje mo že vi de ti u bi lin gval nim pro po ve di ma u onim za jed ni ca ma ko je ima ju
srp ske, ma đar ske ili slo vač ke ver ni ke. Upo tre ba ma ter njeg je zi ka u bo go slu žbe noj prak si,
po seb no ka da je reč o pri pad ni ci ma et nič kih ma nji na, oprav da va se či nje ni com da će verni
ci naj bo lje mo ći da pra te i raz u me ju bo go slu že nje na ma ter njem je zi ku. Sa dru ge stra ne,
kod neo pro te sta na ta na i la zi mo i na te o lo ško ute me lje nje upo tre be ma ter njeg je zi ka, sa
osla nja njem na de la apo stol ska, u ko ji ma se is ti če da je sva ko čuo Sve ti duh na svom je zi ku
na kon što se on spu stio u pr voj cr kvi. Po red pro po ve di na ma ter njem je zi ku, ver ni ci ma je
obez be đe na i ver ska li te ra tu ra, kao i ra dio i te le vi zij ski pro gra mi pre ko sa te li ta. Bap ti stič ke
i pen te ko stal ne za jed ni ce u ru mun skim na se lji ma Ba na ta ima ju sna žno raz vi je nu mi si o-
nar sku de lat nost, ko ja je u ve ći ni slu ča je va po mog nu ta part ner skim pro gra mi ma sa rad nje
sa za jed ni ca ma u Ru mu ni ji.
Te ren sko is tra ži va nje se po red po sma tra nja sa uče stvo va njem za sni va lo i na po lu diri
go va nim in ter vju i ma na ru mun skom je zi ku sa ver ni ci ma raz li či tih neo pro te stant skih
za jed ni ca: na za re ni ma, adven ti sti ma, bap ti sti ma i pen te ko stal ci ma. Bu du ći da je reč o
ma njin skim i če sto za tvo re nim za jed ni ca ma, ka ko bi sâm is tra ži vač ki pri stup bio lak ši,
raz go vo ri su vo đe ni na ma ter njem je zi ku sa go vor ni ka, ru mun skom ili srp skom. Transkri
bo va ni i pre ve de ni frag men ti in ter vjua pred sta vlje ni u ovom ra du ne sa dr že po dat ke
o sa go vor ni ci ma, kao ni o me stu u ko me je is tra ži va nje oba vlje no, već sa mo iz ko je zajed
ni ce je sa go vor nik. Na i me, po je di ne za jed ni ce su to li ko ma lo broj ne da bi ot kri va njem
me sta vo đe nja raz go vo ra bio ot kri ven i iden ti tet sa go vor ni ka. Ima ju ći u vi du de li kat nost
i slo že nost te me, po sto jao je okvir ni upit nik, dok je ve ći na in ter vjua bi la po lu di ri go va na
i otvo re na. 5 Na osno vu in ter vjua mo že se za klju či ti da od su stvo hi je rar hi je, nad na ci o nalnost
i je dan kost pred sta vlja lju sna žne ele men te ko he zi je u et nič ki me šo vi tim za jed ni cama,
dok pro ze li ti zam i mi si o nar ski rad ima ju va žnu ulo gu u pri do bi ja nju no vih ver ni ka.
5 O de li kat no sti is tra ži vač kog pri stu pa u ma lim ver skim za jed ni ca ma i pro ble mi ma in saj der skog i autsaj
der skog pri stu pa vi de ti: McCutcheon 1999; Knott 2005; Gil li at-Ray 2005; Bla nes 2006; Ča po Žme gač,
Gu lin Zr nić, Šan tek 2006.
165

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
Me đu tim, i me đu neo pro te stan ti ma po sto je raz li ke – od ve o ma kon zer va tiv nih na za re na,
ko ji ni su pro ze li ti i ve o ma su ri gid ni u mo ral nim i etič kim na če li ma svog uče nja, preko
adven ti sta, pen te ko sta la ca i bap ti sta ko ji pu tem evan ge li za ci ja na ne po sred ni ji na čin
pred sta vlja ju dru gi ma svo ja ver ska uče nja. Po red to ga, u neo pro te stant skim za jed ni ca ma
če sto je iz ra žen re li gij ski eli ti zam, pre ma ko jem su svi kr šte ni ver ni ci iza bra ni za spa se nje i
nji ho va re li gi ja pred sta vlja je di ni put ka tom spa se nju. For mal nom či nu pri stu pa nja za jedni
ci, kr šte nju, pret ho di kon ver zi ja, od no sno ver sko pre o bra će nje, ko je za neo pro te stan te
pred sta vlja „tran sfor ma ci ju iden ti te ta”. Pro me ne u ži vo tu na kon kon ver zi je ogle da ju se u
is ti ca nju vi so ke mo ral no sti i etič no sti, ži vot u skla du sa Sve tim pi smom, uz če sto na glaša
va nje odvo je no sti od sve tov nog, i u pri pre ma nju za „sud nji dan” (kod mi le na ri stič kih
za jed ni ca, kao što su adven ti sti, od no si se na če ka nje dru gog do la ska Hri sto vog, od no sno
Bož jeg car stva na ze mlji).
KON vER zI JA i NA RA TI vi o KON vER zI JI u NEO PRO TE STANT SKIM zA JED NI CA MA
Pre ne go što pre đe mo na pred sta vlja nje te ren ske gra đe i ana li zu na ra ti va o kon ver zi ji,
neo p hod no je de fi ni sa ti po jam kon ver zi je, nje go ve osnov ne ka rak te ri sti ke i uka za ti na
naj zna čaj ni je te o rij ske pa ra dig me o kon ver zi ji. Reč kon ver zi ja (lat. conversio) ozna ča va
pre o kret, pre o bra žaj ili pro me nu. Fe no me nu pre o bra će nja ili kon ver zi je mo že se pri stu piti
sa ne ko li ko aspe ka ta: isto rij skog, an tro po lo škog, so ci o lo škog, te o lo škog ili psi ho lo škog.
Mno ge stu di je o kon ver zi ji po ku ša va ju da od go vo re na pi ta nje za što lju di pre la ze iz jed ne
kon fe si je u dru gu i ka kav uti caj kon ver zi ja ima na ži vot no vog ver ni ka. Te ma kon ver zi je
po seb no je is tra ži va na u ra do vi ma iz obla sti psi ho lo gi je, u ko ji ma psi ho lo zi po ku ša va ju da
ob ja sne za što su po je di ni lju di sklo ni kon ver zi ji a dru gi ne, kao i ka kav je psi ho lo ški pro fil
ta kvih lju di. Je dan od naj u ti caj ni jih auto ra Vi li jem Džejms (Wil li am Ja mes) u svo joj ču venoj
stu di ji iz psi ho lo gi je re li gi je The va ri e ti es of re li gi o us ex pe ri en ce: a study in hu man nature
(„Ra zno li ko sti re li gi o znog is ku stva: stu di ja ljud ske pri ro de”), iz 1902. go di ne, za la že
se za psi ho lo ški pri stup kon ver zi ji, sma tra ju ći kon ver zi ju spe ci fič nim lič nim re li gij skim
is ku stvom ko je se do ga đa sa mo jed nom to kom ži vo ta (Ja mes 1990: 129). Ra na so ci o lo ška
is tra ži va nja re li gi je, u okvi ri ma funk ci o na li stič ke pa ra dig me za la ga la su se za teoriju depriva
ci je, pre ma ko joj je kon ver zi ja ka rak te ri stič na za lju de raz o ča ra ne i ne za do volj ne svo jim
pret hod nim na či nom ži vo ta ili re li gi jom ko joj su pri pa da li. Vre me nom je uka za no na nedo
stat ke te o ri je de pri va ci je, bu du ći da je bi lo ne mo gu će do ka za ti šta raz li ku je one ko ji su
se pre o bra ti li od onih ko ji ni su (Alek sov 2010: 21). Me đu tim, i da nas po sto ji ve li ki broj
te o ri ja u okvi ru raz li či tih dru štve nih i hu ma ni stič kih na u ka ko je po ku ša va ju da da ju odre
đe ne od go vo re na ova i još mno ga dru ga pi ta nja ko ja po kre će pro blem kon ver zi je. 6 Preo
bra će nje, naj če šće, pod ra zu me va ra di kal nu pro me nu po gle da na svet (Ha mil ton 2003:
429). U stu di ji po sve će noj kon ver zi ji Understanding religious conversion („Raz u me va nje
re li gij ske kon ver zi je”), Le vis Ram bo (Lu is Ram bo) ver sko pre o bra će nje vi di pre sve ga kao
6 O kon ver zi ji u za jed ni ci Je ho vi nih sve do ka vi de ti i: Jin dra 2005; Pi tu lac, Nă stu ţa 2007.
166

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
kon tek stu al ni pro ces ko ji de lu je pod uti ca jem či ta vog kom plek sa od no sa, u in ter ak ci ji ljudi,
do ga đa ja, in sti tu ci ja, or gan iza ci ja (Ram bo 1993: 5). Osla nja ju ći se na Ram bo o vu de fini
ci ju, u ovom ra du ver sko pre o bra će nje po sma tra mo ta ko đe kao kon tek stu a lan pro ces, i
ono se ne tre ti ra kao izo lo van do ga đaj, već di na mič ni pro ces (Ram bo 1993: 5). Ram bo je
po nu dio „sed mo ste pe ni pro ce sno ori jen ti sa ni mo del pre o bra će nja” ko ji uklju ču je lič ne,
kul tu ro lo ške, so ci jal ne i ver ske ele men te (To do ro vić 2011: 201). Bu du ći da se kon ver zi ja
uvek od vi ja u od re đe nom kon tek stu, Ram bo pr vi sta di jum od re đu je kao kon tekst, od nosno
okru že nje pre o bra će ni ka. U ovom sta di ju mu uklju če ne su so ci jal ne, kul tur ne, re li gijske
i lič ne di men zi je kon ver zi je. Raz li ku je se ma kro kon tekst po li tič kih i eko nom skih si stema,
od mi kro kon tek sta po ro di ce, re li gij ske ili et nič ke za jed ni ce (Ram bo 1993: 20–43).
Dru gi sta di jum Ram bo de fi ni še kao kri zu ko ja mo že bi ti re li gij ske, po li tič ke, psi ho lo ške ili
kul tur ne pri ro de, i ko ja pri mo ra va po je din ca da se su o či sa svo jim pro ble mi ma. Raz li či ta
is ku stva, kao što su mi stič ni do ži vlja ji, bo le sti ili is ce lje nja, uti ču na po ja vu kri ze (ibidem:
44–55). Ka ko kon ver ti ti če sto tra ga ju za „ose ća njem is pu nje nja”, sle de ći sta di jum od re đuje
se kao traganje (ibidem: 56–65). Ram bo sma tra da se kon ver zi ja ne mo že od i gra ti bez
susreta, a zna čaj nu ulo gu u ovom sta di ju mu ima ju mi si o na ri ko ji pre no se po ten ci jal nim
pre o bra će ni ci ma raz li či te mo guć no sti no ve re li gij ske ori jen ta ci je (ibidem: 66–75). U stadi
ju mu in ter ak ci je po ten ci jal ni pre o bra će ni ci usva ja ju od re đe na zna nja o ver skim uče njima
i prak sa ma no ve za jed ni ce, na či nu ži vo ta, oče ki va nji ma ko ja za jed ni ca ima. Po je di ne
za jed ni ce in si sti ra ju na du go traj nom pro ce su uče nja i so ci ja li za ci je; dru ge, me đu tim, akce
nat sta vlja ju vi še na krat ke i in ten ziv ne vre men ske pe ri o de u ko ji ma su pre o bra će ni ci
ohra bre ni da što pre do ne su od lu ku o pre o bra će nju. Pre o bra će nik kroz ri tu a le, ulo ge, reto
ri ku i ve ze u za jed ni ci do la zi do sle de ćeg ste pe na kon ver zi je – po sve će no sti (ibidem:
102–123). Sle di posvećenost u ko joj se do no si od lu ka o pred sto je ćem pre o bra će nju. Sve dočan
stvo pre o bra će ni ka pu tem je zič ke pro me ne i bi o graf ske re kon struk ci je cen tral ni je doga
đaj to kom pre o bra će nja (ibidem: 124–141). Pro me ne ko je na sta ju u ži vo tu pre o bra će nika
pri stu pa njem od re đe noj ver skoj za jed ni ci pred sta vlja ju sta di jum posledica, u ko jem je
kon ver tit ma nje-vi še sve stan pro me na kroz ko je je pro šao (ibidem: 142–164). 7 Ram bo nagla
ša va raz li ku iz me đu nor ma tiv nog i de skrip tiv nog pri stu pa kon ver zi ji, pre ma ko jem
nor ma tiv ni pri stup pod ra zu me va spe ci fič no sti kon ver zi je u sklo pu jed nog re li gij skog siste
ma, dok de skrip tiv ni pri stup kon ver zi ju po sma tra kao pro ces (Ram bo 1993: 6). Pro ces
pre o bra će nja, pre ma mi šlje nju Lo flen da (John Lo fland) i Star ka (Rod ney Stark), pred stavlja
„pro ces ko ji ob u hva ta pret hod ne sklo no sti, ste pe ne ili fa ze”, i sto ga oni de fi ni šu mo del
ko ji ob u hva ta se dam fa za, na kon ko jih je pre o bra će nje pot pu no: sta nje na pe to sti, na čin
re ša va nja pro ble ma, tra ga la štvo, pre kret ni ce, ose ćaj na ve za sa kul tom, van kult ne ose ćaj ne
ve ze, in ten ziv na in ter ak ci ja (Lo fland, Stark 1965). 8 Me đu tim, pro ces kon ver zi je u raz li či-
7 Pre vod auto ra.
8 Loflend-Starkov model smatra se izuzetno važnim korakom ka formulisanju nove paradigme religijske
konverzije u kojoj je akcenat stavljen na konverziju kao proces. Detaljnija razmatranja u: Inaba 2004: 33–47.
167

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
tim ver skim za jed ni ca ma ne ob u hva ta nu žno sve fa ze Lo flend-Star ko vog mo de la, već samo
po je di ne. Ne što ka sni je na sta je no vi mo del Lo flen da (John Lo fland) i Sko nov da, ko ji
kla si fi ku je šest glav nih ti po va kon ver zi je: in te lek tu al ni, afek tiv ni, pre po ro đu ju ći, mi stič ki,
eks pe ri men tal ni, pri sil ni (Lo fland, Sko novd 1981). Po red na ve de nih na či na kon ver zi je,
Lo flend i Sko novd iz dva ja ju i pet ele me na ta u ko ji ma se ti na či ni raz li ku ju, kao što su „nivo
dru štve nog pri ti ska, du ži na tra ja nja pro ce sa pre o bra će nja, ni vo iza zva ne ose ćaj no sti,
vr sta ose ćaj no sti, i da li ver ska ube đe nost pret ho di ili sle di pre o bra će nju” (Ha mil ton 2003:
438). Zbog iz u zet ne slo že no sti ko ju od li ku je pro ces kon ver zi je, po me nu ti ele men ti naj češće
su is pre ple te ni u za vi sno sti o ka kvoj za jed ni ci je reč. Za jed ni ca za kon ver ti te pred stavlja
pro stor u okvi ru ko jeg se kon ver zi ja od i gra va. Sr đan Sre mac na gla ša va da „po sto ji
je dan uzroč ni od nos iz me đu kon ver zi je po je din ca i za jed ni ce u ko joj se to de ša va; za jedni
ca je isto vre me no i kon tekst i uzroč nik pro ce sa kon ver zi je” (Sre mac 2009: 82). Ana li zira
ju ći pro ces kon ver zi je u pen te ko stal nim za jed ni ca ma u Ame ri ci, Hen ri Gu ren (Hen ri
Go o ren) iz dva ja pet ni voa in di vi du al nog re li gij skog uče šća (Go o ren 2010: 94). Pr vi ni vo,
ko ji ozna ča va so ci jal ni kon tekst i po gled na svet po ten ci jal nog ver ni ka, Gu ren de fi ni še
kao predafilijaciju. Za tim, sle de afilijacija, ko ja se od no si na for mal no član stvo u za jed ni ci,
i kon ver zi ja, lič na (ra di kal na) pro me na iden ti te ta ver ni ka. Sle de ći ni vo pred sta vlja ispovest
u ko joj je kon ver tit u pot pu no sti uklju čen u no vu ver sku za jed ni cu i po se du je sna žnu že lju
za mi si o na re njem. Po sled nji ni vo je dezafilijacija, u ko jem kon ver tit is po lja va ne za in te reso
va nost za an ga žo va nje u ver skoj za jed ni ci. Po red to ga, Gu ren na vo di ne ko li ko ključ nih
fak to ra ko ji uti ču na kon ver zi ju: fak to ri lič no sti, so ci jal ni, in sti tu ci o nal ni, kul tur ni i nepred
vi đe ni fak to ri (Go o ren 2010: 95).
Prema mišljenju Bojana Aleksova „preobraćenje podrazumeva ozbiljnu transformaciju
iden ti te ta, ono se vi še ne po sma tra kao pu ka pro me na iden ti te ta iz sta rog u no vi ili kao
izobličenje i nestanak identiteta, koja ne ostavlja mesta za delovanje preobraćenika” (Aleksov
2010: 22). La tin ski iz raz unus christianus, nullus christianus („jedan hrišćanin, nijedan
hrišćanin”), koji se koristio u prvim vekovima hrišćanstva, prema mišljenju Berta Herdina
(Bert Hardin) i Gintera Kirera (Gunter Kehrer), simbolično predstavlja značaj izgrađivanja
novog identiteta unutar zajednice ili grupe, kroz sistem verovanja čitave zajednice, putem
kojeg se razvija visoka posvećenost pojedinca (Hardin, Kehrer 1978: 91). Kako zajednicu
ne čine vernici koji su rođeni u samo jednoj etničkoj grupi, neoprotestanti nove vernike
„pronalaze” u okvirima drugih religija, koji krštenjem prelaze u neoprotestantizam. Istražujući
romske neoprotestantske zajednice u Srbiji, sociolog Dragan Todorović razlikuje
„intrakulturalno” i „interkulturalno” preobraćenje, gde se „intrakulturalno” preobraćenje
tumači kao prelazak iz jedne verske tradicije u drugu, unutar jednog verskog sistema, ili
kada osoba koja nije pripadala nijednoj verskoj tradiciji postane vernik određene zajednice
(npr. iz pravoslavlja pređe u protestantizam). U okviru ovog oblika preobraćenja ne dolazi
do korenitih promena u kulturnom identitetu vernika. Sa druge strane, „interkulturalno”
preobraćenje podrazumeva velike promene u kognitivnom, emocionalnom i vrednosnom
ži vo tu po je din ca (npr. pre la zak iz hri šćan stva u islam) (To do ro vić 2011: 195–196). U skla-
168

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
du sa navedenom podelom, konverzija u neoprotestantizam može se odrediti kao intrakulturno,
budući da se odvijala u okvirima hrišćanske tradicije, preciznije, iz pravoslavlja u
neoprotestantizam.
Re li gij ska kon ver zi ja po sma tra se kao ključ ni fak tor u kon stru i sa nju „na ra ti va no vog
ži vo ta” (Sre mac, Ra dić 2010: 50). Pri če o kon ver zi ji če sto su is pri ča ne kao ži vot ne pri če,
i sto ga pred sta vlja ju od re đe nu for mu auto bi o graf skog na ra ti va. Kon ver ti ti re in ter pre tira
ju pro šlo is ku stvo sli ke o se bi iz ugla sa da šnjo sti, ta ko da se smi sao pro šlo sti po je din ca
me nja i sta vlja u okvi re no vog iden ti te ta (Snow, Mac ha lek 1983: 266). Kon ver zi jom nastu
pa dra ma tič na tran sfor ma ci ja so ci jal ne re al no sti u ko joj, pre ma mi šlje nju Pi te ra Berge
ra (Pe ter L. Ber ger) i To ma sa Luk ma na (Tho mas Luc kmann), sta ra re al nost mo ra bi ti
re in ter pre ti ra na unu tar le gi tim nog apa ra ta no ve re al no sti (Ber ger, Luc kmann 1966: 179).
Is ku stva kon ver zi je če sto se tu ma če kao ključ na za ver sko pre o bra će nje, bu du ći da po kreću
pro ce se sa mo pre o bra ža ja po je din ca i nje go ve po sve će no sti ver skoj za jed ni ci ili gru pi.
Dej vid Snou (Da vid A. Snow) i Ri čard Ma ha lek (Ric hard Mac ha lek) sma tra ju da kon verzi
jom na stu pa pro me na u „uni ver zu mu dis kur sa” (Snow, Mac ha lek 1983: 266–268). Kao
po sle di ca kon ver zi je su bjek tov ko mu ni ka cij ski je zik pro la zi kroz ko re ni te pro me ne a sve
u ci lju pro na la ska smi sla u se bi i sve tu (Stra ples, Ma uss 1987: 135). Na ra tiv na per spek ti va
kon ver zi je po i ma kon ver zi ju pre sve ga kao lin gvi stič ku kon struk ci ju (Sre mac 2009: 87).
Ima ju ći u vi du tem po ral nost i se kven ci jal nost na ra ti va, po seb no je va žna ulo ga re to ri ke
i je zi ka, ko ji ob li ku ju no vi re li gij ski iden ti tet ver ni ka. Ulo ga je zi ka, pre ma mi šlje nju Pi tera
Strom ber ga (Pe ter Strom berg), od iz u zet ne je va žno sti u pro ce su iz grad nje iden ti te ta i
kon stru i sa nja re al no sti ko ja se od ra ža va u je zi ku i dis kur ziv no ob li ko va nim na ra ti vi ma o
kon ver zi ji (Strom berg 1993: 11). Ana li zi ra ju ći na ra ti ve evan đe o skih hri šća na, an tro po log
Pi ter Strom berg iz dva ja „ka no nič ni” i „me ta fo rič ki” je zik, gde se „ka no nič ni” je zik od no si
na od re đe ni re li gij ski kon tekst zna če nja u ši rem smi slu, ko ji po sta je smi slen kroz ne posred
no po ve zi va nje ka no nič nog je zi ka i in di vi du al nog is ku stva. Su prot nost ka no nič nom
je zi ku je me ta fo rič ki je zik, ko ji ne ma tač no od re đe no zna če nje (Strom berg 1993: 13).
U na ra ti vi ma o kon ver zi ji kod neo pro te stan ta, na gla sak se sta vlja na lič no spa se nje i
is ku stvo „po nov nog ro đe nja” (eng. born-again ex pe ri en ce). Mno gi te o re ti ča ri, ka ko na vodi
Sr đan Sre mac, sla žu se da su sve do čan stva o kon ver zi ji u od re đe noj me ri kul tu ro lo ški
i isto rij ski uslo vlje na. Ta ko se na ra ti vi kon ver zi je, pre ma Srem če vom mi šlje nju, u okvi ru
re li gij skog dis kur sa pro te stant sko-evan đe o skog hri šćan stva raz li ku ju u is toč no e vrop skom
kon tek stu od onih u afrič kom kon tek stu (Sre mac 2009: 83). Kul tu ro lo ška uslo vlje nost nara
ti va o kon ver zi ji uka zu je na po sto ja nje od re đe nih na ra tiv nih ma tri ca. Na ra ti vi sa dr že
do ga đa je ko ji se iz la žu u od re đe nom vre men skom ni zu, uz po se ban ak ce nat na re konstru
i sa nje bi o gra fi je kon ver ti ta, kao i ži vot pre i po sle kon ver zi je. Pod re đe nost svih dru gih
ob li ka iden ti te ta no vom re li gij skom iden ti te tu u sna žnoj je ve zi sa pro ce som kon ver zi je,
od no sno sa pri stu pa njem za jed ni ci. Kon ver zi ja sim bo lič ki odva ja po je din ca od nje go vog/
nje nog pret hod nog dru štve nog iden ti te ta i na od re đe ni na čin uma nju je zna čaj et ni ci te ta i
so ci jal nog sta tu sa (Fosztó 2009: 163). Pe ri o di pre i po sle kon ver zi je, ka ko ih de fi ni šu Snou
169

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
i Ma ha lek (eng. pre- and post- con ver sion li fe) u ta kvim na ra ti vi ma, od no se se na na pu štanje
od re đe nog na či na ži vo ta i na vi ka kon ver ti ta, gde se pe riod pre kon ver zi je opi su je kao
pe riod kri ze, lu ta nja ili ne za do volj stva pret hod nom re li gi jom, a pe riod na kon kon ver zi je
kao pro na la že nje me sta ko me pri pa da ju:
[1] Pro šao sam kroz je dan period lutanja, ili da ka žem pro šao sam kroz ne ke dru ge
crkve. Da bih na kra ju shva tio gde ja tre ba da pri pa dam. Ne za to što ni sam raz u meo
osnov ne stva ri, osnov ne stva ri sam ja ko do bro raz u meo. Jed no stav no sam hteo da vidim
gde je moj iden ti tet, moj hri šćan ski iden ti tet. On je u pen te ko stal noj cr kvi, ne u
bap ti stič koj. (pen te ko sta lac)
Po da tak iz ovog frag men ta in ter vjua uka zu je na to da su mno gi no vi pre o bra će ni ci u
neo pro te stan ti zam bi li tzv. „ver ski tra ga či” (eng. religious seekers), idu ći od jed ne ver ske
za jed ni ce do dru ge. Upra vo zbog ve li ke slič no sti me đu po je di nim neo pro te stant skim zajed
ni ca ma po je di ni sa go vor ni ci su is ti ca li da su po ha đa li bo go slu že nja ili bi li ak tiv ni verni
ci u vi še za jed ni ca (npr. bap ti stič koj i pen te ko stal noj). Ključ ni, di stink tiv ni ter mi ni ko je
mo že mo iz dvo ji ti u neo pro te stanst kim na ra ti vi ma o kon ver zi ji su ver ni–ne ver ni i za jednica–svet.
Us po sta vlja njem no ve re li gij ske gra ni ce iz me đu vernih i nevernih, preobraćenih
i nepreobraćenih, na gla ša va se zna čaj i ulo ga ko ju no vi re li gij ski iden ti tet ima za ver ni ke.
Bu du ći da je reč o et nič ki me šo vi tim za jed ni ca ma u ko ji ma je iz ra žen prin cip nad na cio
nal no sti, re li gij ski iden ti tet po sta je ho mo ge ni zu ju ći ele me nat, u od no su na et nič ki. U
po je di nim za jed ni ca ma, kao što je na za ren ska, neo p ho dan je po ste pen pro ces kon ver zi je,
gde bu du ći kon ver tit na pu šta sta re na vi ke („svet ske obi ča je”), od no sno sve ži vot ne na vi ke
i prak se ko je ni su u skla du sa uče nji ma za jed ni ce, i pri hva ta no vi na čin ži vo ta, po sta ju ći
„pri ja telj za jed ni ce”:
[2] Ka da ne ko ho će da pri stu pi za jed ni ci on naj pre tre ba da ve ru je, to je pr vo, da ostavi
sve svetske običaje. Pa da ide jed no vre me, pa ako uspe sve to da po be di. To se kod
nas zo ve pri ja telj Go spod nji. (na za ren)
Po ka ja nje (gr. μετάνοια, metanoia) te o lo ški se mo že od re di ti kao „čin ko jim čo vek
ras po zna je greh i od vra ća se od nje ga, pri zna ju ći ga Bo gu”, i pri da je mu se te melj ni značaj
u neo pro te stant skoj dog ma ti ci (Jam brek 2007: 292). Ve ći na neo pro te sta na ta su šti nu
svog pre o bra će nja vi di u po ka ja nju, stva ra nju lič nog od no sa sa Bo gom i pri hva ta nju Isu sa
Hri sta kao „lič nog spa si te lja”. Sa stav ni deo kon ver zi je je po ka ja nje, bez ko jeg po ten ci jal ni
kon ver tit ne mo že bi ti pri mljen u za jed ni cu. Po ka ja nje (rum. pocăinţă) ima te melj ni značaj
za pro ces kon ver zi je u neo pro te stan ti zam:
[3] Ka da se pri ma u za jed ni cu, mo že sa mo onaj ko ji se pokaje. (na za ren)
[4] Ni je pokajanje ni u jed noj cr kvi, ne go u sr cu. Ako je sr ce či sto, on da ćeš na ći Gospo
da.Ve li ka je stvar po ka ja ti se. (pen te ko sta lac)
170

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
Po ka ja njem i na pu šta njem pret hod nog „gre šnog” ži vo ta pre o bra će ni ci usva ja ju no va
pra vi la po na ša nja, no vu hri šćan sku eti ku. Na kon kon ver zi je me nja se i na čin na ko ji lju di
de fi ni šu svoj od nos pre ma Bo gu, ko ji sa go vor ni ci opi su ju kao „li čan”:
[5] Ne ko ka že, mo ji ro di te lji su bi li, pa sad i ja ho ću. Ali to po sle od re đe nog vre me na
po sta je pro blem, ako ne ma ne ki lič ni od nos sa Bo gom. Na rav no da sa ma cr kva ima
ulo gu da se po je di nac upu ti i pri bli ži Bo gu. Ima li smo ra ni je slu ča je ve da se lju di odlu
če da do đu, ali ako ne ma tog lič nog is ku stva, ako ta ko pri stu pa, to je krat kog ve ka.
Ono što je lično, ono tra je. (pen te ko sta lac)
Bu du ći da je kr šte nje de ce za bra nje no i da je di no od ra sli mo gu bi ti kr šte ni, kao puno
prav ni čla no vi za jed ni ce, ka da do volj no od ra stu, de ca mo gu sa ma od lu či ti da li će pristu
pi ti za jed ni ci ili ne. Iz in ter vjua se mo že za klju či ti da je kon ver zi ja neo p hod na čak i za
one ro đe ne u od re đe noj ver skoj za jed ni ci, i da se od vi ja unu tar nje. Na osno vu te ren skog
is tra ži va nja, mo že se za klju či ti da je u ve ći ni neo pro te stant skih za jed ni ca reč o dru goj ili
tre ćoj ge ne ra ci ji ver ni ka. Na ši sa go vor ni ci su naj če šće po ti ca li iz neo pro te stant skih po rodi
ca, ili su u po ro di ca ma ima li ne ko ga ko je od la zio u ne ku od za jed ni ca. Da kle, iako de ca,
ka da od ra stu, ni su u oba ve zi da po sta nu kr šte ni čla no vi za jed ni ce, mo že se za klju či ti da
je kon ver zi ja če šća kod sa go vor ni ka ko ji su ima li kon takt sa neo pro te stan ti ma u po ro di ci.
Sastavni deo narativa o konverziji, zabeleženoj u četiri neoprotestantske zajednice, ritual
je krštenja (odraslih) uranjanjem celog tela u vodu. Budući da je ovakva praksa različita
u odnosu na krštenjе u pravoslavnoj crkvi, sagovornici su često opisivali vodeno krštenje kao
jedan od ključnih rituala u procesu konverzije. Vernici krštenje poistovećuju sa „očišćenjem
od greha”, „spiranjem greha” ili potvrdom preobraćenja. Većina vernika krštenje smatra za
veoma značajnu fazu konverzije. U iskazima se izdvaja naglašavanje slobodne volje, izbora i
svesnosti pojedinca prilikom krštenja:
[6] Kr šte nje je svojevoljno pri stu pa nje, pred sta vlja od ri ca nje sta rog čo ve ka, ro đe nje
no vog. Od tog tre nut ka, ti pred lju di ma po tvr đu ješ da si Hri stov, od no sno da ti ho ćeš
da ideš Hri sto vim sto pa ma, od no sno da raz u meš tu isti nu. (pen te ko sta lac)
[7] Kr šte nje je no vo za vet no. Bra ća pa sto ri oba vlja ju kr šte nje, u be lom, ula ze u ba zen i
sa jed ne stra ne sto je bra ća i onaj ko ji se kr sti, po sta vlja ju pi ta nje do ka da že liš da sla viš
Isu sa? On ka že - do smr ti. To je akt do bre vo lje, ne si lom. (pen te ko sta lac)
[8] Si lom ni ko ne mo že, ni Go spod Isus Hrist, ni ko si lom ne mo že, sa mo oni ko ji ho će
da dođu. Ako je do šao si lom, on ne osta je. Sve to kr šte nje je ne što ve li ko. Umreš kao
Isus Hri stos ka ko je umro. Ka da si pri mio sve to kr šte nje i na pu stiš, se dam pu ta je gore.
Ako ne ko mi sli da ho će da je ve ran, tre ba da ka že: „Ve ran sam do smr ti”, a ne ta ko
da se pre do mi sli. (na za ren)
171

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
Ve ći na sa go vor ni ka ko ji su svo je pri stu pa nje za jed ni ci opi si va li kao po ste pe no, ne
pre ci zi ra od re đe no vre me ili tre nu tak ka da je na stu pi la kon ver zi ja. Za raz li ku od po stepe
nog, mo že na stu pi ti i „na glo” pre o bra će nje, ko je sa go vor ni ci opi su ju kao iz ne nad ni
(spon ta ni) tre nu tak:
[9] Ka da sam po čeo da raz u mem Bi bli ju, da vi dim ka ko Bog gle da, za što smo mi ovde,
ko ji je nje gov cilj, plan sa na ma ov de na ze mlji, on da sam re kao ho ću da bu dem
pra vi hri šća nin i da ži vim po to me, po Pi smu. Ta noć, bez iko ga da me ne ko vo di u to,
slučajno se desilo. (bap tist)
Na ra ti vi o iz ne nad noj kon ver zi ji ka rak te ri stič ni su za ver ni ke bap ti stič ke i pen te kostal
ne za jed ni ce u či jim za jed ni ca ma je iz ra že ni ja emo ci o nal nost (npr. to kom bo go slu ženja),
na su prot ra ci o nal no sti na za re na i adven ti sta:
[10] Još je dan bi tan do ga đaj je da sam ja kao ma li bio ast ma ti čar, aler gi čan na sve i sva šta,
po len, per je, kli mu i sve i sva šta. Sve je to pro šlo u da nu ka da sam se pre dao, ka da sam re šio
da postanem druga osoba. Od ta da, ima već osam go di na, ni pre hla da. (bap tist)
[11] Bio je je dan je di ni mo me nat ka da sam se od lu či la. Re kla sam go to vo, ho ću da
uđem po ce nu sve ga, čak i ako bu de te ško ća. Sa mo da sle dim Hri sto sa. (adven tist)
Raz li ku ju ći iz ne nad nu od po ste pe ne kon ver zi je, Vir džil Bej li Gi le spi (Vir gil Ba i ley
Gil le spie) pra vi raz li ku iz me đu „do ga đa ja kon ver zi je” (eng. conversion event) i „is ku stva
kon ver zi je” (eng. con ver sion ex pe ri en ce) (Gil le spie 1991: 18). Pro me na u po na ša nju i navi
ka ma kod neo pro te stant skih ver ni ka po sta je po ka za telj „pra ve ve re”, što je u vr lo te snoj
ve zi sa upo zna va njem sa Bi bli jom i usva ja njem no vog re li gij skog je zi ka:
[12] Ka ko sam se ja obra tio? Ja sam se obra tio, u stva ri, ja sam Sve to pi smo či tao. Jedan
pro te stant ne po sta ne ako ja vas ube dim, a to je ono ka da Bi bli ja uđe u va še ru ke.
Čo vek ko ji po sta ne pro te stant sam zna da ob ja sni Sve to pi smo, ne po sta je sva ki čo vek
pro te stant. Ona ko ka ko je na pi sa no, Bi bli ja mo ra da se da na ro du, da bu de do stup na
ona ko ka ko je na pi sa na, bo lje bi bi lo da mu se uop šte i ne da je ni ka kvo bi blij sko prou
ča va nje. (bap tist)
Usva ja nje no vih dok tri nar nih na če la od re đe ne ver ske za jed ni ce i „upo zna va nje” sa
Bi bli jom, ta ko đe, pred sta vlja ve li ku pro me nu u ži vo ti ma kon ver ti ta. Ka ko kon ver zi ja u
neo pro te stan ti zam ob li ku je sva ko dnev ni ži vot ver ni ka, ta ko ob li ku je i nji ho ve na vi ke i
po na ša nje. Naj če šće je reč o na pu šta nju po ro ka, od no sno pre stan ku kon zu mi ra nja al koho
la i ci ga re ta 9 :
9 So ci o log Dra gan To do ro vić da je pri mer pre o bra će nih ver ni ka rom skih pen te ko stal nih za jed ni ca, gde
pro me nom re li gij skog iden ti te ta Ro ma do la zi do re du ko va nja ne ga tiv nog po na ša nja, kao što su: ras kid sa
po ro ci ma (pu še nje, dro ga, al ko hol, pso va nje, kle tve), sma nje na sto pa kri mi na la, raz re ša va nje po ro dič nih
ne su gla si ca mir nim pu tem, skla pa nje bra ka sa pu no let nim oso ba ma, sma nje na sto pa raz vo da i slič no (Todo
ro vić 2011: 212).
172

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
[13] Bio je nov čo vek, ni je vi še pu šio, pio. To je po ka ja nje (pen te ko sta lac).
[14] Ne ki ka žu ne mo gu da dr žim to, a ja ka žem pa ne maš šta da dr žiš, ne go da se
olak šaš, da ne kra deš, da ne la žeš, da se mo liš Bo gu. (bap tist)
Kon ver zi jom do la zi do usva ja nja i no ve neo pro te stant ske eti ke ko ja pod ra zu me va viso
ko mo ral ni ži vot ver ni ka, če sti tost, po šte nje, uza jam no po ma ga nje, na po ran rad, dis tanci
ra nje od raz li či tih po ro ka. Ka ko na za re ni, bap ti sti i pen te ko stal ci obe le ža va ju ne de lju
kao sed mi dan u svo jim is ka zi ma, ne na la zim po seb no na gla ša va nje ne de lje, bu du ći da
ti me ne do la zi do bit ni jih pro me na u nji ho vom ži vo tu. Za raz li ku od njih, adven ti sti su
kao jed nu od pro me na ko je na stu pa ju kon ver zi jom, iz dva ja li su bo tu i njen zna čaj za no vi
adven ti stič ki iden ti tet ko ji ih upra vo raz li ku je od dru gih (pra vo sla va ca i osta lih neo prote
sta na ta):
[15] Mi dr ži mo subotu. Pre smo dr ža li ne de lju. Sa da dr ži mo su bo tu, ni šta raz li či to.
(adven tist)
U navedenom iskazu sagovornik razlikuje vreme pre pristupanja zajednici, kada su „držali
nedelju”, od sadašnjeg vremena, kada je vernik u adventističkoj zajednici i „drži subotu”.
Sagovornik ocenjuje da obeležavanje subote umesto nedelje nije „ništa različito”, odnosno
da nije teško prihvatiti novu praksu svetkovanja subote. Promena u kulturnom identitetu
vernika i načinu života može se videti u drugačijem načinu oblačenja, pokrivanju glave kod
žena u nazarenskoj zajednici, sklapanju brakova samo unutar zajednice, u zabrani alkohola
i pušenja, poštovanju određenih pravila ishrane (kod adventista).
Is ku stvo kon ver zi je za pen te ko stal ce raz li ku je se u od no su na dru ge neo pro te stante
zbog glo so la li je, od no sno „go vo re nja u je zi ci ma”, to kom mo li tve, pe va nja ili pro po veda
nja. U isto ri ji pen te ko sta li zma, ve li ka pro me na ko ja je na stu pi la na kon 1960. go di ne
od no si la se na mo li tvu u je zi ci ma, ko ja pred sta vlja znak po sve će nja i ve re, ali ne nu žno i
do ka za uspe šne kon ver zi je (Go o ren 2010: 100). Ta ko su i po je di ni sa go vor ni ci is ti ca li da
„go vo re nje u je zi ci ma” ni je neo p ho dan či ni lac kon ver zi je već da glo so la li ja mo že na stu piti
to kom vre me na. Pen te ko stal ci na gla ša va ju zna čaj dru gog kr šte nja Sve tim du hom, ko je
uklju ču je glo so la li ju i spo sob no sti is ce lje nja. „Go vo re nje u je zi ci ma” je za pen te ko stal ce
jed na od ključ nih po tvr da pot pu ne kon ver zi je. Kao ter min, glo so la li ju ne na la zi mo ni u
jed nom in ter vjuu, već nje ne si no ni me „go vo re nje u je zi ci ma” ili „pla me ni je zi ci”:
[16] To se de ša va i da nas, to što je ta da uči nje no da su pla me ni je zi ci bi li nad svim
apo sto li ma. To je je zik ko ji im je Bog dao u tom tre nut ku. [...] Mo že na slu žbi, ja sam
to do ži veo na slu žbi. Ma ni fe sta ci je su raz li či te. (pen te ko sta lac)
Ono što se na osnovu prikupljenih intervjua iz četiri neoprotestantske zajednice može
zaključiti, jeste da narativi konverzije variraju po složenosti strukture. Međutim, svi oni
imaju osnovne karakteristike narativa, koji se mogu svrstati u nekoliko kategorija: imaju
određeni početak, sredinu i kraj; orijentisani su prema prošlosti; linearni su i imaju sled
173

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
događaja; sadrže zaplet; imaju smisao za onog koji priča. Konverzija je praćena i stvaranjem
novih socijalnih mreža unutar zajednice, promenama odnosa sa članovima porodice koji
nisu članovi zajednice, kao i sa komšijama ili prijateljima. Snažna posvećenost zajednici
učvršćuje nove kontakte koji se stvaraju unutar nje, dok veliku ulogu ima i odnos drugih
vernika prema novom članu zajednice. Srdačnost prilikom svakog novog dolaska na bogosluženje,
neposrednost u komunikaciji, oslovljavanje sa „brate” ili „sestro”, utiču da se
uspostavi blizak kontakt među novim i starim vernicima. Pozdravljanje rečju „mir” (rum.
pace), uz rukovanje, karakteristično je za sve neoprotestante. Ovakve promene odražavaju
se i u narativima u kojima vernici usvajaju određenu retoriku upotrebom religijskog jezika
karakterističnog za određenu zajednicu. Usvajanjem određenih oblika religijskih narativa,
neoprotestanti prenose svoja iskustva konverzije drugima, pružajući veoma detaljnu sliku
ovog dinamičnog i mnogostrukog procesa. Ukoliko se konverzija može tumačiti i kao
usvajanje određenog religijskog jezika i svedočenje istog, onda je svako onaj ko je istinski
zainteresovan da sasluša propovedanje započeo proces konverzije (Harding 1987: 178).
Usvajanje novog terminološkog sistema Suzan Harding (Susan Harding) opisuje kao put
„od slušalaca do govornika religijskog jezika” (Harding 2000). Pored toga, Harding ukazuje
na značaj jezika među konzervativnim neoprotestantskim zajednicama, gde se jezik
određuje kao primarni činilac konverzije, a ne ritual, i da se duhovne stvarnosti prenose jezičkim
sredstvima (Harding 1987: 167–169). Aktivno slušanje, tako, postaje prvi stepen ka
konverziji. Ohrabrivanje drugih može se tumačiti kao drugi stepen na putu konverzije, ali
i reafirmacija sopstvenog religijskog identiteta. Svoje iskustvo o konverziji vernici svedoče
i prenose drugima, prilikom misionarenja, evangelizacija ili propovedi, usvajajući posebnu
retoriku kojom oblikuju novo religijsko iskustvo. Tako je narativizacija, prema mišljenju
Ketrin Vaner (Catherine Wanner), ključna za razumevanje iskustva koje postaje religijsko
iskustvo, izazivajući dvostruki proces samotransformacije i posvećenosti verskoj zajednici
(Wanner 2007: 157). Novi pristup konverziji, prema mišljenju Dragana Todorovića, „preobraćenike
sagledava kao osobe okrenute traganju za smislom života, pripremne za prevrednovanje
dotadašnjeg sistema vrednosti i pogleda na svet” (Todorović 2011: 198).
Ima ju ći u vi du slo že nost kon ver zi je kao is tra ži vač ke te me, u ovom ra du pred sta vlje ne
su osnov ne ka rak te ri sti ke poj ma i pro ce sa kon ver zi je na pri me ri ma in ter vjua iz adven tistič
ke, bap ti stič ke, na za ren ske i pen te ko stal ne za jed ni ce. Bu du ći da je bi lo re či o če ti ri neopro
te stant ske za jed ni ce, ko je ima ju me đu sob ne slič no sti, ali i raz li ke, ni pro ces kon ver zi je
ni je je din stven za sve neo pro te stan te. Me đu tim, va žno je is ta ći od re đe ne op šte ka rak teri
sti ke na ra ti va o kon ver zi ji kod neo pro te sta na ta i uka za ti na usta lje nost ta kvih na ra ti va.
Na osno vu pred sta vlje ne te ren ske gra đe, mo že se uvi de ti da kon ver zi ja ozna ča va „po če tak
no vog ži vo ta” za ver ni ke, ko ji svo je re li gij sko is ku stvo in ter pre ti ra ju na slič ne na či ne. Primer
Ru mu na neo pro te sta na ta, kao dvo stru ke ma nji ne, po ka zu je ka kva je ulo ga pro ce sa
kon ver zi je u et nič ki i re li gij ski ma njin skim za jed ni ca ma na stva ra nje no vog iden ti te ta verni
ka, oču va nje ma ter njeg je zi ka i usva ja nje no ve neo pro te stant ske ter mi no lo gi je, kao i koli
ko re li gij ski iden ti tet po sta je ho mo ge ni zu ju ći fak tor u nad na ci o nal nim za jed ni ca ma. U
174

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
za ključ ku stu di je o kon ver zi ji, Le vis Ram bo uka zu je na svu slo že nost kon ver zi je opi su ju ći
je na sle de ći na čin: „Kon ver zi ja je pa ra dok sal na. Ona je is klju ču ju ća i uklju ču ju ća. Ona
uni šta va i spa sa va. Kon ver zi ja je iz ne nad na i po ste pe na. Stvo re na je na osno vu Bož jeg delo
va nja i na osno vu ljud skog de lo va nja. Kon ver zi ja je lič na i ko lek tiv na, pri vat na i jav na.
Isto vre me no je i ak tiv na i pa siv na. Ona je po vla če nje iz sve ta. Ona je re ša va nje kon fli ka ta
i pod strek da se su o čiš sa sve tom. Kon ver zi ja je do ga đaj i pro ces. Ona je po če tak i kraj.
Ona je ko nač na i bes ko nač na. Kon ver zi ja nas ra za ra i tran sfor mi še” (Ram bo 1993: 176).
LI TE RA TU RA
1. Aleksov, Bojan, Nazareni među Srbima: verska trvenja u južnoj Ugarskoj i Srbiji od 1850. do 1914. Beograd,
Zavod za udžbenike, 2010.
2. Bebbington, David, Evan ge li ca lism in Mo dern Bri tain: a hi story from the 1730s to the 1980s, London,
Un win Hyman, 1989.
3. Berger, Peter., Luckmann, Thomas, The social construction of reality, Harmondsworth, En gland, Penguin,
1966.
4. Bjelajac, Branko, Protestantizam u Srbiji. Prilozi za istoriju reformacijskog nasleđa u Srbiji I deo, Be o-
grad, Al fa i Ome ga, 2003.
5. Blanes, Llera Ruy, “The atheist anthropologist: believers and non-believers in anthropological fieldwork”,
Social Anthropology 2006, 14, 4(2), 223–234.
6. Čapo Žmegač Jasna., Gulin Zrnić, Valentina & Šantek, Goran-Pavel, Etnologija bliskog: poetika i politika
savremenih terenskih istraživanja, Za greb, Na kla da Ja sen ski i Turk, 2006.
7. Đurić Milovanović, Aleksandra., Maran, Mirča., Sikimić, Biljana, Rumunske verske zajednice u Banatu.
Prilog proučavanju multikonfesionalnosti Vojvodine, Vršac, Visoka strukovna škola za obrazovanje
vaspitača „Mihailo Palov”, 2011.
8. Fosztó, László,. Ritual revitalisation after socialism. Community, personhood and conversion among Roma
in a Transylva nian vil la ge, Lit, Ber lin, 2009.
9. Gillespie, Bailey, The dynamics of religious conversion, Birmingham, Alabama, Religious Education
Press, 1991.
10. Gooren, Henri, Religious conversion and disaffiliation: tracing patterns of change in faith practices, New
York, Palgrave-Macmillan, 2010.
11. Hamilton, Malkom, Sociologija religije, Be o grad, Clio, 2003.
12. Har din, Bert., Ke hrer, Gun ter, “Iden tity and Com mit ment”, U: H. Mol (ed.), Identity and religion international:
cross-cultural approaches, Lon don, Sa ge, 1978.
13. Harding, Susan, “Covicted by the Holy Spirit: the rethoric of fundamental Baptist conversion”, American
Ethnologist, 1987, 14(1), 167–182.
14. Inaba, Keishin, “Conversion to new religious movements: reassessment of Lofland/Skonovd conversion
mo tifs and Lo fland/Stark con ver sion pro cess”, Hu man Sci en ces Study, 2004, 11(2), 33–47.
15. James, William, Raznolikost religioznog iskustva, Zagreb, Naprijed, 1990.
16. Jindra, W. Ines, “An analysis of conversion narratives of Jehovah’s Witnesses and their relationships to
stages of religious judgment”, Research in the Social Scientific Study of Religion, vol. 17, 1–38.
17. Knott, Kim, “Insider/outsider perspectives”, u: John R. Hinnells (ed.) The Routledge companion to the
study of religion. Lon don, New York, Ro u tled ge, 2005, 243–258.
18. Lofland John., Norman Skonovd, “Conversion motifs”, Journal for the scientific study of religion, 1981,
20(4), 373–385.
19. Lo fland John., Stark Rod ney, “Be co ming a world-sa ver: a the ory of con ver sion to a de vi ant per spec tive”,
American Sociological Review, 1965, 30(6), 862–874.
175

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
20. Maran, Mirča, Kulturne prilike kod Rumuna u Banatu 1945–1952, Vršac, Visoka škola za obrazovanje
vaspitača, 2009.
21. McLeod, Hugh, Re li gion and pe o ple of We stern Euro pe, Ox ford, Ox ford Uni ver sity Press, 1990.
22. Mo zor, Ma ri ni ke, Isto ri ja pen te kost nih cr ka va me đu pri pad ni ci ma ru mun ske na ci o nal no sti u Ba na tu,
(di plom ski rad u ru ko pi su), No vi Sad, Bi blij sko-bo go slov ski cen tar Lo gos, 1998.
23. Par ker, G. Christián 1998, “Mo dern po pu lar re li gion. A com plex ob ject of study for so ci o logy”, International
sociology, 1998, 13(2), 195–212.
24. Jambrek Stanko, Lek si kon evan đe o skog hri šćan stva, Za greb, Bo go slov ni in sti tut i Pro me tej, 2007.
25. Pi tu lac, Tu dor., Nă stu ţă Se ba stian, “Cho o sing to be stig ma ti zed: ra ti o nal cal cu lus in re li gi o us con version”,
Jo ur nal for the study of re li gi ons and ide o lo gi es, 2007, 16, 80–97.
26. Ram bo, Le wis, Understanding religious conversion, New Ha ven and Lon don, Yale Uni ver sity, 1993.
27. Stra ples, Clif ford., Ma uss, Ar mand, “Con ver sion or Com mit ment? A re as ses sment of the Snow and
Mac ha lek ap pro ach to the study of con ver sion”, Jo ur nal for the sci en ti fic study of re li gion, 1987, 26(2),
133–147.
28. Strom berg, Pe ter, Lan gu a ge and self-tran sfor ma tion: a study of the Chri stian con ver sion nar ra ti ve.
Cam brid ge, Cam brid ge Uni ver sity Press, 1993.
29. Sre mac, Sr đan, So ci jal na kon struk ci ja kon ver zi je: pri mer na ra tiv ne ana li ze sve do čan stva kon ver zi je
kod biv ših za vi sni ka. U: Zo ri ca Ku bu rić & Sr đan Sre mac (eds.), Kon ver zi ja i kon tekst: te o rij ski, me todo
lo ški i prak tič ni pri stu pi re li gij skoj kon ver zi ji, 2009, 75–103.
30. Sre mac, Sr đan., Ra dić, Ta tja na, „Bio sam na vu čen” tran sfor ma tiv no is ku stvo biv ših za vi sni ka: ulo ga
na ra tiv nog iden ti te ta, re li gij ske kon ver zi je i so ci jal ne po dr ške u pro ce su re ha bi li ta ci je, Antropologija,
2010, 10, 49–71.
31. To do ro vić, Dra gan. Pro te stan ti za ci ja Ro ma ju go i stoč ne Sr bi je (neo bja vlje na dok tor ska di ser ta ci ja),
Fi lo zof ski fa kul tet u Be o gra du, 2011.
32. Wan ner, Cat he ri ne R. Com mu ni ti es of the Con ver ted: Ukra i ni ans and Glo bal Evan ge lism. It ha ca, Cornell
Uni ver sity Press, 2007.
176

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
“If he ca me by for ce, he wo uld not stay” :
Nar ra ti ves on con ver sion in Ro ma nian Neo-Pro te stant
com mu ni ti es*
SUM MARY: Neo-Pro te stant com mu ni ti es on the ter ri tory of to day’s Voj vo dina
we re fo un ded in the mid 19th and the early 20th cen tury. Even tho ugh
the most nu me ro us com mu ni ti es emer ged among Hun ga rian and Ger man popu
la tion, Neo-Pro te stan tism be ca me at trac ti ve to mem bers of ot her et hnic
com mu ni ti es as well, such as the Ro ma nian. Mem bers of the Ro ma nian et hnic
com mu nity in Voj vo di na, alt ho ugh mostly ad he rent to the Cat ho lic Church,
star ted in the la te 19th cen tury to con vert to ot her con fes si o nal com mu niti
es such as the Gre ek Cat ho lic, as well as to the nu me ro us Neo-Pro te stant
com mu ni ti es such as the Na za re ne, the Adven tist, the Bap tist and the Pente
co stal Church. Be si des pre sen ting a short hi sto ri cal over vi ew of the de velop
ment of Neo-Pro te stan tism, the goal of this pa per is to draw at ten tion to
the im pact the con ver sion (pro selytism) had on chan ging the lan gu a ge of the
re li gion and the iden tity of the be li e vers. Sin ce the pa per is ba sed on qu a li tati
ve fi eld work car ried out in Ro ma nian Neo-Pro te stant com mu ni ti es in Voj vodi
na, in ac cor dan ce with the col lec ted et hno grap hic ma te ri als, it con ta ins an
analysis of the ba sic cha rac te ri stics of the new lan gu a ge of the re li gion and
po ints out the per ma nen ce of the re li gi o us nar ra ti ves on con ver sion.
KEY WORDS: Neo-Pro te stan tism, Ro ma ni ans in Voj vo di na, con ver sion, lan gua
ge of the re li gion, nar ra ti ves on con ver sion.
saskadjuric@yahoo.com
* This pa per is a re sult of the pro ject or ga ni zed by The In sti tu te for Bal kan Stu di es SA SA, Te Danube
and the Bal kans: Hi sto ri cal and Cul tu ral He ri ta ge (no. 177006) fi nan ced by the Mi ni stry of Edu ca tion and
Sci en ce of the Re pu blic of Ser bia
177

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
UDC 316.774
UDC 659.3
Andrea Ratković
Filozofski fakultet u Novom Sadu
Univerzitet u Novom Sadu, Srbija
Fabrikovanje identiteta
kroz jezik masovnih medija
SAŽETAK: U radu se razmatra da li je paralelno sa napretkom jezika tekao i
razvoj same komunikacije, jer – iako je zahvaljujući savremenim medijima
ona unapređena u kvantitativnom pogledu – stiče se utisak da se njena
kvalitativna komponenta sve češće zanemaruje. Stoga, kako bi se utvrdilo da
li je opravdano govoriti o degradaciji medijskog jezika, kao i komunikacije
koja se ostvaruje putem istog, autorka rada promišlja o njihovim, pre svega,
negativnim svojstvima, radi rasvetljavanja njihovih stvarnih efekata na
savremenog čoveka. Pri tome, posebna pažnja posvećana je analizi kako
medijskih produkcija stvarnosti i identiteta tako i načina na koji se individue
odnose prema njima.
KLJUČNE REČI: masovni mediji, medijski jezik, masovna komunikacija,
medijske produkcije stvarnosti, medijsko fabrikovanje identiteta.
UVOD
Na početku trećeg milenijuma velikom broju ljudi širom sveta život bez medija, kao što
su štampa, radio, televizija i/ili internet, gotovo je nezamisliv. Međutim, iako su se pomenuti
mediji u poslednja dva veka afirmisali kao vodeća tehnološka sredstva, zahvaljujući kojima
je omogućena masovna komunikacija, sve je izraženija sumnja u stav da pomenuti vid
komunikacije predstavlja rezultat evolucije jezika uopšte. Naime, na vremenskoj liniji
ljudskih komunikacija 1 jasno se vidi da su ljudi prvobitno međusobno komunicirali
1 Iz raz „vre men ska li ni ja ljud skih ko mu ni ka ci ja” pre u zet je od Ro dže ra Fi dle ra ko ji, ra di hro no lo gi je
ključ nih do ga đa ja i do stig nu ća ko ji su do pri ne li raz vo ju ljud ske ko mu ni ka ci je, nu di in te re sant nu ta be lu i
nje no tek stu al no ob ja šnje nje. Upo re di ti Fi dler, R., Mediamorphosis, Clio, Be o grad 2004, str. 77–111.
178

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
pomoću neverbalnog jezika 2 , koji je tokom vremena evoluirao najpre u verbalni usmeni,
a potom i verbalni pisani jezik, te da digitalni jezik 3 predstavlja, barem za sada, poslednju
etapu na njegovom razvojnom putu. Međutim, iako je sa evolucijom čoveka došlo i do
usavršavanja jezika, to ipak ne znači da je paralelno sa napretkom jezika tekao i razvoj
same komunikacije. Drugim rečima, iako je zahvaljujući medijskom jeziku komunikacija
unapređena u kvantitativnom pogledu, sve više se stiče utisak da je njena kvalitativna
komponenta, ako ne u potpunosti, onda svakako dobrim delom zanemarena.
Stoga, osnovno pitanje koje se postavlja u ovome tekstu i na koje se nastoji odgovoriti,
glasi: da li je jezik koji se nalazi u službi komunikacije koja se realizuje unutar medijskog
prostora evoluirao ili je pre verovatno da je degradirao? S obzirom na to da se ma sov na
ko mu ni ka ci ja sve ma nje po sma tra kao pro ces raz me ne, a sve vi še kao pro ces ma sov ne distri
bu ci je po ru ka, sti če se uti sak da ak tu el ni me di ji go to vo i da ne slu že istin skoj ko mu nika
ci ji 4 , te da je vi še ne go oprav da no go vo ri ti o nji ma kao o sred stvi ma ko ja je u ve li koj me ri
one mo gu ća va ju. A ka ko bi se po ku ša lo što objek tiv ni je od go vo ri ti na po sta vlje no pi ta nje, u
ra du se naj pre pro mi šlja o me dij skom je zi ku i ko mu ni ka ci ji ko ja se ostva ru je pu tem istog
ka ko bi se, pre sve ga, uka za lo na ne ke od nji ho vih iz ra zi to ne ga tiv nih ka rak te ri sti ka, i kako
bi se ra sve tli li nji ho vi stvar ni efek ti na sa vre me nog čo ve ka. Ra di to ga, po seb na pa žnja
po sve će na je pro u ča va nju me dij skog mainstream-a (do mi nant ne stru je u okvi ru ma sov nih
me di ja), s ob zi rom na to da je upra vo on u naj ve ćoj me ri od go vo ran za pro mo vi sa nje onih
pro duk ci ja stvar no sti ko je su u skla du sa me dij skim, ali i sa po li tič kim, eko nom skim, verskim
i dru gim ide o lo gi ja ma. Na i me, na sto ja nje me di ja da sop stve ne per cep ci je stvar no sti
pred sta ve kao isti ni te, za po sle di cu ima iš če za va nje onog lič nog i in di vi du al nog kod re cipi
je na ta/re ci pi jent ki nja me dij skih po ru ka. Dru gim re či ma, me di ji za hva lju ju ći ogrom nom
uti ca ju ko ji vr še na svo je kon zu men te ne ret ko me đu nji ma pro u zro ku ju i (ne)sve sno na pušta
nje sop stve nih po gle da na svet ra di pre u zi ma nja onog me dij skog. Sto ga ne tre ba ni da
ču di što se kao jed no od osnov nih svoj sta va sa vre me nog čo ve ka mo že ozna či ti i nje go vo
sve če šće po ti ski va nje vla sti te oso be no sti usled im pre si je da je me dij ski iden ti tet ne sa mo
dru štve no po že ljan, već i znat no vred ni ji. Me đu tim, ono što je po seb no za bri nja va ju će je ste
ta ko zva no „pro du že no dej stvo” me di ja kao sve iz ra že ni ji trend ko ji se ja vlja me đu nji ho vim
ovi sni ci ma/ovi sni ca ma, a ko ji za svo ju po sle di cu ima za dr ža va nje me dij skog iden ti te ta i po
pre stan ku me dij skog de lo va nja.
2 Ne ver bal ni, od no sno iz ra žaj ni je zik mo že se po sma tra ti kao mno štvo naj ra zli či ti jih po kre ta, za hva ljuju
ći ko ji ma su lju di me đu sob no ko mu ni ci ra li, ali po mo ću ko jih se po je di ne ple men ske za jed ni ce još uvek
spo ra zu me va ju.
3 Iako se po re klo di gi tal nog je zi ka uglav nom po ve zu je sa raz vo jem pr vih elek tron skih kom pju te ra kra jem
pr ve po lo vi ne XX ve ka, on se za pra vo ja vlja još na po čet ku XIX ve ka i to sa pr vim pri me na ma elek trič ne
stru je u ko mu ni ka ci ja ma.
4 Stra ne ko je uče stvu ju u ta ko zva noj „istin skoj ko mu ni ka ci ji” tre ba po sma tra ti kao rav no prav ne su bjek te
ko ji ak tiv no raz me nju ju mi sli, sta vo ve i ose ća nja. Su prot no to me, ka da je reč o ma sov noj ko mu ni ka ci ji,
me di ji su ti ko ji na se be pre u zi ma ju ulo gu su bjek ta, dok su in di vi due kao deo ma sov ne pu bli ke če sto u
pod re đe nom i pa siv nom po lo ža ju.
179

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
ME DIJ SKO (RE)PRO DU KO vA NJE (NE)RE AL NOG
Me di ji kao teh no lo ška sred stva ma sov ne ko mu ni ka ci je za hva lju ju ći, iz me đu osta log,
či nje ni ci da pru ža ju mo guć nost da se ne što ka že, za u zi ma ju zna čaj no me sto u ži vo ti ma veli
kog bro ja po je di na ca. Me đu tim, pro blem na sta je upra vo on da ka da se to „ne što” što se saop
šta va uzi ma kao ap so lut no re le vant no za čo ve ka i nje go vu eg zi sten ci ju, od no sno ka da se
ne uvi đa da je ono u svo joj su šti ni po naj če šće jed no is pra zno ni šta. Bu du ći da ko mu ni ka ci ja
pred sta vlja je dan od vo de ćih pro ce sa so ci ja li za ci je i for mi ra nja lič no sti, sa svim oprav da no
se na me će za klju čak da su efek ti ko mu ni ka ci je ko ja se ostva ru je pu tem me di ja ne ret ko nega
tiv ni, te da je po treb no pred u ze ti ade kvat ne ko ra ke ka ko bi se spre či la de ka den ci ja onog
ljud skog. Na i me, sa vre me ni me di ji u sve ve ćoj me ri do pri no se čo ve ko voj de gra da ci ji, društve
noj dez in te gra ci ji i vred no snoj de val va ci ji, a ne ki od po me nu tih tren do va su, u stva ri,
isti oni ne ga tiv ni efek ti me dij skog de lo va nja na ko je su uka za li još te o re ti ča ri frank furt ske
škole. 5 Me đu tim, ono što je to kom še zde se tih go di na po sto ja lo sa mo kao pret po stav ka, danas
je na ša po ra ža va ju ća re al nost. Upr kos to me, sti če se uti sak da alar mi ra ju ća cr ve na lampi
ca ko ja upo zo ra va na opa snost od sve in ten ziv ni jeg i in va ziv ni jeg me dij skog upli ta nja u
kre i ra nje čo ve ko vog lo gos-a i pra xis-a, ne do ti če go to vo ni kog, ili ba rem ne do volj no ve li ki
broj onih ko ji bi za jed nič kim an ga žo va njem okon ča li prak su zlo u po tre be me di ja. 6
Kao li de ri u is pra znim raz go vo ri ma u ko ji ma se, bez ob zi ra na ko li či nu ono ga što je
iz go vo re no, ve o ma če sto ni šta su štin sko ne ka že, me di ji su iz vr stan pri mer za to ka ko se
je zik, kao naj va žni je sred stvo ko mu ni ci ra nja, mo že upo tre bi ti u po gre šne svr he. Uko li ko
bi smo po šli od Ga da me ro vog (Hans-Ge org Ga da mer) sta va da „ono što je iz re če no ni je
sve”, jer „tek ono ne is ka za no do vo di ono is ka za no do re či ko ja nas mo že do ta ći” (ci ti ra no u:
Gron den 2010: 175), te uko li ko bi smo nje go vu odr ži vost po ku ša li da pro ve ri mo na pri me ru
me dij skog je zi ka, do šli bi smo do za ni mlji ve kon sta ta ci je. Na i me, u sta vu da je kod je zi ka
naj zna čaj ni ja okol nost da čo ve ko vo ka zi va nje uvek zna či vi še od onog što uisti nu uspe va da
iz ra zi, ne ma ni čeg spor nog: „Ne ma sta va ko ji u ce li ni iz ra ža va to što ne ko že li da ka že. Uvek
po sto ji još ne što ne iz re če no iza iz re če nog ili u nje mu, bi lo da se kri je, bi lo da se ne mo že na
pra vi na čin is ka za ti” (Ga da mer 2000: 254). Sto ga, go to vo da ne po sto ji čo vek ko ji se ni je našao
u si tu a ci ji da je bio u pot pu no sti ne mo ćan da na ade kva tan na čin ver ba li zu je svo je mi sli
i/ili ose ća nja. No, su prot no kon sta ta ci ji da je zik ko jim čo vek ras po la že ni je do vo ljan da bi se
is cr peo ta ko zva ni unu tra šnji raz go vor ko ji po kre će na raz u me va nje, me di ji ne ret ko na stoje
da ono što je iz go vo re no pred sta ve kao ne što što je u is toj rav ni sa ap so lut nim isti na ma.
Da kle, me dij ski je zik na sto ji da tran scen di ra sva ona ogra ni če nja ko ja su svoj stve na
je zi ku uop šte, a sa ko ji ma se in di vi due su sre ću sva ki put ka da shva te da su ne moć ne da iska
žu sve ono što im je na umu/du ši. Me đu tim, iako bi se za me dij ski je zik mo glo re ći da je
5 Ov de se, pre sve ga, mi sli na Ador na, Hork haj me ra i Mar ku zea. Upo re di ti Lo ri mer, R., Ma sov ne ko munikacije,
Clio, Be o grad 1998, str. 255–312.
6 S jed ne stra ne, mo gu će je go vo ri ti o zloupotrebi medija od stra ne raz li či tih ide o lo ških si ste ma (na primer,
po li tič kih), ali je, s dru ge stra ne, oprav da no go vo ri ti i o medijskoj zloupotrebi sop stve nih po zi ci ja ra di
ostva ri va nja vla sti tih ci lje va, od no sno ra di po sti za nja tre nut ne ko ri sti.
180

