GJ - Privredna komora Srbije
Share Embed Flag
Download ePaper

GJ - Privredna komora Srbije

GJ - Privredna komora Srbije GJ - Privredna komora Srbije

pks.rs
18.11.2014 Views

izradom Glavnog servisnog niskopa (GSN-75/-235) sa K-75 iz zaobilaznog hodnika navozišta XV horizonta pod nagibom od 11,3 o prvo u pravcu jugoistoka a zatim ka jugozapadu. Isti silazi do K-235, u duţini od 816 m. izradom Glavnog transportnog hodnika (GTH-235a) duţine 756 m (ovim hodnikom otvara se XIX horizont). IzraĊuje se na K-235 m, kao nastavak GTH-235 pored rudnog tela Borska Reka do SH- 235. i kojim se povezuje sa GSN-75/-235. Navedeni objekti otvaranja i razrade poduhvataju rudno telo do kote –235. Niţi deo rudnog tela ―Borska Reka‖ ispod kote –235, otvaraće se u narednoj fazi eksploatacije. 2.1.3.4 Otvaranje rudnog tela “Borska Reka” do K-455 m Otvaranje je u funkciji Blokovske metode (Bloc Caving). Ispod K-455 (nivo utovara) do K-505 (nivo transporta) potrebno je izraditi sistem prolazno transportnih prostorija, kojima bi se prihvatala i transportovala ruda koja se otkopava iznad K –455, kao što je nivo usitnjavanja na K-485 i sistema rudnih i ventilacionih okana. Otvaranje rudnog tela ―Borska Reka‖ se rešava u sklopu postojećih objekata, radi manjih investicionih ulaganja. Sa nivoa k-235 iz GTH -235 radi se transportni niskop GTN -235/525 iz koga se na odreĊenim nivoima rade horizontalni hodnici ka rudnom telu. Za efikasno funkcionisanje predloţene blokovske metode potrebno je izraditi: Nivo podsecanja na k-455 m; nivo utovara i usitnjavanja na k-485 m; nivo transporta na k- 505 m i nivo odvodnjavanja na k-525 m. Za potrebe ventilacije izraĊuje se GVO -155/-505 iz koga bi se vetrena struja sprovodila ka predhodno izraĊenom GVO +440/-155. 2.2. PreraĊivaĉki kompleks Sl. 12. Šema objekata otvaranja leţišta Borska Reka do k-505 m U uvodnom delu referata i prikazu rudarskog kompleksa RTB-a dosta je puta navedeno da je RTB BOR GRUPA svojim iskustvom trajno pokazivala odreĊenu inertnost praćenja i kreiranja inovacija u proizvodnji bakra. Ovo se odnosi kako na primarnu proizvodnju tako i na preradu t.j. flotacije. Ĉesto puta je takvo ponašanje iznuĊeno sloţenim poslovno tehniĉkim i društvenim okolnostima koje su bile prisutne u tom predhodnom periodu rada. Mogućnost poboljšanja takvog stanja je sada sasvim realna ako se ima uvidu prikazano stanje u rudarskom kompleksu gde je skoro u svim kljuĉnim delovima kompanije RTB BOR GRUPE zacrtano uzdizanje kapaciteta eksploatacije rude. Iz toga proizilazi neminovnost usaglašavanja kapaciteta pimarne proizvodnje rude i prerade iste do koncentrata bakra u postojećim flotacijama i dalje do katode bakra u novoplaniranoj topionici bakra i postojećoj elektrolizi. Dve najznaĉajnije flotacije posmatrano sa strateškog aspekta buduće proizvodnje bakarnog 57

