GJ - Privredna komora Srbije
GJ - Privredna komora Srbije GJ - Privredna komora Srbije
METODOLOŠKI OKVIR IDENTIFIKACIJE ASPEKATA, VREDNOVANJA UTICAJA I PROCENE RIZIKA ZAGAĐENJA ŢIVOTNE SREDINE U FAZI PROJEKTOVANJA RUDNIKA MAGNEZITA METHODOLOGICAL ASPECTS OF FRAME IDENTIFICATION, EVALUATION AND IMPACT ASSESSMENT ENVIRONMENTAL RISK IN THE DESIGN PHASE MINE MAGNESITE N. Staletović 25 ; S.Kovaĉević 26 D. Nenadić 27 1 Fakultet za ekologiju i zaštitu ţivotne sredine; Beograd, 2 Mr SrĊa Kovaĉević, dipl.inţ.rud.; E-mail: srdja.kovacevic@sbb.rs; JP PK KOSOVO - Obilić; 3 ; RdS Bor REZIME Kvalitet ţivotne sredine zavisi od odrţivog upravljanja prirodnim vrednostima i prirodnim resursima. U odnosu na nivo industrijalizacije, urbanizacije i rasprostranjenosti korišćenja resursa, raste i potreba za odrţivim upravljanjem resursima. Jedan od instrumenata dostizanja tog cilja je i procena uticaja na ţivotnu sredinu (Environmental Impact Assessment-EIA).U ovom radu prikazan je metodološki okvir procene uticaja na ţivotnu sredinu za projekat koji se odnosi na eksploataciju rudnika magnezita. Kljuĉne reĉi: procena uticaja, rizik, ţivotna sredina, projekat SUMMARY The quality of the environment depends on the sustainable management of natural resources and natural resources. In relation to the level of industrialization, urbanization and the prevalence of use of resources, the need for sustainable management of resources. One of the means of achieving this goal is the assessment of environmental impacts (Environmental Impact Assessment-EIA). This paper presents a methodological framework for the assessment of environmental impacts for a project relating to the magnesite mine exploitation. Key words: impact assessment, risk, environment, project 1. UVOD Svaka društveno odgovorna organizacija pre otpoĉinjanja realizacije novog projekta neophodno je da pristupi identifikaciji aspekata i vrednovanju uticaja na ţivotnu sredinu u cilju procene rizika zagaĊenja ţivotne sredine i utvrĊivanja mogućnosti izbegavanja i/ili smanjenja rizika. Ţivotna sredina je izvor prirodnih vrednosti i prirodnih resursa, a samim tim i izvor egzistencije. Kvalitet ţivotne sredine zavisi od odrţivog upravljanja prirodnim vrednostima i prirodnim resursima. U odnosu na nivo industrijalizacije, urbanizacije i rasprostranjenosti korišćenja resursa, raste i potreba za odrţivim upravljanjem resursima. Jedan od instrumenata dostizanja tog cilja je i procena uticaja na životnu sredinu (Environmental Impact Assessment-EIA). Potreba za procenom uticaja na ţivotnu sredinu nastala je kao rezultat povećane svesti o nuţnosti zaštite ţivotne sredine. Formalni postupak, koji danas nazivamo procenom uticaja na ţivotnu sredinu, nastao je u razvijenim zemljama kao rezultat narastanja svesti o potrebi zaštite ţivotne sredine. Svrha procene uticaja na ţivotnu sredinu je da se osigura razmatranje potecijalnih uticaja na ţivotnu sredinu svih projekata kod kojih se oĉekuju znaĉajni aspekti ţivotne sredine. Poslednjih godina su praktiĉno sve zemlje Sveta uvele u svoje zakonodavstvo obavezu procene uticaja na ţivotnu sredinu. U osnovi, sistem procene uticaja na ţivotnu sredinu podrazumeva koordiniranu saradnju Nosioca projekta (Investitora), vladinih organa, nevladinih organizacija, i zainteresovanih grupa na utvrĊivanju potencijalnih uticaja odreĊenog projekta na ţivotnu sredinu na osnovu ĉega se njegova realizacija prihvata ili odbacuje. 539