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
to za pra vo je zik ko jim se is ka zu je sve što se že li, tre ba ipak zna ti da ak ce nat ni je to li ko na
svemu ko li ko na ono me što se želi re ći. Ali, sve ono što se že li is ka za ti po mo ću je zi ka ko ji se
na la zi u slu žbi me di ja u ve ći ni slu ča je va se ma ni fe stu je kao is pra zan go vor, a iz vr stan pri mer
za to je su, iz me đu osta log, ju tar nji pro gra mi ko ji se emi tu ju na ra dio-sta ni ca ma. Po me nu ti
pro gra mi pred sta vlja ju spe ci fič nu kom bi na ci ju ak tu el nih po li tič kih ve sti, za ni mlji vo sti iz
sve ta, cr ne hro ni ke, in for ma ci ja o sta nju na pu te vi ma, vre men skih po da ta ka, mu zi ke, džinglo
va, re klam nih po ru ka, „raz go vo ra” sa go sti ma, kao i spi ke ro vih/spi ker ki nih lič nih sta vova,
mi sli i uti sa ka ko ji ma se po ne kad pri da je mno go ve ći zna čaj od sve ga što je pret hod no
na ve de no. Na osno vu to ga mo že se kon sta to va ti da ra dij ske ju tar nje emi si je, kao svo je vr stan
spoj ne spo ji vog, sve vi še po di la ze (ne)uku su ve ći ne ti me što afir mi šu osred njost, po vr šnost
i is pra znost. Pro mo vi sa njem, a sa mim tim i po pu la ri zo va njem (raz)go vo ra o sve mu i svače
mu, me di ji pro iz vo de uni ver zal ne „sve zna li ce” ko je, upr kos svom lič nom ube đe nju da su
za hva lju ju ći me di ji ma u sve upu će ne, za pra vo ma lo to ga su štin skog zna ju.
Sto ga bi se mo glo re ći da je me dij ski je zik za pra vo je zik ko jim se če sto ni šta ne ka že,
te ko ji sa mim tim ne pod sti če na (sa mo)raz u me va nje. Ta ko đe, to je je zik ko jim se ne ret ko
na sto ji uki nu ti čo ve ko va od luč nost da spo zna vla sti ti svet, sa mo ga se be i svo ju bit. Ta kav
je je zik, pre ma Ga da me ro vom mi šlje nju, u su prot no sti sa istin skim je zi kom u ko jem čo vek
je ste to što je ste, od no sno sa je zi kom či ja se pra va bit na la zi u raz go vo ru, to jest u spro vođe
nju spo ra zu me va nja. Da kle, sa mo je pu ki pri vid da pro se čan čo vek ko ji je iz lo žen dej stvu
me di ja ni je spu tan u svom ra zum skom ili pak čul nom re zo no va nju se be i sve ta u ko jem se
na la zi. Me di ji če sto na sto je i da sop stve no vi đe nje stva ri na met nu kao ko nač no, od no sno
kao ne što či ju isti ni tost ne tre ba do vo di ti u pi ta nje, što tre ba pri hva ti ti bez bi lo ka kve kri tičke
pro ve re. Ima ju ći to na umu, sa svim oprav da no se mo že re ći da me dij ski je zik pred sta vlja
je zik pu tem ko jeg se če sto spro vo di ma ni pu la ci ja po je din ci ma kao re ci pi jen ti ma me dij skih
po ru ka. Me đu tim, po me nu ta ma ni pu la ci ja ni je ap so lut na, jer čo vek još uvek mo že da od bije
ulo gu pa siv nog kon zu men ta ko ji ni ka da ne zah te va vi še od onog što mu je pu tem me di ja
pre zen to va no. Zbog to ga, sva ki put ka da od bi je da me dij ske pred sta ve stvar no sti pri hva ti
kao ne sum nji vo tač ne i isti ni te, čo vek se za pra vo po tvr đu je kao su bje kat ko ji kroz ak tiv no
i auto nom no an ga žo va nje do la zi do sop stve nog po gle da na svet. Na ža lost, mno go je ve ći
broj onih ko ji još uvek ne uvi đa ju u ko joj me ri me di ji mo gu da bu du po gub ni naj pre po njih
sa me, a za tim i po so ci je tet u ce li ni.
Za me di je je ka rak te ri stič no i to da u sve ve ćoj me ri po ti sku ju „kla sič ne” vi do ve ko muni
ka ci je afir mi šu ći jed no smer ni pro tok po ru ka kao ide a lan obra zac tran smi si je sta vo va,
vred no sti, nor mi i ta ko da lje. Upr kos to me što me dij sko okru že nje po sta je u sve ve ćoj me ri
in ter ak tiv no, me di ji si ste mat ski do pri no se de struk ci ji tra di ci o nal nih vi do va in ter ak ci je, a
to zna či da je ko mu ni ka ci ja ko ja se ostva ru je pu tem me di ja di ja me tral no su prot na ono me
što je ne ka da pred sta vlja la. Na i me, iako se me dij ski pro stor po ka zao kao ade kvat no tle za
raz voj in ter ak ci je, on još uvek ni je po go dan za ne po sred nu raz me nu mi šlje nja i emo ci ja
u vi du di ja lo ga. Zbog to ga i Ga da me ro vo od re đe nje je zi ka kao igre u ko joj smo svi mi sai
gra či, od no sno kao igre u ko joj je sva ko na re du i ne pre kid no na po te zu, ne va ži za sve
181

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
ti po ve me dij skog je zi ka. Na pri mer, štam pa, ra dio i te le vi zi ja u ve li koj me ri za o sta ju za
in ter ne tom ko ji je, naj pre sa po ja vom raz li či tih chat room-ova (so ba za raz go vor), a po tom
i po pu lar nih so ci jal nih mre ža (po put Facebook-a), da nas je dan od vo de ćih in ter ak tiv nih
me di ja. Me đu tim, ono što raz li ku je vir tu el nu od kla sič ne in ter ak ci je je ste či nje ni ca da strane
ko je u njoj uče stvu ju ne mo gu da se pre po zna ju jed na u dru goj, a po tom i da se istin ski
raz u me ju usled to ga što ni su u sta nju da na či ne di stink ci ju iz me đu stvar nog i ima gi nar nog
dru gog. 7 Sto ga je i sva ko na sto ja nje da se u dru gom i u dru go sti pre po zna ono za jed nič ko
ne mo gu će jer ak te ri ko mu ni ka ci je unu tar vir tu el nog pro sto ra ne ret ko na stu pa ju kao ne ko
dru gi, a ne kao oni sa mi.
Da kle, raz li ko va nje re al nog od ima gi nar nog je sa po ja vom in ter ne ta ozbilj no do ve de no
u pi ta nje. Iako se nje go va pr vo bit na na me na ogle da la u olak ša va nju elek tron ske raz me ne
in for ma ci ja iz me đu na uč ni ka i is tra ži va ča, on se, upr kos to me, po čeo raz vi ja ti u jed nom
sa svim ne pla ni ra nom i neo če ki va nom sme ru (upor. Fi dler 2004: 140–144). Na i me, to kom
vre me na, in ter net je lju di ma omo gu ćio da slo bod no di sku tu ju o sve mu što po že le, ali i da
is ko ri ste pri li ku da se pred sta ve u jed nom sa svim no vom sve tlu. No, sve sni či nje ni ce da
sva ko mo že na mer no da (zlo)upo tre bi ono vir tu el no ka ko bi se pred sta vio u li ku, na primer,
ne ke re al no ne po sto je će per so ne, lju di su ne sve sno po če li da se sve vi še for mi ra ju kao
in di vi due upra vo pu tem ko mu ni ka ci je unu tar ovog me dij skog pro sto ra, a ono što je iz to ga
pro iz i šlo je ste ote ža no raz li ko va nje stvar nih od vir tu el nih iden ti te ta kod ve li kog bro ja ko risni
ka i ko ri sni ca in ter ne ta. Na i me, „neo mi stič ka, ko lek tiv na is ku stva, sa bi ra ju ća na no vim
erot skim te ri to ri ja ma elek tron skih zo na ose ta i ose ćaj no sti, ta ko re ći na gra ni ci de li ri ju ma,
predstavljaju imaginarno kao či stu ima nen ci ju ili za ka sne lo (po zno) po u nu tre nje po gle da,
u ko me do ba pu ni ne i pra zni ne pul si ra ju na po re do i na iz me nič no, kao pu ki od je ci jed nog
te istog sve ta op šteg za no sa, tran sa i me dij ski pro iz ve de nog pri vi da” (Vuk sa no vić 2007: 59).
Pri to me je po treb no na po me nu ti da se sve če šće de ša va i da ono vir tu el no po vrat no de lu je
i u re al nom pro sto ru, od no sno da tran scen di ra svo je pri mar ne okvi re unu tar ko jih mu je
omo gu će no „le gi tim no” kre ta nje bu du ći da unu tar njih vi še ne mo že da za do vo lji sve svo je
po tre be. Iz tog raz lo ga, „vr lo mo gu će, bu du će ge ne ra ci je će mo žda sma tra ti da je stvar nost
šta god oni že le da ona bu de” (Fi dler 2004: 165).
Iz to ga pro iz la zi i da je za hva lju ju ći me di ji ma ko mu ni ka ci ja iz me đu in di vi dua kao aktiv
nih i rav no prav nih su bje ka ta, ko ji pu tem raz go vo ra na sto je da se me đu sob no (spo)razu
me ju, da nas po sta la pra va ret kost, kao i da je po tre ba za istin skim, od no sno svr ho vi tim
raz go vo ri ma, sme šte na u dru gi plan. S ob zi rom na či nje ni cu da je u me dij skom pro sto ru
je zik če sto de for mi san na sto ja njem da se uki ne mo guć nost da i dru gi ima pra vo, a sa mim
tim i da bu de u pra vu, sa svim oprav da no se mo že za klju či ti da je ostva ri va nje istin skog razgo
vo ra u okvi ru po me nu tog pro sto ra ne mo gu će. Ta ko đe, či nje ni ca da ve ći na me di ja na se-
7 No, to što stra ne ko je ko mu ni ci ra ju unu tar jed nog ima gi nar nog pro sto ra ni su u sta nju da na či ne raz li ku
iz me đu re al nog i vir tu el nog ne tre ba tu ma či ti kao nji ho vu ne spo sob nost, već jed no stav no kao po sle di cu
nji ho vog ne do vo đe nja u pi ta nje da ono što je pred sta vlje no kao stvar no mo žda mo že da bu de iz mi šlje no.
182

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
be pre u zi ma ulo gu ko mu ni ka to ra ko ji se is klju či vo obra ća ju dru gi ma, te da ak ce nat sta vlja ju
na go vor a ne i raz go vor, ide u pri log tvrd nji da se ko mu ni ka ci ja ko ja se ostva ru je pu tem
me di ja ne mo že iz jed na či ti sa istin skim raz go vo rom. Na i me, dru gi u raz go vo ru ni je sa mo
ne ko ko me je upu ćen go vor, već je on i rav no pra van part ner u raz go vo ru i iz tog raz lo ga
ni jed na od stra na ko je uče stvu ju u raz go vo ru ne tre ba da po sta vlja zah tev za nad moć nom
po zi ci jom. „Osnov ni mo del sveg spo ra zu me va nja je di ja log, raz go vor. Zna se da di ja log ni je
mo guć ako je dan od part ne ra ve ru je da je u bez u slov no nad moć noj po zi ci ji u po re đe nju s
dru gim [...] Di ja lo ško spo ra zu me va nje je u prin ci pu ne mo gu će ako se jed nom od part ne ra
u di ja lo gu ne do pu šta raz go vor” (Ga da mer 1997: 90).
No, či nje ni ca da tok me dij ske ko mu ni ka ci je is klju či vo za vi si od onih ko ji su deo me dijske
in du stri je, a ne od pa siv nih re ci pi je na ta i re ci pi jent ki nja me dij skih po ru ka, pred sta vlja
vi še ne go evi den tan do kaz ko ji sve do či o me dij skoj „su per i or no sti”. Na pri mer, u te le vi zijskim
emi si ja ma ko je se emi tu ju uži vo, gle da o ci i gle da telj ke po ne kad ima ju pri li ku da se
di rekt no uklju če u pro gram ka ko bi sa op šti li svo ja mi šlje nja o te mi, iz ne tim sta vo vi ma ili
sa mim uče sni ci ma. Me đu tim, nji ho vo par ti ci pi ra nje u me dij ski po sre do va nom raz go vo ru
uvek je li mi ti ra no. Mo guć nost da ka žu ne što vi še (ka ko u kvan ti ta tiv nom ta ko i u kva li tativ
nom smi slu) za vi si od „do bre vo lje” vo di te lja/vo di telj ke, ali ne ret ko i od in te re sa nje mu/
njoj nad re đe nih po je di na ca, gru pa ili si ste ma. Dru gim re či ma, unu tar me dij skog pro sto ra
slo bo da jav nog iz no še nja vla sti tih sta vo va, mi sli i ose ća nja ni je ista za, s jed ne stra ne, jav ne
lič no sti, ko je kao go sti emi si ja ak tiv no uče stvu ju u raz go vo ru i za, s dru ge stra ne, ano nim ne
re ci pi jen te/re ci pi jent ki nje. Dok se pr vi ma po ne kad sve sno i na mer no to le ri še ko mu ni kaci
ja na, naj bla že re če no, ne ci vi zi lo va nom ni vou, dru gi ma se če sto us kra ću je mo guć nost da
do vr še sop stve nu mi sao usled čak i naj ma nje sum nje da ono što bi mo gli da iz go vo re ni je
u skla du sa onim što se oče ku je da bu de re če no. I to je ne što če ga su go to vo svi sve sni s obzi
rom na to da „svi ko ji ko ri ste skrom ne mo guć no sti me di ja ma sov nog ko mu ni ci ra nja za
iz no še nje in di vi du al nih mi šlje nja una pred se mi re sa či nje ni com da ova slo bo da ne će bi ti
ogra ni če na ne u gro ža va njem slo bo de dru gih, ne go dis kre ci o nim ovla šće nji ma pro fe si o nalnih
ko mu ni ka to ra da, u skla du sa ure đi vač kom po li ti kom, pro ce ne i od lu če ho će li, i u ko joj
me ri, ona bi ti ostva re na” (Mi le tić 2008: 43).
Sto ga ne tre ba ni da ču di što je te le vi zi ja pred met sve ofan ziv ni jih kri ti ka. Upr kos to me
što, s teh no lo škog sta no vi šta, još uvek va ži za je dan od naj ra zvi je ni jih emi si o nih me di ja,
ona je usled po tre be da di rekt no uti če na ce lo kup ni pro ces ko mu ni ka ci je po pri mi la i ob lik
jed nog od naj re gre siv ni jih me di ja. Na rav no, či nje ni ca da te le vi zi ja, kao uosta lom i ve ći na
dru gih me di ja, sve vi še za ne ma ru je one vi do ve ko mu ni ka ci je ko ji bi bi li u slu žbi objek tivnog
in for mi sa nja, obra zo va nja i pro sve ći va nja lju di, ni ka ko ne zna či da je ona su štin ski štetan
me dij. Ali, kon sta ta ci ja „da sve vi še po sta je mo na lik ne pi sme nim ple men skim lju di ma
oku plje nim oko te le vi zij skih apa ra ta, ko ji slu že kao lo gor ske va tre, a ta ko đe i kao bub nje vi
u džun gli ko ji pre no se ve sti” (Fi dler 2004: 163), vi še je ne go osno va na s ob zi rom na to da
me di ji, iako u teh no lo škom po gle du mo gu da is pu ne naj ve ća oče ki va nja, ne mo ra ju nu žno
da slu že i ta ko zva nom „op štem do bru”. U tom kon tek stu tre ba raz u me ti i Hen ri ja Dej vi da
183

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
To ro ua (He nry Da vid Tho re au), ko ji je još sre di nom de vet na e stog ve ka uka zao na sle de će:
„Na ši iz u mi su obič no le pe igrač ke ko je nam od vra ća ju pa žnju od ozbilj nih stva ri. Oni su
sa mo una pre đe na sred stva za ne u na pre đe ne ci lje ve. U ve li koj smo žur bi da iz gra di mo magnet
ni te le graf od Mej na do Tek sa sa; ali mo že bi ti da Mejn i Tek sas ne ma ju ni šta va žno da
ka žu je dan dru gom” (ci ti ra no u: Fi dler 2004: 122).
Na i me, sve vi še se sti če uti sak da su me di ji u svom na sto ja nju da una pre de ko mu nika
ci ju u kvan ti ta tiv nom po gle du u pot pu no sti za ne ma ri li nje nu kva li ta tiv nu kom po nen tu,
te su ti me do pri ne li afir ma ci ji is pra znih i po vr šnih raz go vo ra, od no sno raz go vo ra ko ji se
naj če šće vo de sa mo da bi se is pu ni lo vre me. Po tre ba da se na pro sto raz go va ra to kom vreme
na pre vag nu la je nad po tre bom za svr ho vi tim, od no sno pro duk tiv nim raz go vo ri ma, te je
po sta lo sa svim uobi ča je no da raz go vor o sve mu i sva če mu pred sta vlja glav nu pre o ku pa ci ju
ve li kog bro ja lju di. Ta ko se ono me „spa va se, „je de se”, „ra di se”, za hva lju ju ći u ve li koj me ri
upra vo me di ji ma, pri dru ži lo i „raz go va ra se”. A ko li ko to se mo že da bu de opa sno po čo ve ka
uočio je još Haj de ger (Mar tin He i deg ger), ko ji je upo zo rio da, upr kos to me što ono do prino
si čo ve ko vom ras te re će nju u nje go voj sva ko dne vi ci, ipak tre ba ima ti na umu da „po što to
se ras te re će njem bit ka stal no iz la zi u su sret svag da šnjem tu bit ku, ono za dr ža va i ono učvršću
je svo je tvr do gla vo go spo da re nje” (Haj de ger 2007: 162). Za pra vo, Haj de ger je uočio da
sva ko ko do zvo li da ta ko zva no se-sop stvo za u zme me sto ko je je bi lo re zer vi sa no za nje go vo
vla sti to sop stvo za pra vo pri sta je na dik ta tu ru to ga se, a sa mim tim i na ne sa mo stal nost,
ne svoj stve nost i pro seč nost. Pri to me je va žno na po me nu ti i da je za ti pič nog sa vre me nog
čo ve ka sve ka rak te ri stič ni je za me nji va nje vla sti tog sop stva za sop stvo ko je je is kre i ra no od
stra ne me di ja.
Ta ko đe, sa vre me ni me di ji bi se, u iz ve snom smi slu, mo gli po sma tra ti i kao ogle da la
stvar no sti. Pre ma Bur di je o vom (Pi er re Bo ur di eu) mi šlje nju te le vi zi ja je iz vr stan pri mer medi
ja kao ogle da la čo ve ko ve stvar no sti, jer „biti, go vo rio je Ber kli, zna či bi ti opa žen” i upra vo
na taj na čin „te le vi zij ski ekran je da nas i po stao ne ka vr sta Nar ci so vog ogle da la, a te le vi zi ja
me sto nar ci so id ne eg zi bi ci je” (Bur di je 2000: 28). Ipak, tre ba ima ti na umu da se u me diji
ma ogle da ju is klju či vo oni aspek ti stvar no sti ko ji su si ste mat ski fa vo ri zo va ni od stra ne
po li tič kih, eko nom skih ili ver skih „eli ta”, a ne stvar nost u ce li ni. No, iako sli ka stvar no sti u
tom smi slu ne mo ra nu žno da bu de iz ob li če na, ona je još uvek ne pot pu na, od no sno neobjek
tiv na, jer je pro i za šla iz na sto ja nja da se fa vo ri zu ju vred no sti, kri te ri ju mi i nor me ko ji
su spe ci fič ni za od re đe nu ide o lo gi ju, a u či joj slu žbi se na la ze upra vo me di ji. Ali, upr kos
to me što se me di ji sve če šće opre de lju ju za ide o lo ški obo je ne in ter pre ta ci je stva ri, do ga đa ja
i zbi va nja, ono što je po seb no alar mant no ni je či nje ni ca da nji ho ve in ter pre ta ci je stvar no sti
u ve li kom bro ju slu ča je va pred sta vlja ju kva zi stvar nost, već sa zna nje da se ta me dij ski proiz
ve de na stvar nost na sto ji po tu ri ti kao je di na istin ska, te da se si ste mat ski ra di na to me da
ona bu de i op šte pri hva će na. Na i me, „me di ji ma sov nog ko mu ni ci ra nja pro iz vo de stvar nost,
bi lo da je opo na ša ju, udva ja ju ili si mu li ra ju. Me dij ska stvar nost je uvek dru ga i dru ga či ja,
ar ti fi ci jel na u od no su na pri rod nu stvar nost, ali kao ta kva po sta je deo pri rod ne stvar no sti”
(Mi le tić 2008: 152). Po su sta ju ći pod „pri ti skom” me di ja re ci pi jen ti/re ci pi jent ki nje to kom
184

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
vre me na pri hva ta ju me dij ski po gled na svet a da pri to me ni su sve sni u ko joj me ri im je
on, u su šti ni, stran i tuđ. Sto ga bi se mo glo za klju či ti da je sa vre me ni čo vek žr tva me dij skog
vo lun ta ri zma ko ji, osla nja ju ći se na „ma gič ne” mo ći re či i sli ka, kao i na svo je spe ci fič no suge
sti bil no i za ra zno dej stvo, do pri no si raz vi ja nju ko lek tiv nog si ste ma mi šlje nja, ose ća nja i
de lo va nja, u ko jem vi še ne ma me sta za bi lo šta što bi bi lo lič no i in di vi du al no, a sa mim tim
i ori gi nal no. Pre ma Bo dri ja ro vom (Jean Ba u dril lard) mi šlje nju me di ji – u svom na sto ja nju
da po je din ci ma na met nu sop stve ni po gled na svet kao nji hov vla sti ti – za pra vo stva ra ju svet
„ko ji čud no li či na svoj ori gi nal”, s tim da se tu ne ra di „o ne koj la žnoj pred sta vi stvar no sti
(ide o lo gi ji)”, ne go „o pri kri va nju da stvar no vi še ni je stvar no, da kle, o spa sa va nju prin ci pa
stvar no sti” (Bo dri jar 1991: 15–16). Iz tog raz lo ga on za stu pa stav da me di ji sno se svu od govor
nost ka da je u pi ta nju mu ta ci ja stvar nog u nad stvar no.
Na rav no, ovo nad stvar no tre ba shva ti ti kao stvar nost ko ja je me dij ski ob ra đe na, te koja
kao ta kva pred sta vlja fi nal ni me dij ski pro iz vod na me njen ma sov nom kon zu me ri zmu. U
tom smi slu, me dij ska pro duk ci ja nad stvar no sti pred sta vlja pro ces u ko jem je istin ska stvarnost
ve o ma če sto do ve de na do ne pre po zna tlji vo sti. Upr kos to me što me di ji, vi še ne go ikad
pre, na sto je da se pred sta ve kao ne u tral ni pre zen te ri onog stvar nog, sa svim je ja sno da su
oni u ve ći ni slu ča je va imi ta to ri čo ve ko ve re al no sti iz ko je je od stra nje no sve što je po ten ci jalno
ne ko mer ci jal no, ne do volj no sen za ci o nal no ili što ne do pri no si sve op štoj za ba vi. Da kle,
me di ji se mo gu po sma tra ti kao sred stva po mo ću ko jih se re al no po sto je će stva ri uglav nom
ne pri ka zu ju ona kvi ma ka kve za i sta je su, ne go ona kvi ma ka kve se (iz me dij ske per spek ti ve)
či ne da je su; u tom smi slu, me di ji ni su sa mo pu ki imi ta to ri, već su kre a to ri jed ne sa svim
no ve stvar no sti. A to zna či da me dij ska in du stri ja ne gu je ume će stva ra nja pri vi da, od no sno
umet nost si mu la kru ma, gde se isti na osta vlja po stra ni, a ilu zi ja sme šta u pr vi plan. A kao
kre a to ri i emi te ri po ru ka, me di ji mo gu di rekt no da uti ču ka ko na sa dr žaj ta ko i na for mu
sve ga onog što že le (ili onog što tre ba) da „po de le” sa osta li ma, a zna ju ći da re ci pi jen ti u veći
ni slu ča je va ne ma ju uvid u stvar no sta nje stva ri, oni se ne ret ko opre de lju ju za pro duk ci ju
stvar no sti. Na taj na čin, kao što je re če no, su bjek ti ko ji ima ju ude la u me dij skoj ma ši ne ri ji,
ume sto da pre zen tu ju od re đe ne fe no me ne ona kvi ma ka kvi oni za i sta je su, u ve li kom bro ju
slu ča je va se sve sno opre de lju ju za fa bri ko va nje istih i to pre ma sop stve nim kri te ri ju mi ma.
Dru gim re či ma, ta ko zva na me dij ska re al nost ni je ni šta dru go do me dij ski is kon stru i sa na
stvar nost ko ja re al ne ele men te pod vr ga va me dij skoj me ta mor fo zi ra di ma sov ne di stri bu ci je
me dij skog po gle da na svet. A me dij sko pro du ko va nje po ru ka za po sle di cu ima gu bi tak real
nog kon tak ta re ci pi je na ta i re ci pi jent ki nja sa istin skom stvar no šću.
Iz to ga pro iz la zi i da se in di vi due ko je su iz lo že ne me dij skim uti ca ji ma sve vi še mo gu
po sma tra ti kao pa siv ni kon zu men ti me dij skih pro iz vo da, a ne kao su bjek ti ko ji ak tiv no i
kri tič ki pro mi šlja ju se be i sop stve nu re al nost. Ta ko đe, uko li ko bi smo se slo ži li da je jed na
od pri mar nih svr ha pro ce sa ko mu ni ka ci je upo zna va nje po je di na ca sa kon kret nim do ga đaji
ma po sred stvom ade kvat nih či nje ni ca, te to me do da li da su me di ji da nas glav ni kon tro lo ri
nji ho vog pro to ka, on da je vi še ne go oči gled no u ko joj me ri su re ci pi jen ti/re ci pi jent ki nje
u ne za hval nom po lo ža ju bu du ći da če sto ne ma ju uvi da u te iste do ga đa je pre ne go što su
185

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
bi li pod vrg nu ti pro ce si ma se lek ci je i cen zu re. A iz sa zna nja da se pod uti ca jem po me nutih
pro ce sa či nje ni ce „iz ob li ča va ju do te me re da se pri ro da i pro fil ’pr vo bit nih po ru ka’, tih
im pli ka ci ja sirove dru štve ne gra đe, fak tič kog zbi va nja, iz ne ve ra va i de for mi še”, pro iz la zi i
za klju čak da te iste či nje ni ce „u okvi ru ta ko ob li ko va nih po ru ka gu be stvar ni kon takt sa
stvar nim i em pi rij ski ste če nim is ku stvom” (Đor đe vić 1979: 54). Na taj na čin se „osu je ću je i
re al ni kon takt iz me đu in for mi sa nih po je di na ca i gru pa s jed ne, i do ga đa ja ko ji su pred met
in for ma tiv nog sa zna nja, s dru ge stra ne”, a ti me se i sa ma dru štve na prak sa „ori jen ti še na
pod lo zi iz ob li če nih, de for mi sa nih in for ma ci ja” (ibid.). Pri to me je va žno na gla si ti da čak i u
si tu a ci ja ma gde se ne ope ri še la žnim, već in ter pre ta tiv no iz ob li če nim in for ma ci ja ma, i sa ma
po ru ka če sto bi va iz ob li če na, a sa mim tim i neo bjek tiv na.
Po je din ci i po je din ke ko ji se u ve li koj me ri osla nja ju na me dij ske pre zen ta ci je stvarno
sti ne ret ko bi va ju li še ni istin ske spo zna je i na osno vu to ga sa svim oprav da no se mo že
za klju či ti da je, ka da je reč o po di za nju ni voa nji ho ve objek tiv ne oba ve šte no sti, to jest in formi
sa no sti, ali i nji ho ve obra zo va no sti, do pri nos sa vre me nih me di ja sve den na mi ni mum.
Sto ga ne tre ba ni da ču di što su me đu su bjek ti ma kao re ci pi jen ti ma me dij skih po ru ka u koji
ma su iz ne te in for ma ci je, vred no sti, obra sci mi šlje nja i de lo va nja ko ji su dru štve no po željni,
sve iz ra že ni ji kon for mi zam i uni form nost. Me đu tim, to ni ka ko ne zna či da je me dij ska
ma ni pu la ci ja ap so lut na s ob zi rom na či nje ni cu da je po je di nac kao re ci pi jent naj ra zli či ti jih
me dij skih sa dr ža ja u sta nju da ih pred sta vi u sklo pu si ste ma zna če nja ko ji ne mo ra nu žno
da se po kla pa sa me dij skim si ste mom. A to zna či da sva ko od bi ja nje da se me dij ske „isti ne”
pri hva te zdra vo za go to vo pred sta vlja po tvr du da lju di još uvek ni su sprem ni da se od reknu
sop stve nih po gle da na svet. Zbog to ga je i va žno is tra ja ti u na po ri ma da se svi ma oni ma
ko ji još uvek ni su sve sni u ko joj me ri su žr tve me dij ske ma ni pu la ci je uka že na po tre bu da
se la žnim me dij skim kon struk ci ja ma stvar no sti ne sme do zvo li ti da kon ta mi ni ra ju čo ve kov
cogito. Na i me, čo vek ni jed nog tre nut ka ne sme da se u pot pu no sti oslo ni na me di je i nji ho ve
pro duk ci je stvar no sti, i to ne za to što je u pi ta nju kva zi stvar nost, već zbog to ga što se tu ra di
o in di rekt nom do ži vlja ju ono ga za šta se sma tra da pred sta vlja stvar nost. Dru gim re či ma,
sva ki čo vek tre ba da se, u što je mo gu će ve ćoj me ri, oslo ni na sop stve ni do ži vljaj stvar nosti,
od no sno da u di rekt nom kon tak tu sa svim onim što sa či nja va svet u ko jem se za de sio
po ku ša da do đe do sop stve nog, a ne po sred stvom me di ja for mi ra nog ili čak na met nu tog
mi šlje nja ili ose ća nja. Za pra vo, sva ki čo vek tre ba da zna da nje go vo lič no i oso be no do la zi
do pu nog iz ra ža ja u nje go voj stvar no sti, od no sno, pre ci zni je re če no, u nje go vom vla sti tom
do ži vlja ju stvar no sti, a da me di ji ni ka da ne sta vlja ju ak ce nat na po je din ca kao in di vi duu,
ne go, u naj bo ljem slu ča ju, na po je din ca ko ji je deo ma sov ne pu bli ke.
IDEN TI TET KAO ME DIJ SKI FE NO MEN
Čo ve ko vo po i ma nje svar no sti je za hva lju ju ći me di ji ma u znat noj me ri iz me nje no i to,
pre sve ga, za to što je on to kom vre me na po čeo u sve ve ćoj me ri da se osla nja na me dij ske
in ter pre ta ci je stvar no sti, ko je se sve ma nje mo gu po sma tra ti kao nje ne re pro duk ci je, a sve
vi še kao spe ci fič ni pro duk ti pla si ra ni od stra ne me dij ske in du stri je. To sva ka ko ne zna či da
186

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
je čo ve ko vo oso be no raz u me va nje kao i do ži vlja va nje stvar no sti u pot pu no sti po ti snu to, ali
ne zna či ni da mu ve ći na lju di još uvek pri da je pri o ri tet u od no su na me dij ski po sre do va nu
stvar nost, ko ja če sto ni je ni šta dru go do kva zi stvar nost. Ipak, da va nje pri o ri te ta me dij skoj
stvar no sti, u iz ve snom smi slu, sa svim je u skla du sa du hom na šeg vre me na bu du ći da u
eri ma sov ne pro iz vod nje i ma sov nog kon zu me ri zma me di ji ma sov nih ko mu ni ka ci ja ostavlja
ju uti sak da mo gu u ve li koj me ri da olak ša ju čo ve ku ži vot, jer su oni tu gde je su upra vo
zbog nje ga (?!). A s ob zi rom na to da sa vre me ni čo vek zna (ili ba rem pret po sta vlja) ko li ko
je tru da i na po ra neo p hod no da ulo ži ka ko bi do šao do sop stve nog po gle da na svet, on se
sve vi še opre de lju je za in stant po gled pro iz ve den od stra ne me di ja. Sto ga je i ra zu mlji vo što
„su vre me no sta nje [...] po svu da na vi dljiv na čin pro iz vo di ono ne moć no Ja ko jem je zbri san
po jam su bjek ta kao in di vi du al no sti” (Ador no 1978: 167).
Da kle, ono če ga ve ći na lju di još uvek ni je sve sna je ste či nje ni ca da se me di ji ko ji fa briku
ju po gle de na svet uglav nom osla nja ju na ima gi na ci ju, te da sa mim tim me dij ski re pro duko
va ni svet ni je ni šta dru go do svet u ko jem „sva ne ka da šnja ’re al nost’, teh nič ki-poj mov no
is po sre do va na do sa me gra ni ce mo gu ćeg is ku stva, i go to vo sa svim iš če zla u ima gi nar nim
čul nim po ja va ma, bi va pre tvo re na u pri vid kao eg zi sten ci ju” (Vuk sa no vić 2007: 59). Upravo
za to me di ji svo je po ru ke ne usme ra va ju na in di vi due, već na ma su, jer zna ju da je ona
ta ko ja će od re a go va ti na ono ima gi nar no. Sve sna či nje ni ce da ma sa ni ka da u pr vi plan ne
sta vlja isti ne, već ilu zi je, me dij ska in du stri ja (zlo)upo tre blja va audio i/ili vi zu el ne efek te, te
nji ho vo za ra zno dej stvo ne usme ra va na re ci pi jen te kao sa mo stal ne su bjek te, već na re ci pijen
te tran sfor mi sa ne u ma su. Ador no (The o dor Ador no) i Hork haj mer (Max Hork he i mer)
upo zo ra va ju da me di ji na taj na čin „stva ra ju iden ti fi ka ci ju ma sa s nor ma ma po na ša nja ko je
sto je ili iza kul tur ne in du stri je, ili ih ona svi je sno pro pa gi ra”, te da se sva ka ne sa gla snost
„cen zu ri ra, pri če mu se pri mje nju je kon for mi zam sve do naj sup til ni jih emo ci ja” (Ador no,
Hork he i mer 1980: 183). Ta ko đe, pre ma nji ho vom mi šlje nju, kul tur na in du stri ja se „uspije
va pri ka za ti kao objek tiv ni duh, kao ona ko ja se uvi jek na do ve zu je na an tro po lo ške tenden
ci je, ko ja ih ja ča i po tvr đu je, a sve ono što se to me ne mo že pod re di ti od ba cu je se ili se
iz ri či to pred ba cu je” (ibid.).
No, ono o če mu ne go vo re, a što je da nas vi še ne go oči gled no, je ste sve iz ra že ni ja tenden
ci ja me di ja da pro mo vi šu i spe ci fič ne obra sce mi šlje nja. Pri to me je po treb no na gla si ti
da je kod po me nu tih obra za ca ak ce nat ne to li ko na sa dr ža ju ko li ko na for mi, od no sno ne
na onome šta se ka že, ne go na ono me kako se ka že, te sto ga ne tre ba ni da ču di što me di ji
ve o ma če sto afir mi šu upra vo is pra zne for me mi šlje nja. To je po seb no evi dent no, na pri mer,
za vre me pred iz bor nih kam pa nja, ka da do la zi do iz ra ža ja i či nje ni ca da ve li ki broj me di ja
sto ji u slu žbi raz li či tih po li tič kih ide o lo gi ja. Na i me, ka ko bi po ka za le da sa o se ća ju sa svo jim
na ro dom, da ima ju raz u me va nja za nje go ve pro ble me, kao i slu ha za nje go ve po tre be, mnoge
po li tič ke stran ke ko ri ste me dij ski pro stor ka ko bi jav no pro mo vi sa le svo je pro gra me. Pri
to me, ono če mu se sve če šće pri be ga va je ste za ku plji va nje ter mi na na od re đe nim TV stani
ca ma ra di emi to va nja sku po va na ko ji ma po li ti ča ri u obra ća nju oku plje nim pri sta li ca ma
go vo re o ve ćim pla ta ma, sma nje nju bro ja ne za po sle nih, bo ljem stan dar du i to me slič no.
187

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
Me đu tim, ka ko će sve to re a li zo va ti za ma su je sa svim ne bit no jer ona, kao što je re če no, ne
re a gu je ra zum ski, već in stink tiv no i to na ilu zi je ko je pro iz la ze iz nje nih že lja. Upra vo je to
ono što sva ko ko u od no su na ma su igra ulo gu hip no ti ze ra vr lo do bro zna. „Sa ma sklo na
svim kraj no sti ma, ma sa re a gu je sa mo na pre ko mer ne na dra ža je. Ko ho će na nju da de lu je,
ne tre ba da lo gič ki od me ra va svo je ar gu men te; tre ba da sli ka naj ja čim bo ja ma i da po na vlja
uvek isto” (Frojd 2006: 139).
Ima ju ći na umu da na kon što su po sta le deo ma se, in di vi due vi še ne mo gu da se posma
tra ju kao su bjek ti ko ji za dr ža va ju se bi svoj stve ne na či ne ose ća nja, mi šlje nja i po na ša nja,
Le Bon (Gu sta ve Le Bon) sma tra da im je svoj stve na ne ka vr sta ko lek tiv ne du še u skla du s
ko jom oni ose ća ju, mi sle i po stu pa ju na je dan nov, a sa mim tim i na sa svim dru ga či ji na čin.
Sto ga je i ra zu mlji vo što je ulo ga čo ve ka ko ji se uto pio u ma su, bi lo pod uti ca jem me dij ske ili
ne ke dru ge ide o lo gi je, bit no re du ko va na, jer se on vi še ne mo že po sma tra ti kao su bje kat ko ji
ak tiv no i sa mo stal no pro mi šlja se be i svet u ko jem se na la zi. Na i me, po me nu ti su bje kat bi va
po ti snut od stra ne pa siv nog re ci pi jen ta, ko ji kao sop stve no pri hva ta i usva ja ono što mu je
pre zen to va no od stra ne ide o lo gi je pod či ji je uti caj pot pao. Me đu tim, ono če ga čo vek ni je
sve stan, a što se ne sme za ne ma ri ti, je ste či nje ni ca da pot pa da nje pod uti caj od re đe ne ide o-
lo gi je mo že bi ti kraj nje štet no po nje go vu vla sti tu oso be nost. Pre ma Le Bo no vom mi šlje nju
„glav na obe lež ja in di vi due ko ja se na la zi u ma si je su sle de ća: iš če za va nje sve sne lič no sti,
do mi na ci ja ne sve sne lič no sti, usme ra va nje mi sli i ose ća nja u istom prav cu po mo ću su gesti
je i za ra ze, ten den ci ja pre ma neo d lo žnom ostva ri va nju su ge ri sa nih ide ja. In di vi dua vi še
ni je ona sa ma, ona je po sta la bez volj ni auto mat” (ci ti ra no u: Frojd 2006: 136). Ta ko đe, za
in di vi duu ko ja se na la zi u ma si ka rak te ri stič no je i to da su nje ne in te lek tu al ne spo sob no sti
vid no re du ko va ne, ta ko da je ukup ni in te lek tu al ni ka pa ci tet ma se uvek znat no is pod po jedin
če ve in te lek tu al ne spo sob no sti. To me tre ba do da ti i da se afek tiv nost in di vi dua u ma si
neo bič no po ja ča va, od no sno da se me đu nji ma ne ret ko bu de naj pri mi tiv ni ji in stink ti ko ji
te že da bu du za do vo lje ni. Na osno vu sna žnih afek tiv nih ve za mo že se ob ja sni ti i još jed na
ka rak te ri sti ka ma se, a to je ne do sta tak sa mo stal no sti i ini ci ja ti ve kod nje nih čla no va, što za
svo ju po sle di cu ima isto vr snost nji ho vih re ak ci ja.
Frojd (Sig mund Freud), za raz li ku od Le Bo na, sma tra da emo ci o nal ne ve ze či ne sušti
nu ma se, jer je ube đen da, s jed ne stra ne, „ma su oči gled no dr ži za jed no ne ka si la” ko ja
bi se mo gla pri pi sa ti upra vo „ero su, ko ji sve u sve tu dr ži sku pa” i da, s dru ge stra ne, „ako
po je di nac u ma si od u sta ne od svo je po seb no sti i pod leg ne su ge sti ji dru gih čla no va ma se”,
on to či ni „za to što ose ća po tre bu da s nji ma pre bu de u slo zi ne go u su ko bu”, od no sno on
„to mo žda ipak ra di ’nji ma za lju bav’” (Frojd 2006: 154). Pre ma nje go vom mi šlje nju in divi
due oku plje ne u ma su iz jed na ča va ju se jed ne sa dru gi ma i pri to me ne ose ća ju ni ka kvu
vr stu me đu sob ne od boj no sti, a upra vo je to po sle di ca li bi di no zne ve ze sa dru gim lju di ma.
Dru gim re či ma, ego i stič ki nar ci zam, od no sno sa mo lju blje, ima pre pre ku is klju či vo u ljuba
vi pre ma dru gom/dru gi ma, a to se naj bo lje vi di upra vo na pri me ru ma se. No, ono što je
oči gled no je ste da u ma si ne mo že bi ti re či o ne po sred nim sek su al nim po tre ba ma bu du ći da
one ne po volj no uti ču na nje no for mi ra nje. Sto ga tek ka da se ti isti na go ni za me ne sa onim
188

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
sek su al nim na go ni ma ko ji su bi li osu je će ni u po gle du svog ci lja (a ko ji upr kos to me ima ju
sna žno dej stvo), do la zi do for mi ra nja ma se, a sa mim tim i do raz dva ja nja vla sti tog ega i idea
la ega. Zbog to ga ma su tre ba po sma tra ti kao su mu sa či nje nu od ve li kog bro ja jed na kih, koji
su se me đu sob no iden ti fi ko va li u svom egu, i jed nog je di nog, ko ji je u od no su na sve njih
su per i o ran, te ko ji je kao ta kav po sta vljen na me sto ide a la ega. Upra vo za to Frojd sma tra
da čo ve ka ne tre ba po sma tra ti kao ži vo ti nju sta da, već pre kao ži vo ti nju hor de, jer su u njoj
po je di nač na bi ća uvek pred vo đe na od stra ne sta re ši ne. U ve zi sa tim in te re sant na je i Ča koti
no va (Ser ge Tchak ho ti ne) kon sta ta ci ja da su vo đe ko je stva ra ju i zlo u po tre blja va ju ma su
za pra vo in že nje ri du ša. „Isti na je da ma sa mo že bi ti do ve de na do pa rok si zma, do eks plo zi je,
isti na je da je spo sob na za ne ču ve na dje la, kao i za naj vi ša he roj stva. No, ka rak te ri stič no je
da ona dje lu je sa mo kad je vo đe na, ka da su pri sut ni pro ta go ni sti ko ji upra vlja ju nje zi nim
re ak ci ja ma, a to su in že nje ri du še” (ci ti ra no u: Ador no, Hork he i mer 1980: 86).
Frojd na gla ša va i da upr kos to me što se in di vi due me đu sob no iden ti fi ku ju u ma si, sama
ma sa ne ras po la že do volj no ja kim me ha ni zmi ma pu tem ko jih bi u pot pu no sti ap sor bova
li ego, ko ji je svoj stven sva kom čo ve ku po na o sob. Da kle, za sve one ko ji či ne ma su ka rakte
ri stič na je ne ka vr sta za jed nič kog iden ti te ta, ali onog tre nut ka ka da po je di nac/po je din ka
na pu sti tu istu ma su on/ona po no vo u pr vi plan sta vlja vla sti tu oso be nost. Me đu tim, uti sak
ko ji se sti če je ste da je sa po ja vom no vih ti po va ma se 8 do šlo i do pro me na nje nih osnovnih
ka rak te ri sti ka. Na i me, sve vi še se či ni da me đu mno gim in di vi du a ma, čak i na kon što
su od lo ži le štam pu, is klju či le ra dio, TV i/ili ra ču nar, iden ti tet ma se na sta vlja da do mi ni ra
za hva lju ju ći svom „pro du že nom dej stvu”. Me di ji u svom na sto ja nju da ko lo ni zu ju čo ve kov
cogito za hva lju ju ći svom sna žnom dej stvu uspe va ju da ga uči ne za vi snim, ili bi se mo žda
pre mo glo re ći ovi snim, upra vo o nji ma sa mi ma. A to za svo ju po sle di cu ima „se rij sku”
pro iz vod nju su bje ka ta ko ji to kom vre me na po sta ju in di fe rent ni pre ma sve mu onom što či ni
nji ho vu vla sti tu oso be nost. Za pra vo, ve li ki broj lju di ne sve sno do pu šta da im upra vo me di ji
kre i ra ju iden ti te te, ali ono što pri to me ne uvi đa ju je ste da se na taj na čin „uka lu plju ju”, odno
sno da se uta pa ju u bez lič nu ma su. Ti me su me sto i ulo ga sa vre me nog čo ve ka alar mantno
re de fi ni sa ni, jer ne ka da vi so ko vred no va ni su bjekt ko ji ak tiv no i kri tič ki pro mi šlja ka ko
se be ta ko i svoj re a li tet jed no stav no vi še ni je po že ljan; on je za me njen svo jom „re pli kom”, to
jest pa siv nim kon zu men tom vir tu el nih vred no sti ima gi nar nog sve ta me dij skog spek ta kla.
Ono što pred sta vlja svo je vr stan pa ra doks je ste da me di ji, iako svo je po sto ja nje du gu ju
aktivnom subjektu 9 , na sto je sve vi še da ga kao ta kvog po ti snu, a to zna či da di rekt no uti ču
ne sa mo na nje go vo od re đe nje, već i na od re đe nje ce lo kup ne stvar no sti. „Evi dent no je da,
čak i sa la ič kog sta no vi šta po sma tra no, po jam su bjek ta u da na šnjem vre me nu sve vi še gu bi
svoj dig ni tet, re du ku ju ći svo ju ne ka da šnju ulo gu na funk ci ju tzv. ’sla bog su bjek ta’ ko ji ble-
8 I dok je Frojd go vo rio o cr kvi i voj sci kao dve ma naj u ti caj ni jim ve štač kim ma sa ma u nje go vo vre me,
ov de se mi sli na ma se či ta te lja i či ta telj ki štam pe, ma se slu ša te lja i slu ša telj ki ra dio-pro gra ma, ma se TV
gle da te lja i gle da telj ki, kao i na ma se in ter net ko ri sni ka i ko ri sni ca.
9 Ov de se pod „ak tiv nim su bjek tom” pod ra zu me va su bje kat kao tvo rac ma sov nih me di ja.
189

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
di, umi re, de cen tri ra se, de kon stru i še svoj lo gos, iro ni zu je vla sti tu po zi ci ju, po stav ši ti me
sop stve na raz li ka (ne nor mal nost)...” (Vuk sa no vić 2007: 78). A re de fi ni sa nje ne sa mo čove
ko vih po zi ci ja i funk ci ja ne go i sa mog poj ma čo ve ka me di ji ostva ru ju, pre sve ga, pu tem
fa bri ko va nja re al no sti. Na i me, u me dij ski po sre do va nom sve tu sam čo vek je bit no iz me njen
jer svoj no vi (me dij ski) iden ti tet 10 za do bi ja za hva lju ju ći to me što usva ja me dij ski po gled na
svet, od no sno što pri sta je da bu de „bren di ran”. Za ti pič nog sa vre me nog čo ve ka „bi ti ne ko
i ne što” zna či „bi ti bren di ran”, ali to ne zna či sa mo po se do va ti iz ve sni (upo treb ni) pred met
ko ji do no si od re đe ni sta tus u dru štvu, već i usvo ji ti lo gos i pra xis ko ji su dru štve no po želj ni.
Čo vek, usled sna žne že lje da i on sam pri pa da sve tu ko ji pre zen tu ju me di ji, po či nje da sopstve
nu sli ku stvar no sti za me nju je za onu me dij sku. Ta ko, na pri mer, naj no vi ji mo del od ređe
ne mar ke auto mo bi la za sa vre me nog čo ve ka ni je sa mo pre vo zno sred stvo ko je olak ša va
kre ta nje, već je to oso ben stil ži vo ta. Ali, to je spo zna ja do ko je do la zi upra vo za hva lju ju ći
me di ji ma bez ko jih ne bi ni znao za ak tu el ne bren do ve, a sa mim tim ne bi ni bio u sta nju da
na či ni di stink ci ju iz me đu ono ga što je in od sve ga osta log što je out. Sto ga, ne bi ti bren diran,
a sa mim tim i u tren du, či ni se da pred sta vlja naj ve ću noć nu mo ru za ve ći nu ovi sni ka
o me di je. Me đu tim, kon zu men ti me dij skih pro iz vo da, za ko je je sve u bren do vi ma, eg zisti
ra ju u sve tu u ko jem se sve svo di na kon cept po jav no sti, od no sno u sve tu u ko jem se ne
po ka zu je in te res za isti nu i za njoj svoj stve ne vred no sti 11 . Pod vr ga va ju ći svo je re ci pi jen te
pro ce su bren di ra nja, me di ji do pri no se to me da nji ma svoj stve ni iden ti te ti bu du za me nje ni
„ade kvat nim” sup stra ti ma, što za svo ju po sle di cu ima, s jed ne stra ne, iš če za va nje in di vi dua
kao ori gi na la i, s dru ge stra ne, ma sov nu po ja vu nji ho vih „ko pi ja”.
Ka da se go vo ri o me dij ski ob li ko va nim in di vi du a ma uglav nom se po mi sli na in ter net
kao pro stor u ko jem su re al no ne po sto je će per so ne sa se bi svoj stve nim iden ti te ti ma, kao
ne ka vr sta teh no lo ški is kon stru i sa nih „re pli ka” stvar nih in di vi dua, naj pri sut ni je i naj o čigled
ni je. Za raz li ku od stvar nog ži vo ta, u ko jem se mno gi lju di ko ji su sve sni, pre sve ga,
svo jih ne do sta ta ka, kre ću u okvi ri ma svo jih „si gur nih zo na”, in ter net nu di mo guć nost da
se pre đe gra ni ca i da se bu de sve ono što se (po)že li, ali za šta uglav nom ne po sto ji re al na
osno va. Za pra vo, on svo jim ko ri sni ci ma nu di mo guć nost da u okvi ru vir tu el nog pro sto ra
sa mo stal no i pre ma sop stve nim afi ni te ti ma is kre i ra ju svo je no ve iden ti te te ili da čak na se be
pre u zmu iden ti tet ne ke dru ge oso be. Me đu tim, za raz li ku od in ter ne ta, ko ji nu di pro stor u
okvi ru ko jeg mo že da se bu de ne ko dru gi, te le vi zi ja sve vi še do pri no si to me da se in di vi due
sve če šće od ri ču sop stve nih iden ti te ta ra di onog ko ji im je sva ko dnev no „ser vi ran” od strane
raz li či tih TV ku ća, a ko ji se či ni go to vo sa vr še nim. Da kle, za raz li ku od od re đe nog broja
ko ri sni ka i ko ri sni ca in ter ne ta, za ko je je ka rak te ri stič no sve sno na pu šta nje sop stve nog
iden ti te ta ra di pre u zi ma nja ne kog dru gog, kod TV gle da te lja i gle da telj ki de ša va se ne što
10 Me dij ski iden ti tet, kao spe ci fič ni fe no men ko ji po seb no do la zi do iz ra ža ja to kom XX ve ka, sa či njen je
za pra vo od naj ra zli či ti jih iden ti te ta (ver skog, na ci o nal nog, rod nog i to me slič no), ko ji ma je svi ma za jednič
ko to da su pro mo vi sa ni, a ne ret ko i na met nu ti od stra ne me di ja.
11 Isti ni svoj stve ne vred no sti tre ba po sma tra ti kao van vre men ske vred no sti, od no sno kao vred no sti ko je
odo le va ju „na le ti ma” naj ra zli či ti jih tren do va ko ji su uglav nom krat ko ga ve ka.
190

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
sa svim dru ga či je. Na i me, oni po put lak mus pa pi ra upi ja ju sve što im je pu tem te le vi zi je prezen
to va no, a sa mim tim i pse u do i den ti te te. Dru gim re či ma, tu se ne ra di o iden ti te ti ma na
či je for mi ra nje in di vi due kao sa mo stal ni i (sa mo)sve sni ak tiv ni su bjek ti mo gu di rekt no da
uti ču, već o iden ti te ti ma ob li ko va nim od stra ne te le vi zi je kao me di ja ma sov ne ko mu ni kaci
je. Za hva lju ju ći svo jim pro jek ci ja ma stvar no sti, te le vi zi ja ne sa mo da nu di go to ve po gle de
na svet, ne go i već (is)kon stru i sa ne iden ti te te, te je na po je din ci ma i po je din ka ma ko ji či ne
ma su nje nih pa siv nih re ci pi je na ta da sa mo (?!) pri hva te ono što im se nu di.
Me đu tim, iako im se ne mo že pri pi sa ti ni ka kav udeo u nji ho vom kre i ra nju, či ni se da
oni ne ma ju go to vo ni ka kav pro blem da ih do ži vlja va ju kao vla sti te kre a ci je, te da se nji ma
po no se kao da se ra di o uni ka ti ma ne pro ce nji ve vred no sti, a ne o ne če mu što pred sta vlja
ma sov nu po ja vu. Raz lo zi zbog ko jih se TV gle da te lji i gle da telj ke uglav nom opre de lju ju
za pre u zi ma nje ma sov nog me dij skog iden ti te ta, a ne za sa mo nji ma pri pa da ju ći oso ben i
je din stven iden ti tet, mno go broj ni su. Je dan od njih je ste i strah od od ba če no sti, od no sno
čo ve ko va po tre ba da ne če mu/ne ko me pri pa da, to jest da bu de pri hva ćen od stra ne za jed nice
i nje nih čla no va. A bu du ći da se za jed ni ci mo gu pri pi sa ti ne ke od ka rak te ri sti ka ko je se
pri pi su ju i ma si, on da je sa svim ja sno zbog če ga kod in di vi dua ko je je sa či nja va ju do la zi do
od ba ci va nja vla sti tog i pre u zi ma nja za jed nič kog iden ti te ta. Upra vo na osno vu to ga mo že
se raz u me ti i za što je me di ji ma svoj stve no ta ko zva no „pro du že no dej stvo”, za hva lju ju ći kojem
in di vi due za bo ra vlja ju svo ju oso be nost. Po je din ci i po je din ke ni su iz lo že ni me dij skim
uti ca ji ma sa mo dok či ta ju štam pu, slu ša ju ra dio, gle da ju TV ili ko ri ste in ter net, to jest oni
ni su iz lo že ni nji ho vom dej stvu sa mo kao deo ma sov ne pu bli ke, od no sno kao kon zu men ti
od re đe nih me di ja, već i kao čla no vi za jed ni ce u ko joj je od re đe nim me di ji ma (či ni se neosno
va no) do de lje na zna čaj na po zi ci ja i funk ci ja. A to zna či da se u tim istim za jed ni ca ma
me dij skim po gle di ma na svet i me dij skim iden ti te ti ma pri da je mno go ve ći zna čaj, a sa mim
tim i mno go ve ća vred nost, ne go što oni to za i sta i za slu žu ju. Sto ga ne tre ba ni da ču di što
se in di vi due sve vi še opre de lju ju da na se be pre u zmu iden ti te te po nu đe ne od stra ne me di ja,
a fa vo ri zo va ne od stra ne za jed ni ce u ko joj se ti isti me di ji pro mo vi šu kao ne što afir ma tiv no.
Ali, uko li ko se po đe od či nje ni ce da iz kvan ti te ta ne pro iz la zi nu žno i kva li tet, on da je ja sno
u ko joj me ri ta ko zva ni po pu lar ni me di ji 12 mo gu ne ga tiv no da uti ču na in di vi due kao svo je
re ci pi jen te. I to ne sa mo ti me što im na me ću svo je fa bri ko va ne po gle de na svet i kva zi i denti
te te, već što im na me ću i ose ćaj/mi šlje nje da im istin ski pri pa da ju.
No, me dij ski iden ti te ti u mno gim slu ča je vi ma ne ma ju ni ka kvih do dir nih ta ča ka sa indi
vi du i nim oso be nim iden ti te tom, te je iz tog raz lo ga ne mo gu će go vo ri ti o nji ma kao ne čemu
što joj istin ski pri pa da. U naj bo ljem slu ča ju, oni mo gu sa mo da pro iz ve du ose ćaj da će
za hva lju ju ći nji ma in di vi dua bi ti pri hva će na od stra ne svo je za jed ni ce. Ali, po me nu ti ose ćaj
ni je ni šta dru go do pu ki pri vid i sto ga je ap surd no go vo ri ti o nje mu kao ne če mu što je ap solut
no re le vant no za čo ve ka i nje go vu eg zi sten ci ju. Ono što je, s dru ge stra ne, mno go va žni je,
12 Po pu lar ni me di ji je su, u stva ri, naj či ta ni ja štam pa, naj gle da ni je TV sta ni ce, naj po pu lar ni je dru štve ne
mre že na in ter ne tu i to me slič no. Dru gim re či ma, to su me di ji ko ji či ne me dij ski mainstream.
191

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
a što se uglav nom za bo ra vlja, je ste či nje ni ca da je strah od od ba če no sti, kao uosta lom i bi lo
ko ja dru ga vr sta stra ha, ne što sa či me sva ka in di vi dua mo ra sa ma da iza đe na kraj, te da joj u
tom smi slu sve osta lo mo že bi ti sa mo do ne kle ko ri sno, ali ne i od pre sud nog zna ča ja. Upravo
iz tog raz lo ga sva ko ko se opre de li za me dij ski is kre i ra ne iden ti te te, i to is klju či vo ra di
to ga da bi bio (ili ba rem ose ćao da je) pri hva ćen od stra ne dru gih, tre ba da bu de sve stan
ko li ko se on/ona ti me gu bi kao in di vi dua, te ko li ko se uta pa u osred njost. Me đu tim, či ni se
da je upra vo pri hva ta nje pro seč no sti jed na od pri mar nih ka rak te ri sti ka in di vi dua ko je su
se od re kle vla sti tih iden ti te ta. Zbog to ga su po me nu te in di vi due ube đe ne da, za hva lju ju ći
upra vo to me što pri pa da ju ne če mu što je ve ćin sko, ima ju pra vo na su per i or ni je po zi ci je. Pri
to me je va žno na gla si ti da se ov de ra di o lič nim pro jek ci ja ma me dij skih ovi sni ka i ovi sni ca
ko je ne ma ju ni ka kve ve ze sa re al no šću, kao i da je nji ho va ve ra u su per i or nost me dij skog
na spram oso be nog iden ti te ta ap surd na. Ta ko đe je po treb no na po me nu ti da je žr tva ko ju
mo ra ju da pod ne su ka ko bi do šli do po me nu tih po zi ci ja po ne kad pre ve li ka, te da je go to vo
ne ve ro vat no na šta su sve po ne kad sprem ni ra di re a li za ci je kraj nje tri vi jal nih ci lje va. Ali, to
je ne što što po me nu te in di vi due ne že le da pri zna ju ni se bi ni dru gi ma.
ZA KLJU ČAK
Za raz li ku od ve ći ne mainstream me di ja ko ji se ba ve pro duk ci ja ma stvar no sti ko je goto
vo i da ne ma ju ni ka kvih do dir nih ta ča ka sa istin skom stvar no šću, po je di ni me di ji još
uvek na sto je da ono što je stvar no pred sta ve ona kvim ka kvo ono za i sta i je ste. U tom smislu
je mo gu će go vo ri ti o dva ti pa ta ko zva ne me dij ske stvar no sti, od no sno, s jed ne stra ne,
o me dij ski is kon stru i sa noj i, s dru ge stra ne, me dij ski pre zen to va noj stvar no sti. Za raz li ku
od pr ve, ko ja ne ret ko ne ma ni naj ma nje slič no sti sa istin skom re al no šću, dru ga na sto ji da
od re đe ni seg ment čo ve ko ve stvar no sti, iako vi đen iz per spek ti ve me di ja, pred sta vi u što
auten tič ni jem ob li ku. Upr kos to me, uti sak ko ji se sti če je ste da su in di vi due kao re ci pi jen ti/
re ci pi jent ki nje me dij skih po ru ka sve vi še „ovi sne” o oni ma me di ji ma ko ji sta vlja ju ak ce nat
na spek ta ku lar ne pro jek ci je kva zi stvar no sti. Me đu tim, bez ob zi ra na to što bi se upo znava
nje in di vi dua sa fa bri ko va nom stvar no šću u iz ve snom smi slu mo glo ozna či ti čak i kao
po zi tiv no, jer se za hva lju ju ći nje mu one su sre ću sa ne čim što ni je svoj stve no za stvar nost u
ko joj ži ve, ne ga tiv ne po sle di ce me dij skih kon struk ci ja stvar no sti znat no su broj ni je. Na i me,
me dij sko kre i ra nje stvar no sti pra će no je i pro mo vi sa njem spe ci fič nog po gle da na svet ko ji
je ta ko đe me dij ska kon struk ci ja, a sve to s na me rom da ga in di vi due pri hva te i usvo je. Za to
me di ji ni ka da ne de lu ju na sa mo stal ne i (sa mo)sve sne po je din ce i po je din ke, ne go is klju čivo
na in di vi due tran sfor mi sa ne u ma su.
Na taj na čin, svi ko ji či ne ma su me dij skih kon zu me na ta i kon zu ment ki nja na la ze se u
po ten ci jal noj opa sno sti da za u vek iz gu be i se bi svoj stve ne iden ti te te, jer se sa usva ja njem
me dij skog po gle da na svet od ri ču sve ga onog što je svoj stve no sva kom od njih po na o sob.
Za pra vo, po red to ga što di rekt no de lu ju na ma su svo jih re ci pi je na ta, me di ji ma je svoj stve no
i pro du že no dej stvo za hva lju ju ći ko jem in di vi due, i na kon što su is tu pi le iz po me nu te ma se,
za dr ža va ju ne ke od nje nih op štih ka rak te ri sti ka. Dru gim re či ma, ono što je ka rak te ri stič no
192

