GJ - Privredna komora Srbije

- Donošenje novog, modernog, i trţišno orijentisanog zakona o rudarstvu, skoro do kraja oĉišćenog od
drţavnog uplitanja, 1992 godine,
- Nulta mineralna renta i naknada za istraţivanje,
- Podsticaj drţave i lokalne zajednice u promovisanju zapošljavanja,
- Dozvoljavanje sto procentnog vlasništva stranim kompanijama što je bila glavna prepreka za ozbiljnije
investiranje,
- Slobodna trgovina dozvolama,
- Manje od 0,15 % naknade vlasniku zemljišta.
Efekti reformi su relativno brzo bili vidljivi. Prvi rudnik sto procentno u vlasništvu strane kompanije, još od
1880 godine, je otvoren od strane Dragon Mining Australia 2003 godine. Rudarska industrija Švedske ulazi u
ekspanziju i postaje lider u Evropi po proizvodnji metala ĉak i nakon prijema novih zemalja ĉlanica (Tabela 3).
Prateća industrija doţivljava procvat. Firme kao što je Boliden poĉinju da investiraju i da se razvijaju globalno.
Atlas Copco postaje jedan od vodećih proizvoĊaĉa bušilica i bušaće opreme dok je Aker Kverner jedna od
najrenomiranijih firmi za izgradnju rudnika. I drugih svetlih primera ima puno ali je nepotrebno nabrajati ih jer
je i iz gore navedenog jasno da se radi o jako uspešnoj i prvenstveno veoma dobro osmišljenoj politici koja je
dala izvanredne rezultate. Kljuĉ za uspeh je visoka konkurentnost u ostvarivanju profita kompanija kao posledica
nulte mineralne naknade.
Tabela 3 Proizvodnja metala u Švedskoj u odnosu na EU (Brown et al, 2011)
Sirovina 2003 mesto 2003 % 2009 mesto 2009 %
Zlato 1 29 1 36,8
Srebro 1 60 2 21,2
Bakar 1 47 4 7,3
Ruda gvoţĊa 1 90 1 83,8
Olovo 1 30 1 34,3
Cink 2 25 2 27,1
Ĉile je zemlja koja je godinama u samom vrhu direktnih stranih investicija u rudarstvo. Već vojna hunta je
donela jako liberalan zakon o rudarstvu. Kasnijom osmišljenom fiskalnom politikom u kojoj je izmeĊu ostalog
mineralna naknada nula Ĉile je veoma brzo postala zemlja ogromnih investicija jer je ambijent postao ekstremno
konkurentan (IRR stranog investitora 15,0%, poresko opterećenje 36,6%). Već u prve tri godine, nakon reformi,
Ĉile je bio recipijent, u proseku, oko milijarde US$ (International Council on Mining and Metals, 2002).
Trenutno je Ĉile na ĉetvrtom mestu po investiranju u rudarstvo sa 45 milijarde US$ što pretstavlja 8% (!) od
ukupnih svetskih investicija (Ericsson, 2011). Ovakav nivo investiranja je pored ekspanzije rudarske industrije,
gde Ĉile brzo postaje najveći proizvoĊaĉ bakra u svetu a i znaĉajan proizvoĊaĉ drugih sirovina, doneo i pravi
bum u pratećoj industriji. Codelco i Antofagasta su meĊu najmoćnijim svetskim kompanijama a proizvoĊaĉi
rudarske opreme i pruţaoci usluga u rudarstvu su meĊu najjaĉim u Juţnoj Americi. Nastavljajući osmišljenu
politiku razvoja rudarstva, uvoĊenjem mineralne naknade 2010, na veoma racionalan naĉin, rudarska industrija
moţe i dalje nesmetano da se razvija. Naime, u praksi se pokazalo da mineralne naknade najviše pogaĊaju male
proizvoĊaĉe („small miners―) i samo ih guše bez mogućnosti za razvoj i ekspanziju što je i cilj kompanija a i
drţave. Na taj naĉin U ĉileu su definisane tri kategorije proizvoĊaĉa (PricewaterhouseCoopers, 2010): mali,
proizvodnja do 12.000 tona rafinisanog bakra godišnje, koji su izuzeti od naplate mineralne naknade, zatim
srednji, proizvodnje od 12.000 do 50.000 tona rafinisanog bakra godišnje, za koje je odreĊena mineralna
naknada od 0,04% do 1,92%, na neto iz topionice, i na kraju veliki proizvoĊaĉi, preko 50.000 tona rafinisanog
bakra godišnje, za koje je odreĊena mineralna naknada od 5% do 14% na neto iz topionice. Većina rudarski
razvijenih zemalja poštuje ovaj ili sliĉan princip koji se pokazao u praksi kao najefikasniji.
Indonezija je zemlja koja je godinama pokušavala da se probije u rudarstvu ali nije uspevala. U stvari ne da
samo nije uspevala već su i investicije drastiĉno opadale. U 1996 godini je Indozija je dostigla maksimum od
160 miliona US$, što je smešno za tako ogromnu zemlju sa enormnim potencijalom za mineralne sirovine, da bi
u 2002 spala na mizernih 18,9 miliona US$ (World Bank, 2006). U pomoć su pozvani PricewaterhouseCoopers i
Svetska Banka kako bi se stanje popravilo. U studijama koje su usledile pokazalo se da je indoneţanski fiskalni
sistem loš a samim tim i nekonkurentan i da mora da se menja. U prvoj stavci izmene fiskalnog reţima je
92