GJ - Privredna komora Srbije

podrazumeva više aktivnih otkopnih radilišta na rudi i odrţanje kontinuiteta na raskrivanju leţišta. Povećanje
kapaciteta otkopavanja rude sa sadašnjih 8,5 miliona tona na 10,6 miliona tona na godišnjem nivou neminovno
zahteva pored proširenja flotacijskih kapaciteta za preradu rude i znaĉajno povećanje koliĉina rudniĉke raskrivke
po godinama.
Sl. 10. Prostor TSJ.
Sl. 11. II Primarna drobilica TS Jalovinu/Rudu.
Maksimalna potrebna koliĉina jalovine koja omogućava kontinuitet na otkopavanju rude, za godišnji kapacitet
od 10,6 miliona tona, iznosi 20,4 miliona tona, a otkopavaće se u periodu od 2011. do 2018. godine, a zatim
konstanto opada. Ova koliĉina jalovine zahteva povećanje kapaciteta kako na utovaru i transportu iskopina, tako
i na utovaru i transportu jalovine transportnim sistemom za jalovinu, TSJ.Prošle 2011 god., instalirana je druga
drobilica na transportnom sistemu za jalovinu TSJ, Slika11., ĉime se omogućuje postizanje projektovanih
kapaciteta. Drobilica će naizmeniĉno raditi u dvostrukom reţimu – reţim drobljenja rude i reţim drobljenja
jalovine. Na slici 10. prikazan je okolni prostor TSJ-a.
2.1.3. Rudnik bakra „Jama Bor“- RBB
Borsko leţište bakarne rude eksploatiše se od 1903 godine. Eksploatacija borskog leţišta obavljana je jamskim
putem i površinskim kopom i to najvećim delom paralelno. Prvo je poĉela jamska eksploatacija, a od 1924.
godine i proizvodnja na površinskom kopu. Najveća proizvodnja rude bila je u drugoj polovini devesetih godina
od blizu 2 miliona tona godišnje. Jamskim putem proizvedeno je preko 50 miliona t rude i oko 1,1 milion t
bakra.Zbog preobimnosti ovoga rada nemamo mogućnost kratkog hronološki prikaz aktivnosti na površinskom
kopu Bor do kraja eksploatacije i posle toga, niti prikaza meĊuzavisnosti Kop-Jama za vreme rada Kopa i nakon
njegovog zatvaranja. TakoĊe, izostavljen je i prikaz stanja izvedenih radova u jami Bor. Naĉin otvaranja i
razrade eksploatacionog podruĉja i stanje rudarskih radova u rudnim telima jame bor.„Tilva Roš― i „P2A― kao i
prikaz njihovih metoda otkopavanja i eksploatacije isto je izostavljen.Nastavak proizvodnje u jami Bor je
planiran kroz sticanje uslova za ponovno otvaranje i otkopavanje rude u rudnom telu „T― i rudnom telu
„Brezonik―, i kroz uraĊena idejna rešenja za nastavak otkopavanja rude u rudnim telima „Tilva Roš― i „P2A―.
Ovo je sliĉan koncept kao u Majdapeku, jer se sa tim planovima i njihovom realizacijom samo odrţava
kontinuitet jamske proizvodnje, dok se ne doĊe do najpotencijalnijeg leţišta jame „Borska Reka―. Kako je u
uvodnom delu referata dato, rudne razerve u leţištu Borska Reka, za jamsku eksploataciju, su izuzetno velike.
Procenjuju se na oko 636.000.000 tona, sa još neutvrĊanim konturama leţišta...!?
2.1.3.1 Potencijalnost leţišta “Borska Reka”
Zaštitom aktivnog dela Jame sa infrastrukturom od prodora vode i mulja sa površinskog kopa preko starih
radova „Tilva Roš― i „P2A― zaštićuju se potencijalnosti leţišta „Borska Reka―. Oštećenje Jamske infrastrukture
55