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
za ma su in di vi dua usled pro du že nog me dij skog dej stva po sta je ka rak te ri stič no i za sa mu
in di vi duu, te se če sto de ša va da iden ti tet ma se po sta ne iden ti tet sa me in di vi due, od no sno
da ga ona pri hva ti kao svo ju vla sti tu oso be nost. A ono što iz to ga ne mi nov no pro iz la zi je ste
iš če za va nje sve ga što je lič no i in di vi du al no, od no sno za me nji va nje sve ga što je ori gi nal no
za nje go ve ble de „ko pi je”, „re pli ke”, „klo no ve” u ko ji ma ne ma ni čeg oso be nog.
In di vi due „svo ju” no vo ste če nu oso be nost, to jest iden ti tet ko ji im je na met nut od strane
me di ja, do ži vlja va ju kao ne što što im istin ski pri pa da, te usled to ga ni su u sta nju da uvi de
ko li ko pu tem me di ja for si ra na sli ka stvar no sti mo že za pra vo da pro iz ve de mno go vi še šte te
ne go ko ri sti. Na i me, na po čet ku XXI ve ka za čo ve ka je ka rak te ri stič no da je kao kre a tor
me di ja do pu stio da ti isti me di ji kre i ra ju ka ko nje go vu stvar nost ta ko i nje go ve pred sta ve o
se bi i sve tu u ko jem eg zi sti ra. No, da li zbog to ga od go vor nost tre ba da sno si čo vek, me di ji,
ili mo žda i čo vek i me di ji, ni je od pre sud nog zna ča ja, jer je mno go va žni je da se pre du zmu
neo p hod ni ko ra ci ka ko bi se ak tu el ni me dij ski mainstream de kon ta mi ni rao, od no sno ka ko
bi se sve one me dij ske po ru ke ko je do pri no se po pu la ri za ci ji sve ga onog što je la žno i is prazno,
ako ne is ko re ni le, on da ba rem sve le na mi ni mum.
LI TE RA TU RA
1. Ador no T., Hork haj mer M., Sociološke studije, Za greb: Škol ska knji ga, 1980.
----. Žar gon auten tič no sti, Be o grad: No lit, 1978.
2. Bo dri jar, Ž., Simulakrumi i simulacija, No vi Sad: Sve to vi, 1991.
3. Bur di je, P., Narcisovo ogledalo, Be o grad: Clio, 2000.
4. Đor đe vić, T., Te o ri ja in for ma ci ja. Te o ri ja ma sov nih ko mu ni ka ci ja, Lju blja na: Par ti zan ska knji ga, 1979.
5. Fi dler, R., Mediamorphosis, Be o grad: Clio, 2004.
6. Frojd, S., Psi ho lo gi ja ma se i ana li za ega, Be o grad: Fe don, 2006.
7. Ga da mer, H. G., „Kla sič na i fi lo zof ska her me ne u ti ka”, u: Theoria, vol. 40, br. 4, 1997.
----. Um u do ba na u ke, Be o grad: Pla to, 2000.
8. Gron den, Ž., Uvod u fi lo zof sku her me ne u ti ku, No vi Sad: Aka dem ska knji ga, 2010.
9. Haj de ger, M., „Bi tak-u-sve tu kao sa bi tak i sa mo bi tak. Ono ,Se’”, u: Bi tak i vre me, Be o grad: Slu žbe ni
gla snik, 2007.
10. Lo ri mer, R., Masovne komunikacije, Be o grad: Clio, 1998.
11. Mi le tić, M., Resetovanje stvarnosti, No vi Sad: Pro to col, 2008.
12. Stoj ko vić, B., Iden ti tet i ko mu ni ka ci ja, Be o grad: Fa kul tet po li tič kih na u ka u Be o gra du, 2002.
13. To mić, Z., Ko mu ni ka ci ja i jav nost, Be o grad: Či go ja štam pa, 2004.
----. Komunikologija, Be o grad: Či go ja štam pa, 2003.
14. Vuk sa no vić, D., Fi lo zo fi ja me di ja: on to lo gi ja, este ti ka, kri ti ka, Be o grad: Či go ja štam pa, 2007.
193

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
The Fa bri ca tion of Iden tity
thro ugh the Lan gu a ge of Mass Me dia
SUM MARY: In the fol lo wing ar tic le, the aut hor exa mi nes whet her it is pos si ble
to con si der the pro gress of lan gu a ge and the de ve lop ment of the com mu nica
tion as two pa ral lel pro ces ses, as it is evi dent that a sig ni fi cant com po nent
of com mu ni ca tion has been put asi de due to mass me dia. The re fo re, in or der
to de ter mi ne whet her or not it is ju sti fi a ble to talk abo ut the de gra da tion of
me dia lan gu a ge and com mu ni ca tion, the aut hor in her work, re flects on the
ne ga ti ve ef fects of me dia and its in flu en ce on con tem po rary so ci ety. Spe cial
at ten tion is gi ven to the analysis of re a lity and iden ti ti es that are pro du ced
by mass me dia, and al so to the analysis of ways in which in di vi du als are rela
ted to them.
KEY WORDS: mass me dia, lan gu a ge of mass me dia, mass com mu ni ca tion, re a­
lity pro du ced by mass me dia, iden ti ti es fa bri ca ted by mass me dia.
andrearatkovic08@gmail.com
194

195
fotografija: Nikola Mrdalj

fotografija: Nikola Mrdalj
196

197
fotografija: Nikola Mrdalj

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
UDC 791.622(497.11)(091)
Dušica Dragin
Akademija umetnosti, Novi Sad
Katedra za audio-vizuelne medije
Univerzitet u Novom Sadu, Srbija
Država i film: uloga države
u razvoju kinematografije –
Srbija i arapske zemlje
SAŽETAK: Savremene prakse upravljanja u oblasti kinematografije 1 umnogome
zavise od kulturne politike i instrumenata koje država koristi ili ne koristi.
Oblast kinematografije karakteriše veoma složen proizvodni proces, koji
čine tri osnovne delatnosti: produkcija, distribucija i prikazivanje filmova,
ali i mnogo drugih srodnih delatnosti. Uzimajući u obzir kompleksnost
kinematografije, kao i ekonomski aspekt, država ima veoma težak zadatak
da finansira, reguliše, održi i unapredi ovu kulturnu delatnost. Prvi deo
rada daje uvid u razvoj srpske kinematografije, analizirajući ulogu države
u tom razvoju, kao i sposobnost menadžmenta da se prilagodi i opstane
u atmosferi određene kulturne politike. Posebno su analizirani aktuelno
stanje i problemi. Drugi deo rada prikazuje položaj i odnos države prema
kinematografiji u sledećim arapskim zemljama: Alžiru, Egiptu, Jordanu,
Libanu, Maroku, Palestini, Siriji i Tunisu. 2 Iako Srbija teži usklađivanju
kulturne politike sa Evropom i „zapadnim” svetom, iskustva arapskog sveta
mogu biti od neprocenjive ko ri sti.
KLJUČ NE RE ČI: ki ne ma to gra fi ja, dr ža va, kul tur na po li ti ka, me nadž ment, instru
men ti kul tur ne po li ti ke.
1 U ra du se po red ter mi na ki ne ma to gra fi ja ko ri sti i ter min film ska in du stri ja.
2 Ovaj deo ra da pi san je pre ma po da ci ma pu bli ka ci je Cul tu ral Po li ci es in Al ge ria, Egypt, Jor dan, Le ba non,
Mo roc co, Pa le sti ne, Syria and Tu ni sia, An In tro duc tion, ко ја је na sta la kao re zul tat kon fe ren ci je: “The 1st
Con fe ren ce on Cul tu ral Po li ci es in the Arab Re gion” (Be i rut, 7–8 Ju ne 2010).
198

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
UvOD NA raz MA TRA NJA
Film je nastao kao niz tehničko-tehnoloških pronalazaka, prolazeći faze od vašarske
atrakcije i zabave, do priznate sedme umetnosti. Zbog inovativne nadogradnje tih pronalazaka,
od kinematografa, preko filmske trake, do današnjih savremenih digitalnih kamera,
i razvoja svih delatnosti, filmsku industriju možemo smatrati najznačajnijom preduzetničkom
inicijativom u oblasti kulture. Tretirana kao privredna grana, kinematografija se u
početku razvijala u zavisnosti od tržišnih uslova, da bi kasnije u mnogim zemljama država
preuzela na sebe obaveze razvoja ove delatnosti. Od rođenja filma pa do danas, razvilo se
mnoštvo modela razvojne politike u oblasti kinematografije. Najveća razlika u modelima
može se predstaviti kroz američki i evropski model. U skladu sa liberalnim modelom kulturne
politike, čija je osnovna karakteristika nemešanje države u oblast kulture i umetnosti
(Đukić 2010: 109), američki film je prepušten tržištu, tako da država ne finansira direktno
proizvodnju filmova već pospešuje produkciju stvaranjem uslova za investicije privatnog
kapitala u filmsku produkciju, distribuciju i prikazivanje.
Kada je Evropa u pitanju, ne postoji jedinstven „evropski model kulturne politike”. Odnos
prema kulturi, a tako i prema kinematografiji, drugačiji je od države do države, i to su
različiti modaliteti državnog i paradržavnog 3 modela kulturne politike. Osnovna karakteristika
državnog modela je preuzimanje odgovornosti od strane države za upravljanje kulturnim
razvojem. Preuzeta odgovornost države prema kulturi jeste kulturna politika, odnosno javna
praktična politika, koja predstavlja skup upravljačkih mera i aktivnosti kojima nosioci javne
praktične politike – na osnovu političkog, pravnog i finansijskog autoriteta dobijenog na demokratskim
izborima – upravljaju kulturnim životom i kulturnim razvojem na određenoj
teritoriji (Đukić 2010: 63). U praktičnom smislu, u odnosu prema kinematografiji, to podrazumeva
da su nacionalni kreatori kulturnih politika odgovorni za uspostavljanje politika koje
obuhvataju ne samo proizvodnju već sve aspekte lanca filmskih vrednosti (razvoj, produkcija,
distribucija i marketing, projekcija, usavršavanje, pristup publici i filmskoj baštini itd.) i uključuje
ne samo finansijsku podršku nego i legislativu, istraživanje i prikupljanje podataka.
U kreiranju kulturne politike u arapskim zemljama najjači uticaj imaju politička i ideološka
opredeljenja i nacionalni identitet, tako da u Alžiru, Egiptu, Jordanu, Libanu, Maroku,
Palestini, Siriji i Tunisu državni organi imaju odlučujuću ulogu u domenu kulture. Modeli kulturnih
politika razlikuju se od države do države, i kreću se od centralizovanih modela zasnovanih
na dominaciji Ministarstva kulture (Alžir i Egipat) do pokroviteljskog modela (Jordan).
U nekim je zemljama veoma teško odrediti model kulturne politike, kao na primer u Libanu
ili Palestini, jer odsustvo jasne integrisane vizije i sistematizacije otežava definisanje kulturnog
modela. Po pitanju kinematografije, odnos države prema toj oblasti se takođe veoma razlikuje.
Na pri mer, u Egip tu i Jor da nu dr ža va ve o ma mno go ula že u raz voj fil ma, dok je u Li ba nu
3 Ovaj mo del pod ra zu me va da je Vla da pre ne la svo ju od go vor nost u do me nu kul tu re na struč no te lo
(Umet nič ki sa vet, Sa vet za kul tu ru i sl.) ko je ona ime nu je, ali ko jim di rekt no ne upra vlja i ko je ima pot punu
auto no mi ju od lu či va nja u pe ri o du za ko ji je ime no va no (Đu kić 2010: 104).
199

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
filmska produkcija gotovo nevidljiva zbog odsustva podrške državnih institucija i fondova kao
i odsustva odgovarajućeg pravnog okvira kojim bi se zaštitio sektor kinematografije.
Kulturna politika vodi se određenim sredstvima, odnosno instrumentima. Instrumenti
kulturne politike dele se prema prirodi svog delovanja na ekonomske, političko-pravne,
organizacione i vrednosno-idejne, a prema smeru svog delovanja na podsticajne (stimulativne)
i suzbijajuće (represivne) (Dragićević Šešić i Stojković 2007: 47). Instrumenti
kulturne politike su čvrsto i suštinski povezani u celinu, tako da je, recimo, bez upotrebe
organizacionih instrumenata nemoguće jedan idejni koncept implementirati u praksi, pošto
i primena drugih instrumenata (ekonomski, pravno-politički) mora biti utemeljena na
planiranju i praktičnoj implementaciji plana (Đukić 2010: 121). Kulturna politika morala
bi pre svega biti vođena organizacionim instrumentima, jer oni omogućuju precizno planiranje.
Strateško planiranje je osnovni instrument kulturne politike. Bez njega je razvoj
stihijski i bez cilja. Strateški plan sadrži idejni koncept kulturne politike (viziju, svrhu, ciljeve,
prioritete i strategije kulturne politike), kao i plan potrebnih aktivnosti i finansijskih
sred sta va ko ji ma će plan bi ti ostva ren (Đu kić 2010: 121).
ULO GA DR ŽA ve u raz vO JU SRP SKE KI NE MA TO GRA FI JE
Istorija odnosa Srbije 4 i fil ma za po či nje kra jem 1916. go di ne, ka da je dr ža va pr vi put intervenisala
u ovoj oblasti. Tada je pri Vrhovnoj komandi Srpske vojske osnovana Filmska sekcija,
što dovodi do produkcije velikog broja dokumentarnih filmova. Godine 1931. donesen
je Za kon o uređenju prometa filmova, prvi zakon koji je uređivao oblast kinematografije, i
posebno je bio povoljan za filmske proizvođače. Zahvaljujući ovom zakonu i odredbi po kojoj
bioskopi moraju da na repertoaru imaju 15% domaćih filmova, dolazi do naglog porasta domaće
proizvodnje, otvaranja novih privatnih filmskih preduzeća, kao i stvaranja institucija u
oblasti filmske delatnosti. Osnovana je Državna filmska centrala, koja uspostavlja evidenciju
u proizvodnji i distribuciji, izdaje Filmski almanah, godišnjak o filmskim delatnostima u zemlji,
pokušavajući tako da nađe način za stimulisanje domaćeg filma. Da bi se ispunila kvota
od 15%, a u nedostatku dovoljne količine novih, u bioskopima su se prikazivali stari domaći
filmovi, što je smanjilo posetu i dovelo do nezadovoljstva kako vlasnika bioskopa, tako i stranih
distributera, te je 1933. ukinuta odredba o obaveznoj zastupljenosti domaćih filmova.
Tih godina u državi je registrovano preko 350 bioskopa, od toga u Srbiji 53 (Ranković 1998).
Tokom Drugog svetskog rata, pri Glavnom štabu Narodnooslobodilačke vojske Srbije
osnovana je Filmska sekcija. Ona je imala zadatak da osposobi postojeće bioskope i organizuje
kulturni život uz prikazivanje odabranih filmova. U vreme rata u Srbiji radilo je 128
bioskopa. Iste godine, u novembru, osnovano je i Državno filmsko preduzeće. Tokom 1945.
godine organizacija jugoslovenske kinematografije prelazi s vojne na civilnu, te se ukidaju
i Filmska sekcija i Državno filmsko preduzeće, ali je osnovano Filmsko preduzeće Federativne
Narodne Republike Jugoslavije (FNRJ) sa državnim osnivačkim kapitalom u iznosu
4 Ta da Kra lje vi na Sr bi ja.
200

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
od milion dinara. Godinu dana kasnije, ukida se i Filmsko preduzeće, a osniva se Komitet
za kinematografiju Vlade FNRJ, čime je kinematografija, prvi put na ovim prostorima, uživala
status delatnosti od posebnog društvenog značaja i potpunu finansijsku pomoć države
(Ranković 1998: 79). Do 1945. veći deo proizvedenih filmova bio je dokumentarnog i propagand
nog ti pa, ali se ubr zo na film po če lo gle da ti kao na umet nost (1945. osno va no je film sko
preduzeće Avala film). Nakon pet godina, u sklopu celokupne reorganizacije države, 5 Vlada
FNRJ ukida Komitet za kinematografiju, što dovodi, između ostalog, i do promene u sistemu
finansiranja filmova; umesto budžeta, osniva se Savezni fond za kinematografiju, u koji se slivaju
sredstva iz prihoda od bioskopskih ulaznica. Osnivaju se još dva specijalizovana filmska
preduzeća na saveznom nivou, Zastava film i Filmske novosti. Godine 1949. osniva se nacionalni
filmski arhiv pod nazivom Centralna jugoslovenska kinoteka, da bi 1952. godine naziv
bio promenjen u Jugoslovenska kinoteka, koji se koristi i danas. U tom periodu donesen je
Osnovni zakon o filmu (1956), kojim je definitivno regulisana celokupna delatnost kinematografije
na prostoru tadašnje Jugoslavije. Čitav ovaj period karakteriše prenaglašen koncept
centralnog planiranja, finansiranja i upravljanja kinematografijom od strane države, što se
oslikava i na primeru distribucije – posle Drugog svetskog rata uvoz i distribucija stranog
filma centralizuju se preko jednog preduzeća – Jugoslavija filma.
Proces decentralizacije jugoslovenske filmske industrije započinje ukidanjem Saveznog
fonda 1962. godine, i prelaskom na finansiranje preko republičkih, a nešto kasnije i preko
pokrajinskih fondova. Izvor sredstava ovih fondova bili su posebni porezi na bioskopske ulaznice.
U Novom Sadu osnovano je filmsko preduzeće Neoplanta film (1966). Srpska kinematografija
zadržala je udeo od preko 50% od ukupne jugoslovenske filmske produkcije. U to
vreme, pojavom televizije, dolazi do opadanja broja bioskopskih gledalaca, što je bio slučaj i u
osta lim de lo vi ma sve ta. Sve do 1967. broj bi o sko pa se po ve ća vao, te ih je te go di ne bi lo 1765
u ce loj SFRJ, ali se od te go di ne nji hov broj sma nju je. No vi Za kon o kinematografiji donesen
je 1982. godine. Njime je, kao i Zakonom o samostalnom obavljanju umetničke i druge delatnosti
u kulturi, omogućeno organizovanje trajnih radnih zajednica za proizvodnju filmova.
Period od 1962. do 1991. godine predstavlja najznačajniji period srpskog filma i neprekidni
uspon filma u Srbiji. Tokom tog perioda u Srbiji je snimljeno preko 300 igranih filmova.
Ostvarenja domaće kinematografije postala su sastavni deo nacionalne kulture, domaći film
je osvojio gledaoce, a mnoga ostvarenja su reprezentovala našu zemlju na filmskim festivalima
širom sveta. Jedan od značajnih razloga za ulaganje u razvoj kinematografije je i taj što
su tadašnje vlasti razumevale propagandnu i promotivnu snagu filma, što danas nije slučaj.
Pored navedenih zakona i osnivanja sekcija, komiteta, fondova ili preduzeća, država je
uređivala nacionalnu kinematografiju propisima i uredbama o cenzuri. Zakonom o kinematografiji
iz 1982. godine ukinuta je poslednja komisija za pregled filmova.
Raspad Jugoslavije 1991. godine pogubno je uticao na filmsku industriju: smanjen je
broj bi o sko pa za 70%, broj gle da la ca za 80%. Te go di ne do ne sen je Za kon o kinematografiji.
5 Uvo đe nje rad nič kog sa mo u pra vlja nja i de cen tra li za ci ja.
201

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
Jedan od osnovnih ciljeva donošenja tog Zakona bio je da se zakonski uredi video delatnost,
koja je do tada bila piratska i koja je nanosila velike štete kinematografiji u Srbiji. Tih
godina državni interes vezan za kinematografiju značajno je smanjen, međutim, slobodno
se može reći da je produkcija filmova ipak „cvetala” usled prilične ekonomske deregulacije.
Tokom 1990-ih snimljeni su, između ostalih, filmovi koji se ubrajaju u najznačajnija ostvarenja
domaće kinematografije, kao što su Podzemlje, Lepa sela lepo gore, Mi nismo anđeli ili
Ubistvo s predumišljajem. Nakon demokratskih promena 2000. godine, otkazan je sistem
davanja finansijskih sredstava i ponovo uspostavljen sistem budžetskog finansiranja; 2003.
godine uvodi se princip javnih konkursa u određenim oblastima umetničke produkcije,
gde pripada i filmska industrija; 2004. godine osnovan je Filmski centar Srbije (FCS), koji
je dobio ulogu paradržavnog tela za razvoj filmske industrije i dodeljivanje novčanih sredstava
za filmove. Novi Zakon o kinematografiji usvojen je 26. decembra 2011. godine.
AK TU EL NO STA NJE i PRO BLE MI SRP SKE KI NE MA TO GRA FI JE
Poslovanje u okviru kinematografske i video proizvodnje u Srbiji podeljeno je na različite
delatnosti, te je određenim produkcijskim kućama pretežna delatnost produkcija filmova
(dugometražnih, kratkometražnih, animiranih, dokumentarnih ili eksperimentalnih), a
druga preduzeća bave se proizvodnim uslugama za drugu stranu u filmskoj industriji, vizuelnim
filmskim efektima, TV i filmskom produkcijom, dok jedan deo preduzeća sarađuje
uglavnom sa marketinškim agencijama i proizvodi reklame i audio-vizuelne komercijalne
sadržaje. U 2010. godini snimljeno je 32, a u 2011. godini realizovano je ukupno 20 filmova. 6
Postoje dve homogene radne grupe u okviru filmske industrije, i one imaju različite tipove
vlasništva: privatno vlasništvo je uglavnom prisutno u produkciji i distribuciji, dok su
bioskopi uglavnom u državnom vlasništvu. Od ukupnog broja bioskopa, oko 85% pripada
državi, a samo 15% je privatno. U filmskoj industriji značajan proces privatizacije odvija se
od 2004. godine, a jedna od najvrednijih privatizacija je kupovina Beograd filma za 8,8 miliona
evra, 2007. godine. Do sada je ponuđeno 12 filmskih kompanija, na tenderu ili preko
auk ci je. Osam od dva na est je pro da to za ukup no 10,8 mi li o na evra (Mi kić i Ri ka lo 2011).
Više od 85% bioskopa radi kao deo drugih organizacija i institucija (obično u okviru
lokalnih kulturnih centara), a samo 15% od njih su samostalna pravna tela, čija je primarna
aktivnost prikazivanje filmova (oko 29 bioskopa). Mreža bioskopa 2009. godine sastojala se
od 117 bioskopskih sala, sa kapacitetom od 46.359 mesta; 2010. godine od 126 bioskopskih
sala i kapacitetom od 51.580 mesta. U 2010. godini, broj bioskopskih predstava povećan je za
22,2% u odnosu na prethodnu godinu. U strukturi bioskopskih predstava, učešće domaćih
fil mo va u od no su na stra ne sma nje no je za 31%. 7
6 Dugometražni igrani, dokumentarni i animirani filmovi, uključujući i manjinske koprodukcije. Preuzeto
sa saj ta FCS.
7 Po da ci pre u ze ti iz Sta ti stič kog go di šnja ka Re pu bli ke Sr bi je.
202

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
Domaćoj filmskoj industriji veoma je teško da finansijski pokrije osnovnu reprodukciju.
Za to postoji nekoliko razloga: tržište je ograničeno, potrošačke mogućnosti su niske i,
iznad svega, publika nema redovnu naviku da ide u bioskop zbog visokog nivoa ulične prodaje
piratskih izdanja, interneta i mnogo drugih razloga. Zbog toga, od prihoda koji ostvare
prikazivanjem u bioskopima najgledaniji domaći filmovi mogu da pokriju samo oko 10%
troškova filmske produkcije.
Kada je reč o aktuelnom odnosu države prema filmskoj industriji, može se konstatovati
nedostatak političkog interesa koji predstavlja razlog mnogih propuštenih prilika za regulisanje
i razvoj ove oblasti. Najbolji pokazatelj je dugogodišnja neadekvatnost zakonske regulative.
Novi Zakon o kinematografiji, koji je započet 2004. godine, dat je početkom 2010.
godine na javnu raspravu, ali je Zakon usvojen tek u decembru 2011. godine. Najznačajnija
promena u ovom Zakonu tiče se diverzifikacije javnih sredstava, u cilju finansiranja kinematografije,
što bi značajno olakšalo produkciju filmova. Zakon predviđa da se za kinematografiju
izdvaja 20% sredstava koja naplaćuje Republička radiodifuzna agencija (RRA), 10%
sredstava koja naplaćuje Republička agencija za elektronske komunikacije (RATEL), kao i
1,5% sredstava od ukupno ostvarene mesečne pretplate Radio televizije Srbije (RTS). Neophodno
je pomenuti da su na ovakav predlog Zakona reakcije RRA, RATEL-a, ali i Asocijacije
nezavisnih elektronskih medija (ANEM), bile izuzetno negativne, pa se u medijima mogla
čuti i najava tužbe Ministarstvu kulture od strane RATEL-a. Praksa pokazuje da donošenje
zakona u Srbiji ne znači i doslednu primenu istih, tako da je neophodna izvesna vremenska
distanca koja će pokazati da li će novodoneseni Zakon zaista u predviđenoj meri pomoći
razvoj kinematografije. Što se tiče krovne filmske institucije u Srbiji, do danas su ovlašćenja
FCS nekoliko puta menjana i čak vraćena Ministarstvu, tako da je nejasno koja je zapravo
uloga te institucije. 8 Osnovna pitanja su: da li država želi da delegira odgovornost za strateško
planiranje i finansiranje razvoja kinematografije FCS ili ne, kao i koji je razlog za takvu
neodlučnost? U Srbiji još uvek nije izrađena Strategija kulturnog razvoja i, shodno tome,
nameće se pitanje da li je donošenje Zakona o kinematografiji dobro rešenje bez, prethodno,
jasno definisanih nacionalnih prioriteta u oblasti kulturnog razvoja, posebno zbog toga
što donošenje zakona ne može da reši ključna pitanja kulturne politike bez primene ostalih
instrumenata. Ministarstvo kulture po svemu sudeći vodi stihijsku politiku razvoja kinematografije,
koristeći samo osnovni instrument kulturne politike – finansiranje, očito bez prethodno
razrađenog finansijskog plana, jer se iznos sredstava kao i broj filmova poslednjih
godina menjao. U 2010. godini izdvojeno je 128 miliona dinara i finansirano je 5 filmova,
različitim iznosima (21–34 miliona), dok je 2011. godine izdvojeno 150 miliona dinara i finan
si ra no je 10 fil mo va (5 fil mo va sa po 20 mi li o na i 5 fil mo va sa po 10 mi li o na). 9
8 Va žno je po me nu ti da su dva pred sed ni ka uprav nog od bo ra FCS (Emir Ku stu ri ca i Pre drag Ma noj lo vić)
pod ne la ostav ke u po sled nje 3 go di ne, sa obra zlo že njem da FCS ne ma ni ka kvu sna gu. No vi pred sed nik
UO FCS je re di telj Dar ko Ba jić.
9 Iz vor: sajt FCS.
203

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
ARAP SKE DR ŽA ve i film
Iz u zet no ne sta bil ne po li tič ke pri li ke u arap skim ze mlja ma, ka ko u no voj ta ko i u stari
joj isto ri ji, ne osta vlja ju pre vi še pro sto ra za pro mi šlja nje o kul tur noj po li ti ci ili o kul tu ri
uop šte. Me đu tim, kul tur na sce na u ovom re gi o nu je ve o ma di na mič na i mo že se po smatra
ti kroz br zu eks pan zi ju sa vre me nog umet nič kog tr ži šta, kao i kroz ras tu ći in te res među
na rod nih umet nič kih struč nja ka, ali naj vi še kroz raz voj ne za vi snog kul tur nog sek to ra.
Po sto ja nje kul tur ne sce ne i kul tur no-umet nič kog stva ra la štva pod ra zu me va i od re đe nu
kul tur nu po li ti ku, u ko joj u arap skom sve tu dr žav ni or ga ni ima ju od lu ču ju ću ulo gu, ali izve
stan uti caj ima ju i dru gi ak te ri, kao što su uni ver zi te ti, ci vil no dru štvo, ver ske i dru ge zajed
ni ce. U kre i ra nju kul tur ne po li ti ke, ko ja se sva ka ko od no si i na oblast ki ne ma to gra fi je,
naj zna čaj ni ji uti caj ima ju pre sve ga po li tič ka i ide o lo ška opre de lje nja, na ci o nal ni iden ti tet,
ge o graf ski po lo žaj i bli zi na su sed nih ze ma lja kao i po zi ci ja et nič kih i ver skih ma nji na.
Kul tur ne po li ti ke arap skog sve ta mo gu se oka rak te ri sa ti sle de ćim op štim oso bi na ma:
−−
ima ju ten den ci ju da osta nu sa mo u do me nu te o ri je i da ne po sta nu in te gri sa ni plano
vi u prak si;
−−
−−
osta ju ome đe ne zva nič no od re đe nim prav cem raz vo ja, ne bi va ju pre ve de ne u set formal
no usvo je nih pra vi la, za ko na i pla no va na pra vlje nih ra di re a li za ci je du go roč nih
pro me na i raz vo ja;
sta vlja ju kul tu ru u slu žbu po li ti ke (či me na sta ju ter mi ni po put „arap ska na ci o nalna
kul tu ra”, „kul tu ra na ci o nal nog iden ti te ta”, „kul tu ra islam skog iden ti te ta”, „kul tu ra
ot po ra”, „kul tu ra vla da ju će par ti je” ili „cen tra li zo va na zva nič na kul tu ra”), pre ne go
po li ti ku u slu žbu kul tu re.
AL ŽIR
Od sti ca nja ne za vi sno sti 1962. go di ne, kul tur na po li ti ka u Al ži ru for mu li sa na je u
skla du sa cen tra li zo va nim mo de lom za sno va nim na do mi na ci ji Mi ni star stva kul tu re ko je,
kroz svo je ogrom ne fi nan sij ske re sur se, kon tro li še ve ći nu kul tur nih i umet nič kih ak tiv nosti
u ze mlji. Upr kos ogrom nom po ve ća nju bu dže ta u po sled njih de se tak go di na, kul tur na
in fra struk tu ra je i da lje si ro ma šna i ni je re gu li sa na ade kvat nim za kon skim pro pi si ma.
Al žir ska ki ne ma to gra fi ja do ži vlja va stra ho vit uda rac po lo vi nom 1980-ih go di na XX
ve ka, pre ra spo de lom od go vor no sti u obla sti fil ma i vi deo-teh ni ke. Ta da su za tvo re ne tri
ključ ne jav ne in sti tu ci je – Al žir ski cen tar film ske in du stri je, Na ci o nal ni in sti tut za audio
i vi deo pro duk ci ju i Na ci o nal na agen ci ja za do ku men tar ne fil mo ve. Ova kva kul tur na poli
ti ka do ve la je do pro pa da nja film skih ka pa ci te ta i pa da gle da no sti fil mo va. Bi o sko pi,
ko jih pre ma po da ci ma Mi ni star stva za kul tu ru u Al ži ru ima 325, ima ju sta tus po lu ko merci
jal nih, ali dr ža va či ni na po re da ih vra ti pod svo ju kon tro lu, pa zbog to ga in ve sti ra u izgrad
nju no vih bi o sko pa. Sek tor di stri bu ci je po de ljen je iz me đu pet ve li kih di stri bu ter skih
pred u ze ća: MD Si ne, Sir ta film, Ta si li film, So ra pro dakšn i Ki no Maks (MD Ciné, Cir ta
Film, Tas si li Film, So ra Pro duc tion i Ki no Max). Za in sti tu ci je u obla sti ki ne ma to gra fi je iz
204

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
bu dže ta se iz dva ja 0,93% sred sta va, dok se za bi o sko pe, ali i sve osta le kul tur ne do ga đa je, 10
iz dva ja čak 32,99%. Sta vlja nje kul tur nih in du stri ja u sre di šte no ve kul tur ne stra te gi je, čemu
pri pa da i ki ne ma to gra fi ja, je dan je od pri o ri te ta kul tur ne po li ti ke Al ži ra.
EGI PAT
Model kulturne politike Egipta je, primarno, administrativno državno kontrolisani centralistički
model, koji ima poreklo u socijalističkom ekonomskom sistemu iz 1960-ih. Do
sredine 1970-ih ekonomski sistem se promenio ka liberalizaciji tržišta. Kao rezultat toga,
javna novčana sredstva za bioskope, pozorišta i popularnu kulturu su se smanjila. Ministarstvo
kulture nadležno je za oblikovanje i sprovođenje kulturne politike i kulturnih aktivnosti.
Budžet Ministarstva kulture je nizak u odnosu na budžet ostalih ministarstava. Jedan od
razloga je što se u neoliberalnoj viziji Vlade kultura smatra robom. U egipatskoj kulturnoj
politici postoji ogroman procep između zvanične politike i svakodnevne kulturne prakse.
Egi pat ska film ska in du stri ja jed na je od naj sta ri jih u sve tu, naj zna čaj ni ja i naj za stuplje
ni ja me đu arap skim ze mlja ma. Svoj vr hu nac do ži vlja va 1950-ih go di na XX ve ka, ali
do la zak Na se ra na vlast i okre ta nje so ci ja li zmu do vo de do pre u zi ma nja pot pu ne kon tro le
nad film skom in du stri jom od stra ne re ži ma i do nje ne na ci o na li za ci je. Iako i da lje naj ve ća
u arap skom sve tu, egi pat ska film ska in du stri ja još uvek se ni je opo ra vi la. Da nas je egi patska
film ska in du stri ja pod cen zu rom ve ćeg bro ja slu žbi; 1994. go di ne do ne ta je fa tva (verski
za kon) ko ja se od no si la na islam ska pi ta nja ve za na za „za šti tu jav nog re da, mo ra la i
vi ših in te re sa dr ža ve”; 2002. go di ne mi ni star pra vo su đa od lu čio je da zva nič ni ke Islam ske
aka de mi je za is tra ži va nja ovla sti da do no se od lu ke po pi ta nji ma cen zu re. Po red to ga, Egipat
ska cen zor ska ko mi si ja ovla šće na je da iz da je do zvo le za film ska sce na ri ja i sce na ri ja
se ri ja. To kom po sled njih ne ko li ko go di na, ova in du stri ja je do ži ve la od re đe no po ve ća nje
u smi slu po tra žnje, što je re zul tat uki da nja in di rekt nih po re za na bi o skop ske kar te. Ta mera
je po ve ća la pro fit pro du ce na ta, di stri bu te ra i sa mih bi o sko pa. To je bio po če tak ši reg
ula ga nja u bi o sko pe, ta ko da se nji hov broj znat no po ve ćao. Ka da je pro duk ci ja u pi ta nju,
u Egip tu po sto je 44 stu di ja, od ko jih vi še od 60% kon tro li še Me dia pro dakšn si ti (Me dia
Pro duc tion City). Stra nih di stri bu te ra ne ma u Egip tu, a sa te lit ski ka na li su pre u ze li nji hovu
ulo gu. Fil mo vi se i pre pri ka zi va nja u bi o sko pi ma pro da ju sa te lit skim ka na li ma, po goto
vo en krip to va ni fil mo vi, za vi še mi li on ske iz no se u fun ta ma. Ovo zna či za ga ran to va ni
pro fit pro du cen ti ma ko ji pri ma ju sa mo 50% bi o skop skog pro fi ta. Pro duk ci ju, do ma ću i
ino stra nu di stri bu ci ju, ogla ša va nje, kao i bi o skop sko pri ka zi va nje u Egip tu ka rak te ri še i
ver ti kal ni mo no pol. Sa vez ne ko li ko kom pa ni ja je naj zna čaj ni ja mo no po li stič ka aso ci ja ci ja
u ovoj obla sti. Za jed nič ki pri hod ovih kom pa ni ja 2005. go di ne iz no sio je 139 mi li o na egipat
skih fun ti, ili čak 80% ude la u pri ho di ma ostva re nim to kom te go di ne.
10 U ta be li ko ja pri ka zu je iz dva ja nja fi nan sij skih sred sta va za 2009. go di nu, bi o skop i kul tur ni do ga đa ji
pod ra zu me va ju istu stav ku.
205

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
JOR DAN
Na nacionalnom nivou Ministarstvo kulture je odgovorno za izradu i sprovođenje kulturne
politike u skladu sa politikom Kraljevine i nacionalnim interesima. Model kulturne
politike u Jordanu može se smatrati najjasnijim modelom u svim arapskim kraljevstvima i
emiratima – a to je mecenat, ili model pokroviteljstva. 11 Kraljevska porodica je preuzela direktnu
ulogu u podsticanju i uspostavljanju kulturnih institucija.
Jordan čini velike napore za revitalizaciju kinematografije. Kako bi doveli do razvoja
svetski konkurentne filmske industrije u Jordanu, 2003. godine osnovana je Kraljevska
filmska komisija (The Royal Film Commission). RFC je finansijski i administrativno autonomna
organizacija jordanske vlade. Odobrena je zakonom, nalazi se u okviru Ministarstva
kul tu re i vo đe na je od stra ne uprav nog od bo ra na či jem je če lu princ Ali bin Al-Hu sein (Ali
bin Al-Hussein). Vizija RFC je izgradnja vrhunske filmske industrije svetske klase, u kojoj
svi ljudi na Bliskom istoku mogu slobodno da snimaju filmove zajedno sa najtalentovanijim
umetnicima sveta. RFC radi na osnaživanju kapaciteta u audio-vizuelnoj i multimedijalnoj
industriji, na primer kroz Razvojni program za produkciju filma. Ovaj program nudi obuku
za početnike i one koji imaju početne nivoe znanja. RFC pozajmljuje opremu za snimanje,
obezbeđuje stažiranje i pruža mogućnost umrežavanja sa drugim producentima, učestvuje
na festivalima i ima kontakte sa produkcijskim kompanijama. RFC je takođe odgovoran za
reklamiranje Jordana kao mesta za snimanje filmova, za davanje dozvola za snimanje filmova
i do no še nje opre me u ze mlju. RFC osni va i dru ga te la, kao što je la bo ra to ri ja za pi sa nje
i razvoj scenarija Ravi (Rawi), 2005. godine; 2009. godine otvara se Filmska kuća, koja ima
za cilj osnaživanje kapaciteta i promovisanje audio-vizuelne kulture. Još jedna od inicijativa
RFC je širenje mreže kino-klubova u Jordanu koji prikazuju filmove i obezbeđuju besplatnu
opremu za snimanje i montažu filmova. Profesionalcima u oblasti kinematografije dozvoljeno
je više slobode nego drugim umetnicima u Jordanu.
LI BAN
Kul tur na po li ti ka u Li ba nu je vr sta for mal nog do go vo ra, za sno va nog na zva nič nim
po gle di ma o iden ti fi ko va nju i na vo đe nju naj va žni jih prin ci pa i pri o ri te ta kul tur nih ak tivno
sti. U od su stvu ja sne, in te gri sa ne vi zi je, ci vil no dru štvo i pri vat ni sek tor či ne kul tur nu
in fra struk tu ru na mar gi na ma po li ti ke, ko ja je da le ko du blja i efi ka sni ja ne go ak tiv no sti
ko je spon zo ri šu po li ti ča ri i nji ho vi pri stu pi, ko je osta ju fol klor ne i u naj bo ljem slu ča ju
sa mo pri vre me ne. Ulo ga Mi ni star stva kul tu re u fi nan si ra nju svog sek to ra je ve o ma mala
– oko 2 mi li o na do la ra. Čak i taj no vac uglav nom od la zi na pla te za po sle nih u kul tu ri.
Li ban ska vla da je osno va la dva fon da iz ko jih se umet nost fi nan si ra: Fond za kul tur ne indu
stri je i ak tiv no sti i Fond za po dr šku an ti kvi te ta i spo me ni ka kul tur nog na sle đa.
Za raz li ku od pe ri o da 1960-ih i 1970-ih, ka da je go di šnje sni ma no pri bli žno 50 fil mova,
da na šnja li ban ska film ska in du stri ja go to vo je ne vi dlji va – go di šnje se re a li zu je naj vi še
11 Pre ma Mi le ni Dra gi će vić Še šić.
206

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
pet fil mo va. Je dan od raz lo ga ovom pa du je od su stvo od go va ra ju ćeg prav nog okvi ra ko jim
bi se za šti tio ovaj sek tor i nje go vi rad ni ci, kao i od su stvo po dr ške dr žav nih in sti tu ci ja i fondo
va, čak iako je mi ni star kul tu re još 2001. go di ne, ka ko bi po dr žao li ban sku pro duk ci ju
fil mo va, od re dio po se ban bu džet. Za kon ne obez be đu je ni ka kve za jed nič ke po vla sti ce, niti
uvo di po seb na pra vi la za or ga ni za ci je ko je pro iz vo de fil mo ve ili nji ma tr gu ju, i dru štva
ko ja su uklju če na u ovu oblast. U ve zi sa fil mo vi ma ne ma za kon ske re gu la ti ve u po gle du
prin ci pa ko ji bi tre ba lo da ru ko vo de pro ce som cen zu ri sa nja, sa iz u zet kom čla na 4 Za ko na
o cen zu ri, ko ji gla si: „Od lu ke ko je su do ne li cen zo ri uzi ma će se u ob zir kod sle de ćih princi
pa: po što va nja jav nog re da, mo ra la i po na ša nja; po što va nja ose ća nja jav no sti i iz be gava
nja pod sti ca nja ra snih i re li gi o znih ose ća nja; oču va nja pre sti ža jav nih auto ri te ta; bor be
pro tiv pro pa gan de ko ja ni je u skla du sa in te re si ma Li ba na.”
MA RO KO
Jedan od prioriteta Nacionalne strategije kulture je saradnja i partnerstvo između Ministarstva
kulture i svih onih koji su zainteresovani za polje kulture u vladinom sektoru, izabranim
većima i organizacijama civilnog društva. Cilj je da se ostvari integrisani nacionalni
kulturni procvat, podigne nivo pružanja kulturnih usluga, poboljšaju uslovi i metode rada,
uspostavi kulturna politika primarno zasnovana na decentralizaciji i regionalizaciji, uspostavi
saradnja sa lokalnim zajednicama. Zato trenutni model kulturne politike može biti opisan
u smislu saradnje i partnerstva na kulturnom polju između Ministarstva kulture i grupa zajednica.
Pored godišnjeg budžeta, marokanski kulturni sektor koristi podrške raznih fondova
koji su jednako subvencionisani od strane države, kao što su: Nacionalni fond za kulturni
rad, Fond za podršku filmske produkcije i Fond solidarnosti osiguravajućih kompanija.
Ma ro kan ska pro duk ci ja fil ma po če la je u vre me pro tek to ra ta; pr vi bi o skop je osnovan
1934. go di ne. Po sto ji pri met na ne u rav no te že nost u ge o graf skom ras po re du bi o sko pa.
Sa ma Ka za blan ka ima pre ko 50 bi o sko pa, od no sno 20% od ukup nog bro ja bi o sko pa u
Ma ro ku, dok osta li ma ro kan ski gra do vi je dva da ima ju bi o sko pe. Ve ći na bi o sko pa u ze mlji
je u ru i ni ra nom sta nju. Film ska pro duk ci ja je po čet kom ovog ve ka po če la vi dlji vo da napre
du je. Sek tor ma ro kan skog fil ma do bi ja po dr šku pre ko broj nih fon do va u ob li ku po sebnih
bu džet skih ra ču na sub ven ci o ni sa nih od stra ne dr ža ve, kon kret no Fon da za po dr šku
film ske pro duk ci je (1987), kao i Fon da so li dar no sti osi gu ra va ju ćih kom pa ni ja (1966). Maro
kan ski ki ne ma to graf ski cen tar, osno van 1944. i re or ga ni zo van 1977. go di ne, ne za vi sna
je in sti tu ci ja, pod ru ko vod stvom mi ni stra za ko mu ni ka ci je. Cen tar je u osno vi od go vo ran
za pri me nu za kon skih re gu la ti va ko je se od no se na ki ne ma to gra fi ju, po seb no na me re nja
ko ja su po ve za na sa pro fe si o nal nim auto ri za ci ja ma, pro pi si ma za ki ne ma to graf ske or ga niza
ci je kao i si ste mom ra da bi o sko pa. Po rez na bi o sko pe iz 1987. go di ne uve den je u ko rist
Cen tra, a 2003. go di ne iz dat je de kret ko ji de fi ni še ras po de lu do bi ti pri ku plje ne ovim nakna
da ma i tak sa ma; 47% sred sta va iz fon da na me nje no je za pro duk ci ju fil mo va, 48,25%
za ula ga nje u bi o sko pe i 4,75% za fi nan si ra nje me nadž men ta.
207

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
PA LE STI NA
Mi ni star stvo kul tu re osno va no je tek 1994. go di ne. U to vre me u Pa le sti ni je već postojao
velik aktivni civilni kulturni sektor. Veoma brzo se ispostavilo da Ministarstvo nije u
mogućnosti da isprati i podrži (finansijski i tehnički) rad NVO organizacija u kulturi. Zbog
veoma malog budžeta za kulturu i u nameri da se razvije kapacitet samog Ministarstva,
2004. godine osnovan je jedinstven Palestinski kulturni fond, u saradnji sa norveškom vladom.
U avgustu 2010. godine Ministarstvo kulture zvanično je pokrenulo Strateški plan za
kulturni sektor 2011–2013. Palestinski model kulturne politike može se opisati kao nesistematizovani
model, pretežno orijentisan ka neprofitnom sektoru. Model nije u potpunosti
ukorenjen i funkcioniše samo u centralnim delovima Palestine i u velikim gradovima. Zbog
toga značajni delovi zemlje ostaju uskraćeni za bilo kakav oblik i akcije kulturne politike.
Iako je pri lič no is tak nu ta i me đu na rod no pri zna ta, pro duk ci ja fil ma u Pa le sti ni je
re la tiv no mla da u po re đe nju sa dru gim arap skim ze mlja ma. Go di ne pu nog raz vo ja za pale
stin sku film sku pro duk ci ju bi le su de ve de se te, ka da je ne ko li ko pa le stin skih fil mo va bi lo
pri ka za no na arap skim i me đu na rod nim film skim fe sti va li ma. Od pr ve In ti fa de, 12 pa žnja
no vin skih agen ci ja bi la je usme re na na Pa le sti nu, što je do ve lo do obu ke lo kal nog oso blja
za po slo ve ka mer ma na, teh ni ča ra zvu ka, sve tla, kao i za dru ge pro fe si je. Za uz vrat, to je
do ve lo do po di za nja ni voa sve sti o va žno sti vi zu el ne kul tu re uop šte. Pro ces mi ra ra nih
1990-ih ta ko đe je do zvo lio da se vra te mno gi pa le stin ski film ski pro du cen ti iz di ja spo re.
Glav ne pre pre ke u pa le stin skoj film skoj in du stri ji su stal ni ne do sta tak nov ča nih sred sta va
za pro duk ci ju, kao i spe ci ja li zo va nih ljud skih re sur sa.
SI RI JA
Zvanična kultura u Siriji je orijentisana ka panarabizmu i smatra se sredstvom za razvoj
panarapske svesnosti. Dominantni model kulturne politike u Siriji je socijalistički model:
država igra glavnu ulogu u potpomaganju kulture kroz mrežu institucija koje pokrivaju
sve aspekte kulturnog života. Država jeste glavni igrač u javnom sektoru, ali nije jedini.
Civilno društvo i privatni sektor generišu nove oblike proizvodnje, što uzrokuje novi model
koji bi se mogao nazvati pokroviteljskim. Zakoni, propisi i radne procedure sporo se
menjaju, što dovodi do promene uloge vladinih kulturnih organizacija. Važno je napomenuti
da je Evropska unija najveći partner Sirije u kulturnom sektoru. Vrednost projekata za
2007–2010. iznosi oko 130 miliona evra.
Filmska produkcija u Siriji skoro da uopšte ne postoji, niti se ona smatra delom kulturne
industrije. Zvanična filmska produkcija u većini slučajeva ne iznosi više od 1 ili 2 filma
godišnje namenjenih festivalima. Državna komisija za planiranje je uspostavila brojne projekte
koji uvode zakonske promene, kako bi se olakšalo učestvovanje privatnog sektora u
filmskoj produkciji. Ovo obuhvata uspostavljanje državnih fondova za podršku filmskom
sektoru u okviru Komore filmske i TV industrije, i ohrabrivanje privatnih i drugih banaka
12 Prva Intifada (1987–1993) odnosi se na palestinski ustanak protiv izraelske okupacije palestinskih teritorija.
208

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
da investiraju u ovu oblast. Kada je reč o prikazivanju filmova, infrastruktura praktično ne
po sto ji. Ne što ma nje od 40 bi o sko pa, od ko jih je 25 sme šte no u Da ma sku i Ale pu, predstavlja
u proseku manje od jednog sedišta na 1000 stanovnika. Broj bioskopa je bio znatno
ve ći 1960-ih go di na (oko 120), ali je 1969. go di ne do ne sen Za kon o za bra ni uvo za fil mo va,
koji je obavezivao vlasnike bioskopa da prikazuju filmove koje je uvezla Glavna bioskopska
uprava (GEofC), osnovana 1963. godine. Zakon je ukinut 2003. godine. Drugi razlog
za loše stanje bioskopa su razne takse nametnute od strane države: 10% na prihod, taksa
za do bi ja nje do zvo le od Glav ne upra ve za bi o skop, tak se na uvoz fil mo va i opre me za modernizovanje
bioskopa, na ulaznice, zatim naknade koje se plaćaju telima kao što su Opšta
uprava za reklamiranje ili Ministarstvo za lokalnu administraciju (naknade za pečate i čišćenje).
TU NIS
Kulturna politika Tunisa usmerena je služenju nacionalnom identitetu, prosvećivanju
naroda, olakšavanju međukulturnog dijaloga i ekonomskom razvoju na polju kulture. Tokom
1960-ih, kada se država nametnula kao jedini legitimni branilac nacionalne kulture,
tunišanski model bi mogao da se opiše kao centralizovani paternalistički model kulturne
politike. Od ranih 1990-ih državi više nije odgovarala ova pozicija i ona se borila da definiše
novu strategiju koja ujedinjuje kontrolu sa decentralizacijom, ali se i dalje nikakve kulturne
aktivnosti ne mogu preduzeti bez odobrenja i ovlašćenja Ministarstva kulture i zaštite
spomenika ili institucije koja predstavlja Ministarstvo na regionalnom ili lokalnom nivou.
Tri su najveća problema sa kojima se suočava kinematografija u Tunisu: kriza bioskopa,
nedostatak distribucione infrastrukture i povećanje broja kontrolnih komisija u slučaju
privatnih ili stranih investicija. Kriza bioskopa rezultat je „globalnih bioskopskih problema”,
kao što su postojanje piraterije, internet, loši uslovi i smanjenje broja bioskopa, nestanak
filmskih klubova, koji su bili jedno od efikasnih sredstava za širenje filmske kulture.
Ogromna birokratija i stroga kontrola ugrožavaju privlačenje stranih investicija i utiču na
porast produkcijskih troškova. Primera radi, 1982. godine snimljen je 181 film, 2002. godi
ne 81 film, i tek oko 50 u 2008. go di ni. Si ne ma kod (Ci ne ma Co de) pri osni va nju 1960.
godine postavio je principe zakonske osnove današnjeg sektora zaduženog za kinematografiju.
On definiše grane filmske industrije (produkciju i distribuciju), uspostavlja državnu
kontrolu preko viza za snimanje, produkciju i distribuciju filmova i video produkcije, bez
obzira na žanr (igrani ili dokumentarni) i njihov medij (bioskop ili TV). Država indirektno
doprinosi filmskom sektoru preko davanja statusa za izuzimanje od taksi (koje se tiču
uvezene opreme i protoka) za tunišanske filmove. Razvojni fond za proizvodnju filma,
uspostavljen od strane Sinema koda, daje najviše novčanih sredstava za filmsku i video
produkciju. Fond se finansira naknadama za izdavanje viza i taksom od 6% na bioskopske
ulaznice, kako bi se podržala nacionalna filmska produkcija. Zakon jasno definiše 3 tipa
209

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
dovola: dozvolu za dobijanje profesionalne karte 13 , dozvolu za snimanje i dozvolu za proizvodnju
i distribuciju audio-vizuelnog materijala.
zA KLJU ČAK
Ne za vid nom po lo ža ju ki ne ma to gra fi je u Sr bi ji pret ho de mno gi raz lo zi. Po la ze ći od
dr ža ve, pre sve ga, ni je iz ra đe na Stra te gi ja raz vo ja kul tu re, na osno vu ko je bi se ob li ko va la
ja sna po li ti ka raz vo ja film ske in du stri je. Dr ža va u ne do stat ku vi zi je i du go roč nih i krat koroč
nih ci lje va vo di sti hij sku raz voj nu po li ti ku i ko ri sti sa mo osnov ni in stru ment kul tur ne
po li ti ke – fi nan si ra nje. In di rekt ne me re raz vo ja pot pu no su za ne ma re ne, ne ja sni su ulo ga
i ovla šće nja FCS, ta ko da se slo bod no mo že kon sta to va ti ne po sto ja nje po li tič kog in te re sa
za raz voj film ske in du stri je. Po red to ga, bi o skop ska mre ža u Sr bi ji je de set ko va na, što je
ta ko đe iza zva no mno gim raz lo zi ma: ne za vr še na i ne spret no pro ve de na pri va ti za ci ja, veli
ka du go va nja za te ku će tro ško ve, ko ja op te re ću ju po slo va nje, za sta re la teh ni ka i opre ma
bi o sko pa, još uvek ne re še no pi ta nje pi ra te ri je na fil mu, ma li po tro šač ki ka pa ci tet gra đa na.
Mno gi gra do vi u Sr bi ji vi še ne ma ju ni jed nu bi o skop sku sa lu. Ve li ki uti caj dr ža ve u fi nansi
ra nju film ske in du stri je uči nio je da se estet ski i umet nič ki kri te ri ju mi vi so ko vred nu ju,
čak iako po sto je ma li tr ži šni efek ti ta kvih fil mo va. Zbog iz u zet no ve li kih ula ga nja ko ja
zah te va raz voj film ske in du stri je, nje na raz voj na po li ti ka u Sr bi ji ne mo že se po sma tra ti
dru ga či je, ne go kao re zul tat po preč nih ve za iz me đu kul tu re i eko no mi je, pri če mu se više
pa žnje mo ra po sve ti ti kul tur nim, a tek on da eko nom skim in te re si ma. To su okvi ri od
ko jih je neo p hod no po ći u de fi ni sa nju po li ti ke raz vo ja film ske in du stri je uz pri me nu ši rokog
op se ga po li tič kih i eko nom skih me ra, kom bi no va nog na or ga ni za ci o noj, obra zov noj i
eko nom skoj osno vi (Mi kić i Ri ka lo 2011).
Raz voj na po li ti ka u obla sti ki ne ma to gra fi je u arap skom sve tu, kao i op šte sta nje i polo
žaj fil ma, raz li ku ju se od ze mlje do ze mlje, ali ipak po sto ji ne ko li ko za jed nič kih od li ka,
ko je bi se pre mo gle na zva ti pro ble mi ma: sma nje na pro duk ci ja, za tva ra nje bi o skop skih
sa la kao po sle di ca vi deo re vo lu ci je, cen zu ra, pi ta nja di stri bu ci je, sma nje nje in ve sti ci ja, suža
va nje do ma ćeg tr ži šta, kao i in va zi ja ame rič kih fil mo va i te le vi zij skih emi si ja.
Slo že nost ki ne ma to graf ske de lat no sti, u dr ža vi ko ja se već iz ve sni broj go di na de fi ni še
kao ze mlja u pro ce su pri va ti za ci je, u po li tič koj, eko nom skoj i dru štve noj tran zi ci ji, kao i u
dr ža va ma u ko ji ma vla da ju iz u zet no ne sta bil ne po li tič ke pri li ke, po put arap skih, do vo di u
pi ta nje odr ži vost te de lat no sti. Ve li ke i če ste pro me ne, kao što su ga še nja i osni va nja no vih
in sti tu ci ja, pred u ze ća ili fon do va, za tim do no še nje no vih za kon skih re še nja, cen tra li zaci
ja, de cen tra li za ci ja ili pro me na na či na fi nan si ra nja, uka zu ju na kon stant no tra ga nje za
do brim re še nji ma ko ja će odr ža ti raz voj mul ti di men zi o nal nog po slo va nja u obla sti ki nema
to gra fi je. Iako je ulo ga dr ža ve od kru ci jal nog zna ča ja, ona se, zbog svih pro ble ma sa
ko ji ma se su sre će sa vre me ni me nadž ment film ske in du stri je, ne sme ola ko osu di ti. Straho
vi to brz teh no lo ški raz voj, di gi ta li za ci ja, te le vi zi ja, in ter net, „kuć ni bi o skop”, pi ra te ri ja,
13 Pro fe si o nal na kar ta je uslov za rad u sek to ru film ske in du stri je.
210

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
iz u zet no sku pa pro iz vod nja fil mo va, ogrom ni tro ško vi odr ža va nja bi o sko pa, ne do sta tak
kva li tet nih film skih ostva re nja, ne do sta tak in te re so va nja ili ma li po tro šač ki ka pa ci tet publi
ke, sa mo su deo tre nut nih raz voj nih iza zo va film ske in du stri je i nje nog me nadž men ta.
LI TE RA TU RA
1. Dra gi će vić Še šić, Mi le na i Stoj ko vić, Bra ni mir, Kul tu ra – me nadž ment, ani ma ci ja, mar ke ting, Be o-
grad, Clio, 2007.
2. Đu kić, Ve sna, Dr ža va i kul tu ra – stu di je sa vre me ne kul tur ne po li ti ke, Be o grad, In sti tut za po zo ri šte,
film, ra dio i te le vi zi ju, Fa kul tet dram skih umet no sti, 2010.
3. Mi kić, Hri sti na & Ri ka lo, Mir ja na, Film mar ket in Ser bia: de ve lop ment chal len ges and so lu ti ons, From
the 9th An nual In ter na ti o nal Con fe ren ce on Com mu ni ca tion and Mass Me dia, 16-19 May 2011.
4. Ran ko vić, S. Ra den ko, „Ki ne ma to gra fi ja”, Ju go slo ven ski pre gled, broj 2, (1998): 75–105.
----. „Ki ne ma to gra fi ja u Sr bi ji, 1998–2009”, Pre gled RS, broj 1, (2010): 64–92.
5. Cul tu ral Po li ci es in Al ge ria, Egypt, Jor dan, Le ba non, Mo roc co, Pa le sti ne, Syria and Tu ni sia, An In troduction.
The 1st Con fe ren ce on Cul tu ral Po li ci es in the Arab Re gion (Be i rut, 7-8 Ju ne 2010).
Co un try and Film: The Go vern ment’s Ro le
in the De ve lop ment of Ci ne ma to graphy
– Ser bia and the Arab Co un tri es
SUM MARY: Mo dern ma na ge ment prac ti ces in the fi eld of ci ne ma to graphy largely
de pend on the cul tu ral po li ci es and in stru ments that go vern ments use or
do not use. The fi eld of ci ne ma to graphy is cha rac te ri zed by a com plex pro duction
pro cess thro ugh three main ac ti vi ti es: pro duc tion, di stri bu tion and scree
ning, and many ot her re la ted ac ti vi ti es. Ta king in to ac co unt the com ple xity
of ci ne ma to graphy, as well as the eco no mic aspect, go vern ment has a very
dif fi cult task to fi nan ce, re gu la te, ma in tain and pro mo te this cul tu ral ac ti vity.
First part of this pa per pro vi des in sight in to the de ve lop ment of the Ser bian
ci ne ma to graphy, analyzing the ro le of the go vern ment in the de ve lop ment,
ma na ge ment and the abi lity to adapt and sur vi ve in an at mosp he re of cer tain
cul tu ral po licy. In par ti cu lar, this pa per analyzes the cur rent si tu a tion and problems.
The se cond part of this pa per shows the po si tion and at ti tu de of the
go vern ment to ci ne ma to graphy in the fol lo wing Arab co un tri es: Al ge ria, Egypt,
Jor dan, Le ba non, Mo roc co, Pa le sti ne, Syria and Tu ni sia. Alt ho ugh Ser bia stri ves
to co or di na te cul tu ral po licy with that of Euro pe and “We stern” world, the expe
ri en ce of the Arab world can pro ve to be in va lu a ble in this pro cess.
KEY WORDS: ci ne ma to graphy, sta te, cul tu ral po licy, ma na ge ment, cul tu ral policy
in stru ments.
organizator@ptt.rs
211

vîðeñjå
212

213
fotografija: Jovan Todorović

foto Jovan Todorović jovan.todorovic@gmail.com
214

215
fotografija: Jovan Todorović

vîðeñjå
UDC 81‘27
Ni na Ži van če vić, Pa riz
Je zik u eg zi lu: ne ki vi do vi pro me na
u go vor nom i pi sa nom je zi ku ko ji su
pro u zro ko va ni no vom ži vot nom si tu a ci jom
Linton Kvesi Džonson, jamajčanski pesnik iz
Brikstona, jednom je primetio:
Kad sam pr vi put do šao u Lon don, ra dio sam u
podzemnoj železnici, ali rad u podzemnoj železnici
ne beše baš tako zabavan…
Njegova opaska podseća na tipičnu situaciju u
eg zi lu, u ko joj mo že da se ob re ne ka oso ba pridošlica
koja živi u zemlji koja nije njegova domovina i koja
može da iskusi psihološku poteškoću koju stvara takav
život. I životni i radni uslovi izgledaju često neprijat
ni i ne po želj ni oso bi ko ja je oda bra la da ži vi u stranoj
zemlji, i mi ne moramo da analiziramo mnogobrojne
razloge za tvrdnju da život u izgnanstvu često
izgleda pretežak i neprijatan. Pa ipak, nakon višegodišnjeg
udubljivanja u problematiku egzila, osvrnula
bih se na ne ke skro vi ti je ili na iz gled ma nje pri stupačne
vidove života u njemu. Jednu od najznačajnijih
karakteristika života u egzilu predstavlja činjenica da
emigrant svakodnevno govori jezikom koji nije njegov
ma ter nji. Ono što se če sto do ga đa u ta kvoj si tuaciji
jeste da osoba koja stalno, svakodnevno govori
stranim jezikom, tj. idiomom sredine u kojoj živi, kada
se vrati uveče kući, u porodični kutak, najčešće se
vraća svom maternjem jeziku, lokalnom dijalektu.
Ali, u kom ob li ku mu se ona vra ća, ka ko i koli
ko se ona vra ća je zi ku ko ji je zna la i go vo ri la, a u
ko joj me ri je ona taj je zik pro me ni la? No vi sa dr ža ji
svih sva ko dnev nih is ku sta va oso be ko ja ži vi u izgnan
stvu već su du bo ko pro dr li u nje nu svest i u
njen je zik (ko ji, ka žu lin gvi sti, bi va osi ro ma šen i trpi,
upr kos no vim is ku stvi ma i sa zna nji ma), ali ko ga
isto vre me no i obo ga ću ju raz li či ti spek tri is ku sta va
kroz ko je emi grant pro la zi u no voj ži vot noj sre di ni.
Pod „bo ga će njem” ov de ne pod ra zu me va mo sa mo
po ve ća va nje fon da re či ne či jeg ma ter njeg je zi ka u
tre nut ku ka da go vor nik pot pu no pre u zme i usvoji
reč ili iz ra ze ne kog stra nog je zi ka, već i stva ra nje
neo bič nih neo lo gi za ma ko ji su stra nog ko re na. Lenji
pre vo di lac po ne kad ne pre ve de ce lu reč na mater
nji je zik, već na osno vu stra ne re či sa mo do da
su fiks ma ter nje struk tu re (ču jem, u Lon do nu srpski
i hr vat ski emi gran ti ka žu „chic ke ti na” [od chicken
– pi le] ume sto pi le ti na); pod bo ga će njem je zi ka
pod ra zu me va mo i usva ja nje ce log ni za ži vot nih situ
a ci ja sa ko ji ma se su sre će mo u no voj sre di ni, koje
uvek ne zna mo ka ko da ap sor bu je mo i sme sti mo
u ma ter nji je zik. Kao mla da spi sa te lji ca, pi sa la sam
u Nju jor ku ro man po čet kom 1980-ih, i u jed nom
tre nut ku sam za sta la jer sam hte la da ka žem da je
216

