GJ - Privredna komora Srbije

dubina bušotina, - L sr = 2,6 m, - srednja dubina bušotina, - a x b = 1,5 x 2,0 (m), - srednja geometrija
bušotina, - V = 20.604,0m 3 ĉ.m., - zapremina odminiranog materijala, - Q AE = 17.100,0kg, - masa „ANFO― i
patroniranog eksploziva, - Q A = 5.700,0kg, - masa „ANFO― eksploziva, - Q E = 11.400,0kg, - masa
patroniranog eksploziva, - L DŠ = 15.750,0m', - duţina detonirajućeg štapina, - N ED = 156 kom., - broj
elektriĉnih detonatora, - N NO = 150 kom.,jjbrojfNONELfdetonatora..
. Sl.5.
Bušaĉko-minerski radovi na trasi Manji boulderi na trasi su se uglavnom minirali jednom horizontalnom ili
vertikalnom bušotinom u koju se stavljala patrona plastiĉnog eksploziva pribliţno na 1/3 od dna bušotine.
Gornja se trećina bušotine dobro zaĉepi a iniciranje eksploziva je vršeno elektriĉnim detonatorima i mašinom
za iniciranje „Eka 350 - Trio―. Koliĉina eksplozivnog punjenja zavisila je od njegove veliĉine i da li je i
koliko bio ukopan u zemlju. Dešavalo se da se izbuši celo minsko polje na trasi po odreĊenom rasporedu i da
se posle miniranja na površini pojave celi boulderi, jer je bušotina izbušena izmeĊu dva ili više bouldera koji
se meĊusobno dodiruju ili je izbušena na samoj ivici nekog od njih. Sekundarno usitnjavanje manjih
bouldera vršilo se „nalepljivanjem― eksploziva pomoću blata, što je znatno povećavalo specifiĉnu potrošnju
eksploziva i eksplozivnih sredstava. Kada je minirana slobodna stena sa redom bušotina, tada je specifiĉna
potrošnja eksploziva iznosila izmeĊu 10 ’ 15gr/m 3 a u stešnjenoj sredini, potrošnja je iznosila do 700gr/m 3 ,
zvisno od veliĉine i broja bouldera i kvaliteta stene. Kod svih miniranja iniciranje je uvek bilo trenutno, bez
obzira radi li se o jednoj ili više bušotina. Veliki problem prilikom miniranja dubokih minskih bušotina
predstavljala je voda u njima, naroĉito u kišnom periodu, i iste su morale da se „izduvavaju―, da bi mogao da
se koristio „ANFO― eksplpziv. Glavni problem za rudarsku operativu bila je dinamika izvoĊenja
graĊevinskih radova, koji su bili uslovljeni vremenskim uslovima, pa se dešavalo da se na bušenje i
miniranje ĉeka i po nekoliko dana. Na trasi autoputa na bušenju i miniranju radilo je 7 bušaĉa iz E.G. i 3
radnika iz Srbije, rukovaoc na bušilici, miner i rudarski inţenjer.
4.ZEMLJANI RADOVI
Za izvoĊenje radova na autoputu na svim kampovima je obezbeĊena sledeća mehanizacija: - bageri, -
buldozeri, - valjci, - utovarivaĉi, - damperi, - kamioni kiperi, - grejderi, - jeţevi, - finišeri, - bušilice, -
stabilne I mobilne drobilice, - ―new dţersi‖ za izradu betonske ograde i druga oprema. . Geološku graĊu
trase najĉešće, odozgo na dole saĉinjavaju sledeći materijali: - humus do h H = 50 cm; - glina i peskovita glina
(kako koja deonica i do h G = 5m); - ruda ―laterit‖ (kako koja deonica i do h L = 5m i više); - leţište granita sa
boulderima po pravcu i po pruţanju trase, koliĉine razliĉite. Iskop se vršio u svemu prema G.G. projektu
autoputa, vodeći raĉuna o tehniĉkoj zaštiti na gradilištu i pozajmištu i opštim uslovima za bezbedno
obavljanje lokalnog saobraćaja na trasi. Svaka deonica ima svoje specifiĉnosti i uopšte nema ―lakih‖
deonica. Kao što je opisano reljef na trasi je sastavljen od uzvišenja, udolina , korita reka i potoka i moĉvara.
Najteţe je bilo isušivanje moĉvara, manjih ili većih dimenzija punih blata, mulja ili ĉistog
peska.……………………………..…
5. SIGURNOSTI NA RAD
Pri izvoĊenju radova na trasi autoputa Bata – Mongomo, primenjivani su vaţeći rudarski zakonski propisi E.
G. i Republike Srbije, a posebno: 1. Zakon za zaštitu eksplozivnih materijala (E:G. i Srbije); 2. Pravilnik o
tehniĉkim normativima pri rukovanju sa eksplozivnim sredstvima i miniranjem u rudarstvu (E:G. i Srbije); 3.
Mere sigurnosti pri miniranju: - Miniranje je vršeno samo po danu i uvek u isto vreme, na pauzi za ruĉak,
kako se ne bi zaustavljao rad na trasi a zaposleni i stanovništvo su istoremeno i redovno obaveštavani , uz
572