GJ - Privredna komora Srbije

leţišta mineralnih sirovina, bezbednost ljudi, objekata i imovine, a u skladu sa savremenim struĉnim
dostignućima i tehnologijama, propisima koji se odnose na tu vrstu objekata i radova i propisima kojima su
utvrĊeni uslovi u pogledu bezbednosti i zdravlja na radu, zaštite od poţara i eksplozije i zaštite ţivotne sredine i
zaštite kulturnih dobara i dobara koja uţivaju prethodnu zaštitu.
Drugim reĉima, prema odredbama Zakona o rudarstvu i geološkim istraţivanjima, izdavanje odobrenja za
primenjena geološka istraţivanje, za eksploataciju, za izvoĊenje rudarskih radova, kao ni izdavanje upotrebne
dozvole nije moguće bez saglasnosti organa nadleţnog za poslove zaštite ţivotne sredine o usklaĊenosti
projekata i radova sa uslovima za zaštitu i unapreĊenje ţivotne sredine. TakoĊe, Zakonom o rudarstvu i
geološkim istraţivanjima definisano je odlaganje i upravljanje rudarskim otpadom, što je u skladu sa Zakonom o
zaštiti ţivotne sredine, odnosno Zakonom o upravljanju otpadom.
Mineralna politika bliţe se razraĊuje i sprovodi realizacijom Strategije upravljanja mineralnim resursima
Republike Srbije
Jedan od stubova minertalne politike koji se zasniva na principima odrţivog razvoja je Stub ţivotne sredine,
kojim se:
- ObezbeĊuje kontrola prihvatljivog nivoa rizika negativnih uticaja rudarskog sektora na ţivotnu sredinu.
- Promoviše oĉuvanja zemljišta kroz rekultivaciju i praksu kontinualnog monitoringa ekoloških indikatora.
- Promoviše istraţivanja i razvoja ekološki prihvatljivih rudarskih metoda (od poĉetka do kraja eksploatacije),
efikasno korišćenje materijala, zamene, reciklaţe i korišćenja najboljih raspoloţivih tehnika.
ZAKLJUĈAK
IzvoĊenje rudarskih radova samo po sebi predstavlja izvor zagaĊenja svih zemljinih sfera (zemljišta i vazduha,
podzemnih i površinskih vodotokova). Štetne komponente uĉestvuju u lancima ishrane, postoje i mikro i
makroklimatski uticaji, itd
Najĉešći uzroci problema kod zaštite ţivotne sredine su:
- zastarele tehnologije i dotrajalost postrojenja i mehanizacije u oblasti eksploatacije i pripreme;
- nedovoljna i neadekvatna rekultivacija zemljišta degradiranog eksploatacijom ;
- loše upravljanje zaštitom ţivotne sredine;
- nepravilno odlaganje otpada iz rudarstva;
- nekontrolisano izlivanje rudniĉkih voda iz napuštenih rudarskih objekata;
- ne vrši se selektivno otkopavanje i odlaganje otkopanog materijala;
- negativan uticaj na floru i faunu u blizini rudarskih basena;
- nedostatak preĉišćavanja otpadnih voda
U toku planiranja izvoĊenja rudarskih radova moraju da se urade sloţene detaljne studije o pozitivnim i
negativnim faktorima uticaja na ţivotnu sredinu. Degradirano zemljište treba da bude revitalizovano i
rekultivisano na osnovu striktnih programa. Uklonjeno zemljište treba selektivno da bude tretirano. Ovi
programi treba da budu kompleksni i višedimenzionalni u pogledu meĊusobne interakcije: mreţa voda, naselja,
saobraćaj itd. U ovom radu je posvećena paţnja zakonskim okvirima iz oblasti zaštite ţivotne sredine, a koji se
odnose na izvoĊenje rudarskih radova, a u cilju unapreĊenja ţivotne sredine, sanacije i rekultivacije rudarskih
objekata i otklanjanja i ublaţavanja štetnih posledica nastalog rudarskim aktivnostima.
LITERATURA
[1]. Zakon o zaštiti ţivotne sredine ("Sl.glasnik RS", br. 135/2004, 36/09)
[2]. Zakon o upravljanju otpadom ("Sl.glasnik RS", br. 36/09, 88/2010)
[3]. Zakon o rudarstvu i geološkim istraţivanjima ("Sl.glasnik RS", br 88/2011)
[4]. Strategija upravljanja mineralnim resursima Republike Srbije do 2030. Godine
72