vîðeñjå
„ne ko osta vio po ru ku na te le fon skoj se kre ta ri ci”.
Zbu ni la sam se jer ni sam zna la ka ko da pre ve dem
da nas već odo ma ćen iz raz „te le fon ska se kre ta ri ca”,
ko ji ta da još ni je po sto jao u Sr bi ji. U na šoj ze mlji još
ni su po sto ja le te ma ši ne, ma lo ih je bi lo i u Evro pi u
to vre me, zna či ni sam zna la šta da ka žem, i od lu či la
sam se za iz raz ko ji sam na li cu me sta iz mi sli la –
„te le fon ska ma ši na” ili „ma ši na za osta vlja nje po ruka”.
Bi la sam ve ro vat no pr va ko ja je u tom tre nut ku
upo tre bi la taj iz raz na ma ter njem mi srp skom, oseti
la sam se odi sta sme lom, hra brom, ali sa ne kom
kne dlom u gr lu, ko ju če sto ose te pre vo di o ci ka da
ne spret no tra ga ju za ade kvat nim iz ra zom.
U smi slu, imam li ja pra va da tom reč ju ime nujem
ovu no vu stvar?
Po sto ji pak još jed na dru ga či ja mo guć nost ili
si tu a ci ja – da je zik ko jim se oso ba slu ži u eg zi lu bude
ne ki je zik ko jim se već slu ži la u do mo vi ni – se ti te
se svih Afri ka na ca iz za pad ne Afri ke ko ji da nas ži ve
u Fran cu skoj i ko ji su mo ra li da go vo re fran cu skim
kao dru gim zva nič nim je zi kom, ili pr vim, u rod noj
Afri ci, pre no što su se ika da pre se li li u Fran cu sku.
Nji hov kul tur ni i dru štve ni kon tekst da nas, dok ži ve
u Fran cu skoj, ve o ma se raz li ku je od sta rog, afrič kog;
ovaj no vi kon tekst je uve li ko uti cao na nji hov ver naku
lar i na upo tre bu nji ho vog naj in tim ni jeg di ja lekta.
Oso ba ko ja po ti če iz Oba le Slo no va če i ko ja već
de ce ni ja ma ži vi u Fran cu skoj, ne go vo ri vi še onim
afrič kim fran cu skim ko jim je ra ni je go vo ri la, jer u
Fran cu skoj ni je sa mo sti ca la no vi fond re či već i nove
obi ča je, usva ja la je dru ga či ji, no vi na čin ži vo ta,
ta ko da se sa mim tim i njen ver bal ni iz raz me njao u
skla du sa me nja njem nje nog sva ko dnev nog ži vo ta.
Tre ba is ta ći da se je zič ki iz raz ni je pro me nio sa mo
u zva nič nom fran cu skom je zi ku ove oso be, već se
i njen lo kal ni iz raz pro me nio, struk tu ra i sin tak sa
ver na ku la ra (na rod nog je zi ka) ko ji ova oso ba go vori
sa mo sa ne ko li ci nom bli skih oso ba. Ovaj pro ces
je zič kog pri la go đa va nja, ili adap ta ci je no voj sre di ni,
ne mo ra da se od vi ja na na čin tra u ma ti čan po emigran
ta – ovaj pro ces je ste spor i go to vo je ne vi dljiv
u dru štvu u ko me je din ka nor mal no funk ci o ni še,
oba vlja sva ko dnev ne po slo ve.
Me đu tim, ova pro me na u slu ča ju oso be ko ja je
pi sac emi grant – ko ja me nja svoj je zik pi sa nja, ostavlja
ma ter nji u ko rist no vog je zi ka sre di ne u ko joj
ži vi – mo že da bu de za i sta bol na i ce pa ju ća, sa tra u-
mat skim po sle di ca ma.
Po zna ti, a ne dav no pre mi nu li fran cu ski pi sac
ro đen na An ti li ma, Edu ard Gli san, jed nom se po žalio
da se na kon to li kih go di na bo rav ka u Fran cu skoj
vi še nig de do bro ni je ose ćao, jer su ga svu gde tre tira
li kao stran ca: ka da bi oti šao na An ti le, tre ti ra li su
ga kao Fran cu za, a ka da bi se vra tio u Fran cu sku,
svi su ga upor no tre ti ra li kao An ti lja ni na ko ji ži vi u
eg zi lu, pod se ća ju ći ga da nig de ni je kod svo je ku će,
ni „svoj na svo me”.
Po sto je naj ma nje dve ve li ke mo guć no sti za pisca
u eg zi lu: ili da pri hva ti da pi še je zi kom sre di ne u
ko joj ži vi ili da na sta vi da pi še na ma ter njem je zi ku.
Ako pri hva ti ovu dru gu, po sto ji objek tiv na mo gućnost
da će se obre sti na usa mlje nom i ne za hval nom
pu tu, pot pu no osta vljen i za ne ma ren i od stra ne
svog či ta la štva i od ko le ga iz do mo vi ne, one ko mu ne
ili gru pe pi sa ca ko joj je ne ka da pri pa dao dok je bora
vio u do mo vi ni. Me đu tim, za od re đe ni broj pi sa ca
ko ji po se du ju iz u zet nu vr stu mo ral ne sna ge i hrabro
sti, pi sa nje na je zi ku ko jim u da toj ze mlji ni ko
ne go vo ri mo že da otvo ri ne ke dru ge, no ve mo gućno
sti, ko va nje ne kog no vog iz ra za, ose buj nog imagi
nar nog sve ta, po seb ne taj ne ze mlje u ko ju sa mo
on ima pri stu pa i ko jom se ko ri sti. Ni ova kva vr sta
spi sa telj ske prak se ne mo ra neo p hod no da bu de neko
lo še is ku stvo. Za i sta, ako autor na sta vi da pi še na
ma ter njem je zi ku, mo ći će čak da ostva ri za ni mlji ve
re zul ta te, čak eks pe ri men te na ni vou upo tre be sopstve
nog vo ka bu la ra, ko ji mo žda osta je ogra ni čen, ali
ko ji se ne pre sta no obo ga ću je no vim ži vot nim is kustvi
ma kroz ko ja autor pro la zi, jer on obo ga ću je i
me nja svoj men ta li tet, što je za pi sa nje to li ko va žno
217

vîðeñjå
ko li ko i stal no bo ga će nje vo ka bu la ra. U ovom sluča
ju, on će mo žda mo ći da sta re re či obo ga ti no vim
ži vot nim sa dr ža ji ma, čak i da ih osve ži, da im poda
ri no vu se man tič ku sve ži nu i sjaj, sta vlja ju ći ih u
pot pu no no ve i neo če ki va ne kon tek ste u ko ji ma se
ina če ne bi na šao bo ra ve ći u do mo vi ni. Pro me ne u
auto ro vom je zi ku, ko je se od vi ja ju na ni vou nje govog
vo ka bu la ra, ni su naj zna čaj ni je po nje go vo de lo,
a če sto ni su ni to li ko vi dlji ve da bi smo sa si gur no šću
tvr di li da autor pi še i ži vi u ne koj ze mlji dru ga či joj
od one u ko joj pi šu na nje go vom ma ter njem. Če sto
auto ri sa mi upo tre blja va ju u tek stu stra ne re či i izra
ze ko ji su neo bič ni, jer že le da pro iz ve du neo bič ne
efek te, čak i ka da pi šu na ma ter njem je zi ku, u ze mlji
iz ko je su po te kli (ov de mi slim na neo bič nu Knjigu
o Milutinu, auto ra D. Po po vi ća).
Pra vo me ša nje lin gvi stič kih ele me na ta, is kustvo
„lin gvi stič kog me le za” i gra ma tič kih me leski
nja stva ra se pri upo tre bi gra ma tič ke struk tu re
je zi ka, ko ju autor ko ri sti u stra noj ze mlji dok pi še
na stra nom je zi ku, jer nje gov mo zak, ili bar nje gov
ne sve sni deo, još uvek ko ri sti gra ma tič ku struk tu ru
nje go vog ma ter njeg. Pa ipak, ka ko se ovaj no vi „Gestalt”
upo tre be pi sa nog je zi ka raz vi ja, pri me ću je mo
da u od re đe nom tre nut ku struk tu ra „dru gog” je zika,
je zi ka ze mlje eg zi la, po či nje da se na me će i pre o-
vla da va nad struk tu rom ma ter njeg. Taj ne u ro lin gvistič
ki pro ces je go to vo fo to graf ski, i u nje mu mo zak
auto ra pro la zi kroz „du plu fo to graf sku eks po zi tu ru”
i udva ja nje. Nje go va upo tre ba je zi ka fil tri ra se kroz
od re đe no lin gvi stič ko si to ko je stva ra no vu struk turu
u pi sa nju u ko joj se autor vi še ne osla nja sa mo na
struk tu ru ma ter njeg. Ovo fil tri ra nje je zi ka na no vi
na čin de ša va se go vor ni ku ko ji go vo ri na no vi način,
ili ma ter njim je zi kom, ili „kao stra nac” no vim
je zi kom sre di ne u ko joj bo ra vi, ali u go vor noj si tua
ci ji mi to li ko ja sno ne pri me ću je mo ovaj fe no men,
kao kad pred so bom dr ži mo pi sa ni tekst.
Kad je ne što od štam pa no, ono do bi ja od re đe nu
vi zi bil nost, od štam pa se mo men tal no u na šem mozgu,
i tu se traj no za dr ži. Po ne kad ovaj no vi pi sa ni
je zik, ovo no vo pi smo pi sa no na ma ter njem je zi ku
– kao u slu ča ju Sal ma na Ru ždi ja ili Se mju e la Be ke ta,
či ta o ci ma li či na pre vod knji žev nog tek sta sa ne kog
dru gog je zi ka, kao da se autor sam „pre veo”. Ka žemo
ta da da autor pi še na svom ma ter njem, ali da danas
nje gov ma ter nji je zik zvu či kao pre vod sa je zi ka
ze mlje u ko joj je autor du go bo ra vio i ko jim se upore
do slu žio. No ve pak struk tu re u pi sa nju mo že mo
lak še opa zi ti u tek sto vi ma onih auto ra ko ji su odabra
li da pi šu na no vom je zi ku, je zi ku sre di ne ko ju
su oda bra li. Te struk tu re naj lak še opa ža ju do mo ro ci
ko ji br že ot kri va ju neo bič ne na či ne na ko je je ne ko
is kri vio i „zlo u po tre bio” nji hov je zik, iz vor nji ho ve
tra di ci je i na ci o nal nog po no sa.
Možda ovo izvanredno i jedinstveno iskustvo pisanja
na jeziku koji nije maternji ne može tako lako
da se uoči i ana li zi ra u slu ča ju auto ra či ji se ma ter nji
jezik ne razlikuje isuviše (po vokabularu i gramatičkoj
strukturi) od novog jezika na kome pišu. Padaju
mi na um ru mun ski auto ri ko ji su ži ve li u Fran cuskoj
(Tristan Tzara, Emile Cioran, Gherasim Luca), i
u čijoj prozi jedva da naziremo neku ograničavajuću
svežinu ili „zaprljanu” lepotu koja ne pripada francuskom
je zi ku, ali ko ja ne pri pa da ni ru mun skoj književnosti
i stilskoj strukturi rumunskog teksta. Pri pisanju
teksta na stranom jeziku, autor uspostavlja određeni
odnos hrabrosti i izuzetne snage dok se „obračunava”
sa tim stranim jezikom. Tu vrstu hrabrosti i
neizvesnost avanture, koje su rumunski pisci ostvarili
na francuskom jeziku, teško da možemo sresti u njihovim
tekstovima pisanim na rumunskom jeziku.
Zanimljiv profesionalni poduhvat za svakog
lingvistu bio bi pokušaj da prati javljanje tekstualne
svežine i jezičkih promena unutar teksta nekog autora
koji počinje da piše novoodabranim jezikom. Ali
ovaj zadatak često se učini nemoguće teškim u trenu
kada se lingvista poduhvati dvostrukog prevođenja,
kroz koje autorove misli prolaze u procesu dok piše
na maternjem jeziku, a koji više ne predstavlja jezik
218

vîðeñjå
njegove svakodnevne reference. Kako je ovaj izazov
za lingvistu ili književnog kritičara isuviše velik, a
proces praćenja autorove izmenjene misli i izmenjenog
jezika isuviše komplikovan, pomenuti stručnjaci
najčešće ili potpuno prestanu da obraćaju pažnju na
takvog autora. Nekoliko autora koje poznajem (Gordana
Ćirjanić, Nemanja Mitrović) ispričalo mi je da
je jedan od razloga za njihov povratak u otadžbinu
bi la ne mo guć nost da se uhva te u ko štac sa tim in diferentnim
čitanjem, tj. ćutanjem čitaoca (lingvista i
kritičar u ovom slučaju su najidealniji čitaoci).
Pro ble mi ko ji se ja vlja ju to kom pro me ne je zika
i pi sma po ne kad su isu vi še ve li ki da bi se i najstruč
ni ji kri ti čar nji ma ba vio: go to vo po pra vi lu iskr
sa va ju oni pro blemi ko ji su ve za ni za sin tak sič ke
i gra ma tič ke struk tu re od re đe nih je zi ka – fran cu ski
pi sac zvu či uvek neo bič no lir ski i po e tič no kad pi še
na en gle skom, jer ima ten den ci ju da sta vlja predlo
ge na kon ime ni ca, a stil mu je da le ko ba rok ni ji i
raz gra đe ni ji, čak i u opi su naj jed no stav ni jih si tu a-
ci ja. Ne mač ka pak knji žev nost, ko ja da je pred nost
pre ci znom iz ra ža va nju, lak še se či ta i raz u me u prevo
du jer, upr kos od re đe noj te ži ni iz ra za (kao kod
Haj de ge ra i dru gih ne mač kih fi lo zo fa), jed nom „deši
fro va nu” na je zik pri ma o ca, či ta lac je u sta nju da
je ap sor bu je. Slo ven ski je zi ci ima ju du gu re če nič nu
struk tu ru, te knji žev na de la, ka da se pre ve du sa njih,
če sto zvu če ne ja sno ili pre op šir no, zbog upo tre be
zgu snu tih epi te ta ili elip tič ne re če nič ne struk tu re,
ko ja je stra na ro man skim ili ger man skim je zi ci ma.
Ono što je odi sta za ni mlji vo u slu ča ju pi sma
auto ra u eg zi lu je ste ko li či na ma te ri ja la ko ju on sam
cen zu ri še, ne sta vi na pa pir. Tu pre sve ga pod ra zume
vam one raz ne idi o sin kra tič ne, po seb ne iz ra ze
nje go vog ma ter njeg je zi ka, kao i si tu a ci je ko je on
eli mi ni še jer sma tra da su isu vi še re gi o nal ne, lo kalne,
da pri pa da ju is klju či vo kul tu ri ko joj je pri pa dao.
U ovom slu ča ju autor ko ji že li da ostva ri uni ver zalni
ji iz raz do stup ni ji no vom či ta la štvu, poč ne da zapo
sta vlja one de lo ve pro šlo sti ko ji ga ve zu ju za sta ri
kraj, ma ter nji je zik i ne ka da šnje či ta o ce, ko ji iza ziva
ju no stal gi ju. Ov de mi pa da na pa met Na bo kov
i nje gov du go go di šnji bo ra vak u Sje di nje nim Dr žava
ma. Da li su sve te go di ne ži vo ta u Sje di nje nim
Dr ža va ma osta vi le trag, i to ka kav vi dljiv trag, na
nje go vom pi sa nju? Da li je trag bio „vi dljiv” u po gledu
iz bo ra te ma, pred me ta, gra đe nja li ko va?
Kakve su uloge njegovo rusko nasleđe i tradicija
u pi sa nju igra li u sve mu to me? U slu ča ju biv šeg jugoslovenskog
autora Davida Albaharija, možemo da
uočimo određenu promenu tematike u njegovom pisa
nju, pa čak i pro me nu u upo tre bi srp skog je zi ka u
poslednjem periodu njegovog rada, koji se podudara
sa njegovim boravkom u Kanadi. Prevođenje stvarnosti
koja naseljava njegov novi život podrazumeva
određenu bukvalnost prevođenja sa engleskog jezika,
kojim se svakodnevno služi, na maternji mu srpski
jezik, kojim se ograničeno služi u privatnoj, subjektivnoj
sferi a koja se njemu javlja u obliku aleatornog
sećanja. U ovakvom slučaju kažemo da pisanje preuzi
ma ri zik – ka ko kod auto ra ta ko i kod či ta o ca – ši zofrenog
diskursa. Ali kod izuzetno talentovanih pisaca,
poput Beketa ili Džojsa, rekli bismo da je njihovo izlaganje
riziku bilo vredno, rezultati su bili veličanstveni.
Slučaj srpskog autora Nemanje Mitrovića takođe
je ve o ma za ni mljiv – kao pr vo, on je bio je dan od
najtalentovanijih autora beogradske generacije koja
se javila sedamdesetih i osamdesetih godina, kada je
zajedno sa piscima poput Vladimira Pištala oformio
pokret „manufaktura snova”, koji se kasnije pretvorio
u izdavačku ediciju istog imena. Meni lično njegovo
pisanje bilo je uvek zanimljivo, odvijalo se u oblasti
dekonstrukcije jezika, znači, lingvističke je orijentacije,
predstavlja „čisto” pisanje koje donekle, u nekom
vidu, podseća na moje sopstveno. Mogli bismo da ga
okarakterišemo kao „oniričko”, na granici između jave
i sna, realnog i nadnaravnog. Takođe ga karakteriše
odsustvo žanra, tj. mešovitog je žanra, ni poezija
ni proza, poetska proza, koja uključuje programsku
određenost, program, nalik ruskim futuristima, koji
219

vîðeñjå
su stvarali manifeste i programsku književnost.
Od svoje prve knjige San rata pa sve do po slednjih
(Scenario za san, Drug Pe tar Pan, Romansa sa
Vevericom), Mitrović je insistirao na vrlo poetskoj
upotrebi zgusnutog, kondenzovanog jezika. U njegovim
pričama bez „pri če” i za ple ta, gde ono što je is pričano
nije bilo toliko bitno koliko jezik kojim je nešto
ispričano, odista prvo primećujemo posebnost jezika
koji je veoma bogat, lirski i donekle eksperimentalan.
Jezik Vladimira Pištala je takođe veoma zgusnut i nemoguć
za prevođenje – u ovome njih dvojica legitimno
pod se ća ju na Pa ster na ka i Har msa – ali, za raz liku
od Mitrovića, Pištalo u svoj jezik uvek ugrađuje
klasičnu priču! Znači, prve knjige koje je Mitrović
objavio u nekadašnjoj Jugoslaviji, ili one iz perioda
ranog boravka u Holandiji, sa početka devedesetih,
karakteriše osebujan jezik koji je, na svom najvišem
nivou, sličan jeziku velikog moderniste Rastka Petrovića,
koji je Mitrovićev prethodnik i u pogledu jezika
i u funkciji pisca iz egzila.
Na kon de se to go di šnjeg bo rav ka u Ho lan di ji,
gde je uglav nom sli kao, Mi tro vić se vra tio u Sr bi ju
i ob ja vio knji gu Ne ra sve tlje ni Sve to za rov ne sta nak,
u ko joj su sre će mo sa svim dru ga či jeg pi sca. Nje gov
kra tak, la kon ski stil još uvek je tu, nje gov bes pre korni
je zik se za dr žao, on i da lje le ti us prav no i da le ko,
ta ko re ći pod ne be sa, gde ne mo že mo da ga sle dimo,
ali mu se stil ipak u ce li ni pro me nio. Po stao je
ne ka vr sta ve o ma ogor če nog Da ni la Har msa, što na
ko ri ca ma ka že i nje gov ured nik, ali u okvi ru te kratke
pro ze sa da za pa ža mo pri ču i za plet ko ji je, isti na,
ču dan i oni ri čan, vi še na lik ne koj vi nje ti i ska ski –
„ska zu” – a ma nje kla sič noj krat koj pri či. Ov de pak
pri me ću je mo pro me nu to na u pro zi ko ja je po sta la
ne ko sve do čan stvo gor či ne ži vo ta u eg zi lu, ta pro za
je po sta la pre ci zni ja, čvr šća i gru blja, mo žda ma nje
„sne na” od pret hod ne, jer se do ne kle tru di da nas
ne če mu po u či, po ku ša va ne što da nam sa op šti, a ne
sa mo da po sto ji u okvi ru tog sa vr še nog je zi ka ko ji
Mi tro vić kao da je od vaj ka da po se do vao. Pri me ćujem,
ta ko đe, da su mu se i po sve te pro me ni le – neka
da je pi sao ve o ma du ge po sve te, dok ova gla si naprosto:
„Mo joj dra goj Ni ni – Ne ma nja!”
Što se ti če mog sop stve nog pi sa nja – mo žda nisam
naj bo lji tu mač sop stve ne pro ze, ali ako se osvrnem
na ne kih 25 knji ga ko je sam ob ja vi la i ako ostavim
„či stu” po e zi ju po stra ni, uro ni ću u svo ju ta kozva
nu pro zu. Po sma tram pro me ne ko je su na sta le
u pro zi na kon to li ko go di na pro ve de nih u eg zi lu:
po gled na moj pr vi ro man, ko ji sam pre 20 go di na
na pi sa la u Nju jor ku, ot kri va da je čak i na slov knjige
u he roj skom aori stu – Kao što već re koh – kao da
pri pa da jed nom pe ri o du ko jeg bi mi bi lo te ško da
se pri se tim i da ga ana li tič ki sa žmem, čak i ka da bih
upor no po ku ša va la to da uči nim… Re kla bih sa mo
da je en gle ski je zik, ko jim sam ve o ma ra no po če la
da se slu žim u ži vo tu, ve o ma pro dro u mo ju pro zu:
nje go va ne mi lo srd na pre ci znost, krat ko ća i ja sno ća
iz ra ža va nja, kao i Svif tov ska ten den ci ja ka upo tre bi
ok si mo ro na, za tim za po sta vlja nje od re đe ne ni jan se
u iz ra zu, nje go va cr no-be la neo sen če na fak tu ra, kao
i te žnja ka stva ra nju go to vo ne mo gu ćih juk sta po zici
ja – da, re kla bih da su svi ovi na bro ja ni ele men ti
pre vas hod no an glo sak son skog po re kla.
Mo gla bih sve ove ele men te da tra žim u knjizi
pri po ve da ka In si de and Out of Byzan ti um (ta kozva
ne „Vi zan tij ske pri če”), ko ju sam pr vu na pi sa la
na en gle skom je zi ku i ko ju sam ka sni je pre ve la na
srp ski, a či ji je je zik za dao to li ko mu ke i gla vo bolje
ured ni ci ma, i srp skim i ame rič kim ko rek to ri ma
i lek to ri ma! A tu je i mo ja po sled nja knji ga pri ča
Or fe jev po vra tak, ko ja je pre tr pe la od re đe ni uti caj
fran cu skog je zi ka, nje go vog op se žnog i raz u đe nog
sti la, iako sam i u okvi ru fran cu ske knji žev no sti
osta la uvek ver na onom kon ci znom ta la su nji hove
pro ze, ko ji je an glo sak son skog po re kla, a u ko ji
spa da stil Alain Rob be-Gril le ta i Phi lip pe Sol ler sa.
Otu da i na slov mo je fran cu ske knji ge Rec her che Philippe
Sollers („U tra ga nju za Fi li pom So ler som”), tj.
u tra ga nju za tim pro znim sti lom.
220

221
fotografija: Jovan Todorović

fotografija: Jovan Todorović
222

223
fotografija: Jovan Todorović

vîðeñjå
UDC 821.163.41-31.09 Tišma S.
Vladimir Kopicl, Novi Sad
Minimalistički trijumf
staromodernog otpadnika
Bezmesni prilog kanonizaciji Slobodana Tišme, ovogodišnjeg do bit ni ka NIN-ove
na gra de za ro man Ber nar di je va so ba
Ako je pi sa nje pro ze ne ka vr sta na ra tiv ne stra te gi je, ne ka vr sta lu ka vo sti
umet ni ka, on da to ima smi sla pot pi sa ti, tj. ofi ra ti se, ot kri ti iden ti tet, me đu tim,
ono što tom stra te gi jom po sti že mo, što osva ja mo, to zbi lja ni je ni či je, a to je
ujedno i ono naj vred ni je u či ta voj stva ri, zbog če ga se i po la zi u pi sa nje ko je je
ne ka vr sta lo va, po tra ga za vr hov nim užit kom, za do ži vlja jem po sto ja nja.
Slo bo dan Ti šma
Je zik uvek kri vo tvo ri.
Slo bo dan Ti šma
Sva ka pti ca pe va svo ju pe smu.
Ta ko je i s pe sni ci ma, po ne kad i sa lju di ma. Pogo
to vo s pe sni ci ma ko ji su lju di a pi šu i dru ge ob li ke
tek sta. One ob li ke što ih, sle de ći na u če no ili uobiča
je no, na zi va mo pro zom, pa bi lo da su u pi ta nju
dnev ni ci, ese ji, pri če ili ro ma ni, te ta ko fa tal no razli
či te stva ri ko je nam go vo re.
Ima to ga još ali nas u ovom tek stu to još ne
za ni ma.
A ko smo ti mi, bar u ovom tek stu?
To smo sva ona Ja, da kle, a ima ih po vi še, ko ja
su u sla vu svog tre nut nog predmeta i svo ju lič nu slavu
pe va la, pi sa la, i obrat no, o tek sto vi ma Slo bo da na
Ti šme, pa to na pi sa no/is pe va no i pro če pot pi si va la
jed nim te istim pot pi som ko jim je i te ku ća la u da ci ja
za ki će na.
A ko li je, ko, taj pre ni nov ski i ni nov ski ST? I šta
on to pe va, / pi še kao da či tav Okean s tim pi smom
uz di še, i či ta o cu na ra me nu i ta mo gde se Več no
Ve če, Več na Do ko nost i Ra dost Več no sti sta pa ju u
jedno na ka pi ja ma Aben dlan da?
Po ve ru je mo li na čas sa mom ST i sve mu što je
godinama pisao i govorio za danas njime zatravljene
me di je i lju de, a da se sve to tek sa da ču je i oke an ski
224

vîðeñjå
odjekuje – on je konzervativan avangardist, staromoderan
tip, književni i životno-poetički odmetnik/otpadnik
sa aurom jingerovskog Valdgangera, ujedno
post-ekološki i trans-virbijevski Kralj Šume, tj. preostale
urbane ili planetarne Šumice-Slobodice. Uz to
– neko ko se seća, reminiscencira i tako mitotvori
svoju protejski fluidnu individualnu mitologiju zaogrnutu
našim, ujvidečkim koliko i svetskim, Pavlovim
ulicama i Limanima, i Provalijama, da bi se sve
to na čas, ka ko naš autor vo li da ka že – pro me ta lo, pa
i pro met nu lo, u Ne što, ne što Dru go, jer sve vred no
sa čim se susrećemo u njegovom ili našem pisanju,
ili ži vo tu, prema ST, je „sa mo / Tre nu tak, pri zor ko ji
skriva nešto” 1 , „Tren osenčen ljudskošću” 2 . A ono što
umetnik tom trenutku oduzima ili pridodaje nije ništa
vi še do ma lo sve sti / sa mo sve sti ili tek „na me ra,
od lu ka / Da se za spi ili osta ne bu dan” 3 bu du ći da je
„Umetnost samo šum Doživljaja / Doživljaj je škripa
Stvarnosti (Događaja) / Stvarnost je sivilo Umetnosti
– ha os / I ta ko u krug” 4 .
Ne baš poj mov no-sta ti stič ki naj či sti je i naj frekvent
ni je, ali sna žno, ube dlji vo i de lat no kad se lite
rar no pre lo mi u de lu umet ni ka ko ji ima svoj glas
i za sad neo t klo njiv pri se nak vo lje da ga ji svo je Pr vo
li ce i me nja mu ma ske, tj. da pi še, ma kar da tvr di
da „Pi sa nje je ubi ja nje, po ni šta va nje / Sta ri mu ški
za nat, naj sta ri ji” 5 .
I šta tu sad ima da se do da?
Po vo dom Ti šmi nog na gra đe nog ro ma na Bernardijeva
soba – naj ma nje sle de će:
1. Da je to trans-so ci jal ni ro man, ma kar tek stu alno
sre zan na kraj nje in di vi du a li stič ki mi ni mali
stič nom uzor ku, u du hu one in di vi du al ne/ur-
1 ST, Blues Diary, 27.
2 Ibid. 116.
3 Ibid. 93.
4 Ibid. 67.
5 Ibid. 144.
vi deč ke mi to lo gi je ko ju je Ti šma uve li ko ra suo,
od no sno ši frant ski is pro fi li sao u svim svo jim
ne-sti hov nim knji ga ma i žan rov ski neo be le ženom
Blues Diary;
2. Da je to trans-po ro dič ni ro man, či ji ve či ti aktan
ti – otac, maj ka, de te itd. – uz sve pro tej ske
me ne u od no su na pret hod no po zi ci o ni ra nje
no si o ca po ro dič nih funk ci ja u Ur vi de ku i Quat
tro Sta gi o ni – bi va ju re ljef ne, ako ne i presud
ne fi gu re ukup ne ro ma nesk ne in ten ci je/
ini ci ja ci je ST i nje nog di za nja na pa ra-sa kralni
ni vo u ne sva ki da šnje sre za nom go re = do le
klju ču;
3. Da je to trans-de tek cij ski ro man, u ko me se
plo šno eks pli ci ra ni pa raz vi je ni sre di šnji si žej ni
mo tiv (hi po te tič ni udes rod no i dru ga či je persi
fli ra nog Hi po li ta na Ja dran skoj ma gi stra li +
po tra ga za so bom kao auten tič nim Ja/gre škom)
pod vr ga va kom po zi ci o nim, je zič kim, for malnim,
smi sa o nim i do dat nim igra ma skri va lica
ma i ot kri va li ca ma sva ko ja ke eks ten zi je, distor
zi je, pa i pre o bli ko va nja u ne ras po zna tlji vo,
a da opet osta je ži vo ak ti va cij sko je zgro u ko je
se pri ča, tj. na ra ci ja, vra ća kad god slu ti mo ne ki
ras plet, ne ki pre gle dan kraj. I to dvo struk, jer
Ti šmi na pri ča, po put al he mi čar ske smi ca li ce,
ima dvo struk de tek cij ski tok, dvo stru ko de tekcij
ski ve zan
a) za in di vi du a cij sku po tra gu za iden ti te tom i
nje go vom raz grad njom
i
b) za tra že nje pra ve sli ke jed ne ne/sre će, omaške
ko ja bi se mo gla sma tra ti sa o bra ćaj nim koli
ko i ži vot nim ude som.
225

vîðeñjå
4. Da je to trans-bil dungsro man, još jed na Ti šmina
po vest o od ra sta nju ju na ka i nje go ve oko line,
Gra da, in di rekt no i svih nas, do one tač ke
i me re ko ju ne će mo do ma ši ti ma kar bi li i ideal
ni sa u če sni ci, tj. či ta o ci, jer Isti ne i Do ga đaja
pre ma mi šlje nju na šeg auto ra ne ma po što je
Do ži vljaj sve, a uvek se iz me đu njih, ili njih i
nas, is pre či Ne što, s ve li kim slo vom N, Ne što
kao Ne sa znaj no, gde uvek pre bi va ne što Dru go,
pa bi la to Od sut nost, Tran scen den ci ja ili... ko
zna šta? Re ci mo, ne ka u tek stu tek na go ve šte na
ili ma le rov ski čuj na me lo di ja/škri pa Stvar no sti,
ili je dva uhva tlji vo pod se ća nje na ob lik ne kakvog
iz ob li če nog obla ka u ko me je Ne či ja du ša,
ili ne ka Ti šmi na dis kret no, uma lo ne/ver bal no
do ma šta na sli ka Ra do sti Več no sti ko ju pri čita
nju ove knji ge sko ro da mo že mo do ži vljaj no
opi pa ti, i to ne na ka ši či cu.
Ipak, da se ma ne mo pa ra graf skog mu dro va nja
i vra ti mo knji zi kao svom kon kret nom pred me tu,
ma kar da ST tvr di da pred me ti su sa mo sen ke, utvare.
Utva re ili ne, knji ge sva ka ko je su pred me ti, pa
i Bernardijeva soba, i to s nu me ri sa nim stra na ma,
uhva tlji vim i ne u hva tlji vim ko do vi ma/ko a ni ma,
otvo re nim i za tvo re nim ko ri ca ma i pi ta nji ma, tj. vidlji
vim spo lja šnjim i unu tra šnjim or ga ni ma. Da kle,
da vi di mo ka ko je taj pred met, knji ga Ber nar di je va
soba, pi san, i šta je tu vred nost/raz li ka u od no su na
pret hod ne predmete iz ur vi deč kog ci klu sa.
Na pri mer, na stra ni 56 na la zi se lep upit ni koma
dić tek sta ko ji gla si:
„Ako u dru štvu ne pred sta vljaš ni šta, osta je ti
po ro di ca. Ako ne maš po ro di cu, sam si, osta je
ti sa mo pri ro da, tvo je te lo, tj. ko smos i več nost
kao naj ve ća tam ni ca. Sam pod zve zda ma pred
Oke a nom. Da li je to ma lo? Da li je to Ni šta?”
S ne što do bre či ta lač ke vo lje i ne što is ku stva u
ovo ma lo re či na la zi mo što šta.
Pr vo, ne ko li ko bit nih op se siv nih, trans-ko anskih
mo ti va ukup nog Ti šmi nog pi sma, od no sno peva
nja, na za da tu i ne za da tu te mu.
Dru go, još je dan pri mer po nje go vim knji ga ma
ra su te ma kro e se ji za ci je sve ga po sto je ćeg, ali sa da u
sa svim mi kro for mi.
Ot kud to?
No va po e ti ka? Di sci pli na? Svo đe nje na mi nima
li zam, ma kar i ras ko šan?
Ta ko je, jer u čak dva od tri mo gu ća kra ja Bernardijeve
sobe se man tič ki i ide o graf ski go spo dar
tek sta je sli ka di rekt nog ga đa nja u me tu, a na strani
112, da kle tač no 56 stra na da lje od već ci ti ra ne
56. stra ne, što mo žda i ni je slu čaj nost ne go is ti ca nje,
tj. strašna simetrija, Ti šma istom mo ti vu pri da je i
auto po e tič ko obe lež je, ne ku vr stu za nje ga ino va tivnog
spi sa telj skog vje ru ju:
„Ipak, bez tač no sti, bez pre ci zno sti, ne ma niče
ga! Po ga đa ti u cen tar, to! Ono što mi je uvek
ne do sta ja lo.”
Do i sta ne bez zna ča ja, za ovu knji gu, ese ji stički
sve de ni ju, na ra tiv no usme re ni ju, pre gled ni je ro manesk
ni ju, kom po zi ci o no za tvo re ni ju i se man tič ki
di rekt ni ju, pit ki ju, ukrat ko – mi ni ma li stič ki čvr šće
sre za nu od ra ni jih Ti šmi nih tek stu al nih ob ja va u
for mi pro ze. Da je to ta ko i da to ni je slu čaj no, uostalom,
sve do či i sam na slov, baš kao i apo krif no de latan
lik sa mog na slov nog fan to ma, Ber nar da Ber nardi
ja, ko ji se, na rav no, u skla du s Ti šmi nim prin cipom
vr hun ske vred no sti Od sut nog i od sut no sti, ne
po ja vlju je na stra ni ca ma ro ma na nig de direktno, do
u snu. A sa op šte no nam je da su on i nje go va so ba,
oko ko je se si že ro ma na za vr tanj skivr ti, i sim bol ni i
pred met ni sup strat mi ni ma li stič kog do bra, vred nog
ko li ko i ne u dob nog, da kle one pro zir ne stva ra lač ke
discipline ko ja da je za vo dlji vo pro zi ran re zul tat, done
kle čak po e tič ki na o pak/di so nan tan, ako ima mo
do sa da šnje ukup no Ti šmi no pi sa nje u vi du.
226

vîðeñjå
Da je ova knji ga za i sta plod spe ci fič nog po e-
tičkog opi ta/ot klo na svog auto ra pod jed na ko svedo
či i sam njen glav ni mo to „Po zdra vljam te, sta ri
Oke a ne!”, ini ci ja lan me đu osta lim ko ji obe le ža va ju
po gla vlja knji ge i za to vi še stru ko po vla šćen. Moglo
bi se, da ka ko, pi ta ti ka kve sad ve ze ima ne ki
na gla še no re pe ti ti van mo to uzet s po čet ka de be lih
stro fa Lo tre a mo no vih Maldororovih pevanja s Tišmi
nim po e tič kim od lu ka ma o pre vra tu u sfe ri techne
i nji ho vom raz ra dom u Bernardijevoj sobi. No,
sva ko ko je či tao Slo bo da na Ti šmu mo že se do se ti ti
da je Okean za Ti šmu i me ta fo ra Knji ge, da je knjiga
za nje ga „mo re, okean, sva ka stra ni ca je pu či na,
re do vi, re če ni ce su ta la si ra zno boj ni, ta la si ko ji se
sva đa ju, ko ji se bo re...” 6 . Pa ako to zna mo, a sad već
zna mo, ci tat iz Maldorora na po čet ku Ber nar di jeve
sobe mo že mo či ta ti kao in vo ka cij ski po zdrav, ali
još pre sud ni je – i kao opro štaj, opro štaj od ra ni jih
po e tič kih in ter nih svađa u tek stu, što do sta re ljef no
slu ti na ozbilj ne ino va ci je u pri po ve dač koj me to dolo
gi ji pri me nje noj na Bernardijevu sobu. A mo žda i
na ne što Ti šmi no što tek sle di ali ga ni slu ti ti jo šte
ne možemo.
Ukrat ko, oke an ski dis kurs pret hod nih Ti šminih
pro za je u Bernardijevoj sobi do ne kle pre sah nuo
u svo joj me ta pro znoj raz bo ko re no sti i raz i gra nosti,
jer je in ten ci o nal no sru bljen di rekt ni jim na rativ
no-dis kurs nim mi ni ma li stič kim neo-dik ta tom
sa mog Auto ra kao Sop stve nog Dru gog ko ji se samo
po sma tra i re a gu je. Ta ko je li te rar ni pred met
na zvan Bernardijeva soba stu pio na neo ke an sku
sta zu li ne ar ni jeg ra sta i grad nje tek sta, a Ti šma sa
sta ze ne na sil nog/ne vi dlji vog gu rua svo je ge ne ra ci je
te si ja set ge ne ra cij ski neo be le že nih a ko te rij ski nesvr
sta nih sled be ni ka Mu za na put knji žev ne sla ve u
glo balnom me dij skom se lu zva nom Ov de.
Na rav no, osta lo je u tom tek stu ko ji se po i grava
ne stvar nim li ci ma stvar no sti po do sta i utvar nog
6 ST, Quattro Stagioni, str. 122.
šti mun ga i oke an skog ose ća nja, i raz dra ga ne je zič ke
ana li ti ke sve ga po sto je ćeg i onog te ško uhva tlji vog
u de fi ni ci je Dru gog – što dej stvo Ti šmi nog pi sma
ta ko pre sud no či ni pre po zna tlji vim, je din stve nim.
Za to ovo uglav nom i pi še mo, da vi še smi sle no
uz di še mo i da se vi še smi sle no pi ta mo da li pi šu ći
o Ti šmi i nje go vim knji ga ma ika ko mo že mo bi ti u
pra vu.
Ili, što re če naš autor, ST:
„Sve od lu ke se na ho de u Tran scen den ci ji, u
Odsutnosti.” 7
Ili:
„Sa mo le po ta mo že da ka že ono oča ra va ju će
Da ko je je, u stva ri, je di na de fi ni tiv na ute ha.” 8
O tom, po tom.
7 Ibid. 107.
8 ST, Bernardijeva soba, str. 35.
227

fotografija: Jovan Todorović
228

229
fotografija: Jovan Todorović

fotografija: Jovan Todorović
230

231
fotografija: Jovan Todorović

vîðeñjå
UDC 821.134.2(83).09 Dorfman A.
Džonatan Rolins (Jonathan Rollins), Toronto
Ariel Dorfman piše kući:
književno državljanstvo
i transnacionalna pripadnost
U jednom intervjuu, aprila 2008, Ariel
Dorfman, čileanski pisac u izgnanstvu, izjavio je da
dom možemo imati na više različitih mesta – bilo
gde. Rekao je takođe da je to sigurno tako u slučaju
mnogih pisaca, ako ne i većine njih, i to ne samo
onih koji pišu takozvanu izgnaničku i imigrantsku
književnost. Dorfman, čiji život na određeni način
karakterišu serijska izgnanstva, smatrao je da smo
mi pripadnici više zajednica koje se preklapaju i da je
prostor, gde se one susreću, područje preseka u kojem
se osećamo najudobnije ili imamo osećaj pripadnosti
– naš dom. Štaviše, ta rodna mesta nisu nužno fizička.
Dok je Dorfmanu dom naizmenično bio u Argentini,
Čileu, Holandiji i SAD, taj isti dom je u tekstovima
koje je čitao i pisao predstavljen kao transnacionalno
mesto. Ove različite tekstualne domovine ili (inter)
tekstualne zajednice pružaju osećaj pripadnosti
pojedinačnim čitaocima i piscima i premašuju fizičke
limite nacionalnih granica ili im prkose. Koristeći
transkript svog intervjua sa Dorfmanom, pokušao
sam da istražim hipotezu da tekstovi pročitani i
napisani od strane raseljenih lica često funkcionišu
kao surogat domovine. Ovaj rad takođe ispituje vezu
između Dorfmanovih identiteta – nacionalnih i
tekstualnih, i lojalnosti unutar njih.
U jednom intervjuu aprila 2008, Ariel Dorfman
govorio je o proslavi sedmog rođendana svoga
unuka i značaju tog događaja za proširenu istoriju
njegove rusko (moldavsko)-jevrejsko-argentinskočileansko-američke
porodice. Bilo je to prvi put u
nekoliko generacija da je jedan Dorfman doživeo
te godine, a da još uvek nije iskusio izgnanstvo.
Početkom 20. veka, njegovi deda i baba pobegli su iz
Evrope pred surovim pogromom. Tokom 1940-ih, on
i njegovi roditelji bili su primorani da napuste svoju
rodnu Argentinu i odu u Sjedinjene Države, sada
bežeći od progona levičara od strane argentinske
vlade. Zatim, deceniju kasnije, makartizam je oterao
Dorfmanove iz Sjedinjenih Država u još jedan
politički egzil, ovog puta u Čile. Ako premotamo
unapred do 11. septembra 1973. („drugi 9–11”),
naći ćemo Ariela Dorfmana koji, kao kulturni
ataše marksističke vlade Salvadora Aljendea, beži iz
usvojene domovine usled državnog udara generala
Pinočea. Osvrćući se na ovaj višegeneracijski niz
gubitaka doma u svojim memoarima iz 1998,
Heading South, Looking North: A Bilingual Journey
i u svom dokumentarcu iz 2007, A Promise to the
Dead, Dorfman postavlja važna pitanja o prirodi
doma i pripadnosti: gde je dom i šta je dom? U
232

vîðeñjå
nedostatku fizičke domovine, u odvojenosti od
poznatog, šta je to što izgnaniku, migrantu, lutalici
pruža osećaj stabilnosti i pripadanja? I do koje
mere može jedan tekst da zameni izgubljeni dom
ili domovinu? Neki od odgovora mo gu se pro na ći
u Dorf ma no vim me mo a ri ma, u nje go vim ro ma nima
i dra ma ma, u do ku men tar cu, i od ne dav no u inter
vjuu ko ji sam vo dio sa njim apri la 2008, pre javnog
pri ka zi va nja A Pro mi se to the Dead. Kako onda
Ariel Dorf man pi še ku ći?
Kao de čak i kao mla dić, Dorf man je stal no su o-
čen sa kompleksnošću i ambivalentnošu pitanja doma,
iz gnan stva i nji ho ve ve ze. Pa ipak, u to vre me,
on kao da ne osve šta va ovu kom plek snost, već svo je
iskustvo zamišlja kao binarni niz ili-ili: ili englesko
govorno područje ili špansko govorno područje; ili
američki ili čileanski; ili ovde ili onde. Međutim, prema
njegovom sopstvenom iskustvu, i Čile i Sjedinjene
Države su istovremeno domovina i strana teritorija.
Trin T. Min-ha (Trinh T. Minh-ha) nas pod se ća da
„iskustvo izgnanstva nikada nije samo binarno”, već
je to pre pitanje liminalnog „podrhtavanja” 1 u ono me
što Zigmund Bauman (Zygmunt Bauman) naziva izgnaničko
drugde (elsewhere) ili neko međuprostorno
tre će me sto ko je ni je ni ov de ni ta mo i pro ti vi se binarnom
razmišljanju. 2 Naravno, zreli Dorfman prepo
zna je da se na pi ta nja kao što su: Ko sam ja? Gde je
dom? Gde ja pri pa dam? Ko ja je pri ro da mog iz gnanstva?
ne može odgovoriti koristeći sve-ili-ništa, ili/ili
pristup. Stvaranje identiteta i pripadnosti je pregovaranje
koje se vodi u liminalnim prostorima koje opisuju
Bauman i drugi. Nakon napuštanja Čilea, Dorfman
kao liminar/izgnanik sa svojom porodicom luta
1 T. T. Minh-ha, “Ot her Than Myself/ My Ot her Self “ u knji zi
George Robertson et al (eds) Travellers’ Tales: Narrative of Home
and Displacement, Ro u tled ge, New York, 1994, str. 13, 17.
2 Z. Ba u man, “As si mi la tion in to Exi le: the Jew as a Po lish
Wri ter” u knji zi Su san Ru bin Su le i man (ed) Exi le and Cre a tivity:
Sig nposts, Tra ve lers, Out si ders, Bac kward Glan ces, Du ke
UP, Dur ham and Lon don, 1998, str. 321.
od Buenos Ajresa do Pariza i Amsterdama, i zatim do
Sjedinjenih Država – do tog drugde koje je jednom
dav no pri gr lio kao dom, za tim od ba cio, u kom se ponovo
neodlučno pojavljuje s obzirom na ulogu koju
su Sjedinjene Države igrale u čileanskom državnom
uda ru zbog če ga je i iš ču pan iz svog ko re na. Naj zad,
diktatura u Čileu prestaje, vraća se demokratija i
Dorf man se vra ća „ku ći” i shva ta (kao i mno gi dru gi
iz gna ni ci) da ga dom vi še ne če ka. Dom je sa da ne gde
dru gde – me sto ko je se, ako se uop šte i mo že pro na ći,
teško pronalazi na mapi.
Opis slič ne iz gna nič ke li mi nal no sti Ka ta ri ne
Mar ci ni ja k (Ka tarzyna Mar ci ni a k) u de lu Ju li ja Alva
re z (Ju lia Al va rez) po ve zan je sa Dorf ma no vim
slu ča jem: „Po la ko uvi đa mo ka ko li mi nal ni po lo žaj
oslo ba đa (iz gna ni ka) od ose ća ja pri pa da nja jednoj
na ci ji i po zva ni smo da pre i spi ta mo pri rod nu
ve zu iz me đu po je din ca i nje go vog me sta ro đe nja.
[...] dom mo že bi ti isto to li ko ne po znat i stran kao i
me sto iz gnan stva.” 3 Po ste pe no, mno go pu ta iz gna ni
Dorf man, shva ta ono što su mno gi u slič nim me đupro
stor nim, ra se lje nim okol no sti ma uvi de li: da se
li mi nar – in di vi dua u „me đu pro sto ru” – na sta ni la
u tran sna ci o nal nom „dru gde”. U naj bo ljem slu ča ju,
ovo sa zna nje do vo di do ono ga što Mar ci ni ja ko va
na zi va do ži vlja jem „mno go stru kih na ci o nal nih pripa
da nja” 4 , ali u naj go rem slu ča ju, do vo di do oča ja,
otu đe ne is klju če no sti, de lom do ono ga što Sal man
Ru ždi (Sal man Rus hdie) na zi va, „du plim ne pri pada
njem”, 5 ali bez ika kve ko ri sti. Iz gle da da je ovo
dru go bel huks * (bell hooks), ko ju je ci ti ra la Ro zma ri
Džordž (Ro se mary Ge or ge) u Po li ti ci do ma, ima-
3 K. Mar ci ni ak, Ali en hood: Ci ti zen ship, Exi le, and the Lo gic
of Di f e ren ce, U of Min ne so ta P, Min ne a po lis, 2006, str. 68.
4 Mar ci ni ak, str. 73.
5 S. Ru ždi, Istok, Zapad, Be o grad: Cen tar za ge o po e ti ku,
1995, str. 141.
* Ova autor ka je in si sti ra la da se nje no ime pi še ma lim slo vi ma
jer je ve ro va la da je naj va žni ja „su šti na knji ga, a ne ko sam ja”
(prim. prev).
233

vîðeñjå
la na umu ka da je iz ja vi la: „Po ne kad je dom nig de.
Po ne kad čo vek sa mo zna za pot pu nu odvo je nost
ili otu đe nje. Ta da dom vi še ni je sa mo jed no me sto.
Dom su lo ka ci je.” 6 Dorf ma nov po lo žaj je mno go bolji
od ovo ga, ali ono što je za jed nič ko nje mu i hukso
voj je po i ma nje da dom ni je me sto već „lo ka ci je”.
On je sva ka ko mno go op ti mi stič ni ji od Eve Hof man
(Eva Hof fman), na pri mer, ko ja u knji zi Iz gu blje no
u prevodu su ge ri še da nje no iz de lje no iz gna nič ko
„ja” „ni ka da nig de ne će opu šte no pri pa da ti” – da će
uvek bi ti za gla vlje no „na po la pu ta”. 7 Al ter na ti va je,
ka ko tvr de Dorf man i osta li, da iz gna nič ko „ja” može
da pri pa da mno gim me sti ma, čak iako mo ra da
osta ne li mi nal no i da „ple še i ska če” (da upo tre bi mo
Dorf ma no vu fra zu) na pred-na zad pre ko pu ko ti ne
(da upo tre bi mo Hof ma nov ter min) ko ja se ne može
pot pu no za tvo ri ti. 8 Dorf ma no va ide ja o vi še strukom
pri pa da nju ni je sa mo po za ili per for mans „u
kom se čo vek pretvara da je kod ku će gde god da
se na la zi” što Edvard Sed (Ed ward Said) sma tra poseb
nim do stig nu ćem iz gna ni ka 9 , već ra di je, istin ski
ose ćaj za ukla pa nje. U in ter vjuu, Dorf man tvr di da
mi pri pa da mo mno gim za jed ni ca ma ko je se pre klapa
ju, i da su tač ke gde se te za jed ni ce sre ću me sta
gde se mi ose ća mo naj u dob ni je ili gde ima mo ose ćaj
pri pa da nja – to je u stva ri „dom”. Nje gov opis do ma
ima ve li ku slič nost sa Ho mi Ba bom (Ho mi Bhab ha)
ar ti ku la ci jom eks tra te ri to ri jal nih i me đu kul tur nih
pri li ka „ne-do mov no sti”. 10
Ima ju ći na umu Ba bina opa ža nja, is ta kao bih
ov de de te ri to ri ja li zo va nu pri ro du Dorf ma no vog nedo
mov nog pri pa da nja uz ob ja šnje nje da ta me sta na
ko ji ma se na la zi dom ni su nu žno fi zič ka. Dom se
mo že pred sta vi ti kao tran sna ci o nal no me sto smešte
no u me đu pro stor iz me đu kul tu ra i je zi ka, kao
i u tek sto ve ko je on či ta i pi še. Ja bih ove raz li či te
tek stu al ne do mo vi ne gru pi sao pod okri ljem tekstu
al nih, pa čak i in ter tek stu al nih za jed ni ca. 11 One
funk ci o ni šu kao za jed ni ce u me ri u ko joj tek sto vi
omo gu ća va ju ose ćaj pri pa da nja či ta o ci ma i pi sci ma
– po je di nač nim či ta o ci ma ko ji tra že srod ni glas, ili
auto ri ma ko ji pi šu stvar noj ili za mi šlje noj za jed ni ci
či ta la ca. Ta kve tek stu al ne za jed ni ce mo gu pre la ziti,
pr ko si ti i su ko blja va ti se sa fi zič kim gra ni ca ma
na ci o nal nih za jed ni ca. Šta vi še, či ni se da tek stu al ne
za jed ni ce funk ci o ni šu na dva po ve za na ali raz li či ta
na či na: da ci ti ra mo Be ne dik ta An der so na i Sal mana
Ru ždi ja, one su „za mi šlje ne za jed ni ce“ ili „zami
šlje ne do mo vi ne” kon stru i sa ne, re kon stru i sa ne i
odr ža va ne kroz pri ču; 12 ili je to niz „ko smo po lit skih
kon takt zo na” – pre ma Džej msu Kli for du i Dej vi du
Mor li ju (Ja mes Clif ford and Da vid Mor ley) – ko je se
na la ze iz van ili pre la ze gra ni ce na ci je ili ne kih drugih
ge o graf skih, lin gvi stič kih, et nič kih, re li gij skih
ili po ro dič nih za dru ga. 13 Kod Dorf ma na vi di mo
obe va ri ja ci je tek stu al nih za jed ni ca na de lu tj. priču
o do mu i pri ču (tu ko smo po lit sku kon takt zo nu)
kao dom.
6 B. Ho oks, ci ti ra na u knji zi R Ge or ge, Te Po li tics of Ho me:
Post co lo nial Re lo ca ti ons and Twen ti eth-Cen tury Fic tion. London,
U of Ca li for nia, 1996, str. 1.
7 E. Hof man, Iz gu blje no u pre vo du, Ge o po e ti ka, Be o grad
2002, str. 216, 274.
8 Hof man, str. 274.
9 E. Said, “Re flec ti ons on Exi le” u Marc Ro bin son (ed) Altoget
her El sew he re: Wri ters on Exi le, Bo ston and Lon don, Fa ber
and Fa ber, 1994, str. 148, is ti ca nje do da to od stra ne auto ra.
10 H. Ba ba, Smeštanje kulture, Be o grad: Be o grad ski krug,
2004, str. 9.
11 Ove za jed ni ce su in ter tek stu al ne, isto kao što su i in tersu
bjek tiv ne, u me ri u ko joj su sa či nje ne kao idi o sin kra tič ke
mre že po ve zi va nja i zna če nja.
12 B. An der son, Ima gi ned Com mu ni ti es: Re flec ti ons on the
Ori gin and Spread of Na ti o na lism, Ver so, Lon don and New
York, 1991, str. 6; S. Ru ždi, Imaginarni zavičaji (U publikaciji:
Po lja. - ISSN 0032-3578. - god. 52, br. 448 (nov-dec. 2007),
str. 27–39.
13 D. Mor ley, Ho me Ter ri to ri es: Me dia, Mo bi lity and Iden tity,
Ro u tled ge, Abing don and New York, 2000, str. 9.
234

vîðeñjå
Dorfmanovi memoari bacaju novo svetlo na
ulogu tekstualne zajednice kao transnacionalne ili
ekstrateritorijalne kontakt zone i značaja koji će ona
ima ti u nje go vom ži vo tu. Kao mla dić, on pra ti svoju
maj ku i oca na pu tu bro dom za Evro pu. U tom
liminalnom prostoru, ploveći između kontinenata,
kultura, jezika, istorija (između različitih „domovina”
njegove porodice u Evropi i na američkom konti
nen tu), na istom bro du ko jim je pi sac To mas Man
plovio kući u Nemačku nakon dugogodišnjeg egzila,
Dorfman doživljava epifaniju. On uviđa da književnost
ili čitanje i pisanje tekstova može funkcionisati
kao alternativa domu: to jest, tekst kao prenosiva,
džepna patrija ili domovina koju čovek nosi u sebi.
On počinje da raspoznaje vezu između teksta i zajednice
nezavisno od geografije. On o ovom momentu
piše u svojim memoarima, 14 ali u na šem in ter vjuu,
Dorfman još detaljnije objašnjava svoju epifaniju:
Na slu ći vao sam da je čo vek spo so ban da pu tu je
ko ri ste ći svoj je zik i da bi mo gao da pi še i da će
ta pi sa na reč pu to va ti dru ga či je od ru ke ko ja ga
je na pi sa la ili od oka ko je ga je vi de lo ili mo zga
ko ji ga je smi slio. To je bio po če tak pro ce sa. Što
sam vi še či tao i pi sao na en gle skom je zi ku u Čileu,
shva tio sam da ja ne mam pu bli ku u San tjagu
osim ne ko li ci ne lju di ko ji bi mo gli da či ta ju
mo je stva ri (nje go vi ro di te lji bi či ta li to što je on
pi sao, na pri mer), ali po sto jao je taj ne ki ose ćaj
da su mo je pri če na pi sa ne na je zi ku ko ji se ov de
ne ukla pa, ali ko ji se ukla pa ne gde dru ge. 15
On shva ta da je nje gov ose ćaj „pri pa da nja” proiz
vod tek stu al nog ili knji žev nog dr ža vljan stva pre
ne go na ci o nal nog dr ža vljan stva.
U to vre me, on či ta New York Re vi ew of Bo oks
i antologiju engleske književnosti, i Beketa, Oskara
14 A. Dorf man, Heading South, Looking North: A bilingual
Journey, Far rar, Stra us and Gi ro ux, New York, 1998, str. 84
15 A. Dorf man, Per so nal in ter vi ew, 6. sep tem bar, 2008.
Vajlda, Konrada i Nabokova. Značajno je napomenu
ti da su ve ći nu tih knji ga ko je on či ta i sa ko ji ma
se povezuje napisali oni koji su otišli negde drugde
i ko ji pi šu na je zi ku ko ji im ni je ma ter nji. Ovo či tanje
formira deo temelja njegovog osećaja pripadanja
tekstualnoj zajednici. On objašnjava: „Počinjem da
pronalazim srodne duše i u autorima koje sam čitao
ali i [značajno] u njihovoj publici – mnogo godina
kasnije, u razgovoru o ovim knjigama – uvideli smo
da možemo da komuniciramo. 16 To je tek stu al na zajednica
koju Brajan Stok (Brian Stock) objašnjava u
svom istraživanju uspona srednjovekovne književnosti
i re for me i je re tič kih po kre ta 11. i 12. ve ka. 17 Ove
zajednice predstavljaju srednjovekovnog prethodnika
Klifordovim kosmopolitskim kontakt zonama.
Dorf ma no va knji žev nost – nje go vo pi sa nje i čita
nje – sme šta ju ga u ta kve zo ne kon tak ta. On ob jašnja
va ove ve ze kao čin iz grad nje za jed ni ce:
Usta no vio sam da je ima lo smi sla što je ta mo
bi lo lju di ko ji su i ra ni je bi li ta mo i ko ji su mogli
da po sta nu to mesto gde sam sreo – sreo sam
auto ra, ali sreo sam i dru ge či ta o ce [pri me ti te
nje go vu upo tre bu te ri to ri jal nog je zi ka za opi siva
nje pro ce sa ko ji je iz van me sta] [...] Sve vi še
sam shva tao da su me ve o ma ja ko pri vla či li ti,
haj de da ih na zo ve mo tran sna ci o nal ni in te lektu
al ci. [...] Ja ko me je pri vla či la ide ja da mo žeš
da ra diš na je zi ku ko ji se raz li ku je od tvog, od
onog je zi ka ko jim si bio okru žen i ko ji ti je mogao
da ti ne ku vr stu pred no sti. 18
16 Dorf man, Per so nal in ter vi ew.
17 B. Stock, Te Im pli ca ti ons of Li te racy: Writ ten Lan gu a ge
and Mo dels of In ter pre ta tion in the Ele venth and Twelfth Centu
ri es. Prin ce ton UP, Prin ce ton, 1983, str. 88–151. Stok razma
tra pa ra lel nu upo tre bu tek sta od stra ne gru pe či ta la ca u
ka snom sred njem ve ku i ose ćaj „so li dar no sti pro tiv spolj njeg
sve ta”, ko ji su ta kva za jed nič ka či ta nja omo gu ći la ovim „tekstu
al nim za jed ni ca ma” (str. 90).
18 Dorf man, Per so nal in ter vi ew.
235

vîðeñjå
Pre ma to me, za Dorf ma na, i mno ge dru ge slične
nje mu, zna čaj knji žev no sti u raz go vo ru o do mu i
iz gnan stvu le ži u či nje ni ci da je knji žev nost „u svom
te me lju in ter sti ci jal na – za po či nje u pre kla pa nju i
pu tu je iz van od re đe nih me sta/pro sto ra/kul tu ra koje
je pro iz vo de.” 19 Ti me je nje gov ose ćaj pri pa da nja
sve tu umno go me pro iz vod nje go vog tek stu al nog ili
knji žev nog dr ža vljan stva, onog ko je ga či ni de lom
jed ne ili vi še tek stu al nih za jed ni ca.
Po sto je dva zna čaj na tre nut ka u nje go vom živo
tu u ko ji ma ovo knji žev no dr ža vljan stvo do la zi
u kon flikt sa na ci o nal nim dr ža vljan stvom, tak miči
se sa njim ili ga iza zi va. Pr vi se do go dio ubr zo
na kon dr žav nog uda ra, ka da je on za jed no sa oko
1000 dru gih po li tič kih iz be gli ca na šao uto či šte u argen
tin skoj am ba sa di u San tja gu na da ju ći se (če sto
uza lud) da će us pe ti da po beg nu iz ze mlje. Iz gle da
da či nje ni ca što je bio ro đen u Bu e nos Aj re su (te je
sto ga bio Ar gen ti nac po ro đe nju) ni je bi la do volj na
da ga pu ste da pre đe či le an sku na ci o nal nu gra ni cu.
Na pro tiv, nje gov sta tus ne dav no ob ja vlje nog pi sca
je bio taj ko ji mu je po mo gao da stig ne do slo bode
u Bu e nos Aj re su. Ar gen tin ska vla da ko ri sti ovu
či nje ni cu da bi mu obez be di la neo p hod nu iz la znu
vi zu (tj. „da li će te za i sta da po gu bi te ovog po zna tog
pi sca?”). Tek stu al na za jed ni ca je, u ovom slu ča ju,
vi še od pu ke ap strak ci je. Pri pa da nje ono me što on
na zi va „elit noj kla si lju di ko ji se me đu sob no raz u-
me ju i ko ji se me đu sob no či ta ju i ko ji za jed no či taju
slič ne tek sto ve” 20 zna či ži vot ume sto smr ti. Ako
iz gna ni po je din ci ko ji pro na la ze član stvo u ta kvoj
za jed ni ci uop šte ima ju bi lo ka kve pri vi le gi je, on da
je u ovom slu ča ju upra vo beg od smrt ne ka zne jedna
od pri vi le gi ja član stva ko ju on uži va. Na rav no,
ne po sto je ga ran ci je da će vas či nje ni ca da ste pi sac
ili umet nik oslo bo di ti ti ra ni je ili vas dr ža ti van doma
ša ja an ta go ni stič ke na ci o nal ne za jed ni ce. Se ti mo
19 Dorf man, Per so nal in ter vi ew
20 Ibid.
se sa mo za to čet ni štva ni ge rij skog ro ma no pi sca Vo le
So jin ke (Wo le Soyin ka), ili je vrej skih pi sa ca, umetni
ka i mu zi ča ra či ji se „kul tur ni zna čaj” sa sto jao isklju
či vo u to me da od lo ži nji ho vu smrt u Te re zi nu
(The re si en stadt).
Drugi slučaj, koji se izdvaja kao momenat konflikta
između književnog i nacionalnog državljanstva
i koji ima izuzetan značaj za Dorfmanov osećaj pripadanja
i „doma”, odigrao se skoro dve pune decenije
nakon događaja u argentinskoj ambasadi. Bilo je to
ubrzo posle čileanskog debija njegovog komada Smrt
i devojka, godinu dana nakon što se diktatura generala
Pinočea završila, u vreme kada se činilo da veliki
broj Čileanaca samo želi da zaboravi prošlost i krene
dalje. Komad pokušava da se bavi mučnom prošlošću
i da „po no vo iz gra di” ze mlju (či taj dom) kroz književnost.
Ovim delom Dorfman uspešno pokušava da
započne diskusiju o pitanjima o kojima se ćutalo bilo
zbog cenzure bilo zbog sveopšte nevoljnosti da se
priča o nezaceljenoj rani u namučenom telu politike.
Međutim, dok je predstava izuzetno uspešna u inostranstvu,
„kod kuće” u Čileu je veoma kritikovana,
čak i od istomišljenika. Izgleda da niko (barem niko
ko objavljuje pozorišne recenzije i kritike) ne želi da
ču je šta on ima da ka že o ze mlji i nje noj pro šlo sti ili,
radije, o Dorfmanovoj državi i Dorfmanovoj verziji
nje ne pro šlo sti. Sti če se uti sak da su se te dve stva ri
(Či le ko ji on pam ti i o kom pi še u svom ko ma du i Čile
kom se on vra ća iz ame rič kog eg zi la) raz i šle u njegovom
odsustvu, kao što se toliko često dešava domu
koji je izgubljen i ponovo stvoren u izgnanstvu. Da
ne po mi nje mo da se on ne se ća pro šlo sti tač no, već
da je po stao ne ka vr sta du ha u sa da šnjo sti, ili pro šlosti
u sadašnjem vremenu. U tom momentu, vizuelni
prikaz u delu A Pro mi se to the Dead pojačava ovaj
avetinjski status opisujući ga kao „mirnu sliku” (still
image) u nekom Santjagu ubrzanom time-lapse kinematografijom.
U pratećoj naraciji on se zadržava
na konfliktu između svoje dve domovine (fizičkom
Čileu i njegovom tekstualnom duplikatu predstavlje-
236

vîðeñjå
nom u komadu). Ovaj konflikt kulminira u kritičkom
prijemu Smrti i devojke u Čileu, ko ji je bio to li ko demorališući
da on uzvikuje: „Zgrabio sam svoj komad
i zgra bio sam svo ju po ro di cu i oti šao iz ze mlje!” 21 Suočen
sa izborom između nacionalne zajednice i tekstualne
zajednice, on odabira ovo drugo. Međutim,
„od la zak iz ze mlje” u ovom slu ča ju vi še je od pu kog
sedanja u avion za Sjedinjene Države i odlaska bez
osvrtanja. On ne okreće leđa Čileu u trenutku kada
je bio pot pu no od ba čen, slič no kao što je on od bacio
SAD još 1960-ih ka da je bio ide a li stič ki stu dent
na Ber kli ju. On se iz no va i iz no va vra ća „ku ći” i nasta
vlja da pro vo di vre me u Či leu, ali ipak in si sti ra na
to me da je mo rao da na pu sti svoj dom ka ko bi mo gao
o nje mu da pi še.
U to vre me, Djuk uni ver zi tet, a pre to ga univer
zi te ti u Me ri len du, Pa ri zu i Am ster da mu, funkci
o ni šu kao uda lje no, bez bed no, tek stu al no ori jentisano
drugde gde će, sa kri tič ke uda lje no sti, pi sa ti
o do mo vi ni. Ne ko bi mo gao re ći da on ne ži vi u tim
dr ža va ma već na aka de mi ja ma, na Djuk uni ver zi tetu,
na pri mer, pre ne go u Da ra mu, Se ver na Ka ro li na
– ne što slič no od no su stu de na ta i ži te lja obli žnjeg
gra da (gown and town). Dorf man bi mo gao ovo da
po ri če ili da (ube dlji vo) tvr di da je on deo ve će zajed
ni ce iz van gra ni ca uni ver zi te ta. Pa ipak, on se
is po ve dio na kon fe ren ci ji na kon pri ka zi va nja svog
do ku men tar ca: re kao je da se, upr kos svim go di nama
pro ve de nim u SAD, on za pra vo ne ose ća „Ameri
kan cem”. 22 Bez ob zi ra na to da li je fo kus na Či leu
ili SAD kao do mo vi ni, či ni se da je on lo ja lan pi sanju
i tek stu al noj za jed ni ci, a ne me stu či je je gra ni ce
od re di la po li tič ka za jed ni ca.
Da se vra ti mo on da po čet nom pi ta nju: šta je
dom i ka kvu ulo gu ima tekst (ili knji žev nost) u njego
vom de fi ni sa nju? Ro zma ri Džordž su mi ra ve zu
ova dva pi ta nja, is ti ču ći da je kom plet na fik ci ja u
stva ri no stal gi ja. 23 Ili, dru gim re či ma, da je knji ževnost
pro iz vod ne ke uni ver zal ne no stal gič ne če žnje
za ku ćom i po tra ga za ve zom (po nov nim po ve ziva
njem) i pri pa da njem. Alan Be net (Alan Ben nett)
opi su je ovu če žnju za ostva ri va njem ve ze sa tek stual
nom za jed ni com kao ne ke pre div ne tre nut ke tokom
či ta nja ka da ima te ose ćaj kao da vas je za ruku
uhva ti la ne ka dru ga ru ka ko ja je upra vo iza šla
iz tek sta. 24 Za Dorf ma na dom zna či mno go me sta i,
pre ma nje go vom mi šlje nju, mi op ko ra ču je mo grani
ce i „ska ku će mo i igra mo s jed ne stra ne na drugu.”
25 Knji žev nost olak ša va li mi nal no sa vla da va nje
igra nja i ska ka nja pre ko gra ni ca i iz me đu kul tu ra i
je zi ka. Kao i dru gi ra se lje ni i kul tur no is pre ple te ni
pi sci, Dorf man ko ri sti tekst i svoj ose ćaj za tran snaci
o nal nu i eks tra na ci o nal nu pri pad nost tek stu al nim
za jed ni ca ma ka ko bi se ba vio muč nom li mi nal nošću
isto vre me nog do la že nja i od la že nja iz ve li kog
bro ja me sta, do mo va, iz gna nič kih uto či šta, me sta
ko ja su ne gde dru gde. On ko ri sti tekst da ucr ta dom
ko ji ne po sto ji ni na jed noj fi zič koj ma pi. 26 Sto ga,
ka da Dorf man pi še ku ći, to po ne kad zna či pi sa nje o
Či leu, ili SAD, ili o ukr šta nji ma i pra zni na ma iz među
ovih ge o graf skih me sta. Ali mno go zna čaj ni je je
što pi sa nje ku ći zna či pro na la že nje do ma u sa mom
de lu, bez ob zi ra na te mu.
21 A. Dorf man, A Pro mi se to the Dead: Te Exi le Jo ur ney
of Ariel Dorf man, Pe ter Raymont (dir.), Whi te Pi ne Pic tures,
2007.
22 Ko men tar pre u zet sa kon fe ren ci je na kon pri ka zi va nja A
Pro mi se to the Dead na Full Frame fe sti va lu do ku men tar nog
fil ma, Dur ham, NC, 6. april, 2008.
23 Ge or ge, str. 1.
24 A. Ben nett, Te Hi story Boys, Fa ber and Fa ber, Lon don,
2004, str. 56.
25 Dorf man, Per so nal in ter vi ew.
26 J. Al va rez, Something to Declare, Al gon qu in, Cha pel Hill,
NC, 1998, str. 173; Mar ci ni ak, str. 61.
237

vîðeñjå
LI TE RA TU RA
1. Al va rez, J., Something to Declare, Al gon qu in, Cha pel
Hill, NC 1998.
2. An der son, Ima gi ned Com mu ni ti es: Re flec ti ons on the
Ori gin and Spread of Na ti o na lism, Ver so, Lon don and
New York 1991.
3. Ba u man, Z., “As si mi la tion in to Exi le: the Jew as a Po lish
Wri ter” u Exi le and Cre a ti vity: Sig nposts, Tra ve lers, Outsi
ders, Bac kward Glan ces, Su san Ru bin Su le i man (ed),
Du ke UP, Dur ham and Lon don 1998.
4. Ben nett, A., The Hi story Boys, Fa ber and Fa ber, Lon don
2004.
5. Ba ba, H., Smeštanje kulture, Be o grad: Be o grad ski krug,
2004.
6. Dorf man, A., Heading South, Looking North: A bilingual
Journey, Far rar, Stra us and Gi ro ux, New York, 1998.
----. A Pro mi se to the Dead: The Exi le Jo ur ney of Ariel
Dorf man, Pe ter Raymont (dir), Whi te Pi ne Pic tu res,
2007.
----. Per so nal in ter vi ew (6. sep tem bar 2008).
7. Ge or ge, R., The Po li tics of Ho me: Post co lo nial Re lo ca tions
and Twen ti eth-Cen tury Fic tion. Lon don, U of Ca lifor
nia, 1996.
8. Hof man, E., Iz gu blje no u pre vo du, Ge o po e ti ka, Be o-
grad, 2002.
9. Mar ci ni ak, K., Ali en hood: Ci ti zen ship, Exi le, and the Logic
of Dif fe ren ce, U of Min ne so ta P, Min ne a po lis, 2006.
10. Mor ley, D., Ho me Ter ri to ri es: Me dia, Mo bi lity and Identity,
Ro u tled ge, Abing don and New York, 2000.
11. Ru ždi, S., Istok, Zapad, Be o grad: Cen tar za ge o po e ti ku.
----. „Ima gi nar ni za vi ča ji” (U pu bli ka ci ji: Polja. - ISSN
0032-3578. - god. 52, br. 448 (nov-dec. 2007), str. 27–39.
12. Said, “Re flec ti ons on Exi le” u Marc Ro bin son (ed) Altoget
her El sew he re: Wri ters on Exi le, Bo ston and Lon don,
Fa ber and Fa ber, 1994 str. 137–49.
13. Stock, B., The Im pli ca ti ons of Li te racy: Writ ten Lan gu a ge
and Mo dels of In ter pre ta tion in the Ele venth and Twelfth
Cen tu ri es. Prin ce ton UP, Prin ce ton, 1983.
14. Minh-ha, T. T., “Ot her Than Myself/ My Ot her Self “ u
knji zi Ge or ge Ro bert son et al (eds) Travellers’ Tales: narra
ti ve of Ho me and Dis pla ce ment, Ro u tled ge, New York,
1994.
Mul ti kul tu ra li zam, kon flikt i pri pa da nje (2)
Oks ford, sep tem bar 2008.
Pri re dio Ne boj ša Ra dić
238

