Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
UŽICE NEKAD I SAD<br />
<strong>Užice</strong> u obnovljenoj Srbiji<br />
Drugi balkanski rat <strong>1913.</strong><br />
Drugi balkanski rat <strong>1913.</strong><br />
dr Savo Skoko<br />
Krupni uspesi koje su postigli balkanski saveznici u početnom periodu prvog<br />
balkanskog rata (za nepun mesec dana oslobođeni su Sandžak, Vasojevići, Kosovo i<br />
Metohija, Makedonija, severni Epir i Trakija), postavili su u oštroj formi na dnevni red<br />
pitanje podele oslobođenih teritorija. Grčka je još krajem oktobra 1912. godine zvanično<br />
zatražila da joj se unapred prizna pravo na anektiranje južne Makedonije sa Solunom, ali se<br />
Bugarska tome odlučno suprostavila ističući da je reč o “bugarskim nacionalnim<br />
teritorijama”; razmenu nota pratilo je neglo pogoršanje grčko-bugarskih odnosa i forsirane<br />
pripreme za oružani sukob.<br />
U grčko-bugarski sukob umešala se krajem februara <strong>1913.</strong> godine i Srbija zahtevajući<br />
reviziju one klauzule srpsko-bugarskog Ugovora o prijateljstvu i savezu kojom su<br />
razgraničene sfere u Makedoniji dijagonalom povučenom od Golemog visa kod Krive<br />
Palanke do manastira Sv. Razmo na Ohridskom jezeru. Naime, oterana sa jadranskog<br />
primorja odlukom velikih sila, Srbija je neopozivo rešila da zadrži svu teritoriju u Vardarskoj<br />
Makedoniji koju je oslobodila njena vojska i teritorijalni dodir sa Grčkom. Međutim,<br />
bugarska vlada, budući čvrsto rešena da stvori veliku Bugarsku u famoznim sanstefanskim<br />
granicama, energično je odbila taj zahtev i ultimativno zatražial da srpska vojska evakuiše<br />
spornu teritoriju u Makedoniji. Svi pokušaji sila Antante (naročito Rusije) da spreče<br />
međusaveznički rat bili su uzaludni. Uveren da se energičnom napadu bugarskih armija Srbi i<br />
Grci ne mogu uspešno suprostaviti, bugarski kralj Ferdinand Koburg je porušio sve mostove<br />
za miroljubivo rešavanje nove balkanske krize naredivši komandantima 4. i 2. armije da u<br />
toku noći 29/30. juna, bez prethodne objave rata, napadnu srpsku i grčku vojsku duž cele<br />
demarkacione linije u Makedoniji.<br />
Međutim, ratna sreća nije bila naklonjena samozvanim “balkanskim Prusima”. U<br />
žestokim okršajima na Bregalnici, Zletovskoj reci i Krivoj Lakavici, na planini Serti i masivu<br />
Osogova, kod Đevđelije, Krivolaka, Štipa i Kočana srspka vojska je potukla bugarsku 4.<br />
armiju i dobila odlučujuću bitku drugog balkanskog rata - bitku na Bregalnici, koja po svojoj<br />
žestini, angažovanim snagama, prostoru na kome je izvođena i ogromnim obostranim<br />
gubicima spada u preteče velikih bitaka prvog svetskog rata. U isto vreme, grčka vojska je<br />
porazila bugarsku 2. armiju u bojevima kod Kukuša, Kalinova, Lahne i Dorjana i preduzela<br />
nastupanje uz dolinu Strume ka Gornjoj Džumaji. Pokušaj bugarske Vrhovne komande da,<br />
preduzimajući ofanzive prema Vlasini, Pirotu, Knjaževcu i Zaječaru, parira štetne posledice<br />
poraza na Bregalnici pretrpeo je neuspeh. Bugarskom suverenu nije ostalo ništa drugo nego<br />
da sredinom juna (posle ulaska Rumunije i Turske u rat protiv Bugarske) uputi apel<br />
austrougarskom caru Franji Josipu “da njega i njegovu dinastiju spase od propasti”. Nekoliko<br />
dana docnije, bugarska vlada se pognute glave obratila svojim protivnicima molbom da se<br />
hitno prekinu neprijateljstva i zaključi mir. Pošto je taj predlog prihvaćen (razume se, pod<br />
određenim uslovima), neprijateljstva su obustavljena 31. jula; deset dana docnije zaključen je<br />
Bukureški mir, kojim je završen drugi balkanski rat.<br />
Udeo Užičana u pobedama srpske vojske u ovome ratu veoma je značajan, naročito<br />
onih koji su se nalazili u 4. i 17. puku Drinske divizije I poziva, koja se prva našla na udaru<br />
glavnih snaga bugarske 4. armije.<br />
Mada je bila izvršila koncentraciju i strategijski razvoj svojih armija na celom frontu<br />
od Dunava do Kavale, širokom preko 600 kilometara (prema Srbiji su bile grupisane četiri<br />
m u l t i s o f t . r s 1
UŽICE NEKAD I SAD<br />
<strong>Užice</strong> u obnovljenoj Srbiji<br />
Drugi balkanski rat <strong>1913.</strong><br />
armije ukupne jačine 236 bataljona, 28 eskadrona i 139 baterija), - bugarska Vrhovna<br />
komanda je, tako reći, u poslednjem trenutku odlučila da samo pomoću 4. i 2. armije raščistiti<br />
račune sa Srbima i Grcima u Makedoniji, ne povređujući stare državne granice; računala je da<br />
će ove dve armije posve sigurno i brzo zauzeti spornu teritoriju i velike sile staviti pred<br />
