GJ - Privredna komora Srbije

Osim kontinuiteta proizvodnje koja je izloţenim koncepcijama na kopovima i u jami RTB-a obezbeĊena, veoma
vaţno pitanje odnosi se na mogućnosti smanjenja troškova u prerade rude.
U svetu, postoji trend stalnog spreĉavanja rasta proizvodnih troškova prerade rude. Do tog rasta proizvodnih
troškova bi neminovno došlo i u RTB BOR GRUPI, kako je pomenuto, usled permanentnog sniţenja sadrţaja
korisnih komponenata u rudi slika 2. i porasta (sa dubinom otkopa) otpornosti rude na usitnjavanje. Stoga se
detaljnom analizom troškova ukazuje na ĉinioce koji najznaĉajnije utiĉu na ekonomske efekte, a zatim se
odreĊuju i pravci daljeg usavršavanja tehnološkog procesa za sve flotacije, kao što su:
Optimalno korišćenje izgraĊenih kapaciteta;
Vremensko korišćenje rada pogona i
Iskorišćenje korisnih kompnenti iz rude (bakar, zlato, srebro,molibden) i kvalitet
proizvedenog koncentrata.
Optimalizacija ovih ĉinilaca iziskuje stalno usavršavanje procesa u cilju poboljšanja do sada dostignutog
iskorišćenja korisnih komponenata i kvaliteta koncentrata bakra. To naravno poboljšava tehno-ekonomske
rezultate i u krajnjoj liniji povećava profitabilnost. Imajući i vidu projektovana ulaganja za revitalizaciju
Flotacije Majdanpek, ĉinjenicu da je ruda iz leţista „Juţni Revir― veoma flotabilna, to tehnološka ispitivanja
jasno potvrĊuju, kao i karakteristike postojećih drobilica i mlinova, moţe se konstatovati da postoje realne
mogućnosti smanjenja potrošnje najvaţnijih normativa u flotaciji, a to su elektriĉna energija i ĉelik. TakoĊe,
postoje i realni preduslovi za povećanje flotacijskog iskorišćenja na bakru i zlatu. Smanjenje normativnih
troškova u flotaciji koje se zasniva na projektnom rešenju sitnije drobljenje - finije mlevenje moguće je, zbog
povoljnijeg odnosa izmeĊu unete energije i rezultata u usitnjavanju koji se ostvaruje pri sitnijem drobljenju.
U praksi se to ralizuje na dva naĉina:
a) Sitnijem drobljenjem sa jednostepenim mlevenjem ili,
b) Primarnim drobljenjem i mlevenjem u poluautogenim mlinovima i mlinovima sa kuglama.
U svetskoj praksi u flotacijama uglavnom više ne postoje mlinovi sa šipkama koji su praktiĉno sluţili
kompenziranju krupnijeg drobljenja. Projektnim rešenjima usitnjavanja u procesu drobljenja i mlevenja u RBM
koja bi se zasnivala na sitnijem drobljenju F8o=7 mm, umesto na F8o=11 mm kako je to predhodno
projektovano, ostvarile bi se znaĉajne u štede u potrošnji elektriĉne energije i ĉelika-kugli. PotvrĊeno je pravilo,
da je u procesu usitnjavanja nuţno tehniĉkim rešenjima deo rada mlevenja preneti u nekoliko, (3-4) puta jeftinije
drobljenje i tako ostvariti naznaĉeno smanjenje normativnih troškova u odnosu na postojeće projektovane, i to na
elektriĉnoj energiji za oko 10-15 % i na ĉeliku oko 10-20 %. U svetskim flotacijama utrošci elektriĉne energije
ne prelaze 20 kWh/t, a specifiĉna potrošnja ĉelika ne prelazi 680 g/t usitnjene rude, što predstavlja odreĊeni
standard. Ovi standardi su dostiţni i za RBM, jer mogućnosti za ostvarenje sitnijeg drobljenja u RBM postoje i
proistiĉu iz poboljšanih konstruktivno-tehniĉkih karakteristika rekonstruisanih sekundarnih Hydrocone drobilica
i novih SXHD 7' Symons drobilica.
Kljuĉ za povećanje tehnološkog iskorišćenja u flotacijama je u unapredenju tehniĉkih rešenja, primenom
opreme većeg pojedinaĉnog kapaciteta, korišćenjem novih hemijskih struktura reganasa i potpunom
automatskom upravljanju postrojenjima. Uspešna flotacijska koncentracija, kako iskustva potvrĊuju,
omogućuje odvajanje korisnih mineralnih komponenata, minimum 80-85%, zavisno od prirodnih fiziĉko
hemijskih svojstava mineralnog zrna i karakteristika površina minerala kao i od naĉina kreiranja i automatskog
voĊenja tenološkog procesa flotiranja.
U procesu flotiranja primena ćelija veće jediniĉne zapremine 42,5 m 3 ( ili 100 m 3 , gde u Institutu za bakar
Bor, sada IRM Bor, već postoji odreĊena projektna dokumentacija za flotaciju V.Krivelj) umesto 14,2 m 3 i
pneumatske ćelije kolone mG 10,27 x 1,7 m, umesto klasiĉne DR-100, omogućuju dominantnije odvajanje
korisnih komponenti, pomalo nezavisno od prirodnih svojstava minerala. Na slikama 14 i 15., predstavljeno je
mnoštvo flotacionih mašina i nasuprot njima samo nekolicina visokokapacitativnih mašina u radu u flotacijama u
Majdanpeku i u flotacionom pogonu u Andaluziji u Španiji. Na osnovu ispitanih industrijskih parametara,
usled bolje rešenih hidrodinamiĉkih uslova rada postiţe se veće iskorišćenje Cu, a kod ispitanih radnih
parametara proizašle su i sledeće prednosti:
60