239
fotografija: Jovan Todorović

dïjałøzí
240

241
fotografija: vladimir Pavić

foto Vladimir Pavić vladimirpavic1@gmail.com
242

243
fotografija: vladimir Pavić

dïjałøzí
UDC 39:929 Čolović I. (047.53)
Ivan Čolović.
Ljubljana, decembar 2009. Foto: Mirovni inštitut, Ljubljana.
Ivan ČO LO vić
Et no log-an tr opolog, rođen 1938. g odine u
Be ogradu. U Kragujevcu završio osnov nu školu i
nižu g im na ziju (19 41–195 2 ). O d 1952. st al no živi u
Beogra du . Maturir ao u Prvoj b e ogradsko j g imnaziji
(1956). Na Filološko m f akultetu u Be ogradu
diplomi ra o op štu kn ji že vno st sa teorijom k nj iževnosti
(19 61 ), magi s tri rao ro ma ni stiku (1972) .
Na F il oz of skom fakultetu u Be ogradu doktori ra o
etnologi ju (E tnolo gij a divlje kn jiževn os ti, 1984).
R eferent za izdavač ku delat nost u Glavnom odb oru
SSRN Srbije (196 1– 196 7), radio u Do mu omladi ne
Beograda (1968–1 969), u J ugoslovenskoj komisiji
z a UNE SKO (197 0 ), N U „Bra ća Stamenković”
(1971–1972), u izdavačk im preduzećima „Duga”
(1973–1975), BI GZ (1 97 5–1980) , „Prosve ta ”
(1980–1984, 1988–1990 ), na Univerz ite tu u Re nu u
Francuskoj (1 984–19 88) i u Etno gr afskom ins ti tutu
SANU (199 0– 2000). To kom bora vka u Fra nc uskoj,
u Pa ri zu je 19 87. go di ne, za je dno sa pesniko m N ikolom
Milenk ov ićem os no vao č aso pi s jugoslove n ske
književnosti na francu skom je ziku Mi grations lit téraires
, i bi o dve g od ine gla vni ur ednik. Je dan j e od
org ani zatora javnih p rot e sta protiv r ata u Jugoslav ij i
od nov em bra 19 91 . do febr ua ra 19 9 2. Učest v ovao
u osnivanju Udr už en ja nez av is nih inte le ktuala ca
„Beog ra ds ki krug”. Sa Mila di nom Ži v otić em i Filipom
Davidom o rganiz ov ao i vo dio trib in e „Be og radskog
kruga”, a sa Aljošo m Mim ic om ure d io zbornike
i zl aga nj a na tim tribi n ama: Druga Srbija, Beograd
1992; Intelektualci i rat, Be ograd 19 93. O d 2 0 01 . do
20 06. pre dsedni k je Upravnog o db ora Narodn e
b ib li ot eke Srb ij e. Održ ao v eliki broj pred av an ja na
univ erz itetima u Sr biji, Slo ven iji, Bosn i i Hercegovini,
Š va jcarskoj, F rancuskoj i Ne ma čkoj. Šk ol ske 2010
/2011. profes or po pozivu na U niverzi tetu u V a rš avi.
Osnivač je i urednik od 19 71. ser ije kn jiga Biblioteka
XX vek, a od 1989 . njen izda vač. Biblioteka XX vek
ob javljuj e naučna i ese jis ti čk a dela domaćih i stranih
pisa ca o š ir ok om kru gu antropo loš kih te ma . N jen
cil j je da zaint ere sov anoj pub lic i predstav i n ajvažnij e
aut ore , i deje, dis ci pl ine i te ndencij e u područ ju
inter dis c ip linarnog ist ra živa nja č oveka , d ru štva i
kulture. Biblioteka XX vek ob javlj uj e dela pot vrđene
v rednost i i ona č iji se au t or i bave ak tuelnim i novi
m temam a i nude k ljučeve za raz umevanje sveta u
kome živi mo. Pr iliko m izbor a knj iga s tr anih autora
u zi maju se u ob zir sam o d e la autora ko ji ranij e
nisu pr evođen i n a naš je zi k. Bib liote ka svoj l ikovni
izgled du guje akade mskom sl ikar u Ivanu Mesneru,
244

dïjałøzí
ko ji je auto r korica svih dosad obja vlje nih kn jiga
. Kao d vestota u seriji iz ašla je kn jig a Dub ravk e
Stoja nov i ć, Noga u vratima : priloz i za politi čk u
biografiju Biblioteke XX vek, a Mi len a M arković je
objav ila u istoj knj izi bi bliog ra fiju Biblioteke XX vek.
Do s ad a je u ovo j Bibl io te ci objav lje no 2 00 publikac
ija sa te mam a iz o blast i etno logije, antropol og ije i
srodn ih disciplina. Prva objavljena k nj iga je stud ij a
Pola La ngr ana (Paul Le ng rand) Uv od u permanentno
obrazovanje.
Dobitnik je Herderove nagrade za 2000. godinu;
Or de na vi te za Le gi je ča sti u Fran cu skoj, 2001;
na gra de „Kon stan tin Ob ra do vić” za 2006; di plo me
pri ja te lja li sta „Da nas”, 2009; „Vi te za po zi va”, 2010;
po ča snog dok to ra ta Var šav skog uni ver zi te ta, 2010.
Na pi sao knji ge: D. A. F. de Sad u dva klju ča: metodološke
vežbe, Beograd 1973 (poseban otisak
iz ča so pi sa „De lo”, br. 10, 1973); Književnost na
groblju: zbirka novih epitafa, Beograd 1983; Divlja
književnost: etnolingvističko proučavanje paraliterature,
Be o grad 1985, 2000; Vreme znakova:
1968–1987, No vi Sad 1988; Erotizam i književnost:
ogle di o Mar ki zu de Sa du i fran cu skoj
erotskoj književnosti, Beograd 1990; Bordel ratnika:
folklor, politika i rat, Be o grad 1993, 1994,
2000, 2007; Pucanje od zdravlja, Beograd 1994;
Jedno s drugim, No vi Pa zar 1995; Politika simbola:
ogledi o političkoj antropologiji, Beograd
1997, 2000; Kad kažem novine, Beograd 1999,
2004; Dubina: članci i intervjui: 1991–2001, Beograd
2001; Etno: priče o muzici sveta na Internetu,
Beograd 2006; Vesti iz kulture, Beograd
2008; Ogledi o političkoj antropologiji. 2, Balkan
– teror kulture, Beograd 2008; Za nji ma smo išli
pevajući. Junaci devedesetih, Za greb 2011.
Prevedene knjige Ivana Čolovića: Bor dell der Krieger:
Folklore, Politik und Krieg (Bordel ratnika)
(prev. Katharina Wolf-Grießhaber), Osnabrück
1994; When i say New spa pers (Kad ka žem novine)
(prev. Goran Dimitrijević), Beograd 1999;
Campo di calcio, campo di battaglia (prev. Sil vio
Ferrari), Messina 1999; Polityka symboli: eseje o
antropologii politycznej (Politika simbola) (prev.
Magdalena Petryńska), Kraków 2001; Politics
of iden tity in Ser bia: es says in po li ti cal anthropology
(prev. Ce lia Haw ke sworth), New York
2002; The po li tics of symbol in Ser bia: es says in
political anthropology (Politika simbola) (prev.
Celia Hawkesworth), London 2002; Le Bordel
des Guerriers: folklore, politique et guerre (Bordel
ratnika) (prev. Mireille Robin), Münster
2005; Ba ł kany – ter ror kul tury: wybór esejów
(Balkan – teror kulture) (prev. Magdalena Petryńska),
Wołowiec 2007; Από τις κερκίδες στα
χαρακώματα. Το ποδόσφαιρο ως αφήγηση του
πολέμου (prev. Τάκης Μπουζάνης, red. Γιάννης
Γκολφινόπουλος), Ιωαννινα 2007; Le Bordel des
guerriers. Folklore, politique et guerre (Bordel
ratnika) (prev. Miireille Robin), Paris 2009 ; The
Balkans: The Terror of Culture: Essays in Political
Anthropology 2 (Balkan – teror kulture) (prev.
Vladimir Aranđelović), Baden Baden 2011; Kulturterror
auf dem Balakn. Essays zur Politischen
Anthropologie (Balkan – teror kulture) (prev.
Nikola Čolović), Osnabrück 2011.
Preveo knjige: Robert Eskarpi, Otvoreno pismo
Bogu (Lettre ouverte à Dieu), Beograd
1968; Mohamad Reza šah Pahlavi, Izabrana
dela savremenih državnika (sa Slobodanom
Đorđevićem), Beograd 1969; Rolan Bart,
Književnost, mitologija, semiologija (Le degre
zero de l ’ecriture, Mythologies, Sur racine, Essais
critiques, Elements de semiologie, Critique et
verite, izabrao Miloš Stambolić), Beograd 1971,
1979; Žorž Bataj, Erotizam (L’Erotisme); Suze
Erosove (Les Larmes d’Eros), Beograd 1972;
Žorž Pule, Čovek, vreme, književnost (Etudes
sur le temps humain) (prev. sa I. Čemerkić, D.
Milošević, M. Vukmirović Mihailović, N. Bertolino,
B. Jelić i S. Marić), Beograd 1974 ; Žorž
245

dïjałøzí
Bataj, Književnost i zlo (La litterature et le mal):
[Bronte, Bodler, Mišle, Blejk, Sad, Prust, Kafka,
Žene], Beograd 1977; Žorž Bataj, Plavetnilo
neba (Le bleu du ciel ; Le mort; Madame Edwarda;
L’histoire de l’oeil ma mère (sa Milanom
Komnenićem i Anom Moralić), Beograd 1978;
Rolan Bart, Sad, Furije, Lojola (Sade, Fourier,
Loyola), Beograd 1979, 1990; Klod Levi-Stros,
Totemizam danas (Le Totemisme ajourd’hui) (sa
Boškom Čolak-Antićem), Beograd 1979, 1990;
Žan Mari Domenak, Evropa, kulturni izazov
(Europe: le défi culturel), (prev. pod pseudonimom
Dušan Civrić), Beograd 1991; Žorž Bataj,
Erotizam (L’érotisme), Beograd 1980, 2009.
Periodične publikacije u kojima su objavljeni radovi
I. Čolovića:
Srbija: „Политика”, „Борба”, „Вечерње новости”,
„Naša borba”, „Danas”, „Duga”, „Vreme”, „Novi
magazin”, „Student”, „Књижевне новине”,
„Књижевна реч”, „Vidici”, „Republika”,
„Књижевност”, „Delo”, „Kultura”, „Књижевна
критика”, „Treći program Radio Beograda”,
„Расковник”, „Етнолошке свеске”, „Гласник
Етнографског института САНУ”, „Итака”,
„Ludus”, „Нови звук” (Beograd), „Летопис
Матице српске”, „Дневник”, „Nezavisne novine”,
„Uj Symposion”, „Polja” (Novi Sad), „Has
magazin” (Novi Pazar), „Кораци” (Kragujevac);
Hrvatska: „Oko”, „Etnološka tribina”, „Zarez”,
„Erazmus”, „Vijenac”, „Umjetnost riječi” (Zagreb),
„Novi list”, „Agora” (Rijeka), „Feral Tribune”
(Split);
Bosna i Hercegovina: „Oslobođenje”, „Slobodna
Bosna”, „Revija slobodne misli”, „Dani” (Sarajevo),
„Zeničke sveske”;
Crna Gora: „Monitor”, „Matica” (Podgorica);
Slovenija: „Mladina”, „Sodobnost” (Ljubljana);
Mađarska: „Ex Symposion” (Veszprem), „Tiszatáj”
(Segedin);
Rumunija: „Revue des études sud-est européennes”
(Bukurešt);
Bugarska: „Култура”, „Критика и хуманизм”,
„Българска етнология”, „Ethnologia Balkanica”,
„Journal of Balkan Ethnology” (Sofia –
Munster – New York);
Slovačka: „Slovenské divadlo” (Bratislava);
Poljska: „Gazeta Wyborcza”, „Pamiętnik Słowiański”,
„Slavia Meridionalis” (Varšava), „Tygiel Kultury”
(Lođ), „Krasnogruda” (Sejni, Poljska);
Francuska: „Liberation”, „La Croix”, „Le Monde”,
„Migrations litteraires”, „Peuples Méditerranéens”,
„Chimeres”, „Le Courrier de l’Unesco”,
„Les Temps Modernes”, „La Regle du jeu”,
„Transeuropéennes”, „Terrain”, „Le Monde diplomatique”,
„Au sud de l’Est” (Pariz), „L’ARA.
Association Rhone-Alpes d’anthropologie”
(Lion);
Nemačka: „Die Tageszeitung”, „Lettre international”
(Berlin), „Blatter fur deutsche und internationale
Politik” (Bon), „Mittelweg 36”, „Die
Zeit” (Hamburg), „Transit”, „Perspektiven”
(Frankfurt);
Austrija: „Österreichische Zeitschrift für Vokskunde”
(Beč), „Österreichische Zeitschrift für
Geschichtswissenschaften” (Insbruk–Beč–Bazel),
„Lichtungen”, „Ost-West Gegen informationen”
(Grac);
Španija: „El mundo”;
Italija: „Storia, politica, societa” (Torino), „Il Secolo
XIX” (Đenova);
Holandija: „Trouw”, „Etnofoor” (Amsterdam);
Švajcarska: „Tribune de Genève” (Ženeva).
Priredila Gordana Đilas
246

247
fotografija: vladimir Pavić

dïjałøzí
Ivan Čolović
An ethnologist-anthropologist born in 1938 in
Belgrade. Finished primary and secondary school in
Kragujevac (1941–1952). He has lived in Belgrade
since 1952. He graduated from “Prva beogradska
gimnazija” highschool in 1956. Graduated from
the Department of General Literature and the
Theory of Literature at the Faculty of Philology
in Belgrade (1961), received his masters degree in
Romance languages (1972). He received his PhD
degree in ethnology from the Faculty of Philosophy
in Belgrade (Etnologija divlje književnosti, 1984).
In charge of publishing activities for the main
board of the Socialist Labour Alliance of Serbia
(1961–1967), worked in the Cultural Center “Dom
Omladine Belgrade” (1968–1969), a member of
the Yugoslav commission for UNESCO (1970),
NU “Braća Stamenković” (1971–1972), publishing
houses “Duga” (1973–1975), BIGZ (1975–1980),
“Prosveta” (1980–1984, 1988–1990), the University
in Rennes, France (1984–1988) and the Institute of
Ethnography SASA (1990–2000). In 1987, during
his stay in France, together with the poet Nikola
Milenković, he founded Migrations littéraires, a
journal of Yugoslav literature published in French
and for two years was its editor-in-chief. From
November 1991 to February 1992 he was one of
the organizers of public protests against the war
in Yugoslavia. He participated in the Association
of Independent Intellectuals “Belgrade Circle”.
Together with Miladin Životić and Filip David
he organized and hosted public lectures and
discussions of the “Belgrade Circle” and with Aljoša
Mimica collected and edited documentation and
material from those discussions: The Other Serbia,
Belgrade, 1992 and Intellectuals and War, Belgrade,
1993. From 2001 to 2006 he was the president of the
managing board of the National Library of Serbia.
Held numerous lectures at universities in Serbia,
Slovenia, Bosnia and Herzegovina, Switzerland,
France and Germany. In the school year 2010/2011,
a visiting professor at the University of Warsaw.
From 1971, the founder and editor of a series
of books published by Biblioteka XX vek (20
Century Library) and from 1989 was its publisher
as well. Biblioteka XX vek publishes scientific works
and essays by national and international writers
on a wide range of anthropological subjects. Its
goal is to present the most significant authors,
ideas, disciplines and tendencies in the field of
248

dïjałøzí
interdisciplinary research of people, society and
culture. Biblioteka XX vek publishes works of
certified value and the ones whose authors deal
with current and new topics and provide the keys
for understanding of the world we live in. They only
publish books by foreign authors which have not
been translated into Serbian language. The Library
owes its artistic looks to the academic painter, Ivan
Mesner, who has designed the covers of all published
books so far. The 200 th book published in the series
is the book by Dubravka Stojković, Noga u vratima :
prilozi za političku biografiju Biblioteke XX vek, and
Milena Marković published the bibliography of the
Biblioteka XX vek within the same book. The Library
has published 200 books so far on various topics
from the field of ethnology, anthropology and
alike. The first publication was the study by Paul
Lengrand, An Introduction to Lifelong Education
(Uvod u permanentno obrazovanje).
The winner of the Herder prize for the year 2000;
decorated with the rank of Chevalier in the French
Legion of Honor, prizes “Konstantin Obradović”
for 2006; Friends of the daily Journal “Danas”, 2009;
“The Knight of the Profession”, 2010; an honorable
doctor of the University of Warsaw, 2010.
He has written the following books: D. A. F. de
Sad u dva ključa : metodološke vežbe, Beograd,
1973 (an offprint from the journal “Delo”, no
10, 1973); Književnost na groblju : zbirka novih
epitafa, Beograd, 1983; Divlja književnost :
etnolingvističko proučavanje paraliterature,
Beograd, 1985, 2000; Vreme znakova : 1968–
1987, Novi Sad, 1988; Erotizam i književnost
: ogledi o Markizu de Sadu i francuskoj
erotskoj književnosti, Beograd, 1990; Bordel
ratnika : folklor, politika i rat, Beograd,
1993, 1994, 2000, 2007; Pucanje od zdravlja,
Beograd, 1994; Jedno s drugim, Novi Pazar,
1995; Politika simbola : ogledi o političkoj
antropologiji, Beograd, 1997, 2000; Kad kažem
novine, Beograd, 1999, 2004; Dubina : članci
i intervjui : 1991–2001, Beograd, 2001; Etno
: priče o muzici sveta na Internetu, Beograd,
2006; Vesti iz kulture, Beograd, 2008; Ogledi
o političkoj antropologiji. 2, Balkan – teror
kulture, Beograd, 2008; Za njima smo išli
pevajući. Junaci devedesetih, Zagreb, 2011.
Translated works of Ivan Čolović: Bordell der
Krieger : Folklore, Politik und Krieg (Bordel
ratnika) (transl. Katharina Wolf-Grießhaber),
Osnabrück, 1994; When I say Newspapers (Kad
kažem novine) (transl. Goran Dimitrijević),
Beograd, 1999; Campo di calcio, campo di
battaglia (transl. Silvio Ferrari), Messina,
1999 ; Polityka symboli : eseje o antropologii
politycznej (Politika simbola) (transl. Magdalena
Petryńska), Kraków, 2001; Politics of identity in
Serbia : essays in political anthropology (transl.
Celia Hawkesworth), New York, 2002; The
politics of symbol in Serbia : essays in political
anthropology (Politika simbola) (transl. Celia
Hawkesworth), London, 2002; Le Bordel des
Guerriers : folklore, politique et guerre (Bordel
ratnika) (transl. Mireille Robin), Münster,
2005; Bałkany - terror kultury : wybór esejów
(Balkan – teror kulture) (transl. Magdalena
Petryńska), Wołowiec, 2007; Από τις κερκίδες
στα χαρακώματα. Το ποδόσφαιρο ως αφήγηση
του πολέμου (transl. Τάκης Μπουζάνης, red.
Γιάννης Γκολφινόπουλος), Ιωαννινα, 2007; Le
Bordel des guerriers. Folklore, politique et guerre
(Bordel ratnika) (transl. Miireille Robin), Paris,
2009 ; The Balkans: The Terror of Culture:
Essays in Political Anthropology 2 (Balkan –
teror kulture) (transl. Vladimir Aranđelović),
Baden Baden, 2011; Kulturterror auf dem
Balakn. Essays zur Politischen Anthropologie
(Balkan – teror kulture) (transl. Nikola Čolović),
Osnabruck, 2011.
249

dïjałøzí
Books translated by Ivan Čolović: Robert Eskarpi,
Otvoreno pismo Bogu (Lettre ouverte à Dieu),
Beograd, 1968; Mohamad Reza šah Pahlavi,
Izabrana dela savremenih državnika (with
Slobodan Đorđević), Beograd, 1969; Rolan
Bart, Književnost, mitologija, semiologija (Le
degre zero de l ’ecriture, Mythologies, Sur racine,
Essais critiques, Elements de semiologie, Critique
et verite, selected by Miloš Stambolić), Beograd,
1971, 1979; Žorž Bataj, Erotizam (L’Erotisme)
; Suze Erosove (Les Larmes d’Eros), Beograd,
1972; Žorž Pule, Čovek, vreme, književnost
(Etudes sur le temps humain) (transl. sa I.
Čemerkić, D. Milošević, M. Vukmirović
Mihailović, N. Bertolino, B. Jelić i S. Marić),
Beograd, 1974 ; Žorž Bataj, Književnost i zlo
(La litterature et le mal) : [Bronte, Bodler, Mišle,
Blejk, Sad, Prust, Kafka, Žene], Beograd, 1977;
Žorž Bataj, Plavetnilo neba (Le bleu du ciel ;
Le mort ; Madame Edwarda; L’histoire de l’oeil
ma mère (with Milan Komnenić and Ana
Moralić), Beograd, 1978; Rolan Bart, Sad,
Furije, Lojola (Sade, Fourier, Loyola), Beograd,
1979, 1990; Klod Levi-Stros, Totemizam
danas (Le Totemisme ajourd’hui) (with Boško
Čolak-Antić), Beograd, 1979, 1990 ; Žan Mari
Domenak, Evropa, kulturni izazov (Europe: le
défi culturel), (transl. under pseudonym Dušan
Civrić), Beograd, 1991 ; Žorž Bataj, Erotizam
(L’érotisme), Beograd, 1980, 2009.
Periodical publications where the works of I.
Čolović were published:
Serbia: “Politika”, “Borba”, “Večernje novosti”, “Naša
borba”, “Danas”, “Duga”, “Vreme”, “Novi magazin”,
“Student”, “Književne novine”, “Književna
reč”, “Vidici”, “Republika”, “Književnost”, “Delo”,
“Kultura”, “Književna kritika, “Treći program
Radio Beograda”, “Raskovnik”, “Etnološke
sveske”, “Bulletin of the Institute of Ethnography
SASA”, “Itaka”, “Ludus”, “Novi zvuk”
(Belgrade), “The Matica Srpska Chronicle”,
“Dnevnik”, “Nezavisne novine”, “Uj Symposion”,
“Polja” (Novi Sad), “Has magazin” (Novi
Pazar), “Коraci” (Kragujevac);
Croatia: “Oko”, “Etnološka tribina”, “Zarez”, “Erazmus”,
“Vijenac”, “Umjetnost riječi” (Zagreb),
“Novi list”, “Agora” (Rijeka), “Feral Tribune”
(Split);
Bosnia and Herzegovina: “Oslobođenje”, “Slobodna
Bosna”, “Revija slobodne misli”, “Dani” (Sarajevo),
“Zeničke sveske”;
Montenegro: “Monitor”, “Matica” (Podgorica);
Slovenia: “Mladina”, “Sodobnost” (Ljubljana);
Hungary: “Ex Symposion” (Veszprem), “Tiszatáj”
(Segedin);
Romania: “Revue des études sud-est européennes”
(Bucurest);
Bulgaria: “Култура”, “Критика и хуманизм”,
“Българска етнология”, “Ethnologia Balkanica”,
“Journal of Balkan Ethnology” (Sofia –
Munster – New York);
Slovakia: “Slovenské divadlo” (Bratislava);
Poland: “Gazeta Wyborcza”, “Pamiętnik Słowiański”,
“Slavia Meridionalis” (Warsaw), “Tygiel Kultury”
(Lođ), “Krasnogruda” (Sejny, Poland);
France: “Liberation”, “La Croix”, “Le Monde”, “Migrations
litteraires”, “Peuples Méditerranéens”,
“Chimeres”, “Le Courrier de l’Unesco”, “Les
Temps Modernes”, “La Regle du jeu”, “Transeuropéennes”,
“Terrain”, “Le Monde diplomatique”,
“Au sud de l’Est” (Paris), “L’ARA. Association
rhone-Alpes d’anthropologie” (Lion);
Germany: “Die Tageszeitung”, “Lettre international”
(Berlin), “Blatter fur deutsche und internationale
Politik” (Bonn), “Mittelweg 36”, “Die
Zeit” (Hamburg), “Transit”, “Perspektiven”
(Frankfurt);
Austria: “Österreichische Zeitschrift für Vokskunde”
(Vienna), “Österreichische Zeitschrift
für Geschichtswissenschaften” (Innsbruck –
250

dïjałøzí
Vienna – Basel), “Lichtungen”, “Ost-West Gegen
informationen” (Gratz);
Spain: “El mundo”;
Italy: “Storia, politica, societa” (Turin), “Il Secolo
XIX” (Genova);
Netherlands: “Trouw”, “Etnofoor” (Amsterdam);
Switzerland: “Tribune de Genève” (Geneve).
Collected by Gordana Đilas
251

fotografija: vladimir Pavić
252

253
fotografija: vladimir Pavić

dïjałøzí
Sa Iva nom Čo lo vi ćem raz go va ra la Alek san dra Đu rić Bo snić
Kul tu ra me đu pro sto ra
1. Ka ko tu ma či te vi đe nje ide al nog sta nja društve
no sti Ro la na Bar ta pre ma ko jem se ono
is po lja va kao isto vre me no po sto ja nje i „bruja
nje” bez broj smi slo va, ko ji ni ka da ne po prima
ju ko nač ni ob lik zna ka...
Ako mi sli te na Bar tov iz raz fris son du sens,
ko ji se kod nas obič no pre vo di kao „po drh ta vanje
smi sla”, on da go vo ri mo o ter mi nu ko me je Bart
pri dao ve li ki zna čaj i do veo ga u ve zu sa svo jim
in te re so va njem za „pri rod no” u dru štvu, za pro ces
na tu ra li za ci je dru štve no sti, pre sve ga ide o lo gi je, o
ko me je pi sao već u te o rij skom za ključ ku „Mi to logi
ja”. On je – za raz li ku od sta rih Gr ka iz vre me na
mi to va, o ko ji ma go vo ri He gel – ko ji su bi li za divlje
ni po drh ta va njem smi sla pri ro de, pri me tio da
on, kao čo vek isto rij skog vre me na sto ji za di vljen
pred po drh ta va njem smi slom u dru štvu, od no sno
u je zi ku. Da, to po drh ta va nje mo že da zna či otvore
nost, di na mič nost, ne iz ve snost. U sva kom slu čaju,
ja sno je da se Bart da nas, re tro spek tiv no posma
tra no, vi še ve zu je za poststruk tu ra li zam ne go
za struk tu ra li zam.
2. Ko ji su pre ma Va šem mi šlje nju pred u slo vi i
ka kve su po sle di ce zlo u po tre be kul tu re u zatvo
re nim dru štvi ma?
Mi slim da je i da nas pre o vla đu ju će shva ta nje
kul tu re ta kvo da ono od go va ra vi še za tvo re nim nego
otvo re nim dru štvi ma. Ili, dru gim re či ma, pre o-
vla đu ju će shva ta nje kul tu re za tva ra dru štva, dru štva
su za tvo re na za to što se raison d’être njiho vih in stitu
ci ja, po čev od dr ža ve, te me lji na ide ji kul tu re kao
za tvo re nog si ste ma. To va ži i za ne ke po ku ša je da
se lo še stra ne mo ni stič kih mo de la kul tu re za me ne
plu ra li stič kim, ka kvi su mo de li mul ti kul tu ra li zma.
Na i me, če sto se u tim mo de li ma za dr ža va esen cija
li stič ki kon cept kul tu re kao za tvo re nog, autonom
nog i autoh to nog si ste ma vred no sti, pa je on da
trud usme ren na to da se me đu ta kvim kul tu ra ma
us po sta ve od no si to le ran ci je i po što va nja, ali se ne
do vo di u pi ta nje ide o lo ška (na ci o na li stič ka) te za da
one po sto je sva ka za se be, kao Lajb ni co ve mo na de.
I ra to vi za stva ra nje ne za vi snih dr ža va na tlu Ju gosla
vi je do brim de lom su bi li na dah nu ti ide jom da
na ro di Ju go sla vi je pri pa da ju ra di kal no raz li či tim i
ne po mir lji vim kul tu ra ma, pa su ti ra to vi bi li predsta
vlje ni kao ra to vi „u ime kul tu re”. I da nas, kad se
254

dïjałøzí
ob na vlja ta ko zva na kul tur na raz me na me đu biv šim
ju go slo ven skim dr ža va ma, pri met na je bri ga da sve
to ne ode su vi še da le ko, da se ne do ve du u pi ta nje
raz li ke iz me đu njih. Kad ja o to me pi šem kao o „tero
ru kul tu re”, to je vi še opis sta nja stva ri ne go mo ja
po le mič ka te za. I mo del in ter kul tu ra li zma mo že da
za pad ne u istu esen ci ja li stič ku zam ku, ako je u njemu
kul tu ra i da lje ne što što po sto ji i van onog inter.
3. U ko joj me ri su za pra vo kul tur ni i na ci o nalni
iden ti tet u od no su me đu za vi sno sti i ka da
iden ti tet ske va ri ja ci je (na ci ja, je zik, tra di ci ja)
po sta ju oru đe dr žav nih i ide o lo ških ma ni pula
ci ja?
Naš na ci o na li zam su „na pra vi li” srp ski in telek
tu al ci ško lo va ni u Austri ji i Ne mač koj. Oni su tu
upo zna li ide je o na ci ji ko je su raz vi li ne mač ki roman
ti ča ri kra jem XVI II ve ka, gde va žnu ulo gu ima
ta ko zva ni „duh na ci je”, o ko me na vod no sve do či
kul tu ra, po seb no na rod na knji žev nost. Na ci o nal ni
i kul tur ni iden ti tet su tu isto. Za to se o na šem na cio
na li zmu mo že go vo ri ti kao o kul tur nom na ci o nali
zmu, za to je za nje ga va žno pi ta nje po e zi je, je zi ka
i pi sma, za to su kod nas na ce ni pe sni ci ko ji uži va ju
ugled me di ju ma kroz ko ji se ogla ša va na ci o nal no
bi će, i lin gvi sti ko ji će za šti ti ti či sto ću na ci o nal nog
idi o ma. Za to je opa sno di ra ti „sve ti nju” na ci o nalnog
je zi ka. To je ne dav no is ku si la hr vat ska lin gvistki
nja Snje ža na Kor dić, kad je iz i šla nje na knji ga
Na ci o na li zam i je zik, gde ona po bi ja na ci o na li stič ke
te ze o sa mo svoj no sti hr vat skog je zi ka. Do če ka na je
„na nož”, kao da je dir nu la u sa me te me lje na ci je. A
u stva ri i je ste, u tom smi slu što je do ve la u pi ta nje
na ci o na li stič ku ide o lo gi ju ko ja je u te me lju svih ovda
šnjih dr ža va.
4. Ka ko Vi vi di te, za is ku stvo re gi o na na ža lost
ne ta ko ret ku, ve zu iz me đu je zi ka, iden ti te ta
i na si lja?
S ob zi rom na to da je ov de je zik isto što i na ci ja,
mo ral na pa ni ka zbog na vod ne ugro že no sti na ci je,
ko ja je lajt mo tiv na ci o na li stič kog dis kur sa, od no si
se i na je zik. I on je, kao i na ci ja, pred sta vljen kao
okru žen ne pri ja te lji ma. Za to se je zič ko ro do lju blje,
uosta lom kao i sva ko dru go, is po lja va naj pre u mržnji
pre ma ne pri ja te ljima na šeg je zi ka, spolj nim i
unu tra šnjim, s tim što su ovi dru gi opa sni ji, ko ji nas
uni šta va ju „po pla vom stra nih re či”, „ge no ci dom ćiri
li ce”, i na dru ge slič ne na či ne. Kao što je jed nom
dav no pri me tio Mi lo van Đi las, kad se kod nas po vede
ras pra va o je zi ku, od mah se po te žu no že vi. Ako
je za ute hu, isti hi ste ri čan od nos pre ma iden ti te tu i
je zi ku mo že se na ći i na dru gim me sti ma. O to me,
po red mno gih dru gih, go vo re knji ga Ami na Ma lu fa
Ubi lač ki iden ti te ti i zbor nik tek sto va o ba skij skom
na ci o na li zmu i te ro ri zmu, ko ju je pri re dio Mi kel
Asur men di, Iden ti tet i na si lje.
5. Da li su prin ci pi etič no sti i od go vor no sti u
kul tu ri, umet no sti i na u ci nu žni pred u slo vi
us po sta vlja nja i odr ža nja otvo re nih kul turnih
si ste ma?
Ti prin ci pi su svu da nu žni, pa i ov de. Pri tom
tre ba iz be ći zam ku auto cen zu re, te žnje da se po svaku
ce nu bu de po li tič ki ko rek tan. Jer, ko li ko ja znam,
u umet no sti se pro blem od go vor no sti po sta vlja na
spe ci fi čan na čin. Žorž Ba taj je to na zvao „hi per moral”.
On je tra žio da knji žev nost pri zna da je kri va,
ali je od nje tra žio i da „bra ni svo ju kri vi cu”! Što se
kon cep ta kul tu re ti če, mi slim da će mo tu te ško mo ći
da kon stru i še mo ne ka kav si stem ko ji bi bio otvo ren,
bar dok ži vi mo u dr ža va ma-na ci ja ma. Me ni da nas
iz gle da pri hva tlji vi ja, od no sno plo do no sni ja stra tegi
ja ko ja tra ži otvo re u po sto je ćim si ste mi ma kul ture,
bre še u kul tu ri o ko ji ma, iz me đu osta lih, go vo ri
i Ti e ri Iglton u knji zi Ide ja kul tu re. Da kle, da po novim
ono što sam ma lo čas re kao, a što vas iz ča so pisa
ko ji se zo ve Interkulturalnost po seb no in te re su je.
255

dïjałøzí
Pre ma mom mi šlje nju, u in ter kul tu ral no sti vam je
naj bo lje ono inter, jer je to me sto slo bo de i me sto
stva ra la štva, me sto su sre ta onih ko ji su se oslo bodi
li ste ga kul tu re kao si ste ma za re pro du ko va nje
ide o lo gi je vla da ju će eli te, onih ko ji iri ti ra ju ču va re
tog si ste ma, jer po ka zu ju da se mo žda naj bo lja de la
stva ra ju van nje ga.
6. Ka ko bi ste na kon is ku stva auto i zo la ci je 90-ih
i po ku ša ja pre va zi la že nja ova kvog sta nja prote
klih de se tak go di na de fi ni sa li ge ne zu tzv.
„pa tri ot skog dis kur sa” u kul tu ri u Sr bi ji?
Za i sta se mo že re ći da se ov de taj pa tri ot ski diskurs
pro me nio, ali ne to li ko da mu je i „ćud” prome
nje na. No vost je po ku šaj da se pa tri ot ske i na cio
na li stič ke vred no sti, oli če ne u od bra ni Ko so va kao
„sr ca Sr bi je” – ko je osta ju ne pri ko sno ve ne – spo je s
vred no sti ma za pad ne hu ma ni stič ke ci vi li za ci je oliče
ne u pa ro li „Evro pa bez al ter na ti ve”, kao da su one
kom ple men tar ne i ta ko re ći sa mo na si lu odvo je ne.
Ta ko se ne pre kid no po na vlja slo gan: „Evro pa i Koso
vo”. Upo re do s tim, ja vlja ju se i slo ga ni i pa ro le koji
ma se evrop ske vred no sti do vo de u pi ta nje, ko ji ma
se pri bli ža va nje Evro pi pred sta vlja kao nu žno zlo,
kao iz nu đen ko rak ko ji ugro ža va sa me osno ve srpske
na ci je. Ta ko se po na vlja: „U Evro pu, ali s identi
te tom”, „U Evro pu, ali do sto jan stve no”. Na tom
stra hu da će se naš dra go ce ni na ci o nal ni i kul tur ni
iden ti tet iz gu bi ti u Evro pi za sni va se i stav Sr bi je o
za šti ti spo me ni ka sred njo ve kov ne kul tu re na Ko sovu
u or ga ni za ci ji Une ska. Srp ska dr žav na de le ga ci ja
in si sti ra na to me da se ti spo me ni ci zo vu srp ski spome
ni ci, kao da je na ci o nal na od red ni ca – uosta lom
pri lič no na teg nu ta, s ob zi rom na to da na ci je u vreme
kad su ti spo me ni ci na sta li ni su po sto ja le – ono
što či ni nji ho vu spe ci fič nu vred nost, ono zbog če ga
ih Une sko sma tra de lom svet ske kul tur ne ba šti ne.
7. Da li je ide ja glo bal ne, in ten ziv ne, otvo re ne i
kre a tiv ne in ter kul tu ral ne ko mu ni ka ci je utopij
ska?
Ni je. Ta kva ko mu ni ka ci ja je da nas stvar nost.
Mi do brim de lom ži vi mo u kul tur nom me đu prosto
ru. Da kle, ni je reč o ko mu ni ka ci ji iz me đu kultu
ra ne go o ko mu ni ka ci ji onih ko ji su im uma kli i
na la ze se iz me đu.
256

dïjałøzí
257
fotografija: vladimir Pavić

dïjałøzí
An interview with Ivan Čolović by Aleksandra Đurić Bosnić
The Culture of Interspace
1. How do you interpret Rolan Bart’s stance
on the ideal state of socialness, according to
which it manifests itself as a simultaneous
existence and “humming” of countless
meanings, which never acquire the finite
form of a sign...
If you’re referring to the Bart’s expression frisson
du sens, which we usually translate as “tremor of
meaning”, then we’re talking about a term to which
Bart attributed great importance, relating it to his
interest in the “natural” in a society, the process of
the naturalisation of socialness, of ideology first of
all, which he addressed in the theoretical conclusion
of his “Mythologies”. Unlike ancient Greeks from the
times of the myths, described by Hegel as the people
amazed by the tremor of the meaning of nature,
he noticed that he himself, as a man in a historical
time, is amazed by the tremor of the meaning in
society and in language. Yes, that tremor can mean
openness, dynamism, uncertainty. Whatever the
case, it is clear that, in hindsight, Bart is today more
often referred to in relation to post-structuralism
than to structuralism.
2. In your opinion, what are the preconditions
for and the consequences of the abuse of
culture in closed societies?
I think that the prevailing understanding
of culture today is such that it benefits the closed
societies more than the open ones. In other words,
the prevailing understanding of culture is what’s
closing the societies, the societies are closed because
raison d’être of their institutions, the state above all,
is based on the idea of a culture as a closed system.
The same is true for some attempts to replace the
negative aspects of monistic models by pluralistic
ones, such as multiculturalism. Namely, these
models often retain the essentialist concept of culture
as a closed, autonomous and autochthonous system
of values, and the effort is aimed at establishing
the relations of tolerance and respect between
such cultures, without challenging the ideological
(nationalist) theory according to which they exist
separately, like Leibnitz’s monads. The wars for the
creation of independent countries on the territory of
Yugoslavia were largely inspired by the idea that the
peoples of Yugoslavia belong to radically different,
irreconcilable cultures, so the wars were presented
258

dïjałøzí
as being fought “in the name of culture”. Even
today, when the so called cultural exchange is being
restored between ex-Yugoslav republics, there’s
a noticeable concern that it don’t go too far, thus
challenging the differences between them. When I
describe it in my writings as “cultural terror”, it is
more a description of the state of affairs than my
polemical theory. The model of interculturalism can
succumb to the same essentialistic pitfall if it keeps
treating the culture as something that exists outside
the inter.
3. To what extent are cultural and national
identity in a state of mutual dependence even
when the identity-related variations (nation,
language, tradition) become a tool of political
and ideological manipulations?
Our nationalism was “fabricated” by Serbian
intellectuals schooled in Austria and Germany.
There they came in touch with the ideas of nation
developed by German romanticists in the late
18th century, in which the so called “national
spirit” plays an important role, which is allegedly
confirmed by culture, especially folk literature.
National and cultural identity are also there. That
is why our nationalism can be described as cultural
nationalism, because the issues of poetry, language
and alphabet are important for it. That is why poets
are greatly appreciated here, being in high esteem
as the mediums through which the national being
announces itself, as well as linguists, who will
protect the purity of the national idiom. That’s
why it’s dangerous to challenge the “holiness” of
the national language. This was recently felt by the
Croatian linguist Snježana Kordić, after publishing
her book Nationalism and Language in which she
refuted the nationalist theories of the sovereignty
of the Croatian language. She was pounced upon
as if she had challenged the very foundations of the
nation. Which is essentially what she did, in a sense
that she challenged the nationalist ideology which
all these states are based on.
4. In your opinion, what is the connection
between language, identity and violence
− unfortunately, something not seldom
encountered in the history of this region?
Given the fact that in this region language
and nation are the same thing, the moral panic for
the alleged imperilment of the nation, which is a
leitmotiv of the nationalist discourse, is also related
to language. Just like the nation, the language is
portrayed as having been besieged by enemies. That’s
why the linguistic patriotism − just like any other
kind of patriotism for that matter − is manifested
primarily through the hatred of the enemies of our
language, the outside as well as the inside ones, the
latter being more dangerous, who are destroying
us by an “inundation of new words”, a “genocide of
the Cyrillic alphabet” and so on. As Milovan Đilas
remarked a long time ago, every time a linguistic
discussion is started in these parts, knives are being
drawn. If it’s of any consolation, the same hysterical
attitude towards the identity can be encountered
elsewhere as well. This has been described in the
book Killer Identities by Amin Maalouf, as well as
in the collection of texts on Basque nationalism and
terrorism titled Identity and Violence compiled by
Mikel Asurmendi, and many other works.
5. Can the principles of ethics and responsibility
in culture, art and science be considered
necessary preconditions for the establishment
and maintenance of open cultural systems?
These principles are necessary everywhere,
including here. One should nevertheless evade
the pitfall of self-censorship, the tendency to be
259

dïjałøzí
politically correct at all costs. Because, as far as I
know, the question of responsibility is formulated
in a specific way in arts. Georges Bataille dubbed it
“hypermorality”. He demanded that literature admit
its guilt, but that it also “defend its own guilt”! As
for the concept of culture, I think it will be difficult
to construct an open system there, at least as long
as we’re living in nation-states. Today I find much
more acceptable, much more fruitful the strategy
that looks for opening in the existing cultural
systems, breaches in culture which have been
described, among others, by Terry Eagleton in his
book Te Idea Of Culture. So, I’ll repeat what I’ve
already said, which is what you as a magazine called
Interculturality should be especially interested in. In
my opinion, the best thing about interculturality is
the inter, because that is the point of freedom and
creation, the meeting point of all those who liberated
themselves from the shackles of culture as a system
for reproducing the ideology of the ruling elite, all
those who irritate the guardians of that system by
showing that maybe the best creations come into
being outside of it.
6. After the experience of self-isolation in the
90’s and the attempts at overcoming that state
of affairs over the past ten or so years, how
would you define the genesis of the so called
“patriotic discourse” in culture in Serbia?
It’s true that we can say that the patriotic
discourse has changed here, but not to a point where
its essence would become different. One novelty is
the attempt to connect the patriotic and nationalist
values, embodied in the defence of Kosovo as the
“heart of Serbia” − values that still reign supreme
− with the values of Western humanist civilization
embodied in the slogan “Europe has no alternatives”,
as well as the fact that they are complementary and
so to speak only forcibly separated. That’s why the
slogan “Both Europe and Kosovo” is being constantly
repeated. Together with that, the slogans and mottos
have appeared challenging the European values, in
which converging with Europe is presented as a
necessary evil, an extorted step threatening the very
foundations of the Serbian nation. Slogans such as
“Europe, but with identity” or “Europe, but with
dignity”. The fear that our precious national and
cultural identity could be lost in Europe is what the
stance of Serbian government on the protection of
medieval cultural monuments in Kosovo through
UNESCO is based on. The delegation of the Serbian
government insists that the monuments be called
Serbian monuments, as if the national denominator
− and a far-fetched one for that matter, bearing in
mind that there were no nations in existence when
the monuments were built − is what gives them
their specific value that qualifies them at UNESCO
as a part of world heritage.
7. Is the idea of global, intensive, open and creative
intercultural communication a utopian one?
No. Such communication is reality today. We
live, in great part, in a cultural interspace. Therefore,
we’re not talking about the communication between
cultures, but between those who escaped them and
found themselves in between.
260

261
fotografija: vladimir Pavić

kóòrdînäte
262

263
fotografija: vukašin veljić

foto Vukašin Veljić vukvelic@gmail.com
264

265
fotografija: Vukašin Veljić

kóòrdînäte
UDC 821.161.1.09 Makine A.
UDC 821.112.2.09 Kaminer W.
UDC 821.111(73).09 Shteyngart G.
Adri jan Va ner (Adrian Wan ner), Filadelfija
Ru ski hi bri di: iden ti tet u
tran slin gval nim de li ma An dre ja Ma ki na,
Vla di mi ra Ka mi ne ra i Ga ri ja Štajn gar ta
Auto ri ko ji pi šu na je zi ku ko ji im ni je ma ter nji
po sta li su uobi ča je na po ja va u ovom vre me nu poro
znih gra ni ca i po ve ća ne me đu na rod ne mo bil nosti.
Mno gi post ko lo ni jal ni pi sci pri be ga va ju im pe rijal
nom lingua franca, ko ji ko ri ste kao svoj li te rar ni
me di jum. Dru gi su pri gr li li stra ni je zik kao po sledi
cu emi gra ci je, ili kao re zul tat na mer nog estet skog
iz bo ra. Naj po zna ti ji bi lin gval ni ru ski pi sac pro šlog
sto le ća je Vla di mir Na bo kov, ali on sva ka ko ni je jedi
ni. 1 To kom po sled nje de ce ni je, ne ko li ko mla đih
pi sa ca ru skog po re kla po sta li su knji žev ne zve zde
za hva lju ju ći knji ga ma na pi sa nim na fran cu skom,
ne mač kom i en gle skom je zi ku. Za raz li ku od Nabo
ko va, ko ji je ka ri je ru za po čeo kao ru ski pi sac, da
bi se u dru goj po lo vi ni ži vo ta pre ba cio na en gle ski,
ovi auto ri ni ka da ni su ob ja vi li ni šta na svom ma ternjem
je zi ku. S ob zi rom na to da oni ko ri ste is ključi
vo je zik svo jih usvo je nih do mo vi na, mo ra mo ih
kla si fi ko va ti kao tran slin gval ne, a ne kao bi lin gval-
ne pi sce. 2 Me đu tim, Ru si ja u nji ho vim de li ma i da lje
po sto ji kao zna čaj na te ma. Ovo po kre će iz ve sna intri
gant na pi ta nja o nji ho vom na ci o nal nom ili et ničkom
iden ti te tu. Da li bi ih tre ba lo sma tra ti ru skim
pi sci ma, iako ne pi šu na ru skom?
Iz ve sno je da na ova pi ta nja ne po sto je pot pu no
tač ni od go vo ri. Iden ti tet tran slin gval nog pi sca najbo
lje se mo že shva ti ti kao sve sno i te ku će po zi ci o-
ni ra nje ko je uklju ču je i auto ra, i za jed ni cu ko ja ga
tu ma či, ka ko u biv šoj ze mlji, ta ko i u ze mlji u ko joj
sa da ži vi. Iz bor je zi ka ko ji ni je ma ter nji kao sredstva
knji žev nog iz ra ža va nja pod ra zu me va ra di ka lan
čin asi mi la ci je u kul tu ru dru štva do ma ći na, što no si
iz ve sne ri zi ke. Po red oči gled nih te ško ća te melj nog
ovla da va nja no vim je zi kom, na pu šta nje ma ter njeg
je zi ka mo že da do ve de do ogor če no sti me đu pi ščevim
biv šim su na rod ni ci ma. Po red to ga, za go vor ni ci
kul tur ne ra zno vr sno sti mo gu da pre ba cu ju tran slingval
nim pi sci ma da su se „pro da li” glo ba li zo va noj
1 Za di sku si ju o bi lin gval nim ru skim auto ri ma iz pr ve po lovi
ne dva de se tog ve ka po gle da ti Alien Ton gu es: Bi lin gual Russian
Wri ters of the “First Emi gra tion”, Eli za beth Klosty Be a u-
jo ur, It ha ca, 1989.
2 Za is tra ži va nje o tran slin gval noj li te ra tu ri dva de se tog ve ka,
po gle da ti Te Translingual Imagination, Ste ven G. Kel lman,
Lin coln, 2000.
266

kóòrdînäte
ko mer ci jal noj mo no kul tu ri. 3 Dok ta kvi pi sci u mestu
gde ži ve pro fi ti ra ju zbog iz ve sne eg zo tič ne aure
kul tur nih aut saj de ra (a ovla da va nje dru gim je zi kom
mo že bi ti do bro do šla pri li ka za umet nič ko eks pe rimen
ti sa nje), nji hov iz bor je zi ka isto vre me no pod riva
nji hov sta tus auten tič nih pred stav ni ka iz ve snog
et ni ci te ta, jer po sta ju sta nov ni ci ko smo po lit ske
tran sna ci o nal ne me ša vi ne. Za one ko ji ro man ti zuju
je zik kao naj va žni jeg no si o ca na ci o nal ne su šti ne
i „du še”, gu bi tak ma ter njeg je zi ka po vla či ozbi ljan
gu bi tak na ci o nal nog iden ti te ta. Me đu tim, mo glo bi
se re ći i da upra vo taj po gled iz tu đi ne i su kob „izvor
nog” i „stra nog” omo gu ća va kon struk ci ju na ci o-
nal nog iden ti te ta.
Ovaj čla nak ba vi se tri ma sa vre me nim pi sci ma
ro đe nim u Ru si ji. To su An drej Ma kin (An drei Makine,
rođ. 1957, ži vi u Fran cu skoj), Vla di mir Ka miner
(Wladimir Kaminer, rođ. 1967, ži vi u Ne mačkoj)
i Ge ri Štajn gart (Gary Shteyngart, rođ. 1972,
ži vi u SAD). Ono što sva tro ji ca ima ju za jed nič ko
je ste to da su po sti gli in stant sla vu za hva lju ju ći knjizi
na pi sa noj na je zi ku ko ji ni je ru ski: Le testament
français (1995), Russendisko (2000) i Russian Debutante’s
Handbook (2002). Kao što je iz Ka mi ne ro vog
i Štajn gar to vog na slo va oči gled no, te ma Ru si je i
„ru sko sti” ima zna čaj no me sto u nji ho vom autorskom
sa mo de fi ni sa nju. Isto va ži i za An dre ja Ma kina
(ame rič ko iz da nje nje go vog ro ma na iza šlo je pod
naslovom Snovi o mojim ruskim letima). Upo redno
po sma tra nje i po re đe nje tri naj i stak nu ti ja ru ska
3 U svo joj ne dav no ob ja vlje noj knji zi o pre vo đe nju Emi li
Ap ter (Emily Ap ter) ova ko ko men ta ri še tran slin gval ne pi sce:
„Stva ra njem de la di rekt no na je zi ku ko ji im ni je ma ter nji [...]
mno gi umet ni ci kao da pre mo šća va ju čin pre vo đe nja, klasi
fi ku ju ći ga kao pro blem u okvi ru ši reg pro jek ta kul tur nog
pred sta vlja nja se be. U ovoj pred sta vi, ’glo bal no’ ozna ča va ne
to li ko kon glo me rat svet skih kul tu ra ko je se, iako raz li či te,
na la ze jed na do dru ge, ne go mo no kul tur nu estet sku agen du
za sno va nu na pro ble mi ma, ko ja iza zi va me đu na rod ni an gažman.”
Emi li Ap ter, Te Tran sla tion Zo ne: A New Com pa ra tive
Literature (Prin ce ton, 2006), str. 99.
tran slin gval na pi sca ko ji da nas stva ra ju na ve šće nas
na iz ve sne za ključ ke o to me ka ko se ru ski „brend”
da nas pla si ra u okvi ru glo bal ne knji žev ne eko no mije.
Ana li zom pri je ma na ko ji ovi auto ri na i la ze, ka ko
u ze mlji ro đe nja, ta ko i u ze mlja ma u ko ji ma tre nutno
ži ve, ste ći će mo uvid u raz li či te stra te gi je ko je su
usvo ji li ka ko bi po sta li auto ri fran cu skih, ne mač kih
i ame rič kih best se le ra, isto vre me no za dr ža va ju ći
svoj ru ski iden ti tet.
Ro man An dre ja Ma ki na po stao je sen za ci ja
1995, ka da je osvo jio Gon ku ro vu i Me di či na gra du.
Bi lo je to pr vi put da je dan pi sac – da ne po mi njemo
da se ra di o fak tič ki ne po zna tom čo ve ku ko me
fran cu ski ni je ma ter nji – od jed nom do bi je dve najpre
sti žni je fran cu ske knji žev ne na gra de. Ma kin je
emi gri rao u Fran cu sku kao po li tič ki azi lant 1987,
vre me nom po stav ši zna ča jan pi sac sa me đu narod
nom sla vom. Le te sta ment français pro dat je u
Fran cu skoj u vi še od mi lion pri me ra ka, a nje go vih
de set ro ma na pre ve de no je na vi še de se ti na je zi ka. 4
Vla di mir Ka mi ner, pi sac ro đen u Mo skvi, ko ji je
1990. emi gri rao u Ber lin, po stao je je dan od naj popu
lar ni jih ne mač kih pi sa ca. Nje gov ro man Rus sendisko,
ko lek ci ja vi nje ta o ži vo tu ru ske emi gra ci je u
Ber li nu, po stao je in stant best se ler i pre ve den je na
niz je zi ka, uklju ču ju ći ru ski i en gle ski. 5 Kri ti ča ri su
4 Le te sta ment français je Makinova četvrta knjiga. Njegova
pr va tri ro ma na (La Fil le d’un héros de l’ Union so vi e ti que,
1990; Confession d’un porte-drapeau déchu, 1992; Au temps du
fleuve Amour, 1994) pr vo su ima la slab od jek, ali su po no vo
izdata u velikim tiražima posle trijumfa Le testament français.
Makin je otada objavio još šest romana: Le Crime d’Olga
Arbélina (1998), Requiem pour l’Est (2000), La Musique d’une
vie (2001), La Ter re et le Ciel de Jac qu es Dor me (2003), La Femme
qui at ten da it (2004), i L’amo ur hu main (2006). En gle ska izdanja
Makinovih romana preveo je Džefri Strahan (Geoffrey
Strachan). Prevod romana Le testament français proglašen je
knjigom godine lista Los Angeles Times, a do bio je i na gra du za
beletristiku lista Boston Book Review 1997.
5 Vladimir Kaminer, Russendisko, pre ve li sa ne mač kog N. Klime
ni uk (N. Kli me i uk) i I. Ki vel (I. Ki vel’), Mo skva, 2003. Russian
Disco, pre vod Majkl Hals (Mic hael Hul se), Lon don, 2002.
267

kóòrdînäte
hva li li Ka mi ne ra kao no vu „zve zdu u uspo nu” nemač
ke knji žev no sti. Ota da je ob ja vio još je da na est
knji ga, jed nu za dru gom, a nje gov ru ski dis ko u kafeu
„Bur ger” po stao je mo der ni do da tak ber lin skom
noć nom žvo tu. 6 Ge ri Štajn gart, naj mla đi od tro ji ce
pi sa ca o ko ji ma go vo ri mo, ro đen je u Le njin gra du,
a 1979. go di ne sa ro di te lji ma je emi gri rao u SAD.
Kri ti ča ri su nje gov pr vi ro man po hval no opi sa li kao
de lo „no vog Na bo ko va”, i on je po stao na ci o nal ni
i me đu na rod ni best se ler. Štajn gart se isto vre me no
for mi rao kao ne ka vr sta kla sič ne ru sko-ame rič ke
lič no sti. Nje go va fo to gra fi ja na ce loj jed noj stra ni ci
ame rič kog li sta New York Ti mes Ma ga zi ne, ob ja vljena
le ta 2002, pri ka zu je ga u me lan ho lič noj po zi, sa
ča šom vot ke, u re sto ra nu „Ru ski sa mo var” na Menhet
nu. List New York Ti mes Bo ok Re vi ew po zdra vio
je nje gov dru gi ro man, Absurdistan, sa ko ri ca ma na
ko ji ma se vi di ve li ka Štajn gar to va fo to gra fi ja i naslov
Ru ski ne u o bi ča je no. 7
Iako iz me đu Ma ki na, Ka mi ne ra i Štajn gar ta
po sto je zna čaj ne raz li ke u po gle du sti la, kon cep cije
li te ra tu re i tran slin gvi zma, oni ipak ima ju jed nu
va žnu za jed nič ku oso bi nu. Nji ho ve ka ri je re fran cuskog,
ne mač kog i ame rič kog pi sca u ve o ma su slože
noj ve zi sa nji ho vim ru skim ko re ni ma, jer sva ki
od njih na svoj na čin pred sta vlja Ru sa za pad noj publi
ci. To je pri met no u te ma ti ci nji ho vih knji ga, kao
i u ono me što bi smo mo gli na zva ti nji ho vim lič nim
mi to vi ma, ko ji se vi de u nji ho voj pro zi i iz ja va ma
za me di je. Iz da va či svu tro ji cu pred sta vlja ju kao Ruse.
Gra fič ki di zajn nji ho vih knji ga sa dr ži oči gled ne
6 Frische Gol djungs (2001), Militärmusik (2001), Schönhauser
Alee (2001), Die Re i se nach Tru la la (2002), Helden des Alltags
(2002), Mein de utsches Dschun gel buch (2003), Ich mac he mir
Sor gen, Ma ma (2004), Karaoke (2005), Küche to ta li tar: Das
Kochbuch des Sozialismus (2006), Ich bin kein Ber li ner: Ein
Re i seführer für fa u le To u ri sten (2007) i Mein Le ben im Schreber
gar ten (2007). Ka mi ne ro ve knji ge oba vlju je Gold man/
Men hetn u Min he nu, fi li ja la iz da vač ke ku će Ran dom Ho u se.
7 Igra re či ma: Russian unorthodox isto vre me no zna či i „ru ski
ne u o bi ča je no” i „ru ski ne pra vo slav no” – prim. prev.
ka rak te ri sti ke „ru sko sti”, kao što su sne žni pej za ži
i ku po le u ob li ku gla vi ce cr nog lu ka (Ma kin), sovjet
ska zve zda i fi gu re ba bu ške (Ka mi ner) ili ru ska
tro boj ka (Štajn gart).
S ob zi rom na to da se Ru si ja na la zi u cen tru
pa žnje sva tri pi sca, nji ho va pri vlač nost za za pad nu
či ta lač ku pu bli ku le ži, ma kar de lom, u nji ho voj primet
noj „et nič koj auten tič no sti.” Ovaj efe kat po ja čan
je još jed nom za jed nič kom oso bi nom: sva tro ji ca
ba ve se žan rom pse u do a u to bi o gra fi je. 8 Ovaj žanr
svoj na pre dak du gu je to me što do zvo lja va auto ru
da fik ci ju kom bi nu je sa auto bi o graf skim ma te ri jalom,
do volj nim da po ja ča či ta o če vo uz bu đe nje za to
što je sve dok „isti ni te pri če”. Le testament français
svoj uspeh du gu je jed nim de lom Ma ki no voj lič noj
le gen di, ko ja je utka na u knji gu. Na ra tor i glav ni junak
je, kao i sam Ma kin, Rus ko ji u de tinj stvu uči
fran cu ski od sta ri je Fran cu ski nje ko ja ži vi u So vjetskom
Sa ve zu. On se zbog svog bi lin gvi zma bo ri sa
dvoj nim iden ti te tom. Emi gri ra u Fran cu sku, gde
na krat ko ži vi u jed noj grob ni ci. Od bi ja ju mu zahtev
za fran cu sko dr ža vljan stvo, a svo je pr ve ro ma ne
mo ra da pred sta vlja kao pse u do pre vo de, ka ko bi bi li
ob ja vlje ni. 9 U po gle du dru gih oso bi na, pro ta go ni sta
je oči gled no iz mi šlje na lič nost. Ne po sto je do ka zi da
je Ma kin ro đen u gu la gu, kao de te za tvo re ni ka, da
8 En dr ju Vah tel (An drew Wac htel) de fi ni sao je pse u do a u tobi
o gra fi ju kao „re tro spek ti van na ra tiv u pr vom li cu, za snovan
na auto bi o graf skom ma te ri ja lu, u kom autor i pro ta goni
sta ni su ista oso ba.” Po gle da ti En dr ju Vah tel, Te Bat tle for
Child hood: Cre a tion of a Rus sian Myth (Stan ford, 1990), 3.
Za di sku si ju o ovom žan ru u ru skoj li te ra tu ri 20. ve ka, uključu
ju ći i po gla vlje o Ma ki no vom Le testament français, vi de ti
rad Džu li je te M. Pe tion (Ju li et te M. Pe tion), Li fe in to Art: Te
Pse u do-Auto bi o graphy in Post-Re vo lu ti o nary Rus sian Li te rature
(Ph.D. diss., Brown Uni ver sity, 1999).
9 Ni je ja sno da li je oso ba ko ja je Ma ki na na u či la fran cu ski
bi la nje go va ba ka, kao u ro ma nu Le te sta ment français. Sam
Ma kin je u ra ni jim in ter vju i ma tvr dio da je fran cu ski na u čio
od svo je ba ke, ali je ne dav no že nu od ko je je učio fran cu ski
po me nuo kao po zna ni cu. Vi de ti An drei Ma ki ne, de ux fa cet tes
de son oeuvre (Pa riz 2005), str. 14, autor ke Ni ne Na za ro ve.
268