svršen čin. Kao što se vidi, potcenjivanje protivnika bio je osnovni postulat njene strategije u<br />
toj sudbonosnoj odluci.<br />
u duhu te odluke bugarska 4. armija (oko 130.000 ljudi i 250 topova), kojom je<br />
komandovao general Stojan Kovačev, preduzela je energičan napad na srpsku vojsku u<br />
istočnoj Makedoniji bregalničkim i strumičkim pravcem. Taj napad je svom žestinom<br />
pogodio srpsku 3. armiju, tačnije njene divizije prve linije (Drinsku I i Timočku II), na<br />
donjem toku Zletovske reke, Bregalnici i Krivoj Lekavici. Na Drinsku diviziju I poziva koja<br />
je držala položaje na liniji Rujan - Šarenkovac - Ježevo brdo - Leozjanski rid - s. Suševo,<br />
obrušile su se trostruko jače neprijateljske snage. Štipska grupa bugarske 4. armije (30<br />
bataljona i 12 baterija) prešla je nečujno, u gluvo doba noći, reku Bregalnicu i pokušala da<br />
zarobi predstažne delove 4. užičkog puka Drinske divizije I poziva, ali joj to nije pošlo za<br />
rukom, jer je komandir prihvatnice rezervni potporučnik Čedomir Novaković u toku noći<br />
promenio položaj mrtvih straža, pa su bugarski komiti udarili u prazno. Komandant 2.<br />
bataljona 4. užičkog puka koji se nalazio na predstraži Josip Kostić napisao je o tome:<br />
“Kada sam 16/17. juna (po starom kalendaru, prim. SS) oko četiri sata po podne<br />
obilazio moje prednje delove na desnoj obali Bregalnice i došao u selo Donji Balvan, naišao<br />
sam na komandira mrtve straže broj 1, prihvatnice broj 2, rezervnog potporučnika Čedomira<br />
Novakovića. On mi je tom prilikom, pokazujući mi mesto mrtve straže, rekao da na njemu<br />
mrtva straža boravi samo danju, a da je noću premešta prema sredini njegovog rejona<br />
osiguranja i bliže predstražnim odeljenjima, gde je iskopao rovove za posedanje. Na pitanje<br />
zbog čega menja mesto mrtve straže, Novaković je odgovorio: “Ovo mesto mrtve straže<br />
uočeno je od strane Bugara, pa se bojim da će oni u slučaj prelaska Bregalnice noću, a<br />
znajući odranije tačno mesto mrtve straže, ovu odmah po prelasku napasti. Zbog toga je noću<br />
premeštam, pa ako Bugari izvrše napad na mesto gde misle da je mrtva straža, ja ću ih moći<br />
da tučem u bok sa novog mesta mrtve straže”.<br />
Koliko je bio mudar ovaj potez, rečito govori činjenica da je te noći većina mrtvih<br />
straža Timočke divizije II poziva na desnoj obali Krive Lakavice nečujno opkoljena od<br />
bugarskih komita i po kratkom postupku likvidirana, ne dobivši vremena da opali ni jedan<br />
metak. Predstražna odeljenja 4. užičkog puka dočekala su neprijatelja puščanom vatrom i<br />
ručnim bombama, na vreme dala signale za uzbunu, a potom se pod borbom povlačila ka<br />
položaju potpornice - Ježevom brdu. Doduše, Bugarima je pošlo za rukom da upotrebom<br />
manjih konjičnih odeljenja odbace pojedine predstražne delove od određenog im pravca<br />
povlačenja, pa je jedan deo pukovskog fronta ostao ogoljen. Iskoristivši tu okolnost, prvi<br />
borbeni red 8. tundžanske divizije je bez zadržavanja izbio pred levo krilo i centar glavnog<br />
položaja 4. užičkog puka. Ali, kada su gusti streljački strojevi bugarskog 10. puka počeli<br />
penjanje uz severoistočne padine Ježevog brda, dočekani su snažnom i vrlo preciznom<br />
vatrom onih delova 4. užičkog puka koji su se u međuvremenu vatrom razvili za borbu (dve<br />
čete 2. bataljona) i zaustavljeni. Napad je ubrzo obnovljen još većom žestinom. Ovoga puta je<br />
neprijatelj pokušao da obuhvati levo krilo još u toku noći ovlada Ježevim brdom, ali je taj<br />
pokušaj osujećen krajnjim požrtvovanjem vojnika i starešina ovog bataljona. Suočen s tom<br />
činjenicom, komandant bugarskog 10. puka je - uprkos izričitom naređenju generala Kirkova,<br />
komandanta 8. tundžanske divizije, da u toku noći pošto-poto ovlada Ježevim brdom - bio<br />
prisiljen da obustavi napad i naredi svojim trupama da se utvrde na dostignutoj liniji.<br />
m u l t i s o f t . r s 2
UŽICE NEKAD I SAD<br />
<strong>Užice</strong> u obnovljenoj Srbiji<br />
Drugi balkanski rat <strong>1913.</strong><br />
Tako je, zahvaljujući dragocenom iskustvu iz minulog rata sa Turskom, budnosti,<br />
ratnom lukavstvu, a nadasve izuzetnoj hrabrosti i požrtvovanju vojnika i starešina 2. bataljona<br />
4. užičkog puka, stvoreno neophodno vreme glavnini Drinske divizije I poziva da iz<br />
kantonmana stigne na prvi položaj i razvije se za borbu. Beć u 2,30 časova komandant<br />
divizije pukovnik Stevan Hadžić izdao je naređenje svojim trupama da posednu položaje za<br />