koncentrata su svakako flotacija Veliki Krivelj i flotacija u Majdanpeku. One će biti oslonac glavne proizvodnje koncentrata bakra u RTB-u narednom dugogodišnjem periodu. Flotaciju u Boru gledano kroz prizmu njene skoro stoprocentne amortizovanosti za sada ne treba razmatrati u strateškom konceptu. Sadašnja odlika svih postojećih flotacija je da rade sa samnjenim kapacitetima u odnosu na projektovane i sa dotrajalom i mnogobrojnom nisko kapacitativnom opremom, za ĉije odrţavanje se troše znaĉajna finansijska sredstva. Tendencija generalnog smanjanja sadrţaja korisnih komponenti u rudi sl.2., i promena strukturno teksturnih karakteristika iste, dovela je do neminovnog povećanja kapaciteta kao jedino mogućeg rešenja za prevazilaţenje tih problema odnosno, ostvarenje istih ili većih finansijskih efekata koji mogu kompezirati ovakve buduće nepovoljne prirodne uslove sa jedne strane. TakoĊe, stalna tendencija ostvarenja boljih tehnoloških rezultata rada sa druge strane, mogu u znaĉajnoj meri finansijski stabilaisati RTB BOR GRUPU u duţem vremenskom periodu. Tendencija ostvarenja boljih tehnoloških i finansijskih rezultata rada u flotacijama moguća je kroz nekoliko univerzalnih taĉaka i to: Mineraloški sastav rude, njezine strukturne i tksturne osobine uglavnom odreĊuju izbor metode obogaćivanja kao i stepen iskorišćenja metala. Stalnim odreĊivanjem i praćanjem stvarnih granica raspona ostvarivnih tehnoloških iskorišćenja bakra, uslovljenih vrstom i specifiĉnošću mineralne komponente koja se tretira, pa ne mogu biti unapred potpuno definisana, već se moraju tehnološkim ispitivanjima odreĊivati ponaosob za svaku flotacijsku metodu i svaku tretiranu mineralnu vrstu. Implemantacijom u sopstvenim pogonima najnovijih tehnoloških dostignuća. Praćenjem trendova u implementaciji najmodrnijih tehnoloških agregata i primena istih u sopstvenim pogonima. UvoĊenje automatske kontrole upravljanja kako kompletnim pogonom usitnjavanja rude tako i kompletnim pogonom flotacije. Uticaj na individualne specifiĉnosti u samim pogonima. (Boljom organizacijom rada, unutrašnjim transportom i kretanjem masa, energetskim i normativnim uštedama itd.) TakoĊe su, u svetlu sopstvenih i svetskih iskustava, i ovde predstavljenih univerzalnih taĉaka za ostvarenja boljih tehnoloških i finansijskih rezultata rada u flotacijama RTB-a date odreĊene napomene o proizvodnotehniĉko-tehnološkim performansama i mogućim konceptima, planovima i rešenjima u RTB BOR GRUPI. A sve u vezi sa pripremom mineralnih sirovina, mogućnostima većeg iskorišćenja u flotaciji, sniţenjima troškova proizvodnje i naĉinom odlaganja jalovine, respektivno prema navedenim flotacijama. 2.2.1. Planovi i perspektive u flotacijama RTB-a 2.2.1.1 Flotacija Majdanpek – RBM Već je pomenuto, da dok traje raskrivka „Juţnog Revira―, premošćavanje u proizvodnji je moguće eksploatacijom rude iz drugih, manjih rudnih tela prisutnih u Majdanpeku, kao što su, na primer: „Ĉoka Muskal, Ĉoka Marin-1 i Andezitski prst―. Bez ulaţenja u detalje ovih leţišta moţe se zakljuĉiti da su mogućnosti za premošćavanje proizvodnje u RBM solidne što se danas u RBM-u obilato koristi. Relativno velike koliĉine bakra, zlata i srebra i molibdena, naroĉito na ovim pojedinim leţištima, uz malu raskrivku i niske troškove proizvodnje i prerade rude, mogu da obezbede solidne finansijske efekte. (Zbog visokog sadrţaja korisnih mineralnih komponenata, ruda sa leţista Ĉoka Marin-1 ide direktno u topionicu, što znaĉi da nema gubitke u flotaciji, niti troškove flotiranja.). Karakteristike, dinamika proizvodnje i metal bilans proizvoda za ceo projektovani vek kopa „Juţni Revir,― koji sasvim sigurno predstavlja oslonac buduće proizvodnje i za sada jedinu dugoročnu perspektivu rudarenja u Majdanpeku, ugraĊeni su u odreĊena planska dokumenta razliĉitih nivoa dokumentacije а ovde prikazani su dati u Fasibility Study.U vezi sa tim, retrospektivu najvaţnijih oĉekivanih ĉinjenica ekploatacije i prerade navodimo hronološki: Vek rudnika za projektovani zahvat iznosi petnaest god. a planira se još toliko. U prve dve godine treba ukloniti 38.000.000 t jalovine da bi se stiglo do rude. Od treće projektne god. treba da krene otkopavanje rude koje bi trajalo 13 god. Kapacitet otkopavanja projektovan je na oko 8.500.000 t rude godišnje, sa proseĉnom proizvodnjom bakra u koncentratu od oko 30.000 t godisnje. 58

