GJ - Privredna komora Srbije

porast sistemskog korišćenja energije - vodi smanjenju njenog
proizvodnje otpada-jalovine i porast u
ukupnog korišćenja, smanjenje obima
vrednosti i tipovima izlaza koji imaju trţišnu vrednost. Koncept industrijske simbioze sa svojim zahtevima:
industrije se moraju podešavati zajedno, industrije moraju geografski biti bliţe, mentalne distance izmeĊu
uĉesnika i pritisak kulture i regulisanja obezbeĊenja svesti o ţivotnoj sredini moraju biti kratke, oĉigledno mora
biti utkan u tehnološki razvoj preduzeća u rudnicima metala i metalurgiji. Kao logiĉan nastavak dolazi do
inicijative za istraţivanje mogućnosti nula - emisije uz porast profitabilnosti, kao kljuĉni aspekt strategije biznisa
za ovaj vek. Već se prešlo iz linearnog u kruţni proces kao glavno obeleţje odrţivosti [11]. Gledajući unapred
dugoroĉno pravac industrijske ekologije moţe se predstaviti linijski u uslovima tipova ekosistema koji će
postojati. Najverovatnije neće biti samo jedna klasa ekosistema, pojaviće se ĉitav spektar ekosistema u ţivotnoj
sredini preduzeća. Vremenski posmatrano rezultati i praktiĉna primena industrijske ekologije će biti postepena
tranzicija, kojoj će trebati nekoliko dekada za jednu industrijsku infrastrukturu, u kojoj bi svi procesi, sistemi,
oprema i projekti postrojenja i fabrika mogli biti izgraĊeni u interkonekciji sa industrijskim ekosistemom donja
slika.
1 - propustljivost; 2 - parcijalne inicijative reciklaţe; 3 - razvoj upravljaĉkih alata; 4 - visoko razvijena reciklaţa
zatvorene petlje; 5 - znaĉajne promene u proizvodima i pakovanju; 6 - svest o okruţenju potpuno integrisana u
korporativnu kulturu; 7 - sinergijski razvoj industrijskog ekosistema; 8 - puna industrijska ekologija; Izvor: (1)
Nastajanje eko-industrijske infrastrukture
Model industrijske ekologije moţe se na prvi pogled uĉiniti nepraktiĉan ili suviše idealizovan ali je on skoro
sigurno najpodesniji model za povezivanja industrijskog okruţenja u budućnosti. Glavne korporacije, koje su
lideri okruţenja, praktiĉno su poĉele sa ostvarivanjem industrijske ekologije u praksi. Brzina sa kojom preduzeća
shvataju i usvajaju ove izmenjene norme i vrednosti će definisati uveliko njihovu konkurentsku prednost u
budućnosti.
Evropska unija, već smo konstatovali, je odavno postala glavni izvor zakonodavne regulative ţivotne sredine i
smernica u vezi sa upravljanjem otpadom. Brojne su evropske direktive koje imaju za cilj da se povećaju nivoi
reciklaţe i oporavka i time smanji koliĉina otpada koji se deponuje [15;10]. Naše zakonodavstvo u ovoj oblasti
je dobrim delom harmonizovano sa njima[10]. Predstoji nam identifikacija najboljih dostupnih tehnologija koje
treba da budu usvojene od strane regionalne metalurške industrija u svojim fazama proizvodnje, kao i u vezi
upravljanja otpadom u cilju njegove minimizacije, prevencija kontaminacije površinskih i podzemnih voda i
ĉuvanje ekosistema[16].
4. Literatura
[1]-Odrţivi marketing tehnološkog razvoja preduzeća, dr Nikola Majinski, RIC grafiĉkog inţenjerstva
Tehnološko-metalurškog fakulteta Beograd, 2009.
[2]- Eko Forum http://www.ekoforum.org.yu/htm/odrzivi_razvoj.htm
[3]- Evaluation of trace metal contamination from the Baia Sprie mine tailings impoundment, Romania, Paul
Johnston, Noortje Bakker, Kevin Brigden & David Santillo, Greenpeace Research Laboratories, Technical Note
05/2002, June 2002
[4]-Predlog zakona o ambalaţi i ambalaţnom otpadu
77