odbranu na liniji s. Suševo - Lozjanski rid - Ježevo brdo - Srednji rid - Šarenkovac - Rujan i<br />
spreče prodor bugarskih napadnih kolona u Širi manevarski prostor na Ovčem polju: ujedno<br />
je o bugarskom napadu obavestio komandanta 3 armije generala Božidara Jankovića i<br />
komandanta Moravske divizije I poziva (ova divizija se nalazila na drugoj odbrambenoj<br />
liniji) generala Iliju Gojkovića.<br />
<strong>Užice</strong>, oko 1912<br />
Ilija Gojković, komandant Moravske<br />
divizije 1. poziva.<br />
(Multisoft)<br />
Četvrti užički puk, kojim je komandovao potpukovnik Dragutin Dimitrijević, razvio<br />
se na centralnom delu odbrambenog fronta Drinske divizije I poziva na položajima Lozjanski<br />
rid - Ježevo brdo - Srednji rid, sa zadatkom da po svaku cenu brani te položaje i održava<br />
sigurnu vezu sa 5. pukom, koji je brano odsek Šarenkovac - Rujan; desnokrilni 4. bataljon je<br />
poseo istočne padine Lozjanskog rida, zatvarajući put koji između Ježevog brda i Lozjanskog<br />
rida, dok su preostale dve čete ovoga bataljona i pukovsko mitraljesko odeljenje zadržani u<br />
rejonu kote 321 kao pukovska rezerva.<br />
Prvi bataljon je stigao na Ježevo brdo u trenutku kada su dve čete 2. (predstražnog)<br />
bataljona, koje su držale ovaj položaj, bile utrošile gotovo svu municiju i kada je njihov<br />
opstanak na ovom položaju visio o koncu. Naime, obavešten da je 10. puk zaustavljen na<br />
severoistočnim padinama Ježevog brda, komandant 8. tundžanske divizije general Kirkov<br />
naredio je komandantu 30. puka, koji je u međuvremenu prešao Bregalnicu kod Karaormana,<br />
da energično nadire ka Srednjem ridu i obuhvatnim napadom pomogne 10. puku da ovlada<br />
ježevim brdom. Budući da u tom trenutku na Srednjem ridu nije bilo nijednog srpskog<br />
vojnika (tri čete 1. bataljona upućene su na desno krilo Ježevog brda, dok je jedna zadržana<br />
na krajnjem levom krilu ovog položaja), situacija je bila vrlo kritična. Prema Srednjem ridu<br />
kretao se Drinski poljski artiljerijski puk bez ikakvog obezbeđenja; 3. divizion je u kasu jurio<br />
na određeni mu vatreni položaj na Srednjem ridu. Ali, baš kada su 8. i 9. baterija skinule<br />
oruđa sa prednjaka, pred njih su izbili gusti streljački strojevi bugarskog 30. puka i odmah<br />
m u l t i s o f t . r s 3
UŽICE NEKAD I SAD<br />
<strong>Užice</strong> u obnovljenoj Srbiji<br />
Drugi balkanski rat <strong>1913.</strong><br />
izvršili juriš. Očajnički pokušaji oficira pomenutih baterija da spasu oruđa bili su uzaludni jer<br />
je od bliske puščane i mitraljeske vatre izgubljen veći deo zaprege i znatan broj ljudstva, pa<br />
su spasena samo dva topa, koji nisu bili skinuti sa prednjaka, dok su ostali pali u ruke<br />
neprijatelju. Drugi divizion je, međutim, na vreme primetio neprijatelja i naglim skretanjem<br />
ulevo uspeo da izbegne neposredan sudar sa njegovim streljačkim strojevima; izvukao se i<br />
postavio na vatreni položaj iza sirčievskih vinograda, odakle je uzdužnom vatrom tukao<br />
bugarsku pešadiju koja je u gustim masama izbijala na greben Srednjeg rida, ugrožavajući<br />
levi bok 4. užičkog puka na Ježevom brdu.<br />
Prateći iz neposredne blizine razvoj taktičke situacije, načelnik Štaba Drinske divizije<br />
I poziva pukovnik Dragomir Milojević naredio je komandantu 17. puka, koji se u ulozi<br />
divizijske rezerve kretao prema Srednjem ridu, da energičnim protivnapadom odbaci<br />
neprijatelja i “pošto-poto povrati izgubljene topove”. Postupajući po naređenju, komandant<br />
17. puka potpukovnik Milivoje Momčilović ubrzao je pokret svojih trupa, koje su ubrzo<br />
izbile na greben Srednjeg rida i sudarile se prsa u prsa s prvim borbenim redom bugarskog<br />
30. puka. U tom odsudnom trenutku, levokrilna četa 4. užičkog puka otvorila je snažnu i vrlo<br />
preciznu bočnu vatru sa severnih padina Ježevog brda, pokolebala levo krilo neprijatelja i<br />
omogućila snagama 3. i 4. bataljona 17. puka da u silovitom naletu zbace Bugare sa Srednjeg<br />
rida i povrate izgubljene topove. Svi pokušaji neprijatelja da pojača svoj prvi borbeni red i<br />
održi zauzete srpske položaje na Srednjem ridu osujećeni su šrapnelskom vatrom srpske<br />
artiljerije.<br />
“Trinaesta četa 30. puka, koja se najviše zalagala da pritekne u pomoć 6. četi” - kaže<br />
se o tome u zvaničnoj bugarskoj publikaciji o drugom balkanskom ratu - “bila je bukvalno<br />
zasuta šrapnelima. Komandir čete poručnik Dančev bio je ranjen i izbačen iz stroja; njegov<br />
zamenik poručnik Stefanov takođe je bio ranjen; većina (njihovih) vojnika je izginula ili<br />