izradom Glavnog servisnog niskopa (GSN-75/-235) sa K-75 iz zaobilaznog hodnika navozišta XV horizonta<br />

pod nagibom od 11,3 o prvo u pravcu jugoistoka a zatim ka jugozapadu. Isti silazi do K-235, u duţini od 816<br />

m.<br />

izradom Glavnog transportnog hodnika (GTH-235a) duţine 756 m (ovim hodnikom otvara se XIX<br />

horizont). IzraĊuje se na K-235 m, kao nastavak GTH-235 pored rudnog tela Borska Reka do SH-<br />

235. i kojim se povezuje sa GSN-75/-235.<br />

Navedeni objekti otvaranja i razrade poduhvataju rudno telo do kote –235. Niţi deo rudnog tela ―Borska Reka‖<br />

ispod kote –235, otvaraće se u narednoj fazi eksploatacije.<br />

2.1.3.4 Otvaranje rudnog tela “Borska Reka” do K-455 m<br />

Otvaranje je u funkciji Blokovske metode (Bloc Caving). Ispod K-455 (nivo utovara) do K-505 (nivo transporta)<br />

potrebno je izraditi sistem prolazno transportnih prostorija, kojima bi se prihvatala i transportovala ruda koja se<br />

otkopava iznad K –455, kao što je nivo usitnjavanja na K-485 i sistema rudnih i ventilacionih okana. Otvaranje<br />

rudnog tela ―Borska Reka‖ se rešava u sklopu postojećih objekata, radi manjih investicionih ulaganja. Sa nivoa<br />

k-235 iz GTH -235 radi se transportni niskop GTN -235/525 iz koga se na odreĊenim nivoima rade horizontalni<br />

hodnici ka rudnom telu. Za efikasno funkcionisanje predloţene blokovske metode potrebno je izraditi: Nivo<br />

podsecanja na k-455 m; nivo utovara i usitnjavanja na k-485 m; nivo transporta na k- 505 m i nivo<br />

odvodnjavanja na k-525 m. Za potrebe ventilacije izraĊuje se GVO -155/-505 iz koga bi se vetrena struja sprovodila ka<br />

predhodno izraĊenom GVO +440/-155.<br />

2.2. PreraĊivaĉki kompleks<br />

Sl. 12. Šema objekata otvaranja leţišta Borska Reka do k-505 m<br />

U uvodnom delu referata i prikazu rudarskog kompleksa RTB-a dosta je puta navedeno da je RTB BOR GRUPA<br />

svojim iskustvom trajno pokazivala odreĊenu inertnost praćenja i kreiranja inovacija u proizvodnji bakra. Ovo se<br />

odnosi kako na primarnu proizvodnju tako i na preradu t.j. flotacije. Ĉesto puta je takvo ponašanje iznuĊeno<br />

sloţenim poslovno tehniĉkim i društvenim okolnostima koje su bile prisutne u tom predhodnom periodu rada.<br />

Mogućnost poboljšanja takvog stanja je sada sasvim realna ako se ima uvidu prikazano stanje u rudarskom<br />

kompleksu gde je skoro u svim kljuĉnim delovima kompanije RTB BOR GRUPE zacrtano uzdizanje kapaciteta<br />

eksploatacije rude. Iz toga proizilazi neminovnost usaglašavanja kapaciteta pimarne proizvodnje rude i prerade<br />

iste do koncentrata bakra u postojećim flotacijama i dalje do katode bakra u novoplaniranoj topionici bakra i<br />

postojećoj elektrolizi. Dve najznaĉajnije flotacije posmatrano sa strateškog aspekta buduće proizvodnje bakarnog<br />

57

logo

products

Resources

Company

Terms of service
Privacy policy
Cookie policy
Cookie settings
Imprint
Change language
Made with love in Switzerland
© 2024 Yumpu.com all rights reserved

Hooray! Your file is uploaded and ready to be published.

Saved successfully!

Ooh no, something went wrong!