GJ - Privredna komora Srbije

godine je Kina, iako veliki proizvoĊaĉ uglja po prvi put iskazala potrebu za nedostajućom koliĉinom ovog
energenta.
Kao i Kina, Indija i ostale zemlje sa brzim razvojem ekonomije se sve više oslanjaju na meĊunarodno trţište
uglja, kako bi zadovoljile svoje potrebe i ispratile dinamiku snabdevanja ugljem koja se u izvesnoj meri
izmenila. Zanimljivo je da cene uglja u Evropi sada prate cene u luci Kuinhuangdao, tako da je kinesko trţište
postalo znaĉajno za izvoznike i trgovce.
1. Zaključak
Još uvek postoji znaĉajan nesklad izmeĊu postojeće slike o uglju i aktuelnih performansi i potencijala uglja. Od
izuzetnog znaĉaja za industriju uglja je da pošalje poruku širokoj javnosti da ugalj moţe da obezbedi odrţivi
most ka budućnosti, uz preduzete paralelne aktivnosti u smislu povećanja efikasnosti, uvoĊenja savremenih
tehnologija, kroz bolju organizaciju i unapreĊenje mera zaštite ţivotne sredine. Naglasak na odrţivom
upravljanju tehnologijom, u ovom sluĉaju eksploatacijom uglja, se odnosi na ulogu tehnologije i njenu poziciju u
srţi svih poslova, i sa osvrtom na osnovne operacije koje donose vrednost u formi proizvoda i usluga klijentima,
ali i u zadovoljavanju ciljeva društva, privrede, lokalnih zajednica, simultano razvijajući profitabilne poslovne
rezultate. Racionalnija upotreba trenutno dominantnih energetskih izvora mogla bi da da znaĉajan doprinos
štednji energije i energetskoj efikasnosti, a to utiĉe i na smanjuje ekološki štetnih emisija.
Posle 2030. mogući su razliĉiti scenariji u zavisnosti od klimatskih promena, ali i razvoja tehnologija.
Dugoroĉno sagledavanje primene tehnologija, za period posle 2030. godine, predstavlja veliku nepoznanicu.
Ekonomski i tehnološki jakim zemljama ostaje da eksperimentišu sa primenom naprednih tehnologija u cilju
pronalaţenja što boljeg enegetskog miksa za zadovoljenje svojih energetskih potreba. Ono što se nameće nama,
kao zemlji u razvoju, je realnost da Srbija u narednih petnaestak godina bazira svoj razvoj na uglju/lignitu i
saĉeka rasplet u svetu u trci tehnologija. Šta će se posle 2030. graditi, koje će tehnologije dobiti primat, zavisi od
mnogo faktora. Najuticajniji faktori su klimatske promene, koliĉine i cene fosilnih goriva, naroĉito gasa, kao i
napredak i konkurentnost nuklearnih tehnologija, napredak „tehnologija nultih emisija― i drugih savremenih
energetskih tehnologija. Do tada nam ostaje da nastojimo da što više unapredimo postojeće, uvoĊenjem i
primenom sistema upravljanja kvalitetom uglja, uvoĊenjem savremene opreme na kopovima, većim razvojem
postojećih i otvaranjem novih kopova, automatizacijom i regulacijom procesa proizvodnje i eksploatacije rezervi
lignita, da što optimalnije i mudro koristimo postojeće rezerve energenata.
LITERATURA
[1] EnergyBiz Insider, Stormy Forecast for Coal, www.EnergyCentral.com, 20 January 2006
[2] IEA Coal Industry Advisory Board, Investment in Coal Supply and Use – An industry perspective on the
IEA World Energy Investment Outlook, 2005
[3] European Technology Platform for Zero Emission Fossil Fuel Power Plants (ZEP), (2005), EU DG
Environment
[4]“CO 2 Capture and Storage: why it is essential to combat global warming‖, ZEP, Maj 2008
[5] IEA, Energy Technology Perspectives 2008
[6] U.S. Energy Information Administration / International Energy Outlook 2010
[7] International Energy Agency, Coal Information 2006 with 2005 data (2006), Organisation for Economic Cooperation
and Development
[8] Energy Information Administration, Office of Integrated Analysis and Forecasting, International Energy
Outlook 2006, U.S. Department of Energy,2006
[9] Statistical Review of World Energy (June 2007), BP
[10] Quantifying energy – BP Statistical Review of World Energy 2006, BP, (Jun 2006)
8