GJ - Privredna komora Srbije
GJ - Privredna komora Srbije GJ - Privredna komora Srbije
5. CENE UGLJA NA ENERGETSKIM TRŢIŠTIMA Gledano kroz istoriju, cene uglja su bile niţe i stabilnije od cena nafte i gasa, uzimajući u obzir rasprostranjenije rezerve uglja i manje prostora za manipulacije njegovom cenom (Slika 9). Cene nafte su veoma nestabilne, ali bez obzira na oscilacije u ceni i nafta i gas godinama imaju trend rasta (Slika 9), a to definitivno utiĉe na poboljšanje konkurentnosti industrije lignita. Radi konzistentnog poreĊenja, sve cene na slici su preraĉunate u $/toni ekvivalentne nafte. Veoma jasno se uoĉava znatno niţa cena uvezenog uglja u odnosu na više nego duplo višu cenu gasa iz uvoza i još višu cenu nafte, za istu energetsku vrednost. Slika 9: Selektovane cene nafte, gasa i uglja u Evropi u periodu 1985-2005 (preraĉunate u US$/toe), izvor: proraĉunato iz [4], [5] Poredeći uvozne cene uglja u Evropi i Japanu, kao velikim uvoznicima, uoĉava se da je poslednjih godina cena uvoznog uglja u Evropi viša od iste u Japanu (Slika 10). U 2008. godini desio se drastiĉan porast ovih cena uglja, tako da je krajem 2008. godine cena uglja dostizala i 160 US$/toni. Slika 10: Kretanje uvoznih cena uglja (US$/toni), izvor: IEA 2009, podaci iz 2008. Trendove na trţištu uglja u prošloj godini bitno su poremetili poplave u Kvinslendu, u Australiji i zemljotres i cunami u Japanu. Poplavljeni kopovi i oštećene ţelezniĉke pruge do luka u Australiji poremetili su isporuke i snabdevanje ugljem, što se odrazilo na cene. Nemili dogaĊaji u Japanu, katastrofa na nuklearnoj elektrani „Fukušima― kao i oštećenja na ostalim nuklearnim elektranama i elektranama na ugalj, uticali su na upotrebu nuklearne energije za proizvodnju elektriĉne energije širom sveta. Vlada Švajcarske je donela odluku o zatvaranju svojih pet postojećih nuklearnih elektrana u periodu 2019.-2034., kao i odluku da neće izgraditi ni jednu novu nuklearnu. U Nemaĉkoj je sedam najstarijih nuklearnih elektrana (puštene u rad pre 1980) ugašeno. Ostatak se planira za zatvaranje do 2022. godine. Nestabilnost na Bliskom Istoku preti snabdevanju naftom, i dalje stvarajući pritisak na cene sirove nafte. Ugalj je ostao na svom nivou, kao konkurentni izvor energije i postao je gorivo izbora za proizvodnju elektriĉne energije u zemljama u razvoju. To se desilo ponajviše u Kini, gde je potrošnja dostigla nivo od preko 3,3 milijarde tone, što iznosi skoro polovinu svetske potrošnje! Prošle 7
godine je Kina, iako veliki proizvoĊaĉ uglja po prvi put iskazala potrebu za nedostajućom koliĉinom ovog energenta. Kao i Kina, Indija i ostale zemlje sa brzim razvojem ekonomije se sve više oslanjaju na meĊunarodno trţište uglja, kako bi zadovoljile svoje potrebe i ispratile dinamiku snabdevanja ugljem koja se u izvesnoj meri izmenila. Zanimljivo je da cene uglja u Evropi sada prate cene u luci Kuinhuangdao, tako da je kinesko trţište postalo znaĉajno za izvoznike i trgovce. 