Obaveza procene uticaja na ţivotnu sredinu u sistemu R. Srbije pokrenuta je donošenjem Zakona o proceni uticaja na ţivotu sredinu (Sl. glasnik RS br. 135/04 i 36/08), kao i niza podzakonskih akata, ĉime je u potpunosti usklaĊen sa procesom procene uticaja u razvijenim zemljama EU. Cilj procene uticaja na ţivotnu sredinu je obezbeĊivanje da projekti, planovi razvoja, programi, politika i dr., budu odrţivi i prihvatljivi sa stanovišta zaštite ţivotne sredine. Prema tome, cilj procene uticaja na ţivotnu sredinu je: utvrĊivanje, opisivanje i vrednovanje mogućih neposrednih i posrednih uticaja planiranog projekta na ţivot i zdravlje ludi, floru i faunu, zemljiše, vode, vazduh, klimu, pejzaţ, materijalna i kulturna dobra; uzajamno delovanje navedenih ĉinilaca. Shodno tome u okviru ovog rada prikazan je metodološki okvir identifikacije aspekata, vrednovanja uticaja i procene rizika zagaĊenja ţivotne sredine za novi projekat "Rudnik magnezita Ĉavlovac Masnica u opštini Ĉajetina na Zlatiboru". 2. KRATAK OPIS PROJEKTA 2.1. Lokacija projekta Istraţni prostor "Ĉavlovac" i "Masnica" nalazi se sa leve i desne strane kanjona reke Ribnica na Zlatiboru. Prostor na kome su istraţene i okonturene magnezitske zone poĉinje na severu od juţnih padina Crnog vrha, na desnoj obali reke Ribnice, gde je izdvojena magnezitska zona Ĉavlovac, pa preko reke Ribnice, na jug do severnih padina brda Kriva Breza, gde su izdvojene magnezitske zone Masnice. Predmetna lokacija obuhvata podruĉje magnezitnih leţišta Ĉavlovac i Masnica na Zlatiboru, odnosno istraţni prostor broj 1432 sa granicama koje su date u sledećoj tabeli: Tabela 1. Koordinate istraţnog prostora Taĉka/ broj X Y Topografska karta sa granicama eksploatacionog polja 1. 7.388.489 4.840.504 2. 7.389.480 4.840.141 3. 7.389.488 4.839.342 4. 7.389.469 4.838.991 5 7.387.763 4.839.093 6 7.387.706 4.839.487 2.2. Geološka graĊa leţišta Teren Zlatibora je izgraĊen od preteţno harcburgitskih i lerzolitskih varijeteta peridotita, razliĉitog stepena serpentinizacije. U peridotitima su duţ pojedinih ruptura, razliĉite veliĉine i geneze, formirana orudnjenja magnezita od kojih su samo tri magnezitonosne zone detaljno ispitivane. Na kartiranom terenu najveće rasprostranjenje imaju lerzolitski i harcburgitski varijeteti peridotita, podreĊeno verlita i dunita, odnosno enstatit dunita. Svi varijeteti peridotita su serpentinisani. Magnezitsko leţište na lokalitetu Ĉavlovac predstavljeno je jednom većom magnezitonosnom zonom, kao i brojnim apofiznim magnezitskim ţicama. Magnezitska zona je izgraĊena od alterisanih, limonitisanih i delom silifikovanih peridotita, u kojima se javlja sistem skoro paralelnih magnezitskih ţica. Pored magnezitskih ţica debljine od 0,5-2,0 m javljaju se i manja soĉivasta oruĊnjenja moćnosti od 2-8,0m. Za magnezitske ţice je karakteristiĉno da se ĉesto razbijaju i spajaju kako po pruţanju tako i po padanju. Uoĉeno je i prisustvo nekoliko apofiznih ţica debljine od 0,5- 3,0 m, koje se dijagonalno odvajaju od rudne zone. U okviru zone pored kompaktnog orudnjenja zastupljeni su jako alterisani serpentinit, nontronit i sepiolit. Tanje sepiolitske ţice se javljaju i u kontaktnim delovima zone. Serpentiniti u prikontaktnim krovinskim delovima rudne zone su znatno jaĉe izmenjeni od serpentinita u podinskom delu zone. Idući dalje od oba kontakta proces serpentinizacije je sve manje izraţen. 540