ranjena. Uviđajući da ne može dobiti pomoć, komandir 6.čete je naredio povlačenje; Srbi su<br />
povratili zaplenjene baterije”.<br />
Stavljene pod snažnu unakrsnu pešadijsku i artiljerijsku vatru, trupe bugarskog 30.<br />
puka su bile prinuđene da se u neredu povlače čak na desnu obalu Bregalnice. Samo je<br />
njegov 1. bataljon u podnožju Ježevog brda, pošto nije mogao ni napred ni nazad, ostao na<br />
svom mestu tokom celog dana, gde je pretrpeo ogromne gubitke; izgubio je 8 oficira, 350<br />
podoficira i vojnika izbačenih iz stroja. Obavešten o tome, komandant 8. tundžanske divizije<br />
bio je prinuđen da na ovom delu fronta uvede u borbu divizijsku rezervu - tri bataljona 52.<br />
puka, ali je ubrzo od komandanta toga puka dobio alarmantan izveštaj: “Prvi borbeni redovi<br />
10. i 30. puka potpuno razbijeni, povlače se i prikupljaju u Donjem Balvanu. Dalje kretanje je<br />
nemoguće...” Pod uticajem tog izveštaja, komandant 4. armije general Kovačev, ojačao je 8.<br />
tundžansku diviziju jednim pukom 3. balkanske divizije i dva aritljerijska diviziona iz<br />
armijske rezerve, što će imati značajan uticaj na dalji tok bregalničke bitke. Tako je kriza<br />
pred bitku na Ježevom brdu i Srednjem ridu uspešno prebrođena; Užičani su prvi put od<br />
početka bugarskog napada dobili moguđnost da predahnu.<br />
Međutim, upravo u tom trenutku oba krila Drinske divizije I poziva zapala su u tešku<br />
krizu. Na desnom divizijskom krilu 2. brigada 8. tundžanske divizije (12. i 23. puk)<br />
iznenadila je predstažni bataljon 6.drinskog puka, nanela mu teške gubitke (tom prilikom<br />
poginuo je i komandant 1. bataljona 6. puka major Milan Vasić) i, nadirući neposednutim<br />
međuprostorom, izvršila obuhvatni napad na glavni položaj ovoga puka i naterala ga na<br />
neuredno povlačenje prema Bogoslovcu.Odbacivanjem 6. drinskog puka sa visova<br />
jugoistočno od sela Suševa, otkriven je desni bok 4. užičkog puka i njegov desnokrilni<br />
bataljon doveden u vrlo kritičnu situaciju. Jedan vod desnokrilne čete tog bataljona, koji je<br />
upućen prema južnom delu Lozjanskog rida radi uspostavljanja veze sa levim krilom 6. puka,<br />
m u l t i s o f t . r s 4
UŽICE NEKAD I SAD<br />
<strong>Užice</strong> u obnovljenoj Srbiji<br />
Drugi balkanski rat <strong>1913.</strong><br />
upao je u borbeni poredak bugarskog 23. puka i bio gotovo potpuno uništen. Oslabljena<br />
desnokrilna četa se povuka nešto unazad i pohitala prema koti 579, na koju su se ustremile<br />
trostruko jače bugarske snage. Došlo je do neravne bliske borbe u susretu na uzanom grebenu<br />
Lozjanskog rida, u kojoj su obe strane pretrpele teške gubitke. Mada napadnuta od višestruko<br />
nadmoćnijih neprijateljskih snaga s fronta, desnog boka i iz pozadine, pomenuta četa je<br />
uspela da se organizovano povuče na krajnji severozapadni ogranak Lozjanskog rida, gde ju<br />
je prihvatila bataljonska rezerva.<br />
Kriza na desnom krilu 4. užičkog puka sve više se zaoštravala. Višestruko nadmoćnije<br />
bugarske snage nadirale su između Lozjanskog rida i Suševske kose, ugrožavajući ne samo<br />
bok i pozadinu 4. bataljona nego i vatrene položaje artiljerije. Uprkos tome, 4. bataljon,<br />
ojačan jednom četom 3. bataljona, grčevito je branio svoje položaje, jer je od komandanta<br />
divizije dobio ohrabrujuće naređenje: “Držite se na Lozjanskom ridu do poslednje<br />
mogućnosti; Moravska divizija I poziva hita vam u pomoć. Čelo jedne njene kolone stiglo je<br />
već do karaule na drumu.” Ohrabrene tim obaveštenjem, desetkovane trupe 4. bataljona<br />
izdržale su više uzastopnih silovitih naleta petostruko nadmoćnijih snaga neprijatelja, koji je<br />
uporno pokušavao da zauzme severozapadni ogranak Lozjanskog rida i otvori put za prodor u<br />
širi manevarski prostor na Ovčem polju.<br />
Požrtvovan otpor 4. užičkog puka na položajima Lozjanski rid - Ježevo brdo - Srednji<br />
rid u periodu kada su oba divizijska krila bila potisnuta unazad, omogućio je komandantu 3.<br />
armije da svojom rezervom (Moravska divizija I poziva) ojača ugrožena divisijska krila i<br />
održi prvu odbrambenu liniju u celini. Baš kada su Bugari ubacili u stvorenu brešu između 4.<br />
i 6. puka Drinske divizije I poziva deo armijske rezerve ( 24. puk 3. balkanske divizije i dva<br />
artiljerijska diviziona) sa ciljem da na ovom delu probiju front srpske 3. armije, i kada su<br />
višestruko nadmoćnije bugarske snage potisle desno krilo 4. užičkog puka i izbile na sedlo<br />
između Ježevog brda i Lozjanskog rida, komandant Drinske divizije I poziva pukovnik<br />