kóòrdînäte
bi ka sni je bio usvo jen – kao što je slu čaj sa ju nakom
nje go vog ro ma na. Ni je la ko raz dvo ji ti isti nu od
ma šte, jer se Ma kin ja ko pro ti vi raz ot kri va nju svo je
pro šlo sti. Zva nič no, on in si sti ra da je nje go vo de lo
plod ma šte. Me đu tim, uba ci va nje se be u na ra ti ve,
dok svo ju bi o gra fi ju isto vre me no dr ži oba vi je nu velom
ta me, ve ro vat no je sve sna stra te gi ja za po bu điva
nje ra do zna lo sti či ta la ca. Za to je po ja va ro ma na
Re qu i em po ur l’Est, u ko joj se kao glav ni ju nak po javlju
je so vjet ski taj ni agent, iza zva la (ve ro vat no neosno
va ne) sum nje da je sam Ma kin ra dio za KGB.
Stra te gi ja za mu ći va nja gra ni ca iz me đu ma šte i
stvar no sti ta ko đe je pri met na u Ka mi ne ro vim deli
ma. Ju nak svih nje go vih knji ga, ko ji pri po ve da u
pr vom li cu, zo ve se Vla di mir Ka mi ner, i sva ka ko
de li broj ne oso bi ne sa pra vim auto rom. Od ra stao je
u Mo skvi, gde je slu žio u so vjet skoj voj sci. Emi grirao
je u Ber lin 1990, gde ži vi sa su pru gom i dvo je
de ce i ra di kao ne mač ki pi sac, di-džej i ta ko da lje.
Za raz li ku od Ma ki na, Ka mi ner tvr di da se uop šte
ne ba vi fik ci jom, i da ne pi še ni šta osim „isti ni tih
pri ča”. Po red to ga, ja sno je da na vod nu isti ni tost
nje go vih de la tre ba uzi ma ti sa re zer vom. U svom
auto bi o graf skom ro ma nu Militärmusik, on pred stavlja
mla dog se be kao oko re log ver bal nog ša ljiv dži ju
sa go to vo pa to lo škom po tre bom da iz mi šlja pri če.
Či ta lac se pi ta ni je li pi sac Ka mi ner na ovaj na čin
opi sao i se be sa mog.
Štajn gar tov ju nak Vla di mir Gri škin, pro tagonista
romana The Russian Debutante’s Handbook,
ta ko đe po se du je mno ge auto ro ve oso bi ne. Kao
Štajn gart, i on je ru ski Je vre jin. Po sle „sreć nog sovjet
skog de tinj stva” u Le njin gra du, on sa se dam godi
na od la zi u Nju jork, gde stra šno pa ti u he brej skoj
ško li. Za tim za vr ša va pre sti žni ko ledž na sred njem
za pa du, pro na la zi sla bo pla ćen po sao u ne pro fit noj
or ga ni za ci ji na Men het nu (na užas svo jih ma te ri jalno
uspe šnih „al fa-imi grant skih” ro di te lja), i ne ko
vre me pro vo di u dru štvu ame rič kih emi gra na tabo
e ma u me stu Pra va, ko je je oči gled na ka ri ka tura
Pra ga. Dru gi ele men ti pri če, kao što je ju na ko va
ume ša nost u ru sku ma fi ju, ve ro vat no su fik ci ja.
S ob zi rom na sim bo lič ku i ko mer ci jal nu vrednost
Ma ki no ve, Ka mi ne ro ve i Štaj na gr to ve „ru skosti”
na Za pa du, po seb nu pa žnju tre ba po sve ti ti prije
mu na ko ji su nji ho va de la na i šla u Ru si ji. Mo že
se re ći da ovi pi sci u ze mlji svo ga ro đe nja ni su doži
ve li jed nak uspeh. Sa iz u zet kom ro ma na Le te stament
français, ko ji se po ja vio u žur na lu Inostranaja
literatura, ni je dan od Ma ki no vih ro ma na ni je preve
den na ru ski. 10 Ono ma lo kri ti ka što se po ja vi lo
u ru skoj štam pi bi lo je uglav nom ne ga tiv no. Čak i
pre po ja ve ru skog pre vo da, Ma ja Zlo bi na gru bo je
ko men ta ri sta la Le testament français u li stu Novij
mir, op tu žu ju ći auto ra za ba vlje nje ste re o ti pi ma i
ki čem. 11 Zbu nju je to što je spi sa te lji ca Ta tja na Tolsta
ja ovom ro ma nu po sve ti la dva raz li či ta kri tič ka
pri ka za – je dan po zi ti van, dru gi ne ga ti van. U listu
New York Re vi ew of Bo oks po no sno je pro komen
ta ri sa la to što je njen ze mljak us peo da do bi je
naj pre sti žni je fran cu ske knji žev ne na gra de, ali je
na go ve sti la da sa mo ru ski kri ti ča ri, kao što je ona,
mo gu da shva te pra vo zna če nje ro ma na, s ob zi rom
na nje go vu su štin sku „ru skost”. 12 U dru gom, detalj
ni jem pri ka zu, ob ja vlje nom u li stu Znamja, ko ji
je oči gled no bio na me njen do ma ćoj pu bli ci, Ta tjana
Tol sta ja iz no si iz u zet no ne ga tiv nu sli ku ovog
ro ma na. Ona čak pret po sta vlja da je pra vi raz log
što je Ma kin oti šao u Fran cu sku i po stao fran cu ski
pi sac mo žda bi lo to što bi u Ru si ji bio „na plju van”
zbog svog vi so ko par nog, kli še i zi ra nog sti la. Ona
esej za vr ša va otvo re no kri ti ku ju ći Ma ki na kao „filo
lo škog me šan ca, kul tur nog hi bri da, lin gvi stič ku
10 An drej Ma kin, Fran cu sko je za ve šta nje, sa fran cu skog preve
li Ju. Jah ni na i N. Ša kov ska ja (Iu. Iak hni na, N, Sha kov skaia),
Inostranaja literatura, 1996, br. 12, str. 18–127.
11 Ma ja Zlo bi na, Za ru be žna ja kni ga o Ra si ji: V po i skah utračenih
mgnovenii, Novij mir, 1996, broj 10, str. 242–45.
12 Ta tja na Tol sta ja, Love Story, New York Re vi ew of Bo oks 44
br. 18 (20. no vem bar 1997), str. 3–4.
269

kóòrdînäte
hi me ru, li te rar nog ba zi li ska ko ji je, ako je ve ro va ti
sta rim knji ga ma, bio po la zmi ja a po la pe tao, ne što
što isto vre me no i le ti i gmi že.” 13
Ne do sta tak od je ka ro ma na Le testament
française u Ru si ji mo žda se de lom mo že pri pi sa ti niskom
kva li te tu pre vo da, ko ji je ra đen na br zi nu i bez
konsultacija sa autorom. 14 Me đu tim, ovo ob ja šnjenje
sva ka ko ni je kom plet no. Otrov i ostra šće nost
Zlo bi ni nih i Tol sta ji nih na pa da uka zu je na du blju
psi ho lo šku ne la god nost ko ju iza zi va Ma ki nov translin
gval ni pro je kat. Nje go va „kul tur na hi brid nost”
oči gled no se do ži vlja va kao ne do sta tak. Zbog to ga
se Ma kin uglav nom ne po mi nje u kon tek stu ru ske
li te ra tu re. Spo ra dič ni osvr ti na nje go va de la u ruskoj
štam pi ma hom su ne tač ni i ne za in te re so va ni. 15
13 Ta tja na Tol sta ja, Ru skij če lo vjek na ran de vu, Zna mja 1998,
broj 6. str. 209. Ovaj esej po no vo je štam pan u zbor ni ku Tolsta
ji nih ese ja Den: Lič noe (Mo skva 2002), str. 342–79. Tol staji
na dva kon tra dik tor na pri ka za Ma ki no vog ro ma na ana li zirao
je En dr ju Vah tel na ni ma lo la skav na čin. On uka zu je na
to da Tol sta ja svo joj ame rič koj i ru skoj pu bli ci ser vi ra kli šee
ko je su na vi kli da slu ša ju jed ni o dru gi ma, ti me sa ma či neći
ono što osu đu je kod Ma ki na. Vi de ti E. Vah tel, Remaining
Re le vant after Com mu nism: Te Ro le of the Wri ter in Eastern
Europe (Chi ca go, 2006), str. 149.
14 Ma kin se sam ka sni je ža lio da je ro man pre ve den u „staha
nov skom” sti lu. Vi de ti čla nak U ka žda va sva jo di ha nie:
In ter vju s An dre jem Ma ki nim od Ane Pu stin ce ve (An na
Pustyntse va), Ruskaja misl, 9–15. april 1998. Za de talj no pore
đe nje ru skog pre vo da i fran cu skog ori gi na la, vi de ti Shodstvo
i raz lič je ru skoj i fran cu skoj tra di ci ji v pe re vo de ro ma na
An dre ja Ma ki na ‘Fran cu skoe za ve šča nie’, Vest nik VGU, 2003,
broj 1, str. 88–89.
15 Ko ri sno is tra ži va nje Ma ki no vog pri je ma u Ru si ji do 2003.
mo že se na ći u ra du Rut Daj ver (Ruth Di ver), pod na slo vom
An drei Ma ki ne Di sin he ri ted: Te Rus sian Re cep tion of Le Testament
Français (MA the sis, Uni ver sity of Auc kland, 2003).
Ni Ka mi ner ni je po stao po znat u Ru si ji. Sa mo
roman Russendisko pre ve den je na ru ski. Kao i Makin,
i on se ža lio na ni zak kva li tet je di nog po sto je ćeg
prevoda. 16 Ako se Ka mi ner i po me ne u ru skoj štampi,
to je uvek u kon tek stu ču đe nja nje go voj fan ta stičnoj
ka ri je ri u ino stran stvu, vi dlji vom u na slo vi ma
ti pa „Ka ko je teh ni čar zvu ka iz Mo skve po stao ve li ki
ne mač ki pi sac.” 17 Tu je iz ne to po re đe nje sa baj kom o
Iva nu Du ra ku, pro stom čo ve ku ko ji na kra ju osvo ji
kra ljev stvo. Za raz li ku od Ma ki na, Ka mi ner ni je bio
me ta otrov nih na pa da ru ske knji žev ne kri ti ke. Možda
je to za to što pred sta va „ru sko sti” ko ju on iz no si
ni je tra gič na, ne go do bro ćud no ko mič na.
Ru ski pre vod Štajn gar to vog ro ma na The Russian
Debutante’s Handbook ta ko đe je na i šao na veo
ma mlak pri jem kod ru ske kri ti ke. 18 Iri na Pe ris, u
obim nom pri ka zu ame rič kog iz da nja ro ma na, kri tiku
je auto ra zbog ba vlje nja „pra znim ka ri ka tu ra ma”,
„kli še i ma” i „ste re o ti pi ma”, za ko je ona sma tra da
slu že sa mo da po tvr de ame rič ke pred ra su de o Ru sima:
„Ru si ja je di vlja ze mlja. Njom vla da ju gang ste ri.
Ljud sko do sto jan stvo mo že se ku pi ti nov cem. Ruska
du ša je enig ma tič na.” Pe ri so vu vre đa po re đe nje
Štajn gar ta i Na bo ko va, i tvr di da se plit kost Štajngar
to vog opu sa mo že upo re di ti sa ve ći nom se ri ja na
ame rič koj te le vi zi ji. 19 I dru gi kri ti ča ri na sli čan na-
16 „Pro či tao sam knji gu i za klju čio da je pot pu no ču do vi šna.
Pre ve de na je na je zik ko ji ni je ni ru ski ni ne mač ki, ne go neka
vr sta pla stič nog kom pju ter skog je zi ka. Pot pu no je ne mogu
će raz u me ti su šti nu pri če.” In ter vju za Ra dio Li berty, 13.
de cem bar 2003, www.svo bo da.org/ll/gu est/1203/ll.121303-1.
asp (po sled nji put po gle da no 23. mar ta 2008).
17 Ele na Sve tlo va, Pu te še stvie v Tru-lia-lia s Vla di mi rom Kami
ne rom: Ka ko mo skov skii zvu ko tek hnik stal krupnym nemet
skim pi sa te lem, So ver še no se kret no, broj 8, av gust 2002,
sov se kert no.ru/ma ga zi nes/ma ga zi ne/260 (po sled nji put pogle
da no 23. ma ja 2008).
18 Ge ri Štajn gart, Priključenia ruskava debjutanta, pre ve la
Ele ni Po let ska ja (Eleny Po let ska ia), Mo skva, 2004.
19 Iri na Pe ris, Istorii novih imigrantov, Ruskii žurnal, 4. okto
bar 2002, www.russ.ru/krug/20021004.html (po sled nji put
po gle da no 23. ma ja 2006).
270

kóòrdînäte
čin po sta vlja ju pi ta nje da li se Štajn gart mo že smatra
ti Ru som. U svom pri ka zu ru skog iz da nja knji ge,
Ve ra Vru ška sta vlja upit nik iza re či ruski, a naj bo lje
pa su se pro na la zi u „opi su ju na ko ve je vrej ske po rodi
ce.” 20 Kri ti čar iz li sta Time Out Moskva tvr di da,
upr kos ru skom po re klu, kod Štajn gar ta ne ma niče
ga ru skog. On ga na zi va „nor mal nim Ame ri kancem”
i do da je: „Nje gov stil i ša le po ne kad su neobič
ni, a ne ka da ve o ma pre ci zni i do vi tlji vi, ali uvek
su u pot pu no sti ame rič ki. On kod ku će ne ma ru sku
ta sta tu ru. Ovo je svo je vr stan ’imi grant ski ro man’
ka kav još ni ka da ni smo vi de li.” 21
Ukrat ko, biv ši ze mlja ci op tu žu ju i Ma ki na i
Štajn gar ta da ši re ste re o ti pe o Ru si ji, ko ri ste ći lažni
iden ti tet. Dok Ma ki na pred sta vlja ju kao Ru sa
ko ji se pre tva ra da je Fran cuz, Štajn gar ta vi de kao
ame rič kog Je vre ji na ko ji se pre tva ra da je Rus. Sude
ći po ko li či ni ne ga tiv ne re to ri ke, iz gle da da je
Ma kin iz lo žen ja čem na pa du od Štajn gar ta. Ma kin
kao da je i sam sve stan ri zi ka ko me se iz la že pi šu ći
o svo joj biv šoj otadž bi ni za pu bli ku sa Za pa da. Kada
ga je je dan ru ski no vi nar pi tao šta bi ru ski pi sac
tre ba lo da ra di ako bi že leo da mu ro ma ni bu du
ob ja vlje ni na Za pa du, Ma kin je od go vo rio sle de će:
„Mo ra te na pi sa ti ka ri ka tu ru o ru skoj pr ljav šti ni,
pi jan ci ma, dru gim re či ma – o sve mu ne ga tiv nom
(o čer nu ke). To će bi ti ob ja vlje no. Na u di će te Ru si ji
i ru skoj knji žev noj kul tu ri, ali bi će te uspe šni.” U
svo ju od bra nu je do dao: „Me đu tim, ja iz sve ga tog
20 Ti me Out Pe ter burg, 26. april 2005, www.kul tur pro svet.
ru/text.php?=1263 (po sled nji put po gle da no 23. ma ja 2008).
Na rav no, su de ći po nje go vom so vjet skom pa so šu, Štajn gart
se be za i sta ni je sma trao Ru som.
21 Mi hail Vi zel, Pri klju če nia ru ska va de bju tan ta, Ti me Out
Moskva, 5. ok to bar 2005, spb.ti me o ut.ru/text/bo ok/1923 (posled
nji put po gle da no 23. ma ja 2008). Ka rak te ri za ci ja Štajngar
ta kao „nor mal nog Ame ri kan ca” oči gled no je u su prot nosti
sa sli kom nje go vog al ter ega, Vla di mi ra Gir ški na. Kao što
on pi še: „Da li su Vla di mir i nje go vi ro di te lji bi li pe ter bur ški
sno bo vi? Mo žda. Lo ši Ru si? Ve ro vat no. Lo ši Je vre ji? Sa svim
si gur no. Nor mal ni Ame ri kan ci? Ni bli zu.” Ge ri Štajn gart, Te
Russian Debutante’s Handbook: A Novel (New York, 2002), 92.
ne ga tiv nog iz vla čim tre nut ke du ha, le po te i ljudskog
ot po ra.” 22
Kon trast iz me đu do ži vlja ja ovih pi sa ca na Zapa
du i u Ru si ji od ra ža va gra nič ni po lo žaj imi granta,
ko ga do ži vlja va ju kao „tu đi na” ka ko u nje go voj
sa da šnjoj, ta ko i u nje go voj biv šoj ze mlji. U po ku šaju
da se ot kri je to bo žnji na ci o nal ni ili et nič ki identi
tet (ili kon glo me rat iden ti te ta) ovih tri ju auto ra,
kon cept kul tur nog hi bri da na ko ji Tol sta ja alu di ra
mo že da po slu ži kao ko ri stan okvir. Od svog pore
kla u do me nu bi o lo gi je, gde ozna ča va ukr šta nje
bilj nih ili ži vo tinj skih vr sta, ovaj ter min je to kom
po sled nja dva ve ka imao pro men lji vu ka ri je ru. U
ko lo ni jal nim vre me ni ma, on je pred sta vljao opse
si ju ra snom či sto ćom i na vod nim opa sno sti ma
me ša nja ra sa. 23 Za ni mlji vo je što Tol sta jin ne ga tivni
pri kaz Ma ki na kao „fi lo lo škog me šan ca” i „kultur
nog hi bri da” do sta pre ci zno od ra ža va ste re o ti pe
ko ji me đu ra snu za jed ni cu opi su ju kao „ne pri rodnu”,
bo le snu i ste ril nu. Me đu tim, kra jem dva de setog
ve ka, hi brid nost je po če la da se sma tra po zitiv
nom oso bi nom i je din stve nim pe ča tom pi sa ca
kao što je Sal man Ru ždi. 24 Ovaj ter min če sto se
ko ri sti i u post ko lo ni jal nim stu di ja ma, an tro po logi
ji i kul tur nim stu di ja ma, upr kos to me što nje go vo
pra vo zna če nje i upo treb na vred nost u kon tek stu
na uč nog ili po li tič kog oru đa i da lje osta ju kon tro-
22 Ge or gij Ha ba rov, Smes fran cu sko va s kra sno jar skim, Soveršeno
sekretno, 2003, broj 7, sov se kret no.ru/ma ga zi nes/maga
zi ne/271 (po sled nji put po gle da no 23. ma ja 2008).
23 Vi de ti Co lo nial De si re: Hybri dity in Te ory, Cul tu re and
Race (Lon don, 1995), Ro bert J. C. Young.
24 Ru ždi jev opis sop stve nog ro ma na Satanski stihovi mo že
se po sma tra ti kao sla vlje nje hi brid no sti: „Me ša vi na, buć kuriš,
po ma lo od ovo ga i po ma lo od ono ga, ta ko novína do la zi
na svet. To je od lič na mo guć nost ko ju sve tu obez be đu ju masov
ne mi gra ci je, i ja sam po ku šao da je is ko ri stim. Sa tan ski
stihovi su po ku šaj pro me ne sta pa njem, spa ja njem. To je ljubav
na pe sma za me šan ce u na ma. ”Sal man Ru ždi, Imaginary
Ho me lands: Es says and Cri ti cism, 1981–1991 (Lon don 1991),
str. 394. Kur ziv je auto rov.
271

kóòrdînäte
verz ni. 25 Za jed nič ki ime ni telj je, kao što ka že Suzan
Sten ford Frid men (Su san Stan ford Fri ed man),
„upo tre ba ter mi na hibridnost kao na či na za su protsta
vlja nje raz li či tim ob li ci ma et nič kog ap so lu ti zma,
kul tur nog pu ri ta ni zma i fun da men ta li stič ke po li tike
iden ti te ta.” 26
Ako Ma kin, Ka mi ner i Štajn gart pred sta vlja ju
ru sko-fran cu ske, ru sko-ne mač ke i ru sko-ame rič ke
hi bri de, ka ko se ova hi brid nost is po lja va? Sa lin gvistič
kog aspek ta, ni ko od ovih auto ra ne kva li fi ku je
se kao hi brid, pod uslo vom da ovaj ter min ozna čava
me ša nje ili sta pa nje je zi ka na na čin pri su tan u
kre ol skom ili „špan gle skom”. Nji ho ve knji ge na pisa
ne su, ma kar na po vr ši ni, na stan dard nom francu
skom, ne mač kom i ame rič kom en gle skom, bez
vi dlji ve na me re da se ovi je zi ci ru si fi ku ju. Po vre meni
ru ski uti ca ji su, po sve mu su de ći, ne na mer ni. 27
Ma ki no va spo ra dič na upo tre ba ru skih re či, kao što
je izba, de lu je vi še kao ne što uslo vlje no te ma ti kom
nje go vih knji ga, a ma nje kao po ku šaj da se stvo ri
ru sko-fran cu ski hi brid ni go vor. Štajn gart ima običaj
da ru ske lek sič ke je di ni ce uba cu je u svo ju en glesku
pro zu, ko ja ina če zvu či iz vor no en gle ski, na nesta
šan i ne pri sto jan na čin. U ro ma nu Absurdistan,
na pri mer, če sto ko ri sti op sce nu reč huj ka da go vori
o ge ni ta li ja ma glav nog ju na ka. Dok bi en gle ski
25 Po gle da ti ko ri snu stu di ju Ni ko sa Pa pa ster gi a di sa Tracing
Hybri dity in Te ory, Te Tur bu len ce of Mi gra tion: Glo ba liza
tion, De ter ri to ri a li za tion and Hybri dity (Cam brid ge, England,
2000), str. 168–95.
26 Su san Stan ford Fri ed man, Map pings: Fe mi nism and the
Cul tu ral Ge o grap hi es of En co un ter, Prin ce ton, 1998, 92–93.
27 Mar sel Fe ran (Mar cel Fer rand) sa sta vio je či ta vu li stu Maki
no vih idi o sin kra tič nih upo tre ba fran cu skih pred lo ga, člano
va, pri lo ga, gla go la, fra ze o lo gi je i in ter punk ci je, ko ju ob jašnja
va uti ca jem ru skog je zi ka. Vi de ti Fe ra nov rad Le français
d’un prix Gon co urt vu par un rus si sant, Le re vue rus se, 2001,
br. 20, str. 83–97. Za je dan (re dak) pri mer ko ri šće nja ru skog
je zi ka u Ka mi ne ro vom ne mač kom, vi de ti rad Adri ja na Vane
ra (Adrian Wan ner) Wla di mir Ka mi ner: A Rus sian Pi ca ro
Con qu ers Ger many, Rus sian Re vi ew br. 64, str. 595, ok to bar
2005.
ekvi va lent imao ve o ma grub efe kat, ru ski ter min
ima, za ame rič kog či ta o ca, pri zvuk ko ji je pre eg zoti
čan ne go uvre dljiv. 28
Što se go vor nog je zi ka ti če, i Ma kin i Ka mi ner
svo je no ve je zi ke go vo re sa ja kim ru skim na glaskom.
29 Dok Ka mi ner ot kri va svoj stra ni na gla sak
i ko ri sti ga kao mar ke tin ško oru đe pro da ju ći svo je
knji ge u zvuč nom for ma tu, Ma kin na gla ša va da je
nje gov pi sa ni, knji žev ni fran cu ski da le ko bo lji od
nje go vog go vo ra. 30 Me đu tim, vre di po no vi ti da sva
tri auto ra svoj me di jum za knji žev no iz ra ža va nje
de fi ni šu kao stan dard ni fran cu ski, ne mač ki ili engle
ski, a ne kao ne ka kav hi brid ni ili „me ša ni” jezik.
31 Da le ko od to ga da za go va ra bi lo ka kav ob lik
lin gvi stič ke hi brid no sti, iz gle da da je Ma kin ozbiljno
za bri nut za či sto tu svog je zi ka. U svom ro manu
La ter re et le ciel de Jac qu es Dor me, on otvo re no
kri ti ku je „no vi fran cu ski” ko ji ko ri sti omla di na u
ne u gled nom pred gra đu Pa ri za. 32 Iako to nig de ekspli
cit no ne na vo di, ja sno je da je ovaj „una za đe ni”
ob lik fran cu skog je zik ko jim se slu že imi gran ti iz
28 Ka mi ner ovu reč ko ri sti i u ro ma nu Militärmusik, u kom
mla di Av ga ni sta nac, ko ga su nje go vi sa ple me ni ci pro da li sovjet
skoj ar mi ji, ka že da je ro đen u gra du Chui, što se na nemač
kom iz go va ra „huj” (Militärmusik, 179). Ka ko zna če nje
ovog poj ma ni ka da ni je ob ja šnje no, ono osta je skri ve no za
ve ći nu Ka mi ne ro vih ne mač kih či ta la ca. Reč ta ko po sta je neka
vr sta in ter ne ša le, do stup ne sa mo oni ma ko ji zna ju ru ski.
29 S ob zi rom na to da je Štajn gart od svo je sed me go di ne
ži veo u SAD, ne iz ne na đu je nas što je nje gov na gla sak za nemar
ljiv. On tvr di da je iz gu bio ru ski na gla sak u svo joj 14. godi
ni. Vi de ti Sixty-Ni ne Cents Ge ri ja Štajn gar ta, New Yor ker, 3.
i 10. sep tem bar 2007, str. 70.
30 Vi de ti Andrei Makine Na za ro ve, str. 15–17.
31 Ovo ni je stav svih tran slin gval nih pi sa ca. Na pri mer, Ol ga
Gru šin, ro đe na u Ru si ji, autor ka ro ma na Te Dre am Li fe of
Sukhanov (2006), iz ja vi la je u jed nom in ter vjuu u fe bru a ru
2006. da je na mer no že le la da „pro žme svoj en gle ski ru skom
at mos fe rom” ka ko bi „pre ne la je dan ve o ma ru ski sen zi bi li tet”.
32 Vi de ti Ma ki nov ro man La ter re et le ciel de Jac qu es Dor me,
Pa riz 2003, str. 215.
272

kóòrdînäte
ze ma lja Tre ćeg sve ta. 33 Za raz li ku od to ga, francu
ska ba ka u ro ma nu Le testament français dobija
po hva lu na ra to ra zbog či sto te ka ko nje nog ru skog,
ta ko i nje nog fran cu skog. Sa zna je mo da je njen ruski
„ve o ma čist” i „ve o ma pre fi njen”, a da je njen
fran cu ski, upr kos de ce ni ja ma ži vo ta u Ru si ji, „zadr
žao svo ju ne ve ro vat nu sna gu, bo gat stvo i či sto ću,
tu ći li bar sku pro zir nost ko ju vi no do bi ja sa zre vanjem
(ava it gardé une ex tra or di na i re vi gu e ur, den se
et pu re, cet te tran spa ren ce d’am bre qu’ac qu i ert le vin
en viellissant).” 34
Ma ki nov stil od ra ža va sve sni po ku šaj da se
oču va sjaj i pre stiž tra di ci o nal nog fran cu skog „viso
kog knji žev nog” je zi ka, ko ji on sma tra ugro ženim
u da na šnjoj Fran cu skoj. On ne bi ra re či kad
opi su je sa vre me nu fran cu sku knji žev nost, za ko ju
je u jed nom in ter vjuu iz 2001. re kao da se „da vi u
sper mi i fe ka li ja ma”. 35 Či nje ni ca da je je dan Rus sebi
dao za da tak da bra ni či sto ću fran cu skog je zi ka
sa mo je na pr vi po gled pa ra dok sal na. Ro man Le testament
français na ra tiv je kroz ko ji Ma kin do sti že
svo ju zre lost kao fran cu ski pi sac. Kao što on vi še
pu ta ob ja šnja va, kon trast iz me đu po et skog sve ta
bel le epo que Fran cu ske nje go ve ba ke sa jed ne strane,
i sva ko dne vi ce so vjet skog okru že nja sa dru ge,
na veo ga je da oda be re fran cu ski kao svo je sred stvo
knji žev nog iz ra ža va nja. Fran cu ski ka rak ter nje govog
ju na ka (i nje ga sa mog) iz vo di se iz iden ti fi ko-
33 Ti je ri Lo ren (Thi e rry La u rent), u ne dav no iz da toj mo nogra
fi ji o Ma ki nu, nje gov je zik na zi va „un français de struc tu re
et aba tar di” (hi brid ni, me ša nač ki fran cu ski). Lo ren, An drei
Ma ki ne, Rus se en exil (Pa riz 2006), str. 58.
34 An drej Ma kin, Le testament français (Pa riz 1995), str.
35; An drej Ma kin, Dre ams of My Rus sian Sum mers, pre veo
Dže fri Stra kan (Nju jork 1997) str. 191 i Ma kin, Le testament
français, str. 275.
35 Ke trin Ar gan (Cat he ri ne Ar gand), An drei Ma ki ne: La
musique d’une vie, Li re, fe bru ar 2001, www.li re.fr/en tre tien.
asp?idC=39033&ci dR=201&idTC=4&cidG# (po sled nji put
po gle da no 23. ma ja 2008).
va nja sa ka no nom fran cu ske vi so ke kul tu re. 36
Me đu tim, is po sta vlja se da je nje gov pro ta goni
sta usvo jen, što zna či da ne ma ni ka kve ge net ske
ve ze sa že nom za ko ju je ve ro vao da je nje go va francu
ska ba ka. Da kle, mo glo bi se re ći da je nje gov
fran cu ski iden ti tet pot pu no „iz mi šljen”.
Ru ski iden ti tet Ma ki no vog he ro ja je ne ras ki divo
po ve zan sa tra gič nom isto ri jom So vjet skog Sa veza,
a ogle da se u na mu če noj ve zi lju ba vi-mr žnje sa
ze mljom ko ja se „su prot sta vlja ostat ku sve ta svo jom
zlo kob nom sud bi nom” (une Rus sie op posée au re ste
du mon de par son de stin ténébre ux). 37 Osim ne koli
ko sce na sme šte nih na sa da šnjem Za pa du, rad nja
svih Ma ki no vih ro ma na prak tič no je sme šte na u Sovjet
skom Sa ve zu. Nje go va usred sre đe nost na ta kve
te me, kao što su gra đan ski rat, sta lji ni stič ki te ror i
pu sto še nja u Dru gom svet skom ra tu, ko ja su če sto
pri lič no bru tal no opi sa na, pred sta vlja ju ru ski ži vot
u dva de se tom ve ku kao pri ču ne pri kri ve ne pat nje.
Ka da ga no vi na ri pi ta ju u kom smi slu on se be
sma tra Ru som, s ob zi rom na to da je fran cu ski pisac,
Ma kin se obič no po zi va na „uni ver zal nu” priro
du ru ske kul tu re. Kao što je ob ja sni la Ka trin Argand
(Cat he ri ne Ar gand), „Ru si ja je to li ko ve li ka da
u se bi sa dr ži či tav uni ver zum, uklju ču ju ći sto ti ne
na ro da, je zi ka i kul tu ra. Po što je uje di ni la Evro pu i
36 Ovo ne zna či da Ma kin sma tra da je fran cu ski, sam po
se bi, su per i or ni ji od ru skog; za nje ga pri vlač nost fran cu skog
je zi ka le ži upra vo u to me što on pred sta vlja ne što tu đe, i što
pi scu omo gu ća va iz ve stan vid dis tan ci ra nja, u skla du sa principom
ostra nje nja ko ji pro mo vi šu ru ski for ma li sti. Vi de ti rad
Ga bri je le Sa fran (Ga bri el la Sa fran), An drei Ma ki ne’s Li te rary
Bilingualism and the Critics, Comparative Literature 55 br 3,
le to 2003, str. 246–65, i rad Ma ri je Ru bins (Ma ria Ru bins),
Ru sko-fran cu ska ja pro za An dre ja Ma ki na, Novoe literaturnoe
obozrenie, br. 66, 2004, str. 208–29. U in ter vjuu za je dan
kve beč ki list, Ma kin je se be opi sao kao po što va o ca kon cep ta
astra ne nie Vik to ra Šklov skog. Vi di Guyla i ne Mas so u tre, „Il
fa ut etre in to le rant dans la lit te ra tu re.“ En tre tien avec An drei
Ma ki ne – La vie im pre vi si ble, Le De vo ir, 25–26. mart 2006.
Na www.ledevoir.com/2006/03/25/105056.htm . (poslednji
put pogleda no 23. ma ja 2008 )
37 Makine, Le testament frança is, 204.
273

kóòrdînäte
Azi ju, se ver i jug, mo že se sma tra ti uni ver za li stom.”
On spo mi nje Alek san dra Pu ški na, kao su štin skog
pred stav ni ka ove ru ske uni ver zal no sti, i do da je:
„Ako sam ja Rus, on da je to u Pu ški no vom sti lu.” 38
Ovo osvr ta nje na Pu ški na po ka zu je da Ma kin se be
sme šta u dvo stru ki kon tekst ka non ske fran cu ske
i ru ske vi so ke kul tu re (gde je Pu škin pri mer franko-ru
skog kul tu ral nog spa ja nja). Je dan od nje go vih
jav no pri zna tih mo de la je pi sac Ivan Bu njin, ko me
je po sve tio svo ju dok tor sku te zu na Sor bo ni i či je su
„po e ti ke no stal gi je” slič ne nje go vim. 39
U skla du sa ce nje nim kul tur nim kon cep tom ruskog
ro ma no pi sca kao mo ral nog auto ri te ta, Ma kin
in si sti ra na uz vi še noj i kva zi du hov noj mi si ji pisca
u ma te ri ja li stič kom sve tu. Nje go va te za iz 1985, sa
Mo skov skog dr žav nog uni ver zi te ta, o de tinj stvu u
fran cu skoj knji žev no sti, već po ka zu je zna ke ovog
vi so ko i de a li stič kog sta va i po vre me no mo že da se
tu ma či kao opis nje go vih ro ma na ko ji tek tre ba da
bu du na pi sa ni. Ma kin opi su je če žnju za „iz gu bljenim
ra jem” de tinj stva kao „ sim bo lič ko-me ta fo rič nu
ver ti kal nu li ni ju no stal gič ne vi zi je ko ja sve pro la zno
i lič no pre va zi la zi ose ća jem za več no i uni ver zalno.”
40 U nje go vim ka sni jim in ter vju i ma za za pad ne
me di je, ovaj ide a li zam je otvo re no po pri mio re li gijski
pri zvuk. U raz go vo ru sa Ar gan do vom 2001. godi
ne, Ma kin je svo ja de la sme stio u kon tekst ru skog
pra vo sla vlja: „Mi pra vo slav ni pri pa da mo po et skoj,
in tu i tiv noj, ose ćaj noj kul tu ri, ko ja se ne za sni va na
ko mu ni ka ci ji već na on to lo škom za jed ni štvu. Ono
što je va žno u Ru si ji je ko mu ni ka ci ja ide ja, a ne
ide a la.” 41 Ma ki nov stav kao mo ra li ste i nje go va sve
oštri ja osu da za pad ne „de ka den ci je” pod se ća do ne-
38 Arg a nd , „Andrei Ma kine”.
39 And rei Makine, „La prose d e I . A. Bo unine: La poetique
de la nostalgie ” ( Ph D disc, Univers ite Paris -Sorbon ne, 19 91).
40 An dre i Iaros la vo vi ch Makin, „Roman o det st ve s ovremennoi
fr antsuzs koi lite rature (7 0–80-e gody)” (Avtore ferat dissertats
ii , Moscow St ate University, 1985), 18.
41 Arga nd, „An drei Maki ne”.
kle na sta vo ve Alek san dra Sol že nji ci na, ko me se on
di vio. 42 Nje go vo po dr ža va nje du hov nih vred no sti
do ve lo je do to ga da se Ma kin uda ljio od svog kole
ge émigré, Vla di mi ra Na bo ko va. U jed nom in tervjuu
sa ru skim no vi na rem, on je od ba cio Na bo ko va
kao „ve li kog mi sti ka” i „lin gvi stič kog ma đi o ni ča ra”.
Po seb no je is ti cao ka ko ne vo li ro man Lolita ni u
en gle skom ori gi na lu ni u Na bo ko vlje vom ru skom
pre vo du, za ko ji ka že da je upro pa šten „ve li kim brojem
an gli ci za ma”. 43
Pre ma to me, Ma ki nov po seb ni brend ru skofran
cu ske hi brid no sti za sno van je na kon cep tu jezič
ke či sto te pre ne go na sta pa nju i me ša nju. Sinkre
ti zam iz me đu dve kul tur ne sfe re tre ba da se de si,
ta ko re ći, na vi šoj on to lo škoj osno vi: u estet skom
car stvu „či ste po e zi je” ko ja po sto ji ne za vi sno od bilo
kog na ci o nal nog je zič kog ote lo vlje nja. Ma kin se
ba vi ovim pi ta njem u jed nom pa su su Fran cu skog
za ve šta nja (Le te sta ment français) u ko jem na ra tor
pri me ću je da na kra ju kra je va ni je va žno da li njego
va ba ka pri ča sa njim na fran cu skom ili ru skom:
„Da, ona je pri ča la na fran cu skom. Mo gla je da priča
na ru skom. To ne bi ni šta od u ze lo po no vo stvo renom
tre nut ku. Zna či da je ne ki je zik po sred nik ipak
po sto jao. Uni ver zal ni je zik!” (Oui, el le ava it parlé en
français. El le aura it pu par ler en rus se. Ce la n’aurait
rien enléve a l’in stant re crée. Donc, il exi sta it une
sor te de lan gu a ge in ter me di a i re. Une lan gu a ge universelle!)
44
U Ma ki no voj ide a li zo va noj vi zi ji, ovaj „je zik
po sred nik” ne pri pa da ni fran cu skom ni ru skom,
42 U inte rvj uu iz 2003 . za TV pr og ram Sov ershen n o S ekretno
(S trogo po verlji vo ), Ma kin je sp omenuo svoje „ iz uzet no
pošt ov anje” pre ma Solženjici nu i izrazi o svoje nezad ovolj stvo
na či no m na koji je o vaj pi sac bio tre tiran od stran e ruskih
krtičara n ako n n jegovog pov r at ka u Moskvu. Vidi K habarov,
„Smes’ frant suzskogo s krasnoiars kim”.
43 Ib id.
44 Makin, Dreams of My R ussia n Summer s, 194; Ma kin, Le
testament français, 279.
274

kóòrdînäte
već za u zi ma svo je sop stve no on to lo ško po lje. Kao
„tre ći pro stor” u te o ri ji o kul tur noj hi brid no sti Homi
Ba be, is po sta vlja se da je ovaj je zik pro iz vod diskur
siv nih uslo va za iz go va ra nje i „ne pred sta vljiv
sam po se bi” 45 . Pa ipak, uko li ko Ba bin „tre ći prostor”
uma nju je po jam iskon skog je din stva ili ne promen
lji vo sti kul tu re, Ma ki nov po jam uni ver za li zma
či ni upra vo su prot no. Nje gov afir ma tiv ni pre ne go
sub ver ziv ni tran sna ci o na li zam, ko ji na go ve šta va
ne ku vr stu tran scen den tal nog „sa sta ja li šta”, obe ležen
je oči gled nim, ako ne i ne iz re če nim, im pe ri jalnim
pri zvu ci ma. Do ko je me re je mno go hva lje ni
ru ski kul tur ni „uni ver za li zam” pro iz vod ru skog impe
ri ja li zma ni je pi ta nje ko je Ma kin že li da is tra žu je.
Upr kos nje go vom to bo žnjem tran sna ci o na li zmu, u
osno vi nje go vog sta va po sto ji, u stva ri, na ci o na listič
ka agen da. U in ter vjuu iz 1997. ko ji je dao novi
na ru iz fran cu ske Ka na de, iz ja vio je da „po sto je
sa mo dva ve li ka za pad na knji žev na je zi ka: ru ski i
fran cu ski. Od no sno, sa mo dve ve li ke knji žev no sti.”
Na ro či to je bio oštar u od ba ci va nju ono ga što on zove
„an glo sak son ske kul tu re”, ka rak te ri šu ći ame rič ku
ulo gu u sve tu kao „mi šić bez in te li gen ci je”.
46
Pod ra zu me va se da je na me na ta kvih iz ja va da
se do pad nu onim seg men ti ma fran cu ske (ili francu
sko ka nad ske) po pu la ci je ko ja sma tra da je nji hov
je zik pod op sa dom „An glo sak so na ca” i vre đa ih činje
ni ca da je u da na šnjem sve tu fran cu ska kul tu ra
do ži ve la pad i da joj je ugled opao. Kao stra nac ko ji
ce ni su per i or ni sta tus fran cu ske kul tu re, Ma kin je
na ovu te mu ob ja vio čak i esej du ži ne jed ne knji ge,
sle de ći pri mer dru gih ka non skih ru skih auto ra ko ji
su se iz pi sa nja fik ci je okre nu li pro pa gan di, ko jom
on pod sti če svo je su gra đa ne Fran cu ze da se vra te
ko re ni ma svo je fran cu zno sti. On ve li ča ka pa ci tet
45 Vidi Homi K. Ba ba , Smeštanje k ulture, Beogradski krug,
Beogr ad 2 004, The Locati on of C ul tu re (London, 1 99 4) , str.
37 o riginala.
46 L ouis-Bernard Robitaille, „Les ecrivain s migra te urs”,
L ’actual ité 22, br. 8 (15. maj 1997 ):78.
fran cu skog je zi ka ko ji mo že da „da ob lik ha o tič nom
uni ver zu mu” i osu đu je kul tur ni pad i „po li tič ku korekt
nost” sa vre me nog fran cu skog in te lek tu al nog života.
47
Ko nač no, Ma ki nov imidž fran cu skog pi sca
po ve zan je ka ko sa nje go vim iden ti fi ko va njem sa
fran cu skom vi so kom kul tu rom ta ko i sa nje go vim
ru skim po re klom. U Francuskom zaveštanju on komen
ta ri še či nje ni cu da je je di ni na čin da uđe na
fran cu sko iz da vač ko tr ži šte bio da se pre tva ra da su
nje go vi ro ma ni pre vo di sa ru skih ori gi na la. Čak i
kad je po sta lo po zna to da on pi še na fran cu skom,
eg zo tič na draž Ma ki no ve ru sko sti osta la je ključna
kom po nen ta nje go ve pri vlač no sti. U fran cu skoj
štam pi se stal no spo mi nje nje go va „slo ven ska du ša”.
Ti je ri Lo ren (Thi e rry La u rent), u ne dav no iz da toj
mo no gra fi ji o Ma ki nu, s odo bra va njem ci ti ra slede
ću ka rak te ri za ci ju ko le ge pi sca Do mi ni ka Fernan
de za (Dominque Fernandez): „Ka da čo vek vi di
nje go vu vi so ku fi gu ru, nje go vo pra vo dr ža nje, grubo
is te sa no li ce, bra du pro ro ka, bi stre oči, od mah
po mi sli na ho do ča sni ke ko ji lu ta ju bes kraj nom stepom
sa šta pom u ru ci i svom imo vi nom u za ve žlja ju
na le đi ma. Ali iza ovog spo koj nog iz gle da mo na ha
vre ba bun tov ni, na mu čen i si lo vit duh.” 48 Ma kin ne
kon tri ra ta kvim iz ja va ma. U stva ri, či ni se da je to
sa vr še na sli ka pi sca ko ju on že li da ga ji – ili zbog
nje go vog sop stve nog kon zer va tiv nog po lo ža ja ili
pak zbog to ga što uga đa kli še i ra nim oče ki va nji ma
jav no sti, ili obo je.
47 Andrei Ma kine, Cet te France qu’on o ublie d’ aimer ( Paris
2006). Ir onično, i zgled a da je ov o jedin a njeg ov a k nj ig a koja
je done kl e omi li la Maki na nj egovi m biv šim sunarodni ci ma.
Nje gova iz jav a paris kom d opis niku Izvestiia d a je francu sk o
dru štvo po sta lo slično Sovje ts kom Sav ezu naš iroko je kr užila
r usk im internetom. Vid i „ Pisat el” Andr ei Ma kin: „Fran tsuzy
voplotili v zh iz n sovetsku iu model,” Izvest iia , 15. avgust 200-
6. n a pda.izve sti a. ru/articl e.html/use/art i cle.2718 8_17/ ( poslednji
put p og ledano 2 3. ma ja 2008).
48 Laurent, Andrei Makine, 14.
275

kóòrdînäte
Ruska persona koju Vladimir Kaminer otelovljuje
u svojim delima dijametralno je suprotna Makinovoj.
Ukoliko Makin stvara svoj imidž na klasicima
devetnaestog veka i na Ivanu Bunjinu, onda je Kaminerov
ruski književni model najverovatnije Sergej
Do vla tov. Slič nost iz me đu ova dva auto ra je u to me
što je obojici u žiži interesovanja apsurdnost sovjetskog
svakodnevnog života, naizgled autobiografski
„nefikcijski” stav naratora koji pripoveda u prvom
licu kao i bezlična ironija sa kojom su najčudnovatiji
događaji prikazani kao „normalne” pojave. Kaminer
opisuje Sovjetski Savez 1980-ih kao dekadentnu imperiju
upropaštenu cinizmom, alkoholizmom i korupcijom.
Međutim, raspoloženje je više komično
ne go tra gič no. Te ror i rat se uop šte ne po mi nju. Čak
se i KGB agenti pojavljuju kao nespretno nesposobni
pre ne go zlo kob ni li ko vi, a is po sta vlja se i da je na ratorov
švejkovski boravak u sovjetskoj vojsci opisan u
romanu Militärmusik prilično bezopasna avantura.
Narator u Kaminerovim pričama pripoveda u prvom
licu i to je jedan dobroćudni, naizgled naivni
lik, koji u svim svojim avanturama ispoljava blagu
zbunjenost i stoičku staloženost.
Ka mi ne rov stil je oka rak te ri san ne do stat kom
knji žev ne pre ten ci o zno sti. Nje gov je zik je ovo zemalj
ski idi om pro seč nog ne mač kog „čo ve ka uli ce”.
Ako uop šte po sto je ne ke alu zi je na vi so ku kul tu ru u
nje go vim de li ma, one su obič no u slu žbi pa ro di je. U
romanu Militärmusik, na pri mer, Ka mi ner opi su je
ka ko je do bio pr vu na gra du na jed nom tak mi če nju
u ško li za re ci to va nje po e zi je Vla di mi ra Ma ja kovskog
sa svo jim sop stve nim pa sti šom. Svet po zo ri šta,
u ko me je Ka mi ner do bio svo je struč no obra zo vanje
kao zvuč ni teh ni čar, ni je baš pri ka zan kao me sto
vi so ke kul tu re, već vi še kao za jed ni ca pre va ra na ta.
Po zo ri šte je ve o ma po god na me ta fo ra za Ka mi ne rove
ulo ge, ko je pod ra zu me va ju nje gov per for ma tiv ni
pri stup na ci o nal nom iden ti te tu. U nje go vim če stim
jav nim na stu pi ma, on se be na zi va „der Rus se von
Di enst” (u slo bod nom pre vo du „Rus iz agen ci je za
ka sting”). On ot kri va ne ke ka rak te ri sti ke Ru sa, kao
što su nji ho va sklo nost ka al ko ho lu, sen ti men talnost
i ha o tič na spon ta nost, ko je su u an ta go ni stič koj
su prot no sti sa ne mač kom ured no šću, tmur no šću i
pedanterijom.
Ka mi ne rov hi brid ni iden ti tet funk ci o ni še na
pot pu no dru ga či ji na čin od Ma ki no vog. On ne poku
ša va da spo ji ide a li zo va ne esen ci je za sno va ne na
poj mu kul tur ne či sto te, već pred sta vlja in di vi du al ne
kom po nen te svog hi brid nog iden ti te ta u ob li ku pasti
ša. U nje go voj knji zi Ruski disko sa lo gom cr ve ne
zve zde, pa te tič nim slo ven skim me lo di ja ma i ne inhi
bi ra nim po ma ma ma, mo že se uži va ti i kao u prosla
vi ru sko sti i kao u po sto mo der ni stič koj pa ro di ji
ra ni jih ne mač kih pred sta va ru sko sti pse u do ru skog
pe va ča Iva na Re bro va. Ve ro vat no ni je slu čaj no što je
jed no od Ka mi ne ro vih naj no vi jih iz da nja ne ka vr sta
et nič kog ku va ra ko ji se sa sto ji od iro nič nih di sku si ja
o so vjet skoj hra ni, s ob zi rom na to da je na ci o nal na
ku hi nja po sta la jed na od naj i stak nu ti jih ma ni fe staci
ja „sim bo lič nog et ni ci te ta. ” 49 U Ka mi ne ro vim recep
ti ma za „to ta li tar nu ku hi nju”, raz li či te na ci o nalne
kul tu re biv šeg So vjet skog Sa ve za po sta le su to li ko
uku sni za lo ga ji ko ji se mo gu slu ži ti na Za pa du kao
ar ti kal kraj njeg po tro ša ča. Na kon Ka mi ne ro vog kuva
ra usle di la je još jed na re kon struk ci ja po pu lar nog
ne knji žev nog žan ra: tu ri stič ki vo dič. Ich bin kein
Ber li ner: Ein Re i seführer für fa u le To u ri sten (Ja nisam
Ber li nac: tu ri stič ki vo dič za le nje tu ri ste, 2007)
kom bi nu je sa ti rič ne ske če ve o ži vo tu u Ber li nu nude
ći prak tič ne sa ve te sa pa tvo re nom ozbilj no šću.
Dok se Makinovo shvatanje kulturnog sinkretizma
oslanja na čistotu sastavnih komponenti, u Kaminerovoj
viziji hibridnosti, same komponente su
49 Vl ad i mi r i Olga Kaminer, Küche t ot ali tär: D as K oc hbruch
des Sozial ism us (Minhe n 2006). O simbo lič nom etnicite tu ,
vidi e sej Herb erta J. Gan sa , „Symboli c Ethnicity: The Fut ure
of E thnic Gr oups and Cul tures i n America” (1 979), u knj izi
Vernera So lorsa, (ed. Werner Sollors), Teories of Et hnicit y: A
Class ica l Reader ( New York 1996) 425– 59 .
276

kóòrdînäte
već hibrid. U multikulturnom svetu Kaminerovog
Berlina, ispostavlja se da je svaki naizgled autentični
etnicitet nečist i unapred pripremljen. U knjizi Russendisko,
on pri me ću je da su Tur ci ko ji vo de tur ske
restorane u stvari Bugari, Italijani su Grci, suši barove
drže američki Jevreji, Kinezi u kineskom restoranu
su u stvari Vijetnamci, Indijci su Tunišani,
a afroamerički bar drži Beligijanac – ukratko, „ovde
ni šta ni je stvar no, sva ko je on sam i isto vre me no neko
drugi.” 50 Kaminerov sopstveni ruski identitet je,
naravno, obeležen sličnom hibridnošću, što se vidi iz
njegovog imena. On ne krije svoje jevrejsko poreklo,
ali ga ni ne sta vlja u pr vi plan. 51 Kaminer svakako nije
aktivni Jevrejin. U knjizi Russendisko, on spominje
kako je nemačku boravišnu dozvolu dobio zbog svog
jevrejskog statusa, ali isto tako navodi da je jevrejsko
poreklo mnogih imigranata iz bivšeg Sovjetskog Saveza
sumnjivo, ako ne i otvorena prevara.
Iako Ka mi ner te ži da uma nji svo je je vrej stvo,
mo gu će je da je to zna ča jan, iako uglav nom ne spomi
njan fak tor, ko ji do pri no si nje go voj po pu lar no sti
kod ne mač ke či ta lač ke jav no sti. On se ne za dr ža va
na ne mač koj an ti se mit skoj pro šlo sti, već pred sta vlja
pri mer Je vre ja ko ji je do bro volj no i ra do sno pri grlio
ne mač ki je zik i kul tu ru. An ti se mi ti zam, ka da se
uop šte i spo mi nje u Ka mi ne ro vim de li ma, po ja vljuje
se kao ru ski pre ne go ne mač ki pro blem. U tom
smi slu, on po ma že da se po pra vi sli ka o no voj Nemač
koj kao fi lo se mit skoj, a ne an ti se mit skoj kul tu ri.
In te re sant no je da je Ka mi ner iz lo žen u je vrej skom
mu ze ju Da ni e la Li be skin da u Ber li nu, ko ji je po stao
glav na tu ri stič ka atrak ci ja u glav nom gra du no ve
Ne mač ke. U so bi po sve će noj sa vre me nom ži vo tu
Je vre ja u Ne mač koj, po se ti o ci mo gu uze ti slu ša li ce
is pred Ka mi ne ro ve fo to gra fi je i ču ti ga ka ko pri ča o
50 Vladi mir Kaminer , Russendisko (M inhe n 2000 ), 98.
51 Ka minerova prič a „Ei n verlorener T ag“ ilustruje n jegov u
nevolj no st da se bavi pitanjem svog j evrejstva . O ovo me vi di,
„Vlad im ir Kaminer”, 592–93 .
svom is ku stvu kao Je vre ja u So vjet skom Sa ve zu. Kami
ne rov bla go sa ti rič ni ali u su šti ni do bro na mer ni
pri kaz mo der ne Ne mač ke, kao jed nog to le rant nog
mul ti kul tur nog me sta, si gur no od go va ra sli ci ko ju
bi mno gi Nem ci že le li da vi de o svo joj ze mlji. Ironič
no, ru ski Je vre jin Ka mi ner po stao je ote lo vlje nje
„ide al nog Nem ca”, što je na ve lo Ge te in sti tut da ga
iz no va an ga žu je da pu tu je po stra nim ze mlja ma,
uklju ču ju ći Ru si ju i Sje di nje ne Dr ža ve, kao po lu zvanič
ni iza sla nik ne mač ke kul tu re.
Ge ri Štajn gart (Gary Shteyngart) pro jek tu je još
jed nu hi brid nu ru sku lič nost. U ne kom po gle du,
nje go va sa mo i ro nič na pred sta va iden ti teta pod seća
na Ka mi ne ro vu. Sli ka na omo tu knji ge The Russian
Debutante’s Handbook pri ka zu je auto ra u sta romod
nom kr zne nom ka pu tu i vu ne nom še ši ru ka ko
na po vo cu dr ži mla dun če me dve da. Za raz li ku od
Ka mi ne ro ve na iv no op ti mi stič ne ali pot pu no in tegri
sa ne per so ne, i dok Ka mi ner ima ten den ci ju da
uma nji svo je je vrej sko po re klo, Štajn gart is ti če svoje
je vrej stvo kao do dat ni fak tor otu đe nja. De voj ka
Vla di mi ra Gir ški na, Štajn gar to vog al ter ega i pro tagoniste
romana The Russian Debutante’s Handbook,
ob ja vlju je svo ju lju bav pre ma nje mu na sle de ći način:
„Da li znaš za što mi se do pa daš, Vla di mi re? Da
li si to do sa da već shva tio? [... ] Do pa daš mi se za to
što si ma li, po sra mlje ni Je vrej. Do pa daš mi se za to
što si stra nac sa ak cen tom. Do pa daš mi se, dru gim
re či ma, za to što si moj ‘znak’.” 52
Raz mi šlja nja na te mu ka ko je bi ti Je vrej pre o-
vla đu ju u Štajn gar to voj fik ci ji. Kao i Ka mi ner, on
svo ju je vrej sku re li gi ju gle da sa dis tan ce – čak je i
sa ti ri zu je, na pri mer, ta ko što pred sta vlja ob re ziva
nje svog he ro ja Mi še Vajn ber ga u de lu Absurdistan
kao gro tesk nu far su. Vajn ber go vo pod no še nje
lažnog zah te va za sti pen di ju na Ka spij skom in stitu
tu za pro u ča va nje Ho lo ka u sta je sa ti rič na hu more
ska o ame rič koj „in du stri ji Ho lo ka u sta”. Isto vre-
52 Štajng art, Russian Debutante’s Handbook, 78 .
277

kóòrdînäte
me no, Štajn gart se di rekt no su prot sta vlja pro go nu i
mu če nju Je vre ja. Gir ški na na pa da ju i sko ro ubi ja ju
is toč no e vrop ski skin he di, a u jed noj od ne ko li ci ne
ne i ro nič nih sce na u knji zi, on po se ću je Aušvic.
Usva ja nje ru skog iden ti te ta da lje do pri no si
Štajn gar to vom pro kla mo va nom otu đe nju od američ
kog mejnstri ma. Dok je Ma ki nov i Ka mi ne rov
fik cij ski por tret Ru si je uglav nom sme šten u so vjetsku
pro šlost, Štajn gart se, osim ne ko li ko no stal gičnih
osvr ta na svo je de tinj stvo u Le njin gra du, foku
si ra uglav nom na post so vjet sku sa da šnjost, ko ju
opi su je kao iz u zet no su mor nu. U in ter vjuu iz 2002.
u časopisu New York Ti mes Ma ga zi ne, iz ja vio je da
sma tra da je nje go va oba ve za „da uhva ti bol ni očaj
ži vo ta mo der ne Ru si je, bi lo u Braj ton Bi ču (Brighton
Be ach) ili u Mo skvi”. On ob ja šnja va: „Pro te klih
100 go di na bi le su uža sa va ju će za Ru se. Oni su istorij
ski gu bit ni ci. Nji ho va ze mlja po sta la je sep tič ka
ja ma tre ćeg sve ta. Pa ipak, ru ski na rod mo ra ne ka ko
da pre ži vi. Ne oprav da vam kri mi na li tet, na ro či to ne
na si lje, ali po ku ša vam da ga raz u mem.” 53
Iako još uvek ni je na pra vljen ter min za kla si fiko
va nje ru skih imi gra na ta u Fran cu skoj i Ne mač koj,
po lu slo že ni ca „ru sko-ame rič ki” zgo dan je epi tet za
Štajn gar tov na vod ni et nič ki iden ti tet. Upr kos nje govoj
po vre me noj iro ni ji, ne ma sum nje da je Štajn garto
va iden ti fi ka ci ja sa ru skom kul tu rom iskre na. U
in ter vjuu za ra dio Li berty, ko ji je vo đen na ru skom,
iz ja vio je da je sve sno že leo da uve de ru ski ele ment
u ame rič ku imi grant sku knji žev nost – sko ro kao da
je pred sta vljao svoj et ni ci tet kao po ten ci jal no pro fita
bil ni brend u tre nut no mo der noj tr ži šnoj ni ši. On
ob ja šnja va: „Po sma trao sam osta le et nič ke gru pe,
i sko ro sve ima ju tri ili če ti ri ro ma na. Ki ne ska, indij
ska, do mi ni kan ska [...] a ru ska ni je ima la ni šta.
Ovo me je stal no mu či lo. Pa, ipak, ru ska knji žev nost
za u zi ma pr vo me sto u sve tu. Za što je to ta ko? Na-
53 Daniel Zalevs ki (Da ni el Zalewski), “From Russia w ith
Tso ri s,” New York Times Magazine, 2. jun. 2002, 54.
ša mla da ge ne ra ci ja ne pi še ni šta. Mo žda je to sto ga
što su nas na ši ro di te lji stal no pod sti ca li da bu de mo
dok to ri ili advo ka ti. Ili mo žda po sto ji ne ki stid kad
je u pi ta nju pi sa nje o svo joj sop stve noj et nič koj grupi,
mo žda ne ki ose ćaj iz da je.” 54
Štajn gar to vu ka ri je ru lan si rao je pi sac Čang-rae
Li (Chang-rae Lee), i sam „Ame ri ka nac stra nog pore
kla”, ko ji mu je po mo gao da pla si ra ru ko pis svog
pr vog ro ma na u Ri vr hed buk su (Ri ver head Bo oks),
iz da va ču osno va nom 1995. sa po seb nom mul ti kultur
nom na me nom „da se po ten ci jal no pod re đe ne
estet ske i du hov ne pro duk ci je in kor po ri ra ju u domi
nant nu na ci o nal nu eko no mi ju ro be za za ba vu.” 55
Ko smo po lit ski mo za ik me ša vi ne ra sa u Nju jork
Si ti ju pred sta vlja Štajn gar to vu ide al nu za jed ni cu.
Naj u pe ča tlji vi ja je nje go va na klo nost pre ma afričko-ame
rič koj kul tu ri, ko ja, či ni se, po ti če iz nje go ve
že lje da se po ve že sa et nič kom pot kul tu rom „stranog
po re kla” pre ne go sa ame rič kim mejnstri mom.
Ovo po sta je oči gled no u pa ra le la ma ko je on po vla či
iz me đu Ru sa i Afro a me ri ka na ca. Vajn ber ga, ju na ka
ko ji pri po ve da u pr vom li cu u ro ma nu Absurdistan,
pre pla vi la su ose ća nja no stal gi je za so vjet skom domo
vi nom ka da vi di cr nač ki ge to Bru kli na, a nje gova
tam no pu ta de voj ka iz Bronk sa pri me ću je: „Ko li-
54 Radio Svoboda, 19. april 2005, na www.svoboda.org/
programs/ut/2005/ut.041905.asp (poslednji put pogledano
23. maja 2008 ). Ovaj komentar je veoma brzo zastareo. Iako
je Štajngart zaista prvi ruski imigrant posle Nabokova, koji
je napisao bestseler na engleskom, već je tada postalo jasno
da neće biti poslednji . U poslednjih nekoliko godina , na
američkoj knjiž evnoj sce ni poj avilo se najmanje pet dru gih
uspešnih ruskih i migrantskih au to ra: Lara Va pnyar sa knjig om
Tere Are Jews in My House (2003) i Me moirs of a Mus e (2006),
Dejvid Bejnogis sa Natašom (2004), Olga Grušin sa Te Dream
Lif e of Sukhanov (2006) , Anja Ulinič sa Petropolisom (2007) i
Elen Litman s a Te Last Chicken in Americ a (2007).
55 Vidi Liam Corley, „ Ju st Ano t her Ethnic P ol“: Li terary
Citizenship in Chang-rae Le e’s N a tive Speaker, “ u knjizi
S hirley G eok-lin Lim et al.,e ds ., Transnational Asian
A merican Literatu re: S ites and T ransits (Filadelfija, 2006), 63.
278