1. Zaključak Još uvek postoji znaĉajan nesklad izmeĊu postojeće slike o uglju i aktuelnih performansi i potencijala uglja. Od izuzetnog znaĉaja za industriju uglja je da pošalje poruku širokoj javnosti da ugalj moţe da obezbedi odrţivi most ka budućnosti, uz preduzete paralelne aktivnosti u smislu povećanja efikasnosti, uvoĊenja savremenih tehnologija, kroz bolju organizaciju i unapreĊenje mera zaštite ţivotne sredine. Naglasak na odrţivom upravljanju tehnologijom, u ovom sluĉaju eksploatacijom uglja, se odnosi na ulogu tehnologije i njenu poziciju u srţi svih poslova, i sa osvrtom na osnovne operacije koje donose vrednost u formi proizvoda i usluga klijentima, ali i u zadovoljavanju ciljeva društva, privrede, lokalnih zajednica, simultano razvijajući profitabilne poslovne rezultate. Racionalnija upotreba trenutno dominantnih energetskih izvora mogla bi da da znaĉajan doprinos štednji energije i energetskoj efikasnosti, a to utiĉe i na smanjuje ekološki štetnih emisija. Posle 2030. mogući su razliĉiti scenariji u zavisnosti od klimatskih promena, ali i razvoja tehnologija. Dugoroĉno sagledavanje primene tehnologija, za period posle 2030. godine, predstavlja veliku nepoznanicu. Ekonomski i tehnološki jakim zemljama ostaje da eksperimentišu sa primenom naprednih tehnologija u cilju pronalaţenja što boljeg enegetskog miksa za zadovoljenje svojih energetskih potreba. Ono što se nameće nama, kao zemlji u razvoju, je realnost da Srbija u narednih petnaestak godina bazira svoj razvoj na uglju/lignitu i saĉeka rasplet u svetu u trci tehnologija. Šta će se posle 2030. graditi, koje će tehnologije dobiti primat, zavisi od mnogo faktora. Najuticajniji faktori su klimatske promene, koliĉine i cene fosilnih goriva, naroĉito gasa, kao i napredak i konkurentnost nuklearnih tehnologija, napredak „tehnologija nultih emisija― i drugih savremenih energetskih tehnologija. Do tada nam ostaje da nastojimo da što više unapredimo postojeće, uvoĊenjem i primenom sistema upravljanja kvalitetom uglja, uvoĊenjem savremene opreme na kopovima, većim razvojem postojećih i otvaranjem novih kopova, automatizacijom i regulacijom procesa proizvodnje i eksploatacije rezervi lignita, da što optimalnije i mudro koristimo postojeće rezerve energenata. LITERATURA [1] EnergyBiz Insider, Stormy Forecast for Coal, www.EnergyCentral.com, 20 January 2006 [2] IEA Coal Industry Advisory Board, Investment in Coal Supply and Use – An industry perspective on the IEA World Energy Investment Outlook, 2005 [3] European Technology Platform for Zero Emission Fossil Fuel Power Plants (ZEP), (2005), EU DG Environment [4]“CO 2 Capture and Storage: why it is essential to combat global warming‖, ZEP, Maj 2008 [5] IEA, Energy Technology Perspectives 2008 [6] U.S. Energy Information Administration / International Energy Outlook 2010 [7] International Energy Agency, Coal Information 2006 with 2005 data (2006), Organisation for Economic Cooperation and Development [8] Energy Information Administration, Office of Integrated Analysis and Forecasting, International Energy Outlook 2006, U.S. Department of Energy,2006 [9] Statistical Review of World Energy (June 2007), BP [10] Quantifying energy – BP Statistical Review of World Energy 2006, BP, (Jun 2006) 8
- Page 2 and 3: PERSPEKTIVA UGLJA KAO ENERGENTA THE
- Page 4 and 5: Slika 3: Istorijska (1995-2000) i p
- Page 6 and 7: konzuma biti 1,15% (napomena autora
- Page 10 and 11: RAZVOJ RUDARSKOG KOMPLEKSA VELIKI K
- Page 12 and 13: Površinski delovi su oksidisani (3
- Page 14 and 15: 50 200 2.2. Rudnik bakra Veliki Kri
- Page 16 and 17: Zbog potrebne veće koliĉine konce
- Page 18 and 19: PERSPEKTIVE RAZVOJA RUDNIKA BAKRA M
- Page 20 and 21: 2009. 2.372.510 7.792.510 5.882 473
- Page 22 and 23: Stari Dušan Ruda (t) Cu% Cu (t) Au
- Page 24 and 25: Rudno telo Ruda (t) Cu% Cu (t) Geol