Hadžić je uveo u borbu 3. pirotski puk Moravske divizije I poziva koja je oko podne stigla na<br />
bojište i sa 1. i 2. pukom ojačala levo, a sa 3. i 16. pukom desno krilo Drinske divizije I<br />
poziva. Iako izloženi strahovitom dejstvu bugarskih baterija. Piroćanci su nezadrživo hitali u<br />
pomoć ugroženim Užičanima, postepeno razvijajući streljačke strojeve iz prednjih<br />
evolucionih delova. Posmatrajući neustrašivo nastupanje Piroćanaca, turpe 1. i 2. bataljona 4.<br />
užičkog puka, koje su izscrpene neprekidnim borbama i julskom žegom počele da<br />
malaksavaju, najednom su oživele. Vojnici su bacali kape uvis i oduševljeno klicali: “Živeli<br />
Piroćanci!”. Gusti steljački storjevi bugarskog 10. i 24. puka obasuti su uraganskom<br />
puščanom vatrom s fronta, kosom mitraljeskom vatrom sa desnog boka i šrapnelom jedne<br />
poljske baterije i prisiljeni na uzmiču nazad, praćeni gromoglasnim “Ura!” boraca 3.<br />
pirotskog i 4. užičkog puka; desnokrilni bataljon 4. puka je povratio ranije izgubljene<br />
položaje na Lozjanskom ridu.<br />
Iako je desno krilo Drinske divizije I poziva i dalje bilo ugroženo (6. drinski puk i<br />
pored pomoći koji mu je pružio 16. moravski puk nije uspeo da povrati izgubljene položaje<br />
kod sela Suševa), a levo povijeno unazad (posle neravne borbe sa 10 bugarskih bataljona i 7<br />
baterija, 5. drinski puk je bio prinuđen da napusti Šarenkovac i povuče svoje desetkovane<br />
trupe prema Rujanu i selu Sudiću), - svi napadi glavnih snaga bugarske 4. armije, koji su se<br />
“kao talasi uzburkanog mora obnavljali sa većom žestnom”, pretrpeli su neuspeh. Istina, oba<br />
divizijska krila bila su povijena unazad, ali ne i polomljena, dok je centar na kome se nalazio<br />
4. užički puk stajao čvrsto kao granitni zid.<br />
O krvavoj drami koja se toga dana odigrala na frontu Drinske divizije I poziva rečito<br />
govore zastrašujući obostrani gubici; samo 8. tundžanska divizija izgubila je 3.500 ljudi<br />
izbačenih iz stroja. Padine Suševske kose, Lozjanskog rida, Ježevog brda, Srednjeg rida i<br />
m u l t i s o f t . r s 5
UŽICE NEKAD I SAD<br />
<strong>Užice</strong> u obnovljenoj Srbiji<br />
Drugi balkanski rat <strong>1913.</strong><br />
Šarenkovca bile su bukvalno pokrivene leševima poginulih bugarskih i srpskih vojnika i<br />
starešina. U stvari, herojskim držanjem Drinske divizije I poziva, naročito 4. puka na frontu<br />
Lozjanski rid - Ježevo brdo - Srednji rid i 5. drinskog puka na Šarenkovcu, bregalnička bitka<br />
je već provoga dana potencijalno dobijena. Jer, valja imati u vidu činjenicu da je na tome delu<br />
srpskog odbrambenog fronta slomljen početni udar glavnih snaga 4. armije i pomršeni računi<br />
njenog komandanta o brzom i odlučujućem uspehu, s jedne, i stvoreno neophodno vreme<br />
srpskoj 1. armiji da izvrši grupisanje snaga za prelazak u protivofanzivu radi preotimanja<br />
operativne inicijative, s druge strane.<br />
Sutradan, 1. jula, Radoviško-strumička grupa bugarske 4. armije (32 bataljona, 5<br />
eskadrona i 14 baterija) napala je Timočku diviziju II poziva koncentrično od Štipa, Patrika i<br />
Brusnika, ovladala njenim položajima na Tisi i Štirkaljevu, odvojila je od Drinske divizije I<br />
poziva i stavila pod unakrsnu vatru svojih baterija, ali nije uspela da je baci u Vardar. Napad<br />
8. tundžanske divizije na frontu Drinske divizije I poziva, ponovo je pretrpela neuspeh. Istina,<br />
Bugarima je pošlo za rukom da odbace 6. i 16. puk na masiv Bogoslovca i da koncentričnom<br />
artiljerijskom vatrom nanesu osetne gubitke 1. bataljonu 4. užičkog puka na Ježevom brdu,<br />
ali je nekoliko uzastopnih napada njegovoh glavnih snaga i frontu lozjanski rid - Ježevo brdo<br />
- Srednji rid ponovo pretrpelo neuspeh zahvaljujući vrlo efikasnom dejstvu baterije Drinskog<br />
artiljerijskog puka, izuzetnoj hrabrosti i požrtvovanju vojnika i starešina 4. užičkog puka i<br />
istrajnosti vićeg komandovanja u devizi “ni stope nazad”.<br />
Dok su pukovi Drinske divizije I poziva, tokom 1. jula lomili napadnu moć bugarske<br />
štipske grupe na ovčepoljskim položajima, ofanzivna grupa srpske 1. armije (Šumadijska I,<br />
Moravska II i Konjička divizija) zadala je poražavajući udarac kočanskoj grupi bugarske 4.<br />
armije (Makedonsko-jedrensko opolčenje, 2. brigada 4. preslavske divizije i 7. rilska divizija)<br />
na liniji Rujan - Drenak - Kala-Bankov čukar i odbacila je preko Zletovske reke. U žestokim<br />
okršajima na Drenku, Rujanu, Kostomaru, Orlovom kamenu i Bankovom čukaru, trupe 7.<br />
rilske divizije i Makedonsko-jedrenskog opolčenja pretrpele su ogromne gubitke i naterane u<br />
