GJ - Privredna komora Srbije

- Sve ove zemlje imaju vrlo razvijenu rudarsku kao i prateću industriju,
- Sve ove zemlje imaju izrazito snaţan privredni rast,
- U svim ovim zemljama uĉešće rudarske industrije u bruto nacionalnom proizvodu je visoko.
Tabela 1 Pregled profita i poreskog opterećenja u pojedinim zemljama
Zemlja IRR Stranog investitora (%) Efektivno poresko opterećenje
(%)
Švedska 15,7 28,6
Zapadna Australija 12,7 36,4
Ĉile 15,0 36,6
Zimbabve 13,5 39,8
Argentina 13,9 40,0
Kina 12,7 41,7
U praksi se pokazalo da nema znaĉajnijih investicija u drţave u kojima je IRR investitora ispod 10+% a samim
tim nema ni ozbiljnijeg razvoja rudarske i prateće industrije. Stoga mnoge zemlje upravo politikom prema
mineralnim naknadama stvaraju povoljan ambijent za investiranje dok su druge prinuĊene da to urade zbog
nepovoljnog fiskalnog ambijenta. Evropa je do skora bila u suprotnosti sa ovim principima pa je bila i
marginalizovana stranim investicijama u rudarstvo. Iako više od dekade Evropska Unija agresivno promoviše
rudarsku industriju kao strateški vaţnu granu recidivi prethodne loše politike su prisutni tako da veći pomak nije
napravljen (Tabela 2) pa je Evropa i dalje na marginama globalnih svetskih investicija u rudarsku industriju.
Ovde treba naglasiti da je Švedska, ne raĉunajući Rusiju koja je van svih kategorija (US$ 39 milijardi investicija
ili 7% ukupnih svetskih investicija odnosno 63% evropskih; Ericsson, 2011), najveći recipijent već godinama.
Na sve ostale zemlje Evrope otpada manje od 10% od ukupnih investicija na evropskom kontinentu. Shodno
iznetom besmisleno je porediti se sa bilo kojom zemljom u Evropi, opet ne raĉunajući Rusiju, sem sa Švedskom
jer su sve ostale oĉigledno neuspešne u privlaĉenju znaĉajnijih investicija.
Tabela 2 Pregled investicija po kontinentima (Ericsson, 2011)
Investicije u
milijardima US$
Udeo u
procentima
Afrika 080 014
Azija 073 013
Evropa 062 011
Latinska Amerika 180 032
Severna Amerika 086 015
Okeanija 081 015
UKUPNO 562 100
Kao primer pravilno usmerene politike mineralnih naknada ali isto tako i „iznuĊene― politike moţe da se navede
primer nekoliko zemalja:
Švedska je zemlja najniţih poreza pa na prvi pogled deluje da i nije morala da se u potpunosti odrekne
mineralne naknade. MeĊutim, Švedska je godinama bila zemlja tvrdokorne drţavne rudarske industrije i imala
takav imidţ pa je u suštini morala da pribegne drastiĉnijim metodama da bi privukla investicije. UviĊajući da
drţavna politika ne daje rezultate jer je punih 70 godina bilo potrebno da se 1988 godine otkrije novo
ekonomsko leţište, preduzete su mere da se stanje promeni. Glavne mere su se sastojale od sledećeg:
91