kóòrdînäte
ko ja vi dim, svi vi Ru si ste sa mo go mi la cr nja.” 56 Po
po vrat ku u St. Pe ters burg, Vajn berg se ba vi svo jim
omi lje nim žan rom, je vrej skim hip-ho pom:
Mo je ime je Vajn berg
Vo lim koks
Sni fam ga
Ko ri ste ći svoj je vrej ski nos.57
Štajn gart je va tre no pri gr lio hi brid nost od baciv
ši ti me sve pre ten zi je na et nič ku či sto tu. To je dove
lo do to ga da on tre ti ra po li ti ku iden ti te ta ame ričke
aka de mi je sa sa ti rič nom la ko mi sle no šću. O svojim
da ni ma na Ober lin ko le džu on ka že: „Bio sam u
pri lič noj pred no sti. [...] Mo gao sam da ka žem, „pa,
kao Je vrej...” i on da „kao Ame ri ka nac...” ili „kao
Rus...” i: „Pa, kao imi grant [...] i to ih je sva ki put dotuklo.”
58 U Štajn gar to vom post na ci o nal nom multikul
tu ral nom sve tu, či sta et nič ka auten tič nost mo že
po sto ja ti sa mo kao ar te fakt, kao što je no stalgič na
ko pi ja ru skog se la ko ju je Gir ški nov otac iz gra dio za
se be u svom do mu u pred gra đu Nju jor ka:
U po dru mu, okru žen pra ši nom od gip sa i olabavljenim
električnim žicama, doktor je pokušao
da rekonstruiše trošno selo izbu u kom je on pro veo
svoje detinjstvo: hrapavi beli paneli kojim su bili obloženi
zidovi trebalo je da podsećaju na rusku brezu;
niz nezavršenih drvenih stolica koje su stajale za tronožnim
kuhinjskim stolom nagoveštavao je izuzetno
siromaštvo. Na stolu je bilo nešto Puškina, malo Ljermontova
i, iz nekog razloga, razbacane novine New
England Medical Journal, koje je doktor brzo gurnuo
pod svoj krevet. Predivna topla peć, koja je zauzimala
centralno mesto u njegovoj mladosti, nedostajala
je u ovom a rs en alu, ali šta se tu m ože? 59
56 Geri Štaj ngart, Absurdistan: A Novel (Njujo rk, 2006) , 11.
57 Ibid. 6.
58 “Stripped Books: Gary Shteyngart and Jeffrey Eugenides”
na www.bookslut.com/features/2005_04_005044.php (poslednji
p ut pogledano 23. m aja 2008 ).
59 Štajngart, Russian Debutante’s Handbook, 127.
Na kraju, čak i njegova sopstvena karijera
imigrantskog pisca postaje žito za Štajngartov
samoironični mlin. Njegov meteorski uspon kao
rusko-američke književne superzvezde ogleda se u
sporednom karakteru u romanu Absurdistan. „Jerry
Shteynfarb” dolazi u Ameriku kao sedmogodišnjak,
završava ekskluzivni koledž na srednjem zapadu
i postaje uspešni romanopisac koji je slavljen kao
„jevrejski Nabokov”. Ali za njegovog bivšeg drugara iz
škole Mišu Vajnberga (Misha Vainberg), Štejnfarb je
s amo „f ol irant iz v iše sre dnje kl ase k oji je d ošao u SAD
kao dete i sad igra profesionalnu igru imigranta.” 60
Ir on iš ući svoj so pstv eni ide nt itet tra nslingvalnog
p isca, Štaj nga rtov cilj je da spr eči sv aku
m og uću kr it iku o t ome da on m ožda igra „pr of esiona
lnu igru im igra nta”. M eđ utim, sv ojim i mpl icitnim
o dg ov orom on ne ž eli da n eg ira o pt užbe, već
da i sta kne da je c el oku pna knj iže vnost igra ide nt iteta.
U tom sm islu, nj egov pr istup po ds eća na „autoe
gz ot iku k oju n eki s avr em eni azi jsko-am eri čki p isci
k or iste kao str at eg iju ko ntr a or ije nt al izma.” 61 U svetu
gde je ide nt itet pe rfo rm at ivan i „i zm išljen”, ra zl ika
i zm eđu aute nti čne i n e a ute nti čne r usk osti p ost ala
je b ezn ača jna. Na kr aju kr aj eva, č ini se b esm isl eno
o pt už iv ati p isca za up otr ebu kl išea ako je m anipul
ac ija kl iš e ima upr avo nj egov cilj. 62 Štaj nga rt ova
60 Štajngart , Absurdistan, 81.bid.,, pogledano 23. maja 2008 .
61 U ve zi sa ov im , v id i Corle y, „J ust Ano ther Eth nic Pol“, 65 .
62 Kako s u Hélène Mélat i Maria Rubins primeti le , važno je
is taći da je manipula cija kl iše ima , shva će nim u do sl ovnom
z načenju fotografskih otisak a, takođ e k ljučni element Makinov
e umetni čke tehnik e. Foto grafije igraju važnu ulogu u
s ko ro svi m Makinovim romanim a, i kao ele menti zap le ta
i kao metafore za to kak o književ nos t s tvara fragm ent arnu
il uziju stvarnost i. V idi H élè ne Mél at, “ An dre i Ma ki ne : Testament
fr ançais o u Testa ment ru sse? ” La r evue russe, no . 2 1
(2002 ): 4 1–49, na ročit o o de lja k “Le c li ché c omme art de
vivre et r efuge” (44–4 5), i Rub ins, “R ussko- frantsuz skaia
pr oz a Andre ia Maki na,” 213– 16. M akinov o mo de rnističko
s amopr eis pi tivanje k oj e aludi ra n a d ublji nivo t ra ns cendentnost
i, kod Š taj ngarta i K am inera p os taje samoir on i čn a
post modernis tička ig ra.
279

kóòrdînäte
i K am in er ova s am o ir oni čna pre dst ava ide nt it eta
d ozv olj ava im da uč estv uju u tr enu tno pr of it abilnom
„r uskom bre ndu” bez r iz ika da b udu o pt uženi
za n e a ute nti čnost, kao što se to d es ilo M ak inu sa
nj eg ovim tr ad ic i ona ln ijim shv at anjem n ac i ona lne
s ušt ine. Dok M ak in ovo pr okl am ov ano b avlj enje
„o nt ol og ijom”, „id e al ima” i „un ive rz al ij ama” spreč
ava sv aku l ak om isl enost, h umor ili s am o ir on iju,
a K am in erov pr istup spr eč ava d ost oja nstvo i tr a-
g ed iju, Štaj ngart se n al azi n egde i zm eđu. Tr en uci
m ora lnog b esa ra zb ac ani po l ak rd ij aškoj k om ed iji
u nj eg ovim r om an ima b ili bi n ez am isl ivi kod K am i-
n era, ali v e oma o dg ov or aju M ak in ovom tr agi čkom
p ogl edu na svet. 63
Kao što smo v id eli, sv aki od ova tri transli ngva lna
p isca stv ara dr ug ač iji h ibrid r uske persone. M akinov
tra nsn ac i ona lni un ive rz alistički h umanizam m ože,
u pra ksi, da p opr imi o blik tradic i ona lnog n ac i onal
izma ili čak š ov in izma. S dr uge str ane, i K am iner
i Štaj ngart su prig rlili a nti esencijal isti čku ku ltu rnu
h ibri dnost, iako je K am iner ek stre mn iji i d osledn
iji od Štaj nga rta. S o bzirom na to da su s asta vni
d elovi K am in er ove pers one s ami po s ebi „n eč isti”,
b ilo k akvo pr e isp itivanje s av esti o pr avom ide nt it etu
g ubi sm isao. K ada ga je 2003. g od ine D eutsche Welle
m ag azin up itao da li s ebe v idi p rve nstv eno kao
r uskog, n ema čkog ili j evre jskog p isca, o dg ov orio
je: „Ra z umem da je za dr uge v ažno da n apr ave ovu
ra zl iku. Ali m ene li čno baš br iga za to [ Imir selbst
ist das schnurz].” 64 Up itan od r uskog n ov in ara k ojoj
ku lt uri na kr aju pr ip ada, K am iner je o dg ov orio: „Ja
63 Na primer, i Šta jngart i Ma kin imaju scenu u sv oj im romanima
u kojoj maj ka il i baka nu de pr ip ov edaču svoju ma lu
devojčicu za seksualno zadovoljenje. Oba pripovedača sa
užasom i moralnom odvratnošću reaguju na tu situaciju. Vidi
Štajngart, Absurdistan, 287–88, i Makin, La terre et le ciel de
Jacques Dorme, 26–27.
64 „Ewine sehr skurrile Gemeinde“, 10. februar 2003. Na
http://www.dw-world.de/dw/article/0,,657365,00.html (p oslednji
put pogledano 23. maja 2008).
sam na j u ob ič aj en iji pre dsta vnik n ašeg vr em ena.
O dr astao sam u s ovje tskoj ku ltu rnoj tr ad ic iji, n osim
je u s ebi. A ž ivim u sv etu d an ašnj ice k oja se b rzo
m enja, sv etu i zvan tr ad ic ije.” 65
Štaj nga rtov p ol ožaj je n ešto m anje r ad ik alan
od K am in er ovog. Nj egov st atus „stra nca” još uvek
pre tp ost avlja p ost oj anje ko mb in ac ije „pravih”
e tniciteta. I up rkos svoj ir on iji, on p ok az uje i n eke
osta tke e tni čkog p on osa. Kao što smo v ideli u
njegovom i nte rvjuu za r adio Slobodu tv rdio je,
očigle dno bez ik akve ir on ije, da r uska knj iže vnost
z a uzima „p rvo m esto u sv etu” a u ra zg ov oru sa
N at ašom Gri nberg i zj avio je da je „p on osan što je
s ek ula rni J evr ejin”, iako s ebe „n ik ako ne v idi kao
r od olj uba.” 66 V ažno je n ap om en uti da Štaj nga rtovo
shv at anje j ude izma kao e tn ic it eta ili „n ac i onalnosti”
pre n ego r el ig ije o dg ov ara r uskoj i s ovje tskoj
d efinic iji J evr eja.
I zgl eda da su pr oje kt ov ani ide nt it eti ova
tri transli ngva lna p isca skr oj eni da o dg ov araju
p osebnim za ht ev ima nj ih ovih n ac ija d om aćina.
M ak in ova afi rm ac ija fra nc uske i r uske v isoke
kulture d on osi ut ehu z emlji k oja je gl ed ala k ako njen
ku lturni pr estiž i tr ad ic i on alan n ačin ž ivota op ad aju
pod utic ajem s ila gl ob al iz ac ije. Za razliku od dr ugih
frankofonih aut ora, č ije je prihvatanje francuskog
j ezika sa s obom n os ilo n asleđe problematične
k olonija lne pr ošl osti Fra nc uske, M akin predstavlja
stra nca k oji je sam odabrao da p ost ane francuski
p isac i st oga on m ože da ojača m eđunaro dnu
r eputac iju fra nc uske ku lt ure. N asuprot t ome,
K amin erov prikaz n ema čkog društva kao ž ive mu-
65 Rossiskaia gazeta, 8. oktobar 2004. Na www.
rg.ru/2004/10/08/karminer.html (po gr ešno napi sano
„karminer “ je ta čn o; poslednji put pogle dan o 23. m aja 2008).
66 Ra dio Sloboda , 19. ap ril 2005; N ata sh a Grinberg, „Can’t
Live Long without Writing: A conversation with Gary
Stheyngart“ na www.webdelsol.com/Literary_Dialogues/
interview-wds-shteyngart.htm ( poslednji p ut pogledano 23 .
maja 2 00 8).
280

kóòrdînäte
lt iku ltu rne m eš av ine pre dst avlja o dg ovor stereotipima
o Ne mc ima kao h om og enoj m asi t e utonskih
d osa dnjakov ića ili n ac isti čkih s il edž ija.
Kao J evr ejin k oji sre tno ž ivi u Be rl inu, K am iner
p omaže da se odagn aju d ug og od išnja z an im anja
za n ema čki a ntis em it izam. Pa ipak, up rkos oč iglednim
ra zlikama sa M ak inom, č ovek se z ap ita da li
je K amin erov uspeh po tp omo gnut č inj en icom da
on sk ida kr ivicu sa h eg emo nskog os eć aja s upe r iorn
osti dr uštva-dom ać ina imit ir ajući „s uba lte rnog”
k oji s r ad ošću v el iča d om inan tnu ku lt uru (iako bez
M akin ovog „tra nsce nde nta lnog n ac i on alizma”). Za
ra zl iku od M ak ina i K am in era, Štaj ngart se v iše o rganski
uklapa u ku lt uru k oja je o d uvek po d efiniciji
b ila h ibrid. U tom sm islu, on se m ože p ov ez ati sa
d uga čkom tr ad ic ijom im igrantskog i j evrejskog
spis atel jstva u Am er ici, sa p isc ima kao što su Sol
B elou (Saul Be llow) i F ilip Rot (Ph ilip Roth), k oje
je uz L ava To lst oja i Vl adimira N abokova n aveo kao
svoje om ilj ene aut ore. 67
V ažno je n ap om en uti da M ak inov fra nkoruski
brend pr ol azi pr ili čno d obro u S eve rnoj
Amer ici. Sk oro svi nj eg ovi r om ani pr ev ed eni su
na e ngleski i d ob ili su ugla vnom p oz iti vne kr it ike.
M akin se i zgleda d op ada se gme ntu am eri čke č it alačke
p ublike k oji još uvek pr ivl ači pr estiž k ano nske
fra nc uske i r uske knj iže vn osti. Po m išlj enju t akvih
č ital aca, M akin pre dst avlja, t ak or eći, na jb olje iz
oba sv eta. E nt uz ij asti čki am eri čki kr it ič ari su sv a-
k ako p ozdrav ili Le t est ament français jer su Ma rsel
Prust i B oris P aste rnak p ost ali je dno. 68 R ece nze nti
su smestili Štaj ngarta u dr uštvo kl asi čnih r uskih i
am eri čkih aut ora od N ik ol aja G og olja i N ab okova
67 Vidi „ St ri pp ed Boo ks : Gary S htey ng art an d Jeffre y
Eugeni des “.
68 „Ak o epsk a p ozadina ra ta i revol uci je podseća na Pasternaka
, on da se tako đe Prustov a estetska po tr aga u tr aganju
z a vanvremenskim v remenom mo že doživeti kao supt ilno
u tkana u ove stran ice.” Victor Brombe rt , „Torn betw een Two
La nguages,“ New York Times B ook Rev iew , 17. avgust 1997, 8.
do B eloa i R ota. N as uprot t ome, K aminer je ostao
n ep oznat u Sj ed inj enim D rž av ama, bez o bz ira na to
što su nj eg ova d ela o bj avlj iv ana u mn ogim drugim
z emlj ama, a i on se t eže k at eg or iz uje k ako u e tničkom
t ako i u knj iže vnom sm islu. M og uće je da on
n ije „d ovol jno” Rus, N emac ili J evrej da bi i spunio
oč ek iv anja am eri čke č it ala čke ja vnosti, k oja njegov
d obr oću dni opis R us ije i N ema čke m ože v ideti kao
m anje oč ar av aj ući od uob ič aj ene pr iče o staljinistima
i n ac ist ima. K ona čno, n ed ostatak e ntuz ij azma za
sva tri aut ora u nj ih ovoj z emlji r ođenja p ok az uje do
k oje m ere uspeh o dr eđ ene v rste h ibri dn osti z avisi
od usl ova u l oka lnoj cil jnoj ku lturi. Dok je R usija
n ara vno p ozdr av ila k ol on ija lne t eme i mp er ije od
G og olja do Či ng iza Aj tm atova (Chi ngiz Ai tmatov)
kao r uskih tra nsli ngva lnih p isaca, i zl až enje iz
r uskog j ez ika i zgl eda mn ogo pr obl em ati čn ije. Ovo
n ije s amo stvar p ovr eđ enog n ac i ona lnog p on osa,
iako i to s igu rno igra ul ogu. Tra nsli ngva lni p isci kao
što su G ogolj, Dž ozef Konrad ili M ilan Ku nd era su
svi p ovr em eno b ili o pt už iv ani da su „i zd ali” ku lturu
iz k oje p ot iču. M eđ utim, kao što smo v id eli, Tolstajino
o db ac iv anje M ak ina kao „ku ltu rnog h ibrida”
n agov ešt ava d ublji n emir sa pr obl em ati čnom
pr ir odom tra nsli ngva lnog pr oje kta kao t akvog.
„R uske” os ob ine u ide nt it etu tra nsli ngva lnog p isca,
iako obe zb eđ uju i zvor e gz oti čne pr ivla čn osti za
z apa dnu p ubl iku, m ogu upr avo b iti el eme nti k oji
r uskom č it a ocu i zgl ed aju l ažno ili kl iš e ir ano.
P ar ado ksa lno, M akin, K am iner i Štaj ngart
m or ali su da p ost anu stra nci da bi m ogli da i zmisle i
pr od aju s ebe kao R use, ali ako ž ele da b udu ozbiljno
shv ać eni od str ane bi vših s un aro dn ika, m ožda
će m or ati da o db ace svoj r uski ide nt iet. Up rkos
proje kt ov anoj „r uskoj” li čn osti, i M akin i K aminer
su u ra zl ič itim i nte rvj u ima u stv ari i st ic ali da
ne ž ele da b udu k at eg or is ani kao r uski p isci. U razg
ovoru sa k ana dskim n ov in arem 2006, M akin je
n aglasio da s ebe v idi kao fra nc uskog aut ora (pre
n ego frankofona) i da ne pr ip ada n ije dnoj r uskoj
281

kóòrdînäte
dijaspori. 69 Isto t ako, K am iner je u i nte rvjuu za
m ag azin Izvestiaa na Fran kfur tskom sa jmu knjiga
o bj asnio: „Ja p okušavam da ub edim ljude da sam
n ema čki p isac. P išem na n ema čkom o evropskim
t em ama. Ovi pr obl emi su pr ili čno d aleko od R usije. 70
M eđutim, up rkos t akvim i zj av ama, s o bzirom na
un osno t rž ište k oje nj ihov brend ima, i zgl eda pr ilično
n ev er ova tno da će M akin, K am iner i Štaj ngart,
a m ožda i ost ali, u sv ojoj tra nsl igva lnoj fi kc iji ž el eti
da pr est anu da igr aju na „r usku ka rtu.”
Pr ir edio N ebo jša R adić
69 Massoutre, “Il f au t étre int ol érant da ns la littér at ure.”
Entretien avec A ndrei Ma kin e – La v ie imprév isi ble.“
70 N ikolai Alek san drov, “ Ro sii u mozhno bzlo ne zametit”:
Zavershila rabotu knizhnaia iarmarka vo Frankfurte,”
Izvestiia, 17. mart 2006. Na www.izvestiia.ru/culture/
article2931888 (poslednji put pogledano 23. maja 2008).
282

283
fotografija: vukašin veljić

kóòrdînäte
UDC 81‘246.2
Stiven G. Kelman (Steven G. Kellman), San Antonio
Translingvalna imaginacija
Ko ju su pe smu si re ne pe va le? Ho mer nam to ne
ka že, mo žda za to što ni su pe va le na grč kom. Jed na od
brojnih varvarskih osobina ljudožderske rase Kiklopa
bi lo je to što su ve ro vat no go vo ri li ne kim tu đim je zikom.
Lu ka vi Odi sej, ko ji je us peo da na go vo ri ne voljnog
Fi lok te ta da se uklju či u kr va vu bit ku za Tro ju,
mo ra da je go vo rio vi še je zi ka. Ka ko bi se po mo ću
svo jih re či pro vu kao − bez reč ni ka ili dra go ma na −
po red Kir ke, Ka lip so, Fe a ča na, Lo to fa ga i Le stri go na,
lu ta ju ći kralj Ita ke, vešt u svim vr sta ma tak mi če nja,
sva ka ko je mo rao da na u či ne ke od iz vor nih je zi ka
me sta ko ji ma je pu to vao. Me đu tim, ako je ve ro va ti
Ho me ru, ceo Me di te ran go vo ri istim je zi kom. Što se
nje ga ti če, svi go vo re grč kim.
Me đu tim, ni su svi auto ri bi li to li ko sle pi za
razno vr snost ljud skih je zi ka. Pri ča se da je Džon
Mil ton, pre ne go što je iz gu bio vid, či tao sva ku knjigu
na sva kom je zi ku ko ji je ta da bio do stu pan u
Evro pi, ka da je do ba štam pe još bi lo u po vo ju. Znamo
da je do bro pi sao ne sa mo na en gle skom, nego
i na la tin skom, grč kom i he brej skom. Le gen da
o Va vi lo nu, u bi lo ko joj ver zi ji, jed na je od naj sta rijih
pri ča ko je po sto je u mno gim kul tu ra ma. Su de ći
po le gen di ple me na Čok to, svi na ze mlji go vo ri li su
nji ho vim je zi kom, sve dok aro gant ni lju di ni su poku
ša li da po dig nu br do ko je će do seg nu ti ne be sa.
Jed nog da na, pre ne go što su se oho li auto ri za tvo ri li
u svo je ku le od slo no va če, po sao pre vo di o ca bio je
jed na ko ne ja san kao po sao ured ni ka ili knji žev nog
agen ta. Ve ro vat no ni ka da ni je po sto jao je zik ur, savr
šen iskon ski je zik do vo ljan za ce lu ljud sku ra su.
Me đu tim, zbog no stal gi je za njim, za jed no sa mutnom
pre mi som da bi me đu na rod ni kon flik ti ne sta li
ka da bi smo svi de li li isti reč nik, do šlo je do po ku ša ja
da se iz mi sle espe ran to, vo la puk, ido, lan gue uni versel
le, bo pal, spe lin, dil, bal ta, velt parl i dru gi ve štački
je zi ci. Iz gle da da je je zik, kao i seks, bi zar no rat no
lu kav stvo ko je isto vre me no po ve zu je lju de i do vo di
ih u su kob.
Ve ći na sta nov ni ka ove pla ne te je, u naj ma nju
ru ku, bi lin gval na. Me đu tim, po seb no u Sje di nje nim
Dr ža va ma, na ci ji stvo re noj u sen ci Va vi lo na, mno gi
že le da uklo ne dru ge je zi ke. Zbog re vol ta iza zva nog
bri tan skim ugnje ta va njem, re vo lu ci o nar ne vo đe
raz ma tra le su da usvo je ne mač ki (ko ji je go vo ri lo
40 pro ce na ta sta nov ni ka ko lo ni jal ne Pen sil va ni je),
fran cu ski, la tin ski ili he brej ski − sve sa mo ne je zik
po ra že nog ti ra ni na − kao zva nič ni je zik no ve re publi
ke. Ben dža min Fran klin, ko ji je učio vi še od de set
je zi ka i do volj no je ovla dao fran cu skim da na nje ga
284

kóòrdînäte
pre ve de ame rič ki Ustav, za po čeo je svo ju ka ri je ru
ob ja vlji va njem jed nog li sta na ne mač kom je zi ku.
Sje di nje ne Dr ža ve bi le su ha o tič na je zič ka me ša vina,
sve dok Pr vi svet ski rat ni je do veo do za bra ne
pod u ča va nja, pa čak i raz go vo ra, na ne mač kom i
dru gim je zi ci ma, a re strik tiv ni za ko ni o emi gra ciji,
uve de ni 1924, dra stič no su uma nji li do tok no vih
go vor ni ka. Sje di nje ne Dr ža ve, ko je su sa da u tre ćem
ve ku svo je isto ri je, me sto su u ko me de ca imi grana
ta od ba cu ju svo je ma ter nje je zi ke, i mno gi se zala
žu za je dan je zik − en gle ski. „Ako je en gle ski bio
do volj no do bar za Isu sa Hri sta, do volj no je do bar i
za me ne” − gla sio je ar gu ment jed nog stu den ta kole
dža, ko ji je že leo da bu de po šte đen (i ta ko ni skih)
zah te va za uče njem stra nog je zi ka.
En gle ski je do volj no do bar za kra lja Džej msa,
Vi li je ma Šek spi ra, Džejn Ostin, Vol ta Vit me na,
Kej si ja Sten ge la, De re ka Vol ko ta i Ha u ar da Ster na.
En gle ski olak ša va či tav niz mi sli i emo ci ja ali, kao
i sva ki dru gi je zik, ogra ni ča va ljud sko iz ra ža va nje
na ono što je mo gu će u okvi ru nje go vog re per to a-
ra zvu ko va i struk tu ra. Je zik je, mo žda čak vi še od
et nič ke pri pad no sti, ko ri stan na čin za na či nja nje pita
nja iden ti te ta, in di vi due i ko lek ti va. Sa si gur no šću
mo že mo re ći, i to na bi lo kom je zi ku, da po li glo tizam
obo ga ću je. „Bu di sve što mo žeš da bu deš”, kaže
re kla ma za voj sku Sje di nje nih Dr ža va, či ja ško la
je zi ka is pu nja va ovo obe ća nje. Ako je zik ob li ku je
iden ti tet, on da je mo no lin gvi zam isto što i in su fici
jen ci ja. On ogra ni ča va na še ver zi je se be, dru štva
i uni ver zu ma. „Po što duh, ko ji se be ne pre sta no otkri
va u sve tu, ni ka da ne mo že mo u pot pu no sti spozna
ti kroz bi lo ko ji ko na čan broj po gle da i mi šljenja”,
re kao je Vil helm fon Hum bolt, po li glo ta ko ji je
pi sao na fran cu skom i ne mač kom, kao i da bi bi lo
„mno go bo lje uve ća ti broj je zi ka ko ji se go vo re na
ze mlji ono li ko ko li ko to do pu šta broj nje nih sta novni
ka” (483).
Ova knji ga ba vi se knji žev nim tran slin gvizmom,
fe no me nom auto ra ko ji pi šu na vi še je zi ka,
ili ba rem na je zi ku ko ji im ni je ma ter nji. Naj po znati
ji knji žev ni tran slin gvi sti dva de se tog ve ka su Semjuel
Be ket, Džo zef Kon rad i Vla di mir Na bo kov, ali
kao što se vi di iz de li mič nog spi ska na kra ju knjige,
od an tič kog do ba do da nas po sto ja le su hi lja de
tran slin gval nih pi sa ca. Oni spa da ju u naj fa sci nantni
je knji žev ne fi gu re, jer su nji ho vi ži vo ti do ži ve li
dra ma ti čan za o kret, i jer im je po lo žaj iz me đu jezi
ka omo gu ćio da pri hva te iza zov ko ji pred sta vlja ju
ogra ni če nja nji ho vog sop stve nog knji žev nog me diju
ma. Šta vi še, tran slin gvi zam je vi še od ka te go ri je,
pu ke kla si fi ka ci je smi šlje ne kao sred stvo za po sti zanje
pra zne pe dan te ri je. U pi ta nju je istin ska i bo ga ta
tra di ci ja, u ko joj su auto ri ne pre sta no sve sni za jednič
kih okol no sti i aspi ra ci ja. Či nua Ače be od go vara,
eks pli cit no i im pli cit no, Kon ra du, a Eva Hof man
od go va ra Me ri An tin. Dž. M. Ku ci i Rej mond Feder
man mno go su pi sa li o Be ke tu. Čak i ka da Nabo
kov ni po da šta va „Kon ra dov stil su ve nir dži ni ce,
ro man ti čar ske kli šee bro do va u bo ca ma i ogr li ca od
školj ki” (Strong Opinions, 42), on pri zna je srod nost
sa tim an glo fo nim auto rom ko ji je ta ko đe na pu stio
slo ven sku ze mlju i je zik.
„Ne po sto ji oso ba ko ja sa vr še no pi še na dva jezi
ka”, na pi sao je To mas Dže fer son (839), na en gleskom,
u Pa ri zu. Me đu tim, autor zlo gla sne De klara
ci je ne za vi sno sti ve ro vat no bi se na šao u ne vo lji
ka da bi tre ba lo da na ve de pri mer oso be ko ja makar
na jednom je zi ku pi še sa vr še no. Sa vr šen stvo ni je
oso bi na po sta da mov skog, post va vi lon skog iz ra za.
Me đu tim, fa sci nant no je ko li ko auto ra uspe va da
bu de ve o ma ube dlji vo na dru gom, tre ćem, pa čak
i na če tvr tom je zi ku, i ko li ko je an ti tran slin gval ni
sen ti ment is tra jan, kao da je na pu šta nje ma ter njeg
je zi ka − Mut ter sprac he, lan gua ma ter nel le, ma ma
los hen, sfat em, len gua ma ter na, mo dersml, lin gua
ma ter na, ma tesk jazyk − isto što i ubi stvo maj ke.
Vi še ne go bi lo ko dru gi, Vi li jem Ba tler Jejts dopri
neo je to me da za pad na pu bli ka pri hva ti Ra bindra
na ta Ta go ra, kao i da on 1913. do bi je No be lo vu
285

kóòrdînäte
na gra du za knji žev nost. Me đu tim, Jejts se ka sni je
okre nuo pro tiv „pro kle tog Ta go ra”, osu đu ju ći bengal
skog pe sni ka što se usu dio da sam pre ve de svo ja
de la na en gle ski. „Ta go re ne zna en gle ski; ni je dan
In di jac ne zna en gle ski”, na pi sao je Jejts 1935. Delu
je ne lo gič no da se je dan ir ski na ci o na li sta de klari
še kao ču var či sto će en gle skog je zi ka, ali dok su
se Jej tso vi ze mlja ci bo ri li da oži ve gel ski kao je zik
knji žev nog iz ra ža va nja, on je in si sti rao da tran slingvi
zam ni je mo guć: „Ni ko ne mo že da pi še, sa melo
di jom i sti lom, na je zi ku ko ji ni je na u čio u de tinjstvu,
i na ko me ni je od u vek mi slio” (834).
Be ket je fran cu ski na u čio po sle de tinj stva, u
da blin skim uči o ni ca ma, a nje go vi Molloy, Malone
meurt, i L’Innominable od ba cu ju Jej tsov na čin razmi
šlja nja. „Ne ve ru jem da ne ko mo že da bu de bilin
gval ni pe snik”, na pi sao je T. S. Eli ot. „Ne znam
ni za je dan slu čaj da je ne ko pi sao vr hun sku po e-
zi ju, ili ma kar do bre pe sme, jed na ko do bro na dva
je zi ka. Mi slim da je zik za po et sko iz ra ža va nje mo ra
bi ti sa mo je dan, i da za rad to ga mo ra te od u sta ti od
dru gog” (99). Eli o to vo od ba ci va nje ovog pred me ta
mo žda je su vi še bes kom pro mi sno. On je sam na pisao
ne ko li ko osred njih pe sa ma na fran cu skom, ali
za da tak ove knji ge je da is pi ta mo guć no sti za jed nako
do bro pi sa nje na dva je zi ka, ili ba rem za do bro
pi sa nje na usvo je nom je zi ku.
Je dan tru i zam ka že da pe sme do pi ru ta mo dokle
re či ne mo gu. Čak i ako se ra di o sa mi zda tu,
ta mi zda tu 1 ili pre vo du, tek sto vi do bi ja ju svoj ži vot
upr kos gra ni ca ma na ci je ili je zi ka. Ot kri će an tičkih
tek sto va na grč kom po kre nu lo je re ne san su u
za pad noj Evro pi, a tek sto vi na he brej skom, grč kom
i arap skom − je vrej ska Bi bli ja, No vi za vet i Ku ran
− pro me ni li su svet. Tran slin gvi zam je upe ča tljiv
pri mer in va ziv ne knji žev ne raz me ne ko ja se od vi ja
unu tar sa mog auto ra. Pr ko se ći je zič kim gra ni ca ma
on ih im pli cit no pri zna je, sa svim u su prot no sti sa
1 Tamizdat (rus.), literatura izdata u inostranstvu − prim. prev.
ro man ti čar skim po ku ša jem da se svi dis kur si sve du
na je dan, ko lo kvi ja lan. Auto ri ko ji pa žlji vo kon strui
šu svo ju fra ze o lo gi ju, ko ri ste ći re či ko je ni su u čestoj
upo tre bi, od ba cu ju Vor dsvor to vo in si sti ra nje da
pe sni ci tre ba da ko ri ste „je zik ko jim go vo re lju di”.
Kao fran cu ski passé simple, po seb na vr sta pro šlog
vre me na ko ja se ko ri sti sa mo u knji žev nom dis kursu,
ili kao ar ha ič ni en gle ski iz ra zi kao što su forsooth,
whilom i alack, tran slin gvi zam za i sta omo guća
va pi sci ma i či ta o ci ma da odu da lje od po zna tih
ple men skih re či. Me đu tim, on ta ko đe pred sta vlja
ote lo tvo re nje ro man tič ne te žnje ka ko smič kom izra
zu. Pan lin gvi zam je lo gič na − i ne mo gu ća − kulmi
na ci ja po tre be da se pro ši ri mo kroz ne što što je,
na kra ju kra je va, još je dan je zik.
U isto ri ji knji žev no sti če sto je do la zi lo do
translin gval nih raz me na, i one mo gu bi ti iz u zetno
po uč ne za sva ko ga ko ga za ni ma je zik, knji ževnost
ili ve ze iz me đu ta dva. Me đu tim, iako po sto je
broj ne stu di je o po je di nim tran slin gval nim auto rima,
kao i o bi lin gvi zmu u dru štvu, za pa nju ju će je
da go to vo ni šta ni je na pi sa no o fe no me nu knji ževnog
tran slin gvi zma. U ko ri sne iz u zet ke spa da Te
Poet’s Tongues Le nar da For ste ra (Le o nard For ster),
esej Writing in Second Language Džejn Mi ler (Ja ne
Mil ler), i Alien Tongues autor ke Eli za bet Klo sti Bežur
(Eli za beth Klosty Be a jo ur). Pod ru ko vod stvom
Mar ka Še la (Marc Shell) i Ver ne ra So lor sa (Wer ner
Sol lors), in sti tut Long fe lou na Har vard skom univer
zi te tu po sve tio se du go roč nom pro jek tu pro nala
že nja i pro u ča va nja knji žev nih de la iz Sje di nje nih
Dr ža va ko ja ni su pi sa na na en gle skom, a bu du ća izda
nja an to lo gi je Long fel low Ant ho logy of Ame ri can
Literature, či ji je iz da vač New York Uni ver sity Press,
sta vi će nam na ras po la ga nje tek sto ve mno gih tvrdo
gla vo mo no lin gval nih auto ra, ko ji su od lu či li da
se dr že arap skog, fran cu skog, ne mač kog, grč kog,
na va ho, nor ve škog, ožib dve, ru skog, vel škog ili jidi
ša, ume sto da pre đu na en gle ski, ko ji ko ri sti njiho
vo okru že nje. Tu će bi ti uklju če ni i tran slin gval ni
286

kóòrdînäte
pi sci kao što je Lu i đi Ven tu ra (Lu i gi Ven tu ra), či ji
je po bed nič ki ro man Peppino, o ita li jan skim imigran
ti ma u Nju jor ku, na pi san na fran cu skom, kao
i Ža net Lan der (Je an net te Lan der), ko ja se, iako je
ro đe na u Nju jor ku i od ra sla u Atlan ti, 1960-ih prese
li la u Ber lin, i svo je ro ma ne, ko ji se od vi ja ju na
ju gu Ame ri ke, pi še na ne mač kom, pre pu nom di jalo
ga na ji di šu i afro a me rič kom. U no vom iz da nju
knji ge Multilingual America, So lors je sa ku pio ese je
o ame rič koj li te ra tu ri ko ja ni je pi sa na na en gle skom.
Pro je kat Recovery, ko ji spro vo di iz da vač ka ku ća Arte
Publico Press iz Hju sto na, ba vi se ob ja vlji va njem
za ne ma re nih tek sto va la ti no a me rič kih auto ra, od
ko jih su mno gi na špan skom, i mno gi su de la translin
gval nih pi sa ca. Me đu tim, i da lje osta je da na u-
či mo mno go to ga o je zi ci ma, gru pa ma i ze mlja ma
iz van Sje di nje nih Dr ža va.
Veoma sam zahvalan za semestar koji sam proveo
na institutu Longfelou, gde sam, zahvaljujući stipendiji
fondacije Džon E. Sojer, imao priliku da izbrusim
svoje ideje o translingvizmu u briljantnom
društvu Šela, Solorsa i poliglotskog fakulteta i studenata
koji su dolazili na seminare. Letnji seminar koji
sam, zahvaljujući fondaciji NEH, proveo na Univerzitetu
Natala u Pitermaricburgu, u Južnoj Africi, omogućio
mi je da smanjim svoje ogromno nepoznavanje
afričke literature. Zahvaljujem direktorima instituta,
Berntu Lindforsu (Bernth Lindfors) i Dejvidu Atvelu
(David Attwell), kao i kolegama seminaristima, na
njihovoj stručnoj pomoći i velikodušnom strpljenju
koje su pokazali dok sam lovio translingvizam po
tom ogromnom kontinentu. Studenti nekoliko kurseva
na Teksaškom univerzitetu u San Antoniju preži
ve li su raz voj ne fa ze mo jih ide ja o ovoj te mi, i sa mi
doprinevši njihovom razvitku. Studijsko odsustvo sa
Teksaškog univerziteta u San Antoniju, kao i stipendija
koju sam od ovog univerziteta dobio za istraživanje,
po mo gli su mi da do vr šim ovu knji gu.
Urednici publikacija Comparative Literature Studies,
Criticism, Hollins Critic, Hopscotch i Prooftexts
pružili su mi ohrabrenje objavivši izvesne etape mojih
ideja o translingvizmu. Delovi četvrtog poglavlja,
„Ku ci či ta Be ke ta”, ob ja vlje ni su kao „Dž. M. Ku ci i
Semjuel Beket: translingvalna karika” u listu Comparative
Literature Studies, 22.3 (1996): 161–72 (ko pi rajt
1996, Pennsylvania State University; reprodukovano
uz dozvolu Te Pennsylvania State University Press).
Delovi prvog poglavlja, „Translingvizam i književna
imaginacija”, pojavili su se pod istim naslovom u listu
Criticism, 33.4 (1991): 527–41. De lo vi sed mog po glavlja,
„Begli pristupa firmi”, objavljeni su pod naslovom
„Luis Begli pristupa firmi” u listu Hollins Critic 36.3
(1999): 1–11. Delovi osmog poglavlja, „Sajls postaje
Špa nac”, po ja vi li su se pod istim na slo vom u li stu Hopscotch
1 (1999). De lo vi še stog po gla vlja, „Eva Hof man
u Obećanoj zemlji” objavljeni su pod naslovom „Izgubljeni
u Obećanoj zemlji: Eva Hofman revidira Mari
Antin” u listu Prooftexts 18 (1998): 149–59 (ko pi rajt
1998, Johns Hopkins University Press).
Svo jim pri me rom i mu drim, sa o se ćaj nim komen
ta ri ma Ilan Sta vans (Il lan Sta vans) mi je po mogao
da shva tim šta po ku ša vam da opi šem. Moj je zik
ni je u sta nju da iz ra zi mo ju za hval nost Ven di Bar ker
(Wendy Bar ker). Du žnik sam i oso blju iz da vač ke
ku će Uni ver sity of Ne bra ska Press, ko je mi je pru ži lo
po dr šku sa pu no en tu zi ja zma.
Knjige se završavaju, ali istraživanja jezika i literature
ne mogu se završiti. Kompletan vodič kroz
translingvalnu imaginaciju morao bi imati odvojena
poglavlja za Fernanda Pesou, Petrarku, Prem Čanda,
Jehudija Halevija i za desetine drugih genija. Idealan
istraživač translingvizma bio bi naučnik-poliglota,
čudovište erudicije, neko ko bi mnogo bolje od mene
poznavao kineski, ko bi pisao poeziju na korejskom,
ili Finac koji bi pisao beletristiku na švedskom. Ako
translingvizam dostigne svoje granice u utopiji panlingvizma,
naučniku ostaje samo da se ugrize za
je zik i na sta vi da če zne za sve zna la štvom. Sa ovim
skromnim doprinosom priči o translingvizmu, ja se
ovde zaustavljam, i čekam na vas.
287

kóòrdînäte
SPI SAK TRAN SLIN GvAL NIH AUTO RA
Volter Abiš
Či nua Ače be
Ta mas Ezel
S. J. Anon
Ama Ata Aidu
Čin giz Ajt ma tov
Va si lis Alek sa kis
Fe li pe Al fau
Alu ri sta
Hu lia Al va rez
Je hu da Ami čaj
Alek san dre Am pri moz
Mulk Radž Anand
Me ri An tin
Glo ri ja An zal dua
Gi ljom Apo li ner
Aha ron Apel feld
Apu lej
Majkl Ear len
A. K. Ar ma
Hans Arp
Fer nan do Ara bal
Isak Asi mov
Av gu stin
Ro sa Auslen der
Ausonije
Ko fi Avu nor
Se mjuel Be ket
Vi li jem Bek ford
Lu is Bi gli
Ta har Ben Dže lun
Ča im Na čman Bja lik
Hektor Bjankoti
Sven Bir kerts
Ra šid Bu ge dra
Ju suf Hajm Bre ner
Brej ten Brej ten bah
An dre Brink
Jo zef Brod ski
Kar los Bu loan
Abraham Kahan
Džon Kal vin
Eli jas Ka ne ti
Đa ko mo Ka za no va
Ro za li ja de Ka stro
Ka ta ri na Ve li ka
Pul Se lan
Adel bert fon Ka mi so
An dre Še did
Lu is Ču
E. M. Si o ran
Ze hra Si rak
San da Si sne ros
Er nest Kla es
Ajn dre Ko dre sku
Dž. M. Ku ci
Džo zef Kon rad
Dante
Edvi ga Dan ti kat
Ama Darko
Kamala Das
Re ne De kart
Ani ta De saj
Hu not Di jaz
Isak Di ne sen
Ari jel Dorf man
Bu ki Eme če ta
Kvint Eni je
Era zmo
Mar giad Evans
Nu ru din Fa rah
Farid
Rej mond Fe der man
Ro za rio Fe re
Eva Fi ges
Te o fi lio Fo len go
Džil bert Fre jr
Atol Fu gard
Meh med bin Su lej man Fu zu li
Ro men Ga ri
Ste fan Džordž
Al ber to Ger ču nov
Fi li jam Ger har di
Mi rza Asa du lah Kan Ga lib
Mi šel de Gel de rod
Ha lil Džu bran
Ja nus Glo vac ki
Ju rij Ni san Gne sin
Nikolaj Gogolj
Kar lo Gol do ni
Ivan Gol
Ja kob Gor din
Džu li jen Grin
Ju rij Zvi Grin berg
Fri drik Fi lip Gro uv
Lars Gustafson
Je hi da Ha le vi
Jan de Har tog
Ur su la He gi
Ho ze Ma ri ja de He re di ja
Šte fan Hajm
Hil de gard od Bin ge na
Ro lan do Ino jo sa-Smit
Eva Hof man
Vi ćen te Hu i do bro
Abra ham Ibn Ezra
So lo mon Ibn Ga bi rol
Ežen Jo ne sku
288

kóòrdînäte
Mu ha mad Ik bal
Ka zuo Iši gu ro
Fa zil Is kan der
Panait Istrati
Rut Pro ver Džab va la
Ha Jin
F. Si o nil Ho ze
Ka ka Ka lel kar
Sma ro Kam bu re li
Ka tib Ja dži ne
Džek Ke ru ak
Ab del ka bir Ka ti bi
Mak sin Hong King ston
Ar tur Ke stler
Jer ži Ko sin ski
Hen ri Kraj sel
Kse tra ja
Mi lan Kun de ra
Eva Kur ljuk
Dža net Len der
Čin Jang Li
Ja kov Lind
Lin Ju Tang
Klaris Lispektor
Lukan
Amin Ma luf
Hju Mak der mid
An drej Ma kin
Edvar do Ma ne
Alberto Mangel
Džojs Man sur
Ju žin Ma ras
Re ne Mar kes
Dafne Marlat
Maršal
Ved Mehta
F. Ma nuel de Me lo
Men de le Mo her Sfo rim
Stjuart Meril
C. F. Ma jer
Džon Milton
Li bus Mo ni ko va
Tomas Mor
Žan Mo ras
Osvald Mbu ji se ni Mtša li
Bha ra ti Mu ker dži
Čarls Mun go ši
R. K. Na ra jan
Narajanatirta
Ngu gi Va Thi on go
Anais Nin
Jan No vak
Flan O’Bra jen
Ga bri jel Oka ra
Ben Okri
Okot Bitek
Gu sta vo Pe rez Fir mat
Fer nan do Pe soa
Pe trar ka
Sol T. Pla a tje
Plaut
Marko Polo
Ele na Po nja tov ska
Ga bri jel Prejl
Prem Čand
Sta ni slav Pr bi žev ski
Ma nuel Pu ig
Kvin ti li jan
Ajn Rend
Ra dža Rao
Raj ner Ma ri ja Ril ke
Ri čard Ro dri gez
Sal man Ru ždi
Ra fa le Sa ba ti ni
Sa di
Sa ib od Ta bri za
Luk San te
Ken Sa ro Vi va
Na ta li Sa ro te
Džon Sajls
Čarls Sil sfild
Osman Sem be ne
Hor he Sem prun
Seneka
Le o pold Sen gor
Vi kram Set
Anton Šamas
Ta ras Ščev čen ko
Vo le So jin ka
Ba ruh Spi no za
Ilan Sta vans
Džordž Štaj ner
Tom Stopard
Av gust Strind berg
An to nio Ta bu ki
Šol Čer ni čov ski
Terns
B. Tra ven
El za Tri o let
Hen ri Tro jat
Ga bre Med hin Ce gaj
Ni ko lo Tu či
Ivan Tur ge njev
Džo zef Ti si ja ni
Fjo dor Iva no vič Tjut čev
Tristan Zara
Đu ze pe Un ga re ti
Lu i đi Ven tu ra
Fren sis Vjel Gri fin
Re ne Vi vi jen
Dej vid Fo gel
Fi lis Vi tli
Eli Vi zel
Oskar Vajld
R. R. Vi li jams
Lu is Vol fson
An zia Je zer ska
Lu is Zu kov ski
289

kóòrdînäte
LI TE RA TU RA
1. Ac he be, Ci nua. “An Ima ge Of Afri ca”, Mas sac hu setts
Re vi ew 18 (1977): 782-94.
----. “Mor ning Yet on Cre a tion Day”, Lon don: He i nemann,
1975.
----. „Svet ko ji ne sta je”, De re ta, Be o grad, 2008.
2. Al fau, Fe li pe. “Anonymity: An In ter vi ew With Fe li pe
Al fau”, In ter vi ew by Ilan Sta vans, Re wi ew of Con tem porary
Fiction 13.1 (1993): 146-53
----. “Chro mos”, Elm wo od Park Il: Dal key Ar chi ve,
1990.
----. “Lo cos: A Co medy of Ge stu res”, El mbwo od Park Il:
Dal key Ar chi ve, 1988.
----. “Sen ti men tal Songs / La po e sia cur si”, Tran sla ted by
Il lan Sta vans, Elm wo od Park Il: Dal key Ac hi ve, 1992.
3. Al va rez, Ju lia. “How the Gar cia Girls Lost The ir Accents”,
Cha pel Hill Nc: Al gon qu in, 1991.
----. “So met hing to Dec la re”, Cha pel Hill Nc: Al gon quin1998.
4. An ge lou, Maya. “I know Why the Ca ged Bird Sings”,
New York: Ran dom Ho u se, 1969.
5. An tin, Mary. “From Plotzk to Bo ston”, Up per Sad dle River
Nj: Li te ra tu re Ho u se, 1970.
----. “The Pro mi sed Land”, Edi ted by Wer ner Sol lors,
New York: Pen guin, 1997.
----. “They Who Knock at Our Ga tes: A Com ple te Gospel
of Im mi gra tion”, Bo ston: Ho ug hton Mifin, 1914.
6. An zal dua, Glo ria. “Bor der lands / La Fron te ra: The New
Me sti za”, San Fran ci sco: Aunt Lu te, 1987.
7. Apu lej. „Zlat ni ma ga rac: me ta mor fo za Lu ja Apu le ja”,
De re ta, Be o grad, 1991.
8. Ascham, Ro ger. “En glish Works: To xop hi lus, Re port of
the Affa i res and Sta te of Ger many, The Scho le ma ster”,
Edi ted by Wil li am Al dis Wright. New York: Cam brid ge
Uni ver sity Press 1977.
9. Auden, W. H. “The Dyer’s Hand”, New York: Ran dom
Ho u se, 1962.
10. Ba’al-Maknsho ves. “One Li te ra tu re in Two Lan gu a ges”,
In What is Je wish Li te ra tu re?, edi ted by Ha na Wirth-
Nes her, 69-77. Phi la delp hia: Je wish Pu bli ca tion So ci ety,
1994.
11. Bart hers, Ro land. “Le De gre ze ro de l’ec ri tu re”, Pa ris:
Edi ti ons du Se uil, 1953.
12. Bayley, Joshn. “En glish as a Se cond Lan gu a ge”, New
York Ti ems Bo ok Re vi ew, 1, Sep tem ber 1996, 6.
13. Be a u jo ur, Eli za beth Klosty. “Alien Ton gu es: Bi lin gual
Rus sian Wri ters of the ’First’ Emi gra tion”, New York:
Cor nell Uni ver sity Press, 1989.
14. Bec kett, Sa muel. “Dan te... Bru no. Vi co... Joyce” (...)
Pri re dio Ne boj ša Ra dić
290

kóòrdînäte
291
fotografija: vukašin veljić

kóòrdînäte
UDC 316.34(082)
Andrej Mirčev, Osijek, Rijeka
Decentrirana izvedba identiteta
(Bilješke uz knjigu Spaces of Identity in the Performing Sphere, ured. Sibila
Petlevski/Goran Pavlić, ADU/Fraktura, Zagreb, 2011)
Zbornik radova Spaces of Identity in the Performing
Sphere u izdanju Frakture i Akademije dramske
umjetnosti Zagreb, što su ga uredili Sibila Petlevski
i Goran Pavlić, zamišljen je i realiziran kao interdisciplinarna
čitanka, koja otvara novu perspektivu
u teorijskom traganju za drugačijim paradigmama
prostora u (izvedbenim) umjetnostima nakon tzv.
prostornog obrata. Tekstove nastale u okviru međunarodnog
istraživačkog projekta Discursive Identity
in the Performing Arts: Bodies, Personae, Intersubjects,
a izlagane na konferenciji Spaces of Identity in
the Performing Sphere (Zagreb, 2010), povezuje slična
intencija pronalaženja i formuliranja diskurzivnih
strategija i epistemoloških praksi, kojima se mapiraju
kompleksne relacije između izvedbe, identiteta i prostora.
Budući da ovako postavljenom trostrukom sadržajno-kategorijalnom
problemu nije moguće prići
oslanjajući se samo na jednu disciplinu i metodološku
operaciju, neophodno je bilo ustanoviti raznorodne
vizure na temelju kojih se naznačene relacije
mogu locirati na čvorištima različitih disciplina kao
što su: teatrologija, povijest umjetnosti, književnost,
filozofija, antropologija, političke znanosti i sociologija.
Formuliranjem novog područja istraživanja,
koje omogućava ne samo transdisciplinarni već i
transkulturalni dijalog, autori/ice zbornika otvorile
su mogućnost za refleksiju „liminalnog prostora”,
koji bismo na tragu Homija Bhabe mogli formulirati
kao „treći prostor”, smješten u nedefiniranoj zoni nastajanja
između varljivih i nepomirljivih binarizama. 1
U vremenu retrogradnog političkog ekstremizma,
krize kapitalističkih odnosa i jačanja desnih svjetonazora,
dekonstruiranje identiteta (i prostora) kao
nečeg fiksiranog, prirodnog i datog, doprinos je strategijama
otpora i utoliko predstavlja izazov kritičkom
mišljenju i procesima emancipacije. Također, ovakav
pristup jamči dijalog sa Drugim i drugačijim, što je
neophodan proces u dinamici izvođenja iden ti te ta.
PER FOR MA TIv NE DI MEN zI JE NA RA TI va
Ako su se s pro svje ti telj stvom i fi lo zo fi jom njemač
kog kla sič nog ide a li zma stvo ri li uvje ti za identi
fi ci ra nje čo vje ka kao ra zum skog bi ća, ko jeg od liku
ju raz bo ri tost, ko he rent nost i etič nost, on da je s
mi sli o ci ma po put Fri e dric ha Ni etzschea, Art hu ra
Scho pen ha u e ra, Sörena Ki er ke ga ar da i Sig mun da
Fre u da na sce nu stu pi la mi sao ko ja iz ra ci o nal ne
1 Usp. Bha ba, Ho mi, Location of Culture, Ro u tled ge, New
York/Lon don, 1994.
292

kóòrdînäte
sfe re su šti na ljud skog iz mje šta u ne si gu ran i ne stabi
lan nek sus na go na, žud nje i ira ci o nal nog. Ovaj
ko per ni kan ski obrat, ko jim se sva ki ob lik ko he rentnog
i auto nom nog iden ti te ta utvr đu je kao te o rij ska
fik ci ja i pro iz vod ide o lo ških od no sa mo ći, otvo rio je
vra ta za post mo der ni stič ku kri ti ku, ko ja će iden ti tet
shva ti ti kao efekt per for ma tiv nog po na vlja nja i citi
ra nja dru štve nih mo de la. Re fe ri ra ju ći na po le miku
iz me đu Jac qu e sa Der ri dae i Joh na Se ar la, Alan
Si kes u svo joj će knji zi Re pre sen ta tion and Iden tity
from Ver sa il les to the Pre sent za klju či ti da post moder
nu ka rak te ri zi ra stav da se „ot kro ve nje iden tite
ta” ne do ga đa kroz per for ma tiv ne prak se, već da
su upra vo per for ma tiv ni či no vi ono što pro iz vo di i
ma te ri ja li zi ra iden ti te te. 2 Na tra gu ove ar gu men taci
je, od no sno sta va da se pro ble mu iden ti te ta mo ra
pri stu pi ti uzi ma ju ći u ob zir nje go vu per for ma tiv nu
di men zi ju, ne ko li ko tek sto va u zbor ni ku eks pli cit no
je po sve će no tre ti ra nju iden ti tet skih po li ti ka u raz liči
tim me di ji ma i umjet no sti ma.
Pri log po vje sni čar ke umjet no sti Le o ni de Ko vač
Iva na Saj ko´s “Sce nes with an ap ple”: In the In ter space
of Ima ge, Text and Vo i ce fo ku si ran je na in ter medi
jal nu iz ved bu iden ti te ta u dram skom tek stu Iva ne
Saj ko, re a li zi ra nom kao ra dio-dra ma (a u me đuvre
me nu i kao scen sko či ta nje sa gla zbe ni ci ma ko ji
uži vo pro iz vo de aku stič nu ku li su). Si tu i ra ju ći svoj
ar gu ment u kon tek stu te za Ju dith Bu tler, auto ri ca će
već na po čet ku tek sta ja sno na zna či ti svo ju in ten ciju:
„[...] na sto jat ću de kon stru i ra ti po jam iden ti te ta
u pro ce su, u ko jem poj mo vi oda bra ni da ar ti ku li raju
iden ti tet bi va ju ostva re ni kao po li tič ki.” 3 Ov dje je
od od lu ču ju ćeg zna ča ja us tvr di ti auto re fe ren ci jal ni
pro to kol unu tar ko jeg dram ska spi sa te lji ca raz bi-
2 Si kes, Alan, Re pre sen ta tion and Iden tity from Ver sa il les to
the Pre sent, Pal gra ve Mac mil lan, New York, 2007, str. 8.
3 Ko vač, Le o ni da, Iva na Saj ko´s “Sce nes with an ap ple”: In
the In ter spa ce of Ima ge, Text and Vo i ce, u: Pe tlev ski/Pa vlić
(ured.), Spa ces of Iden tity in the Per for ming Sphe re, Aka de mija
dram ske umjet no sti/Frak tu ra, Za greb, 2011, str. 125.
ja li ne ar nu na ra ci ju i či ta te lja/slu ša te lja kon stant no
vra ća na me dij i nje go vu ma te ri jal nost. Na tra gu
W. J. T. Mitchel la, Ko va če va će me dij de fi ni ra ti kao
„kom plek snu dru štve nu in sti tu ci ju ko ja ar ti ku li ra
iden ti tet” i kao onaj kon tekst unu tar ko jeg je mogu
će si tu i ra ti po ten ci jal ni ot por, ostva ren auto re feren
ci jal nim ras krin ka va njem me di ja, od no sno ukazi
va njem na ključ nu ulo gu ko ju me dij ostva ru je u
pro ce su po sre do va nja in for ma ci ja/po ru ke. 4 Fokus
na auto re fe ren ci jal nom po stup ku u eko no mi ji teksta
ozna ča va i dez in te gra ci ju sta bil nog pri po vi je dača,
što za so bom po vla či od u sta ja nje od iden ti te ta
kao ko he rent nog i auto nom nog poj ma. Di na mi kom
„hi brid ne fo ka li za ci je”, ko ju će Le o ni da Ko vač detek
ti ra ti u kom pli ci ra nim tek stu al nim stra te gi ja ma,
Iva na Saj ko iz vo di ras tje lo vlja va nje iden ti te ta, do vode
ći tekst u di rekt nu ten zi ju sa ti ši nom sli ke, unu tar
ko je se „re pro du ci ra ju bi o ki ber ne tič ki su bjek ti vi teti”.
5 Umje sto čvr stih i fik si ra nih po zi ci ja, us po stavlja
ju se flu id ne, krh ke i fra gil ne re la ci je, bez ja snih
di stink ci ja i tvr dih gra ni ca.
Da se identitet mora misliti fluidno i performativno,
dokazuje u svojem tekstu Continuity and
Discontinuity i filozofkinja Nadežda Čačinović. Referirajući
na tekstove Galena Strawsona, ona razvija
hipotezu da identitet kao konstrukt ne mora ovisiti o
narativu, tj. da smisao našeg života nije isključivo determiniran
formiranjem autobiografskog narativa.
„Loša strana narativnosti” odnosi se na „konstrukciju
lažnog kontinuiteta”, usljed čega subjekt stječe
utisak da je život linearan događaj koji se dijakrono
razvija u vremenu. 6 Pa ipak, či nje ni ca da se u ži vo tu
često suočavamo sa iskrivljenim i varljivim sjećanjima,
koja ne korespondiraju sa povijesnim faktima,
može biti jedan od argumenata protiv identiteta vi-
4 Ko vač, Le o ni da, ibid., str. 126.
5 Ibid., str. 130.
6 Ča či no vić, Na de žda, Continuity and Discontinuity, u: Petlev
ski/Pa vlić (ured.), ibid., str. 134.
293

kóòrdînäte
đenog kroz prizmu kontinuiteta. Filozofkinja, stoga,
može zaključiti da sjećanje nije skladište, „već mapa
koja se stalno precrtava; mapiranje, re-kreiranje, brisanje,
mobilizacija su svakako narativne procedure:
i upravo to implicira mogućnost da nikada nije moguće
ustvrditi stabilno jezgro istine.” 7 Izmještanje subjekta
iz njegove ovisnosti o varljivim procedurama
i narativima sjećanja otvorit će dimenziju sadašnjosti
kao onaj tre nu tak u ko jem se do ga đa struk tu riranje
identiteta. Pozivajući se u ovom dijelu svojeg
argumenta na Gillesa Deleuza, Nadežda Čačinović
afirmira koncept imanencije, kojim pokušava ocrtati
usidrenost života i subjekta u neposredni trenutak
sadašnjosti, izmaknutoj od svakog mogućeg fiksiranja
u diskursu ili mediju. Za razliku od klasičnog
koncepta na temelju kojeg se identitet razumije kao
rezultat narativnih postupaka koji tvore autobiografski
kontinuitet subjekta, konceptom imanencije
osigurava se refleksija pojma života sastavljenog
od „virtualnosti, događaja i singularnosti”, čime se
eksponira sfera nepredvidivog i kontingentnog, odnosno
pokazuje se u kojoj mjeri identitet nije nešto
nepromjenjivo i konstantno. 8
Iz ME đu ME MO RI JE i KAR NE vA LA
Je dan od zna ko va post mo der ni stič ke re vi zije
poj mo va iden ti te ta i pro sto ra je epi ste mo lo ško
fo ku si ra nje na mo da li te te upi si va nja i ar hi vi ra nja
vre me na u kon kret nim pro sto ri ma. Da je dis kurs o
me mo ri ji i ar hi va ma par ex cel len ce po li tič ki to pos,
raz vid no je ne sa mo u te o rij skom po ku ša ju ra zumi
je va nja ka ko se mo gao do go di ti Ho lo ka ust, već
i na pu no re cent ni jem pri mje ru ra to va na te ri tori
ju biv še Ju go sla vi je, ko ji su do brim di je lom bili
uvje to va ni lo šim od no som pre ma tra u ma tič noj
pro šlo sti Dru gog svjet skog ra ta, ali i ra ni jih kon flika
ta zbog ko jih je pro stor ju go i stoč ne Euro pe (pre)
7 Ibid., str. 135.
8 Ča či no vić, Na de žda, ibid., str. 136.
če sto do ži vlja van kao svo je vr sno „bu re ba ru ta”. U
knji zi Kul tu ra se ća nja To dor Ku ljić će, sto ga, primje
ti ti: „Oži vlje no ko lek tiv no pam će nje, a ne istorij
sko zna nje, bi lo je oruž je u po sled njem gra đanskom
ra tu u Ju go sla vi ji.” 9
Uzi ma ju ći za pri mjer do ku men ta ri stič ki te a tar
ko ji se raz vi jao u Nje mač koj 60-ih go di na pro šloga
sto lje ća, Mo ni ka Bre go vić uka zu je na este tički
po ten ci jal kre i ra nja al ter na tiv nih sje ća nja, ko ja
sub ver ti ra ju do mi nant ne me ha ni zme iden ti fi ka ci je
i na taj na čin omo gu ća va ju iz ra nja nje onog di je la
pro šlo sti ko ja se po ti ski va la ili cen zu ri ra la. Naj bolji
pri mjer ta kvog dram skog pi sma je tekst Pe te ra
We is sa Die Ermittlung (Istraga, 1965), na stao na teme
lju za pi sni ka sa su đe nja od go vor ni ma za zlo čin
u Auschwit zu. Pi san go to vo u ma ni ri objek tiv nog i
fak to graf ski „hlad nog” iz vje šta ja, tekst ak tu a li zi ra
sje ća nje na tra u ma tič ne do ga đa je Ho lo ka u sta, suo
ča va ju ći, na je dan vr lo okru tan na čin, či ta te lja sa
zlo či nom i sa di stič kim po stup ci ma na ci sta. Do kumen
ta ri stič ki te a tar, me đu tim, ne svo di se sa mo na
iz ved bu po ti snu tog sje ća nja, već ga od li ku je i svoje
vr sna eman ci pa tor ska ge sta, usmje re na ka pro voci
ra nju ši rih dru štve nih i po li tič kih pro mje na, poseb
no zna čaj nih ako se uzme u ob zir kon tekst revo
lu ci je, ko ja je iz bi la 1968. go di ne. U tom smi slu,
auto ri ca tek sta mo že za klju či ti: „Do ku men ta ri stič ki
te a tar na stao je iz že lje da se Nje mač ku i ci je li svi jet
pod sje ti na uža se ra ta, ali je to ta ko đer tre ba lo stimu
li ra ti re flek si ju o pro mje na ma dru štve ne i po litič
ke re al no sti.” 10
U svo jem pri lo gu o po li tič kim im pli ka ci ja ma
kar ne va la, et no log Ivan Lo zi ca pro ble ma ti zi ra u
zna no sti op će pri hva će no mi šlje nje o sub ver ziv nom
ka rak te ru kar ne va la, što ga je for mu li rao Mik hail
9 Ku ljić, To dor, Kul tu ra se ća nja. Te o rij ska ob ja šnje nja upo trebe
prošlosti, Či go ja štam pa, Be o grad, 2006, str. 6.
10 Bre go vić, Mo ni ka, Per for ming Na ti o nal Iden tity: Te Clash
of So cial Me mory and Tra u ma in Ger man Do cu men tary Te a­
tre, u: Pe tlev ski/Pa vlić (ured.), ibid., str. 225.
294

kóòrdînäte
Bak htin u svo joj dok tor skoj di ser ta ci ji o Ra be lai
su. In ter pre ti ra ju ći Bak hti no vu te zu u kon tek stu
Agam be no vih re flek si ja o bi o po li tič kim pro to ko lima
su vre me nog dru štva ute me lje nog na prin ci pu
per ma nent nog iz van red nog sta nja i Gi rar de o voj
te o ri ji re li gij skog na si lja, Lo zi ca po ka zu je ka ko je
kar ne val mo gu će poj mi ti ne kao ne pri ja te lja dr žavnog
po ret ka, već obr nu to, kao do ga đaj, ko ji u odno
su na vla da vi nu za ko na ima am bi va len tan učinak.
Kar ne val je, mi sli Lo zi ca, pri ja telj dr ža ve, sto ga
što „po ja ča va uvje te pri pa da nja za jed ni ci (u smi slu
vla da ju ćeg po ret ka), te na taj na čin olak ša va dr ža vi
spri je ča va nje po ten ci jal ne kri ze – sve dok za jed nica
pri hva ća po sto je ći po re dak.” 11 Dru gim ri je či ma,
uče sni ci kar ne va la su, za pra vo, oso be ko je ne ma ju
re al nu po li tič ku moć i sto ga je kar ne val si tu a ci ja u
ko joj sa mo pri vre me no i pri vid no do la zi do pre o-
kre ta nja/de sta bi li za ci je dru štve nih hi je rar hi ja. Razli
ka iz me đu poj ma zoe (go li ži vot) i bios (po li tič ki
ži vot usi dren u za jed ni ci), što ga Lo zi ca pre u zi ma
od Agam be na, otva ra pro stor za di stink ci ju onih
ko ji su in te gri ra ni u za jed ni cu i onih dru gih, is ključe
nih iz po li tič kog ži vo ta. Kao ne tko, tko je osje tio
uči nak bi o po li tič kih, to ta li tar nih stra te gi ja na go loj
ko ži, bi va ju ći u vi še go di šnjem eg zi lu, Bahk tin je,
su ge ri ra autor, u kar ne va lu upi sao Dru gost, ko ju je
sâm osje ćao u od no su spram zva nič ne kul tu re Stalji
no ve Ru si je. 12 Nje go va te o ri ja o kar ne va lu, da kle,
u di rekt nom je od no su sa po li tič kom te o ri jom ot pora,
ali kao ta kva, ona ne opi su je pra vo sta nje stva ri,
već pred sta vlja ne ku vr stu uto pij skog sna tre nja.
ETI KA DRU GO STI
U kon tek stu de kon stru i ra nja su bjek tiv no sti i
obra zo va nja dis kur sa ko ji će iden ti tet ske po li ti ke
lo ci ra ti u nji ho vim per for ma tiv nim i bi o po li tič-
11 Lo zi ca, Ivan, Te Di scur si ve Con struc tion of Car ni val Po litics,
u: Pe tlev ski/Pa vlić (ured.), ibid., str. 99.
12 Usp. Lo zi ca, Ivan, ibid., str. 91.
kim di na mi ka ma, jed na od ključ nih ope ra ci ja bi la
je post ko lo ni jal no re la ci o ni ra nje iden ti te ta s Drugim,
toč ni je sa svim onim ne-za pad nim kul tu ra ma i
ma nji na ma, či ja je mar gi na li za ci ja bi la ekvi va lent na
stup nju nji ho ve eks plo a ta ci je. Pi ta nje što ga je in dijska
fe mi ni sti ca G. C. Spi vak for mu li ra la još 80-ih
go di na pro šlog sto lje ća: „Mo gu li pot či nje ni go vori
ti?”, pro blem iden ti te ta i re pre zen ta ci je si tu i ra u
kom plek sno po lje mo ći, de fi ni ra no ni zom rod nih,
po li tič kih i kla snih asi me tri ja. Iako se na pr vi pogled
mo že uči ni ti za čud nim po ve zi va nje po lo ža ja
že ne, rad ni ka i dru gih po tla če nih su bje ka ta, epi stemo
lo ška ope ra ci ja, ko ja je na dje lu kod Spi va ko ve,
us tvr đu je: „Za fi gu ru ’že ne’ ve za iz me đu šut nje i žene
mo že bi ti ozna če na sa mim že na ma; ra sne i klasne
raz li ke ta ko đer se mo gu pod ve sti pod te op tužbe”.
13 De ma ski ra nje za pad no cen trič ke pa ra dig me i
fo ku si ra nje na eman ci pa cij ske prak se isto dob no je
uvje tom post mo der ni stič kog ma pi ra nja onih identi
te ta ko ji se ne po kla pa ju s do mi nant nim dru štvenim
mo de li ma (bi je lac, gra đa nin) te uka zu ju na
nji hov neo prav da ni uni ver za li zam i epi ste mo lo ško
na si lje ko je se u ime tog uni ver za li zma (i nor ma tivno
sti) spro vo di nad svim Dru gim(a).
Na slič nim pre mi sa ma, ko je smo ov dje is cr ta li,
te me lji se tekst pro fe so ra po li tič kih zna no sti Go ra na
Gre ti ća „Euro pean Spa ce: Ot her-Fo re ig ner-Enemy”,
ko ji re flek ti ra kom plek sne od no se i ten zi je u mul tiet
nič kom okru že nju Euro pe. Po la ze ći od sta va da je
u osno vi sva kog na ci o nal nog iden ti te ta di ja lek tič ka
na pe tost spram ka te go ri je stran ca (Dru gog), Gre tić
osvi je tlja va pro ces apro pri ja ci je na te me lju ko jeg se
kon sti tu i ra seb stvo. Po seb no mje sto u toj ar gu menta
ci ji za u zi ma fe no men na ci o na li zma, shva ćen „kao
spe ci jal na for ma et no cen tri zma”, ute me lje na na
prin ci pi ma „za jed nič kog pod ri je tla, je zi ka i slič nih
13 Spi vak, Gayatri Cha kra vorty, Can the Su bal tern Spe ak?, u:
Cary Nel son/Law ren ce Gros sberb (ured.), Mar xism and the
Interpretation Culture, Uni ver sity of Il li no is Press, Ur ba na
and Chic ha go, 1988, str. 287.
295

