GJ - Privredna komora Srbije

koncentrata su svakako flotacija Veliki Krivelj i flotacija u Majdanpeku. One će biti oslonac glavne proizvodnje
koncentrata bakra u RTB-u narednom dugogodišnjem periodu. Flotaciju u Boru gledano kroz prizmu njene
skoro stoprocentne amortizovanosti za sada ne treba razmatrati u strateškom konceptu. Sadašnja odlika svih
postojećih flotacija je da rade sa samnjenim kapacitetima u odnosu na projektovane i sa dotrajalom i
mnogobrojnom nisko kapacitativnom opremom, za ĉije odrţavanje se troše znaĉajna finansijska sredstva.
Tendencija generalnog smanjanja sadrţaja korisnih komponenti u rudi sl.2., i promena strukturno teksturnih
karakteristika iste, dovela je do neminovnog povećanja kapaciteta kao jedino mogućeg rešenja za prevazilaţenje
tih problema odnosno, ostvarenje istih ili većih finansijskih efekata koji mogu kompezirati ovakve buduće
nepovoljne prirodne uslove sa jedne strane. TakoĊe, stalna tendencija ostvarenja boljih tehnoloških rezultata rada
sa druge strane, mogu u znaĉajnoj meri finansijski stabilaisati RTB BOR GRUPU u duţem vremenskom
periodu.
Tendencija ostvarenja boljih tehnoloških i finansijskih rezultata rada u flotacijama moguća je kroz nekoliko
univerzalnih taĉaka i to:
Mineraloški sastav rude, njezine strukturne i tksturne osobine uglavnom odreĊuju izbor metode
obogaćivanja kao i stepen iskorišćenja metala. Stalnim odreĊivanjem i praćanjem stvarnih granica
raspona ostvarivnih tehnoloških iskorišćenja bakra, uslovljenih vrstom i specifiĉnošću mineralne
komponente koja se tretira, pa ne mogu biti unapred potpuno definisana, već se moraju tehnološkim
ispitivanjima odreĊivati ponaosob za svaku flotacijsku metodu i svaku tretiranu mineralnu vrstu.
Implemantacijom u sopstvenim pogonima najnovijih tehnoloških dostignuća.
Praćenjem trendova u implementaciji najmodrnijih tehnoloških agregata i primena istih u sopstvenim
pogonima.
UvoĊenje automatske kontrole upravljanja kako kompletnim pogonom usitnjavanja rude tako i
kompletnim pogonom flotacije.
Uticaj na individualne specifiĉnosti u samim pogonima. (Boljom organizacijom rada, unutrašnjim
transportom i kretanjem masa, energetskim i normativnim uštedama itd.)
TakoĊe su, u svetlu sopstvenih i svetskih iskustava, i ovde predstavljenih univerzalnih taĉaka za ostvarenja
boljih tehnoloških i finansijskih rezultata rada u flotacijama RTB-a date odreĊene napomene o proizvodnotehniĉko-tehnološkim
performansama i mogućim konceptima, planovima i rešenjima u RTB BOR GRUPI. A
sve u vezi sa pripremom mineralnih sirovina, mogućnostima većeg iskorišćenja u flotaciji, sniţenjima troškova
proizvodnje i naĉinom odlaganja jalovine, respektivno prema navedenim flotacijama.
2.2.1. Planovi i perspektive u flotacijama RTB-a
2.2.1.1 Flotacija Majdanpek – RBM
Već je pomenuto, da dok traje raskrivka „Juţnog Revira―, premošćavanje u proizvodnji je moguće
eksploatacijom rude iz drugih, manjih rudnih tela prisutnih u Majdanpeku, kao što su, na primer: „Ĉoka
Muskal, Ĉoka Marin-1 i Andezitski prst―. Bez ulaţenja u detalje ovih leţišta moţe se zakljuĉiti da su mogućnosti
za premošćavanje proizvodnje u RBM solidne što se danas u RBM-u obilato koristi. Relativno velike koliĉine
bakra, zlata i srebra i molibdena, naroĉito na ovim pojedinim leţištima, uz malu raskrivku i niske troškove
proizvodnje i prerade rude, mogu da obezbede solidne finansijske efekte. (Zbog visokog sadrţaja korisnih
mineralnih komponenata, ruda sa leţista Ĉoka Marin-1 ide direktno u topionicu, što znaĉi da nema gubitke u
flotaciji, niti troškove flotiranja.). Karakteristike, dinamika proizvodnje i metal bilans proizvoda za ceo
projektovani vek kopa „Juţni Revir,― koji sasvim sigurno predstavlja oslonac buduće proizvodnje i za sada
jedinu dugoročnu perspektivu rudarenja u Majdanpeku, ugraĊeni su u odreĊena planska dokumenta razliĉitih
nivoa dokumentacije а ovde prikazani su dati u Fasibility Study.U vezi sa tim, retrospektivu najvaţnijih
oĉekivanih ĉinjenica ekploatacije i prerade navodimo hronološki:
Vek rudnika za projektovani zahvat iznosi petnaest god. a planira se još toliko.
U prve dve godine treba ukloniti 38.000.000 t jalovine da bi se stiglo do rude.
Od treće projektne god. treba da krene otkopavanje rude koje bi trajalo 13 god.
Kapacitet otkopavanja projektovan je na oko 8.500.000 t rude godišnje, sa proseĉnom proizvodnjom
bakra u koncentratu od oko 30.000 t godisnje.
58