strategijsku defanzivu. Bio je to, u stvari, sudbonosan obrt bitke na Bregalnici u korist<br />
srpskog oružja, koji je obeležen pojavom bugarskih parlamentara na celom frontu sa<br />
porukom da je oružani sukob između Srbije i Bugarske “plod fatalnog nesporazuma i da zbog<br />
toga odmah treba obustaviti dalje prolivanje bratske krvi”. Taj zahtev je, razume se, odbijen,<br />
jer se očevidno radilo o pokušaju da se bez ozbiljnijih posledica obustavi napad koji nije<br />
uspeo.<br />
Trećega dana bregalničke bitke težište je preneto na krilne odseke fronta bitke, jer se<br />
Bugari, poučeni gorkim iskustvom iz prethodna dva dana, nisu usuđivali da ponovo napadnu<br />
centralni deo srpske odbrambene linije, koju je držala Drinska divizija I poziva. Za to vreme,<br />
ofanzivna grupa srpske 1. armije, koja je dejstvovala na suprotnom krilu fronta teške gubitke<br />
(samo 7. rilska divizija izgubila je preko 4.000 ljudi), zauzela Rajčanski rid i izvršila taktički<br />
proboj fronta bugarske 4. armije; time je bregalnička bitka bila praktično dobijena, iako su<br />
borbe na Bregalnici vođene još puna četiri dana.<br />
Dok su se na krilima fronta vodile teške i krvave borbe, baš kao u starogrčkim<br />
bitkama čiji su ishod rešavala desna krila falangi (ovde se radilo o levim krilima), na koja su<br />
po tradiciji raspoređivani najbolji borci, - na centralnom delu je došlo do stagnacije i tapkanja<br />
u mestu. Istina, trupe Drinske i Moravske divizije I poziva preduzele su 2. jula nastupanje na<br />
celom frontu radi proterivanja Bugara preko Bregalnice. Četvrti užički, 3. pirotski i 17.<br />
baljevski puk nastupali su u tri kolone sa linije Lozjanski rid - Ježevo brdo - Srednji rid<br />
prema Jankovom ridu, selu Čardakliji i Štipu. Međutim, njihovi streljački strojevi,<br />
predvođeni oficirima sa isukanim sabljama, ubrzo su ušli u zonu efikasne artiljerijske vatre<br />
dva bugarska diviziona sa leve obale Bregalnice i zaustavljeni, a ponegde prisiljeni da se<br />
m u l t i s o f t . r s 6
UŽICE NEKAD I SAD<br />
<strong>Užice</strong> u obnovljenoj Srbiji<br />
Drugi balkanski rat <strong>1913.</strong><br />
povlače unazad. Tek kada su baterije Drinskog artiljerijskog puka stupile u dvoboj sa<br />
bugarskom artiljerijom, nastupanje je nastavljeno. Prvi borbeni redovi pomenutih pukova su<br />
bez zadržavanja izbili na desnu obalu Bregalnice i poseli položaje na odseku od visa Marita<br />
do Jankovog rida. Levokrilna grupa (1, 2. i 5. puk, sa osam baterija) ovladala je zemljištem u<br />
laktu Bregalnice i Zletovske reke na frontu od Donjeg Balvana do Krupišta. Obe grupe su,<br />
međutim, po naređenju komandanta 3. armije zaustavljene na desnoj obali Bregalnice, jer<br />
trenutak za prelazak ove reke još nije bio sazreo zbog sporog dejstva desnokrilne divizije 1.<br />
armije.<br />
Budući da je narednog dana Timočka divizija II poziva, koja se nalazila na krajnjem<br />
desnom krilu 3. armije, zapala u tešku krizu, komandant ove armije general Janković je<br />
obustavio pripreme Drinske i Moravske divizije I poziva za napad na bugarske štipske<br />
položaje i naredio pregrupisavanje snaga prema desnom armijskom krilu radi spašavanja<br />
ozbiljno pritišnjene Timočke divizije II oziva. U istom cilju, Vrhovna komanda je izvukla<br />
Šumadijsku diviziju I poziva sa Rajčanskog rida i uputila je na Ovče polje. Time je, u stvari,<br />
data mogućnost potučenoj bugarskoj 4. armiji da izbegne katastrofalan poraz i da se bez težih<br />
posledica izvuče zaobilaznim pravcima na južni ogranak Osogovske planine, gde će se<br />
taktički čvrsto povezati sa susednom 5. armijom, koja je dejstvovala na ćustendilskom<br />
pravcu. Kada su 8. jula po podne trupe Drinske i Moravske divizije I poziva prešle<br />
Bregalnicu kod Štipa, naišle su na slabe bugarske zaštitničke delove, koji su se odmah<br />
povukli. Odlučujuća bitka drugog balkanskog rata, koja je rešila pitanje jugoistočne granice<br />
današnje Jugoslavije, toga dana je pobedonosno završena. Udeo Užičana u toj istorijskoj<br />
pobedi bio je, kao što smo videli, izuzetno značajan. Da su kojim slučajem Bugari probili<br />
odbranu Drinske divizije I poziva i prodrli u slobodan operativni prostor na Ovčem polju, tok<br />
bregalničke bitke bio bi verovatno drugačiji. Sa kakvom je upornošću vođena bregalnička<br />
bitka najbolje pokazuju veliki obostrani gubici. Srbi su izgubili 16.620 ljudi izbačenih iz<br />
stroja, među kojima je bio veliki broj Užičana. Bugarski gubici nisu tačno poznati, ali se bez<br />