kóòrdînäte
na vi ka”. 14 Fo kus na ono me što je mo je ili na še uvjetu
je ocr ta va nje ja sne gra ni ce, ko ja će „naš” te ri to rij
odi je li ti od stra nog te ri to ri ja. Po vla če nje gra ni ce ovdje
se mo že shva ti ti kao kon sti tu tiv ni akt pro iz vodnje
te ri to ri jal nog i ge o po li tič kog okvi ra, na te me lju
ko jeg se do ga đa iz ved ba (ko lek tiv nog) iden ti te ta. S
dru ge stra ne, po ku šaj struk tu ri ra nja i (sa mo)od ređi
va nja iden ti te ta vr lo če sto ko re spon di ra s po diza
njem gra ni ca, kao što je to bio slu čaj 90-ih ka da
je na te me lju pra va na sa mo o dre đe nje ne ka da šnji
je din stve ni pro stor SFRJ po di je ljen na šest re publi
ka (dr ža va?). Iako Gre tić di rekt no ne re fe ri ra na
Ju go sla vi ju, upra vo se na te me lju tog is ku stva mo že
za klju či ti da je neo p ho dan „su ži vot s Dru gim, čak
što vi še da je po treb no ži vje ti kao Drugi, s Dru gim,
čak i ka da je taj Dru gi pot pu no raz li čit [...]” 15
Per spek ti va ko ju u svo jem pri lo gu otva ra fi lozof
Hr vo je Ju rić, pro ble ma ti zi ra iz ved bu iden ti te ta
u kon tek stu krup nih teh no lo ško-znan stve nih promje
na, ko je ne sa mo da su ra di kal no tran sfor mi ra le
ko mu ni ka ci ju iz me đu lju di, već su i gra ni cu iz me đu
bi o lo škog bi ća i pro te ze uči ni le pro pu snom. U tom
kon tek stu, Ju ri će va tvrd nja da je pi ta nje iden ti te ta,
par excellence, pi ta nje eti ke, pod ra zu mi je va slje de ći
stav: „Sfe ra ljud skog uvi jek je mje sto dis kri mi na cije,
mje sto gdje je Dru gi is klju čen, upr kos to me što
je baš taj Dru gi uvi jek slu žio kao glav ni kri te rij u
stva ra nju ’čvr stih’ iden ti te ta, bi lo in di vi du al nih, bi lo
ko lek tiv nih.” 16 Sa gle dan u jed nom ši rem kon tek stu
ko ji se od no si na bi o po li tič ke i tran shu ma ne strate
gi je nad zo ra, po jam iden ti te ta i nje go va iz ved ba
po sta ju raz vid ni na pri mje ru in sta la ci je Pe te ra Weibela
Cru ci fi xi on of Iden tity (1973), ko ja će Ju ri ću
po slu ži ti kao pri mjer. Za mi šlje na kao križ ve li či ne
14 Gre tić, Go ran, „Euro pean Spa ce: Ot her-Fo re ig ner-
Enemy”, u: Pe tlev ski/Pa vlić (ured.), ibid., str. 159.
15 Gre tić, Go ran, ibid., str. 161.
16 Ju rić, Hr vo je, Te Cru ci fi xi on of Iden tity: Per sons & Beings,
Bo di es & Ge nes, u: Pe tlev ski/Pa vlić (ured.), ibid., str. 164.
pro sječ nog sta ri jeg mu škar ca, in sta la ci ja u sre di štu
ima mo ni tor ko ji re pro du ci ra vi deo-sli ku, ali sli ka
po sta je vi dlji va tek onog tre nut ka ka da pro ma trač
za u zme sre di šnju po zi ci ju spram kri ža. Kao sim bol
kr šćan stva, križ u kom bi na ci ji s nad zor nom ka merom
pro vo ci ra de li kat no pi ta nje stra te gi ja nad zo ra
i nor ma li za ci je, ko ji obra zu ju plat for mu ili, bo lje
re če no, bi o po li tič ki dis po zi tiv unu tar ko jeg se doga
đa iz ved ba iden ti te ta. Na tom tra gu, za klju čit će
Ju rić, po tre ban nam je bi o e tič ki dis kurs, ko ji bi se
mo gao „su prot sta vi ti biopolitičkim manipulacijama,
od no sno teh no lo ško-znan stve nim, eko nom skim i
po li tič kim ma ni pu la ci ja ma ljud skog i ne-ljud skog
ži vo ta.” 17 U vre me nu hi per tro fi ra ne re al no sti, sve
vi še iz mje šte ne u me đu zo nu in ter net ko mu ni ka cije
i la žnih facebook pro fi la, ova te za do ka zu je svo ju
pla u zi bil nost go to vo sva kim kli kom mi ša.
TE A TAR na RAS KRIŽ JU CI vI LI zA CI JA
Kao me dij ko ji osi gu ra va su sret i ko mu ni ka ci ju
jed ne gru pe lju di u za jed nič ki di je lje nom pro sto ru i
vre me nu, te a tar je mo gu će pro ma tra ti i kao mje sto
(re)pro duk ci je iden ti te ta. Već sa ma či nje ni ca po stoja
nja glum ca kao oso be ko ja na sce ni ne go vo ri u
vla sti to ime, već to či ni u ime ne kog fik ci o nal nog lika,
sa svim ja sno ocr ta va zna čaj ko ji po jam iden ti teta
i iden ti fi ka ci je ima za ka za li šnu iz ved bu. Uoča vaju
ći na zna če nu ve zu, nje mač ka te a tro lo gi nja Eri ka
Fischer-Lic hte u svo joj će knji zi o po vi je sti ka za li šta
sa gle da nog kroz mo da li te te ob li ko va nja iden ti te ta,
za pi sa ti: „U te a tru uvi jek je ri ječ (u struk tu ral nom
smi slu) o kre a ci ji iden ti te ta i pro mje ni iden ti te ta.” 18
Tran sfor ma ci ja dram ske u post dram sku iz ved bu,
sa gle da na u kon tek stu iden ti tet skih po li ti ka, od ređe
na je pro ce du ra ma de cen tri ra nja re la ci je ulo ga–
lik–ti je lo, od no sno prak som de kon stru i ra nja fik si-
17 Ibid., str. 173.
18 Fischer-Lic hte, Eri ka, Hi story of Euro pean Dra ma and
Teatre, Ro u tled ge, New York/Lon don, 2002, str. 2.
296

kóòrdînäte
ra nih re pre zen ta ci ja. U post mo der ni stič ke ten denci
je su vre me nog te a tra tre ba ubro ji ti i otva ra nje ka
ob li ci ma tran skul tu ral ne iz ved be, ko ji ni su iz vor no
europ skog po ri je kla, već su dio te a tar ske tra di ci je
In di je, Ja pa na, Ki ne, ju go i stoč ne Azi je itd. To otvara
nje pre ma dru gim ci vi li za ci ja ma i mo de li ma izved
be, za si gur no je mo ment ko ji go vo ri u pri log tezi
o te a tru kao to po su (de)struk tu ri ra nja iden ti te ta
kroz re la ci o ni ra nje s Dru gim.
Tek stu al ni pri log te a tro lo ga Dar ka Lu ki ća „Soci
ally For med Per for ma ti ve iden ti ti es: A Re la ti onship
bet we en Non-ver bal and Ver bal Com po nent
of Per for ming Prac ti ces; A The a tro lo gi cal Di vi sion
bet we en the Cul tu res of East and West”, kao po lazi
šte uzi ma po dvo je nu hi sto ri ju iz ved be nih umjetno
sti, či ja se po dvo je nost oči tu je u ra zli ci Za pa da i
Is to ka ka da je ri ječ o ver bal nom, od no sno ne-verbal
nom te a tru. 19 Di fe ren ci ja ci ja se mi o tič kih su sta va
u ko ji ma se raz li či to raz vi ja te a tar na Is to ku i Zapa
du ko re spon di ra s dru ga či jom funk ci jom i vrijed
no šću ko ju tekst ima u od no su na iz ved bu. Dok
je za pad noj sfe ri sve do sre di ne 20. sto lje ća iz ved ba
bi la cen tri ra na oko lo go sa i iz go vo re ne ri je či, Is tok
ovu vr stu „tek stu al nog ap so lu ti zma” ni je po zna vao,
kao što ni je po zna vao ni du a li stič ko raz li ko va nje
iz me đu du ha i ti je la. 20 Dru ga ključ na raz li ka od nosi
se na ulo gu ko ju je te a tar imao u re la ci ji spram
za jed ni ce i dru štva, toč ni je, kao toč ka raz li ko va nja
mo že se uze ti ri tu al na funk ci ja, od no sno iz o sta nak
iste. Iako bi po gre šno bi lo za klju či ti ka ko su ri tual
i te a tar jed na te ista stvar, upra vo je u re-eva lu a ciji
ri tu al ne di men zi je iz ved be mo gu će lo ci ra ti no ve
im pul se za raz vi tak te a tra. Ov dje je sa svim do voljno
spo me nu ti dje lo va nje An to ni na Ar ta u da, Jerzya
19 Usp. Lu kić, Dar ko, „So ci ally For med Per for ma ti ve identi
ti es: A Re la ti on ship bet we en Non-ver bal and Ver bal Compo
nent of Per for ming Prac ti ces; A The a tro lo gi cal Di vi sion
bet we en the Cul tu res of East and West”, u: Pe tlev ski/Pa vlić
(ured.), ibid., str. 49.
20 Lu kić, Dar ko, ibid., str. 60.
Gro tow skog, Euge nia Bar be ili Li ving The a trea, pa
da bu de ja sno u ko joj je mje ri okre ta nje ka ne e u ropskim
kul tu ra ma i po tra ga za ri tu al nim iz vo ri ma te a-
tra ob li ko va la te a tar sku prak su dva de se tog sto lje ća.
Lo ci ra ju ći u od ma ku od lo go cen tri zma po ten ci ja le
raz vo ja no ve te a tro lo gi je, Dar ko Lu kić po se bi ce će
se osvr nu ti na „za ne ma re ni aspekt vi zu al nog” u tea
tru, od no sno na či nje ni cu da re a fir ma ci ja poj ma
te a tar im pli ci ra ba vlje nje pro ble mom gle da nja, ko ji
je u osno vi eti mo lo gi je theatron/theatris. 21
No vi te a tro lo ški dis kurs u ko jem je fo kus sa
tek stu al nih stra te gi ja pre mje šten na ma te ri jal nost,
fe no me no lo gi ju, iko nič ku di men zi ju i po li tič ki učinak
iz ved be, raz vi dan je u tek sto vi ma Kim Skjolda
ger Ni el sen, Mi lo ša La zi na, Ma tja ža Po tr ča i Gora
na Pa vli ća. Kao di sci pli na ko ja svo je ute me lje nje
za hva lju je di fe ren ci ra nju od stu di ja knji žev no sti,
te a tro lo gi ja je od sa mih svo jih po če ta ka za mi šlje na
kao in ter di sci pli nar na epi ste mo lo ška prak sa, ko ja
mo že osi gu ra ti uvje te za di ja log raz li či tih (umjetnič
kih) me di ja. Ta ko đer, po ka zu je se da te a tro lo gija
mo že bi ti mo del za cr ta va nja prav ca is tra ži va nja,
ko ji će re flek ti ra ti dru štve ne, kul tu ro lo ške, po li tič ke
i ide o lo ške im pli ka ci je iz ved be, tj. kom plek sne inter
me di jal ne pro mje ne unu tar su sta va umjet nič ke
(re)pro duk ci je. U kon tek stu zbor ni ka i nje go vog temat
skog okvi ra, no va te a tro lo gij ska mi sao do brim
je di je lom ute me lje na u in ten ci ji for mu li ra nja re lacij
ske pa ra dig me pro sto ra, ko ja bi omo gu ći la uvid
u di na mi ku iz ved be post mo der ni stič kog iden ti teta
i ma pi ra la od nos iz me đu ka te go ri je iden ti te ta i
pro sto ra. Je dan od za klju ča ka u tom prav cu je te za
po ko joj se ana li tič ko ocr ta va nje te a tar skog pro stora
mo že ostva ri ti sa mo na te me lju fe no me no lo škog
sta va, za sno va nom na ne po sred nom is ku stvu ži vog
ti je la. Uzi ma ju ći u ob zir Bac he lar do vu po e ti ku prosto
ra i te o ri ju glu me Bran ka Ga vel le, Go ran Pa vlić
on to lo gi ju pro sto ra te a tar ske iz ved be lo ci rat će u
21 Lu kić, Dar ko, ibid., str. 62.
297

kóòrdînäte
in ter su bjek tiv noj ten zi ji ko ja po sto ji iz me đu ti je la
(glu ma ca me đu sob no, ali i glu ma ca i pu bli ke) i koja
de ter mi ni ra „te a tar kao ko lek tiv nu umjet nost par
excellence.” 22 Kon sti tu tiv na ulo ga pu bli ke, na tra gu
Ga vel li ne te o ri je o ka za li štu kao su i gri, da kle, poka
zu je se od lu ču ju ćim tre nut kom u na sto ja nju da
pro stor iz ved be ra zu mi je mo u nje go voj re la ci o noj,
re la tiv noj i dru štve no-ko lek tiv noj di men zi ji. S te
nas po zi ci je di je li još sa mo je dan ko rak do re la cij ske
estetike Nic ho la sa Bo ur ri a u da, ko ja umjet nost iz miče
iz auto nom ne sfe re te uvo di u kom plek sno po lje
dru štve nih an ta go ni za ma, gdje se umjet nič ki čin izjed
na ča va sa dru štve nim efek tom ko ji pro iz vo di.
zA KLJUČ NE NA PO ME NE
Pre va zi la ze ći okvi re i for mu uobi ča je ne re cenzi
je, ovaj je tekst po stao „žr tvom” ana li tič ke stra tegi
je, ko jom se te ma eks po ni ra iz raz li či tih vi zu ra i
na te me lju če ga ona po sta je ne kom vr stom iz li ke
za ar ti ku li ra njem vla sti te po zi ci je. Mo žda je ri ječ
o učin ku „tok sič nog me ma”, sin tag me ko jom Si bila
Pe tlev ski ob ja šnja va dje lo va nje „in for ma cij skih
vi ru sa” u kon tek stu sa mo re pli ci ra ju ćih mo de la ponašanja?
23 Je li mo gu će da je či ta nje zbor ni ka po krenu
lo bu ji cu tek sta ko ji, re cen zi ra ju ći šti vo, u nje mu
sa gle da va i iz vo di vla sti tu op se si ju pro sto rom identi
te ta u sfe ri iz ved be? Pi sa nje je ne dvoj be no otvori
lo pro stor in ter su bjek tiv nog di ja lo ga, u ko jem je
bi lo mo gu će sa gle da ti i pro ble ma ti zi ra ti ne sa mo
auto re ko ji su se po ja vi li u tek stu, već je, isto dob no,
taj pro ces zr ca lo okre nuo i pre ma onom ko ji pi še
i ko ji tim pi sa njem pro vo ci ra ne la go du svog dis ritmič
nog i no mad skog iden ti te ta. Od ba cu ju ći po zici
ju sve zna ju ćeg i ko he rent nog na ra to ra, pri zna jem
na kra ju da sam tek sto ve iz zbor ni ka ko ri stio kao
par ti tu ru za „ma nič nu ko re o gra fi ju” u li mi nal nom
po lju iz me đu di sci pli na. 24 Na mje ra se, da kle, po klapa
s po kre tom dis lo ci ra nja fiks(ira)nih iden ti te ta,
tj. nji ho vom re pli ka ci jom u pro sto ru spon ta ni te ta,
po ten ci jal no sti i tran sgre siv no sti. Umje sto ho moge
ne sta bil ne spa ci jal no sti ustro je ne i di sci pli ni ra ne
bi o po li tič kim tak ti ka ma eko nom skog pot či nja va nja
i na ci o na li stič kog za glu plji va nja, pred na ma se ocrta
va ju fra gil ni to po si žud nje i ne kog is tr za nog tra janja/sje
ća nja ko je se od u pi re ime no va nju, bje že ći od
toč ke ne do gle da u or gi ja stič ku tje le snost u ko joj su
po ni šte ne gra ni ce iz me đu ži vo ta i sna, Me ne i Te be,
Nje ga i Njih. I mo žda je to taj pro stor iden ti te ta za
ko jim sam ci je lo ovo vri je me tra gao, a ko ji se tek sada
na zi re: toč ka ko ja će ob u zda ti ovu lo go re ju, osigu
ra va ju ći di ja log u ti ši ni onog ne i den ti fi ci ra nog,
ne iz go vo re nog, ne vi dlji vog.
22 Pa vlić, Go ran, „The Po e tics of The a tri cal Spa ce: Whe re Bachelard
meets Gavella”, u: Petlevski/Pavlić (ured.), ibid., str. 293.
23 Pe tlev ski, Si bi la, „Vi ru lent Ide as, Mi me tic En gi ne e ring,
Me me oid Iden tity, Aest he tic War fa re”, u: Pe tlev ski/Pa vlić
(ured.), ibid., str. 29.
24 Pe tlev ski, Si bi la, ibid., str. 31.
298

kóòrdînäte
299
fotografija: vukašin veljić

kóòrdînäte
UDC 305-055.2(082)
UDC 141.72(082)
Lji lja na Pe ši kan Lju šta no vić, No vi Sad
Po pu nja va nje be li na
Uvod u rod ne te o ri je. Pri re di le: Iva na Mi lo je vić i Slo bo dan ka Mar kov.
Autor ke: Eva Ba ho vec, Je li sa ve ta Bla go je vić, Vla di sla va Gor dić Pet ko vić, Mirja
na Dok ma no vić, Da ša Du ha ček, Na đa Du ha ček, Je le na Fi li po vić, Alek sandra
Iz gar jan, Ka ta ri na Lon ča re vić, Ni la Ka por Sta nu lo vić, Na ta ša Ka ran fi lović,
Ag neš Kar tag Od ri, Sa nja Ko jić Mla de nov, Slo bo dan ka Mar kov, Ni ko li na
Ma ti je vić, Mi le sa Mi lin ko vić, An đel ka Mi lić, Iva na Mi lo je vić, Ana Paj van čić,
Ma ri ja na Paj van čić, Van da Pe ro vić, Dra ga na Po po vić, Ve sna Ni ko lić Ri sta nović,
Na da Se ku lić, Fu a da Stan ko vić, Gor da na Sto ja ko vić, Dra ga na To do ro vić,
Du brav ka Va lić Ne delj ko vić, Adri a na Za ha ri je vić. No vi Sad: Cen tar za rod ne
stu di je, Uni ver zi tet u No vom Sa du i Me di ter ran Pu blis hing, 2011.
Zbor nik ra do va gru pe autor ki, ko ji su pri re di le
Iva na Mi lo je vić i Slo bo dan ka Mar kov, pod na slovom
Uvod u rod ne te o ri je – vi še stru ko je dra go cen.
On ob je di nja va niz te o rij skih kon ce pa ta sa uvi dom
u nji ho vo re flek to va nje u so ci jal noj prak si kod nas i
glo bal no. Reč je o de lu ko je će, sva ka ko, bi ti dra goce
no mla dim is tra ži va či ca ma i is tra ži va či ma, po lazni
ca ma i po la zni ci ma rod nih stu di ja ali, isto vre meno,
i zre lim već for mi ra nim na uč ni ca ma i na uč ni cima
za in te re so va nim za rod na is tra ži va nja. Pret posta
vljam da će i jed ne i dru ge (i jed ni i dru gi) mo ći
da po pu ne od re đe ne pra zni ne u te o rij skoj ma tri ci i
ostva re ce lo vit osnov ni uvid u pod ruč je rod nih te o-
ri ja, što i je ste osnov na funk ci ja ova ko za sno va nog i
ob li ko va nog Uvoda…
U Predgovoru Slo bo dan ke Mar kov ovaj zbor nik
je dvo stru ko oka rak te ri san: kao udž be nik na me njen
stu dent ki nja ma i stu den ti ma rod nih stu di ja i kao temat
ski na uč ni zbor nik. Uzev ši u ob zir do bro osmišlje
nu i pre ci zno re a li zo va nu kom po zi ci ju zbor ni ka,
po što va nje svih uzu sa na uč nog ra da i ujed na če no
vi sok kva li tet po je di nih tek sto va (ko ji, sva ka ko, prois
ti če iz vi so ke na uč ne kom pe tent no sti autor ki i prire
đi va či ca) – sklo ni ji smo da Uvod u rod ne te o ri je
po sma tra mo kao vre dan te mat ski na uč ni zbor nik,
ko ji, uz to, za do vo lja va ve o ma vi so ke me to dič ke
uzu se ko ji se po sta vlja ju pred do bro osmi šljen i dobro
re a li zo van udž be nik.
Tek sto vi pri re đi va či ca (Predgovor Slobodanke
Markov, Uvod Iva ne Mi lo je vić i Za klju čak: mo gu­
300

kóòrdînäte
će i po želj ne bu duć no sti ro da i rod nih stu di ja Iva ne
Mi lo je vić) uokvi ru ju ru ko pis po de ljen u tri dela
na slo vlje na: I. Fe mi ni stič ki ta la si i ori jen ta ci je;
II. Feminizmi. Pre gled po je di nač nih ori jen ta ci ja;
i III. Te me – Rod i: po li ti ka, pra vo, obra zo va nje,
eko no mi ja, na si lje, sek su al nost, iden ti tet, mul tikul
tu ral nost, in va lid nost, knji žev nost, je zik, umetnost,
eko lo gi ja, me di ji. Zbor nik sa dr ži i neo p hod nu
na uč nu apa ra tu ru: Indeks pojmova i In deks ime na.
Ka da je o ovom aspek tu Uvoda u rodne teorije reč,
sva ka ko tre ba is ta ći iz u zet no do bro kon ci pi ra ne sažet
ke u dru gom de lu zbor ni ka, ko ji da ju osnov za
raz vi ja nje in ter ak tiv nog na stav nog ra da i pod sti ču
uče nje s raz u me va njem.
Ovaj udž be nik/zbor nik, da kle, uspe šno ob jedi
nju je dva mo gu ća pri stu pa: „si ste ma ti zo va ni pregled
osnov nih te o rij skih ori jen ta ci ja u obla sti studi
ja ro da” i „pre gled te ma sa dr žin ski i struk tur no
pri la go đen kon kret nom obra zov nom pro gra mu”
(Predgovor, Slo bo dan ka Mar kov). U ce li ni zbor ni ka
uspe šno su ob je di nje ni isto rij ski, te o rij ski i apli kativ
ni aspekt, či me se krug po ten ci jal nih či ta la ca ove
knji ge znat no ši ri, ob u hva ta ju ći sve one ko ji su za inte
re so va ni „za raz u me va nje i tu ma če nje fe no me na
ljud skog dru štve nog sve ta iz fe mi ni stič ke per spek tive”
(Ista). Oče ku je mo da će ova ko kon ci pi ra ni Uvod
u rod ne te o ri je ta ko đe do pri ne ti i „ši roj upo tre bi kate
go ri je ro da u aka dem skim pro u ča va nji ma” (Ista),
a ti me i una pre đe nju kul tu ro lo ških, so ci o lo ških,
knji žev nih is tra ži va nja kod nas i, što je još va žnije,
una pre đe nju sve sti o nu žno sti uki da nja pa trijar
hal ne (post pa tri jar hal ne?) rod ne hi je rar hi je ko ja
umno go me pro ži ma tran zi cij sko srp sko dru štvo.
Uvod Iva ne Mi lo je vić sa že to, iz isto rij ske perspek
ti ve, osve tlja va fe no men rod nih stu di ja kao
„sa vre me ne in ter di sci pli nar ne na uč no i stra ži vač ke
i aka dem ske obla sti, ko ja se for mal no po ja vi la tokom
po sled nje dve de ce ni je XX ve ka, pr ven stve no
u okvi ru en gle skog go vor nog pod ruč ja, a za tim se
pro ši ri la glo bal no”. Iz per spek ti ve ovog tek sta Uvod
u rod ne te o ri je mo že se sa gle da va ti i kao si ste mat sko
pre i spi ti va nje vi še ve kov nih ne ga tiv nih ste re o ti pa o
že ni kao bi ću fi zič ki, du hov no i in te lek tu al no in feri
or nom. Ova autor ka sme šta te o ri je i stu di je ro da i
u ši ri kon tekst onih pobuna manjina ko je obe le žava
ju dru gu po lo vi nu XX ve ka, uka zu ju ći, pri tom, i
na od re đe no sla blje nje in te re so va nja za ovaj do men
is tra ži va nja, po go to vo na Za pa du, mo ti vi sa no navod
nim ostva re njem rav no prav no sti.
Uvid u re la tiv no krat ku, ali bur nu i ši ro ko rele
vant nu isto ri ju fe mi ni zma, u pr vom de lu zbor nika,
otva ra ju Iva na Mi lo je vić (1.1. Tri ta la sa fe mi nizma,
isto rij ski i dru štve ni kon tekst; 1.2. Feministička
epi ste mo lo gi ja i me to do lo gi ja), An đel ka Mi lić (1.3.
Fe mi ni stič ki ta la si, ori jen ta ci je i po kret u ju go sloven
skom i srp skom dru štvu XX ve ka) i Gor da na
Sto ja ko vić (1.4. Lo kal ni ak ti vi zam: žen ski po kret u
Voj vo di ni i Sr bi ji u XIX i XX ve ku). Ovaj seg ment
zbor ni ka po zi tiv no je obe le žen ter mi nom (mo žda i
pa ra dig mom) talas, ko ji nam se či ni iz ra zi to funkci
o nal nim, po što im pli ci ra di na mi ku, sme nji vost,
uslov nost gra ni ca, ali i oso be nu, sve o bu hvat nu sili
nu fe mi ni stič kog po kre ta, u sve tu i kod nas. U celi
ni uzev, ovaj deo knji ge je pre ci zan i si ste ma ti čan i
ob u hva ta ne sa mo glo bal nu per spek ti vu fe mi ni stičke
mi sli i prak se već i raz voj fe mi ni zma u ju go sloven
skom i srp skom dru štvu. Sve tek sto ve od li ku je
ja san, kon ci zan, do bro struk tu ri ran na čin iz la ganja,
ter mi no lo ška pre ci znost, ja san isto rij ski uvid i
do bra te o rij ska za sno va nost i osla nja nje na ši ro ko
ob u hva će nu re le vant nu li te ra tu ru, do ma ću i stra nu.
Tek sto vi funk ci o ni šu kao lo gič na ce li na. Ma da sam
pred met is tra ži va nja ni je mo no li tan, ovaj (uslov no)
isto rij ski seg ment zbor ni ka uspe va da uka že na one
obra sce mi šlje nja, te o rij ska, te mat ska, ide o lo ška podu
da ra nja ko ja ob je di nja va ju tri ta la sa fe mi ni zma.
Ovaj deo zbornika može biti podsticaj za daljnja
istraživanja. Recimo, verujemo da bi dragocen doprinos
rodnim studijama bio i rodno senzitivni uvid
u sudbinu žene na selu, pogotovo na Balkanu, gde su
301

kóòrdînäte
se do XX veka očuvale neke veoma arhaične forme
verovanja i prakse, koji snažno utiču na sudbinu seoske
žene, što je dosad bilo manje-više sporadični deo
etnoloških, socioloških i ekonomskih istraživanja
srpskog i balkanskog sela, a gotovo nikako predmet
sistematično sprovedenih rodnih istraživanja.
Pre gled fe mi ni za ma, od no sno po je di nač nih
ori jen ta ci ja u okvi ru te o ri ja ro da, či ni cen tral ni i
naj o bu hvat ni ji deo zbor ni ka i u naj ve ćoj me ri odgo
va ra nje go voj udž be nič koj funk ci ji, ali, isto vreme
no, bi će ve ro vat no i naj če šće ko ri šće ni deo Uvoda
u rod ne te o ri je i ka da je reč o for mi ra nim is traži
va či ca ma i is tra ži va či ma. Ce lo vi te, in for ma tivne,
pre gled ne stu di je sa dr ža ne u ovom seg men tu
knji ge, do pu nje ne pre gle di ma li te ra tu re i sa že ci ma
uob li če nim u ta be le, mo gle bi bi ti knji ga za se be.
Svi fe mi ni zmi su osve tlje ni iz isto rij ske per spek tive,
ko ja ob u hva ta ge ne zu sva kog od njih, uka zano
je na naj zna čaj ni je pred stav ni ce/pred stav ni ke,
kao i na naj zna čaj ni je te o rij ske po stav ke i prak tič ni
aspekt sva kog od njih, a isto rij ski je kom po no van
ovaj deo zbor ni ka u ce li ni: od Kla sič nog li be ral nog
fe mi ni zma (Da ša Du ha ček) do Ki ber fe mi ni zma
(Iva na Mi lo je vić). Če tr na est tek sto va po sve će nih
po je di nim fe mi ni zmi ma (po red već na ve de nih,
to su: Anarhistički feminizam Van de Pe ro vić, Egzi
sten ci ja li stič ki fe mi ni zam Eve Ba ho vec, Liberalni
fe mi ni zam u XX ve ku Ka ta ri ne Lon ča re vić, Radikalni
feminizam Adri a ne Za ha ri je vić, Mark si stič ki
i so ci ja li stič ki fe mi ni zam An đel ke Mi lić, Psi ho a nalitički
feminizam Ni ko li ne Ma ti je vić, Ni le Ka por
Sta nu lo vić i Iva ne Mi lo je vić, Fran cu ski poststrukturalni
feminizam Na de Se ku lić, Post mo der ni fe minizam
Je li sa ve te Bla go je vić i Ka ta ri ne Lon ča re vić,
Multikulturalni feminizam Alek san dre Iz gar jan,
Post ko lo ni jal na te o ri ja i glo bal ni fe mi ni zam Nataše
Ka ran fi lo vić, Kvir te o ri ja i fe mi ni zam Dra ga ne Todo
ro vić i Ekofeminizam Dra ga ne Po po vić) po ka zuju
i to ko li ko su fe mi ni stič ka mi sao u ce li ni i rod na
per spek ti va ko ju ona otva ra traj no i ne po vrat no
pro me ni le glo bal nu kul tur nu, ide o lo šku, du hovnu
kli mu i so ci jal nu prak su sve ta s kra ja XX i počet
ka XXI ve ka, pa, umno go me, i nje go vu isto ri ju.
Ovi tek sto vi, za hva ta ju ći u ši ri kul tur ni kon tekst,
iz oso be nog ugla osve tlja va ju uti caj ne ide o lo ške,
fi lo zof ske i po li tič ke si ste me (li be ra li zam, anar hizam,
eg zi sten ci ja li zam, mark si zam, so ci ja li zam,
struk tu ra li zam i poststruk tu ra li zam, psi ho a na li zu,
mul ti kul tu ral nost, eko lo šku svest i dr.), kao i odnos
pre ma vi so koj teh no lo gi ji i pri ro di. Ovaj deo
knji ge, kao i knji ga u ce li ni, od li ku je se mak si malnom
ter mi no lo škom i poj mov nom pre ci zno šću,
kon tek stu a li za ci jom is pi ti va nog fe no me na unu tar
fe mi ni stič kog po kre ta, ali i unu tar du hov nih, nauč
nih, so ci jal nih, umet nič kih i teh no lo ških me na
mo der nog sve ta.
Tre ći deo zbor ni ka, Te me, ba vi se apli ka cijom
raz li či tih te o rij skih mo de la i rod nih te o ri ja
na kon kret ne pro ble me i pred me te is tra ži va nja, te
pro ble ma ti zu je od no se ro da i po li ti ke (Ma ri ja na
Paj van čić i Ana Paj van čić), pra va (Mir ja na Dokma
no vić), obra zo va nja (Dra ga na Po po vić i Na đa
Du ha ček), eko no mi je (Slo bo dan ka Mar kov i Fu a-
da Stan ko vić), na si lja (Ve sna Ni ko lić Ri sta no vić),
sek su al no sti (Dra ga na To do ro vić), iden ti te ta (Daša
Du ha ček), mul ti kul tu ral no sti (Ag neš Kar tag
Od ri), in va lid no sti (Mi le sa Mi lin ko vić), knji ževno
sti (Vla di sla va Gor dić Pet ko vić), je zi ka (Je le na
Fi li po vić), umet no sti (Sa nja Ko jić Mla de nov), ekolo
gi je (Dra ga na Po po vić), me di ja (Du brav ka Va lić
Ne delj ko vić). Ovaj deo Uvo da u rod ne te o ri je, kao i
zbor nik u ce li ni, mo že se (im pli cit no i eks pli cit no)
či ta ti i kao oso be ni pre gled Ko ja je ko ja u do menu
rod nih stu di ja u da na šnjoj Sr bi ji. Kom po no va ni
ta ko da ob je di nja va ju uvid u ge ne zu kon kret nog
od no sa, rod nu sen zi tiv nost po je di nih di sci pli na i
rod nu per spek ti vu pro ble ma ko ji ma se ba ve, ali i
prak tič ne, de lat ne, re per ku si je – ovi tek sto vi demon
stri ra ju epi ste mo lo ške i me to do lo ške oso beno
sti rod nih stu di ja kao na uč ne di sci pli ne, ali i
302

kóòrdînäte
du bo ki smi sao fe mi ni zma i re le vant nost nje go vih
do me ta i te žnji. Po seb no in te re sant nim u ovoj grupi
tek sto va či ni nam se onaj na slo vljen Rod i in validnost,
autor ke Mi le se Mi lin ko vić.
U celini uzev, Uvod u rodne teorije potvrđuje
uvodnu tezu Zaključka… Iva ne Mi lo je vić da je „na
početku XXI veka rod analitička kategorija koja se
koristi kao podloga teorijskog promišljanja u gotovo
svim obla sti ma dru štve nog ži vo ta”, kao i to da ne ma
nikakvog pozitivnog razvoja bilo kog društva koji ne
bi podrazumevao i postizanje rodne ravnopravnosti
u jav noj i pri vat noj sfe ri. U stal nom za la ga nju da se to
ostvari i da se iznađu „nove i efikasnije strategije kako
bi se ukinulo postojanje roda kao sredstva za društvenu
podelu moći i kako bi se stvorio budući društveni
sistem karakterističan po većim rodnim slobodama i
egalitarnim rodnim odnosima” (Ista), smisao je rodnih
studija u Srbiji, danas i u budućnosti.
303

kóòrdînäte
UDC 316.7(=135.1)(497.113 Banat)
Ane ma ri So re sku Ma rin ko vić, Beograd
Ru mu ni iz Ba na ta
u in ter di sci pli nar nim ogle da li ma
Alek san dra Đu rić Mi lo va no vić, Mir ča Ma ran, Bi lja na Si ki mić, Ru mun ske ver ske
za jed ni ce u Ba na tu: pri log pro u ča va nju mul ti kon fe si o nal no sti Voj vo di ne,
VSŠ „Mi ha i lo Pa lov”, Vr šac, 2011.
Po mi nja nje mul ti kul tu ra li zma, mul ti et nič no sti
i mul ti kon fe si o nal no sti Ba na ta u po sled nje vre me
po sta je condicio sine qua non bi lo ka kvog pri stu pa,
bez ob zi ra na to da li je no vi nar ski ili na uč ni. Najče
šće se, me đu tim, ovi ter mi ni ne pro ble ma ti zu ju.
Oni su to kom vre me na po sta li am blem iden ti te ta u
re gi o nu, a po ne kad i – op šte me sto. Auto ri knji ge
Ru mun ske ver ske za jed ni ce u Ba na tu: prilog proučavanju
multikonfesionalnosti Vojvodine, ob ja vlje ne
kra jem pro šle go di ne u Vr šcu, po ku ša li su – i us pe li
– da odu da lje od kli šea, da raz u me ju i pre ci zno obja
sne šta se za pra vo kri je iza na iz gled mo no kon fe sio
nal ne sli ke jed ne ma nji ne. U mul ti kon fe si o nal nom
pro sto ru Ba na ta, Ru mu ni se, kao i Sr bi, sma tra ju
pra vo slav ci ma po pri pad no sti, a nji hov ver ski identi
tet se ne do vo di u pi ta nje. Iako su pro cen tu al no
pra vo slav ci da le ko broj ni ji, ne sme se is pu sti ti iz vida
po sto ja nje dru gih ver skih za jed ni ca ko ji ma pripa
da ju Ru mu ni u Ba na tu, a ko je ni su bi le pred met
op se žnih is tra ži va nja – a če sto ni su bi le ni po me nute
u isto ri ji Ru mu na sa ovih pro sto ra. Ova knji ga je
zna ča jan do pri nos no vi jim is tra ži va nji ma ru munskih
ver skih za jed ni ca na te ri to ri ji Voj vo di ne, budu
ći da ih po sta vlja pred tri raz li či ta „ogle da la” ko ja
ra zno li ko od ra ža va ju i nji hov ver ski iden ti tet.
Pr vo „ogle da lo”, pr vi deo knji ge, ko ji pot pi suje
Mir ča Ma ran, pod na slo vom „Ru mun ske ver ske
za jed ni ce u Ba na tu: isto rij ski ugao”, pred sta vlja Rumu
ne iz Ba na ta iz per spek ti ve nji ho ve ver ske istori
je. Po sle krat kog pre gle da isto ri je Ru mu na u Bana
tu – od pr vog do ka za o nji ho vom pri su stvu u zapad
nom de lu Ba na ta – Ma ran uspe šno kon stru i še
sli ku ru mun skog iden ti te ta u srp skom de lu Ba na ta,
iden ti te ta ko ji se do 1918. go di ne ni je zna čaj ni je
raz li ko vao od iden ti te ta Ru mu na u dru gim de lo vima
Ba na ta u isto rij skom smi slu. Autor se da lje foku
si ra na ver ski ži vot ove za jed ni ce is ti ču ći, po red
pri pad no sti ve ći ne Ru mu na u Ba na tu Ru mun skoj
pra vo slav noj cr kvi, i pri su stvo zna čaj nih neo pro testant
skih za jed ni ca, ali i gr ko-ka to li ka ili uni ja ta. U
304

kóòrdînäte
sle de ćih šest po gla vlja op šir no se iz la že na sta nak i
raz voj Uni jat ske cr kve kod Ru mu na u Ba na tu, da ju
se va žni po da ci o za jed ni ca ma na za re na, adven tista,
bap ti sta i pen te ko sta la ca i, na kra ju, ukrat ko se
pred sta vlja ju i Je ho vi ni sve do ci. Mir ča Ma ran po kazu
je za čet ke neo pro te stant skih re li gij skih uve re nja
me đu Ru mu ni ma iz Ba na ta u po sled njim de ce nija
ma de vet na e stog (na za re ni) i pr vih de ce ni ja dvade
se tog ve ka (adven ti sti, bap ti sti i pen te ko stal ci),
za tim pra ti nji hov ka sni ji raz voj, ko ji je uklju či vao
i sma nje nje bro ja pra vo slav nih ver ni ka. Autor smatra
da je da na šnje pri su stvo ovih ver skih za jed ni ca
u mul ti et nič kom i mul ti kon fe si o nal nom Ba na tu
stvar nost ko ja se ne mo že ospo ri ti, i ko ja ne predsta
vlja pre pre ku za oču va nje ru mun skog iden ti te ta,
već sa mo ilu stru je pri me ran na čin iz ra ža va nja slobod
nog iz bo ra sva kog gra đa ni na.
Dru gi deo knji ge, „an tro po lo ško ogle da lo”, koji
pot pi su je Alek san dra Đu rić Mi lo va no vić, pod
na slo vom „Ru mu ni na za re ni u Ba na tu: an tro po loški
ugao”, pred sta vlja de talj nu ana li zu na za ren ske
za jed ni ce na kra ju de vet na e stog ve ka i po čet kom
dva de se tog ve ka, ko ja je ima la mno go sled be ni ka
me đu Sr bi ma i Ru mu ni ma u Ba na tu. Da nas, naj veća
za jed ni ca na za re na u Sr bi ji, od oko 400 čla no va,
na la zi se u se lu Lo kve, u ju žnom Ba na tu. Zbog veli
kog bro ja ver ni ka, na za ren ska za jed ni ca iz Lo ka va
iz u zet no je zna čaj na. U pi ta nju je pra vi kul tu ro loški
i ver ski fe no men, de talj no raz ma tran od stra ne
autor ke. Alek san dra Đu rić Mi lo va no vić na gla ša va
sta tus ma njin skih ver skih za jed ni ca na ci o nal nih
ma nji na, pro mi šlja ju ći o kon cep ti ma „dvo stru ke
ma nji ne” i „skri ve ne ma nji ne”. Na kon krat kog pregle
da na stan ka na za ren skog po kre ta i nje go vog šire
nja na te ri to ri ji da na šnje Voj vo di ne, autor ka razmatra
osnov ne re li gij ske po stu la te na za ren stva kao
i spe ci fič no sti te za jed ni ce u ovom re gi o nu. Autor ka
se osvr će na he te ro ge nost ver skog iden ti te ta Ru muna
i mo di fi ka ci je ver ske prak se i uče nja na za re na na
po čet ku dva de se tog ve ka. Osnov na pre mi sa je da
su Ru mu ni na za re ni, s ob zi rom na nji hov dvo stru ki
sta tus ma nji ne, osta li za tvo re ni ji i kon zer va tiv ni ji, i
ta ko da nas nad ma šu ju broj Sr ba na za re na. Do bi je ne
in for ma ci je is tra ži va nja na te re nu (u de vet me sta u
Ba na tu u ko ji ma po sto je za jed ni ce na za re na) ukršta
ju se sa isto ri o graf skim po da ci ma o na za re ni ma i
sa po da ci ma ko je nu di so ci o lo gi ja re li gi je. Raz ma tra
se i pi ta nje „za tvo re ne za jed ni ce”, ali i pi ta nje raz li čitih
vr sta ri zi ka ko ji ma je iz lo žen is tra ži vač pri li kom
ra da u mi kro za jed ni ca ma ove vr ste.
U tre ćem „ogle da lu”, ko je je i po sled nji deo
knji ge, pod na slo vom „Ru mun ski je zik i kul tu ra grko-ka
to lič kih i neo pro te stant skih za jed ni ca iz Ba nata”,
po red ver skih za jed ni ca ko je se ana li zi ra ju, prisut
na je me ta a na li za is tra ži vač kog po stup ka sa me
autor ke Bi lja ne Si ki mić. Jed na ko objek tiv no ona govo
ri ka ko o ver skim gru pa ma o ko ji ma je reč, ta ko i
o us pe si ma i ne u spe si ma te ren skog ra da, ili o slu čajnim
ot kri ći ma, ko ja po ne kad do vo de do iz u zet nih
re zul ta ta. Ovo tre će po gla vlje knji ge, s me to do lo ške
tač ke gle di šta sme šte no u do men lin gvi stič ke antro
po lo gi je, usme re no je ka re kon struk ci ji tra di cio
nal ne kul tu re, et no-lin gvi stič ke ge o gra fi je i pragma
lin gvi sti ke. Po gla vlje ob u hva ta isto ri ju te ren skih
is tra ži va nja Ru mu na iz srp skog Ba na ta, re ša va nje
pro ble ma iza bra ne te ren ske me to do lo gi je, de ba te
o na uč nom kon cep tu „se ren di pi ti”, kao i do slov ne
tran skrip te raz go vo ra sa sa go vor ni ci ma na te re nu,
bez in ter ven ci je auto ra. Kao po la zi šte za ana li zu,
Bi lja na Si ki mić je oda bra la osam frag me na ta raz govo
ra sa ru mu no fo nim sa go vor ni ci ma u Voj vo di ni.
Ana li zi ra ju se epi ste mo lo ški ele men ti ko ji ilu stru ju
kon cept „se ren di pi ti”, ide o lo ški ele men ti ko ji nose
obe lež je neo pro te stant ske eti ke, kao i ele menti
lo kal ne usme ne isto ri je ko ji se od no se na etič ki
vi so ko vred no va ni pe riod ver skog je din stva u se lu
Mar ko vac. Sli ka ko ja je do bi je na u ne in sti tu ci o nali
zo va nom kon tek stu je ste frag men tar na, ali „ži va”
lo kal na re al nost. Ka ko autor ka ka že, je di no što ne
mo gu ilu stro va ti in ter vjui sa „obič nim” čla no vi ma
305

kóòrdînäte
neo pro te stan skih za jed ni ca iz ru ral ne sre di ne je su
(za ne u pu će ne) ne znat ne te o lo ške spe ci fič no sti razli
či tih kon fe si ja.
S ob zi rom na to da kom plet ni po da ci o ver skom
i nacionalnom identitetu Rumuna iz multikulturalnog
prostora Vojvodine do sada nisu bili sakupljeni
na jednom mestu, iz savremene perspektive, ova
knjiga, pored naučne vrednosti, ima veliki dokumentarni
značaj i može da podstakne sistematsko
bavljenje manjinskim i religijskim studijama. U isto
vreme, fragmenti razgovora sa sagovornicima na tere
nu, sa dr ža ni u ovoj knji zi i da ti na ru mun skom i
u pre vo du na srp ski je zik, mo gu da otvo re no ve horizonte
za primenjena istraživanja usmene istorije,
antropologije i lingvistike. I na kraju, ova knjiga rumunistima
različitih humanističkih usmerenja znatno
olakšava pristup informacijama. Njen prevod na
rumunski jezik predstavlja prioritet ne samo zbog
izuzetne vrednosti ove monografije već i kao priznanje
istraživačkom radu posvećenom manjinama.
Pre ve la sa ru mun skog Ile a na Ur su
306

kóòrdînäte
307
fotografija: vukašin veljić

kóòrdînäte
UDC 821.163.41-92.09 Čolovoć I.
Gor da na Dra ga nić No nin, No vi Sad
Ve li ki krug slo bo de
Ivan Čo lo vić, „Ve sti iz kul tu re”, Pe šča nik, 2008.
„Mo žda, ipak, i za me ne va ži ono sta ro za pa žanje
da pi sac uvek pi še istu knji gu. Vre me i sre di na u
ko ji ma ži vi mo da ju no vu gra đu, no ve po vo de za nove
ver zi je jed ne te iste pri če. Mo ja pri ča, ako mo gu
ta ko da na zo vem ono što pi šem, uvek je po ku šaj da
u ne koj mi sli, a pre sve ga u ne koj re či, u ne kom tekstu,
u ko ji ma na iz gled ne ma ni če ga vred nog pa žnje,
da baš tu pre po znam su šti nu stva ri. U ša li taj po stupak
zo vem: pra vi ti od ko mar ca ma gar ca”, iz ja vio je
u jed nom in ter vjuu Ivan Čo lo vić (Be o grad, 1938),
ko ji je pred kraj pro šle go di ne go sto vao u Hr vat skoj,
u Za gre bu i Ri je ci, gde je na po ziv iz da va ča „Pe la go”
pro mo vi sao knji gu Za nji ma smo išli pe va ju ći. Ju naci
devedesetih. Ne po sred no pre to ga nje go va Bi bli o-
te ka XX vek obe le ži la je 40 go di na po sto ja nja. Kao
dve sto ta knji ga, ob ja vlje na je bi o gra fi ja ove ču ve ne
edi ci je (Du brav ka Sto ja no vić, No ga u vra ti ma, Bibli
o te ka XX vek, 2011), iz ko je či ta lac mo že da sagle
da svu upor nost i pre da nost ured ni ka i iz da va ča
ka da ve ru je u svoj pro je kat. To kom svih 40 go di na,
od pr ve knji ge ob ja vlje ne u Bi bli o te ci XX vek Uvod
u per ma nent no obra zo va nje Po la Lan gra na, pa sve
do knji ge Du brav ke Sto ja no vić – te ško je za mi sli ti
stu den ta na fa kul te ti ma tzv. „dru štve nih na u ka” ko ji
ne zna za knji ge Bi bli o te ke XX vek. Edi ci ja ko ja je
te mat ski na me nje na an tro po lo škoj li te ra tu ri i ese jima
o kul tu ri i dru štvu, i u vre me ras pa da Ju go sla vije
bi la je otvo re na za pi sce iz biv ših ju go slo ven skih
re pu bli ka, a po ka za la je i da je bi lo mo gu će pi sa ti
i ob ja vlji va ti knji ge ko je ni su bi le po vo lji re ži mu.
Ivan Čo lo vić, et no log, na uč ni sa vet nik u Et no grafskom
in sti tu tu SA NU, pre vo di lac, autor je broj nih
knji ga, me đu ko ji ma su i Knji žev nost na gro blju
(1983), Di vlja knji žev nost (1985), Ero ti zam i književnost
(1990), Bordel ratnika (1993), Politika simbola
(1997)… sve do naj no vi jih Ve sti iz kul tu re i
Bal kan – te ror kul tu re, kao i zbor ni ka ko ji je on prire
dio Zid je mr tav, ži ve li zi do vi! Pad Ber lin skog zi da
i ras pad Ju go sla vi je.
Ne ke od nje go vih knji ga pre ve de ne su na nemač
ki, en gle ski, fran cu ski, ita li jan ski, polj ski i grč ki
je zik. Do bit nik je Her de ro ve na gra de za 2000. godi
nu, ko ja se do de lju je „za ne go va nje i una pre đe nje
kul tur nih od no sa na is to ku i ju go i sto ku Evro pe, kao
i za zna čaj ne do pri no se evrop skoj kul tu ri”. Go di ne
2001. u Fran cu skoj je od li ko van Or de nom vi te za
Le gi je ča sti.
Ka da je „Pe šča nik” 2008. go di ne od lu čio da u
okvi ru svo je iz da vač ke de lat no sti poč ne sa iz da vanjem
knji ga, ured ni ce Sve tla na Lu kić i Sve tla na Vu-
308

kóòrdînäte
ko vić od lu či le su da u tom pr vom ko lu ob ja ve knjigu
Ve sti iz kul tu re Iva na Čo lo vi ća. Knji ga sa dr ži 18
tek sto va ko je je Ivan Čo lo vić pro či tao u emi si ji „Pešča
nik” od de cem bra 2006. do ju na 2008. go di ne.
„Čo lo vić ima ži va ca da či ta tu ra znu op skur nu li tera
tu ru; nju ima te svu da u sve tu, ali ono što je va žna
či nje ni ca je da je kod nas ona po dr ža na od dr ža ve,
ob ja vlju ju je dr žav ni iz da va či i ne ret ko je hva le akade
mi ci. To su ap so lut no ne shva tlji ve stva ri o ko ji ma
se u tim knji ga ma ra di i baš o tom ‘vi šku kul tu re’ piše
Čo lo vić”, ob ja sni la je ta da Sve tla na Lu kić nji ho vu
že lju da se baš ova knji ga na đe pred jav no šću, da ovi
vred ni tek sto vi ne bi bi li iz gu blje ni „u etru”.
Su šti na ovih 18 ese ja je da „ve sti iz kul tu re” budu
za u sta vlje ne na svom pu tu ka kon zu men ti ma,
jer ono što nam se ser vi ra u ne ko li ko se kun di u tele
vi zij skim dnev ni ci ma, pre spor ta, u ru bri ci Vesti
iz kul tu re, je ste za ana li zu. I upra vo ona ko ka ko je
to sam Čo lo vić re kao u in ter vjuu ko ji ci ti ra mo na
po čet ku ovog tek sta, on u tek sto vi ma u ko ji ma naiz
gled ne ma ni če ga vred nog pa žnje, pre po zna je sušti
nu stva ri ko ja nam se ser vi ra. Reč po reč, Čo lović
ra di de kon struk ci ju ve sti, uka zu ju ći na to ka kva
nam se po ru ka upu ću je pre ko njih. Za i sta, uko li ko
se ta ana li za ne ura di, ola ko će se pre ći pre ko poru
ke. Čo lo vić ta ko skre će pa žnju na či nje ni cu da je
pro blem u vi šku a ne u manj ku „kul tu re”, jer je kod
nas na sna zi me dij ska i kul tur na prak sa da „kul tu ra”
ima ulo gu za či na ka ko bi se lak še pro gu ta le „va žnije”
ve sti. Pu bli ci sta i knji žev ni kri ti čar Te o fil Pan čić,
ko ji je na pi sao pred go vor za ovu knji gu, ka že da se
ona mo že ko ri sti ti „kao ne ka kav ma li pri ruč nik za
sa mo od bra nu od vr lo or ga ni zo va ne i vr lo opa sne
Gluposti Koja Ubija”.
Kao de žur ni „skre tač pa žnje” na sve ono što
nam je bi lo nu đe no „pod kul tu rom”, Čo lo vić di rektno,
ve o ma pre ci zno i na da sve du ho vi to ana li zi ra sve
one ide o lo ške sa dr ža je ko je je kon zu ment „kul tu re”
imao da „sva ri” da se iole udu bio u „ve sti”. Da kle, šta
„Po li ti ka” pi še o go di šnjem ka len da ru „Da ni ca”, ko ji
je za mi šljen kao „na ci o nal na či tan ka”, te o „Srp skim
na rod nim iz re ka ma”, zbor ni ku ko ji je sa sta vio Đoka
Sto ji čić, u iz da nju „Ve čer njih no vo sti”, i u ko jem
lik srp skog na ro da ko ji is kr sa va pred či ta o cem „ne
iz gle da do bro, nje go va mu drost de lu je kraj nje sumnji
vo, mi sao sku če na, duh pri lič no bor ni ran, nje gov
emo tiv ni ži vot mr tav”. Ako ne ko i po ku ša da po misli
da smo „od ma kli” od 90-ih, Čo lo vić je tu da ga
pod se ti da ni smo. Pi sci ima ju pra vo na svoj do ži vljaj
sve ta, ali dr ža va ne ma pra vo da to „ser vi ra” gra đa nima
kao glav ne „ve sti iz kul tu re”. Ka ko ona to upor no
ra di, Čo lo vić „de žu ra”, slu ša, či ta i pi še o ka kvom se
te ro ru kul tu re tu ra di. Ne uhva ti ih on sa mo u to me
da te že da Sr bi ji da nas po da re no vu na ci o nal nu poli
ti ku, već i u to me da oni tra ga ju za no vom ra snom
po li ti kom. Lu cid no pre po ru ču je „mi sli ži vog kla sika”
Ma ti je Beć ko vi ća, ako nam us tre ba ne ka ve li ka
mi sao, na pri mer, za pi sa nje ma tur skog ra da, lju bavnog
pi sma, ne kro lo ga ili po li tič kog go vo ra, jer će u
toj knji zi „sva ko na ći ne što za se be”. Na rav no, Čo lović
skre će pa žnju na či nje ni cu da su ret ki ve li ki pi sci
ko ji ma su za ži vo ta ob ja vlje ne nji ho ve iza bra ne misli,
jer upra vo ve li ki pi sci zna ju da ta vr sta li te ra tu re
spa da u onu ni že ra zred nu, puč ku i tri vi jal nu, či ji su
pro iz vo di na me nje ni neo bra zo va noj pu bli ci. „Na suprot
to me, pi sci ko ji ve ru ju da nji ho vo de lo do bija
kad se pre to či u iza bra ne mi sli, po ka zu ju da se u
tri vi jal noj knji žev no sti ose ća ju kao kod ku će. Ova
knji ga sve do či da je Ma ti ja Beć ko vić je dan od njih”,
za klju ču je Čo lo vić, is ti ču ći ka ko Beć ko vić uži va što
su se nje go vi „uko ri če ni bi se ri mu dro sti” na šli na
po li ci uz Ho me ro ve, Šek spi ro ve i Ge te o ve, ve ru jući
da se tom knji gom uz di gao do svet skih ve li ka na.
Beć ko vić ne zna da se u tom oda bra nom dru štvu,
ve li Čo lo vić, na šao sa mo za to što su ova tro ji ca – jer
ni je imao ko da ih za šti ti – spu šte ni do nje ga. Pi še
Čo lo vić i o pa tri ot skim uži va nji ma Mo me Ka po ra, o
re vi zi ji ko sov skog mi ta kroz pri kaz knji ge Sveti knez
La zar i ko sov ski za vet, o knji zi po li tič kog ana li ti čara
Slo bo da na An to ni ća Sr bi i „Evro-Sr bi”, potanko
309

kóòrdînäte
ana li zi ra tekst Slo bo da na Vla du ši ća o pro pa sti koja
pre ti srp skoj na ci o nal noj kul tu ri, o to me ka kvi se
sve tek sto vi mo gu na ći u škol skim lek ti ra ma i ka kvu
po e zi ju pi še ta da ak tu el ni mi ni star po ljo pri vre de u
Vla di Sr bi je.
Ob ja šnja va ju ći da je Bi bli o te kom XX vek že leo
da iz gra di ne ku vr stu auto nom nog pro sto ra, ono
što Ištvan Bi bo zo ve „ma li krug slo bo de”, Čo lo vić
svo jim knji ga ma iz gra đu je ve li ki krug slo bo de. Na
pri mer, ka da se po ja vi la knji ga Ve sti iz kul tu re, či tao
ci su do bi li po tvr du da „ni su lu di”, da ono što su,
ne ret ko, ču li na ve sti ma, pro či ta li u ru bri ka ma kultu
re po je di nih dr žav nih štam pa nih me di ja, da su to
za i sta ču li i vi de li. Da tim ve sti ma ni je bi lo me sta
ta mo gde smo ih za te kli, upra vo Čo lo vić do ka zu je –
na uč no, pre ci zno, du ho vi to.
Kul tu ra još od 90-ih po sta je po pri šte oštrih političkih
borbi, a kako se zvanična politika promenila,
nemali deo razočaranih nacionalnih radnika iz politi
ke se pre ba cio na kul tur ni sek tor i oni zdu šno ra de
na to me da za ži vi slo gan „Te že je sa kul tu rom”. Sa
knjigama Ivana Čolovića u rukama, svakako je lakše.
310

kóòrdînäte
311
fotografija: vukašin veljić

UPUTSTVO AUTORIMA
Molimo saradnike da tekstove i druge priloge dostave
u digitalnoj formi na e-mail adresu Uredništva
zkvrazvoj@nscable.net, opremljene na sledeći način:
1. Opšte odrednice
Tekstovi treba da budu pisani latinicom, font
Times New Roman, veličina slova 12, prored 1.5, na
stranici A4 formata.
Svaki tekst, ukoliko je viđen kao doprinos
Interkulturalnim istraživanjima, treba da sadrži
podatke o autoru teksta: ime i prezime, pun naziv
i sedište ustanove u kojoj je autor zaposlen, ili
naziv ustanove u kojoj je autor obavio istraživanje
(u složenim organizacijama navodi se ukupna
hijerarhija, npr. Univerzitet u Novom Sadu,
Filozofski fakultet – Odsek za srpsku književnost,
Novi Sad), naslov, sažetak na srpskom i engleskom
jeziku (do 250 reči), ključne reči (do 7 na srpskom
i isto toliko na engleskom jeziku), osnovni tekst i
popis literature. Tekst ne treba da prelazi obim od
24 kompjuterske stranice, a 16 stranica je minimum.
Ukoliko je tekst namenjen Viđenjima (eseji, ogledi),
treba da sadrži sažetak na srpskom i engleskom
jeziku (do 250 reči) i popis literature, a obim teksta
može biti od 10 do 24 kompjuterske stranice.
2. Obeležavanje u tekstu
– Imena dela treba da budu navedena u kurzivu.
– Prilikom citiranja ili pozivanja na izvor, on treba,
u osnovnom tekstu, da bude naveden na sledeći
način: prezime autora, godina izdanja, dvotačka i
strana – u zagradi, a na kraju, u popisu literature,
da bude naveden sa svim podacima.
– U popisu literature, ako je reč o monografskoj
publikaciji, navodi se prezime i ime autora,
naslov teksta u kurzivu, mesto, izdavač i godina
izdanja. U popisu literature, ako je reč o serijskoj
publikaciji, navodi se prezime i ime autora,
naslov teksta pod navodima, ime serijske
publikacije u kurzivu, broj sveske ili toma,
(godina ili potpuni datum), posle dvotačke
strane na kojima se tekst nalazi. Tekstovi
preuzeti sa interneta navode se na sledeći način:
monografske publikacije: prezime i ime autora,
naslov u kurzivu, internet adresa sa koje je
tekst preuzet, datum preuzimanja. Periodične
publikacije: ime i prezime autora, naslov teksta
pod navodima, naslov periodične publikacije
kurzivom, broj i datum publikacije (ukoliko
nije sadržana u internet adresi), internet adresa,
datum preuzimanja.
312

ìñtèrkùltùràlnòst
časopis za podsticanje i afirmaciju interkulturalne komunikacije / oktobar 2011 / br. 02
– U popisu literature bibliografske jedinice treba
da budu pisane na jeziku i pismu na kojem su i
objavljene, poređane po abecednom redu.
– Napomene (fusnote) se daju se dnu strane i
koriste se za propratne komentare. Numeracija
kontinuirano ide arapskim brojevima od 1
nadalje, iza znaka interpunkcije.
– Strana imena i termini pišu se u transkripciji
prilagođenoj srpskom jeziku (prema pravilima
Pravopisa srpskog jezika), a kada se strano ime
ili termin prvi put navode, u zagradi se daje
izvorno pisanje. Kada se sledeći put pominju
u tekstu, treba da budu dosledno, istovetno
transkribovani, bez pominjanja u originalu.
Izuzetak su latinski termini, koji se pišu u
originalu. Kod navođenja stranih izraza prevod
treba da se nađe u odgovarajućoj napomeni
(fusnoti).
* Fotografije koje autori prilažu uz rad treba
slati kao fotografije visoke rezolucije u jpeg
ili tiff formatu sa potpisima autora i godinom
nastanka.
Napomena
Radove objavljene u časopisu nije dozvoljeno
preštampavati ni u delovima, ni u celosti, bez
saglasnosti izdavača. Rukopisi se recenziraju i ne
vraćaju autorima.
Struktura časopisa
Molimo saradnike da svoje priloge prilagode
tematskoj i formalnoj strukturi časopisa, kao i da
na poslatim prilozima naznače za koju su rubriku
pisani.
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
– naučno-istraživački tekstovi iz oblasti filozofije,
antropologije, sociologije, muzikologije, teatrologije,
kulturne politike, književnosti i umetnosti...
vîðeñjå – eseji, ogledi
dïjałøzí – naučni intervju
kóòrdînäte – prevodi, prikazi
Časopis izlazi dva puta godišnje
(mart, oktobar).
313

CIP - Каталогизација у публикацији
Библиотека Матице српске, Нови Сад
316.72
ÍÑTÈRKÙLTÙRÀLNÒST : časopis za podsticanje i afirmaciju
interkulturalne komunikacije / glavni i odgovorni urednik
Aleksandra Đurić-Bosnić. - 2011, br. 1(mart)- . - Novi
Sad : Zavod za kulturu Vojvodine, 2011-. - Ilustr. ; 30 cm
Dva puta godišnje.
ISSN 2217-4893 = Interkulturalnost
COBISS.SR-ID 261430535
314

315

316