- Page 490 and 491: Tabela 4 - Granulometrijska analiza
- Page 492 and 493: 3. R.Lekovski, M.Mikić, M.Martinov
- Page 494 and 495: ANDENZITSKI PRST ISTOĈNO ODLAGALI
- Page 496 and 497: Slika 3. 3D prikaz Istoĉnog odlaga
- Page 498 and 499: Površine flotacijskog jalovišta
- Page 500 and 501: HIDROGEOLOŠKE KARAKTERISTIKE LEŢI
- Page 502 and 503: podzemnih voda. Kada se eksploataci
- Page 504 and 505: leţišta gde je kreĉnjaĉka stens
- Page 506 and 507: Slika 10 - Uprošćena geološka ka
- Page 508 and 509: NEMETALIĈNE MINERALNE SIROVINE - P
- Page 510 and 511: Kolicina adsorbovanog aresenata, mg
- Page 512 and 513: Sa Slike 3 se moţe videti da je i
- Page 514 and 515: Hercegovine. Pomijeranjem masa u kl
- Page 516 and 517: Slika 4. Velika livada u vršnom di
- Page 518 and 519: površinskom dijelu, stijene ovog k
- Page 520 and 521: FORMIRANJE SIROVINSKE DEPONIJE OPTI
- Page 522 and 523: Sirovinski deo obuhvata les, glinu,
- Page 524 and 525: 14,65 9,1 3,6 7,84 min 19,88 17,2 3
- Page 526 and 527: sadrţaja CaCO 3 od 13,26% (vrednos
- Page 528 and 529: REZULTATI HIDROGEOLOŠKIH I INŢENJ
- Page 530 and 531: deponija je formirana u uvali nasta
- Page 532 and 533: STRATEGIJA SMANJENJA GLOBALNOG ZAGR
- Page 534 and 535: 3. Kjoto protokol Slika 2. Odstupan
- Page 536 and 537: Krive graniĉnog troška kontrole M
- Page 538 and 539: Tabela 1. Terminski ugovor Datum tr
- Page 542 and 543: 2.3. Opis proizvodnog procesa i nje
- Page 544 and 545: 3.2.1. Matriĉni metod procene rizi
- Page 546 and 547: 4.2. Princip vrednovanja stvarnih i
- Page 548 and 549: 5. ZAKLJUĈAK Iz priloţenih istra
- Page 550 and 551: Sl.1 Geografski poloţaj kamenoloma
- Page 552 and 553: Srednji koeficijent otkrivke iznosi
- Page 554 and 555: Prednost projektovanja u 3D okruţe
- Page 556 and 557: THE POSSIBLE USE OF FLY ASH FROM TH
- Page 558 and 559: Treći vid primene je u izradi gra
- Page 560 and 561: G L A V N E S T R U K T U R E D I N
- Page 562 and 563: Predmetna istraţna polja spadaju u
- Page 564 and 565: KARAKTERIZACIJA KAOLINSKE GLINE IZ
- Page 566 and 567: Gubitak mase, % DTA, V Slika 7. Dif
- Page 568 and 569: TEHNOLOGIJA IZVOĐENJA BUŠAĈKO-MI
- Page 570 and 571: paralelan autoputu, širine 6m i im
- Page 572 and 573: „uklanjanja― bouldera sa trase
- Page 574: obavezan nadzor inspektora policije
Obaveza procene uticaja na ţivotnu sredinu u sistemu R. <strong>Srbije</strong> pokrenuta je donošenjem Zakona o proceni<br />
uticaja na ţivotu sredinu (Sl. glasnik RS br. 135/04 i 36/08), kao i niza podzakonskih akata, ĉime je u<br />
potpunosti usklaĊen sa procesom procene uticaja u razvijenim zemljama EU.<br />
Cilj procene uticaja na ţivotnu sredinu je obezbeĊivanje da projekti, planovi razvoja, programi, politika i dr.,<br />