preterivanja može reći da su bili gotovo dvostruko veći.<br />
Kada su 18. jula jake bugarske snage potisle levo krilo srpske 3. armije (Crnogorsku<br />
diviziju) sa reke Kamenice ka Bezikovu, Preseci, Pobijenom kamenu, Duličkim visovima i<br />
Velikom Govedarniku, vojvoda Putnik je, strahujući od dubljeg prodora Bugara na spoju<br />
unutrašnjih krila 1. i 3. armije, uputio na Pobijen<br />
kamen dva puka i jedna artiljerijski divizion Drinske<br />
divizije I poziva, pod komandom komandanta ove<br />
divizije pukovnika Stevana Hadžića; na Pobijenom<br />
kamenu se nalazio 4. prekobrojni (užički) puk, koji je<br />
u međuvremenu prebačen sa albanske granice na<br />
Osogovo, gde je ušao u sastav Osogovskog odreda.<br />
Čim je posle zamornog dvodnevnog marša stigao na<br />
Pobijeni kamen, pukovnik Hadžić je brzopleto<br />
preduzeo napad na prirodno jake i gusto posednute<br />
bugarske položaje na Velikom Govedarniku, u kome<br />
su učestvovala i dva bataljona 4. prekobrojnog puka.<br />
Napad je počeo 21. jula u 17 časova bez<br />
prethodn atriljerijske pripreme. Desna napadna kolona<br />
(dva bataljona 4. prekobrojnog puka, jedan bataljon<br />
14. puka II poziva i dva bataljona 17. puka I poziva),<br />
kojom je komandovao pukovnik Milivoje Anđelković<br />
Kajafa, zaostala je u odnosu na levu kolonu zbog teško<br />
Milivoje Anđelković<br />
<strong>Užice</strong>, oko 1913<br />
(Multisoft)<br />
m u l t i s o f t . r s 7
UŽICE NEKAD I SAD<br />
<strong>Užice</strong> u obnovljenoj Srbiji<br />
Drugi balkanski rat <strong>1913.</strong><br />
prohodnog terena i snažnog otpora neprijateljskih prednjih delova, pa je i u toku noći<br />
nastavila nastupanje. Međutim, kada je jedna njena četa, osvetljena požarom od eksplozije<br />
granata, potpala pod vrlo snažnu vatru protivnika i pretrpela teške gubitke, komandant kolone<br />
je zaustavio nastupanje i izdao naređenje da se jedinice u zoru primaknu što bliže položaju<br />
neprijatelja i da ga u svanuće zauzmu na juriš. Leva kolona (dva bataljona 17. puka I poziva),<br />
kojom je komandovao pukovnik Miladin Masalović, izvršila je toga dana pred veče juriš na<br />
istureno desno krilo bugarskog položaja na Velikom Govedarniku, ali nije uspela da ga<br />
zauzme. Obavešten o tome, pukovnik Hadžić nije prihvatio predlog komandanta kolone da se<br />
napad ponovi u toku noći, već je naredio da se obe kolone utvrde na dostignutoj liniji i da<br />
sutradan izjutra jednovremeno preduzmu napad.<br />
U duhu tog naređenja, napad na Veliki Govedarnik preduzet je 22. jula izjutra. Mada<br />
tučena jakom i preciznom protivničkom vatrom od koje je trpela velike gubitke, desna kolona<br />
je polako napredovala, da bi oko 15,30 časova, posle kratke ali snažne artiljerijske pripreme,<br />
izvršila silovit juriš i sa prvim borbenim redom izbila na greben Velikog Govedarnika.<br />
Međutim, čim je artiljerija prenela vatru na desno krilo bugarskog položaja da bi prokrčila<br />
put levoj koloni, pritajeni Bugari su iskočili iz svojih rovova i obasuli uraganskom<br />
frontalnom i bočnom vatrom streljačke strojeve desne kolone. U isto vreme, dva bataljona<br />
opolčenaca, podržana uzdužnom vatrom jedne baterije, preduzela su energičan protivnapad u<br />
desni bok Kajafine kolone i prisilile je da uzmiče nazad u priličnom neredu. Svi pokušaji<br />
oficira da zaustave demoralisane trupe bili su uzaludni, naročito posle pogibije komandanta 4.<br />
prekobrojnog (užičkog) puka potpukovnika Radomira Aranđelovića. Rastrojene i<br />
desetkovane turpe desne kolone u neredu su odstupile na Pobijeni kamen trpeći uz put velike<br />
gubitke od frontalne i bočne vatre ohrabrenog neprijatelja. I leva kolona je bila izložena<br />
snažnoj frontalnoj i bočnoj vatri sa isturenog desnog krila bugarskog položaja na Velikom<br />
Govedarniku; neki njeni delovi su tučeni i u leđa. Komandantu kolone je ipak pošlo za rukom<br />
da, uvođenjem u borbu jednog bataljona 5. puka I poziva iz rezerve, zadrži svoje trupe na<br />
dostignutoj liniji do pada mraka i da ih potom organizovano povuče na polazne položaje.<br />
Broj na Velikom Govedarniku spada u red najžešćih bojeva u drugom balkanskom<br />
ratu. Ovaj položaj, koji čini jedna dugačka kosa na densoj obali reke Kamenice, Srbi su tri<br />
puta osvajali na juriš, ali su ga Bugari svaki put preoteli. Siloviti juriši Drinske divizije I<br />
poziva na Veliki Govedarnik plaćeni su teškim gubicima. U tim jurišima ova proslavljena<br />
srpska divizija izgubila je 2.199 ljudi izbačenih iz stroja, među kojima je bio veliki broj<br />
