GJ - Privredna komora Srbije

odreĊuju ciljevi preduzeća kao i naĉin na koji će se oni realizovati―. Na osnovu definicija strategije jasno je da se
strategija uglavnom vezuje za osnovne ciljeve preduzeća i za naĉine realizacije tih ciljeva. Pri tome je prva
definicija nešto sloţenija jer nastoji da precizira problematiku dok je druga definicija opšta ali i dovoljno
jasna.Strategija preduzeća donosi se u okviru nekog analitiĉkog okvira. Od izuzetnog je znaĉaja da se uskladi
analitiĉki okvir za u kome će se vršiti izrada strategije sa strategijskom situacijom preduzeća jer razliĉiti
analitiĉki okviri mogu implicirati razliĉite strategije za istu strategijsku situaciju. Preduzeće je uvek pod rizikom
da neće izabrati adekvatnu strategiju. Ako se ima u vidu ĉinjenica da strategije imaju visok potencijal
profitabilnosti ali i gubitaka onda je jasno zašto je izbor strategije od izuzetnog znaĉaja za preduzeće.
U literaturi i praksi se mogu naći najrazliĉitiji analitiĉki okviri za izradu strategija a u ovom radu će biti
pomenuti samo pojedini koji bi mogli imati znaĉaja za rudarsku delatnost [13]:
- Benĉmarking se definiše kao poreĊenje rezultata i performansi preduzeća u odnosu na lidera u grani;
- SWAT analiza obuhvata analizu snage i slabosti preduzeća sa aspekta šansi i opasnosti u njegovom
okruţenju;
- Kriva iskustva zasniva se na ĉinjenici da se ponavljajući poslovi obavljaju broţe posle odreĊenog broja
ponavljanja;
- Portfolio koncept analizira proizvodni program preduzeća sa aspekta relativnog trţišnog uĉešća i rasta
trţišta ili sa aspekta ţivotnog ciklusa proizvoda;
- PIMS (Profit Impact of Market Strategy – uticaj trţišne strategije na profit) zasniva se na obimnim
iskustvenim istraţivanjima iskustava kompanija;
- Metod scenarija zasniva se na pokušaju da se na osnovu alternativnih slika mogućih budućnosti osigura
realnije planiranje;
- Analiza jaza ima za cilj da se utvrde strategije za prevazilaţenje jaza izmeĊu trenutnih mogućnosti i
aspiracija preduuzeća u budućnosti;
- Analiza matrice šansi i opasnosti ima za cilj da se utvrdi pozicija preduzeća sa aspekta šansi i opasnosti
koje postoje u okruţenju;
- PEST (Political, Economic, Social, Technology) zasniva se na analizi politiĉkih, ekonomskih, društvenih
i tehnoloških faktora [17] i
- PESTLE (Political, Economic, Social, Technology, Legal, Enviroment) analiza pored politiĉkih,
ekonomskih, društvenih i tehnoloških faktora uzima u obzir i pravnu regulativu i ekološke faktore [17].
U literaturi [17] mogu se naći i drugi analitiĉki okviri ali se moţe reći da i svako preduzeće moţe razviti svoj
poseban analitiĉki okvir koji će mu omogućiti izradu odgovarajuće strategije. Neophodan uslov za to jeste da
preduzeće raspolaţe kapacitetima za izradu strategije ili da strategiju nabavi na trţištu. Svaka od ovih odluka ima
svoja ograniĉenja te je na menadţmentu preduzeća odgovornost da donese odluku posle paţljive analize.
Kada preduzeće posle izvršene analize strategijske situacije utvrdi sve relevantne ĉinjenice ono se moţe
opredeliti za neku od strategija. Strategije mogu biti razliĉite ali se, sa aspekta aktivnosti preduzeća, mogu
podeliti na ofanzivne i defanzivne. Ako preduzeće oceni da su njegove snage velike a slabosti beznaĉajne i da
posluje u okruţenju gde dominiraju šanse i gde nema znaĉajnih opasnosti ono se moţe opredeliti za ofanzivne
strategije (povećanje trţišnog uĉešća, osvajanje novog trţišta i sliĉno). Ako je preduzeće opterećeno slabostima i
ima ograniĉenu snagu a uz to na trţištu dominiraju opasnosti u odnosu na šanse preduzeće će morati da se
opredeli za defanzivnu strategiju (oĉuvanje trţišnog uĉešća) ili u još teţim sluĉajevima na redukciju trţišnog
uĉešća.
U osnovi postoje generiĉke strategije [13] koje preduzeće moţe primeniti nezavisno od situacije na trţištu:
- Strategija voĊstva u troškovima;
- Strategija diferenciranja i
- Strategija fokusiranja.
Strategija voĊstva u troškovima zasniva se na smanjenju troškova proizvodnje proizvoda dok preduzeće ne
postane lider u grani u tom smislu. Strategija diferenciranja zasniva se na ponudi neke vrednosti za potrošaĉa
pod uslovom da to nije niţa cena. Strategija fokusiranja bazira se na odluci da li će se preduzeće opredeliti za
voĊstvo u troškovima ili na diferenciranje.
86