- Page 26 and 27: Rezime ODRŢAVANJE RUDARSKE OPREME
- Page 28 and 29: Rotorni bager (reĊe se u tu svrhu
- Page 30 and 31: površinskim kopovima, tj. već od
- Page 32 and 33: (pouzdanosti, gotovosti i pogodnost
- Page 34 and 35: Svaka kompanija definiše i analizi
- Page 36 and 37: Troškovi odrţavanja opreme prote
- Page 38 and 39: „praktiĉnog― odrţavanja rudar
- Page 40 and 41: Tabela 1. Rekapitulacija geoloških
- Page 42 and 43: dovoljno da se savlada materijal se
- Page 44 and 45: Tehnološki proces eksploatacije Za
- Page 46 and 47: Normativi materijala. Normativi mat
- Page 48 and 49: strukturno izuĉavanje leţišta ka
- Page 50 and 51: eksploatišemo i pripremamo duţi n
- Page 52 and 53: 2.1. Rudarski kompleks 2.1.1. Rudni
- Page 54 and 55: Na slici 7., dat je poloţaj objeka
- Page 56 and 57: podrazumeva više aktivnih otkopnih
5. CENE UGLJA NA ENERGETSKIM TRŢIŠTIMA<br />
Gledano kroz istoriju, cene uglja su bile niţe i stabilnije od cena nafte i gasa, uzimajući u obzir rasprostranjenije<br />
rezerve uglja i manje prostora za manipulacije njegovom cenom (Slika 9). Cene nafte su veoma nestabilne, ali<br />
bez obzira na oscilacije u ceni i nafta i gas godinama imaju trend rasta (Slika 9), a to definitivno utiĉe na<br />
poboljšanje konkurentnosti industrije lignita. Radi konzistentnog poreĊenja, sve cene na slici su preraĉunate u<br />
$/toni ekvivalentne nafte. Veoma jasno se uoĉava znatno niţa cena uvezenog uglja u odnosu na više nego duplo<br />
višu cenu gasa iz uvoza i još višu cenu nafte, za istu energetsku vrednost.<br />
Slika 9: Selektovane cene nafte, gasa i uglja u Evropi u periodu 1985-2005<br />
(preraĉunate u US$/toe), izvor: proraĉunato iz [4], [5]<br />
Poredeći uvozne cene uglja u Evropi i Japanu, kao velikim uvoznicima, uoĉava se da je poslednjih godina cena<br />
uvoznog uglja u Evropi viša od iste u Japanu (Slika 10). U 2008. godini desio se drastiĉan porast ovih cena uglja,<br />
tako da je krajem 2008. godine cena uglja dostizala i 160 US$/toni.<br />
Slika 10: Kretanje uvoznih cena uglja (US$/toni),<br />
izvor: IEA 2009, podaci iz 2008.<br />
Trendove na trţištu uglja u prošloj godini bitno su poremetili poplave u Kvinslendu, u Australiji i zemljotres i<br />
cunami u Japanu. Poplavljeni kopovi i oštećene ţelezniĉke pruge do luka u Australiji poremetili su isporuke i<br />
snabdevanje ugljem, što se odrazilo na cene. Nemili dogaĊaji u Japanu, katastrofa na nuklearnoj elektrani<br />
„Fukušima― kao i oštećenja na ostalim nuklearnim elektranama i elektranama na ugalj, uticali su na upotrebu<br />
nuklearne energije za proizvodnju elektriĉne energije širom sveta. Vlada Švajcarske je donela odluku o<br />
zatvaranju svojih pet postojećih nuklearnih elektrana u periodu 2019.-2034., kao i odluku da neće izgraditi ni<br />
jednu novu nuklearnu. U Nemaĉkoj je sedam najstarijih nuklearnih elektrana (puštene u rad pre 1980) ugašeno.<br />
Ostatak se planira za zatvaranje do 2022. godine. Nestabilnost na Bliskom Istoku preti snabdevanju naftom, i<br />
dalje stvarajući pritisak na cene sirove nafte. Ugalj je ostao na svom nivou, kao konkurentni izvor energije i<br />
postao je gorivo izbora za proizvodnju elektriĉne energije u zemljama u razvoju. To se desilo ponajviše u Kini,<br />
gde je potrošnja dostigla nivo od preko 3,3 milijarde tone, što iznosi skoro polovinu svetske potrošnje! Prošle<br />
7
Change language