Užičana. Budući da se u to vreme ratna situacija razvijala veoma povoljno za srpsku vojsku,<br />
žrtve koje su pale u brzopletom i nepripremljenom napadu na Veliki Govedarnik bile su<br />
nepotrebne.<br />
U drugom balkanskom ratu učestvovao je i 4. puk III poziva, u kome su se nalazili<br />
Užičani starijih godišta (od 38 do 45 godina starosti). Taj puk se nalazio u sastavu srpske 2.<br />
armije, koja je uoči rata bila razvijena na staroj srpsko-bugarskoj granici od Daščanog<br />
kladenca, na jugu, do prevoja Sv. Nikole, na severu. Gro snaga 2. armije bio je grupisan za<br />
odbranu Pirotskog utvrđenog logora (32 bataljona i 170 topova), dok su svetonikolski<br />
pravac, na levom, i vlasotinački pravac, na desnom armijskom krilu, posele slabe snage<br />
sastavljene od trupa III poziva. Bugari su iskoristili tu okolnost i, usmerivši glavne snage tim<br />
slabo branjenim pravcima, prodrli u dolinu Trgoviškog Timoka, zauzeli srspke položaje kod<br />
Kalne i Jalovika i stvorili vrlo povoljne uslove da dubljim prodorom preko Kalne i Tumbe<br />
stegnu u klješta glavne snage srpske 2. armije general Stepa Stepanović je 7. jula uveče<br />
uputio alarmantan izveštaj Vrhovnoj komandi, u kome se ističe da je propast 2. armije<br />
neizbežna ukoliko Kalnski odred bude prisiljen da napusti liniju Babina glava - Bazovački<br />
vrh - Granikovo. Vojvoda Putnik je reagovao kategoričkim naređenjem da 2. armija ostane na<br />
m u l t i s o f t . r s 8
UŽICE NEKAD I SAD<br />
<strong>Užice</strong> u obnovljenoj Srbiji<br />
Drugi balkanski rat <strong>1913.</strong><br />
svome mestu i da se Drinska i Šumadijska divizija I poziva izvuku sa bregalničkog položaja i<br />
vozom upute u Niš.<br />
Međutim, mada im je bugarska 9. divizija, prodorom do Kalne i Jalovika, obuhvatila<br />
levi bok i opasno ugrozila duboku pozadinu, trupe Istočnog sektora Pirotskog utvrđenog<br />
logora (13.puk I poziva i 4. puk III poziva sa dva dopunska batoljona i pet baterija) uspešno<br />
su odolevali napadima neprijatelja. Istina, snage Samostalne brigade buraske 1. armije potisle<br />
su (7. ula izjutra) predstražne čete 4. puka III poziva sa graničnih položaja između Nišave i<br />
Tepoškog puta, ovladale desnim krilom srpskog predstražnog položaja, dok su na levom krilu<br />
uspele da se ukline oko dva kilometra u prednji položaj 4. puka III poziva. U isto vreme,<br />
snage 1. sofijske divizije su zauzele selo Planinicu i Sukovski most, a potom prisilile na<br />
povlačenje levo krilo Zapadnog sektora Pirotskog utvrđenjog logora i zauzele Bubljak,<br />
Grdoman i Draganov vrh, ugrožavajući opasno i Drenovu glavu. Ipak, glavna odbrambena<br />
linija, koja je bila brižljivo izabrana i fortifikacijski solidno pripremljena, u celini je ostala u<br />
posedu srpskih trupa.<br />
Sutradan, 8. jula. Bugari su na celom frontu pirotskog utvrđenog logra bili neaktivni.<br />
Štaviše, njihove trupe su zbog snažnog dejstva srpske artiljerije bile prinuđene da napuste<br />
Bilo i kotu 810. Iskoristivši tu okolnost, trupe Pirotskog utvrđenog logora su pokušale da<br />
povrate sve izgubljene položaje duž granične linije, u čemu su delimično i uspeli; 2. bataljon<br />
4. puka III poziva povratio je svoje položaje na Bilu i koti 810. Pošto su i naredna dva dana<br />
Bugari bili neaktivni, komandant Istočnog sektora Pirotskog utvrđenog logora odlučio je da u<br />
toku noći 10/11. jula povrati i ostale položaje - Vražiju glavu, Kostanicu, Popov vrtop i<br />
Đurđevu glavu, ali mu to nije pošlo za rukom. Bugari su se povukli na Đurđevu glavu, odakle<br />
su dočekali srpske streljačke strojeve snažnom puščanom, mitraljeskom i artiljerijskom<br />
vatrom, najpre s fronta a zatim i sa oba boka, i prinudili ih na povlačenje uz teške gubitke<br />
(oko 300 ljudi izbačeno je iz stroja). Obavešten o tome, komandant 2. armije general<br />
Stepanović oštro je ukorio komandanta Istočnog sektora Pirotskog utvrđenog logora. Koliko<br />
je general Stepanović bio u pravu rečito govori činjenica da je bugarska Vrhovna komanda<br />
bila već izdala naređenje 1. i 3. armiji da obustave započete operacije prema Zaječaru i Pirotu<br />
i povuku sovje trupe sa srpske teritorije. Time se bugarska ofanziva na sofijsko-nišavskom i<br />
timočko-podunavskom pravcu ugasila; srpsko-bugarske ratne operacije ponovo su ograničene<br />
na Makedoniju, tamo gde su i počele, i trajale su sve do zaključenja ugovora o obustavljanju<br />
neprijateljstava, odnosno do potpisivanja Bukureškog mirovnog ugovora 10. avgusta <strong>1913.</strong><br />
godine.<br />
m u l t i s o f t . r s 9
Change language