GJ - Privredna komora Srbije

predloţeno da se mineralna renta snizi sa 4% na 2%. Reformom sistema se postiglo da Indonezija postane veoma
konkurentna (IRR stranog investitora 12,5%, poresko opterećenje 46,1%) pa i rezultati nisu izostali. U 2010 i
2011 investicije u rudastvo su dostigle nivo od oko 3,5 milijarde US$ (Miller, 2011). MeĊutim iako su cifre
impresivne Indonezija je još uvek daleko od velikog igraĉa jer se sada kotira kao 46. zemlja po investicijama.
MeĊutim, budućnost Indonezije je blistava što se tiĉe rudarstva jer se u zemlji oĉekuju još daleko veće investicije
(The ASIA Miner, 2011). Trenutni udeo rudarstva u BNP je 10,9% a u budućnosti se opravdano predviĊa da
bude još i veći. Nagli privredni rast Indonezije moguće da dovede ovu zemlju na nivo Rusije, Kine, Indije i
Brazile i da zemlje BRIC-a postanu zemlje BRIIC-a.
Grenland i Aljaska su oblasti negostoljubive za stanovanje i rad. Aljaska bi verovatno bila pusta zemlja da nije
rudarstva jer je najveći deo stanovništva zaposlen u Rudarskoj industriji (Alaska Miners Association, Inc., 2007)
pa su i samim tim fiskalni reţimi jako stimulativni da bi u takvim uslovima uopšte iko investirao. Aljaska je
odavno veoma uspešna u tome dok Grenland to pokušava zadnjih godina kako bi jednu relativno pustu zemlju
oţiveo. UvoĊenjem mineralne rente od 0% i fiskalnom reformom postiglo se da je ta zemlja atraktivna za
investiranje (IRR stranog investitora 13,0%, poresko opterećenje 50,2%) iako je prirodno negostoljubiva.
Zadnjih godina je na taj naĉin Grenland postao zemlja u koju se ozbiljno investira i daleko je prešišao evropske
tradicionalno rudarske zemlje. MeĊutim, i ovde treba naglasiti da iako je veliki napredak postignut, uopšte
samim investiranjem, investicije su veoma male u odnosu na velike igraĉe.
Argentina se nakon velikih politiĉkih zabluda i talasa „antiglobalizma― potpuno ekonomski slomila pa je izlaz
potraţen u korenitim reformama. Jedan od sektora koji je pretrpeo ogromne izmene je rudarski. Fiskalna politika
je znatno izmenjena i poboljšana tako da je konkurentnost Argentine meteorski napredovala (IRR stranog
investitora 13,9%, poresko opterećenje 40,0%). Od dvadeset i sedam provincija samo u sedam se primenjuje
mineralna naknada u visini od maksimum 3% (samo jedna provincija). U 2003. godini Argentina je bila
recipijent beznaĉajnih investicija u visini od oko dva miliona US$ dok je u 2009. godini ta cifra narasla na 1,9
milijardi US$ što predstavlja povećanje od 1.000 % (!). Plan argentinske vlade je da do 2015. godine nivo
investicija u rudarsku industriju dostigne 40 milijardi US$. Još jedan primer neverovatnog preokreta dobro
osmišljenom fiskalnom politikom.
Uspešnih primera ima još ali ih je nepotrebno nabrajati jer je princip isti - svoditi mineralne naknade na nivo
visoke konkurentnosti pa makar taj nivo bio i nula.
3. ZAKLJUĈAK
Mineralne naknade mogu biti veoma vaţan generator drţavnih prihoda. MeĊutim, pogrešno primenjene postiţu
suprotan efekat, guše rudarsku kao i prateću industriju, povećavaju nezaposlenost, spreĉavaju direktne strane
investicije a da pritom postiţu loš finansijski efekat. Sve studije o mineralnim naknadama su pokazale da
ozbiljnijeg investiranja nema u zemlje u kojima je IRR stranog investitora manji od 10+%. Shodno tome se i
odreĊuje visina mineralne naknade, odnosno da li uopšte treba da se uvede ako je fiskalni ambijent već
nepovoljan. U svakom sluĉaju i ako se uvodi mineralna renta ona je retko preko 2% jer u protivnom ugroţava
IRR stranog investitora. Samo zemlje sa najpovoljnijim ambijentom mogu da raĉunaju na konstantan i znaĉajan
priliv investicija koji omogućuje razvoj i ekspanziju rudarske i prateće industrije zemlje kao i povaćanje uĉešća
ove grane industrije u BNP. Zemlje sa najpovoljnijim ambijentom su i recipijenti gro svetskih investicija (Tabela
4).
U Srbiji je novim zakonom o rudarstvu i geološkim istraţivanjima predviĊena mineralna naknada od 5% što
predstavlja „smrt― za investiranje jer je i fiskalni ambijent Srbije veoma loš tako da nema ni govora o 10% IRR
stranog investitora. Većina proizvoĊaĉa spada u „male― tako da im ovakav namet u najboljem sluĉaju moţe
doneti stagnaciju, dok o razvoju i ekspanziji nema ni govora. U ovakvom „lumpenproleterijatskom― rudarskom
ambijentu nema nade da moţe da doĊe do bilo kakvog pomaka u razvoju prateće industrije a ni povećanja
zapošljavanja. Srbija je zemlja sa sasvim pristojnim potencijalom mineralnih resursa i zasluţuje bolje osmišljenu
politiku koja će ovu granu pomeriti sa mrtve taĉke. S toga smatramo da kao prva mera ka oporavku industrije
treba da se izmeni visina mineralne naknade koja je neprimereno visoka i samim tim samoubilaĉka za razvoj
rudarstva.
93