budu odrţivi i prihvatljivi sa stanovišta zaštite ţivotne sredine. Prema tome, cilj procene uticaja na ţivotnu<br />
sredinu je: utvrĊivanje, opisivanje i vrednovanje mogućih neposrednih i posrednih uticaja planiranog<br />
projekta na ţivot i zdravlje ludi, floru i faunu, zemljiše, vode, vazduh, klimu, pejzaţ, materijalna i kulturna<br />
dobra; uzajamno delovanje navedenih ĉinilaca. Shodno tome u okviru ovog rada prikazan je metodološki<br />
okvir identifikacije aspekata, vrednovanja uticaja i procene rizika zagaĊenja ţivotne sredine za novi projekat<br />
"Rudnik magnezita Ĉavlovac Masnica u opštini Ĉajetina na Zlatiboru".<br />
2. KRATAK OPIS PROJEKTA<br />
2.1. Lokacija projekta<br />
Istraţni prostor "Ĉavlovac" i "Masnica" nalazi se sa leve i desne strane kanjona reke Ribnica na<br />
Zlatiboru. Prostor na kome su istraţene i okonturene magnezitske zone poĉinje na severu od juţnih<br />
padina Crnog vrha, na desnoj obali reke Ribnice, gde je izdvojena magnezitska zona Ĉavlovac, pa preko<br />
reke Ribnice, na jug do severnih padina brda Kriva Breza, gde su izdvojene magnezitske zone Masnice.<br />
Predmetna lokacija obuhvata podruĉje magnezitnih leţišta Ĉavlovac i Masnica na Zlatiboru, odnosno istraţni<br />
prostor broj 1432 sa granicama koje su date u sledećoj tabeli:<br />
Tabela 1. Koordinate istraţnog prostora<br />
Taĉka/ broj X Y Topografska karta sa granicama eksploatacionog polja<br />
1. 7.388.489 4.840.504<br />
2. 7.389.480 4.840.141<br />
3. 7.389.488 4.839.342<br />
4. 7.389.469 4.838.991<br />
5 7.387.763 4.839.093<br />
6 7.387.706 4.839.487<br />
2.2. Geološka graĊa leţišta<br />
Teren Zlatibora je izgraĊen od preteţno harcburgitskih i lerzolitskih varijeteta peridotita, razliĉitog stepena<br />
serpentinizacije. U peridotitima su duţ pojedinih ruptura, razliĉite veliĉine i geneze, formirana orudnjenja<br />
magnezita od kojih su samo tri magnezitonosne zone detaljno ispitivane. Na kartiranom terenu najveće<br />
rasprostranjenje imaju lerzolitski i harcburgitski varijeteti peridotita, podreĊeno verlita i dunita, odnosno<br />
enstatit dunita. Svi varijeteti peridotita su serpentinisani. Magnezitsko leţište na lokalitetu Ĉavlovac<br />
predstavljeno je jednom većom magnezitonosnom zonom, kao i brojnim apofiznim magnezitskim ţicama.<br />
Magnezitska zona je izgraĊena od alterisanih, limonitisanih i delom silifikovanih peridotita, u kojima se<br />
javlja sistem skoro paralelnih magnezitskih ţica. Pored magnezitskih ţica debljine od 0,5-2,0 m javljaju se i<br />
manja soĉivasta oruĊnjenja moćnosti od 2-8,0m. Za magnezitske ţice je karakteristiĉno da se ĉesto razbijaju<br />
i spajaju kako po pruţanju tako i po padanju. Uoĉeno je i prisustvo nekoliko apofiznih ţica debljine od 0,5-<br />
3,0 m, koje se dijagonalno odvajaju od rudne zone. U okviru zone pored kompaktnog orudnjenja zastupljeni<br />
su jako alterisani serpentinit, nontronit i sepiolit. Tanje sepiolitske ţice se javljaju i u kontaktnim delovima<br />
zone. Serpentiniti u prikontaktnim krovinskim delovima rudne zone su znatno jaĉe izmenjeni od<br />
serpentinita u podinskom delu zone. Idući dalje od oba kontakta proces serpentinizacije je sve manje izraţen.<br />
540
Change language