GJ - Privredna komora Srbije

3. IZABRANI METODOLOŠKI OKVIR IDENTIFIKACIJE ASPEKATA, VREDNOVANJA
UTICAJA I PROCENE RIZIKA ZAGAĐENJA ŢIVOTNE SREDINE
3.1. Procesni pristup identifikovanja aspekata ţivotne sredine
Ono što je vaţno naglasiti je da je primenjen procesni pristup i da su sagledene svi elementi i aktivnosti
procesa iz kojih se indetifikuju svi negativni ili pozitivni aspekti ţivotne sredine predmetnog projekta.
Aspekat ţivotne sredine - jeste element aktivnosti, proizvoda ili usluga koji moţe da bude u uzajamnom
odnosu sa ţivotnom sredinom [10].
Ulaz
Sirovine
Energenti
Voda
Proces
Slika 4. Model analize procesa
Izlaz
Otpad
Emisije u vazduh
Otpadne vode
3.2. Izbor kriterijuma i metoda vrednovanja uticaja i procene rizika zagaĊenja ţivotne sredine
Po izvršenom indetifikovanju aspekata ţivotne sredine neophodno je da se definišu kriterijumi za
vrednovanje znaĉajnosti njihovog uticaja na ţivotnu sredinu. Vrednovanje znaĉajnosti aspekata ţivotne
sredine - jeste postupak utvrdjivanja znaĉajnosti aspekata ţivotne sredine na osnovu verovatnoće njihovog
pojavljivanja, ozbiljnosti uticaja i kategorije kontrole [10]. UtvrĊivanje aspekata koji imaju znaĉajan uticaj i
za koje se moraju preduzeti programske aktivnosti za njihovo praćenje i merenje kao i uspostavljanje
mehanizama kontrole za njihovo smanjenje ili otklanjanje štetnih uticaja na ţivotnu sredinu. Ovde treba
imati na umu da je znaĉajnost uticaja na ţivotnu sredinu jedan relativan pojam koji sam po sebi ne moţe biti
definisan u apsolutnim vrednostima.
Izabrani pristup treba da omogući prepoznavanje:
– pozitivnih (korisnih) kao i negativnih (štetnih) uticaja na ţivotnu sredinu od svih idetifikovanih
aspekata proisteklih iz aktivnosti u realizaciji projekta;
– stvarne i potencijalne uticaje na ţivotnu sredinu koji su rezultat aktivnosti proizvoda projekta;
– osnovnih ĉinilaca ţivotne sredine koji su bili ili mogu biti pod uticajem aspekata kao što su vazduh,
voda, zemljište, flora, fauna, kulturna baština itd.;
– karakteristika lokacija koje mogu biti pod uticajem;
– mogućih promena u ţivotnoj sredini (vremenski period tokom kojeg se uticaj javlja mogućost jaĉine
uticaja u tom vremenskom periodu).
Cilj indetifikovanja i vrednovanja uticaja aspekata ţivotne sredine nesme umanjiti i promeniti zakonske
obaveze Nosioca projekta. Kada se primenjuju kriterijumi mogu se postaviti nivoi (vrednosti) znaĉajnosti
povezani sa svakim aspektom ţivotne sredine. Vrste skala ili rangiranja su od velike pomoći u dodeljivanju
znaĉajnosti recimo kvantitativno u smislu numeriĉke vrednosti (1-najmanji, 4-najveći) ili opisno u smislu
nivoa kao što su: visok, srednji, nizak, ili zanemarljiv. Vrlo ĉesto se kriterijumi mogu povezati sa konkretnim
vrednostima npr., korišćenjem graniĉnih vrednosti ili iznos remedijacije izraţen u numeriĉkom
(vrednosnom) iznosu.
U zavisnosti od veliĉine organizacije, stanja i kvaliteta primenjene tehnologije mogu se primetniti razliĉite
metode i to:
– metoda rangiranja znaĉajnosti u odnosu na izraĉunavanje rizika (najjednostavniji matiĉni metod
procene rizika zagadjenja ţivotne sredine);
– metoda rangiranja znaĉajnosti uvoĊenjem višefaktorske analize (zavisno od tehnologije i od dubinske
analize aspekata).
542