GJ - Privredna komora Srbije

U sluĉaju IEO2010 referentnog sluĉaja [6], Slika 6, koji oslikava scenario koji podrazumeva da sadašnji zakoni i
energetske politike ostaju nepromenjeni tokom projektovanog perioda, potrošnja elektriĉne energije na svetskom
trţištu raste za 49% od 2007 do 2035. U ovom scenariju povećavaju se potrošnje energije na svetskom trţištu iz
svih izvora goriva tokom projektovanog perioda 2007.-2035. (Slika 6).
Oĉekuje se da fosilna goriva (teĉna goriva, nafta, prirodni gas i ugalj) nastave da snabdevaju većim delom
energije ĉitav svet (Slika 7). Iako su teĉna goriva i dalje najveći izvor energije, prognozira se da će njihov udeo u
svetskom trţištu energije padati od 35% u 2007. na 30% u 2035., zato što se pretpostavljaju visoke svetske cene
nafte koje će navesti mnoge korisnike da se prebace sa teĉnih goriva na druga, u sluĉajevima kada je to
izvodljivo. U referentnom scenariju [6], upotreba teĉnih goriva veoma blago raste ili pak opada u sektorima
krajnje potrošnje, izuzev transporta, gde se u odsustvu znaĉajnog tehnološkog napretka, teĉna goriva i dalje
najviše koriste.
Slika 7 – Kretanja na svetskom trţištu energije po vrsti goriva, 1990-2035 (quadrillion Btu),
izvor: U.S. Energy Information Administration/International Energy Outlook 2010
Potrošnja uglja u svetu je porasla za skoro 40% u period od 2000. do 2007. godine [7]. To je oko tri puta brţe od
potrošnje nafte i otprilike duplo brţe od potrošnje gasa (Slika 7). Razmatrajući dugoroĉne trendove, nafta ima
tendenciju da, iako vrlo riskantna, ipak ostane teško zamenljiv resurs. Prirodni gas nastoji da bude zamena za
naftu i to vaţi kada je u pitanju sektor grejanja, gde je gas uveliko zamenio naftu. Sliĉno se oĉekuje i u
budućnosti. Mobilnost i privredni rast su blisko uzajamno zavisni i put gasa do njegovog korišćenja kao goriva je
kratak i tehniĉki savladiv. S druge strane, ovo znaĉi da će se u drugim velikim, dinamiĉnim potrošaĉkim
sektorima, za snabdevanje elektriĉnom energijom sve više koristiti druge sirovine ili tehnologije kad god je to
moguće. To govori u prilog formuli "ugalj" i "nuklearna energija", plus ekspanzije upotrebe obnovljivih izvora
energije. Fokus potrošnje uglja u svetu danas se nalazi u Aziji, u ekonomijama u razvoju, posebno u Kini i Indiji,
kod kojih se uoĉava najintenzivniji rast u periodu 2000.-2007. godine (Slika 8). PredviĊanja su da će ugalj biti
najbrţe rastući energetski izvor širom sveta do 2025. godine [8].
Slika 8 – Potrošnja uglja u svetu po regionima, 1990-2035 (quadrillion Btu),
izvor: U.S. Energy Information Administration/ International Energy Outlook 2010
6